Istraživanje potencijala raspoložive biomase za ...€¢ Komunalni otpad (pijace, marketi ... jer...

Pokrajinski sekretarijat za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu

Istraživanje potencijala raspoložive biomase za proizvodnju biogasa

na teritoriji opština Stara Pazova i Ruma

Ruma, decembar 2012

Istraţivanje potencijala raspoloţive biomase za proizvodnju bigasa na teritorijama opština Stara Pazova i Ruma

Naziv elaborata: Istraživanje potencijala raspoložive biomase za proizvodnju biogasa na

teritoriji opština Stara Pazova i Ruma

Elaborat je uradio projektni tim Regionalne razvojne agencije Srem u okviru projekta

„Jačanje kapaciteta energetskog menadžmenta u opštinama Stara Pazova i Ruma sa

ciljem korišćenja i investiranja u obnovljive izvore energije“ koji finansira Pokrajinski

sekretarijat za meĊuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu

Projektni tim su činili:

Milan Mirić, direktor RRA Srem

Zoran Radaković, projekt menadţer RRA Srem

Sanja Stupar, projekt menadţer RRA Srem

Saradnici na projektu:

Dragana Stojanović, naĉelnik odeljenja za poljoprivredu opštine Stara Pazova

Radivoj Sekulić, struĉni saradnik u odeljenju za poljoprivredu opštine Stara Pazova

Dragan Krstić, energetski menadţer opštine Ruma, JP za graĊevinsko zemljište i puteve

Ruma

Jasmina Stojanac, struĉni saradnik kancelarije za lokalno-ekonomski razvoj opštine Ruma

Stojša Jovanović, pripravnik opštinske uprave opština Ruma


Projektni zadatak za Elaborat „Istraživanje potencijala raspoložive biomase za

proizvodnju biogasa na teritoriji opština Stara Pazova i Ruma

1. Uvod

1) Pojam i definicuja biomase

2) Vrste i karakteristike biomase za proizvodnju biogasa

3) Prednosti proizvodnje i korišćenja biogasa

2. Zakonski okvir za korišćenje OIE i izgradnju biogas postrojenja 1) Nacionalna regulativa

2) EU regulativa

3. Analiza potencijala raspoložive biomase za proizvodnju biogasa u opštinama

Stara Pazova i Ruma 1) Opšte karakteristike poljoprivrednog zemljišta u opštini Stara Pazova i Ruma

2) Metodologija prikupljanja podataka

3) Kreiranje upitnika

4) Analiza rezultata ratarske, stoĉarske i biomase komunalno- organskog porekla

u opštinama Stara Pazova i Ruma i formiranje baze podataka

4. Tehničko – tehnološke karakteristike biogas postrojenja

1) Tehnologija proizvodnje biogasa

2) Tehniĉke karakteristike biogas postrojenja

5. Fondovi za finansiranje projekata u oblasti obnovljivih izvora energije

6. Zaključak


Sadržaj

1. Uvod 1

1.1 Biomasa – najznačajniji obnovljivi izvor energije u Srbiji 1

1.2 Prednosti proizvodnje i korišćenja bigasa 1

2. Zakonski okvir za korišćenje OIE i izgradnju biogas postrojenja 3

2.1 Nacionalna regulativa 3

2.2 EU Regulativa 5

3. Analiza potencijala raspoložive biomase za proizvodnju biogasa u opštinama

Stara Pazova i Ruma 6

3.1 Opšte karakteristike poljoprivrednog zemljišta u opštini Stara Pazova 6

3.2 Opšte karakteristike poljoprivrednog zemljišta u opštini Ruma 8

3.3 Metodologija prikupljanja podataka 9

3.3.1 Kreiranje upitnika 10

3.4 Analiza rezultata ratarske, stočarske i biomase komunalno- organskog

porekla u opštinama Stara Pazova i Ruma 11

3.4.1 Analiza ratarske bimase u opštini Stara Pazova 11

3.4.2 Analiza stočarske biomase u opštini Stara Pazova 12

3.4.3 Analiza komunalno- organskog otpada na teritoriji opštine

Stara Pazova 15

3.4.4 Analiza ratarske biomase u opštini Ruma 16

3.4.5 Analiza stočarske biomase u opštini Ruma 18


3.4.6 Analiza komunalno- organskog otpada na teritoriji opštine

Ruma 20

3.4.7 Setvena struktura i ukupne količine biomase ratarskih

kultura opština Srema 20

4. Tehničko – tehnološke karakteristike biogas postrojenja 25

4.1 Tehnologija proizvodnje biogasa 25

4.2 Tehničke karakteristike biogas postrojenja 27

4.2.1 Izrada prethodne studije tehničke izvodljivosti 29

4.2.2 Izrada prethodne studije ekonomske izvodljivosti 30

4.2.2.1 Struktura investicije 31

4.2.2.2 Troškovi biogas postrojenja 34

4.2.2.3 Prihodi biogas postrojenja 34

4.2.2.4 Sprovođenje finansijske ocene 35

5. Fondovi za finansiranje projekata u oblasti obnovljivih izvora energije 35

6. Zaključak 39

Korišćena literatura

Prilozi

Istraţivanje potencijala raspoloţive biomase za proizvodnju biogasa na teritoriji opština Stara Pazova i Ruma

1

1. Uvod

1.1 Biomasa – najznačajniji obnovljivi izvor energije u Srbiji

Na osnovu dosadašnjih istraţivanja, prognoze struĉnjaka su da će se svet suoĉiti sa

nestašicom energenata. Jedan od naĉina prevazilaţenja postojećeg problema je razvoj

obnovljivih izvora energije (OIE) kao i projekata kojima bi se omogućilo veće korišćenje OIE

i razvoj energetske efikasnosti.

Srbija ima sve preduslove da bude jedan od vodećih ĉinilaca u korišćenju „zelene energije“ u

Evropi, s obzirom na potencijal koji poseduje. Biomasa predstavlja najznaĉajniji obnovljivi

izvor energije u Srbiji i predstavlja dve trećine ukupnog potencijala ili 62% OIE, koje

odgovaraju 2,4 miliona ekvivalentne nafte. Energetski potencijal bimase od šumarstva se

procenjuje na oko milion tona ekvivalentne nafte, dok ostatak pripada organskim sirovinama,

odnosno poljoprivrednom otpadu i ostacima iz ratarstva. Umesto da poljoprivredne ostatke

pale na njivama, što je i zakonom zabranjeno, zemljoradnici bi mogli te ostatke da iskoriste za

proizvodnju energije.

Pod organskim sirovinama se, u skladu sa direktivom EUpodrazumevaju biološki razgradive

materije u poljoprivredi, stoĉarstvu i sa tim u vezanoj industriji, kao i biološki razgradivi deo

industrijskog i komunalnog otpada. Sagorevanjem se biomasa se direktno pretvara u toplotnu

energiju, fermentacijom se dobija etanol koji se koristi kao pogonsko gorivo, iz od uljane

repice se dobija bidizel koji se koristi za pogon dizel motora.

Anaerobnom fermentacijom se dobija biogas, koji sadrţi ugljenik i metan i moţe se

upotrebljavati kao gorivo. Sirovine koje se mogu koristiti za dobijanje biogasa su:

• Ostaci od ratarskih kultura (slama, stabljike kukuruza...)

• Ostaci od stoĉarske proizvodnje (stoĉna hrana, ţivotinjski izmet...)

• Agroindustrijski ostaci (otpad od prerade voća, povrća, klaniĉni otpad...)

• Komunalni otpad (pijace, marketi...)

1.2 Prednosti proizvodnje i korišćenja bigasa

Proizvodnja i korišćenje biogasa iz anaerobne digestije (AD) ima pozitivan uticaj na okolinu i

društvo u celini.

Smanjenje otpada

Jedna od glavnih prednosti proizvodnje biogasa je transformacija većih koliĉina otpada u

vredan izvor energije, jer se organski otpad koristi kao supstrat za AD. Biogas postrojenja su

dobar naĉin za ispunjavanje sve restriktivnijih nacionalnih i evropskih propisa iz podruĉja

obrade otpada i iskorišćenja organskog otpada za proizvodnju energije, pri ĉemu se organski

otpad moţe reciklirati u Ċubrivo. Tehnologija proizvodnje biogasadoprinosi smanjenju velike


2

koliĉine otpada, troškova odlaganja istog, pri ĉemu je sagorevanje bigasa neutralno, bez

ugljen dioksida (CO2), tako da ne doprinosi povećanju efekta staklene bašte u atmosferi.

Obnovljiv izvor energije

Zbog ograniĉenog korišćenja fosilnih goriva i povećanog zagaĊenja ţivotne sredine,

korišćenje OIE postalo je sve uĉestalije, a jedan od najefikasnijih je biogas. Baš zato što je

proizveden metodom AD je trajno obnovljiv izvor energije, budući da se proizvodi iz biomase

koja u sebi, procesom fotosinteze, skladišti sunĉevu energiju.

Smanjenje posledica globalnog zagrevanja

Iskorišćavanjem fosilnih goriva kao što su: lignit, mrki ugalj, sirova nafta i prirodni gas,

dolazi do oksidacije ugljenika nataloţenog u zemljinoj kori. Sagorevanjem se oslobaĊa

energija a u atmosferu ispušta CO2, ĉije povećanje koncentracije izaziva smanjenje ozonskog

omotaĉa i globalno zagrevanje. Proizvodnjom biogasa AD smanjuje se emisija metana (CH4) i

nitrooksida (N2O), do kojih dolazi tokom odlaganja i korišćenja stajskog Ċubriva.

Smanjena zavisnost od uvoza fosilnih goriva

Fosilna goriva su ograniĉeni resursi, koncentrisani na nekoliko podruĉja naše planete. Zemlje

koje se nalaze izvan naftom bogatih podruĉja, imaju trajno nesiguran status, i zavise od uvoza

energenata. Razvoj i implementacija OIE kao što je biogas iz AD, povećava stabilnost

nacionalnog snabdevanja energijom i smanjuje zavisnost od uvoza energenata.

Fleksibilno i produktivno korišćenje biogasa

Biogas je energent koji moţe da se koristi za razliĉite potrebe. U mnogim evropskim

zemljama se koristi kao kogenerativni energent za proizvodnju toplote i elektriĉne energije.

Biogas se uz doradu moţe ukljuĉiti i u sastav postojeće mreţe prirodnog gasa ili koristiti kao

pogonsko gorivo u vozilima.

Manja potrošnja vode

U poreĊenju sa ostalim biogorivima za proces proizvodnje biogasa troši se najmanja koliĉina

vode. Ovaj aspekt jednako je vaţan kao i energetska produktivnost biogasa s obzirom na

predviĊenu nestašicu vode u mnogim delovima sveta.

Stvaranje novih radnih mesta

Razvoj nacionalnog biogas sektora pogoduje otvaranju novih firmi sa znaĉajnim ekonomskim

potencijalom, koje mogu znaĉajno ekonomski osnaţiti ruralna podruĉja i stvoriti nova radna

mesta. U poreĊenju s korišćenjem fosilnih goriva iz uvoza, proizvodnja biogasa metodom AD

zahteva znatno više radne snage za proizvodnju, prikupljanje i transport supstrata,

proizvodnju tehniĉke opreme, izgradnju, upravljanje i odrţavanje biogas postrojenja i ostalih

aktivnosti vezanih za logistiku i rad postrojenja.


3

Doprinosi EU ciljevima važnim za energetiku i okolinu

Jedan od prioritetnih ciljeva energetske politike EU je i borba protiv globalnog zagrevanja.

Ispunjenje tog cilja podrazumeva odreĊene obaveze zemalja ĉlanica ali i zemalja kandidata i

pristupnica EU da implementiraju odgovarajuće mere u svojim zemljama. Proizvodnja i

korišćenje biogasa iz AD ima mogućnost da doprinese ispunjenju svih zadatih zadatih ciljeva

u isto vreme.

2. Zakonski okvir za korišćenje OIE i izgradnju biogas postrojenja

2.1 Nacionalna regulativa

Energetska politika koju sprovodi drţava usmerena je pre svega na povećanje sigurnog,

kvalitetnog snabdevanja energijom i energentima, obezbeĊivanje razvoja energetske

infrastrukture i uvoĊenja savremenih tehnologija, obezbeĊivanje uslova za unapreĊenje

energetske efikasnosti, stvaranje uslova za stimulisanje korišćenja obnovljivih izvora energije

i unapreĊenje zaštite ţivotne sredine.

Elektrane na obnovljive izvore energije koje kao gorivo koriste biomasu/biogas su energetski

objekti za obavljanje delatnosti proizvodnje elektriĉne i/ili toplotne energije. Postoji više vrsta

elektrana na biomasu/biogas, u zavisnosti od toga da li proizvode elektriĉnu ili toplotnu

energiju ili istovremeno proizvode elektriĉnu i toplotnu energiju u kombinovanom ciklusu.

TakoĊe postoje razliĉite vrste elektrana, u zavisnosti od toga da li koriste biomasu ili biogas

ili neku kombinaciju ovih goriva sa nekim dopunskim fosilnim gorivom.

U skladu sa postojećim propisima, moguće je izvršiti klasifikaciju elektrana po nekoliko

kriterijuma i to prema sledećim propisima:

- Zakonu o energetici,

- Pravilniku o kriterijumima za izdavanje energetske dozvole, sadrţini zahteva i naĉinu

izdavanja energetske dozvole,

- Zakonu o planiranju i izgradnji,

- Uredbi o uslovima za sticanje statusa povlašćenog proizvoĊaĉa elektriĉne energije i

kriterijumima za ocenu ispunjenosti tih zahteva,

- Uredbi o utvrĊivanju Liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i Liste projekata za

koje se moţe zahtevati procena uticaja na ţivotnu sredinu.

Izgradnja elektrane na biomasu/biogas i obavljanje delatnosti proizvodnje elektriĉne energije

u Republici Srbiji je regulisano sledećim propisima:

1. Zakon o energetici («Sl. glasnik RS» br. 84/04).

2. Zakon o planiranju i izgradnji («Sl. glasnik RS» br. 72/09 i 81/09).

3. Zakon o Prostornom planu Republike Srbije («Sl. glasnik RS» br. 13/96).

4. Nacionalna strategija odrţivog razvoja („Sl.glasnik RS“,br.55/05, 71/05- nispravka

101/07) sa Akcionim planom za sprovoĊenje za period 2009.- 2017.


4

5. Zakon o ratifikaciji Ugovora o osnivanju Energetske zajednice izmeĊu Evropske

Zajednice i Republike Albanije, Republike Bugarske, Bosne i Hercegovine,

Republike Hrvatske, Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Republike Crne

Gore, Rumunije, Republike Srbije i Privremene Misije dinjenih nacija na Kosovu,

u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta Bezbednosti jedinjenih Nacija («Sl. glasnik

RS» br. 62/06).

6. Zakon o potvrĊivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruţivanju izmeĊu

evropskih zajednica i njihovih drţava ĉlanica, sa jedne strane, i Republike Srbije,

sa druge strane («Sl.glasnik RS» br. 83/08).

7. Zakon o potvrĊivanju Konvencije o dostupnosti informacija, uĉešću javnosti u

donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima ţivotne sredine («Sl.

glasnik RS» br. 38/09).

8. Uredba o uslovima isporuke elektriĉne energije («Sl. glasnik RS» br. 107/05).

9. Uredba o uslovima za sticanje statusa povlašćenog proizvoĊaĉa elektriĉne energije

i kriterijumima za ocenu ispunjenosti tih uslova («Sl. glasnik RS» br. 72/09).

10. Uredba o merama podsticaja za proizvodnju elektriĉne energije korišćenjem

obnovljivih izvora energije i kombinovanom proizvodnjom elektriĉne i toplotne

energije («Sl. glasnik RS» br.99/09).

11. Prvi Nacionalni plan za energetsku efiasnost RS za period od 2010.- 2012.godine

12. Pravilnik o kriterijumima za izdavanje energetske dozvole, sadrţini zahteva i

naĉinu izdavanja energetske dozvole («Sl. glasnik RS» br. 61/06 i 113/08).

13. Pravilnik o uslovima, sadrţini i naĉinu izdavanja sertifikata o energetskim

svojstvima zgrada („Sl.glasnik RS“ br.61/2011 i 3/2012).

14. Pravilnik o uslovima u pogledu struĉnog kadra i naĉinu izdavanja i oduzimanja

licence za obavljanje energetskih delatnosti (»Sl. glasnik RS» br. 117/05, 40/06 i

44/06).

15. Odluka o utvrĊivanju Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015.

Godine («Sl. glasnik RS» br. 44/05).

16. Uredba o utvrĊivanju Programa ostvarivanja Strategije razvoja energetike

Republike Srbije do 2010. godine za period od 2007. do 2012. godine («Sl. glasnik

RS» br. 17/07, 73/07,99/09 i 27/10).

17. Zakon o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa («Sl.

glasnik RS» br. 25/00, 25/02, 107/05 i 108/05).

18. Zakon o komunalnim delatnostima (“Sl. glasnik RS” br. 16/97 i 42/98).

19. Zakon o vodama («Sl. glasnik RS» br. 30/10).

20. Uredba o visini naknade za korišćenje voda, naknade za zaštitu voda i naknade za

izvaĊeni materijal iz vodotoka za 2010. godinu («Sl. glasnik RS» br. 17/10).

21. Pravilnik o sadrţini tehniĉke dokumentacije koja se podnosi u postupku za

dobijanje vodoprivredne saglasnosti i vodoprivredne dozvole (“Sl. glasnik RS» br.

3/78).

22. Zakon o zaštiti ţivotne sredine («Sl. glasnik RS» br. 135/04 i 36/09).

23. Zakon o strateškoj proceni uticaja na ţivotnu sredinu («Sl. glasnik RS» br.

135/04).

24. Zakon o proceni uticaja na ţivotnu sredinu («Sl. glasnik RS» br. 135/04 i 36/09).


5

25. Zakonom o integrisanom spreĉavanju i kontroli zagaĊivanja ţivotne sredine (“Sl.


26. Zakon o zaštiti vazduha («Sl. glasnik RS» br. 36/2009).

27. Zakon o upravljanju otpadom (“Sl. glasnik RS” br. 36/09).

28. Zakon o zaštiti prirode (“Sl. glasnik RS” br. 36/09).

29. Uredba o utvrĊivanju Liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i Liste

projekata za koje se moţe zahtevati procena uticaja na ţivotnu sredinu («Sl.

glasnik RS» br.114/08).

30. Uredba o vrstama i aktivnosti postrojenja za koje se izdaje integrisana dozvola

(“Sl.glasnik RS”) br. 84/05).

31. Pravilnik o uslovima i postupku za izdavanje i oduzimanje licence za

odgovornog urbanistu, projektanta, izvoĊaĉa radova i odgovornog planera ("Sl.

glasnik RS", br. 116/04)

32. Pravilnik o sadrţini zahteva o potrebi procene uticaja i sadrţini zahteva za

odreĊivanje obima i sadrţaja studije o proceni uticaja na ţivotnu sredinu («Sl.


33. Pravilnik o sadrţini studije o proceni uticaja na ţivotnu sredinu («Sl. glasnik RS»

br.69/05).

34. Kriterijumi i merila za odreĊivanje visine naknade za licence za obavljanje

energetskih delatnosti («Sl. glasnik RS» br. 14/06, 40/06,126/07 i 120/08).

35. Odluka o vrednosti koeficijenta za obraĉun visine naknade za licence za

obavljanje energetskih delatnosti za 2010. godinu («Sl. glasnik RS» br. 109/09).

36. Pravilnik o sadrţini informacije o lokaciji i o sadrţini lokacijske dozvole („Sl.

glasnik RS“ br. 3/10).

37. Pravilnik o sadrţini i naĉinu izdavanja graĊevinske dozvole („Sl. glasnik RS“ br.

26/10).

38. Pravilnik o sadrţini i naĉinu vršenja tehniĉkog pregleda objekta i izdavanju

upotrebne dozvole („Sl. glasnik RS“ br. 111/03).

39. Pravilnik o sadrţini, obimu i naĉinu izrade prethodne studije opravdanosti i studije

opravdanosti za izgradnju objekata (Sl. glasnik RS“ br. 80/05).

40. Zakon o potvrĊivanju Kjoto protokola uz Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o

promeni klime ( Sl.glasnik RS“, br.88/2007 i 38/2009).

2.2 EU Regulativa

1. Ugovor o osnivanju energetske zajednice potpisan izmeĊu EU i zemalja Jugoistoĉne

Evrope.

2. Direktiva 2001/77/EC o promovisanju elektriĉne energije proizvedene iz obnovljivih

izvora energije na internom trţištu elektriĉne energije.

3. Direktiva 2003/30/EC o promovisanju korišćenja biogoriva ili ostalih goriva iz

obnovljivih izvora za saobraćaj.

4. Direktiva 2001/80/EC o ograniĉenju emisija u vazduh iz velikih postrojenja sa

sagorevanjem. Ova direktiva se odnosi na velika postrojenja, termiĉke snage do 50

MW, za koje ona propisuje striktne graniĉne vrednosti emisija u vazduh za nove i

postojeće elektrane.


6

5. Direktivu 2009/28/EC koja promoviše korišćenje energije iz obnovljivih izvora i

utvrĊuje zajedniĉki okvir za promovisanje tako proizvedene energije. Ovom

Direktivom su postavljeni obavezujući nacionalni ciljevi za ukupno uĉešće energije iz

obnovljivih izvora u finalnoj potrošnji.

6. Direktiva 1999/32/EC o smanjenju sadrţaja sumpora u teĉnom gorivu

7. Direktiva 96/61/EC o integrisanom spreĉavanju i kontroli zagaĊenja (IPPC direktiva).

Namera IPPC direktive je postići integrisano spreĉavanje i nadzor zagaĊenja

uzrokovan razliĉitim aktivnostima (ukljuĉujući i ceo energetski sektor).

3. Analiza potencijala raspoložive biomase za proizvodnju biogasa u

opštinama Stara Pazova i Ruma

3.1 Opšte karakteristike poljoprivrednog zemljišta u opštini Stara Pazova

Opština Stara Pazova nalazi se u severoistoĉnom delu Srema, izmeĊu dva najveća grada u

republici Srbiji; od Beograda je udaljena 30 km, a od Novog Sada 40 km. Svi vaţni auto-

putevi prolaze kroz opštinu: auto-put Beograd-Zagreb, auto-put Beograd-Novi Sad, regionalni

putevi M22, P106 i P121. Kroz opštinu takoĊe prolazi pruga Budimpešta-Novi Sad-Beograd-

Niš.

MeĊunarodni aerodrom u Surĉinu je udaljen 25 km od centra opštine. Severna granica

opštine je omeĊena Dunavom koji znatno doprinosi transportnim mogućnostima koje postoje

u ovom podruĉju.

Pogodan geografski poloţaj, raskršće glavnih puteva, blizina Beograda i Novog Sada, uslovili

su povoljan razvoj ekonomskog i društvenog sedišta ovog dela Srema.

Opština Stara Pazova ima jednu od najduţih tradicija kada je u pitanju razvoj malih i srednjih

preduzeća u celoj Vojvodini. Danas ovde ima oko 500 malih i srednjih preduzeća i oko 2600

zanatskih radnji od kojih se većina nalazi u Staroj i Novoj Pazovi. Razvija se i industrija:

drvno-industrijski kombinat, fabrika metalnih proizvoda i fabrika mašina, ciglana i dr.

Naseljena mesta opštine Stara Pazova su:


7

Urbana: Nova Pazova, Stara Pazova, Novi Banovci, sa ukupno 45026 stanovnika i ruralna:

Belegiš, Vojka, Golubinci, Krnješevci, Stari Banovci, Surduk, sa 20482 stanovnika.

Dominatan pejsaţ na teritoriji Opštine predstavljaju oranice i druge poljoprivredne površine

(pribliţno 80%) dok izgraĊene površine (naselja) obuhvataju 50,24 km² - 14,31% atara

Opštine.

Poljoprivreda je vaţna u lokalnoj ekonomiji. Ima oko 30000 ha obradive zemlje odliĉnog

boniteta, od ĉega je 22000 ha u privatnom vlasništvu. Uvećanje brojnosti populacije, pratila je

i još uvek je prati tendencija konstantnog smanjenja proseĉne veliĉine domaćinstava u svim

naseljima Opštine kao i smanjenje nataliteta. Na teritoriji Opštine izraţena je degradacija tla,

u vidu gubitka organske materije usled spaljivanja ţetvenih ostataka, kontaminacija zemljišta

neadekvatnom primenom pesticida i mineralnih Ċubriva, kontaminacija teškim metalima u

zonama oko većih saobraćajnica, deponije i smetlišta, te opterećenje hazardnim materijama

usled neadekvatnog postupanja sa klaniĉnim otpadom u zonama oko jama - grobnica.

U strukturi dohotka, doprinos poljoprivrede i industrije je po jedna ĉetvrtina, a usluga

odnosno preduzetništva, jedna polovina narodnog dohotka. Radna zona poljoprivrede je atar.

U naselju su prisutna poljoprivredna domaćinstva i gazdinstva sa objektima za uzgoj stoke,

ostavama poljoprivrednih proizvoda i sl. NasleĊena struktura poseda, nepovoljna demografska

struktura poljoprivrednog stanovništva i netrţišna struktura proizvodnje ĉine loše nasleĊe, a

odliĉan bonitet zemljišta, uvoĊenje trţišnih odnosa i blizina velikog trţišta stvara dobre

preduslove za razvoj poljoprivrede. U naseljima Golubinci, Vojka, Belegiš i Surduk je

najznaĉajnija delatnost poljoprivreda, u Krnješevcima pored poljoprivrede, skladištenje i

industrija. Shodno navedenom, moţemo konstatovati smanjenje uloge poljoprivrede u širim

privrednim regionalnim okvirima (na osnovu lokacijskog koeficijenta zapošljavanja), dok

većina drugih grana privrede ili blago stagnira ili beleţi rast u ukupnoj privrednoj aktivnosti

odnosne grane privrede.

Komunalni otpad: Odlaganje otpada na centralnoj deponiji obavlja se bez primarne

separacije. Odlaţu se potpuno neselektivno: inertan, biodegradibilan, opasan i neopasan

otpad, ĉineći tako sav odloţeni otpad opasnim. Izvesno je zagaĊenje okolnog poljoprivrednog

zemljišta. Neposredno, raznošenjem otpada i posredno, putem zagaĊene vode prve izdani, te

taloţenjem ĉestica aerosola teških metala kao posledice nekontrolisanog spaljivanja otpada na

deponiji. Problem klaniĉnog otpada kao i odlaganja uginulih ţivotinja (ne)rešava se

posredstvom preduzeća registrovanih za preradu ţivotinjskih leševa i otpadaka ţivotinjskog

porekla - kafilerija, kao i odlaganjem na lokalna, neuslovna stoĉna groblja odnosno jame-

grobnice. Na nivou dnevnog generisanja otpada procene o koliĉini i strukturi otpada su

sledeće : 7000kg / 67576 stanovnika / dan, što iznosi 0,1kg /dan/ stanovnika, od toga 30%

otpada je organskog porekla.

Korišćenje biomase: Na teritoriji opštine ne postoji organizovano korišćenje obnovljivih

izvora energije (snaga vetra, solarna energija, energija biogasa i sl.). Jedini masovniji oblik

korišćenja obnovljive energije je spaljivanje biomase (drvo i ostaci poljoprivredne

proizvodnje). Drvo se kao energent doprema iz drugih krajeva Srbije pošto je opština Stara

Pazova jedna od najmanje pošumljenih opština u Vojvodini i znaĉajnije je ranije korišćeno ali


8

se danas sa povećanim stepenom gasifikacije domaćinstava potrošnja drveta kao ogrevnog

energenta smanjuje. Ostaci poljoprivredne proizvodnje se najviše koriste prilikom zagrevanja

domaćinstava (pleva, ĉokovi, slama i sl.). Nije moguće proceniti koliki broj domaćinstava se

greje iskljuĉivo na navedeni naĉin ili koristi navedene sirovine za dodatno zagrevanje.

3.2 Opšte karakteristike poljoprivrednog zemljišta u opštini Ruma

Opština Ruma se nalazi se u AP Vojvodina i prostire se na delu srednjeg i juţnog Srema.

Zauzima površinu od 582 km², od ĉega na poljoprivrednu površinu otpada 43943 ha, a na

šumsku 5.975 ha.

Sedište opštine je grad Ruma. Opština Ruma se sastoji od 17 naselja. Po podacima iz 2011.

godine u opštini je ţivi 54 141 stanovnik. Grad Ruma ima 29969 stanovnika dok u seoskim

naseljima ţivi 24192 stanovnika. Seoska naselja su: Pavlovci, Stejanovci, Voganj, Kraljevci,

Mali Radinci, Ţarkovac, Dobrinci, Donji Petrovci, Putinci, Platiĉevo, Hrtkovci, Grabovci,

Nikinci, Vitojevci, BuĊanovci i Klenak.

Poljoprivreda: Opština Ruma zahvaljujući svom geografskom poloţaju moţe da se pohvali

velikim površinama koje predstavljaju obradivo poljoprivredno zemljište , najvišeg kvaliteta.

Ono što je veoma vaţno je ĉinjenica da su na ovom podruĉju zastupljene sve vrste

poljoprivredne proizvodnje. Ruma poseduje nekoliko termalnih izvora koji osim što bi mogli

da se iskoriste za promovisanje Rume kao banjskog turistiĉkog i zdravstvenog centra, takoĊe

imaju potencijal za zagrevanje plastenika i proizvodnju zdrave hrane. Vaţno je istaći da Ruma

poseduje neke industrijske kapacitete za preradu voća i povrća, kao i klanice, silose i sušare.

Osnovni cilj razvoja poljoprivrede u opštini Ruma je da postane ekonomiĉna, konkurentna i

savremeno organizovana. To na prvom mestu znaĉi: unapreĊenje postojećih potencijala za

poljoprivrednu proizvodnju, trţišnu orijentisanost uz veću konkurentnost i savremene metode

rada, usvajanje novih proizvoda, marketing i promocija. Bolji standard poljoprivrednika je

moguć kroz podsticaj njihovog preduzetništva u vidu povoljnog kreditiranja i finansijske

podrške. Neki od problema sa kojima se suoĉavaju poljoprivredni proizvoĊaĉi su: loša

infrastruktura, usitnjenost poseda, zastarela mehanizacija, nedovoljno edukovano

poljoprivredno stanovništvo, oteţan plasman robe na domaćem i stranom trţištu, neplanska

poljoprivredna proizvodnja, mali broj poljoprivrednih udruţenja, zadruga i asocijacija,

pogona za preradu i pakovanje poljoprivrednih proizvoda, neinformisanost i nizak stepen

primena standarda i novih tehnologija u proizvodnji, starosna struktura seoskog domaćinstva .

Opština Ruma raspolaţe zemljištem izuzetnog kvaliteta. U severnom i središnom delu

Opštine preovlaĊuje poljoprivredno zemljište, dok juţni deo Opštine pokrivaju, pored

poljoprivrednog zemljišta i veliki kompleksi šuma i šumskog zemljišta. Poljoprivredno

zemljište pokriva središni i severni deo Opštine sa najvećim uĉešćem površina pod

katastarskom kulturom ''oranice''. Površine pod voćnjacima i vinogradima nalaze se na juţnoj,

prisojnoj strani Fruške gore, a manjim delom i u ravnici, uglavnom na površinama gde postoji

mogućnost navodnjavanja. Livade, takoĊe, pokrivaju reljefne oblike i površine na kojima se


9

ne moţe organizovati racionalna ratarska i voćarsko-vinogradarska proizvodnja. Površine pod

pašnjacima nalaze se najĉešće uz sama naselja i koriste se kao seoske površine(utrine).

Poljopriveredno zemljište u strukturi ukupnog zemljišta zauzima 43022,53 ha ili 73,91%

ukupne teritorije Opštine što je ispod proseĉnih vrednosti za AP Vojvodinu (83,20%).

TakoĊe je i uĉešće obradivog i plodnog zemljišta, u ukupnom, ispod proseĉnih vrednosti za

AP Vojvodinu, dok je uĉešće šumskog zemljišta znatno iznad proseĉne vrednosti za

Pokrajinu, 13%.

MeĊutim, posmatrano po katastarskim opštinama, moţe se zakljuĉiti da visoko uĉešće

poljoprivrednog zemljišta u odnosu na ukupnu površinu katastarske opštine ima ĉak 11 KO:

Ţarkovac, Mali Radinci, Stejanovci, Kraljevci, Donji Petrovci, Voganj, Vitojevci, Dobrinci,

Putinci i Pavlovci, sa uĉešćem većim od 90%, dok je u 14 atara uĉešće ove kategorije iznad

proseĉnih vrednosti za Opštinu.

U strukturi obradivog zemljišta najveće ućešće imaju njive i vrtovi (97,34 %), dok voćnjaci i

vinogradi pokrivaju svega 2,08 %, odnosno livade 0,58 % ili 245,36 ha. U okviru kategorije

neobradivog poljoprivrednog zemljišta, pašnjaci zauzimaju najveću površinu koja iznosi

718,81 ha (97,26 %), dok je pod trsticima, plitkim barama i moĉvarama svega 2,74 %.

Komunalni otpad: Na teritoriji opštine Ruma, osim više divljih deponija, postoji deponija –

smetlište, na kojoj se vrši organizovano odlaganje otpada. Organizovano odlaganje otpada

obavlja JP „Komunalalac“, Ruma i to sa teritorije gradskog podruĉja i naseljenih mesta

Putinci, Kraljevci, Dobrinci, Mali Radinci, Voganj, Stejanovci, Nikinci, Ţarkovac i Hrtkovci.

Odlaganje otpada na ovoj lokaciji vrši se bez ikakve selekcije i sa delimiĉnim prekrivanjem

otpada inertnim materijalom. Na deponiji se pored ĉvrstog komunalnog otpada poreklom iz

domaćinstva, nekontrolisano odlaţe i drugi otpad razliĉitog porekla otpadu odn.biomasa je

mešana zajedno sa ostalim otpadom tako da njeno izdvajanje nije moguce. Procenjena

kolicina otpada koja završi na rumskoj deponiji je 2900 t godisnje. Ako se ta koliĉina podeli

na 54 141 stanovnika, to iznosi 0,14kg/dan/stanovniku generisanog otpada.

3.3 Metodologija prikupljanja podataka

U cilju istraţivanja potencijala biomase za proizvodnju biogasa na teritoriji opština Stara

Pazova i Ruma, bilo je potrebno izabrati uzorak od odreĊenog broja poljoprivrednih

domaćinstava, farmi, klaniĉara i preraĊiva, pijaca i marketa, na podruĉju pomenutih opština,

na sledeći naĉin:

po 3 gazdinstva razliĉite veliĉine iz svakog naseljenog mesta, koje nije udaljeno od

Stare Pazove više od 30km ( vaţi za opštinu Ruma);

po jedno gazdinstvo razliĉite veliĉine: malo 5- 10 ha; srednje 10- 50 ha; veliko ≥ 50

ha, za svako mesto;

farme sa više od 20 uslovnih grla, minimum jedna za svako mesto;

nekoliko većih pogona za preradu mesa iz svake opštine;


10

veće markete o koliĉini i tretmanu organskog otpada ako ih ima, u opštinama Stara

Pazova i Ruma

kao izvor podataka koristiti: statistiĉki godišnjak Srbije, nadleţne veterinarske stanice,

Savetodavne struĉne sluţbe Ruma i Sremska Mitrovica; individualna gazdinstva ili

farme, JKP Ruma i Stra Pazova, Privredna komora Srema, Strateška dokumenata

opština Stara Pazova i Ruma

Na ovaj naĉin dobili smo uzorak za opštinu Ruma:

30 poljoprivrednih gazdinstava sa ratarskim kulturama

15 farmi

2 preraĊivaĉka pogona

Uzorak za opštinu Stara Pazova:

29 poljoprivrednih gazdinstava sa ratarskim kulturama

17 farmi

3 preraĊivaĉka pogona

VoĊenim upitnikom, uraĊeno je anketiranje dobijenih uzoraka popljoprivrednih gazdinstava,

farmi, preraĊivaĉkih pogona i nakon toga uraĊena analiza i obrada podataka. Anketiranje su

uradili izabrani predstavnici opština Stara Pazova i Ruma (saradnici na projektu), u periodu

septembar – oktobar 2012.god. ObraĊeni podaci, sa izraĉunatim vrednostima koliĉina

ratarske, stoĉarske i biomase komunalno – organskog porekla na bazi proseĉnih vrednosti

anketiranih uzoraka, prikazani su u tabelama.

*Napomena: Podaci dobijeni anketiranjem poljoprivrednih gazdinstava, klaniĉara i

preraĊivaĉa mesa, se nalaze u arhivi RRA Srem.

3.3.1 Kreiranje upitnika

Na osnovu izvršene sistematizacija potrebnih podataka za stoĉarsku, ratarsku i komunalnu

biomasu organskog porekla, kreiran je upitnik. Upitnik sadrţi naslovnu stranu sa osnovnim

podacima anketiranog subjekta, potrebne podatke za stoĉarsku, ratarsku i komunalno-

organsku biomasu i mapu sa ucrtanim farmama za opštine Stara Pazova i Ruma.

Potrebni podaci za biomasu dobijenu iz stoĉarstva:

identifikovati grla po uzrastu (npr. telad, krave, bikovi, prasad, tovne svinje);

identifikovati trenutno stanje, proseĉno( u toku godine), kao i potencijalni broj grla;

koliĉina teĉnog stajnjaka i korišćenje;

naĉin odlaganja stajnjaka;

zainteresovanost za uĉestvovanje u lancu dobavljaĉa za biogas postrojenje;


11

mapirati farme anketiranog uzorka

Potrebni podaci za biomasu dobijenu iz ratarstva:

ustanoviti aktualne površine zasada pod kukuruzom, pšenicom, jeĉmom, suncokretom,

sojom, uljanom repicom;

ustanoviti veliĉinu zasejanih kultura ( ha)

prinos po ha, odnos ostatka prema korisnoj masi;

vreme kada je ostatak dostupan za preuzimanje;

naĉin uklanjanjanja i upotrebe setvenih ostataka;

zainteresovanost za uĉestvovanje u lancu dobavljaĉa za bogas postrojenje i pod kojim

uslovima

Potrebni podaci za biomasu komunalnog, organskog porekla:

koliĉina otpada ( kg )

period dostupnosti ( od- do)

zainteresovanost za prodaju

traţena cena

dosadašnji naĉin odlaganja

* Izgled upitnika dat u prilogu 1.

3.4 Analiza rezultata ratarske, stočarske i biomase komunalno- organskog porekla u

opštinama Stara Pazova i Ruma

3.4.1 Analiza ratarske bimase u opštini Stara Pazova

Anketiran je uzorak od 29 domaćinstava iz sledećih naselja: Stari Banovci, Golubinci, Nova

Pazova, Novi Banovci, Belegiš, Krnješevci, Vojka, Stara Pazova.

Na osnovu podataka dobijenih iz mesnih kancelarija navedenih sela, proseĉna setvena

struktura ukupnog atara na ukupno zasejanih 25881 ha je:

21,5% pšenica; 56,9% kukuruz; 3,75% suncokret; 3,85%soja; 3,75% jeĉam; 10,5% ostalo.

Ukupna koliĉina biomase izraĉunata je na osnovu obraĉunatih proserĉnih vrednosti ukupne

koliĉine zasejanih površina, proseĉnog prinosa i proseĉno procenjene vrednosti ostatka.


12

3.4.1 Tabelarni prikaz setvene strukture anketiranog uzorka i izraĉunate koliĉine biomase

KUKURUZ PŠENICA SOJA SUNCOKR JEĈAM ŠEĆ.REPA

% UDEO 43,5 12,6 10,7 3,3 0,5 29,4

UKUPNO ha 3576,4 1037,7 876,7 275,7 40,8 2420

PROSEĈAN

PRINOS t/ha 8,6 6 4 4 6,2 56,7

UKUPAN

PRINOS t 30757 6226,2 3506,8 1102,8 253 137214

ZRNO:

OSTATAK 1: 1,1 1: 1 1: 2 1: 2,5 1: 1 1:1

UKUPNO

BIOMASE t 33832,7 6226,2 7013,6 2757 253 137214

Ukupno biomase 187296,5

72% anketiranih se izjasnilo da ţetvene ostatke zaorava, 20% koristi za ishranu stoke i

prostirku, dok 8% ţetvene ostatke balira.

100% anketiranih je zainteresovan da uĉestvuje u lancu dobavljaĉa biomase, odn. da deo

biomase proda uz odreĊenu finansijsku nadoknadu ili odgovarajuću koliĉinu azotnih ili NPK

Ċubriva. Preporuka većeg dela zainteresovanih za prodaju biomase je da baliranje treba da

organizuje investitor kao i transport istih do mesta korišćenja. Ako se zna da bi od ukupno

raspoloţive biomase za anketirani uzorak, koja iznosi 187296,5 t/god. 1/4 bila na raspolaganju

za proizvodnju energije, taj iznos bi bio 46824,125 t/god. što je znaĉajan resurs za opštinu

Stara Pazova. Raspoloţiva ratarska biomasa se obiĉno koristi kao kosupstrat za proizvodnju

biogasa. Period dostupnosti je od juna do novembra, u zavisnosti od ratarske kulture.

3.4.2 Analiza stočarske biomase u opštini Stara Pazova

Analiziran je uzorak od 17 farmi od kojih je: 12 mešovitih ( svinje, ovce, junad), 2 farme

svinja, 2 farme ţivine, jedna farma junadi.

*Mapa sa prikazom farmi anketiranog uzorka data u prilogu 2.

Koliĉina teĉnog stajnjaka koja se proizvede na ovim farmama (Stara Pazova i Ruma) je

raĉunata na osnovu proseĉnih teţina po jednim grlu, na sledeći naĉin:

kao procenat od telesne mase (od 18%-7%, zavisno od uzrasta), kod svinja:

- kod prasadi telesne mase do 20 kg oko 18% od telesne mase,

- kod grla sa 25-30 kg telesne mase oko 13%,


13

- kod grla sa 40 kg telesne mase oko 9%,

- kod grla sa 60 kg telesne mase oko 6,8%,

- kod grla sa 90 kg telesne mase oko 4,9 %,

- kod grla sa 130 kg telesne mase oko 3,7%.

prema kategoriji svinja:

- nerastovi 11,1 l/dan,

- krmaĉe ĉekalište 8,8 l/dan,

- krmaĉe suprasne 10,0 l/dan,

- krmaĉe sa prasadima 15,3 l/dan,

- zaluĉena prasad 2,4 l/dan,

- tovljenici mase 40 kg, 3,5 l/dan,

- tovljenici mase 40-80 kg, 5,1 l/dan,

- tovljenici mase 80-100 kg, 6,6 l/dan.

Dnevne koliĉine teĉnog stajnjaka se mogu iskazati i kao procentualni odnos telesne mase.

Kod svinja to je 6% od proseĉne telesne mase, kod ovaca 7%, kod konja 8%, goveda 9%,

ţivine oko 10%.

Tabela 3.4.2 Prikaz izraĉunate koliĉine teĉnog stajnjaka za ispitivani uzorak u opštini Stara

Pazova

Kategorija

domaćih

životinja

Prosečna

težina-kg

broj

komada

prosečno

broj

komada

max.

kol.tečnog

stajnjaka

%tel.mase

kol.tečnog

stajnjaka

kg/dan

prosečna

kol.tečnog

stajnjaka

t/god.

max.

kol.tečnog

stajnjaka

t/god.

tovljenici 100 1620 3175 4,9 4,9 2897,4 5678,5

prasad 20 880 2245 18 3,6 1156,3 2950

krmače 250 132 255 11,4* 11,4** 549,3 1061

junad 500 465 770 9 45 7637,6 12647,2

konji

živina 2,5 9000 9000 10 0,025 82 82

ovce 70 700 2760 7 4,9 1252 4936,3

Ukupno stajnjaka 13574,6

*za krmaĉe je uzeta srednja vrednost tri kategorije( krmaĉe ĉekalište, krmaĉe sa prasadima,

krmaĉe suprasne)

** data dnevna koliĉina teĉnog stajnjaka je izraţena u l/dan. 1m3 sadrţi pribliţno 1000kg

teĉnog stajnjaka


14

Analizom zainteresovanosti za prodaju , utvrĊeno je da je 76,5% anketiranih farmera

zainteresovano za prodaju dela stajnjaka( 10%-30%), za odreĊenu nadoknadu ( finansijska ili

u Ċubrivu), dok 23,5% nije zainteresovano za prodaju jer svu koliĉinu iskoriste za sopstvene

potrebe. Ako posmatramo ukupnu proseĉnu koliĉinu stajnjaka koja iznosi 13574,6 t/ god.

onda 30% raspoloţive koliĉine stajnjaka za prodaju, na osnovu anketiranog uzorka, iznosi

4072,4t/ god.

Ako je 10 do 12 kg teĉnog stajnjaka sa 4 do 10 % suve materije potrebno za dobijanje 1 m3

biogasa (Furman i sar.,2007), onda koliĉina od 13574,6 t/ god. teĉnog stajnjaka daje

1,131x106 m

3/ biogasa godišnje.

Uzeta je u razmatranje proseĉna koliĉina stajnjaka na osnovu proseĉnog broja stoke na

farmama. Razlog tome je što trenutno stanje na farmama varira od minimalnog do

maksimalnog i zavisi od trenutnog stanja na trţištu. To je posebno bitno ako se zna da se 35%

ispitanih farmera izjasnilo o smanjenju ukupnog stoĉnog fonda na svojim farmama usled

problema sa ishranom stoke i njenim plasmanom na trţište.

Danas, kada postoje veliki proizvodni sistemi gde se gaji veliki broj ţivotinja, sistemi za

upravljanje stajnjakom su se razvili od sistema ĉvrstog i polu ĉvrstog stajnjaka do sistema sa

teĉnim stajnjakom sa neophodnošću njihovog skladištenja.

Stajnjak u stoĉarstvu se skladišti kao:

1. ĉvrst

2. teĉni stajnjak

Sastav teĉnog stajnjaka je dosta razliĉit, kako po vrstama tako i po kategorijama domaćih

ţivotinja. Sastav uglavnom zavisi od vrste obroka i godišnjeg doba. Sastav se po pravilu

odreĊuje prema odnosu ĉvrste i teĉne faze. Taj odnos je kod svinja u relaciji 2 : 3 a kod

goveda 3 : 2.

MeĊutim, za sagledavanje tehniĉko-tehnoloških mogućnosti rešavanja postupka prikupljanja,

obrade, lagerovanja i aplikacije, najvaţnija karakteristika u pogledu sastava je sadrţaj suve

materije. Osim uticaja na ukupnu masu, sadrţaj suve materije utiĉe i na sastav teĉnog

stajnjaka, naroĉito u pogledu najvaţnijih mineralnih materija.

Analizom anketiranog uzorka, utvrĊeno je da 76,5% ispitanih, odvaja teĉni od ĉvrstog

stajnjaka tako što teĉnu fazu skladišti u ozidanim betonskim jamama dok ĉvrstu fazu

prizmiraju u ekonomskom dvorištu ili u iskopanim jamama.

17,7% anketiranih ser izjasnilo da stajnjak direktno izvozi na njivu( iz tora), dok se 5,8%

izjasnilo da osoku ispušta u septiĉku jamu.

Ova analiza pokazuje da postoji potreba za unapreĊenjem skladištenja odn. procesa odvajanja

ĉvrste od teĉne faze, što direktno utiĉe na kvalitet stajnjaka ali i na zaštitu ţivotne sredine.

Skladište ĉvrstog stajnjaka

Skladišni kapacitet mora da se izraĉunava posebno za svaki tip stajskog Ċubriva, kao i za

razliĉite vrste uzgoja ţivotinja. Principi izgradnje gomila stajskog Ċubreta je minimalna

površina kako bi se postigla maksimalna stabilnost skladištenja štalskog stajskog Ċubreta. U

stajama sa sistemom rukovanja ĉvrstim stajnjakom moraju se sakupljati stajnjak i osoka u


15

razliĉitim skladištima . Stajnjak se ĉuva na betonskim podlogama za stajnjak a osoka se

sakuplja kanalima zajedno sa prljavom vodom i ĉuva u jami za osoku .

Skladište za teĉni stajnjak

Skladište za sisteme za rukovanje teĉnim stajnjakom je tank (rezervoar) za teĉni stajnjak u

koji se sakupljaju stajnjak, urin i sva prljava voda. Tankovi (rezervoar) za teĉni stajnjak mogu

biti izgraĊeni od razliĉitih materijala, kao što su beton, ĉelik i plastika ili bazeni tipa laguna.

MeĊutim, nekoliko osnovnih principa mora biti uzeto u obzir pri izgradnji. Skladišta za

stajnjak prave se tako da je garantovan radni vek od najmanje 20 godina. Jedan funkcionalan

skladišni sistem za teĉni stajnjak se sastoji od dva rezervoara, jednog velikog za skladište i

drugog mnogo manjeg koji obezbeĊuje rad pumpe (prijemni rezervoar). Prijemni rezervoar se

koristi kao sabirnik i homogenizator proizvedenog stajnjaka pre nego što se prepumpa u

glavni rezervoar.

Lagune predstavljaju zemljane strukture ali su znatno veće od onih koje se prave za osoku

zbog dodatnog razreĊivanja i neophodnih zapremina za tretman. To su jednostavni i relativno

jeftini objekti koji se grade formiranjem zemljišnih bazena, te se stoga najĉešće sreću na

našim velikim farmama.

U cilju zaštite od prodiranja teĉnosti iz lagune u zemljište, laguna se oblaţe folijom (zidovi i

dno) a ispod folije se postavljaju drenaţne cevi spojene sa kontrolnim šahtom, preko koga se

kontroliše ispravnost (nepropustnost) lagune.

Zapremina objekta za lagerovanje treba da je u skladu sa potrebnim vremenom zadrţavanja

stajnjaka u njemu (6meseci) i da su propisno udaljene od naseljenog mesta, autoputa itd.

Iz zoohigijenskog ugla, pravilno pakovanje i skladištenje stajnjaka i osoke je veoma bitno,

takoĊe, treba navesti da što se tiĉe zdravstvene zaštite domaćih ţivotinja, pravilno pakovanje i

skladištenje ima veoma vaţnu ulogu jer se pravinim pakovanjem stajnjaka, uništava većina

mikroorganizama izazivaĉa raznih oboljenja kod domaćih ţivotinja. Ti uzroĉnici nakon

izluĉenja iz organizma nalaze se u stajnjaku, a pravilnim pakovanjem stajnjaka oni se

uništavaju. U samom stajnjaku stvara se odreĊena temperatura kao posledica delovanja

mikroorganizama na stajnjak, štetni mikroorganizmi, izazivaĉi oboljenja ne mogu opstati u

takvim uslovima i uginjavaju. Tako se zaraza ne širi i iz tog ugla zdravstvene zaštite veoma je

vaţno pravilno pakovati stajnjak.

3.4.3 Analiza komunalno- organskog otpada na teritoriji opštine Stara Pazova

Anketirana su 3 klaniĉara i preraĊivaĉa mesa. Podaci o koliĉini otpada u tabeli dobijeni na

osnovu procene vlasnika klanice.

Tabela 3.4.3 Prikaz generisane koliĉine klaniĉnog otpada

Vrsta pogona Otpad kg/ meseĉno Otpad t/ god.

Klaniĉni-svinje, junad 34000 408


16

Klaniĉarski otpad se skladišti u hladnjaĉe za konfiskate i specijalne kontejnere. Transportuje

se u kafilerije u Somboru i Baĉkoj Topoli, dva puta nedeljno. Klaniĉari i preraĊivaĉi su

izuzetno zainteresovani za prodaju ovog otpada po trţišnim uslovima. Trenutno klaniĉari

plaćaju odvoţenje otpada jer mora biti ispoštovana procedura o zaštiti ţivotne sredine.

U Republici Srbiji je registrovano 900 pogona za klanje stoke i preradu mesa. Prema

raspoloţivim podacima, produkcija otpada ţivotinjskog porekla u Srbiji (klaniĉni konfiskati)

obuhvata 245.000 t/god. klaniĉnog otpada, od ĉega se samo oko 20% organizovano preraĊuje

u kafilerijama. Ostatak se odlaţe bez prethodnog tretmana na deponije i zakopava u jame.

3.4.4 Analiza ratarske biomase u opštini Ruma

Anketirano je 30 domaćinstava iz 10 sela rumske opštine ( uzeta sela na udaljenosti oko 30

km. od St.Pazove): Ţarkovac, Donji Petrovci, Putinci, Mali Radinci, BuĊanovci, Kraljevci,

Voganj, Nikinci, Platiĉevo i Dobrinci.

Za anketirani uzorak, ukupno je zasejano 3327,5 ha, sledeće setvene strukture:

25% pšenica; 59% kukuruz; 8,9% soja; 4,9% suncokret; 1,35% šećerna repa; 1,05%ostalo.

Na osnovu podataka dobijenih iz mesnih kancelarija navedenih sela, proseĉna setvena

struktura celokupnog atara za 10 navedenih sela je:

22 % pšenica; 50 % kukuruz; 20% soja; 2,5% suncokret; 3,3% šećerna repa; 2,2% ostalo.

Tabela 3.4.4.1 Prikaz setvene strukture anketiranog uzorka i izraĉunate koliĉine biomase

KUKURUZ PŠENICA SOJA SUNCOKRET ŠEĆ.REPA

% UDEO 59 25 8,9 4,7 1,35

UKUPNO ha 1932 836,5 317 153,5 45

PROSEĈAN

PRINOS t/ha

9 6 3,2 2,8 4,8

UKUPAN

PRINOS t

17388 5016 1014,4 429,8 216

ZRNO:

OSTATAK

1: 1,1 1: 1 1: 2 1: 2,5 1: 1

UKUPNO

BIOMASE t

19126,8 5016 2028,8 1074,5 216

Ukupno biomase 27462,1


17

Tabela 3.4.4.2 Prikaz setvene strukture za opštinu Ruma za 2012. sa proseĉnim prinosom

za 2009. - 2011. i izraĉunatom koliĉinom biomase

KUKURUZ PŠENICA SOJA SUNCOKRET ŠEĆ.REPA

% UDEO 53,58 19,8 6,24 2,72 3,34

UKUPNO ha 22650 8369 2637 1148 1410

PROSEĈAN

PRINOS t/ha 6,2 4,2 2,8 2,4 4,9

UKUPAN

PRINOS t 140430 35149,8 7383,6 2755,2 6909

ZRNO:

OSTATAK 1: 1,1 1: 1 1: 2 1: 2,5 1: 1

UKUPNO

BIOMASE t 154473 35149,8 14767,2 6888 6909

Ukupna koliĉina biomase izraĉunata je na osnovu obraĉunatih proserĉnih vrednosti ukupne

koliĉine zasejanih površina, proseĉnog prinosa i proseĉno procenjene vrednosti ostatka.

Vidimo da se stvena struktura uzetog uzoraka od 30 gazdinstava iz 10 sela opštine Ruma,

uglavnom poklapa sa strukturom setve u pomenutim selima. Oko 70% ukupno zasejanih

površina je pod kukuruzom i pšenicom, pa treba uzeti u obzir raspoloţivu biomasu upravo tih

ratarskih kultura.

Većina anketiranih, njih 60% se izjasnilo da ţetvene ostatke secka i zaorava ( slama ţita i

soje), dok se kukuruz bere u zrnu a oklasak i kukuruzovina koji ostaju na njivi, se seĉe i

zaorava. 4% anketiranih je izjavilo da ţetvene ostatke koristi za sopstveno grejanje ili balira i

prodaje.

TakoĊe, postoji i razlika u naĉinu vršidbe ţita i branja kukuruza, što takoĊe utiĉe na koliĉinu

procenjene biomase.

24% anketiranih poljoprivrednika se izjasnilo da kukuruzovinu koristi za stoku , dok 9% njih

višak pali direktno na njivama. Ako se uzme u obzir da 3% ispitanih ne koristi kukuruzovinu i

slamu( ne spaljuje je), dobijamo koliĉinu od 12% neiskorišćenih biljnih ostataka od kukuruza

i pšenice, koja je slobodna za prodaju. To ukupno iznosi 2295,2 t/god. kukuruzne biomase i

1000,2 t/god. biomase pšenice i ostalih kultura. Ako uzmemo u obzir celokupni atar opštine

Ruma, taj iznos slobodne kukuruzne biomase iznosio bi 18536,8 t /god. i 7645,6 t/ god.

pšenične i biomase ostalih kultura. Ova koliĉina mogla bi da bude mnogo veća a zavisi od

vše razliĉitih faktora:

-mogućnost korišćenja drugih goriva

-navika korisnika


18

-usavršavanja tehniĉko- tehnoloških rešenja za prikupljanje biljnih ostataka

-ukrupnjavanje poseda individualnih gazdinstava

-gajenje stoke bez prostirke

-stvaranje trţišta biomase

-stimulacija krajnjih korisnika u vidu kreditiranja linija za sreĊivanje biomase

Više od 95%, anketiranih je izjavilo da je zainteresovano za prodaju biomase i to po trţišnim

uslovima. To je znaĉajan podatak, s obzirom da se zna da je vrlo izvesno formiranje trţišta

biomase. U tom smislu, znaĉajan doprinos bio bi osnivanje udruţenja ili klastera za

proizvodnju i prodaju biomase, sa ciljem stvaranja povoljnog poslovnog okruţenja, promocije

javno- privatnog partnerstva na polju biomase i unapreĊenja znanja i informisanosti javnosti o

mogućnostima upotrebe biomase u energetske svrhe.

3.4.5 Analiza stočarske biomase u opštini Ruma

Analizaran je uzorak od 15 farmi od kojih je 10 farmi svinja, 3 farme junadi, 1 ţivinarska

farma i 1 farma konja.

*Mapa farmi anketiranog uzorka data u prilogu 2.

Tečni stajnjak i njegove osobine

Naturalni teĉni stajnjak (feces, ekskrementi) predstavlja mešavinu izluĉevina domaćih

ţivotinja, koja se sastoji od ĉvrstog ili ugušćenog dela (balege) i teĉnog dela (osoke).

Naturalni teĉni stajnjak kao potpuna mešavina oba dela izmeta, formira se kod svih vrsta i

kategorija domaćih ţivotinja.

U praksi se najĉešće pod ovim imenom smatra stajnjak proizveden kod tova svinja i junadi.

Naime, ove kategorije se najĉešće gaje u objektima sa rešetkastim podovima, odnosno bez

korišćenja prostirke. Koliĉine teĉnog stajnjaka zavise od niza faktora, kao što su: sadrţaj suve

materije u njemu, vrste i kategorije domaćih ţivotinja, naĉina drţanja i vrsta hrane,

fiziološkog stanja, faze reprodukcionog ciklusa, stepen i vrsta aktivnosti ţivotinja,

meteorološki i mikroklimatski uslovi i dr.

Iz tog razloga se ne moţe govoriti o nekim jedinstvenim parametrima za koliĉine teĉnog

stajnjaka, koji bi vaţili za sve vrste ţivotinja i sve uslove. Ĉak i u okviru iste vrste parametri

variraju u odnosu na uticaj pomenutih faktora. Dnevne koliĉine teĉnog stajnjaka se mogu

iskazati i kao procentualni odnos telesne mase. Kod svinja to je 6% od proseĉne telesne mase,

kod ovaca 7%, kod konja 8%, goveda 9%, ţivine oko 10%.


19

Tabela 3.4.5 Prikaz izraĉunate koliĉine teĉnog stajnjaka za ispitivani uzorak u opštini Ruma

Kategorija

domaćih

životinja

Prosečna

težina-kg

broj

komada

prosečno

broj

komada

max.

kol.tečnog

stajnjaka

%tel.mase

kol.tečnog

stajnjaka

kg/dan

prosečna

kol.tečnog

stajnjaka

t/god.

max.

kol.tečnog

stajnjaka

t/god.

tovljenici 100 7780 8960 4,9 4,9 13914,5 16025

prasad 20 3350 4250 18 3,6 4402 5584,5

krmače 250 778 840 11,4* 11,4** 3237,3 3495,2

junad 500 200 240 9 45 3285 3942

konji 500 150 250 8 40 2190 3650

živina 2,5 8000 8000 10 0,025 73 73

Ukupno tečnog stajnjaka 27101,8

*za krmaĉe je uzeta srednja vrednost tri kategorije( krmaĉe ĉekalište, krmaĉe sa prasadima,

krmaĉe suprasne)

** data dnevna koliĉina teĉnog stajnjaka je izraţena u l/dan. 1m3 sadrţi pribliţno 1000kg

teĉnog stajnjaka

Koliĉina i kvalitet proizvedenog teĉnog stajnjaka zavise i od koliĉine upotrebljene vode za

ĉišćenje boksa ili linija u objektu i ispravnosti pojilica. Nekontrolisana - prekomerna upotreba

vode za ĉišćenje boksa ili linija smanjuje sadrţaj suve materije u stajnjaku i povećava potrebe

za skladištenje teĉnog stajnjaka. Sadrţaj suve materije u teĉnom stajnjaku svinja u većini

zemalja EU iznosi 6-7%, dok se kod naših farmi kreće od 1 do 5 % kao rezultat velike

potrošnje vode.

Ako je 10 do 12 kg teĉnog stajnjaka sa 4 do 10 % suve materije potrebno za dobijanje 1 m3

biogasa (Furman i sar.,2007), onda se od 27101,8 t/ god.teĉnog stajnjaka moţe dobiti

2,26x106 m

3 biogasa godišnje.

Analizom naĉina skladištenja teĉnog stajnjaka, utvrĊeno je da se teĉna i ĉvrsta faza odvajaju.

93,3% se izjasnilo da osoku skladišti u nepropusnim betonskim jamama sa rešetkama, a zatim

cisternama crpe i odvoze na njive. 6,67% anketiranih se izjasnilo da stajnjak skladišti u

lagunama.

Analizom zainteresovanosti za prodaju, 53% se izjasnilo da je zainteresovano za prodaju dela

stajnjaka, što bi zavisilo od uslova na trţištu. 20% nije zainteresovano za prodaju jer svu

koliĉinu iskoristi za sopstvene potrebe, dok se 27% izjasnilo da bi prodalo svu koliĉinu

raspoloţivog stajnjaka. To znaĉi da od ukupne proseĉne koliĉine teĉnog stajnjaka, koja iznosi

27101,8t/god. je odmah raspoloživo 7317,5t/god.


20

3.4.6 Analiza komunalno- organskog otpada na teritoriji opštine Ruma

Anketirana 2 preraĊivaĉa, jedan preraĊivaĉ ţivinskog mesa i jedan preraĊivaĉ svinjskog i

junećeg mesa.

Tabela 3.4.6 Prikaz generisane koliĉine klaniĉnog otpada

Vrsta pogona Otpad kg/ dan Otpad t/ god.

Klaniĉni 1000 360

Klaniĉni-ţivina 820 246

Klaniĉarski otpad se skladišti u hladnjaĉe za konfiskate i specijalne kontejnere. Transportuje

se u kafilerije u Somboru i Baĉkoj Topoli, a uskoro će otpad predavati kafileriji u InĊiji, koja

je poĉela sa radom. Klaniĉari i preraĊivaĉi nisu zadovoljni finansijskim efektom za odveţeni

otpad i izuzetno su zainteresovani za prodaju ovog otpada. Do sada su troškove uklanjanja

otpada snosile same klanice, dok bi izgradnjom gasnog postrojenja taj trošak bio rasporeĊen

na sve potrošaĉe struje u drţavi.

Postoje procene da bi se od 100 tona klaničnog otpada moglo proizvesti oko 2MW struje,

po ceni od 14, 2 evrocenti, koju bi drţava morala da subvencionira, jer se za to obavezala

Kjoto protokolom.

3.4.7 Setvena struktura i ukupne količine biomase ratarskih kultura opština Srema

Podaci o setvenoj strukturi i prinosu ratarskih kultura opština Srema su dobijeni iz Privredne

komore Srema, za 2011.godinu. Na osnovu koliĉine i proseĉnog prinosa/ ha, izraĉunate su

proseĉne koliĉine biomase odgovarajućih ratarskih kultura, kao i ukupna koliĉina biomase

datih ratarskih kultura.


21

Tabela 3.4.7.1 Zasejane površine pod pšenicom

Opština Individualna

gazdinstva

ha

Prinos

t/ha

Poljoprivredna

preduzeća i

zadruge ha

Prinos t/ha Ukupan

prinos t

Ukupan prinos

biomase t

1:1

1.InĊija 3.955 5.5 2.900 6.2 39.703 39.703

2.Irig 3.110 4.2 990 4.4 17.418 17.418

3.Pećinci 6.122 4.2 665 4.5 28.704 28.704

4.Ruma 6.200 5.2 411 5.2 34.377 34.377

5.S.Mitrovica 6.110 5.0 1.810 5.0 39.600 39.600

6.S.Pazova 3.800 6.4 1.120 7.4 32.585 32.585

7.Š i d 3.880 5.6 568 6.3 25.307 25.307

Ukupno 33.177 5.1 8.464 5.7 217.694 217.694

Tabela 3.4.7.2 Zasejane površine pod ozimim jeĉmom


gazdinstva

ha

Prinos

t/ha

Poljoprivredna

preduzeća i

zadruge ha

Prinos

t/ha

Ukupan prinos

t

Ukupan prinos

biomase t

1:1

1.InĊija 310 5.0 550 5.3 4.465 4.465

2.Irig 66 3.0 180 3.5 828 828

3.Pećinci 180 3.3 0 0 595 595

4.Ruma 300 4.5 0 0 1.350 1.350

5.S.Mitrovica 590 4.9 185 5.0 3.816 3.816

6.S.Pazova 800 5.4 475 5.8 7.084 7.084

7.Š i d 50 5.6 0 0 280 280

Ukupno 2.296 4.9 1.390 5.2 18.418 18.418


22

Tabela 3.4.7.3 Zasejane površine pod suncokretom


gazdinstva

ha

Prinos

t/ha

Poljoprivredna

preduzeća i

zadruge ha

Prinos

t/ha

Ukupan prinos

t

Ukupan prinos

biomase t

1:2,5

1.InĊija 600 2.7 150 2.9 2.055 5.138

2.Irig 475 2.4 155 2.5 1.527 3.818

3.Pećinci 780 2.8 125 2.9 2.546 6.365

4.Ruma 1.382 2.8 42 2.8 3.988 9.97

5.S.Mitrovica 215 2.7 163 2.7 1.020 2.55

6.S.Pazova 400 2.5 294 2.7 1.794 4.485

7.Š i d 237 2.5 39 2.5 690 1.725

Ukupno 4.089 2.7 968 2.7 13.620 34.051

Tabela 3.4.7. 4 Zasejane površine pod sojom


gazdinstva

ha

Prinos

t/ha

Poljoprivredna

preduzeća i

zadruge ha

Prinos

t/ha

Ukupan prinos

t

Ukupan prinos

biomase t

1:2

1.InĊija 462 2.5 410 2.7 2.262 4.524

2.Irig 585 1.8 205 2.2 1.504 3.008

3.Pećinci 1.015 1.7 280 2.2 2.341 4.682

4.Ruma 3.968 2.3 283 2.3 9.742 19.484

5.S.Mitrovica 3.913 2.5 1.350 2.5 13.157 26.314

6.S.Pazova 900 3.3 656 3.6 5.332 10.664

7.Š i d 8.497 2.6 1.079 2.8 25.113 50.226

Ukupno 19.340 2.5 4.263 2.7 58.325 118.902


23

Tabela 3.4.7.5 Zasejane površine pod šećernom repom


gazdinstva

ha

Prinos

t/ha

Poljoprivredna

preduzeća i

zadruge ha

Prinos

t/ha

Ukupan prinos

t

Ukupan prinos

biomase t

1:1

1.InĊija 510 48.1 1.720 49.2 109.155 109.155

2.Irig 0 0 476 41.3 19.659 19.659

3.Pećinci 180 39.2 130 40.0 12.256 12.256

4.Ruma 1.490 52.0 36 52.0 79.352 79.352

5.S.Mitrovica 1.283 50.9 780 56.8 109.609 109.609

6.S.Pazova 1.800 52.0 1.577 60.0 188.220 188.220

7.Š i d 1.197 56.0 1.524 50.0 143.232 143.232

Ukupno 6.460 51.9 6.243 52.3 661.483 661.483

Tabela 3.4.7.6 Zasejane površine pod merkantilnim kukuruzom


gazdinstva

ha

Prinos

t/ha

Poljoprivredna

preduzeća i

zadruge ha

Prinos

t/ha

Ukupan prinos

t

Ukupan prinos

biomase t

1:1,1

1.InĊija 17.950 7.4 1.422 7,7 143.779 158.157

2.Irig 6.184 6.1 430 6.2 40.388 44.427

3.Pećinci 17.895 5,9 1.520 6.1 114.852 126.337

4.Ruma 21.126 5.0 846 5.0 109.860 120.846

5.S.Mitrovica 29.995 7.7 2.990 7.9 254.583 280.041

6.S.Pazova 13.500 9.0 2.555 9.3 145.261 159.787

7.Š i d 18.150 7.8 1.232 7.5 150.829 165.912

Ukupno 124.800 7.0 10.995 7.6 959.552 1055.507


24

Tabela 3.4.7.7 Zasejane površine pod uljanom repicom


gazdinstva

ha

Prinos

t/ha

Poljoprivredna

preduzeća i

zadruge ha

Prinos

t/ha

Ukupan prinos

t

Ukupan prinos

biomase t

1:1

1.InĊija 0 350 3,6 1.260 1.260

2.Irig 0 0 0 0

3.Pećinci 0 0 0 0

4.Ruma 75 3.0 128 2.5 545 545

5.S.Mitrovica 0 0 0 0

6.S.Pazova 0 109 4.5 491 491

7.Š i d 0 0 0 0

Ukupno 75 3.0 587 3.4 2.296 2.296

Uljana repica je jedina energetska biljka koja se seje u Sremu. Seje se iskljuĉivo u društvenom

sektoru za proizvodnju ulja dok individualna gazdinstva nisu zainteresovana za njenu

proizvodnju.

Na osnovu dobijenih podataka, procenjuje se da je ukupni potencijal biomase iz poljoprivrede

u Sremu oko 2108,3x103

t/ godišnje. MeĊutim, prema analizama struĉnjaka iz razliĉitih

oblasti došlo se do zakljuĉka da nije opravdano svu biomasu dobijenu iz ostataka

poljoprivredne proizvodnje koristiti u energetske svrhe. Moţe se reći da izmeĊu ratara,

stoĉara, tehnologa, mašinaca, ekonomista i ostalih potencijalnih korisnika biomase iz

poljoprivrede postoje opreĉna mišljenja u koje svrhe bi se mogla najkorisnije upotrebiti

biomasa. Ratari smatraju da najveći deo biomase treba zaorati i na taj naĉin povećati plodnost

zemljišta, stoĉari pak smatraju da biomasu treba koristiti kao prostirku i za proizvodnju stoĉne

hrane, termiĉari smatraju da biomasu prevashodno treba koristiti za proizvodnju toplotne

energije, itd. Sa druge strane, poznato je da biomase ima u ogromnim koliĉinama, da se

obnavlja svake godine i da se neracionalno koristi. Ţetveni ostatak se najĉešće spaljuje

direktno na njivi, što je zakonom zabranjeno. Kao kompromisno rešenje moglo bi se urediti

da se 1/4 biomase zaorava ili kroz prostirku vraća njivi, od 1/4 proizvodi stoĉna hrana, 1/4

koristi za grejanje objekata i 1/4 za ostale svrhe ( u industriji alkohola, nameštaja,

graĊevinskog materijala, papira, ambalaţe, kozmetiĉkih sredstava i dr.). Na ovaj naĉin bile bi

podmirene sve privredne delatnosti, obzirom da biomase iz ostataka poljoprivredne

proizvodnje ima u dovoljnim koliĉinama.

Iz prethodne analize moţe se videti da je ukupna koliĉine biomase iz ostataka ratarske

proizvodnje 2108.351 t/god. Ako se uzme u obzir da bi 1/4 ove mase bilo raspoloţivo za


25

grejanje objekata odn. za proizvodnju biogasa, onda je to masa od 527.088 t/god. za teritoriju

Srema.

4. Tehničko – tehnološke karakteristike biogas postrojenja

4.1 Tehnologija proizvodnje biogasa

Pod pojmom biogas podrazumeva se gas nastao u anaerobnim fermentorima i kontrolisanim

uslovima, odnosno u biogas postrojenjima. Biogas je mešavina gasova, ĉiju zapreminu ĉini

oko dve trećine metan (CH4) i jednu trećinu ugljen-dioksid (CO2). Osim metana i ugljen-

dioksida, zapreminu biogasa ĉine i drugi gasovi u znatno manjem udelu( kiseonik O2, azot N2,

vodena para H2O, amonijak NH3).

Proces proizvodnje biogasa, odnosno anaerobne fermentacije, odvija se u ĉetiri faze:

hidroliza, kiselinska, sirćetna i metanogena. U svakoj fazi uĉestvuju druge grupe bakterija, a

produkti prethodne polazne su sirovine za odvijanje naredne faze. Sve faze odvijaju se

prostorno i vremenski paralelno, a svakoj grupi bakterija odgovaraju drugaĉiji uslovi.

Prilikom proizvodnje biogasa, bitno je da se u fermentorima obezbedi stabilnost procesa

anaerobne fermentacije. Sa tehniĉkog aspekta stabilnost podrazumeva ujednaĉen prinos

biogasa pribliţno jednakog sastava, a sa biohemijskog pribliţno jednak sastav i koliĉinu

produkata ĉetiri faze fermentacije. ObezbeĊenjem potrebnih uslova (temperatura, pritisak, ph

vrednost, sadrţaj organske materije u sirovini, proseĉno vreme zadrţavanja supstrata u

digestoru) za stabilan proces ostvaruje se pogonska sigurnost, što moţe da bude kljuĉno za

ekonomiĉan rad biogas postrojenja.

Na stabilnost procesa utiĉu mnogobrojni parametri koji zavise od tehniĉke izvedbe biogas

postrojenja i pogonskih uslova u kojima rade, kao i supstrata koji se koriste. Uticajni

parametri mogu da se podele na: fiziĉke, hemijske i mikrobiološke. Od fiziĉkih parametara

zavise hemijski i mikrobiološki, koji su opet meĊusobno zavisni.

Fizičke parametre najjednostavnije je kontrolisati i njima upravljati. Najvaţniji su:

obezbeĊenje anaerobnih uslova, mešanje sadrţaja fermentora, odrţavanje temperature u

fermentoru, kao i vreme zadrţavanja u njemu, usklaĊeno sa koliĉinom supstrata.

Veliki uticaj na proces anaerobne fermentacije ima hemijski sastav supstrata, ali i

meĊuprodukti ĉetiri faze. Osim toga, za aktivnost bakterija je bitno da su snabdevene

hranjivim materijama, a da su inhibirajuće koncentracije materija ispod graniĉnih vrednosti.

Mikrobiološki parametri su u direktnoj vezi sa tehniĉkim i hemijskim uticajnim faktorima, a

potrebno je da su oni optimalni i koncentracije inhibitora ispod definisane granice. Bakterije

koje uĉestvuju u procesu anaerobne razgradnje imaju sposobnost prilagoĊavanja na promenu

okolnih uslova i vrste supstrata. Do sada je poznato manje od 1 % anaerobnih bakterijskih

vrsta, pa zbog toga mogu da se daju samo generalne napomene.


26

Iz navedenog se vidi da je za ispravno odvijanje procesa proizvodnje biogasa neophodno da

se ispune brojni uslovi, te da se eventualni poremećaji rada brzo i struĉno otklone. Uputstvo o

naĉinu rada, preduzimanje korektivnih mera i uklanjanje poremećaja mora da bude sastavni

deo tehnološke dokumentacije za postrojenje. Rukovalac mora da se obuĉi za ispravno

rukovanje i upravljanje postrojenjem.

Šematski prikaz biogas postrojenja

Supstrati za proizvodnju biogasa

Prilikom razmatranja potencijalnih supstrata za proizvodnju biogasa, bitno je da se analiziraju

njihove karakteristike kojima se odreĊuje potencijal za proizvodnju biogasa. To je bitno za

svakog investitora koji treba da razmotri veliĉinu potencijalnog biogas postrojenja, kada su

utvrĊene koliĉine supstrata kojima se raspolaţe ili koje mogu da se nabave. Potencijalni

prinos biogasa izraţava se po toni sveţe, suve ili organske suve mase razmatranog supstrata,

pa je bitno da se zna sadrţaj suve i organske suve mase. Kada se govori o prinosu biogasa iz

nekog supstrata, kaţe se da je on potencijalan, pošto koliĉina proizvedenog biogasa koja se

ostvaruje u praksi zavisi od pogonskih uslova i stabilnosti procesa.

Sa stanovišta troškova, najpovoljniji supstrat je stajnjak, ĉvrsti ili teĉni, jer se najĉešće

koristi sa sopstvene farme i besplatan je. Izuzetno, kada se donosi sa druge farme, treba

predvideti troškove transporta. Optimalna udaljenost je imeĊu 30 i 50 km od mesta prerade.

Pošto se pri proizvodnji biogasa odvija proces sliĉan onome u kojem dolazi do dozrevanja

stajnjaka, ostatak fermentacije moţe da bude distribuiran po poljoprivrednim površinama.

Uzimajući to u obzir, za stajnjak kao supstrat za proizvodnju biogasa moţe da se raĉuna i

bonus, jer se na taj naĉin on zbrinjava. Sa stanovišta zaštite ţivotne sredine, fermentacija

stajnjaka ima znaĉajne pozitivne efekte, jer se na taj naĉin spreĉavaju direktne emisije metana

u atmosferu, a smanjuju se i neprijatni mirisi. Razlikuje se teĉni i ĉvrsti stanjak. Teĉni se

sastoji od ekskremenata ţivotinja i transportuje pumpama i cevovodima. Sadrţaj suve

materije je do 10 %. Ukoliko se koristi prostirka, dobija se ĉvrsti stanjak, koji ima sadrţaj

suve materije i do 40 %


27

Nedostatak korišćenja stajnjaka, zbog visokog sadrţaja vode(68-93%), je nizak energetski

potencijal. U poreĊenju sa silaţom kukuruza, stajnjak moţe da ima i deset puta manji prinos

biogasa, što znaĉi da je za istu veliĉinu biogas postrojenja potrebno deset puta veća koliĉina

stajnjaka, nego silaţe kukuruza. Jedno uslovno grlo, 500 kg, obezbeĊuje svega 0,11 do 0,15

kWe instaliranog kapaciteta. Dakle, za postrojenje nominalne elektriĉne snage 150 kW, bilo

bi potrebno najmanje 1.000 uslovnih grla. Broj velikih farmi koje imaju toliki broj grla u

Sremu, je mali. Pored toga, ekonomska analiza pokazuje da je isplativija gradnja i korišćenje

većih postrojenja, nominalne elektriĉne snage 500 do 1.000 kW. To je razlog da savremena

biogas postrojenja koriste mešavinu stajnjaka i drugih supstrata. Kosupstratom se naziva ona

sirovina koja se koristi u manjem delu za proizvodnju biogasa.

Na primer, ako je supstrat stajnjak i iz njega se proizvodi oko 70 % biogasa na nekom biogas

postrojenju, preostala koliĉina biogasa se proizvodi iz kosupstrata u vidu silaže kukuruza.

Od jedne tone silaţe kukuruza, koja ima najveći potencijal za proizvodnju biogasa, dobija se

350 do 400 kWhe. Navedeni podaci odnose se na kogenerativna postrojenja sa motorom SUS.

Jedan hektar silaţe kukuruza, za prinose 40 do 50 t/ha, obezbeĊuje sirovinom elektriĉnu snagu

2 do 2,5 kW. Dakle, za postrojenje nominalne snage 500 kWe, bilo bi potrebno 200 do 250 ha

za proizvodnju silaţe kukuruza. Potrebne površine za proizvodnju supstrata za biogas mogu

da se smanje ostvarenjem dve ţetve. Na primer, posle ubiranja silaţe tritikale, seje se kukuruz

ili suncokret, te se i druga biljna vrsta silira.

4.2 Tehničke karakteristike biogas postrojenja

Za ostvarenje biogas postrojenja, potrebno je da se razmotre sve mogućnosti i potencijalni

efekti koji bi se postigli izgradnjom biogas postrojenja. Nakon ideje, prvenstveno se razmatra

potencijalna lokacija za izgradnju biogas postrojenja, raspoloţive koliĉine supstrata, snaga i

veliĉina postrojenja i mogućnost prikljuĉenja na eletrodistributivnu mreţu. Potrebna je izrada

i prethodne studije tehniĉke i ekonomske izvodljivosti. Samo ukoliko je ocena pozitivna

sprovode se konkretne mere potrebne za projektovanje i izgradnju. ObezbeĊenje dozvola za

izgradnju i korišćenje biogas postrojenja znaĉajna je aktivnost koja zahteva vreme.

Tabela 4.2 Orijentacione vrednosti pomoću kojih mogu da se izraĉunaju osnovni parametri za

proizvodnju i korišćenje biogasa

Sadrţaj metana u biogasu 50 do 70 %

Donja toplotna moć metana 9,97 kWh/Stm3

Donja toplotna moć biogasa (50-70 % metana) 5 do 7 kWh/Stm3

1 UG je ţivotinja teţine 500 kg

1 UG proizvede koliĉinu stajnjaka 6,6 do 35 t/god


28

1 UG goveda ili svinje zahteva elektriĉnu snagu 0,11 do 0,15 kWe

1 UG peradi zahteva elektriĉnu snagu 0,5 kWe

1 ha silaţe kukuruza zahteva elektriĉnu snagu 2 do 2,5 kW

1 t silaţe kukuruza zahteva skladišteni prostor trenĉ-silosa 1,4 m3

1 t teĉnog stajnjaka svinja ima prinos biogasa (% metana) 20 Stm3 (60 %)

1 t teĉnog stajnjaka goveda ima prinos biogasa (% metana) 28 Stm3 (50%)

1 t silaţe kukuruza ima prinos biogasa (% metana) 180 Stm3 (52%)

Potrebna zapremina fermentora za 100 kWe 400 do 800 m3

Potrebna zapremina horizontalnog fermentora za 100 UG 100 do 150 m3

Potrebna zapremina vertikalnog fermentora za 100 UG 200 do 250 m3

Elektriĉni stepen korisnosti kogenerativnog postrojenja 30 do 40 %

Termiĉki stepen korisnosti kogenerativnog postrojenja 40 do 60 %

Ukupni stepen korisnosti kogenerativnog postrojenja 85 %

Troškovi investicije za celo biogas postrojenje

150 kWe 3.500 €/kWe

500 kWe 3.000 €/kWe

1.000 kWe 2.500 €/kWe

Troškovi investicije za gasni agregat

150 kWe 680 €/kWe

500 kWe 570 €/kWe

1.000 kWe 400 €/kWe

Feed-in tarife za postrojenja snage

150 kWe 16,11

ct/kWhe

500 kWe 15,33

ct/kWhe

1.000 kWe 14,22 ct/kWhe


29

4.2.1 Izrada prethodne studije tehničke izvodljivosti

Snaga biogas postrojenja

Prvenstveni cilj jeste da se definišu raspoloţive koliĉine supstrata za proizvodnju biogasa, a

time i snaga biogas postrojenja koja od toga zavisi. Najpovoljniji supstrati su ekskrementi

stoke (ĉvrsti i teĉni stajnjak). Na drugom mestu su razliĉiti biljni supstrati, npr. silaţa

kukuruza. Pošto se razmatraju prvenstveno poljoprivredna biogas postrojenja, drugi supstrati

koji mogu da posluţe kao sirovina su izuzetak i koriste se u manjim koliĉinama (repin

rezanac, kuhinjski otpad, drugi nusproizvodi prehrambene industrije). Nakon prikupljanja

podataka o vrstama i godišnjim koliĉinama potencijalnih supstrata, procenjuje se potencijalna

godišnja proizvodnja biogasa. Za to se koriste literaturni podaci o prinosima biogasa, koji su

orijentacioni. Kada je poznata potencijalna godišnja proizvodnja biogasa, potrebno je da se

odredi nominalna instalirana snaga kogenerativnog postrojenja, koja treba da bude optimalna

za koliĉinu biogasa. Ako se izabere manja snaga, neće moći da se sagori sav biogas, koji će

najverovatnije morati da se ispusti u atmosferu zbog ograniĉenog skladištenja (štetno se utiĉe

na ţivotnu sredinu) ili da se spali u gasnoj baklji (znaĉajan energetski gubitak). Ako se

izabere prevelika snaga, to je onda nepotrebna investicija za nešto što se ne koristi dovoljnim

kapacitetom. Za odreĊivanje optimalne instalirane elektriĉne snage prvo se odreĊuje potrebna

snaga, a zatim se u obzir uzimaju zastoji u radu i potrebna rezerva u kapacitetu. Za proraĉun

elektriĉne snage postrojenja, osim koliĉine biogasa, potrebno je da se poznaje i udeo metana u

biogasu, elektriĉni stepen korisnosti i broj sati rada kogenerativnog postrojenja, pri

nominalnom opterećenju.

Energetski bilansi

Energetskim bilansom odreĊuje se proizvodnja elektriĉne i toplotne energije, ĉijim se

plasmanom ostvaruju novĉani prihodi ili uštede. Bitno je da se odredi i potrebna energija za

pogon postrojenja (procesna energija), za koju treba predvideti troškove. Procesna elektriĉna

energija potrebna je za pogon elektriĉnih mašina: pumpe, kompresori, mešalice, dozatori

ĉvrstih supstrata. Koliĉina koja se troši na postrojenju zavisi od snage elektromotora u kWe

svake pojedinaĉne komponente opreme i vremena, te opreme u pogonu. Većina komponenti

opreme je povremeno u pogonu i ukljuĉuje se nekoliko puta na dan. Ukupna procesna

elektriĉna energije raĉuna se kao zbir za sve pojedinaĉne komponente.

Maseni bilansi

Pod masenim bilansima podrazumeva se analiza ostatka fermentacije u odnosu na sveţe

supstrate. Dolazi do gubitka mase usled razgradnje organske mase i nastajanja biogasa.

Veoma mali gubitak mase nastaje i usled preĉišćavanja biogasa (uklanjanjem H2O i H2S). Što

je veći udeo suve mase i više razgradljive organske suve mase u supstratu, više se smanjuje

masa ostatka fermentacije, a time i njegova zapremina. Tako je, srazmerno udelu suve i

organske suve mase, smanjenje zapremine svinjskog teĉnog stajnjaka nakon fermentacije oko

3 %, goveĊeg ĉvrstog stajnjaka oko 5 %, a silaţe kukuruza ĉak 25 %.


30

Konfiguracija biogas postrojenja

Taĉna konfiguracija postrojenja zavisi najviše od vrste supstrata koji se koriste i tehnološkog

rešenja koja su razna i koja nude brojne firme na trţištu za projektovanje i izvoĊenje biogas

postrojenja. Osnova je da se odrede elektriĉna i termiĉka snaga a i dimenzionišu rezervoari za

fermentaciju i skladištenje supstrata i skladištenje ostatka fermentacije.

Infrastruktura i lokacija

Odabir lokacije za izgradnju biogas postrojenja je bitna odluka, a cilj je da se na datoj lokaciji

zbog smanjenja troškova investicije iskoristi postojeća infrastruktura i da ima dovoljno

prostora za sve komponente postrojenja. Potrebno je i da troškovi transporta supstrata budu

što niţi i da je što bolja mogućnost iskorišćenja toplotne energije. Uz sve ovo, vodi se raĉuna

da biogas postrojenje ima što manji uticaj na ţivotnu i radnu sredinu. Ĉesto ne mogu da se

ispune svi navedeni uslovi, a svaki sluĉaj izgradnje biogas postrojenja je specifiĉan, pa je

potrebno da se on dobro razmotri i pronaĊe kompromis. Biogas postrojenje treba da je

dovoljno udaljeno od stambenog kvarta zbog buke, mogućnosti rasprostiranja neprijatnih

mirisa i povećanog saobraćaja. Zemljište treba da se ispita pre poĉetka izgradnje, jer ne sme

da ima visok nivo podzemnih voda i mogućnost plavljenja. Neophodna infrastruktura za rad

biogas postrojenja je pristup javnoj elektriĉnoj mreţi, putevima i tekućoj vodi. Potencijalno

mesto za prikljuĉenje na javnu elektriĉnu mreţu treba da je što bliţe lokaciji biogas

postrojenja, zbog troškova izgradnje elektriĉnih vodova i transformatorske stanice. Pri tome je

potrebno razmotriti na koju naponsku mreţu je moguće prikljuĉenje. Elektriĉna energija

proizvedena u generatoru ima 400 V, pa bi najjednostavnija bila isporuka u lokalnu

niskonapansku mreţu. MeĊutim, ovo je moguće samo za proizvoĊaĉe veoma male snage (npr.

desetak kWe), za šta je potrebna posebna saglasnost elektrodistribucije. Praksa je da se

decentralizovane elektrane, kao što su biogas postrojenja, povezuju na srednjenaponsku (10,

20 kV). Za to je potrebna izgradnja trafo-stanice sa transformatorom. Uslove i naponsku

mreţu gde bi se obavilo prikljuĉenje definiše elektrodistribucija, a na to najviše utiĉu snaga

postrojenja i konzum elektriĉne energije iz te naponske mreţe.

4.2.2 Izrada prethodne studije ekonomske izvodljivosti

Finansijska ocena proizvodnje i korišćenja biogasa, od odluĉujućeg je znaĉaja za svakog

investitora, pa i društvo u celini. Zato se prvenstveno sprovodi prethodna studija ekonomske

izvodljivosti. U njoj se koriste podaci iz prethodne studije tehniĉke izvodljivosti, kojom se

postrojenje okvirno dimenzioniše da bi se odredila visina investicije. Prethodnom studijom

tehniĉke izvodljivosti definišu se i svi parametri iz kojih se odreĊuju potencijalni troškovi,

prihodi ili uštede tokom rada biogas postrojenja.

Visina investicije umnogome utiĉe na finansijsku ocenu, pa je bitno da se u svakoj oceni u

obzir uzmu sva investiciona ulaganja za izgradnju postrojenja. Vrednost specifiĉne investicije

(po kW instalirane elektriĉne snage, izraţeno u €/kWe), za biogas postrojenja opada sa

povećanjem snage kao i za većinu drugih energetskih postrojenja. Dakle, pri desetostruko

većoj nominalnoj snazi, vrednost specifiĉnih investicionih ulaganja je prepolovljena. To su

noviji podaci o visinama investicije, koji mogu da se koriste kao relevantni za 2011. godinu.


31

4.2.2.1 Struktura investicije

U investicioni trošak spada: zemljište, fermentator, kogenerativno postrojenje, graĊevine i

silos, prikljuĉak na el.mreţu, ostali prikljuĉci, ostale mašine, infrastruktura, projektovanje i

dozvole. Razmatra se amortizacioni period od 21 godine, a odnosi se zapravo na vek od 20

godina. Dodatna godina je uzeta zbog trajanja gradnje, perioda puštanja u pogon i dostizanja

rada punim kapacitetom. Dodatna godina je uzeta i za sluĉaj kogenerativnog postrojenja i

mašina, ĉiji je amortizacioni period zapravo 6 godina. Ovo je neophodno, jer se period otplate

kredita raĉuna od njegovog uzimanja, a ne od poĉetka rada biogas postrojenja. Udeli

investicija za pojedine delove biogas postrojenja razliĉiti od sluĉaja do sluĉaja, a zavise i od

raznih uslova u nekom regionu.

Zemljište

Mnogi investitori ne uzimaju u obzir trošak zemljišta za smeštaj biogas postrojenja. Investitor

zemljište uglavnom već poseduje, ali za korektan proraĉun se i ovaj trošak razmatra, jer ima

svoju vrednost, na primer 1 do 3 €/m2. Za postrojenje veliĉine 500 kWe, uzimajući u obzir i

prostor za smeštaj trenĉ-silosa za silaţu kukuruza, potrebna površina iznosi oko 8.000 m2.

Prema tome, vrednost investicije za zemljište je 8.000 do 24.000 €.

Fermentor

Ovde su obuhvaćene investicije za fermentor sa pratećom opremom u vidu izolacije, grejanja,

mešalica, pumpi i cevovoda. U zavisnosti od tehniĉko-tehnološkog koncepta, biogas

postrojenje moţe da ima dva ili više fermentora, razliĉitih tipova (horizontalni ili vertikalni,

ĉeliĉni ili betonski).

GraĎevine i silos

Pod graĊevinom se smatraju objekti sa potrebnom opremom, osim fermentora, koji sluţe za

skladištenje i manipulaciju stajnjaka i silaţe. Tu spadaju trenĉ-silos za silaţu kukuruza,

predjama za stajnjak, mešaĉ sveţih supstrata, rezervoar za skladištenje ostatka fermentacije.

Oprema za proizvodnju biogasa

Pod ovim se podrazumeva oprema na biogas postrojenju kojom se omogućava skladištenje,

priprema i manipulacija supstrata, zatim oprema u kojoj se proizvodi i skladišti biogas, te

skladišti ostatak fermentacije. Na savremenim biogas postrojenjima ova oprema je

koncipirana tako da omogućava potpunu automatizaciju pogona biogas postrojenja. Dakle,

obuhvata i opremu za kontrolu i upravljanje procesom. Drugim reĉima, u opremu za

proizvodnju biogasa spadaju sve komponente osim onih za primenu, tj. za energetsko

korišćenje proizvedenog biogasa.

Skladištenje, priprema i manipulacija supstrata

Kada se govori o skladištenju, pripremi i manipulaciji supstrata, principi i sama oprema koja

se koriste, razliĉiti su za teĉne i ĉvrste supstrate. U teĉne supstrate ubrajaju se stajnjak i npr.


32

otpadne vode sa znatnim sadrţajem organske materije, a ovi supstrati mogu da se pumpaju. U

ĉvrste supstrate svrstavaju se razne vrste silaţe ili otpad iz prehrambene industrije. Teĉni

supstrati se na biogas postrojenju privremeno skladište u predjami. To je rezervoar ĉija je

zapremina dovoljna da primi jednonedeljnu koliĉinu teĉnog supstrata, koji se ubacuje u

fermentor. Najĉešće se izgraĊuje od betona i postavlja u zemlju da ne zauzima prostor. Teĉni

supstrati se sa udaljenog mesta do biogas postrojenja transportuju cisternama. U sluĉaju da je

njihovo mesto nastajanja relativno blizu biogas postrojenja, onda se transportuju

elektromotornim pumpama i cevovodima. Pumpe i cevovodi, takoĊe, koriste se za

manipulaciju na samom biogas postrojenju (transport iz predjame do fermentora, iz

fermentora do rezervoara ostatka fermentacije). Ĉvrsti supstrati najĉešće se privremeno

skladište u trenĉ silosima. Nakon siliranja, silaţa kukuruza se transportuje do trenĉ silosa i

priprema. Priprema se sastoji od sabijanja silaţe i prekrivanja folijom da se spreĉi oksidacija i

na taj naĉin aerobno razlaganje organske materije (ĉime se smanjuje potencijalni prinos

biogasa iz supstrata). Iz trenĉ silosa silaţa se najmanje jedanput dnevno pomoću univerzalnog

manipulatora (telehendlera) ili traktora sa prednjim utovarivaĉem ubacuje u dozator za ĉvrste

supstrate,koji sistemom sa puţnim transporterom ĉvrsti supstrat ubacuje u fermentor.

Fermentori

Fermentori predstavljaju hermetiĉke rezervoare u kojima se obezbeĊuju optimalni uslovi za

proces anaerobne fermentacije. Mogu da se klasifikuju prema pogonskim uslovima u kojima

rade ili prema naĉinu izvedbe. Zagrevanje fermentora je neophodno zbog odrţavanja

konstantne temperature, a za to se koristi toplotna energija iz kogenerativnog postrojenja.

Mešanje sadrţaja fermentora pasivno se ostvaruje ubacivanjem sveţeg supstrata,

konvekcionim strujanjem supstrata i podizanjem mehurića bniogasa koji tu nastaje. Ovo nije

dovoljno pa se primenjuje aktivno mešanje: mehaniĉko( mešalicama pogonjenim

elektromotorima), hidrauliĉko (prostrujavanjem sadrţajem fermentora), ili pneumatsko (

komprimovanjem ili ubrizgavanjem proizvedenog biogasa).

Skladištenje biogasa

Produkcija biogasa u toku vremena ĉesto nije konstantna, pa je teško da se usklade kapaciteti

proizvedenog biogasa i kogenerativnog postrojenja. Cilj je da kogenerativno postrojenje radi

pribliţno istom snagom i zbog toga je neophodno da se proizvedeni biogas privremeno

skladišti. Rezervoari za skladištenje biogasa moraju da budu hermetiĉki zatvoreni, otporni na

povišenu temperaturu, pritisak, UV-zraĉenje i vremenske uticaje. Na njima se ugraĊuju i

sistemi za osiguranje od natpritiska i potpritiska. Rezervoari se dimenzionišu tako da imaju

kapacitet dovoljan za skladištenje minimum ĉetvrtine dnevne proizvodnje biogasa, a

preporuka je kapacitet dovoljan za jednodnevnu ili dvodnevnu koliĉinu proizvedenog biogasa.

Biogas moţe da se skladišti u rezervoarima niskog (nekoliko mbar), srednjeg ili visokog

pritiska (5-250bar).


33

Skladištenje ostatka fermentacije

Ostatak fermentacije privremeno se skladišti u rezervoarima, na vremenski period od pola

godine do godinu dana, do trenutka kada su povoljne vremenske prilike za njegovo korišćenje

kao poljoprivrednog Ċubriva i iznošenje na polja. Najĉešće se koriste betonski rezervoari, a

ponekad i izolovane lagune. Betonski rezervoari sliĉni su vertikalnim fermentorima, sadrţe

mešalice zbog homogenizacije mase pre izuzimanja, zbog odnošenja na polja. Razlika je što

su otvoreni prema atmosferi, termiĉki se ne izoluju i ne zagrevaju. Pošto organska masa u

ostatku fermentacije nije u potpunosti razgraĊena, u rezervoaru se još uvek odvija

fermentacija i proizvodnja biogasa. Zato se rezervoari ĉesto pokrivaju, a proizvedeni biogas

sakuplja i koristi. Udeo sakupljenog biogasa iz ovog rezervoara moţe da bude i do 20 % od

ukupne koliĉine. Dodatna prednost pokrivanja rezervoara za ostatak fermentacije jeste

smanjenje rasprostiranja neprijatnih mirisa u okolinu.

Kontrola i upravljanje procesom

Pored struĉnog planiranja i projektovanja, na savremenim biogas postrojenjima praktiĉno je

obavezno da se obezbedi i siguran pogon biogas postrojenja. Kljuĉno je da se obezbedi

stabilnost procesa anaerobne fermentacije što podrazumeva zadovoljavajuću proizvodnost i

kvalitet biogasa. To umnogome utiĉe na finansijske efekte rada biogas postrojenja.

Stabilnost procesa anaerobne fermentacije postiţe se redovnim laboratorijskim analizama i

merenjem parametara procesa. Neki od parametara koji se prate su: vrsta i koliĉina ubaĉenih

supstrata, procesna temperatura, pH vrednost, koliĉina i sastav biogasa, koncentracija niţih

masnih kiselina, nivo ispune fermentora (preporuĉljivo je da se prva ĉetiri kontinualno mere).

Ĉak i kada se postigne stabilan proces, neophodno je redovno praćenje parametara da se

prepoznaju odstupanja od optimalnih vrednosti. Definisanjem optimalnih vrednosti

parametara za stabilan proces, moguće je da se pogon biogas postrojenja u potpunosti

automatizuje.

Dozator za čvrsti supstrat

Ukoliko se biogas proizvodi iz ĉvrstog supstrata, npr. silaţe kukuruza, neophodno je da

postrojenje ima i dozator koji u odreĊenim vremenskim intervalima ovu masu ubacuje u

fermentor.

Kogenerativno postrojenje

Specifiĉne investicije za kogenerativno postrojenje po instaliranoj elektriĉnoj snazi mogu da

budu veoma razliĉite, a zavise od proizvoĊaĉa i nivoa opreme koje sadrţi. Najskuplja

varijanta je kupovina u kontejnerskoj izvedbi, sa svom potrebnom opremom i razmenjivaĉima

toplote. Tada investicija moţe da bude i dvostruko viša nego u sluĉaju kada se kupuje samo

motor sa generatorom.

Priključak na elektriĉnu mrežu

Ovom stavkom obuhvaćeni su svi troškovi koji nastaju zbog povezivanja na javnu

elektrodistributivnu mreţu. Predstavljaju znaĉajnu stavku, a razlikuju se od sluĉaja do sluĉaja

jer zavise od elektriĉne snage postrojenja, naponske mreţe na koju se postrojenje prikljuĉuje,


34

udaljenosti od mesta prikljuĉenja. Za to su potrebne investicije za transformatorsku stanicu sa

transformatorom, elektriĉne vodove sa banderama, opremu za merenje koliĉine isporuĉene i

procesne elektriĉne energije, zaštitnu opremu i drugu infrastrukturu.

Infrastruktura i ostali priključci

Obuhvata graĊevinske radove za izgradnju pristupnih puteva, prikljuĉaka za vodu, nabavku i

montaţu elektriĉnih instalacija i kontrolno-upravljaĉkih ureĊaja.

Ostale mašine

To su, na primer, univerzalni manipulator ili traktor sa prednjim utovarivaĉem za

manipulaciju sirovine. Investicija za ove mašine moţe da se smatra kao celokupna, kada se

one koriste iskljuĉivo za rad na biogas postrojenju. Samo deo investicije se raĉuna kada se

one koriste i za druge poslove na farmi.

Projektovanje i dozvole, ostalo

Ove vrste troškova treba obavezno da se predvide. Podrazumeva troškove u vezi s uslugama

konsultanata, planiranjem, projektovanjem, izradom studija izvodljivosti, izradom tehniĉke

dokumentacije, puštanjem u pogon. Tu spadaju i troškovi za dobijanje potrebnih dozvola i

drugi administrativni troškovi. Za manja postrojenja raĉuna se da je to oko 3 % od ukupne

investicije, a za veća nešto manje.

4.2.2.2 Troškovi biogas postrojenja

Generalno, troškovi rada biogas postrojenja mogu da se podele na troškove osnovnih

sredstava (amortizacija, kamate, odrţavanje i osiguranje), troškove za nabavku supstrata i

pogonske troškove (procesna energija, radna snaga, transport, popravke, potrošni materijal,

analize). Specifiĉni trošak koji moţe da se razmatra je zbog zbrinjavanja postrojenja nakon

radnog veka.

4.2.2.3 Prihodi biogas postrojenja

Poţeljno je i potrebno da svaki investitor razmotri mogućnosti za ostvarenje i dodatnih

prihoda osim od prodaje elektriĉne energije, a to su prihodi od plasmana toplotne energije i od

plasmana ostatka fermentacije kao Ċubriva. Primer specifiĉnog prihoda koji moţe da se

ostvari jeste zbrinjavanje organskog otpada iz neke fabrike u biogas postrojenju koji se koristi

kao kosupstrat, za ĉega vlasnik postrojenja dobija nadoknadu. Vrlo znaĉajnu ulogu pri

ostvarivanju prihoda od prodaje elektriĉne energije ima iskorišćenje snage kogenerativnog

postrojenja.


35

Elektriĉna energija

U velikom broju sluĉajeva, na biogas postrojenju se prihod ostvaruje jedino od prodaje

elektriĉne energije. Prodajom elektriĉne energije proizvedene iz biogasa po redovnim cenama,

koje nisu subvencionisane, skoro sigurno ne bi bilo isplativo.

Toplotna energija

Drugi izvor prihoda moţe da bude plasman toplotne energije, dobijene od rashladne teĉnosti

motora i produkata sagorevanja motora. Plasirana toplotna energija moţe da se raĉuna kao

prihod u sluĉaju da se prodaje drugom potrošaĉu.

Ostatak fermentacije

Primenom ostatka fermentacije, umesto mineralnog hraniva, takoĊe mogu da se ostvare

uštede ili prihodi. Ako postoji mogućnost primene na sopstvenim poljima, ĉime se zamenjuje

deo ili celokupna koliĉina mineralnog hraniva koje se distribuira, onda se raĉuna kao ušteda.

Prihod od ostatka fermentacije se raĉuna, u sluĉaju da postoji mogućnost prodaje drugom

poljoprivredniku. Treba da se uzme u obzir, da ostatak fermentacije osim stajnjaka, moţe da

sadrţi i silaţu kukuruza ili druge biljne vrste, ukoliko se one primenjuju kao supstrat. Zbog

toga je potrebno da se uradi analiza sastava makroelemenata (N, P, K) i time odredi koja

koliĉina mineralnog hraniva moţe da se zameni i ostvari ušteda. Cena u sluĉaju prodaje zavisi

od trţišnih uslova.

4.2.2.4 Sprovođenje finansijske ocene

Uporedni pregled finansijskih efekata iskazuje se vrednostima investicija i specifiĉnim

vrednostima investicija (investicija/instalirana elektriĉna snaga, €/kWe), a uporeĊuju se

prihodi i neto dobiti. Osim toga, koriste se i izvedeni parametri (racija) za ocenjivanje

opravdanosti ulaganja sa finansijskog aspekta, usvojeni prema uputstvima Ministarstva

rudarstva i energetike Republike Srbije (Karamarković i dr, 2008). Ti parametri mogu biti

statiĉki (ekonomiĉnost, vreme povrata ulaganja) ili dinamiĉki (neto sadašnja vrednost,

relativna neto sadašnja vrednost, interna stopa rentabilnosti, stepen sigurnosti ulaganja).

Ekonomiĉnost je najjednostavniji parametar i predstavlja odnos prihoda i rashoda. Dinamiĉki

parametri su vaţniji, jer se njihovim korišćenjem u obzir uzima i vremenska promena

vrednosti novca (diskontovani tokovi).

5. Fondovi za finansiranje projekata u oblasti obnovljivih izvora

energije

Svest o blagotvornim posledicama korišćenja obnovljivih izvora energije u kojima na

neposredan ili posredan naĉin uţiva daleko širi krug ljudi od onih koji u tim aktivnostima

imaju finansijske interese, u svetu je na visokom nivou već niz godina. Postojanje te svesti


36

dovelo je do toga da mnogobrojna tela zaduţena za unapreĊenje javnih dobara (energetska

bezbednost i sigurnost, ĉist vazduh, voda i zemljište, stabilna globalna klima…), poĉevši od

lokalnih vlasti do Ujedinjenih nacija, usvoje mnogobrojna obavezujuća i neobavezujuća

dokumenta u kojima se uticaj korišćenja obnovljivih izvora energije pohvaljuje i podstiĉe.

Osnovani su i mnogi fondovi pomoću kojih se javnim novcem ove i ovakve aktivnosti

podstiĉu kao i neki fleksibilni mehanizmi koji omogućavaju onima koji ugroţavaju neka

javna dobra na odreĊenoj teritoriji, da novĉano nagrade druge koji to javno dobro proizvode

ili ĉuvaju u većoj meri, nego što bi se od njih u uobiĉajenim okolnostima moglo oĉekivati. U

zavisnosti od toga da li je javno dobro ĉija se zaštita podstiĉe lokalno, lokalno-regionalno,

nacionalno, regionalno, kontinentalno ili globalno, oni koji sprovode aktivnosti u kojima se

koriste obnovljivi izvori obraćaju se na razliