Ivo Bresan - Hidrocentrala u Suhom DoluIvo Brešan

Hidrocentrala u Suhom dolu

Drama u pet činova s Intermezzom

Zanimanje licemjera ima danas najveće prednosti. To je vještina čije se prevare uvijek poštuju, pa ako se i objelodane, nitko se ne usuñuje išta reći protiv njih.

Moliere

Osobe: MARKO ORAŠAR, generalni direktor elektrograñevnog poduzeća LUCIJA, njegova žena PERINA, njegova sestra DAMIR, njegov sin iz prvog braka MARINA, njegova kći iz prvog braka Ing. MARIO BELOTTI, Lucijin brat IKA, rodica bivše Orašarove žene MILKO PENJAC, perspektivan mladi čovjek PRVI SAMOUPRAVLJAČ DRUGI SAMOUPRAVLJAČ TREĆI SAMOUPRAVLJAČ DRUG IZ REPUBLIČKOG SUBNOR-a

Prvi čin

Velik salon u vili Marka Orašara, generalnog direktora elektrograñevnog poduzeća, vrlo luksuzno i moderno opremljen. Tu su fotelje, otomani, regali s knjigama, radijom i televizorom i velik sto, sve u imitaciji stila Lousa XIV. U pozadini je velik prozor sa zavjesom. Lijevo od njega su stube koje vode na gornji kat, a desno ulaz u hodnik koji vodi u razne prizemne prostorije, izmeñu ostalog u Damirovu i Penjčevu sobu. U prednjem planu slijeva su vrata kojima se izvana dolazi u stan, a zdesna vrata koja vode u kupaonu. Na sceni su: Perina, Lucija, Damir, Marina, Belotti i Ika. Meñu njima teče živa rasprava.

Prvi prizor

Perina, Lucija, Damir, Marina, Belotti i Ika BELOTTI: Slušajte me, gospoñice Perina... PERINA: Ja nisam nikakva gospoñica. Gospoda su u našem društvu odsvirala svoje. BELOTTI: Dobro, dobro, drugarice Perina! Priznajte da to nikako ne može biti normalno da se ovoliko ljudi u svojoj vlastitoj kući mora dati maltretirati od jednog jedinog čovjeka koji je tu stranac i uljez.

Page 1

Ivo Bresan - Hidrocentrala u Suhom DoluPERINA: Prvo i prvo, on nije tu nikakav stranac ni uljez. Njegovi su roditelji žrtve fašističkog terora i ja sam njega lično odgojila u dječjem domu posli rata.To je moje dite, ako oćete znati. A drugo, ako je ko ovde stranac i ujez, onda ste to vi, jerbo vi pripadate jednom svitu koji je ovo naše društvo prigazilo. I da je po mome, vi nikad ne bi njanci prikoračili prag ove kuće. IKA: A dobro, zar nisu tute u kući i dica tvoga brata? Jesu li ti bliži oni ili on? Šta su oni, mulad pasja? PERINA: Ne mogu mi nikako biti bliži, čak i da sam ih ja rodila, jerbo ne iñu putem kojim iñe naša socijalistička omladina. Uostaom, kako su i mogli ispasti drukčiji kad ih je odgajala osoba koja je bez ikakve klasne svijesti? IKA: Ja da sam brez klasne svisti, jebem ti sveca! A zar se ja nisam borila ki i ti? Koliko sam puta prenila matrija priko njemačkih straža! Jedanput mi Nijemac čini »Alt«, a ja u mudantama nosim spise Narodnog odbora. Skoro sam ih predsjedniku donila sve popišane. PERINA, s indignacijom: Odvratno... Slušaj. Iko! Ako si ti rodica pokojne žene moga brata i ako si posli njene smrti priuzela brigu o njenoj dici, to ti još uvik ne daje pravo da se uplićeš u stvari ove kuće. DAMIR: Naravno, ovdje samo jedan čovjek ima pravo da se upliće - drug Milko Penjac. I to u sve: što ćemo govoriti, raditi, misliti, pa čak i čitati... (Belottiju) Ma zamislite samo, inženjeru, što mi je napravio! Neki dan primijetiim da mi napolici manjkaju neke knjige. I što mislite, što ustanovim? On je ocu napunio glavu da je to literatura koja je ti suprotnosti s marksizmom i ovaj je sve to negdje pobacao. PERINA: Hvala mu! Ima je i prav! Najbolje da to smeće drži u kući! Te su ti knjige i popile ono malo pameti šta si ima. Da si, umisto šta si na njih gubija vrime, iša na sastanke Saveza omladine, sad bi bija pravi čovik. DAMIR: Da, i da sam se javno zaklinjao u Marxa i Engelsa i glasno čitao njihove tekstove... Ovo, ljudi, uopće nije šala: Taj tip, kad je sam u sobi, naglas čita Komunistički manifest. Moja je soba do njegove, pa sve čujem. PERINA: Uzalud se trudiš svojim poganim jezikom ogaditi moga Milka. U mojimočima on samo dobija kad ga napadaju takvi ka ti. MARINA: Ali, teto, ti nikako da čuješ ono najvažnije. Tu se više niko od nas ne osjeća slobodan. Evo, ja više ne mogu navečer normalno gledati film, jer mi cilo vrime sidi isprid televizora i komentira svaku scenu. A čovik bi to još nekako i pritrpija. Ali ako je na drugom programu, recimo, nika politička emisija, on jednostavno okrene tamo, a ti se frigaj. To je da pošiziš. PERINA: Kamo sriće da slušas to šta i on, tuko jedna! To bi ti prosvitlilo pamet i izbilo ti toga ćuka iz glave. Pogledaj se samo kako izgledaš! Utegnula rebatinke samo šta ne puknu... pa onda ova frizura! Kad sam ja bila skojevka, takvima ka ti mi smo šišali kosu na nulericu. MARINA: Ali, teto, ja ti govorim jedno, a ti meni drugo. U ovoj se kući sve okrenulo na glavu. Ja više ne mogu ući ni u kupaonu, jer taj tip vječito visi tamo, po nekoliko sati dnevno. Ja ne znam samo šta on tamo toliko radi. IKA: A bit će se gleda kako je puno lip! E, neš ti! Ne pari neg moja guzica! LUCIJA: Ja mislim da ova rasprava nema nikakvog smisla. Ako nekome od nas nešto kod njega smeta, trebao bi to otvoreno raspraviti s njim... A i ti, Perina,

Page 2

Ivo Bresan - Hidrocentrala u Suhom Doluoprosti, mislim da pretjeruješ, osobito što se tiče djece. PERINA: Draga moja nevisto, da si ti prava i poštena žena, ti bi njih drukčije svitovala. Njihova pokojna mati je, istina, bila rošpija, ali je u tome svejedno bila bolja od tebe. IKA: Ja se ne čudim tebi, Perina, što si toliko popizdila za tim Penjcom. Tebe jeu stanju inšempjati svak ko ti mane crvenom krpon isprid nosa. Ali šta je Marka spopalo da ga je tute u kući naselija... (Čisteći po kući uñe u kupaonu i iznese nekakvo muško donje rublje držeći ga vrhovima prstiju) Evo je opet ostavija u kupaoni šporku robu, sriću mu vrag odnija. Misli da ću mu ja to oprati. Oću! Nisam pobenavila! (Odnese robu u hodnik gdje je Penjčeva soba. Vrativši se) A smrdi ki ikolera. Jedanput ću odniti to gori u šufit da se potruju miševi i gaštrapani, pa da i od njega bude nike koristi. PERINA: Ja znam zašto svi toliko režite na njega. On stoji visoko iznad vas i svojim moralom i svojim naprednim idejama. Njegovo prisustvo ovde vama pokazuje vašu vlastitu ništavost. MARINA: E, nećeš ti morala! Tribala bi ti viditi kalko on mene pogledom svlači kad proñem pokraj njega. PERINA: A šta ti misliš, blesačo jedna, da je njemu do tvojih cica i bokova? Ajme, šta si plitka! On je preozbiljan čovik da bi pada na takve stvari. Nego on ne zna da ima posla s kozom, pa jadan misli da bi moga s tobom započeti niki pametan razgovor... (Belottiju) Je, je, to je tako, pa makar se vi kesili ka majmun. BELOTTI: Pardon, drugarice Perina! Moram se smijati. Vi ste očito pobrkali kršćanske i socijalističke svece. PERINA: Ja s vama ne želim raspravljati. Vi ste zatrovani. I misli i mašta su vam zatrovani. I plus toga ste još i bezobrazni... Ma šta ja gubim tu vrime! Imam sastanak u Socijalističkom savezu, a ja slušam ove vaše bljezgarije! Zdravo! (Ode)

Drugi prizor

Prijašnji, bez Perine BELOTTI, Luciji: Draga moja sestro, svaka čast tebi, ali ja ću morati svoje posjete ovoj kući prorijediti. Ako je tu Perejac, moram slušati njega. A ako njega nema, moram slušati o njemu. To je ipak malo previše za moj ukus. IKA: Nemojte, šjor inžinjeru! Ako nas vi ostavite, moremo k vragu koliko smo dugi i široki. Vi ste jedini kadri Marka pametno svitovati. BELOTTI: A moja ko, kakvi pametni savjeti! Kad njega nije opametilo ni to što je Penjcu tolike godine davao stipendiju, a ovaj nije ništa svršio, kako će onda jedan savjet! I to još od mene! IKA: Fala bogu da nije svršija! Jerbo da je svršija ovi fakultet od struje i počejaraditi, moga bi još i cili grad zapaliti. Ja njemu ne bi dala njanci osigurače prominiti... Nego, znate šta, šjor inžinjeru! Jeste li muško oli niste? Zapovidite ovoj svojoj sestri neka Marka učini ñeložim na Penjca. I vidit ćete, Penjac će isti čas letiti vanka. A onda će od mene još za sritan put dobiti i metlom priko leña.

Page 3

Ivo Bresan - Hidrocentrala u Suhom DoluBELOTTI: Bogami, Iko, savjet ti je dovoljno, lud, da bi ga skoro trebalo isprobati... Samo... draga moja, sumnjam da bi i to pomoglo. Marko je toliko zaljubljen u Penjca, da bi mu čak i svoju ženu dragovoljno ustupio. LUCIJA: Molim te, Mario, to su neukusne šale! BELOTTI: Uostalom, najbolje je pustiti da vrijeme učini svoje. Penjac je lupež i on će prije ili kasnije napraviti nešto što će Marka pogoditi posred čela kao malj, pa će mu se od toga možda otvoriti oči. Izvana se začuje zvuk automobila koji se zaustavlja i nakon toga ulazi Orašar sputnom torbom u ruci. To je krupan, postariji, prosijed čovjek, elegantno odjeven, ali s fizionomijom »narodnog delije«.

Treći prizor

Prijašnji, Orašar ORAŠAR: Oho! Svi ste na okupu! Vidim da ste se dobro zabavljali ova tri dana dok me nije bilo... A di je drug Penjac? IKA: A ko će znati di njemu vrag sriću nosi! ORAŠAR: Ma šta! Da mu niste možda nešto rekli ili napravili, pa se čovik uvridija i poša ća? DAMIR: Ne boj se! Nije mu nitko ništa ni rekao ni napravio. Mi na toga gospodina ne trošimo ni riječi ni snage. ORAŠAR: Dakle, ipak! Bili ste neljubazni prema njemu! DAMIR: Pa ne možeš valjda očekivati da nam lice sija od sreće kad ga vidimo. ORAŠAR: To i ne očekujem. A i ne boli me puno glava oćete li vi biti sritni ili nećete šta je on tu. Samo da niko ne bude neuljudan s njim, jer će inače s menom imati posla... Nego, je li bilo šta novog u kući otkad sam otiša na put? IKA: A eto, jučer je ovde, u ovom utikaču bija kratki spoj. Odjedanput je ništo puklo, a onda su počele iznutra vrcati iskre ki rokete. Jedna me tute opekla... evo, vidiš. A i Damira je stresla struja kad mi je skočija u pomoć. I to kako! Mislila sam da će, sačuvaj bože, ostati na mistu mrtav. ORAŠAR: A Penjac? Da se njemu nije šta dogodilo? IKA: Dogodija mu se vrag crni... Šta će mu se dogoditi, kad je odma, čim je puklo, pobiga vanka ki brez glave. ORAŠAR: Jadan čovik, kako se neće pripasti... Gledaj, bogati, pa to je baš vod na koji je spojena njegova soba. Znači, sad kod njega neana struje. Smista trčizvati električara! Smista, jesi li čula! IKA: Zvat ću maraguna da mi napravi kapsu! (Ode)

Četvrti prizor

Prijašnji, bez Ike ORAŠAR: A ti, Lucija, šta je s tobom? LUCIJA: Glava me danas cijeli dan boli. Čini mi se da sam gripozna. ORAŠAR: Da, čuja sam da je gripa u ñiru... Slušaj, bogati pa ti se ne bi smila puno motati po kući. Moga bi još i drug Penjac od tebe uvatiti... LUCIJA, uvrijeñeno: Ne boj se! Neće biti zla.... Tvoja briga za moje zdravlje je

Page 4

Ivo Bresan - Hidrocentrala u Suhom Doluzbilja dirljiva. (Ode stubama na gornji kat.)

Peti prizor

Prijašnji bez Lucije ORAŠAR, Marini koja pokušava doći do riječi: Šta ti sad oćeš? MARINA: Slušaj, tata, ja sam za sutra navečer pozvala društvo iz razreda na roñendan... ORAŠAR: Ma šta! Sutra, u subotu? Jesi li ti poludila! Šta ne znaš da je subota navečer vrime kad se drug Penjac odmara. A vi da mu navijate onu svoju šašavu muziku i skačete ka divokoze! Taman posla! Nema nikakvih roñendana dok je drug Penjac u kući, je li ti jasno! Marina uvrijeñeno lupne nogom o pod i ode za Lucijom.

Šesti prizor

Orašar, Damir, Belotti DAMIR: Penjac, Penjac, Penjac! Dovraga, pa jesi li ti uopće više u stanju misliti ikako drukčije, osim glavom toga Panjca? Ti ćeš, tata, biti uzrok da ću ja jedanput njemu tu nasred kuće... ORAŠAR: Ništa ti nećeš njemu, jesi li čuja! Ništa! Ja sam ovu kuću sagradija i ja mogu u nju dovesti koga oću. Ti na nju nemaš ništa više prava negoli on. Ako ti se to ne sviña, a ti se iseli. DAMIR: Dopusti, molim te, da te pitam što si ti to našao u njemu? Dovoljno ga je samo ošacati pogledom, pa da odmah vidiš da je to običan šminker i pokvarenjak. A i njuška mu je odvratna. ORAŠAR: Ma nemoj! A tvoja je krasna, jeba te bog! Nema, samo šta se ne rastopiš od miline... Ni do peta mu nisi, seronjo jedan. Spreman si kritikovati sve i svakoga... pljuvati po svim zasadama ovoga društva... a tija bi da te ono mazi, da ti osigura lagodan život, novaca koliko te volja. Zna sam ja da će tebeoni filozofi na fakultetu inšempjati i napuniti ti glavu svakakvim ipizdarijama... Ida znaš! Kad Penjca i tebe stavim na vagu, onda mogu samo bogu plakati šta mi on nije sin, nego ti. DAMIR: A meni, kad te čujem ovako govoriti, preostaje samo da zajedno s tobom plačem što zasta nije tako. ORAŠAR: Krasno! Tako se s ocem razgovara! To mi je fala šta sam se brinija o tebi... izdržava te za vrime studija... zaposlija te u svom preduzeću, iako taj posal s diplomom koju imaš nikada ne bi dobija... šta sam tija da budeš koristan član naše zajednice, a ne nekakav filozof... parazit koji živi na tuñoj grbači. DAMIR: Ja sam to prihvatio samo zato što u tom trenutku nisam imao drugog izbora. A nisam želio da mi ti spočitavaš da ovisim o tvom kruhu. Ali čim mi se ukaže prva prilika da dobijem posao koji imalo odgovara mojim kvalifikacijama,ja ću i tebi i tvom poduzeću reći zbogom! ORAŠAR: Možeš! Ali dok se pokrivaš mojim pokrivačem, imaš slušati mene! I tamo i u kući. A u Penjca ne diraj, jesi li čuja! Ako mi se on samo jednom

Page 5

Ivo Bresan - Hidrocentrala u Suhom Dolujedinom riči požali na tebe, isprebijat ću te ka mačku i možeš smista vanka iz kuće. Toliko o tome. Nemam više vrimena s tobom trošiti riči. Možeš ići... A ti, Mario, ostani! Imam s tobom jedan važan razgovor. Damir ljutito ode hodnikom desno.

Sedmi prizor

Orašar, Belotti ORAŠAR: Slušaj, Mario! Tija bi se posavjetovati s tobom u jednoj stvari. Ti znaš da je naše poduzeće u zadnje vrime uznapredovalo i da je zbog toga i mojposal generalnog direktora posta puno složeniji i odgovorniji. A to znao da bi meni triba zamjenik. Neko ko će mi biti desna ruka i ko će jedan dil mojih obaveza priuzeti na sebe. BELOTTI: Pa to je bar lako riješiti. Raspiši natječaj! ORAŠAR: Kakav natječaj, jeba ti ja natječaj! Pa da ih se javi na stotine onih jebivjetara koji ne znaju ni di im glava stoji, a od kojih to nekog, na temelju nekih kurčevih papira, mora uzeti... A, ne, ne! Ja već imam čovika za to misto. BELOTTI: Dopusti mi da ti napomenem da je to protuzakonito i da nam netko može... ORAŠAR: Ma šta može? Ko može? Znaš li tko sam ja u ovom kraju, majčin sinko? Da ja sad zaželim da se škovacina Milu Šporkog stavi na misto šefa bolnice, iskidali bi se svi, od predsjednika općine do sekretara komiteta, da to napravu. BELOTTI: Radi kako znaš, ali ti odmah mogu reći: Ako si mene mislio, to ne dolazi u obzir. Ja ne želim mijenjati radno mjesto. ORAŠAR: Nisam tebe mislija... U pitanju je Penjac. BELOTTI, zaprepašteno: Što? Penjac? Pa ti si potpuno izgubio svaki kriterij! ORAŠAR: Dobro, šta ti imaš protiv njega? On prije svega zadovoljava najvažnijiuvjet, a to su visoke moralno-političke kvalitete. A drugo, marljiv je, uredan, točan... BELOTTI: Ma nemoj! A kakve su to visoke moralno-političke kvalitete koje on ima, molim te? ORAŠAR: Kakve... Jeba te bog... Marksizam ima znaš di... Evo, ovde, u malom prstu. A njegovo poznavanje naše ekonomike... pa društvenopolitičke situacije... Neću pritirati ako kažem da bi i Kardelj ima šta naučiti od njega. BELOTTI: Ne budi navan, Marko! To je običan frazer. Blefer, koji napirlitanim sastankaškim rječnikom prikriva svoje posvemašnje neznanje i nesposobnost. Tebi je izgleda sestra popila svu pamet. ORAŠAR: Ne govori pizdarije! Ka da ja ne znam kakva je moja sestra. Ne uzimam ja zdravo za gotovo sve šta ona kaže. BELOTTI: A zašto si mu onda dao stipendiju, uzeo ga na pokusni rad, doveo gatu u kuću, ako to nije bilo na njezinu inicijativu? ORAŠAR: Bilo je, ne kažem da nije bilo. Ali ja sam to napravija tek onda kad sam se na jednom partijskom kongresu na vlastite uši uvjerija kakav je. Znaš kako sam osta... evo, ovako... (zine) kad sam ga čuja kako diskutuje. I me samo ja mego i cila sala. Nema, stani pa se divi...

