Ivan V. Lalić: Celovitost iskaza i vizije

5
Иван В. Лалић ЦЕЛОВИТОСТ ИСКАЗА И ВИЗИЈЕ (Миодраг Павловић, Велика скитија, Свјетлост, Сарајево, 1969) Најозбиљније питање које песник може да постави себи и свету, у тренуцима оне луцидне, огромне самоће која га са светом најтешње везује, јесте питање о смислу самог песничког чина; о месту и улози песме у једном систему постојања, у којем се песник суочава са голим императивом комуникације, док му објашњења остају ускраћена. (Песма мора да буде и питање и одговор, исказ и оправдање исказа.) Ова књига Миодрага Павловића обликована je у самој сржи простора проблема о којем je реч; она je заснована и изведена као расправа, драма и еп о смислу и достојанству песничког чина. Павловић, међутим, не припада оној доста многобројној светској породици савремених песника, који упорно певају поетске коментаре о поезији (и на тај начин заобилазе суштину проблема с којим треба да се понесу); тачно насупрот њима, он у аутономији песме (која je на једном плану искуство, a на другом сазнавање света) види залог њене шансе да изрази себе, и своје оправдање. Другим речима да песма, саопштавајући свет, истовремено објашњава себе, свој завичај, своје порекло. У овој књизи садржан je песнички подухват да се у једном заданом оквиру и одређеном следу евокација људске ситуације изрази и смисао и судбина песме, као тумача те ситуације. У светлу Велике скитије видимо како се песма нашла на средокраћи између искуства времена, као људског трајања, сећања, које je изразито људска способност дубинске оријентације у времену, и језика. A језик није само медијум комуникације рационалних искустава него, у својој примарној песничкој функцији, инструмент „саопштења неизрецивог“, комуникације одређених сублимираних суштинских искустава, која има за циљ грађење извесног људског заједништва, откривање (или поновно откривање) целовите визије света. Певајући време, певајући сећање, песма установљује у језику и свој прецизан однос према једном и другом, и при том открива своју праву, своју најдубљу природу. A чини нам се да je песма најпозванија да вреднује искуство времена, да гa постави у визуру у кojoj привидна сува прецизност података, заданих у одређеном

description

Kritika knjige "Velika skitija" Miodraga Pavlovića

Transcript of Ivan V. Lalić: Celovitost iskaza i vizije

.

( , , , , 1969) , , , ; , , . ( , .) je je ; je , . , , , ( ); , ( je , a ) , . , , , , . je , .

, , , je , . A , , , , , ( ) . , , , , . A je , a ojoj , , , , . , . ( je ... , .) Ha ( ) , je , . je , ; . , , , , . Kao , , .

, . , , , , , . (Ha , , , ; , je , .) , , , , , , ; , , . , , -; , , . (To je , je , personae.) , , ; . , . ; je o o , , . , je , ( ). , , ( ! ); je , . , ( ) . , (... ja ?) , , . je : , je ; , , , ? ? ; ( ) . , , . je , , , je . ; a , , .

, , . je 87 ; . je M , je je ; , ao , . , ; , je . ; . , , , , . , , , , , . , je . , , , . Ha : .

, , joj , , , . , , . je .