Page 6

Ivo Bresan - Hidrocentrala u Suhom DoluBELOTTI: Dobro, dobro, recimo da je sve to tako. Ali objasni ti meni na temeljukoje diplome ti njemu daješ to mjesto? ORAŠAR: Diplome? Nemoj me zasmijavati, molim te! S diplomom možeš danasslobodno guzicu otrti. Ima ih na hiljade diplomiranih, kojima ja ne bi da ni kozečuvati, razumiš li ti imene. Osim toga, njemu falu još dva-tri isipita i on će to položiti u kratkom roku. Da mi je rič. Tako će i ta formalnost biti zadovoljena. BELOTTI, ljutito: Ali valjda bi trebalo imati i neko stručno znanje za takav položaj, bogamu! ORAŠAR: Ako ga nema, steći će ga radnom mistu. Praksa je pravi učitelj, praksa, a ono šta se fakutetima uči, ina to se slobodno možeš posrati. BELOTTI: Pa da! Nije ni čudo da nam ide ovako kako nam ide, kad ljudi na odgovornim mjestima tako rezoniraju. ORAŠAR: Oprosti, druže, ali ovo kalko ti postavljaš, to su shvaćanja koja smo mi prevazišli. Danas je najvažmije da na odgovornim mistima imamo naše ijude... u koje možemo imati puno povjerenja. A posal, to je nešto šta svak može naučiti ako se malo potrudi. Osim toga, ja garantujem za njega. Čuješ li, ja! I s tim bi tribala da se svrši svaka diskusija. BELOTTI: U redu, u redu, neka se svrši! Radi što te volja, ali da znaš! Za ovo ja svoju ruku ne dižem. I ne samo to. Učinit ću sve da je i drugi me dignu. (Krene prema izlazu iz stana.) ORAŠAR: Čekaj, Mario... (Beloti se zaustavi) Je li ti znaš, jeba te bog, da ti ne bi nikad tamo u poduzeću radija niti ka običan inžinjer, a kamoli ka šef grañevinskih radova, da ti nije bilo mene? BELOTTI: Kako to misliš »da nije bilo tebe«... Što... moj znanstveni status... projekti koje sam dosad napravio... sve je to luk i voda? ORAŠAR: I manje od toga. Sve bi to slobodno moga obisiti mačku o rep. Ti dobro znaš šta je bila tvoja familija prije rata i kako se držala za vrime okupacije. Moga si ti biti i sto puta to šta si, razumiš li ti mene, ništa ti to ne bi pomoglo, da se ja nisam zagleda u tvoju sestru i oženija je, a onda i za tebe garantova. BELOTTI: Dobro! U redu! Ako je tako, onda zahvalnost dugujem svojoj sestri, ane tebi, jer bi se ti inače, po svemu sudeći, ponio prema meni kao i drugi, da nije bilo nje... Ali pustimo to! Recimo da si u pravu i da zahvalnost dugujem tebi. Zbog čega mi sada sve to stavljaš pod nos? ORAŠAR: Zato šta se, s obzirom na te činjenice, ne ponašaš ona kako bi bija dužan. Ti se isprid onih majmuna u poduzeću... koji bi me popili u čaši vode dame se ne boju, to znaš i sam... isprid njih se spramaš srušiti moj prijedlog i tako me prid njima napraviti budalom. BELOTTI: Ako ne vidiš da to radim u tvom interesu, onda si zaista budala. Ti nasjedaš jednom običnom propalici i prodavaču magle i dovodiš ga na odgovorno mjesto u poduzeće. Znaš li ti što time radiš? Ti kopaš jamu, dragi moj, i ipoduzeću i sebi. Ja te štitim od tebe samog i tvoje vlastite gluposti. ORAŠAR: Dosta! Neću o tome više slušati... Ja znam zašto ti tako vidiš Penjca. Ti si s maternjim mlikom usisa i shvaćanja svoje familije i tebi su svi oni ljudi koji pristaju uz našu stvar propalice i prodavači magle. BELOTTI: Molim te, budi razuman! Ostavi sada politiku i pogledaj malo

Page 7

Ivo Bresan - Hidrocentrala u Suhom Dolučinjenicama u oči... Može li igdje na svijetu... na Istoku ii Zapadu, svejedno... netko tko je samo apsolvent elektrotehnike... ako je uopće i to... tko nema nikakvog poslovnog iskustva i tko osim nekoliko političkih fraza ne zna ama bašništa drugo... može li takav čovjek biti postavljen za zamjenika direktora jednog elektrograñevnog poduzeća? ORAŠAR: Fala ti! Sad znam šta i o meni misliš. Po tvome nije normalno ni šta sam ja tamo direktor, je i tako? BELOTTI: Pa ako ćemo pravo, i nije. Sjeti se samo koliko bi stručnih promašajanapravio da ti nije bilo mene... Ali nećemo sad o tome! J redu! Ti si barem prijerata bio električar i razumiješ se u neke osnovne stvari sa strujom. I konačno, zreo si čovjek... s iskustvom. Ali ovaj ni to! Razumiješ li, ni to! ORAŠAR: A ovi drugi mladi, s fakultetom, koji su se napojili raznim ideološkim smećem... koji se drogiraju... sviraju onu kretensku muziku... kojima ništa nijesveto? Takvoga bi ti tija, je li? A kad se meñu njima nañe jedan koji ima zdravepoglede na društvo, onda je to za tebe prodavač magle... E, nećemo tako, bogami! Ako ti već ne odgovara ono šta ja tradim, onda barem muči. To će biti i u tvom interesu. BELOTTI: Trebam li to shvatiti kao prijetnju? ORAŠAR: Shvati kako oćeš. Penjac će doći tamo di ja želim, pa makar ti zbog toga mora ići ća... (Odjednom, kao da se nečega sjetio, pogleda na sat) Čekaj! Šest sati! Penjac sad govori priko radija... (Stane se vrtjeti po kući i dozivati) Svi ovamo! Lucija... Damire... Marina... Iko... Odma da ste došli! Brzo! S raznih strana pojavljuju se Lucija, Damir, Marina i Ika.

Osmi prizor

Orašar, Belotti, Lucija, Damir, Marina, Ika ORAŠAR: Sidite tu i da se niste mrdnuli! (Svi posjedaju iznenañeno se pogledavajući) Sad ćete vi čuti koga imate u svojoj kući, jeba vas bog! (Otvori radio, s kojeg, nakon nekoliko neartikuliranih zvukova, odjekne govor) GLAS IZ RADIJA: Svoju ulogu u tom procesu društvenopolitičke organizacije mogu ostvariti isključivo svojim angažiranjem na planu dviju zacrtanih platformi našeg razvoja: prvo, što bržim unapreñenjem prozvodnih snaga, višom produktivnošću rada, većom akumolacijom i ukupnim viškom rada i drugo, nastojanjem da radnička klasa tim viškom rada i akumulacijom, kao njegovim najvažnijim dijelom, zaista upravlja i raspolaže. (Aplauz) Jer, osnovnisukob u našem društvu danas postaje sukob izmeñu interesa radničke klase zacjelovitim socijalističkim samoupravljanjem i interesa otuñenih nosilaca etkonomske i političke moći za očuvanjem svog monopolističkog položaja u odlučivanju i upravljanju društvenim proccsima. Da bi se taj sukob, kojd je u osnovi sukob izmeñu radničke klase i birokratsko-tehnokratske strukture oko stvarnog raspolaganja viškom rada, prevladao, potrebno je da se centri ekonomskopolitičke moći organizirajiu kao stvaralački sastavni dio samoupravne i demokratske zajednice slobodnih proizvoñača, a ne kao otuñenipolitički faktor u konkurentskoj borbi za vlast nad društvom... ORAŠAR: Jeste li čuli, a? Jeste li ouli, ipitam ja vas? Pokrijte se ušima! Svi,

Page 8

Ivo Bresan - Hidrocentrala u Suhom Dolukoliko vas je god!

Drugi čin

Isti prostor, samo nekoliko dana kasnije. Na stolu su prostrti nekakvi nacrti i geografske karte, a Orašar, Belotti i Damir nagnuti su nad njima.

Prvi prizor

Orašar, Belotti, Damir ORAŠAR: Evo, to su ti nacrti. Istina, koštat će nas puno, i novaca i truda, ali ćese isplatiti. I te kako će se isplatiti. BELOTTI, uzevši nacrte sa stola i pažljivo ih promatrajući: Hm! Tamo je najavionešto što će maltene revolucionirati cijelu evropsku elektroprivredu, a ja tu vidim da se radi o posve konvencionalnom tipu visokotlačne hidrocentrale s Peltonovom turbinom. Ali to sad nije važno, samim nacrtima nemam što prigovoriti. Uostalom, sve je to on mogao precrtati iz bilo kojeg udžbenika elektronike. Mene zanima gdje on predviña da bi se to gradilo? ORAŠAR: E, u tome grmu i leži zec, majčin sinko! To je to revolucionarno... Evo, gledaj! Centrala bi se tribala graditi na ovom prostoru... (Pokazuje na karti) koji se naziva Suhi dol, i to, ako baš oćeš, tačno ina ovom mistu koje počiva na sredini izmeñu ova dva sela. BELOTTI, posprdno se nasmije: Hidrocentrala u Suhom dolu! Nemoj, molim te,to su priče za malu djecu. Vozila se po suhom galija! Znaš li ti da tu na kilometre uokolo nema ne samo rijeke ni potoka nego ni kapi vode? ORAŠAR: Čekaj, polako! Pogledaj malo bolje kartu! Je li vidiš da se iznad Suhog dola diže planina Ćelavac i da je na toj planini jezero koje se zove Mrtvooko? Je li vidiš, a? BELOTTI: Vidim, pa što? To je visinska razlika od najmanje 700 metara. ORAŠAR: E, tu sam te i čeka! Sedamsto metara, sedamsto metara! U tome i jestvar... Zamisli samo kad se voda s tih 700 metara sjuri doli na lopatice turbine... Jeba te bog, koja je to snaga! BELOTTI: Znači li to da on kani vodu iz jezerca cijevima sprovesti dolje do Suhog dola? ORAŠAR: Nego kako nego cijevima! Neće je valjda sićima prolivati odozgo! BELOTTI: A što će biti s turbinom kad se jezero na takav način isuši? Hoće li seonda aktivirati na neki suhi pogon? ORAŠAR: Dobro, jesi li ti stručnjak ili nisi, jeba ti ja stručnost? Šta ne vidiš da je ovo reverzibilna centrala na pumpnu akumulaciju. Pumpe bi vodu dotočnim cijevima vraćale natrag u jezero. BELOTTI: Reverzibilna centrala ovdje? Pa to je čist idiotizam! Znaš li ti koliki je prirodni dotok vode u jezero u ovom sušnom području? Toliki da bi pumpe morale gotovo istim tempom tlačiti vodu natrag, ako ne želiš da jezero presuši.I gdje si onda? Odbij energiju potrebnu za pokretanje pumpi od one koju bi centrala davala mreži, pa ćeš vidjeti što ćeš dobija! Rezultat bi bio ravan nuli. ORAŠAR: Nemoj ti meni, druže, dva manje dva jesu nula! Ta su shvatanja u

Page 9

Ivo Bresan - Hidrocentrala u Suhom Doludanašnjoj elektrotehnici prevaziñena. Drug Penjac je zadnji put dobro objasnija. Stvar triba gledati dijalektički. Triba viditi koliko ova centrala, ovakvakakva je, doprinosi dijalektičkim tokovima našeg privredno, društvenog, ekonomskog i idejnog razvitka. BELOTTI: Da, da! To je zasta dijalektika par excellence! Voda pokreće turbinu, turbina pokreće pumpe, pumpe pokreću vodu, a voda opet pokreće turbinu. Čisti perpetuum mobile! Ti i Penjac ćete zasta napraviti revoluciju, i to ne samou elektrotehnici nego i u zdravom ljudskom rasuñivanju. DAMIR: Ja ne znam, tata, kako ne vidiš da ti ovim Penjac hoće podvaliti. On ćeza ovaj projekt dignuti ogromnu lovu, a ti ćeš snositi posljedice za promašenu investiciju. Slušaj inženjera što ti govori! On se bar razumije u ove stvari. ORAŠAR: A ti mi se razumiš u to ko se razumi, je li? Ajde, muči, jeba te bog, i ne petljaj se u ovo! Nije ti ovo filozofija... Ti, Mario, moraš shvatiti jednu stvar.Ne radi se o tome koliko će se centrala tehnički isplatiti. Ja znam da ona ne može dati bogzna koliko struje. Ali ona će se zato isplatiti politički. Ovo je, kako vidiš, pasivan kraj. Odavde je puno ljudi bilo u nejprijateljskim formacijama za vrime rata. I oni sad gunñaju na naš sistem... da se za njih ne čini ništa. Ovo će im začepiti gubicu, razumiš li ti mene, zauvik začepiti. BELOTTI: To je lako moguće. Osobito kad ih na stotine plati glavom. Mrtva usta, kaže se, ne govore. ORAŠAR: Kakvom glavom? Šta to govoriš? Ko će platiti glavom? BELOTTI: Pogledaj malo kartu! Vidiš li da u Suhom dolu ima nekoliko naselja? ORAŠAR: Pa šta će im biti od ovoga, osim šta će dobiti struju, jeba ih bog! BELOTTI: Ovo što ti sad govorim, ne govorim napamet. Ja dobro poznam sastav tla i stijenje na Ćelavcu i znam da svako miniranje i kopanje tamo možedovesti da se jezero odjednom izlije dolje. A što to znači, ne trebam ti valjda tumačiti. ORAŠAR: To su sve puka nagañanja. Moglo bi ovo, moglo bi ono. Uostalom, ti si šef grañevinskih radova i na tebi je da to izvedeš tako ida do toga ne doñe. BELOTTI: A ja ti kažem da takav rizik preuzeti na sebe neću. ORAŠAR: Ti ine preuzimaš nikakav rizik, nego onaj ko je taj projekt odobrija i ko daje sredstva za njega. BELOTTI: Slušaj, Marko! Ako ti zasta kaniš ovo graditi, ja te u tome ne mogu spriječiti. Ali ti mogu odmah reći da time srljaš u neviñenu katastrofu. Ovo je čista besmislica, božji čovječe! ORAŠAR: Ne tribaš mi ništa više govoriti. Sve vidim, sve mi je jasno. Oćeš li dati kažem, druže, zašto ovaj projekt tebi ne miriše? Tebi smeta njegova idejna strana, razumiš li ti mene... Samo, meni to uopće nije važno. Ti si kod nas u radnom odnosu i ti imaš realizovati ono šta mi usvojimo, bez obzira šta ti lično mislija o tome. BELOTTI: Oprosti, ali ako ti prodajem svoju stručnost za onu mizernu plaću, neznači da ti prodajem svoju savjest. Ne očekuj to od mene. ORAŠAR: Dobro, Mario! Kad je tako, ja te neću siliti. Ali ti znaš šta se dogaña sonim ko odbije da vrši svoju dužnost u poduzeću. I ne samo to. Mi možemo za tobom poslati i karakteristiku u kojoj će stajati da je do svega toga došlo zbog tvog neslaganja s našim političkim shvatanjima. Pa da vidiš, brajko, di ćeš

Page 10

Ivo Bresan - Hidrocentrala u Suhom Doludrugo dobiti posla! DAMIR: Pa jesi li ti čovijek, tata, ili koji ti je ñavo? Zar ne vidiš da inženjer ne nastupa s političkim, nego sa stručnim argumentima? ORAŠAR: Jesam li ti reka da mučiš i da se ne mišaš u ovo! DAMIR: Ne mogu mučati kad vidim što radiš... Dobro, ako te već drug Belotti ne može ni u što uvjeriti, nemoj se barem zalijetati na to kao muha na govno. Pošalji te nacrte negdje gore... na neki republički forum, fakultet, što ja znam, pa neka oni dadu svoje mišljenje. Zašto samo tako nasjedaš jednom... jednom... ORAŠAR: Muči! Muci! O njemu ni riči da nisi reka! Znaš li ti di on tebe može staviti šta se tiče znanja? I tebe, i njega, i sve te gori, o kojima ti govoriš. Evo, ovde, u mali žep od jakete. BELOTTI: Stanite, stanite! Evo, u interesu mira i sloge i u poduzeću i u ovoj kući, ja ću popustiti. Neka bude, realizirat ću projekt, samo te jedno molim. Dopusti mi da pismeno iznesem sva svoja rošljenja i upozorenja. Tako da se zna, ako do čega doñe, da ja nisam odgovoran i da sam cjelu stvar radio samo iz profesionalne obaveze. Taj ćemo papir potpisati ti i ja i deponirat ćemo ga u tvojoj kancelariji. ORAŠAR: Pa šta odma to nisi reka, jeba ga bog, nego si učinija da se ovoliko natežemo... Napiši, brate, ako oćeš, i da sam ja pizda, samo učini to šta tražimod tebe... Eto, tako! Sad više nema majci mrdanja. Idući tjedan već počinju radovi. Orašar pokupi nacrte i karte i ode stubama na gornji kat. Duga pauza.

Drugi prizor

Damir, Belotti DAMIR: Ne razumijem, inženjeru, kako ste mogli ovako naglo popustiti? Dobro ste počeli, a onda ste ujedanput zasrali sve. BELOTTI: A što mi je drugo preostalo? Ti misliš da bi ovakav ili onakav moj postupak tu nešto izmijenio? Znaš li ti da je Penjac već dobio golema sredstva od Republičke investicione banke? Ja sam vidio u njegovim rukama potvrdu koju mu je potpisao osobno generalni direktor te banke. I tu sad nema više natrag. Ta će se sredstva morati uložiti, pa makar a u gradnju... što ja znam... Kule babilonske. DAMIR: Ali ovo je direktno bacanje tih sredstava u vodu. BELOTTI: Naravno! Ali daj ti to kome dokaži. Konačno, vidio si... Što bi ti napravio na mom mjestu? DAMIR: Da vam kažem što? Ja bih se borio do kraja, bez obzira na te investicije. Sazvao bih Zbor radnilka, Izvršmi odbor, bilo koji forum u poduzećui tamo izložio cjelu stvar. Vi ste stručnjak i ljudi bi vam povjerovali. BELOTTI: A moj Damire, ti si navan ako misliš da bi od toga što bilo. Učinak bi bio čak obratan. Ti dobro znaš kakve sve etikete iz prošlosti počivaju na meni i što bi mi se sve pripisalo. Ovakav netko kao ja samo bi im dobro došao kao argument više da centralu treba graditi... štoviše, čak je i pretvoriti u neku vrstu spomenika. DAMIR: Ali ako je istina sve ono što ste rekli, onda biste vi to ipak morali, pa

Page 11

Ivo Bresan - Hidrocentrala u Suhom Dolukako ispadne - ispadne... Vi nemate moralno pravo dignuti ruke i prepustiti svebožjoj volji. BELOTTI: A tko ti kaže da to kanim? Ja trebam dobiti na vremenu. Zato ću stvar odugovlačiti, koliko god budem mogao... a za to vrijeme... Ja još imam prijatelja u Zagrebu, svojih bivših kolega, od kojih su neki vrlo utjecajni... Vidjet ćeš, ova će se gradnja obustaviti, i to direktnom inicijativom odozgo. DAMIR: Pazite, inženjeru, to je opasna igra. Ako do čega doñe, i vi ćete biti odgovorni. I nikakva vas deponirana izjava neće od toga izvući. Penjca treba zatrti u početku, dok još nije uhvatio korijena, inače... S gornjeg kata dotrči Marina histerično vičući i plačući, a za njom Ika umirujući je.

Treći prizor

Damir, Belotti, Marina, Ika MARINA: Neću, neću... nek me potira... nek me ubije... nek radi šta ga volja... Neću. IKA: Nemoj se ti živcirati, dušo moja! Ne more on tebi ništa dok je tute tvoja teta Ika. Ne dam ja tebe za sve blago ovoga svita. BELOTTI: Što se dogodilo? IKA: Ma zamislite samo, šjor inžinjeru, šta mu je sad došlo u glavu! Naredija jemaloj da ima ostaviti onog momka s kojim oda i odsad pa unaprid vanka izlazitisamo s Penjcom. Pljunite mi u gubicu, ako on ne kani nju udati za nj. Zato ga je i doveja tute u kuću, sriću mu vrag odnija, njemu i njemu! MARINA: Prije bi vezala kamen oko vrata i skočila tamo di je najdublje. BELOTTI: Marina, dušo, umiri se! Ne može on to samo tako. Prošla su ta vremena. Živimo u civilizirano doba, za boga miloga. MARINA, brišući suze: Ne znate vi, šjor Mario, šta je on sve u stanju napraviti da me prisili. DAMIR: Hajde, šuti, glupačo jedna! Umjesto da cmizdriš, pokaži mu jedanput zube. Danas djevojke i imlañe od tebe u svijetu žive samostalno... izdržavaju se same... Eto, još koji mjesec, pa ćeš maturirati. Napravi tako i ti! MARINA: I oću, da znaš! IKA: Ma di mu je pamet, jebem mu sveca! Ovako svoje dite upropaštavati! A onda, i na što bi mu potomstvo sličilo, vrag mu glavu odnija! Još ako bi bilo pametoo na didu, a pošteno na ćaću, moš ga baciti u škovace odma čim se rodi. (Ulazi Lucija.)

Četvrti prizor

Prijašnji, Lucija LJJCIJA: Što je to... Kakva je to galama? DAMIR, sarkastično: Vaš muž, gospoño, hoće svoju vezu s Penjcom učvrstiti i krvno. Sprema brak izmeñu njega i Marine. LUCIJA, uzrujano: Što? Pa to je čist idiotizam... Kako mu je samo to palo na pamet? Ja ću njemu ovoga časa... (Krene prema stubama.)

Page 12

Ivo Bresan - Hidrocentrala u Suhom DoluDAMIR, prepriječi joj put: Čekajte! Zašto se vi zbog toga toliko uzrujavate? Pa vama bi to trebalo biti u interesu. Vi ste toliko puta pokazali da jedva čekate kad ćete se riješiti mene i sestre. LUCIJA: Ovo je najčišći bezobrazluk! Kojim pravom ti sa mnom ovako razgovaraš? Na stubama se pojavi Orašar.

Peti prizor

Prijašnji, Orašar ORAŠAR: Ne triba vam puno trošiti riči. Bit će onako kako ja odlučim, a vi se svi možete obisiti za onu stvar. MARINA: Neka znaš, tata... Ubij me, ali ja neću, neću i neću! ORAŠAR: Nećeš, je li! E, nećeš, bogami ni s onim kretenom duge masne kose. Kad vas čovik otraga pogleda, ne zna ko je od vas muško, ko žensko. Prije ću se i s tovarom oroditi negoli s njim. IKA: Slušaj, Marko! Ja sam tvojoj ženi kad je umirala dala rič da ću se brinuti oovoj maloj i ja ću to činiti dok sam živa. Ako se ti ne opametiš, ja ću je odvesti na selo, pa neka tamo čuva ovce. Bolje joj je cili život njih slušati kako bleju, negoli Penjca kako govori. ORAŠAR: Ti se, Iko, ne uplići u ovo! Ti si svoju obavezu ispunila i sad je na meni da se brinem za njenu budućnost. IKA: A krasnu joj budućnost spremaš, nema šta! Bilo bi bolje da je pošalješ da bude kurva i da se jebe za pare. Barem bi mogla sama birati s kim oće, s kim neće. DAMIR: Ovo je sve zamutio taj tip. Ja ću ga prvom prilikom zaustaviti i reći muneka se ostavi moje sestre, ili ću mu nožem grkljan prerezati. ORAŠAR, poleti na njega uzdignutim šakama: Ti... samo se usudi... Smoždit ćute... Ulazna vrata se otvore i na njima se ukaže Penjac. Orašar se istog časa svlada,umukne i namjesti ljubazno lice. Penjac je čovjek, izmeñu 30 i 40 godina, moderno i elegantno odjeven. Kretnje mu pokazuju sigumost i samosvijest. Kad on uñe, svi osim Orašara nañu se u neugodnoj situaciji, okrenu mu leña i stanu se tobože nečim baviti, samo da ne bi morali obraćati pažnju na njega.

Šesti prizor

Prijašnji, Penjac PENJAC: Drugarice i drugovi, zdravo! ORAŠAR, rastapajući se od ljubaznosti: Zdravo, druže Milko! Izvoli, izvoli samo! Sidi tu malo s nama! PENJAC, primijetivši da nije dobrodošao: Ne, ne, druže Marko! Boje da se odmah povučem. Znaš, imam još završiti izvještaj za godišnji konferenciju, a i umoran sam malo. Osim toga, ne bih htio smetati... ORAŠAR: Ti? Smetati? Ma šta to govoriš, druže Milko! Ajde, ajde, sidi! Nemoj se aišta žendrati! Sidi, kad ti kažem! (Gotovo silom ga posjedne.) Ddk si tu,

Page 13

Ivo Bresan - Hidrocentrala u Suhom Doluima da se ponašaš ka da si u svojoj kući, jesi li čuja. Šta je moje, to je i tvoje, razumiš li ti mene. A ako se to kome ne sviña, to je njegov problem, je l’ tako... (Časti ga pićem) Ajde, popij malo... A ti to ka izaša malo u šetnju, a? Neka, neka, triba dikod malo i noge protegnuti, je li tako... PENJAC: Da ti pravo kažem, druže Marko, stvarno sam bio pošao u šetnju... mislio sam se malo relaksirati. Samo, eto, kod mene to nikad ne ostane isključivo na tome. Ja naprosto moram, čak i kad mi to nije namjera, imati u vidu i neki koristan društveni cilj. Što ćeš, takva mi je priroda, a od sebe se ne može pobjeći... Prošetao sam, znaš, onuda gdje su one barake, u kojima žive radni ljudi našeg poduzeća... naši neposredni prozvoñači. Neki su me od njih pozvali i u stan da ih posjetim. Sjajno su me primili... Samo, ima nešto drugo što čojeka tu naprosto mora impresionirati. Oni imaju vrlo niske osobne dohotke i žive jako skromno... to se, tako reći, vidi na svakom koraku. Pa ipak,oni su sačuvali neki optimizam... neku vjeru u bolje perspektive našeg samoupravnog društva... ili ne znam kako bih to nazvao... BELOTTI: Kako ne bi bili optimisti, kad vide da njihovi rukovodioci pokazuju toliko brige za njih. PENJAC: Ako ova ironičina primjedba ima značiti da mi u stvari ne brinemo o njima, onda, druže Belotti, niste u pravu. Mi smo potpuno svjesni toga da oni čine materijalnu bazu naše prozvodnje i da su oni upravo taj odlučujući faktor koji pokreće sve inicijative u pravcu stvaranja slobodnih asocijacija proizvoñačakoje su u stvari krajnji cilj našeg samoupravnog sistema. Samo, da bi to u potpunosti došlo do izražaja, potrebno je majprije prevladati sve oblike monapolizma i ostvariti punu slobodu izražavanja autentičnih interesa iradnih ljudi u svim društvenim strukturama, pa i u elektroprivredi. ORAŠAR, pobožno ga slušajući: Jeba te bog... koja je to glava, a! PENJAC: Naravno, u ovom trenutku ipostoji za to niz subjekivnih i objektivnih prepreka. Ali isto tako postoje i realni uvjeti da se mobiliziraju sve snage društva... SK, Socijalistički savez... i da se ozbiljno poradi na tome da radnik ovlada cjelokupnim dohotkom i da stavi pod svoju kontroki čak i izdvajanje dijela dohotka za zadovoljavanje zajedničkih i općih društvenih potreba. To bi onda imalo presudan značaj za uspješno odvijanje procesa proširene reprodukcije, a samim tim, to bi dovelo do podizanja i radnikovog osobnog i općeg društvenog standarda. Dok Penjac govori, svi, jedan po jedan, demonstrativno napuštaju salon i ostanu samo Orašar i Belotti. BELOTTI, ironično zaplješće, a Orašar i Penjac ga iznenañeno pogledaju: Oprostite, u jednom trenutku mi se pričinilo da je godišnja konferencija već u toku, pa sam reagirao čisto mehanički... Neću vas više smetati. Moj naklon! (Ode vanjskim izlazom.) Sedmi prizor

Orašar, Penjac ORAŠAR, prezirno za Belottijem: Inteligent jedan pokvareni... Nemoj ti, druže Milko, obraćati pažnju na ovo njihovo ponašanje. Oni su svjesni toga da ti nisu ravni, pa ti zato zavidu.

Page 14

Ivo Bresan - Hidrocentrala u Suhom DoluPENJAC: Znam. Znam, druže Marko, da je tako, ali svejedno. Boli me to. Ne zbog toga što se oni ovako ponašaju iprema meni osobno. To mi je najmanje. Nego što time pokazuju svoj odnos prema našim naporima. Što možeš, u svijesti naših ljudi još uvijek žive različita kapitalistička, privatnovlasnička, pa tehnokratskobirokratska, etatistička i druga shvaćanja, koja koče naš normalni razvitak. Dok se promijeni svijest ljudi... dok se raščiste pojmovi na idejno političkom planu... to je dug i mukotrpan put... A što se može! Ne preostaje miništa drugo, nego da odem. ORAŠAR: Da oñeš... Ma di da odeš? Kalko da odeš? PENJAC: Da odem sasvim. I iz ove kuće, i iz poduzeća, i iz čitavog ovog kraja. ORAŠAR: Ma šta! Jesi li ti poludija... A projekt koji si mi pridložija? Ja sam učinija sve da on proñe, a ti bi ujedanput ovako... PENJAC: A što mogu! Pokušat ću s njim negdje na nekom drugom mjestu. ORAŠAR: O tome neću niti da čujem! Ti ćeš otići odavde sanio priko mene mrtva... Slušaj me, druže Milko! Ako si čime nezadovoljan, samo slobodno reci!Sve ću učiniti za tebe. Razumiš li, sve! PENJAC: Ne, druže Marko, ne radi se o tome... Mene mrze, to vidiš i sam. Ali nije to što me muči. Ja sam, kao i svaki čovjek koji se dosljedno bori za neku opću stvar, navikao na takav tretman. Nego ja ne bih htio da postanem uzrok razdora u tvojoj obitelji. Kad bi se to dogodilo, ja to sebi ne bih nikada mogao oprostiti. ORAŠAR: Ne vodi ti brigu o tome, druže Milko! Ja u ovoj kući zapovidam i oni moraju slušati mene, ako ne želu da ih pobacam na ulicu... Osim toga, ti znaš šta je moja najveća želja. Ti i ja moramo postati rod, je li tako... PENJAC: Da, to je i moja želja... Ali što vrijedi, kad me ona neće. Nikad me tu ni ne pogleda. ORAŠAR: Ma ona te ne pozna, u tome je stvar. Ali kad bude malo više s tobomu društvu i kad shvati tvoje vridnosti... vidit ćeš. Uostalom, ti se ništa oko toga ne tribaš mučiti. Sve ću to ja urediti. PENJAC: Ne, ne, druže Marko... Ti znaš da bi to za mene bila velika čast, ali da se tu poduzima nešto na silu, to ne mogu nikako dopustiti... Zasta je najbolje da odem. Moj odlazak sve će usrećiti. ORAŠAR: Slušaj, druže Miko, ti ćeš me teško razočarati ako to napraviš. Ne držiš se onoga šta sam govoriš. Ovamo me cilo vrime uvjeravaš kako moramo potisnuti sve lično u borbi za opće dobro, a tu si ujedanput ti podlega nekakvimmalograñanskim ličnim obzirima. PENJAC, nakon »teškog« razmišljanja: Da, to je zbilja istina... Stvarno sam dopustio da me na trenutak svlada neka subjektivna slabost... A ništa, što mogu! To ime, izgleda, prati svugdje gdje god se nañem... Žrtvovat ću se u interesu općeg dobra. Ostajem!

Treći čin

Scena ostaje nezmijenjena. Kasno je doba noći, tako da su svjetla pogašena. Samo jedna stolna lampa slabo osvjetljava prostor. Na sceni su Belotti, Lucija i lka, koji sjede, šute i kao da nešto čekaju. Odjednom se na vrhu stuba pojavi

Page 15

Ivo Bresan - Hidrocentrala u Suhom DoluMarina, koja pokretima stane pokazivati da je netko zaspao, a onda se povuče.To kao da oslale oslobodi i oni započnu poluglasni razgovor.

Prvi prizor

Belotti, Lucija, Ika LUCIJA: Ja ne znam zašto ste baš mene odabrali za to? Ja nisam nikad u životubila u takvoj ulozi. BELOTTI: Moraš razumjeti, sestro. Samo mi ti u ovoj situaciji možeš pomoo. Nemaš pojma što sam sve poduzeo... gdje sam sve nosio te nacrte i pokazivaoih... Inženjeri, stručnjaci, politički ljudi, svi se prave budale. Tu ne pomaže ništa... razumiješ li, ništa što se poduzima po liniji zdravog razuma. Taj čovjek ima veze i na nebu i u paklu. Jedini je način da se meñu njima dvojicom posije nepovjerenje. LUCIJA: Ali to prelazi moje snage, Mario. Što ću ja tu s njim govoriti? Što ću činiti? I to u ovo doba noći. On će odmah vidjeti da sam zbunjena i da situacija nije normalna. IKA: Ne triba vam tute bogzna šta ni govoriti ni činiti. Dosta je da se š njime lipo namistite tako da izgledate ki da se spremate činiti šporkarije. Može ležeći,sideći, stojeći, on poviše vas, vi poviše njega, kako vam je lakše. Najvažnije je da vas mi tako zatečemo. Zato kad vidite da je dotle došlo, dat ćete nam znak.Pritisnut ćete ovi botun... (Pokaze prekidač zvonca na stolu), a mi ćemo odma probuditi Marka. LUCIJA: Pa to je slrašno što vi hoćete od mene... Zar nema nikakav drugi način... Ćini mi se da ću poludjeti od straha ako me on dotakne. IKA: Nemojte se nista bojati, šjora Lucija. Najvažnije je da vas ne dotakne s onom stvari. A to se ne more dogoditi, jerbo ćemo mi to na pravom mistu prisići. (Lucija je prestrašeno pogleda) Ne mislim stvar, nego ovo tute meñu vama... A šta se namištanja tiče, malo ćete stisnuti zube, bože moj, i pritrpit, ako želite da ga vrag zauvik odnese odavde... Iñem ja njega zvati! LUCIJA: Čekaj malo... Što sam ono htjela... Ja ne znam... staje mi pamet. Ovo mi je teže nego da me stavljate na vatru... Ah, da! S kojom izlikom ja njega zovem? Ja mu to moram nekako objasniti. BELOTTI: Možeš mu reći bilo što. Nije važno. Neće on uopće ni razmišljati o tome, kad se nañe s tobom tu nasamo... Ili, ako baš hoćeš, reci mu, eto, da si ga zvala radi dogovora oko rasporeda upotrebe kupaone... Hajde, Iko, poñi po mjega. I pazi, prema njemu isto kao inače, da ne bi što posumnjao. IKA: Nako mu vrag sriću odnija, šta bi ja š njim drugovačije. Ne berite brige, šjor inžinjeru! (Ode hodnikom prema Penjčevoj sobi.)

Drugi prizor

Belotti, Lucija LUCIJA: Ja ne znam, Mario, zašto ti je sve ovo potrebno? I dokle ću ja biti obično sredstvo tvoje kombinatorike? BELOTTI: Oprosti, sestro, ovo nije nikakva moja kombinatorika. Stvar prelazi

Page 16

Ivo Bresan - Hidrocentrala u Suhom Doludimenzije moje osobe... Dok toga Penjca nisam smatrao opasnim po okolinu, ja nisam imao nikakve potrebe poduzimati išta protiv njega. Istina, one mogu reći da sam bio oduševljen kad bih ga sreo, ali mislio sam, to nije moj problem.Ne sjedi meni na vratu. Meñutim, sad je situacija postala vrlo ozbiljna... LUCIJA: Kako ne, »vrlo ozbiljna«! Poznate su meni dobro te tvoje fraze o ozbiljnosti situacije. Još od onog vremena kad si me prisilio da žrtvujem i svojumladost i svoju ljubav i da se udam za Orašara, koji mi se zapravo gadio. A svezbog toga da bi ti sebi osigurao svoj društveni status. BELOTTI: Molim te, Lucija, nemoj dramatizirati! Onda se nije radilo o meni. Sjeti se malo što bi bilo s tatom i mamom, pa i sa samom tobom, da me tada nisi poslušala... Ali, pustimo to! Ovo što sad tražim od tebe nije nikakva žrtva. To je zapravo sitnica, a napravit ćeš veliku stvar... Spasit ćeš možda tko zna kolitko ljudskih života... Nemamo više vremema za razgovor. Evo ih, dolaze! Moram se povući... Daj, molim te, kako smo se dogovorili... A što se tiče tvogamuža, ne boj se! Ja ću rau sve poslije objasniti. Belotti ode stubama na gornji kat, a Lucija ostane sama i stane nervozno šetati po salonu, očito uzbuñena zbog onoga što dolazi. Iz hodnika desno uñe Ika, a za njom Penjac.

Treći prizor

Lucija, Penjac, Ika IKA, okrenuvši Penjcu napadno leña: Evo, šta sam vam rekla! Gospoja tute čeka. PENJAC: Dopustite, molim vas, kakvi su to maniri? Najprije, vi upadate u moju sobu bez kucanja, kao da ulazite u štalu. Gdje ste se tome naučili? IKA, i dalje ga ne gledajući: Kuca se kad se ulazi kod finih osoba, a kad se ulazikod jebivjetara, onda oš, neš, kako te volja. PENJAC: I onda, kako vi to sa mnom razgovarate? Zar nije običaj da se onoga s kim se govori nekako oslovljava i da mu se barem gleda u lice? IKA: Običaj je kad je taj neko i nešto, ali kad je niko i ništa, nije običaj. PENJAC: To ipak prelazi sve granice! Neka bi elementarna pristojnost trebala postojati, bez obzira jesam li ja vama simpatičan ili ne. IKA: Jebite se tamo! Ika ode za Belottijem. Duza pauza. Penjac sjedne u jednu fotelju i zapali cigaretu, a Lucija se nervozno stane vrtjeti po salonu.

Četvrti prizor

Lucija, Penjac PENJAC: Ne znam kako da ovo protumačim... LUCIJA: To nije bilo na moju inicijativu. PENJAC, skoči prestrašeno: Kako? Znači, ovo je netko drugi organizirao? LUCIJA: Što sam mogla! Stavili su me pred zid. Da sam pružila imalo otpora, tobi moglo probuditi sumnje. PENJAC: Vidi, bogati! Dakle, ovdje mi je namještena stupica! LUCIJA: I da znaš kalko perfidno smišljena! Ja bih te sad tu trebala zavesti, a

Page 17

Ivo Bresan - Hidrocentrala u Suhom Doluoni bi učinili sve da te moj muž zatekne ovdje sa mnom in flagranti... Ali moj brat se ljuto vara ako misli da ću ja cijeli život biti njegova marioneta. PENJAC: Jebem te bože, kakve li nezahvalnosti! Ja im tu nudim nešto u što sam uložio cio svoj život, što će unaprijediti cjelokupnu našu elektroprivredu, aoni ovako prema meni... LUCIJA: Nemoj, molim te! Nemoj barem preda mnom, kad smo nasamo, praviti tu svoju predstavu. Mi smo u škripcu, čovječe. Treba misliti kako ćemo se iz njega izvući. PENJAC, kao da je tek sad shvatio situaciju: Da, to je zbilja istina... Ništa! Ja brišem istog časa. (Krene prema hodniku.) LUCIJA, zaustavi ga prestrašena: Stani! To ne smiješ nikako. Zamisli da shvatekako si otišao odavde netom što si došao! Odmah će znati da sam te ja upozorila... Osim toga, dok si tu sa mnom, nemaš se čega bojati. Svi su gore uIkinoj sobi i čekaju da ja zvoncem dadem znak. Takav je dogovor. Imamo, dakle, vremena o svemu temeljito razmisliti. PENJAC: Pa to je sjajno! To je kolosalno! Oni i ne slute kakvu su nam uslugu napravili. Doveli su nas tu na ljubavni sastanak i istovremeno osigurali da se nemoramo ničega bojati. E, pa kad je tako, onda se i ponašajmo kao da nam ne prijeti nikakva opasnost! Priñe joj, zagrli je i privine uza se. Ona mu se na trenutak prepusti, ali odjednom, kao da se nečega sjetila, naglo mu se otme. LUCIJA: Čekaj... Možda ipak nema smisla sad... Nikad se ne zna... PENJAC: Ali čega se bojiš, ako znaš da se nitko neće pojaviti dok ga ti ne pozoveš? LUCIJA: Nisam sigurna da se nije netko možda gore navrh stuba pritajio i da ne prisluškuje. PENJAC: Pa što onda! Neka samo prisluškuje. Ja imam pripremljenu zvukovnu kulisu za takve radoznale uši, koja će nas izvrsno maskirati. (Pokušava joj raskopčati bluzu i istovremeno glasno govori, tako da ga se može čuti i izvan salona) Pitanje otvaranja, drugarice Lucija, jeste osnovni problem kod svakog izravnog kontakta meñu radnim ljudima... Suviše smo zakopčani... u našim meñuljudskim odnosima... Stoga je potrebno uložiti mnogo napora da se ta zakopčanost prevlada... kako bi se oslobodila sredstva za reprodukciju... (Uhvati je za sise) osobito reprodukciju vrste... (Uzalud se mučeći oko raskopčavanja njene haljine i zavlačeći joj ruku pod suknju) Ovakav golem i složen robnokonfekcijski aparat jedan je od ostataka preživjelih društvenih sistema... On prikriva ono najdragocjenije u čovjeku... (Vidjevši da je ne može svući, jer ona pruža otpor, on je položi na kauč i navali na nju.) LUCIJA, otme se ispod njega i stane sredivati i zakapčati odjeću: Što ti je? Jesi li poludio... Kako ne shvaćaš da sam ja još uvijek udata žena? PENJAC, nastavljajući dalje u istom tonalitetu: Bračna zajednica, kao jedan od primarnih oblika ljudskog udruživanja, mora u našem društvu prevladati vlastite granice i izići iz sebe... (Ponovo navdli na nju i stane je grliti i ljubiti) a to znači, svoje unutrašnje proturječnosti... razrješavati kroz dublji i intimniji kontakt svojih članova... s onima izvan nje same... kako bi i erotska djelatnost u socijalizmu... prevladala privatnovlasmčke odnose... koji je čine otuñenim

Page 18

Ivo Bresan - Hidrocentrala u Suhom Doluradom... LUCIJA, izvuče se iz njegova zagrljaja: No, sad je zbilja dosta! Ovo predugo traje. Mogao bi netko banuti i bez obzira na znak... Slušaj, Milko! Ja ih sad moram pozvati. Mi smo samo razgovarali o društvenim problemima, je li tako? PENJAC, razočarano: Naravno, zlato! O čemu bismo drugom? Lucija pritisne zvonce, a onda stane popravljati i zakapčati odjeću. Nakon toga njih dvoje sjednu svak u svoju fotelju i zapale cigarete. Nešto zatiim začuju se užurbani koraci, upali se veliko svjetlo u salonu i s gomjeg kata se spuste Belotti, Ika, Marina i Orašar. Orašar je pospan i odjeven u pidzamu. Na trenutak nastane šutnja, jer su Belotti, Ika i Marina iznenadeni, a Penjac i Lucija ravnodušno čekaju što će oni reći. Jedino Orašar ne shvaća o čemu se radi.

Peti prizor

Prijašnji, Belotti, Ika, Marina, Orašar ORAŠAR: No, šta je sad? Digli ste me iz postelje da ćete mi tu pokazati nešto strašno, strašno važno. I di je to, molim vas? IKA: Pa jesi li ti slip? Šta ne vidiš, vrag ti oči odnija, da ti je žena u ovo doba tute nasamo š njim? ORAŠAR: Velike stvari! Pa šta onda ako je? To meni može samo goditi kad vidim da se počela uspostavljati neka veza izmeñu članova moje familije i druga Penjca. MARINA: Pravo ti budi, tata, kad ti to godi! BELOTTI: Lucija, molim te, hoćeš li svom mužu objasniti što je tu bilo? LUCIJA očigledno malo posramljena, gledajući u pod: Što bi bilo? Ja sam samo pozvala druga Penjaca da se s njim dogovorim kad će tko upotrebljavati kupaonu, i to je sve. BELOTTI: Lucija, zar je to zasta sve? Nemaš ništa više na to dodati? LUCIJA: Što bih imala dodati? Glupost! Ja ne znam što ti uopće tražiš od mene,Mario. BELOTTI: Zbilja ne znaš... Lucija, nemoj se izmotavati... Lucija, govori... Budući da mu Lucija ne odgovara, Belotti se u bijesu okrene od nje, uzme novine sa stola i stane ih nervozno listati. U prvi mah to radi zato da bi zatomioljutnju, a onda mu se pogled koncentrira na nešto u novinama i on stane to zanteresirano čitati, prestavši na trenutak pratiti što se dalje govori. ORAŠAR: Dobro, šta je ovo, jeba ga bog? I šta se to dogaña sa svima vama? Možeš li mi ti, druže Milko, nešto objasniti? PENJAC: Zasta ne mogu, druže Marko, jer ni ja ne shvaćam ništa više od tebe. Ova osoba (pokazuje Iku) došla me zvati da me nešto treba drugarica Lucija. Ja sam, naravno, odmah došao i zasta, najprije smo se dogovorili nešto oko kupaone, kako si čuo, a onda mi je drugarica postavila neka pitanja iz naše društvenopolitičke prakse. Ja sam, naravno, na njih iscrpno odgovarao, i to memalo zadržalo, a onda ste došli vi... I eto, to je sve što znam. ORAŠAR: A tako! Čini mi se da sad počinjem shvaćati. Vi ste mislili ida ćete iz toga šta su moja žena i drug Penjac tu sami napraviti skandal, da ćete u mojim

Page 19

Ivo Bresan - Hidrocentrala u Suhom Doluočima ocrniti druga Penjca. Kako je to bijedno! Sram vas bio! I to ti, Mario, čijaje vlastita sestra u pitanju! A vidite li, jeba vas bog, šta je na kraju izašlo iz svega toga? Samo ste vi ispali pizde. BELOTTI, pokazujući mu novine: Molim te, Marko, pogledaj malo ovo tu, pa će ti možda neke stvari biti jasnije... ORAŠAR: Ništa više neću da gledam, mišta da čujem! Ništa! Dosta iri je vaših smicalica! Vi ste samo zavidmi, zavidni, zavidmi, i u tome je cia stvar. Vrata kupaone se naglo otvore i na njima se ukaže Damir posprdno se smješkajući.

Šesti prizor

Prijašnji, Damir DAMIR: Polako, tata... Drug je Penjac ovaj put zaboravio na kupaonu, iako mu je to omiljeno mjesto boravka. PENJAC: Smijem li zmati što bi ovo trebalo značiti? DAMIR: To bi trebalo značiti, druže Penjac, da sam ja čitavo vrijeme bio u unutra u svojstvu očevica... Dragi moj tata, ovaj tvoj drug Penjac i moja dična maćeha nisu to vodili nikakvu raspravu o našoj društvenopolitičkoj praksi, negosu vježball jednu drugu praksu, kojom su ti nabili lijepe, velike, razgranate rogove, kao u jelena. ORAŠAR: Jesi li ti svjestan toga šta si reka? Imaš li ti uopće pojma šta te čeka ako to nije istina? DAMIR: I te kako! To što sam rekao nisam isisao iz prsta. Odavno sam naslutioda izmeñu njih dvoje ima nešto, samo nisam htio ništa govoriti dok se potpumo ne uvjerim. Kad sam saznao da će se tu maći nasamo, sakrio sam se u kupatilo i pratio cijelu stvar kroz ključaonicu. Nema nikakve mogućnosti da jepo srijedi neka zabuna. LUCIJA: Ovo su sve najobičnije infamne klevete i izmišljotine i ja to više me mogu slušati. (Izjuri iz salona)

Sedmi prizor

Prijašnji, bez Lucije ORAŠAR, kao da je malko pokoleban: Druže Milko... šta imaš ti reći ma sve ovo? PENJAC, nakon pauze: Znaš, druže Marko... Ti si mi bio kao otac i prigrlio si me kao što me još nitko nikad u životu nije. Zato ću prema tebi biti potpumo iskren i otvorit ću ti se do kraja... Priznajem! Nisam posve nedužan i savjest miu odnosu na tebe nije baš potpuno čista. Od prvog trenutka kad sam ugledao kvoju ženu, ona mi se svidjela. Neću ti lagati. Svidjela mi se ikao što se jedna mlada žena, puna duha i šarma, može svidjeti muškarcu. Zato sam nastojao često biti u njenom društvu i voditi s njom duge razgovore o našoj društvenoj problematici. Ni slutio nisam da nas okolo prate zlobne oči s malicioznim primislima, koje će od buhe napraviti slona. Ne tvrdim da sam svetac i da se pod nekim drugim okolnostima ne bih možda i zaletio, ali drugarica Lucija mi

Page 20

Ivo Bresan - Hidrocentrala u Suhom Doluzasta nikad nije dala nikakvog povoda. A i da jeste, ja bih tome odolio zbog našeg prijateljstva. Posve sigurno bih odolio... Eto, to ti je moja ispovijest, a ti sad kako znaš. ORAŠAR, Damiru: Ništarijo, lupežu, marvo jedna pokvarena! Čuješ li šta čovik govori? Je li čuješ, a? Zaslužija si da te isprebijam ka vola. DAMIR: Tata, ovaj ti tip laže, kunem se. Izvrće stvari... baca ti prašinu u oči. Jasam vidio na svoje vlastite oči... ORAŠAR: Muči... muči, jebem li ti svetu nedilju! Ako progovoriš još jednu jedinu rič, ja ću te slistiti... slistiti ka palačinku... (Dohvati stolicu) S ovim ću ti rascipati moždane! PENJAC, oduzme mu stolicu: Nemoj tako, druže Marko! Mladić možda ne misli zlo, nego je žrtva zablude. Ti si ga, znaš, malo zanemario i previše si pažnje meni poklonio, pa on možda u ljubomori vidi stvari gorim negoli jesu. ORAŠAR: Čuješ li ovo, farabute jedan? Čuješ li, pitam ja tebe? Čovik te brani, ati njega ovako klevećeš! DAMIR: Vi se, Penjac, zasta svojski trudite da mom oou oduzmete i ono malo pameti što mu je ostalo, ali ovaj put vam je to uzalud. Ako moje oči nisu vjerodostojni svjedoci, zato je tu tehnika... Ja sam snimio sve što se tu govorilo. Imajte malo strpljenja, molim vas! Ispod kauča Damir izvuče magnetofon. Svi sa zanimanjem prate što on radi. Kod Penjca se pokaže stanovita doza straha na licu. Damir stane raditi nešto oko magnetofona, vraćati vrpcu natrag, a onda odjednom s magnetofona odjekne Penjčev glas: »Pitanje otvaranja, drugarice Lucija, jeste osnovni problem kod svakog izravnog kontakta meñu radnim ljudima. Suviše smo zakopčani u našim meñuljudskim odnosima. Stoga je potrebno uložiti mnogo napora da se ta zakopcanost prevlada...« i td. DAMIR, potpuno zbunjen: Ne razumijem... A vidio sam sasvim jasno... (Saginje se pod kauč očigledno trazeći ima li još koji magnetofon.) ORAŠAR: Je li vidiš, jeba te bog, kako tvoji vlastiti dokazi govoru protiv tebe? Eto, kud te odvela tvoja filozofija! Ulovija si se u trapulu koju si drugome namistija. DAMIR: Ovo ne može nikako biti u redu. To mora da je opet neka Penjčeva podvala... ORAŠAR: Ma gledaj ga samo, govno jedno pasje, on se još uvik usuñuje klevetati jednog poštenog čovika... jednog pravog druga... Evo, ovako ću ja s tim tvojim aparatom... (Nogom razlupa magnetofon) da ti više nikad ne pane na pamet podmetati to kome pod guzicu. I da znaš! Šta se ti i takvi ka ti više trudite, drug Penjac je meni više ovde u srcu. DAMIR: Što se mene tiče, stavi ga lijepo sebi gdje god hoćeš, ali ja neću dopustiti... ORAŠAR: Šta ti imaš dopustiti ili ne dopustiti! Ja sam ovde taj koji dopušta ili ne dopušta i ja tebi neću dopustiti da se na ikoga tu više nabacuješ blatom. Smista kupi svoje prnje i vanka iz moje kuće! Da te moje oči više ne vidu! DAMIR: Dobro, dobro, idem! Ali da znaš! Kad ti se jednog dana prosvijetli pamet, na koljenima ćeš me moliti da ti se vratim. ORAŠAR: Marš odavde, i to smista! (Damir uvrijeñen ode.)

Page 21

Ivo Bresan - Hidrocentrala u Suhom Dolu

Osmi prizor

Prijašnji, bez Damira ORAŠAR: Druže Milko! Prijatelju... oprosti mi, molim te! U jednom trenutku sam možda malo i posumnja u tebe. To se više nikad neće dogoditi. Obećajem ti! PENJAC: Ne znam, druže Marko, možda je najbolji način da se izbjegnu takve situacije to da ja odem. I to definitivno. ORAŠAR: Da odeš? To izbij sebi iz glave! Ja te ne puštam za ništa na svitu. Kadbi sad otiša, onda bi tek zlim jezicima da povoda da govoru kako je istina sve ovo. PENJAC: Da, to bi se zbilja moglo dogoditi... A ništa! Što mogu! Pokorit ću se. Ali ću zato izbjegavati svaki susret s tvojom ženom. ORAŠAR: Ma ni govora! Naprotiv. Pojavljivat ćeš se otvoreno s njom. I ne samo to. Pojavijivat ćemo se svi troje zajedno, neka svit vidi da je meñu nama sve na svome mistu. Evo, baš sutra pozivam i tebe i nju na večeru u hotel, pa ćemo tako svim zlobnicima unaprid začepiti usta... (Belottiju) A ti Mario, ja se nadam da sada vidiš koliko si bija žrtva dezinformacije. Ubuduće, kad šta ovako čuješ, onda najprije doñi s menom o tome govoriti... A sad na spavanje!Svi! Orašar ode stubama gore, a Penjac hodnikom prema svojoj sobi. Duža pauza. Belotti pregledava razbijeni magnetofon.

Deveti prizor

Belotti, Ika, Marina MARINA: Uh, pa ovo je da čovik svisne od muke... Ja bi sad sve razbijala po kući... Sad ću navečer ko zna koliko vrimena siditi ovde zatvorena ka u kapunjeri, jer neću s njim izlaziti vanka ni živa ni mrtva. IKA: Neka me vrag nosi ako znam šta je ovo bilo. Jesmo li mi to u nečem pogrišili, šjor inžinjeru, ili nam je niki belaj pomrsija račune? BELOTTI: Ne znam, Iko, što da ti kažem... Ako je tko pogriješio, onda sam to sasvim sigurno bio ja. Previše sam se pouzdao u svoju sestru. IKA: Ma recite mi, tako vam boga, je li se ona zbilja š njime ono potajno pritišče, ili ja više ne razumim ni crne ni bile? BELOTTI: A Iko moja, ja znam isto koliko i ti. Ono što si vidjela ti, vidio sam i ja... (Odustavši od magnetofona) Šteta... ovo je sasvim uništeno. Inače bismo odavde mogi štošta saznati. IKA: Znate zašto bi bilo dobro znati šta je meñu njima? Jerbo, ako on nju pritišče, onda bi mi mogi pritisnuti njega priko nje. A to znači, nju triba napraviti ñeložom, pa da vidite kako će otkriti i sebe i njega. BELOTTI: E, Iko, Iko, ti si zasta neumorna! Samo, draga moja, nema ti vajde od toga. Nismo mi njemu dorasli. Evo, vidiš, tehnika, pa ništa! IKA: Jebeš tehniku, šjor inžinjeru! Tute je potribna jedna lipa, mlada, strojna ženska, koja bi bila u stanju zavrtiti mu glavom, a koja bi jopet nas slušala.

Page 22

Ivo Bresan - Hidrocentrala u Suhom DoluKad bi ja našla takvu žensku, pišala bi ja na svu tehniku ovoga svita. MARINA: Imaš je, teta Iko... Šta mislite, kako bi bilo da budem jedno vrime poslušna kćerka svoga tatice... Znate li tkako Penjac mene gleda... ka da bi metija očima poisti. Ako mu dadem samo malo povoda, zalipit će se ka tič na baketinu. IKA: Ma šta? Jesi li ti pošempjala! I ti bi imala kuraže naći se š njime nasamo? A vraga ti izila, znaš li šta te čeka, ako ti on štogod ugradi? Morat ćeš se udati za nj, tila, ne tila. Ne, ne, to njanci na pamet da ti ne pada! Ja te ne puštam. MARINA: A dobro, ko će ga onda ići zavoditi? Oćeš li ti? IKA: Ja? Nako mu vrag sriću odnija, šta bi mu ja dala ni u guzicu da me poljubi! BELOTTI, kao da se nečeg sjetio: Čekajte! Marina, jesi li ti zbilja to u stanju, ili samo... MARINA: U stanju sam, šjor Mario. Kad se radi o tome da se tog tipa makne odavde, sve sam u stanju. Evo, ima skoro misec dana da se s momkom nisam vidila zbog njega. BELOTTI: Onda me slušajte obje... Ti se, Iko, ne uznemiravaj. Marini se ne može ništa dogoditi, ja ti garantiram. Osim toga, ona je pametna cura i zna dokle može ići... A ti, Marina, zlato, pazi ovamo! Ovu igru s ljubomorom, to ćemo odbaciti, to je prenaivno. Ti bi trebala da pronañeš kod njega i uzmeš mujedan papir... Samo trenutak, da provjerim... (Uzme novine i pogleda u njih) Da! To je to... Ja ću ti točno objasniti kako izgleda i što na njemu piše. Ako mi to doneseš, došli smo mu glave. IKA: Ja sam mislila, šjor inžinjeru, da ste vi puno pametniji. Kakvd papiri, vrag ga odnija i papire! Tute je on puno jači od nas. Papiri su ga i doveli vamo, srićumu vrag odnija! Njemu može doći glave samo ona ženska stvar, ja vam kažem. BELOTTI: Dobro, dobro, Iko! Ako ovo s papirom ne upali, onda prelazimo na ovu tvoju varijantu. IKA: Nećemo mi ništa prilaziti, nego će raditi svak po svome, pa ćemo viditi štaje jače, papir ili varijanta... (Marini) A ti me dobro slušaj! Kad se nañeš š njim nasamo, odozgo do pasa pušti mu šta ga volja. Ali od pasa doli, ni takac, jesi li čula!

Četvrti čin

Scena je na trenutak prazna, a onda njome tiho na prstima proñe Ika, koja nestane u hodniku gdje je Penjčeva soba Odmah iza toga na ulaznim vratima začuje se zvuk zvona. Ika se vrati i otvori vrata. Na scenu stupi Belotti. Njihov je razgovor poluglasan.

Prvi prizor

Belotti, Ika BELOTTI: No, što je? Dokle je stiglo? IKA: Iñe, ne more bolje. Tamo su u mjegovoj sobi. Čak se čuje i nika muzika...

Page 23

Ivo Bresan - Hidrocentrala u Suhom DoluZnate, ona je jučer našla oni papir, ali joj nije pošlo za rukom da ga uzme. Danas će jopet pokušati. BELOTTI: Mala je zbilja sjajna... Slušaj, Iko! Ja ne bih želio da se njoj zbog ovoga što dogodi. Stani tamo kraj njegovih vrata i prati situaciju. Ako vidiš da je mala u kakvoj opasnosti, smjesta upadaj unutra, pa k vragu i papir i sve skupa! IKA: Ne tribate mi to njanci govoriti, šjor inžinjeru. Ja tamo stojim atento cilo vrime... (Na stubama se odjednom pojavi Lucija.)

Drugi prizor

Belotti, Ika, Lucija LUCIJA: O, Mario, ti si... Čula sam da je netko došao, pa... BELOTTI: Lijepo od tebe što si sišla. Ionako imamo jedan mali razgovor. Sjedni, molim te... A ti, Iko, poñi i pazi kako sam ti rekao! IKA: Ništa ne brinite, šjor inžinjeru! Di sam ja, tute za kuniša nema slatkiša. (Ode)

Treći prizor

Belotti, Lucija BELOTTl: Hvala bogu da te mogu konačno uhvatiti ovako nasamo! Ti kao da si zaboravila da mi duguješ neko objašnjenje za ono neki dan. Ili me možda namjerno izbjegavaš? LUCIJA: Ja mislim da ti nemam što objašnjavati. Valjda si sve shvatio i sam. BELOTTI: Dakle, ipak! Kao što sam i mislio. Izdala si svog vlastitog brata. LUCIJA: Nikoga ja nisam izdala. Moja je jedina greška prema tebi što ti odman nisam rekla o svom odnosu s Milkom, ali to nisam mogla jer smo se dogovorili da ćemo to zasad držati u tajnosti. BELOTTI: Smiješno! A što misliš, koliko može potrajati ovakva jedna tajna? Ti kao da ne znaš gdje živiš, sestro. Ovo je mali grad. LUCIJA: To nije tvoja briga, Mario. Uostalom, mi i ne mislimo dugo ovako. Uskoro ćemo Orašaru otvoreno priznati sve i ja ću od njega zatražiti rastavu, a onda ću se udati za Milka. BELOTTI: Blago meni! Zbilja me usrećuješ ovakvim proširenjem obiteljskog kruga! LUCIJA: Molim te, Mario, da se ne uplićeš u to! Ja sam potpuno svjesna toga što riskiram, ali neću odustati, jer neću dopustiti da mi čitava mladost i život proteknu uz Orašara. BELOTTI: A što misliš, da će ti uz Penjca cvasti ruže... Ne budi naivna, sestro! On već sada, dok ti vjeruješ da si mu jedina, oblijeće oko drugih, i to mnogo mlañih. I tko zna što im sve obećaje. LUCIJA: To nije istina. Ti Milka ne poznaš. To su samo tvoje prazne pretpostavke. BELOTTI: Dobro, neka zasad budu pretpostavke. Ali kad se uskoro u to osvjedočiš, onda dobro razmisli što ćeš napraviti. Po mom mišljenju, za tebe bi

Page 24

Ivo Bresan - Hidrocentrala u Suhom Dolunajbolje bio da se riješiš i Penjca i Orašara i da lijepo živiš slobodno... (Začuje se zaustavljanje automobila) Ali, nećemo sad o tome. Evo, dolazi ti muž. Ovaj razgovor nastavit ćemo drugom prilikom. (Ulazi Orašar.)

Četvrti prizor

Belotti, Lucija, Orašar ORAŠAR, uzrujano Belottiju: A, tu si! Skoro da nisam pošla miliciju za tobom u potragu. Nigdi te nema, ni na gradilištu ini u poduzeću... Jeba te bog, znaš li ti u kojem smo mi škripcu? Doli u Suhom dolu već su postavljeni temelji centrale i montirana je turbina, a ti se gori na Ćelavcu inisi maka s mrtve tačke. BELOTTI: A što ja mogu! Ti znaš da je tamo opasno minirati. Ja mogu raditi samo polako i oprezno, i to isključivo ručnim načanom. ORAŠAR: Jebe se meni za način! Radi kako oćeš, rukama ili nogama, svejedno,ali za dva miseca cila stvar ima biti gotova, jer sam ja da rič, razumiš li ti mene. Čim centrala bude dovršena, cijevi imaju biti postavljene i voda mora poteći, pa makar je ti gori mora piti i onda posli doli pišati, jesi li čuja... (Odjednom iz hodnika dotrči Ika lomatajući rukama.)

Peti prizor

Prijašnji, Ika IKA: Brzo... brzo... Sakrijte se... Sad ćete viditi nešto šta još niste vidili... Svi je zapanjeno gledaju ne shvaćajući što se ne dogaña. IKA: Brzo, šta čekate... Ovamo... iza ove koltrine... Ona ih gotovo silom ugura iza velike zavjese na prozoru i sama se tu sakrije. Odmah zatim iz hodnika se začuje trka, smijeh i prepiranje muškog i ženskog glasa i uskoro na scenu stupi Marina držeći jedan papir u ruci. Odmah za njom dotrči Penjac u košulji, sav uznemiren.

Šesti prizor

Prijašnji (sakriveni), Penjac, Marina PENJAC: Marina, molim te, vrati mi smjesta taj papir! To mi je jako važno. MARINA, vragolasto: Je li? A šta ćeš mi dati ako ti ga vratim? PENJAC: Ovo nije da se zbija šala. Stvar je vrlo ozbiljna. Vrati mi, kad ti kažem! MARINA: A ti doñi pa ga uzmi! Marina stavi ruke s papirom na leña i okrene se licem izazovno prema Penjcn. On joj priñe sasvim blizu nastojeći dohvatiti papir, koji ona otraga sve više odmiče od sebe, tako da se on licem gotovo dotakne njenog lica. Budući da ga ona i dalje izazovno gleda, on ne može odoljeti i umjesto papir, uhvati nju oko struka i poljubi je. U tom trenutku Ika odmakne zastor. IKA: Eto na... Gotovo kino! Ugledavši ih četvoro, Penjac se ukoči od preneraženosti. Marina to iskoristi i pobjegne stubama gore. Duža pauza.

Page 25

Ivo Bresan - Hidrocentrala u Suhom Dolu

Sedmi prizor

Prijašnji, bez Marine PENJAC: Druže Marko... oprosti... Znam. Kriv sam. Trebao sam ti to dosad već reći, s obzirom na naš dogovor... ali misam bio siguran da je to ono pravo, što želimo ti i ja... Ona je još mlada i čovjek ne može znati je li to s njene strane nešto prolazno... Ali sad sigurno znam kako stvari stoje i mogu ti reći... Znaš, tvoja kći i ja... mi već odavno... ti me razumiješ... ORAŠAR: Čekaj... Kako da to shvatim, druže Milko? Znači li to da se ti i moja ćer... kako da kažem... volite? Ili tako mešto? PENJAC: Volimo! Volimo, druže Marko! I to već prilično dugo. Sad je već zreo trenutak da počnemo razmišljati o onome što je i tvoja i moja želja. Ali s obzirom da oma još mije svršila školu, najbolje je da dan vjenčanja odrediš ti. LUCIJA, plane i u bijesu slane Penjca udarati šakama: Bijedni prevarantu... lopove... ništarijo... ñubre jedno pokvareno... Tako ti radiš iza mojih leña, je li... Dobro su imi ljudi govorili tko si i što si ti, a ja im, glupača, nisam vjerovala... Dala sam se zaslijepiti tvojim lažima... tvojim frazetinama... ORAŠAR, pokušava je zaustaviti: Daj, Lucija, memoj tako, smiri se! Ja sam kriv... Nisam ti mišta reka o svojim planovima... LUCIJA, popenje se na stube i viče gore: Kurvo jedna prefrigana i pokvarena! Ovamo se praviš nevinašce.. naivka... A premazana si svim mastima... Drolja najobičnija... drolja! ORAŠAR, i dalje je smiruje: Dobro, šta je tebi, Lucija, bogati! Koji te vrag spopa... Pa ja nemam ništa protiv te veze, jeba te bog. Oni su mladi i prirodno je da su se zagledali jedno u drugo. I ne samo to, nego meni je čast... jest, druže Milko, meni je zbilja velika čast šta ćeš mi ti biti zet. Ti najbolje znaš da je to ono šta san odavno želija... Zato ne razumim šta tebi, Lucija, tu nije pravo? LUCIJA: Ti si; Marko, najobičnija budala, koja ne vidi ništa, ni ono što mu se dogaña pred vlastitin nosom. Ali pošto je lopovluk ovog čojeka prešao sve granice, otvoreno ću ti priznati sve, pa kud puklo - puklo! Ništa mi više nije stalo. Ionako mi je ovog života preko glave... Ovaj tvoj velilki prijatelj moj je ljubavnik i sastaje se potajno sa mnom već dva mjeseca. A uz to još neprekidno mi obećaje da će me oženiti ako se rastanem s tobom. Eto, sad vidiš koga imaš pod svojim krovom! U isto vrijeme zavodi ti i ženu i kćer. ORAŠAR, zapanjen: Druže Milko... Šta to čujo moje uši... Je li moguće da je to istina... Je li moguće, pitam ja tebe? Duga pauza. Penjac intenzivno razmišlja kako da se izvuče iz škripca. PENJAC: Idealistički filozofi, druže Marko, rekli su: Svijet je onakav kakvim ga ja želim vidjeti. I onaj tko prihvaća to njihovo načelo, sve osporava ili potvrñuje, ovisno o tome što mu ide u priog. Ali istina... istina postoji i sjaji svojim svjetlom, unatoč svim njihovim nastojanjima da je potamne... Odgovor na tvoje pitanje, druže Marko, ne trebam ti dati ja. Njega ti je već dao veliki Shakespeare. ORAŠAR: Nemoj okolišati, druže Milko, nego mi otvoreno reci je li to istina ili

Page 26

Ivo Bresan - Hidrocentrala u Suhom Dolunije! BELOTTI: Da, kad je gospodin doveden pred zid, ne preostaje mu drugo nego da trabunja besmislice. PENJAC: Nisu to besmislice, drugovi. Shakespeare u jednom svom djelu, ne sjećam se više kojem, kaže: Ljubomora je poput zakrivljenog ogledala, u kojemu se sve stvari vide drukčijim negoli jesu... Znaš, druže Marko, kad si meono neki dan zatekao sa svojom ženom, ja ti nisam bio dokraja iskren, jer samte htio zaštiti od neugodnosti. Rekao sam ti da mi ona ni je nikad dala nikakvogpovoda. Teško mi je što ti to moram priznati, ali kad sam već dotle doveden, ne preostaje mi drugo. Stvari stoje upravo obratno... Od prvog trenutka kad sam došao u ovu kuću ona mi se na perfidan način nametala... pozivala me u svoju sobu... udešavala situaciju da ostanemo nasamo i... nema smisla da ti pričam što je sve činila. Ja sam se, naravno, pravio da to ne primjećujem i razgovor uvijek skretao na društvene probleme. Ne zato što mi se ne bi sviñala. Ne. Sprečavalo me u prvom redu naše prijateljstvo, a zatim i ljubav prema Marini, koja mi je sve na svijetu. Ona je tek sad saznala za tu ljubav i... što da ti dalje pričam! Vidio si njenu reakciju. Imaš oči, imaš pamet. Sam izvedi zaključke! LUCIJA: Isuse, bože, kakve su to samo prljave, besramne laži... kako je to podlo. Ovaj čovjek laže koliko je dug i širok. ORAŠAR: Stanite... Stanite... Zavrtilo mi se u glavi od svega toga... Ja više ništa ne razumim... Moram malo po malo razmisliti o svemu... PENJAC: Razmisli, druže Marko! I ako hoćeš, poñi od pretpostavke da se meni ama baš ništa ne može vjerovati. Ali onda postavi sam sebi pitanje i odgovori na nj: Može li žena, koja voli svoga muža i koja je posve ravnodušna prema nekom trećem, pokazivati ovoliko ljubomore prema tome trećem? ORAŠAR: Da... Ako išta stoji od svega šta je tu rečeno, onda je to ovo šta si sad ti reka, druže Milko! I stoji čvrsto ka stina! BELOTTI: Ne daj se obmanjivati, Marko... Ne želim ulaziti u to kakav je odnos izmeñu njega i tvoje žene, ali jedno posve sigurno znam: Ono o ljubavi s tvojom kćerkom najobičnija je izmišljotina. Marina je u dogovoru s Ikom i sa mnom izvela onu scenu, ne bi li se tebi otvorile oči. Ako ne vjeruješ, pitat ćemoje tu, pred svima... (Viče prema stubama) Marina, doñi ovamo! (Marina se pojavi.)

Osmi prizor

Prijašnji, Marina BELOTTI: Reci otvoreno, kaniš li se ti udati za ovoga tu, kako on kaže? MARINA: Ne bi ni mrtva... da ga neko svega zlatom obloži. BELOTTI: A što je ono bilo maloprije izmeñu tebe i njega? MARINA: Jedan lagani šou, koji sam ja priredila mome dragom tatici ne bi li se dozva pameti. BELOTTI: Eto, jesi li sad čuo? PENJAC: Marina... draga... Ja znam zašto ti ovako govoriš. Ti si sigurno čula što je rekla tvoja maćeha, povjerovala si u to i sad me hoćeš ovako kazniti. Ja

Page 27

Ivo Bresan - Hidrocentrala u Suhom Dolute razumijem, ali kunem ti se da je sve to izmislila njena zavist. Ja volim jedinotebe i vjenčat ću se samo s tobom. MARINA: Zaustavi prolivanje, frajeru! Kod mene ti ne palu ti štosevi. ORAŠAR: Čekajte... čekajte... Sad se sve toliko zamrsilo... a toliko više ništa nije jasno, da mi je napokon sve jasno. Ka bili dan... Sad tek jasno vidim ko je ko. Jedini pravi čovik u ovoj kući.. pošten, iskren... čiji moralni kvaliteti sijaju ka sunce... u koga ja mogu imati potpuno povjerenje... to je drug Penjac... MARINA: Ti si, tata, tako beskrajno glup, da te mogu samo žaliti. ORAŠAR:... I ja san svoju odluku donija. I to definitivno. Ti, Lucija, imaš smistaostaviti ovu kuću! Svršeno je sve meñu nama. LUCIJA: Hvala bogu! Imala sam krasan izbor, izmeñu jednog senilca i jednog šarlatana! (Ode uvrijeñeno, visoko uzdignute glave.)

Deveti prizor

Prijašnji, bez Lucije IKA: Ako već tiraš ženu, onda budi čovik i napravi to isto i s njezinim jebačem! ORAŠAR: Napravit ću to s tobom. Ne tribaju mi po kući nikakve babetine koje će mi praviti intrige. Od ovog časa smatraj da tu više ne stanuješ. BELOTTI: Ali, Marko, zaboga... ORAŠAR: Samo se po sebi razumi, Mario, da ni ti više nemaš šta dolaziti vamo.Ako imaš kakav sužbeni razgovor s menom, potraži me u poduzeću... A šta se tebe tiče, ćeri, ti ćeš se već idući misec vinčati s drugom Milkom, ili ću i za tobom zalupiti kućna vrata. (Ode stubama.) MARINA, viče za njim: Ako je tako, onda možeš to napraviti istog časa! Jesi li čuja... istog časa!

Deseti prizor

Penjac, Belotti, Marina, Ika. Duža pauza. Penjac jedno vrijeme promatra prisutne sa smiješkom u kojemu ima podrugljivosti i trijumfa, a onda se okrenei uputi prema svojoj sobi. Marina dade papir Belottiju. BELOTTI: čekajte malo, druže Penjac! Nešto ste zaboravili. (Pokaže mu papir.) PENJAC: Ah, da... oprostite! (Vrati se i posegne za papirom, ali mu ga Belotti ne da.) BELOTTI: Polako! Najprije ćemo malo zaviriti u ovo... Izvolite, sjednite, imat ćemo jedan kratki razgovor... (Pomalo prestrasen, Penjac sjedne, napeto iščekujući što će biti) Kolako vidim, ovo je potvrda Republičke investicione banke o odobrenju kredita s potpisom generalnog direktora Martina Palčića. PENJAC: Jest... Pa što ima u tome zla? To je bilo potrebno... radi centrale. BELOTTI: A znate li možda što se dogodilo s tim Martinom Palčićem? PENJAC: Ne... otkud bih znao. BELOTTI: Onda ću vas malo podsjetiti... (Izvuče iz džepa novine) Ovo su novine od prije nekoliko dana. Poslušajte, vrlo je interesantno! (Čita) »Kao direktor Republičke investicione banke, Palčiće je nekim grañevnim poduzećimadavao investicije za gradnju različitih objekata, koje bi onda rukovodioci tih

Page 28

Ivo Bresan - Hidrocentrala u Suhom Dolupodiuzeća, u dogovoru s njim, dijelom ulagali u gradnju, a dijelom prisvajali. Naravno da je najveći dio pri tom dobijao Palčić sam...« IKA: Jebem ti sveca, di god se okreneš, sve sami lupež do lupeža! BELOTTI: Polako, ima još... »Sve je to izmicalo društvenoj kontroli, jer bi se objekti ipak počeli graditi, samo s polovinom ili trećinom dobijenih sredstava, tako da bi na kraju bili tretirani kao investicioni promašaji, za koje nitko ne snosi odgovornost. Time bi se javnosti zamazale oči i maskirao put kojim je većina tih sredstava nestajala.«... Onda? Što kažete na ovo? PENJACI: A što bih trebao reći? BELOTTI: Znate li možda gdje je sad taj Palčić? PENJAC: Valjda u zatvoru. BELOTTI: Ne, u inozemstvu. Tamo se proglasio za političkog i dobio azil. PENJAC: Dobro, zašto vi meni sve ovo iznosite? Što ga ja imam s tim? BELOTTI: Iznosim vam, druže Penjac, zato što se iz ove potvrde koju ja držim vidi da ste vi bili jedan od Palčićevih partnera u raspodjeli sredstava. A to je, brat bratu, deset godina. PENJAC: U redu! Ako tako mislite, onda izvolite, pozovite druga Orašara, pa mu izložite sve ovo! BELOTTI: A, ne, ne! Ja znam da biste se vi pred njim opet izvukli. Ovo je slučajza unutrašnje poslove. IKA: E, fala bogu, i blaženoj Divici, i unutrašnjim poslovima! A ja isam već pomislila da njemu niko i ništa ne more stati na rep... Koliko si nam samo da muke, sriću ti vrag odnija! E, neš se sad izvući, ja ti kažem! Naplatit ćemo ti sve do zadnjeg šolda. PENJAC: Što to kanite sa mnom, za boga miloga? BELOTTI: Ništa posebno. Samo ono što bi nam i inače bila grañanska dužnost. Pozvat ćemo organe sigurnosti i predati im i vas i ovaj dokumenat... Marina, pozvoni! MARINA: S velikim guštom, šjor Mario! (Posegne za telefonom.) PENJAC, prestrašeno: Ne, nemojte... Marina, molim te... Dopustite da vam objasnim... MARINA: Nemaš ti nama šta objašnjavati, šminkeru. Bolje ti je, štedi svoja objašnjenja za one koji će sad doći. Kod njih će biti potribnija... (Vrti brojeve telefona.) PENJAC: Molim vas, saslušajte me, ako boga znate... Nisam kriv... Druže Belotti... BELOTTI: Čekaj, Marina! Da čujemo što nam to ima reći! (Marina ostavi telefon) PENJAC: Zaista nisam kriv, vjerujte mi... Kad sam tražio te investicije, nisam nislutio što se iza toga krije. Tek nedavno sam saznao tko je zapravo bio Palčić. Ija ću vratiti sve što sam dobio od njega. Hoću, kunem se! IKA: Ma nemoj! Jebe se nama jesi li ti zna ili nisi i oš li ti vratiti ili neš. Nama jenajvažnije da te pokupu odavde. Milicija, bog, vrag, Palčić, Kurčić, bilo ko. Samo da te naše oči više ne vidu. MARINA: Dosta si nam zla nanija. Momak me zbog tebe ostavija i naša drugu. Svi u školi mislu da sam ja tvoja zaručnica i sprdajo se s menom. A i brata si

Page 29

Ivo Bresan - Hidrocentrala u Suhom Dolumi iz kuće istira... PENJAC: Marina, ja ću tebi i tvom bratu dati zadovoljštinu kakvu god želite... Reći ću tvom ocu istinu... Imajte obzira, molim vas... Učinit ću sve... sve što tražite od mene... samo nemojte policiju... IKA: Joj, šta te volim ovakvog viditi, jebem ti sveca... Dajte mi, šjor inžinjeru, da poljubim ti papir! (Ljubi potvrdu) Povlačim sve šta sam ono nikidan rekla protiv njega. PENJAC: Druže Belotti... Vi ste razuman čovjek... i imate srca... Saslušajte me... Imao sam nesretno djetinjstvo. Rano sam ostao bez roditelja... pa domski odgoj... Stoga je razumljivo ako se nisam baš uvijek ponašao... vi me razumajete... Ali ja se nisam nigdje nametao. Htio sam čak nekoliko puta otići, kad sam vidio da tu nisam po volji. Ali me drug Orašar prisilio da ostanem. Pitajte ga, ako ne vjerujete... Osim toga, druže Belotli, ja vašu sestru volim i jaću je oženiti. Hoću, kunem se! Sad kad je Orašar raskinuo s njom, nema više nikakve zapreke... MARINA: Vidi, vidi! A nema ni po ure kako se meni zaklinja da voli samo mene!

PENJAC: Molim vas druže Belotti, pružite mi šansu! Ja vam svečano pred svimaobećajem da ću na idućem zboru radnika povući svoj projekt i da ću zauvijek otići odavde. S vašom sestrom ili bez nje. Kako je vama po volji. Samo vas molim, vratite mi taj dokument! (Pauza. Belotti razmišlja.) IKA: Ma šjor inžinjeru, jeste li pobenavili? Nećete valjda ozbiljno uzesti ovo šta on govori? Ki da ne znate s kim imate posla! BELOTTI: Pusti, Iko! Meni nije uopće do toga da on ide u zatvor. Ako napravi ovo što je obećao, to će nam biti dovoljna naknada za sve... A slušajte me, Penjac! Ako opet pokušate eskivirati, neću više imati nikakvog obzira. Zato ću ovaj dokument zadržati kod sebe kao garanciju i dobit ćete ga natrag tek kad ispunite obećanje. A što se tiče moje sestre, to prepuštam njenoj odluci. PENJAC (sretan): Hvala... Velika hvala, druže Belotti! (Odjuri u pravcu svoje sobe.)

Jedanaesti prizor

Betotti, Marina, Ika MARINA: Šjor Mario, jeste li sigurni da s ovim šta ste napravili niste opet i sebei nas uvalili u govna? BELOTTI: Nisam siguran, ali šta da radim? Vidiš li na čemu sam? Možda će mi danas sutra biti čak i zet... Pusti, Marina! Neka ga ñavo nosi! Najvažnije je ipakda se jednom zauvijek i on i ta centrala skinu s dnevnog reda. Uostalom, mi gajoš uvijek držimo u šaci. (Pokaže papir.) IKA: Daj bože, ali sve se ništo bojim... Zmiji triba uvik odsići glavu. Ako joj odsičeš samo rep, izraste joj drugi!

Intermezzo

Pred zatvorenim zastorom u osvijetljenom gledalištu postavljena je govornica, Page 30

Ivo Bresan - Hidrocentrala u Suhom Dolua za govornicom je Penjac. Na različitim mjestima u gledalištu, pomiješani s publikom, sjede ili stoje: Belotti, Damir, Orašar, prvi i drugi samoupravljač. Penjac govori obraćajući se piblici: PENJAC: Drugarice i drugovi! Prije nego preñem na samu stvar, želio bih reći nekoliko riječi o meñuljudskim odnosima u našoj radnoj organizaoji. Mada ti odnosi nisu takvi da bi trebalo pozivati na uzbunu, moram primijetiti da u njimanedostaje nešto što bi trebalo biti kostur svih oblika udruženog rada. To što nedostaje, drugovi - to je samokritika. Kritike imamo koliko volimo. Moglo bi sereći i na pretek. Jer, svi smo mi spremni kritizirati, pronalaziti nedostatke u tuñem radu i često u tome i pretjerivati. A gotovo nikad se ne dogaña da se netko od nas zamisli nad svojim vlastitim postupcima i da ljudski i otvoreno pred svima prizna svoje pogreške... Stoga, ja se s ovog mjesta zalažem za razvijanje samokritičkog duha, za otvoreno šibanje svih vlastitih nedostataka, bez ikakvog licemjerja, jer samo onaj tko je na to spreman ima moralno pravo kritizirati i druge. PRVI SAMOUPRAVLJAČ: Ajde, preñi na stvar! Nemamo mi vremena slušati prazna naklapanja. Kasno je već. DRUGI SAMOUPRAVLJAČ: I onda, ako ti je do toga o čemu govoriš, počni najprije od sebe! Osvrni se na vlastito ponašanje! PENJAC: Upravo to i kanim, druže! Izišao sam pred vas, drugovi, da vam govorim o jednom svom velikom propustu. Ne činim to zato da bih se opravdaou vašim očima, nego zato da bi moje priznanje potaklo i druge, koji su u ovoj stvari jednako krivi, akoli ne čak i krivlji, da učine to isto... Svi ste ovih dana imali prilike u novinama čitati o Martinu Palčiću, direktoru Republičke investicione banke, i o raznim njegovim pronevjerama i zloupotrebama službenog položaja... Ja bih mogao ovdje slobodno reći da nemam s njim nikakve veze i nitko ne bi mogao dokazati ništa suprotno. Ali ima nešto u meni,jače, što mi to ne da. Da, drugovi! Ja sam ipak bio s njim u poslovnom odnosu i moj je projekt dobio od njega sredstva. To otvoreno ovdje priznajem pred svima vama i optužujem samog sebe da sam na stanovit način time potpomogao ono što je taj čovjek radio... DAMIR, tiho Belottiju: Što ovo znači, inženjeru? Ako je točno ono što ste mi rekli, onda on čini mnogo više nego ste vi tražili od njega. BELOTTI: Ne znam. I ja sam zbunjen. Slušajmo pažljivo i budimo na oprezu! Sumnjam da je u pitanju kakav pokajnički mazohizam. PRVI SAMOUPRAVLJAČ: Ako ti, druže Penjac, misliš da ćeš time šta nam priznaješ sve to skinuti sa sebe odgovornost, onda se ljuto varaš. To nije s tvoje strane običan nehotičan propust, to je čisti kriminal. DRUGI SAMOUPRAVLJAČ: Svi znamo, drugovi, ko je bija i šta je radija Martin Palčić. Ko god je bija s njim u kakvoj vezi, toga se ne bi smilo uzimati ništa bolje od njega samoga. PENJAC: Molim vas, drugovi, ja još nisam rekao sve do kraja... PRVI SAMOUPRAVLJAČ: Ja ne znam i šta bi ima još reći. Kad si već bija toliko iskreno samokritičan, onda ostani to do kraja, pa povuci svoj projekt i daj otkaz na sve funkcije u poduzeću! DRUGI SAMOUPRAVLJAČ: Ja ne bi osta samo na tome. On je ipak bija Palčićev

Page 31

Ivo Bresan - Hidrocentrala u Suhom Dolusuradnik i tribalo bi ga u zatvor. Kad je već ovaj pobiga, neka on plati i za sebei za njega! PENJAC: Drugarice i drugovi, molim vas malo strpljenja! Dopustite mi da vam objasnim kako je došlo do svega toga... do veze izmeñu toga Palčića i mene... DRUGI SAMOUPRAVLJAČ: Zar je to uopće važno? PENJAC: I te kako je važno! U tome i jeste cijeli problem... Kad sam došao ovamo i kad ste prihvatili moj projekt, ja nisam znao ni da postoji taj čovjek... Jednom ime drug direktor Orašar pozvao i zamolio da odem u Zagreb na Republičku investicionu banku i tamo izložim projekt, jer je to, navodno, potrebno radi osiguranja investicija. Ja sam ga, naravno, poslušao i pošao i tako ne znajući uletio u stupicu... Kako sam samo bio navan! Dopustio sam da me zaslijepe Palčićevi laskavi sudovi, sav onaj med i šećer koji mu je iz usta tekao... Ne, drugovi, ne, vi me morate kazniti! Toliki nedostatak budnosti nikome se ne smije oprostiti. Ništa nisam vidio ništa. Čak ni onda kad su drug direktor Orašar i Martin Palčić pred mojim vlastitim očima sklopili sraman ugovor... ORAŠAR, skoči sa sjedišta: Čekaj, druže Milko! O čemu ti to govoriš? Kakav Palčić, kakav ugovor? Je li ti to pokušavaš s menom ovde napraviti neku šalu? PENJAC: Kamo sreće da je to šala! Ali nije. Nažalost, nije, drugovi... Oprosti, druže Marko, ali vrijeme je da prestanemo pred drugovima igrati komediju. Treba konačno očistiti sav prljavi veš iz poduzeća. To smo u prvom redu dužni nas dvojica. Zato, ako ja priznajem svoj udio u cjeloj stvari, red je da to isto napraviš i ti... ORAŠAR: Ali šta imam priznati, jeba ga bog... Druže Milko... daj se osvisti, bogati! Pa ti najbolje znaš kako stoju stvari. Ti si meni prvi doša govoriti o tome Palčiću i cilu si stvar priuzeja na sebe. A ja nisam s njim sklapa nikakve ugovore niti sam od njega dobija i jednog jedinog dinara... Virujte mi, drugovi, ja vam to sve mogu lipo dokazati... PRVI SAMOUPRAVUAČ: Ja ne znam, druže Penjac, šta ti zapravo želiš postići sasvime ovim? DRUGI SAMOUPRAVLJAČ: I onda, ako je sve to istina, di si bija dosad? Zašto se tek sad javljaš? PENJAC: Nemojte misliti, drugovi, da ja želim ovim oprati krivicu sa sebe. Zašto bih se inače ovako dobrovoljno izlagao vašem sudu? Moja odgovornost postoji i ona je velika. I to baš u smislu u kojem govori ovaj drug. Jer, ni onda kad sam u novinama pročitao o slučaju Palčić, kad mi je postalo jasno u što sam ovučen, ja nisam reagirao ni iznio slučaj pred vas. A nisam, drugovi, iz oportunizima. Eto, to je moj najveći propust. Morao sam govoriti, a šutio sam, jer ime sprečavalo moje osobno prijateljstvo s drugom Orašarom. I dugo sam se borio s tim odvratnim oportunistom u sebi, dok nije pobijedila ona bolja strana mene, dok nisam shvatio da su meni ipak interesi poduzeća i cijele našezajednice iznad svakog osobnog osjećanja, pa i prijateljstva. ORAŠAR: Drugovi... Ja ovde ne razumim boga tebe... Ja ne znam jesam li ja lud... ili drug Milko... ili je sve ovo skupa jedna velika ludnica... Pa jeba ga bog,ja nemam nikakve veze s ovim o čemu on govori. DAMIR, tiho Belottiju: Je li vidite, inženjeru, u kojem pravcu se razvija sve

Page 32

Ivo Bresan - Hidrocentrala u Suhom Doluovo? Morat ćete otkriti karte. PRVI SAMOUPRAVUAČ: Slušaj, druže Penjac! Je si li ti svjestan toga da si ovde izreka teške optužbe protiv druga Orašara i da tebe čeka velika odgovornost ako ih ne uspiješ dokazati? ORAŠAR: Tako je! Neka dade dokaz, dokaz... Evo, drugovi, ja vam mogu pokazati sve knjige u preduzeću... prihode, rashode... Sve se zna od koga se šta dobilo i di je šta išlo. Do zadnjeg dinara. PENJAC: Naravno, druže Marko, da su knjige u redu. Ja nisam ni mislio da se tu može naći kakav dokaz. Ti i Pačić bili ste isuviše lukavi da bi ostavljali takve tragove. DAMIR, tiho Belottiju: Inženjeru, govorite! Ovo je pravi čas da se raskrinka Penjac. BELOTTI, skoči: Drugarice i drugovi, molim vas... PRVI SAMOVPRAVLJAČ: Strpite se malo, druže Belotti! Da ga čujemo do kraja! BELOTTI: Ovo što imam reći jako je važno. PENJAC: Ništa, ništa! Neka samo drug inženjer izvoli. Vidim da mu se jako žuri.A ja mogu i poslije nastaviti. BELOTTI: Drugarice i drugovi! Sve ovo što ste dosad čuli od druga Penjca najobičniji je manevar kojim se on pokušava izvući od odgovornosti i svaliti krivicu na drugoga... On je taj koji je s Palčićem sklopio aranžman, a ne Orašar. O tome ja imam nepobitan dokaz: Palčićevu potvrdu o odobrenju investicija, kojom sam Penjca mogao poslati ravno u zatvor. A nisam to napravio samo zato što mi je on čvrsto obećao da će povući svoj projekt i otići odavde. PENJAC: Druže inženjeru, to je jako pohvalno od vas da ovako pokušavate svoga šurjaka izvući iz neprilike, ali smislite barem nešto uvjerljivije. Ovaj vam je potez skroz naskroz proziran. BELOTTI: Vrlo dobro znate da ja nemam ništa više s Orašarom, jer je on raskinuo s mojom sestrom, a i mene je izbacio iz kuće. I ako bih ja imao razloga koga ovdje braniti kao svoga šurjaka, onda ste to prije vi nego on... Drugarice i drugovi, ja sam, bojeći se upravo ovakvog raspleta stvari, Palčićevupotvrdu sačuvao. (Vadi iz dzepa papir i pokazuje ga publici) Evo, izvolite, uvjerite se! Tu je Palčićev potpis. A pogledajte i čije se ime spominje u tekstu potvrde! PENJAC: Ja se, drugovi i drugarice, uopće neću ni truditi da pobijam navode druga Belottija. Tko mu hoće vjerovati, neka mu vjeruje! Jer, konačno, što dokazuje ta potvrda? Samo ono što sam vam ja sam već priznao, da sam bio posrednik izmeñu dviju ugovornih stranki, bez svijesti o pravoj prirodi toga posredništva. Ali ja ću vam zato pokazati drugi dokumenat, koji govori mnogo rječitije od ovog, a do kojeg sam došao teškom mukom kopkajući po Orašarovoj kancelariji. To je ugovor... (Vadi iz džepa jedan papir, siñe u gledalište i pokazuje ga publici) Evo, pogledajte! Je li ovo direktorov potpis? A što se tiče ovog drugog, Palčičevog, sravnite ga malo s ovim na potvrdi koju vam pokazuje drug Belotti, pa će vam sve biti jasno... Eto, druže Belotti, sad vidite što biva kad se pod drugim jama kopa! ORAŠAR: Dajte ovamo, da ja to vidim... (Priñe Penjcu i posegne za papirom, ali

Page 33

Ivo Bresan - Hidrocentrala u Suhom DoluPenjac mu ga ne da u ruku, nego mu ga samo izdaleka pokaze) čekaj... daj ovamo bliže... (Gledajući pažljivo) Ovaj... kako da kažem... je... to je zbilja moj potpis... ali ja ne znam da sam ikad to potpisa... PENJAC: Znao ili ne znao, druže Marko, potpis je tu i to nitko ne može poreći. ORAŠAR: Pa da... O tome se radi... Sad sam se sitija... Ti si svaki dan nosija napotpis sve moguće dokumente, ugovore, dopise, šta ja znam... i to samo ti i niko drugi... a ja sam to potpisiva, a da nisam ni gleda šta potpisujem, jer samu tebe ima povjerenja... Ovo si mi moga samo ti podvaliti, kučkin sine. Daj ovamo taj papir. PENJAC: Polako, druže direktore! Njega najprije moraju vidjeti radni ljudi. ORAŠAR: Daj ga, kad ti kažem, ili ću te zadaviti ka pile! (Nasrne na njega i uhvati ga za vrat. Nastane kratkotrajno rvanje u kojem se Penjac uzalud otima iz Orašarovih šaka. Prvi i drugi samoupravljač skoče k njima i uspiju ih rastaviti. Dok oni drže i smiruju Orašara, Penjac popravlja odjeću.) PENJAC: Eto, drugarice i drugovi, vidjeli ste reakciju druga direktora. Ja mislim da ona sama po sebi već dosta govori, a kad biste znali i sadržaj ugovora, govorila bi vam i mnogo više. Poslušajte samo! (Gledajući u papir) Palčić se obavezuje dostaviti sumu od dvije milijarde dinara, s tim da je 50% od toga investicija, a ostalo kredit, koji se ima vraćati u ratama, i to odmah po primitkucijele sume. Ta otplata takozvanog kredita jeste ono što je Palčić trebao dobiti kao svoj dio... Evo, drugovi, sve vam tu piše, crno na bijelom. ORAŠAR: Lažeš, životinjo... bijedniče... stoko nijedna... (Pokušava se oteti, ali ga prvi i drugi samoupravljač čvrsto drze.) PENJAC: Nema smisla više raspravljati o ovome. Ovaj ugovor polažem un ruke predsjedavajućeg zbora radnika. Na njemu i na vama je da odlučite što ćete s njim i kako ćete dalje postupiti. Ja vam ne želim ništa sugerirati... To bi bilo sve što bih ja imao o ovome reći. (Preda ugovor prvom samoupravljaču i u tišini ode iz dvorane.) BELOTTI: Drugovi, ne dajte se ovako zavarati kao zadnje budale! Taj ugovor jenajčišći falsifikat... Dajte, učinite nešto, recite nešto! Nećete valjda dopustiti dana ovome ostane... (Pauza) Nitko ništa! (Odmahnuvši rukom) Uostalom, kao što sam i mislio... DAMIR, skoči bijesno: Ostavite ih inženjeru! Zar ne vidite da su to ovce? Sve vide, sve znaju, pa opet šute... (Publici) Da, najljepše je ovako, imati svoju plaću, svoj stan, svoju vikendicu, svoj mir, a Penjci neka rade što ih volja. Najvažnije je da u nas ne diraju... BELOTTI: Damire, umukni! DAMIR: Neću umuknuti! Neka čuju! Treba im to jedan put netko reći... (Publici)Vi ste stvorili Penjca. Da, upravo vi... Vi strpljivo slušate njegove govore i što su prazniji, to mu više aplaudirate. Vi ste spremni namjestiti mu se na svakom mjestu, samo ne na onom gdje se može spotaknuti o vas. On i može zato što zamisli, jer mu je vaša pasivnost najveća podrška... BELOTTI, oštro: Damire, prestani, kad ti kažem! Ako ne možeš šutjeti, ili pregrizi jezik ili otiñi odavde! Damir ga bijesno odmjeri i kao da bi htio još nešto reći, ali se predomisli, svlada i naglo izjuri van.

Page 34

Ivo Bresan - Hidrocentrala u Suhom DoluBELOTTI: Imaš li ti, Marko, još što reći? ORAŠAR: A šta bi ima... Ja znam samo to da je moj obraz čist... i da sam ga uvik čistog nosija... i za vrime rata, i posli rata, i sada... Zato se i ne mogu snaći u svemu ovome... Oprostite mom sinu! Mlad je, eksplozivan, i puno toga ne razumi... Ja ne želim nikoga okrivljavati... Za sve šta me zadesilo... kriv sam ja sam... U tom trenutku u dvoranu upada treći samoupravljač panično lamatajući rukama. TREĆI SAMOUPRAVLJAĆ: Ljudi... drugovi... Strašno... strašno! BELOTTI: Što je? Govori, što se dogodilo? TREĆl SAMOUPRAVLJAČ: Provalija se nasip koji drži jezero i voda se izlila u Suhi dol. Da ste samo to vidili! Parilo je da je opći potop... smak svita... BELOTTI: Je li tko stradao? TREĆI SAMOUPRAVLJAČ: Nisam čuja. Mislim da nije niko. Ali je zato sve uništeno. Sve. I zgrade hidrocentrale, i postrojenja. Šteta iznosi milijarde. BELOTTI: Milijarde? Izgleda da smo jeftino prošli... Ovakve nebulozne zamisli inače se plaćaju mnogo skupje.

Peti čin

Salon u Orašarovoj vili kao u prethodnim činovima. Na sceni je Orašar koji sjedi u fotelji potpuno slomljen. S vremena na vrijeme on umače neku krpu u lavor s vodom i stavIja je sebi na glavu. Pored njega je Belotti. Po sobi se kreće Ika čisteći prašinu s pokućstva.

Prvi prizor

Orašar, Belotti, Ika ORAŠAR: Uh... pari mi se da će mi glava puknuti... IKA: Ntka, neka! Ništa mi te nije ža. Zna se dobro šta se dogaña s glavom kad se ñavolom tikve sadu. ORAŠAR: Ajde, Iko, nemoj me još i ti, molim te! Kako sam moga znati da imam posla s ñavolom? IKA: E, neš ti! Doša ti anñel nebeski na krilima. Ja, nepismena žena, pa odma vidila da se radi o funcutu, a ti, ajmo reći, kulturan čovik, pa uzeja onu mušku stvar za rodakvu. ORAŠAR: Ma nije mi toliko do položaja, jeba mu bog mater... Najgore mi je to šta će ljudi njemu povirovati... šta će svi misliti da sam ja zbilja nešto zamutija. IKA: Ti se ne bi triba ništa žaliti. Jerbo, kako god okreneš, ti moreš biti samo na dobitiku, zato šta ti dolazi pamet u glavu. To je puno vridnije od ičega šta moreš izgubiti. Više nećeš praviti nikakve pizdarije... A šta je najvažnije, onaj tise govnar sam od sebe skinoja s vrata. (Čisteći doñe do kupatila, otvori vrata i izvuče odatle Penjčevu majicu) Evo sve šta je ostalo od njega... Bogami si sritniji nego pametniji... (Otvori prozor i širokim zamahom izbaci majicu van kao da izbacuje samog Penjca) Marš u pizdu materinu!

Page 35

Ivo Bresan - Hidrocentrala u Suhom DoluBELOTTI: U redu je, u redu je, Iko! Svi znamo da si u pravu. A posebno Marko.Možda i više nego mi drugi, jer on svoju pogrešku osjeća direktno na svojim leñima. Zato nema smisla dalje ga mučiti ovakvim predbacivanjima... Hajde, sad nas malo ostavi! Imamo jedan važan razgovor. IKA: Neka bude! Pomozi bože! Razgovor će nas puno baciti naprid. (Ode)

Drugi prizor

Orašar, Belotti BELOTTI: Slušaj, Marko! Moraš sa mnom biti potpuno iskren. Jesi li baš siguranda nisi imao nikad nikakva posla s tim Palčićem? Ne mislim u smislu u kom te optužuju. Znam da je to nemoguće, jer si prepošten za tako nešto. Nego... recimo, onako, slučajno... što ja znam... ORAŠAR: Ja s njim? Šta je tebi, bogati! Nisam nikad ni vidija toga tipa sve dok mu slika nije dospila u novine. BELOTTI: Daj, razmisli malo, molim te! To mi je jako važno, da znam kako se dalje postaviti u ovoj stvari. ORAŠAR, razmislivši: Ne, ne, nisam. Sigurno nisam... Iako čovik nikad ne može znati… Meni su stizali neki dopisi odozgo iz Zagreba... Ali sve je to išlo priko Penjca, jeba mu bog mater. BELOTTI: Znaš što mi pada na pamet... Na onom ugovoru su tvoj i Palčićev potpis. Oba su autentična, a vas se dvojica nikad niste sreli... Imam neki čudanosjećaj da je Penjac podvalio i tebi i njemu... i da se taj ugovor nije pravio zbog centrale, nego centrala zbog njega. ORAŠAR: Ne razumim kako to misliš? BELOTTI: Vrlo jednostavno... Tebe je podmetnuo njemu, a njega tebi... i pri tom pakupio sve pare... A centrala mu je poslužila samo kao sredstvo te mahinacije... da bi maskirao cijelu stvar. ORAŠAR: Pa da je i tako, šta mu to sad vridi, kad je centrala otišla u vražju mater. On mora odgovarati za pričinjenu štetu. BELOTTI: Ne bih ja bio u to tako siguran. Sve mi se čini da to što se dogodilo njemu ide samo u prilog... Na ulaznim vratima začuje se zvono. Belotti otvori i na scenu stupi Lucija.

Treći prizor

Orašar, Beloti, Lucija LUCIJA: Mogu li? BELOTTI: Oho, koje iznenañenje! Je li ovo pokušaj izmirenja? LUCIJA, s prezirom: Što misliš ti o meni, Mario! Došla sam poslovno... Slušaj, Marko! Ja kanim već sutra predati sudu zahtjev za rastavu braka, pa sam htjela da se nas dvoje načelno sporazumimo. Ako se slažeš, molim te, potpiši ovo tu! (Izvadi jedan papir i položi ga na stol.) ORAŠAR: Nemam se sad vrimena time baviti. Imam prečih briga. Doñi drugi put. LUCIJA: A ja nemam vremena odgañati. Meni je jako hitno, jer se za mjesec

Page 36

Ivo Bresan - Hidrocentrala u Suhom Doludana udajem za Milka. ORAŠAR: A tako! Onda ti ne želim praviti nikakve zapreke. Izvoli... (Uzima nalivpero i potpisuje) i nek ti je sa srićom! S ovim smo završili. Zdravo! (Okrene joj uvrijeden leña.) LUCIJA: Da kažem hvala, bilo bi malo previše konvencionalno. Zato samo... ćao, društvo! (Krene) BELOTTI: Čekaj, Lucija! Je li se ti zbilja kaniš udati za Penjca? I to nakon onoga što si nekidan vidjela tu u ovom salonu? LUCIJA: Ja ne znam zašto se ti tome čudiš, Mario? Pa ti bar znaš da on s onom malom nije imao apsolutno ništa. Tu ste mu igru vi namjestili, zar ne. Samo što ju je on prihvatio, jer je htio da se dogodi upravo ono što se dogodilo: Naime, da me Marko potjera, pa da on može sa mnom slobodno, a da pri tom ne pokvari prijateljstvo s njim. BELOTTI: Je li ti to on rekao, ili ti to samo ovako... u svojoj glavi... LUCIJA: Naravno da mi je on rekao. I ja mu vjerujem. Konačno, zašto ne? Pa to se sve zasta tako i dogodilo, zar ne? BELOTTI: Sestro moja... sestro moja... Ja ne znam... roditelji su nam bili pametni ljudi... A eto, ni na moju se pamet još nitko nije imao prilike požaliti... Na koga si ti to, zaboga? LUCUA: Dobro, Mario, što ti imaš protiv toga da se ja udam za Milka? Konačno,on je mlad čovjek, a onda pred njim je i perspektiva... BELOTTI: A što ako pred njim nije perspektiva, nego, recimo, obratno, robija...Valjda si čula što se dogodilo s hidrocentralom? LUCIJA: Ja sam uvjerena da će se ta stvar riješiti najpovoljnije za njega. On tu ništa nije kriv... A osim toga, ja još uvijek imam vremena i da se predomislim. BELOTTI: Divota! I onda ti shvati žene... A u kinu cijeli život gledaš iskljiučivo romantične melodrame, u kojima je ljubav jača od svega! LUCIJA: Ja ne znam što mi ti imaš predbaciti, Mario! Pa ti si me sam tako upućivao kad sam se imala udati za Marka. I konačno, što bi ti to od mene htio? Kako bih se ja to po tvome trebala ponašati? ORAŠAR, izgubivši strpljenje: Ja mislim da bi se ovaj razgovor mogao voditi nadrugom mistu... Vi ste, gospoño, dobili to šta ste tili i sad je prekinuta svaka vaša veza s ovom kućom. Ne znam šta još tu tražite. LUCIJA, prezirno: No, to su zaista maniri... Mario, vidimo se! (Ode)

Četvrti prizor

Orašar, Belotti ORAŠAR: Kuja... kuja... Znači, ona je cilo vrime dok je on bija tu s njim održavala vezu! BELOTTI: Hvala bogu, da si i to konačno shvatio! Svi mi to već odavno znamo, samo tko je mogao tebi išta reći. ORAŠAR: I to meni prid očima... meni prid očima, majku joj božju! BELOTTI: A tko ti je kriv što si bio slijep i što nisi htio vidjeti ono što svi vide... Ali ja se na tvom mjestu me bih zbog toga sada uzrujavao. Uostalom, budi sretan da si se riješio još jednog zla. Nije lijepo da ovako govorim o svojoj

Page 37

Ivo Bresan - Hidrocentrala u Suhom Dolusestri, ali da si ostao i idalje s njom, skratila bi ti život za kojih desetak godina, budi uvjeren. (Ulazi Damir) Damir, konačno! Hvala bogu! Što je bilo!?

Peti prizor

Orašar, Belotti, Damir DAMIR: Ništa dobra ne nosim. Dragi moj tata, žao mi je što ti to moram reći, ali od danas nisi više direktor. Zbor je donio jednoglasnu odluku da te se penzionira. A do izbora novog direktora za vršioca dužnosti postavljen je... no, trebam li vam uopće reći tko. ORAŠAR: Jebem te bože... Sve gore od gorega... Znači, tako... Bacili su me u smeće ka staru isttošenu krpetinu... i to nakon svega šta sam učinija za preduzeće... za njih, pička im materina... A centrala? To šta se ona srušila, nikom ništa, je li? DAMIR: Ocijenjeno je da su nacrti bili posve u redu i da on ne snosi za to nikakvu odgovornost. ORAŠAR: Ali neko mora biti odgovoran, jeba te bog! BELOTTI: Zna se tko će biti odgovaran. Onaj tko je gradio, a to sam ja. To uvijek tako biva. ORAŠAR: Jednoglasno... jednoglasno. To znači svi njemu viruju. Sad će cili grad misliti da sam ja lupež. BELOTTI: Najmanje zlo od svega je to što će grad misliti o tebi. A i to što su ti napravili nije bog zna što. Poslali su te tamo gdje bi i inače išao za koju godinu po sili zakona. Ima tu nešto mnogo gore, nešto od čega čovjeka mora spopasti jeza. To je tko se penje na to tvoje mjesto. DAMIR: Ne zaboravite, inženjeru, da je upravo on... ovaj moj otac tome tko sepenje držao ljestve da se može popeti. Ne, ne, ništa ma ga nije žao. Sam je sebi iskopao ovu jamu u koju pada. BELOTTI: Pusti, Damire! Imaš ipravo, ali od toga što ćeš mu sad predbacivati nikakve koristi. Uostalom, kad bi svatko od nas razmislio o svojoj ulozi u ovoj stvari, vidio bi da ni on nije baš posve čist. ORAŠAR: Jebem te bože, koji sam ja bija vol... A ja ga u kuću doveja... u preduzeće namistija... DAMIR: Ah, da! Skoro sam zaboravio. Dobio sam otkaz. Kažu da da si me ti bespravno namjestio, jer nemam kvaifikacije. Privatizacija ustanove... Tako ću sad konačno moći mirne savjesti napraviti ono na što se odavno spremam: otići odavde i potražiti sebi pravi posao. ORAŠAR: Zašto baš moraš otići? Ja ću ti naći tu drugo zaposlenje. Ima jos valjda poštenih ljudi... koji imi nisu okrenuli leña. DAMIR: Čujete li ga, inženjeru? On još uvijek umišlja da nešto može... Interesantno, tata, kako tebe ama baš ništa ne može poučiti... Pa dobro, recimo da i možeš to što kažeš, što ću ja više tu? Ja želim konačno raditi u svojoj struci, a u ovoj vukojebini za mene, kako znaš, nema ni jedno odgovarajuće mjesto. ORAŠAlR: Ali nećeš me valjda sad ostaviti kad si mi najpotrebniji? DAMIR: Oho! Znači, sad i filozofija može pomoći! Dakle, i od knjiga može biti neke koristi! (Ulazi Ika noseći neka pisma.)

Page 38

Ivo Bresan - Hidrocentrala u Suhom Dolu

Šesti prizor

Prijašnji, Ika IKA: Eto, umalo sam smetnula s pameti. Jutros je stiglo niko pismo za tebe, Marko. ORAŠAR: Kakvo pismo? IKA: A šta ja znam kakvo. Sigurno nije ljubavno. Otvori i čitaj! ORAŠAR, uzevši pismo: Gledaj, bogati, pa to je od suda! IKA, dajući Belottiju drugo pismo: A ovo je za vas, inženjeru. Poštijer je reka da vas ne more naći doma, a ja sam mu rekla da ćete biti tute kod nas na ručku, pa je da meni. Orašar i Belotti otvaraju pisma. Orašar jedno vrijeme preneražen zuri u papir, a onda, očito pogoñen onim što je pročitao, doslovce se sruši u jednu fotelju i stane nijemo buljiti pred sebe. Primijetivši da nešto nije u redu, Damir mu priñe, uzme papir i pročita. DAMIR: Opla! Sve ljepše i ljepše! Taj se tip zbilja ne misli zaustaviti na onome što je dosad napravio. ORAŠAR: Krvi ti Isusove... Krvi ti Isusove, šta sam dočeka! Čime taj čovik meni vraća sve ono šta sam za njega učinija! DAMIR: A što ti ja govorim, tata! A ti još uvijak vjeruješ u neko ljudsko poštenje! ORAŠAR: Ne, ne, Damire, u pravu si. Ovde te ništa lipo ne čeka. Skupi stvari i biži odavde šta god možeš dalje! I ne vraćaj se nikad više vamo! DAMIR: E, bogami, to će sad još malo pričekati... Pogledajte, inženjeru, na kakvu je ideju taj nitkov sad došao! BELOTTI: Ne trebaš mi pokazivati. I ja sam dobio isto. DAMIR: Ma što? Zar je i vas predao sudu? BELOTTI: Kao što vidiš! (Pokaže mu pismo) ORAŠAR: I šta si nakanija? BELOTTI: Ništa. Savršeno ništa. Otići ću na prvo ročište i reći da se u simislu optužbe osjećam kriv. ORAŠAR: Jesi li ti poludija! Pa to je upravo ono šta njemu triba. DAMIR: Ovaj vaš defetizam zaista ne razumijem, inženjeru. BELOTTI: Nije to nikakav defetizam. Ja stvarno jesam kriv. Jer, ja sam od samog početika znao što će se dogoditi, pa ipak, umjesto da ujedam, grizem, da pokušavam fizički spriječiti i njega i tvoga oca, makar i po cijemu vlastite egzistencije, što sam ja činio? Upustio sam se tu u neke bijedne zakulisne intrige, a pri tom čitavo vrijeme ppkorno izvršavao sve što su njih dvojica tražili od anene... Ne, ne, ja sam pravedno kažnjen. Savršeno pravedno. DAMIR: Ali nećete valjda dopustiti da taj gad na sudu dokaže da ste vi i moj otac pronevjerili društvena srodstva i time uzrokovali rušenje centrale? BELOTTI: A tko je tog gada doveo u poduzeće, poklonio mu po vjerenje? Tko je radio točno po njegovim nacrtima? Tko, reci ti meni! Ima li i jedan pravni ili moralni forum koji bi nas, pod pretpostavkom da se i utvrdi istina, sasvim oslobodio krivice? DAMIR: Pa bar se vama nema što prigovoriti. Vi ste učinili

Page 39

Ivo Bresan - Hidrocentrala u Suhom Dolumaksimalno što ste mogli... sve ste unaprijed upozorili. O tome postoji čak i pismeni dokument. BELOTTI: Ne spominji mi to, molim te! Taj je dokument najveći dokaz moje sramote. A što je najgore, i najjači sudski adut protiv mene. Iz njega se vidi dasam ja svjesno išao u katastrofu. Da sam znao što će se dogoditi i da sam pustio da se to dogodi. IKA: Ja tute više ne razumim boga tebe. Najprije smo svi bili krivi zato šta ne razumimo Penjca. Onda je Penjac posta kriv za sve. I na kraju smo svi jopet krivi za ono za što jc Penjac kriv... Pa jebem mu sveca, oće li se više znati ko je kriv, ko je prav? Jebem ti zemlju u kojoj su svi krivi, i onda na kraju više niko nije kriv... Znate šta, šjor inženjeru! Vi puno mislite, zato vam se i dogañasve ovo. A misliti je i sranje znati! Budite jedanput čovik, lupnite šakom i recite: Bit će tako i nikako drugačije. BELOTTI: Slušaj, Iko! Ako mi je ičega dosta u ovoj kući, onda su to tvoji savjeti. Znaš dobro kako je svršilo sve ono u čemu sam te poslušao. Zato, molin te, idi za svojim poslom i ostavi mas na miru! Nemamo sad vremena za tvoje mudrolije. Vidiš li da nam je puna glava briga. IKA: Eto ti na! To mi je fala! Ne kaže se za ništa: Učini dobro, izi govno... A ništa! Vi samo nastavite misliti. To će vam skinuti sve brige... (Krene i uspiu pogleda kroz prozor, a onda se trgne od uzbuñenja) Evo ga... evo ga, dolazi! ORAŠAR: Ma ko dolazi! IKA: On... on! ORAŠAR: Koji on, jebem ti njega i sve njegovo? IKA: Penjac, sriću mu vrag odnija... Ma di sam samo metlu ostavila? (Stane se osvrtati oko sebe i pronañe metlu) Ako ga sad š njome ne isprašim po leñima, neću nikad više. (Odjekne zvono, a ona krene prema vratima s metlom u ruci.)

ORAŠAR: Stani, Iko! Ostavi tu metlu! Ostavi, kad ti kažem! (Ika stane i spusti metlu) Ajde, otvori mu, da vidimo šta oće. I bez ikakvih ispada! IKA: Dobro, neka ti bude! Ali da se zna! Šta god se dogadilo, ja za ništa nisam odgovorna. Ika otvori vrata i na scenu stupe Penjac, prvi, drugi i treći samoupravljač. Oni se ponašaju kao da nikoga nisu zatekli i ne obazirući se na prisutne, stanu promatrati zidove i strop kuće.

Sedmi prizor

Prijašnji, Penjac, prvi drugi i treći samoupravljač PENJAC: Zasad ćemo, drugovi, izvršiti samo aproksimativnu procjenu kvadrature. Toliko radi osnovnih dokumenata u preliminarnoj proceduri. A poslije, kad budemo donosili odluku, izvršit ćemo preciznija mjerenja. ORAŠAR: Dobro, šta bi još tija, razbojniče prokleti? Kako mi samo imaš kuraže na oči izaći, je li, jeba te bog? Prida si me sudu, a dobro znaš da je moja krivica jedino u tome šta sam tebi virova... PENJAC: Nisam došao ovamo raspravljati o tom predmetu. To spada u nadležnost suda i tamo ćete imati priliku izložiti svoje objekcije na tu temu,

Page 40

Ivo Bresan - Hidrocentrala u Suhom Dolukad za to doñe vrijeme. Ja sam tu u funkciji člana komisije, koja ima izvršiti uviñaj u vezi s ovim stambenim prostorom. ORAŠAR: Kakav uviñaj ti imaš vršiti u mojoj kući? PENJAC: Ova naša akcija, druže Orašar, dio je borbe, koju su naši samoupravniorgani poveli protiv privatizacije, tehnomenadžerstva, autokracije, klanskoseparatističkih, birokratskoetatističkih i drugih pojava što su dosad nagrizale unutirašnje odnose u našem ipoduzeću. Mi ne možemo više dopustiti da pojedinci, zahvaljujući minulim zaslugama, poprimaju tendenciju prerastanja u poseban društveni sloj s odlučujućom moći i utjecajem u procesuproizvodnje, odlučivanja i stjecanja materijalnih dobara. ORAŠAR: Ja te ništa ne razumim. Ako mi imaš šta reći, reci mi u dvi riči, kratkoi jasno, i gubi se ća odavde! PENJAC: Eh, što ti je ljudska priroda! Sad me više ne razumijete, a dosad ste pobožno slušiali svaku moju riječ i divili joj se... Pa dobro! Kad baš hoćete, kratko i jasno je ovo: Ova kuća nije više vaše, nego društveno vlasništvo. (Kratka pauza, u kojoj se Orašar, Belotti, Damir i Ika zapanjeno gledaju.) IKA: A kako ti nije palo na pamet da je ovo društveno onda kad si tute širija guzicu na našoj spizi i kad si se okolo šepurija ki da ti je ovo didovina? ORAŠAR: Stani, Iko! Ti se u ovo ne mišaj. To se tebe me tiče... Čekaj malo, ti Penjac! Kojim pravom ti, jeba te bog, proglašavaš moju kuću društvenim vlasništvom? PENJAC: To ne činim ja osobno. Kao rukovodilac, ja ne mogu sebi dopustiti da iu jednom jedinom trenutku sprovodim u poduzeću svoju volju. Ja realiziram samo ono što zaključe naši radni ljudi preko svojih samoupravnih organa. Prema tome, evo, tu su vam predstavnici tih organa, pa pitajte njih... Izvolite, objasnite mu! PRVI SAMOUPRAVLJAČ, pomalo zbunjeno, još uvijek očito strahujući od Orašara: Znate, druže Orašar... Ovaj teren, na kojem je kuća, mi smo svojedobno dobili od općine za gradnju trafostanice... a vi ste ga bespravmo prisviojili. ORAŠAR: Kako bespravno? Zar mi ga niste vi sami dali, umisto da mi date stan, jer se ustanovilo da se na njemu trafostanica ne može graditi? DRUGI SAMOUPRAVLJAČ: Dali smo, ne kažem da nismo... ali sad ismo odlučili da ga vratimo natrag. A teren se ne može javno ispod kuće i primistiti. Zato smo morali kuću nacionalizirati. ORAŠAR: Ma nemoj! A ono šta sam ja uložija u tu kuću, svi oni pusti milijuni, to nikom ništa, je li? Niste se mi zapitali šta će biti s tim? DRUGI SAMOUPRAVLJAČ: Jesmo... kako da nismo... čak smo ispitivali njihovo porijeklo... i ustanovili smo... ovaj... kako da kažem... da je ono sumnjivo... Znate, slučaj Palčić.. ORAŠAR: Sumnjivo? Jebem ti onoga ko te tome naučija! Sumnjivo ti je ono štasam ja svojim radom steka, a nije ti sumnjivo šta ovaj lupež tamo u preduzećuoni... Neka znate svi! Mene niko odavde neće maknuti, niko, pa makar vi sto puta ovo proglasili društvenim vlasništvom. Uostalom, i ja sam član ovog društva, i to zaslužan. Toliko zaslužan, da bi me vi svi morali u guzicu ljubiti. TREĆI SAMOUPRAVLJAČ: Puno mi je ža, druže di.. ovaj... druže Orašar, ali vi

Page 41

Ivo Bresan - Hidrocentrala u Suhom Doluniste više član naše radne organizacije. Na ovu kuću sad imaju pravo naši radniljudi, koji još nisu riješili stambeno pitanje... odnosno, onaj meñu njima ko je prvi na listi čekanja. ORAŠAR: Ma šta mi kažeš! A kad si tako strašno pametan, onda mi reci li ko jetaj ko je prvi na listi čekanja... (Treći samoupravljač u nedoumici šuti) Govori, jebem li ti sunce žarko, ko ima dobiti ovu kuću? TREĆI SAMOUPRAVLJAČ: Pa znate... kako da kažem... zasad je samo drug vede Penjac podnija molbu i ako se niko drugi ne javi... vi me razumite... ORAŠAR: Razumim, razumim! I predobro razumim. Sad je meni jasno zašto ovo mora postati društveno vlasništvo... (Penjcu) A ti, lupežu prokleti, malo ti je bilo šta si mi oteja ženu i misto u preduzeću, nego mi oćeš oteti još i krov nad glavom, je li... E, nećeš! Nećeš, tako mi svega šta mi je najsvetije! Pa kad već moram ići u zatvor, onda ću barem znati zašto idem, jeba ga bog! Orašar se zaleti do jednog stola s ladicama i iz jedne ladice izvuče pištolj koji uperi u Penjca. Belotti i Damir primijete to, priskoče mu strelovitom brzinom i uhvate ga za ruku, tako da mu pištolj ispadne na pod. Penjac se sav ukočio od straha, a Orašar klone na jednu fotelju uhvativši se za srce. Privučena vikom, stuhama s gornjeg kata side Marina i primijetivši oca u polunesvijesti, priskoči mu i stane se brinuti oko njega.

Osmi prizor

Prijašnji, Marina DAMIR: Slušajte vi, druže Penjac! Bila ova kuća društveno vlasništvo ili ne bila,mi smo još uvijek tu i imamo pravo zahtijevati da je smjesta napustite. PENJAC, oporavivši se od straha: Dobro, dobro, poći ćemo! Ali ni vi nemate pravo ovdje boraviti više od tri dana. To vam je zakonski rok da se sami iselite.Nakon toga bit ćete iseljeni silom... A što se tiče ovog vašeg postupka, druže Orašar, svoju tužbu sudu proširujem time da ste izvršili ovdje na mene napad koji je ugrozio moj život. I to u trenutku obavljanja službene dužnosti. Vi ćete mi, druže Belotti, biti svjedok. MARINA: Dobro, šta još trpite ovde ovo smeće. Kako ga možete više slušati. Zar ne vidite da je tati zlo? BELOTTI: Čekajte, Penjac! Otkud vam ta bezočna smionost da se na mene pozivate kao na svjedoka... na mene, koga ste isto tako optužili pred sudom? PENJAC: Druže Belotti, to je bio nesporazum. Ja sam svoju tužbu protiv vas povukao. BELOTTI, očito pogoñen time: Vi... vi ste se usudili... kojim pravom... kojim pravom vi povlačite tužbu protiv mene? PENJAC: Vaša sestra uvjerila me da ste nevini. BELOTTI: Znate što, druže Penjac! Vi ćete tu tužbu smjesta obnoviti, jeste li čuli! Ja želim da se pojavim pred sudom. Štoviše, kategorički insistiram na tome. Ja ne trebam nikakve milosti ni od vas ni od svoje sestre. PENJAC: Žao mi je, ali tu vam želju ne mogu ispuniti. Nemam nikakvog pravnog razloga da vas dalje sudski gonim. BELOTTI: Nemate razloga... E, onda ću vam ga ovog časa pružiti...

Page 42

Ivo Bresan - Hidrocentrala u Suhom DoluPodigne s poda pištolj i stane pucati u noge Penjcu, prvom, drugom i trećem samoupravljaču. Njih četvorica počnu preplašeni skakati uvis, a onda u najvećoj panici nagnu u bijeg kroz vanjski ulaz i začas ih nestane. Belotti prekine pucnjavu i ispusti pištolj. Duga pauza.

Deveti prizor

Prijašnji, bez Penjca i samoupravljača IKA, poljubivši Belottija u ruku: E, pozlatila se ova ruka! Eto, tako triba, inžinjeru! Rukom, rukom, a ne glavom. BELOTTI: Pusti me, Iko, molim te... Nije mi ni do čega... Ma zamisli ti samo... On meni pruža zaštitu... on... To mi je teže od bilo koje kazne koja bi one čekala na sudu. ORAŠAR, dolazeći sebi: Šta je ovo... recite mi, molim vas, šta je ovo... Jesam lija ovo sanja, ili se zbilja dogodilo sve to šta se dogodilo... da su me ovako ujedanput izbrisali... sve, i moje zasluge, i moju borbu... pretvorili me u ništa...ka da me nikad nije ni bilo... BELOTTI: E, moj Marko! Ako ćemo pravo, ti nećeš ni proći tako loše. Na sudu ćeš se izvući, zahvaljujući svojoj prošlosti, a onda te u perspektivi čeka koliko toliko miran život... A ja? Što meni preostaje? Da i dalje vučem Penjca za sobom kao svoju vlastitu sjenu... Penjac je, izgleda, moja sudbina... MARINA: Pravo vam bilo, šjor Mario! Ja sam vam onda lipo rekla šta triba s njim napraviti, a vi ime niste poslušali. I šta bi sad tili? Sami ste ga sebi natovarili na vrat. BELOTTI: Pusti, Marina! Ti si premlada da bi mogla razumjeti neke stvari. MARINA: Nemojte, nemojte, molim vas! Dosta mi je toga: Ti si mlada, ti ne razumiš! Možda ja i ne razumim nike stvari, ali jedno sigurno znam: Ne bi on mene moga ovako vodati žednu priko vode. Vi svi puno komplicirate... bojite se da ne bi ovo, da me bi ono... A u prosipanju praznih riči ne zaostajete ništa za njim... Dosta mi vas je i gadi mi se više slušati vas... (Na ulazu se pojavi Perina) Ajme, ajme, evo još i ove! Šta će sad tek biti lupeža! Iñem slušati pametnije stvari... IKA: Evala ti, mala! Da sam mlaña, i ja bi s tobom. (Marina krene stubama gore.)

Deseti prizor

Orašar, Belotti, Damir, Ika, Perina PERINA: Slušaj, Marko! Moram ozbiljno s tobom razgovarati. Ovaj čas sam saznala da si moga malog Milka izbacija iz kuće ka zadnjeg mulca. Jesi li ti pri sebi, čoviče! Jednog takvog poštenog i iskrenog komunistu... jednog takvog borca za naše društvene odnose... (S gornjeg kata odjeknu zvuci rock muzike.)

ORAŠAR: Nemoj mi još i ti dizati tlak, Perina! Prije nego doñeš ovamo ovako srati, raspitaj se malo bolje šta se dogadilo! PERINA: Ne tribam se raspitivati. Sve sam saznala. I mogu ti reći samo to da

Page 43

Ivo Bresan - Hidrocentrala u Suhom Doluse sramiš i stidiš. Na tako neodgovoran način postupati s narodnom imovinom, tako je upropaštavati! I to ti, kome je narod povjerija da je čuvaš i da upravljaš njom! Čak si i mjega jadnika doveja dotle da mu nije priostalo ništa drugo, nego da te prida sudu... Znaš šta ću ti reći, Marko! Ti u zadnje vrime slušaš svakakve savjetnike i padaš pod njihov uticaj. Zato ti se ovo i dogodilo. ORAŠAR: Jebem te bože, kad si mi ovako nešto da za sestru... (Iznerviran treštanjem rock muzike) Zaustavite to gori... Zaustaviti, ako ne želite da me pogodi kap... (Damir na trenutak skoči na gornji kat i zvuci utihnu) Kako ne razumiš, glupačo jedna, da je taj tvoj Milko najobičniji lupež i pokvarenjak! On je sve to izmislija. Podmetnija mi krivicu koju nemam, samo zato da bi imala doći na moje misto. PERINA: To nije moguće. Moj Milko to ne bi nikad napravija. Ako je on utvrdija da si nešto kriv, onda mora da si zbilja kriv... A drugo, nisi valjda mislija da ćešdo kraja života biti direktor. Mi ipak pripadamo jednoj staroj generaciji koja je, istina, iznila rat na svojim leñima, ali koja više ne može ići u korak s vrimenom. Doša je trenutak da se maknemo i da napravimo mista mladom, perspektivnom kadru. Ko je drugi sposoban voditi poduzeće posli tebe, ako nijeMilko Penjac? (Od očajanja Orašar se uhvati za glavu) BELOTTI: Da, on zasta pokazuje izuzetnu sposobnost da drugom podmetne svoje prljavštine. PERINA: Samo mi se vi još javite! Ništa njemu nije moj Milko podmetnuo, negovi, vi, da vi. Vi ste bili taj otrov, koji je od samog početka trova moga brata. Danije bilo vas, on nikad ne bi tako nisko pa. I nemojte se samo nabacivati blatom na moga Milka! Samo vi ne! On stoji moralnopolitički visoko iznad vas. On je čak spreman žrtvovati i najvećeg prijatelja, kad se radi o obrani narodne imovine. ORAŠAR: Sklonite je... Sklonite je odavde, ili ću okrvaviti ruke na svojoj roñenoj sestri! DAMIR: Teto, molim te, budi razumna i shvati jednom što ti govorimo! Tatu će njegovom zaslugom osuditi ni kriva ni dužna. PERINA: Ni kriva ni dužna? Taman posla! Ja sam oduvik znala, sinko, da si ti kratke pameti. Kad si čuja da se tako nešto dogodilo u našem sistemu? Kod nas svak dobija prema svom radu i prema svojim zaslugama. I ako je neko osuñen na zatvor, on je to sigurno i zaslužija. A o mom Milku neću od vas više da čujem ni riči. Po tome šta ko govori o njemu, znam šta je i ko je on. DAMIR: Teto, tako ti boga, saslušaj nas! Taj tvoj Milko nam je oteo sve. Razumiješ li, sve. Čak i ovu kuću. Odsad će sve ovo biti njegovo. PERINA: Neka, neka! Bravo! Tako je i pravo! Niste zaslužili da uživate ovo, jer ste štetočine i neprijatelji ovoga društva. Ovo triba da bude narodna imovina i da pripada onome ko radi za taj narod. A vi se nemate šta žaliti. Sve šta vas jezadesilo, sami ste sebi skuvali. Ja sam oduvik virovala u onu narodnu mudrost koja kaže da svako zlo mora jedanput samo sebe prožderati. Odjednom se začuje bolan, dubok i bespomoćan ljudski krik. Ispustio ga je Orašar, koji je ustao iz fotelje i ispružio se čitavim tijelom, buljeći nekud neodreñeno pred sebe. On jedno vrijeme tako stoji, a onda se opet sruši u fotelju i ostane u njoj nepomičan. Svi se uzbuñeno okupe oko njega. Marina se

Page 44

Ivo Bresan - Hidrocentrala u Suhom Dolusjuri s gornjega kata. U tom trenutku na ulaznim vratima pojavi se potpuno nova osoba. To je postariji, prosijed čovjek, vrlo elegantno odjeven i s torbom u ruci. On jedno vrijeme stoji i čeka, a kako nitko na njega ne obraća pažnju, on se nakašlje.

Jedanaesti prizor

Prijašnji, Marina, Došljak DOŠLJAK: Oprostite, molim vas, da li je ovo stan druga Marka Orašara? (Svi seokrenu prema njemu, ali mu nitko ne odgovara, jer su svi još pod dojmom onoga što se dogodilo s Orašarom) Ja sam, znate, iz republičkog SUBNOR-a... Upravo sam doputovao iz Zagreba... Izvršni odbor SUBNOR-a donio je na svojoj sjednici od prije tri dana odluku da se u povodu predstojećih državnih praznika druga Marka Orašara odlikuje Ordenom zasluga za narod prvog reda... (Izvukavši iz torbe nekakvu kutiju) Molim druga Orašara da mi pristupi, kako bih mu svečano uručio odlikovanje! Svi zaprepašteno zinu prema došljaku. Dok oni tako stoje ukočeni, ne progovarajući ni riječi, polako se spušta zastor.

Page 45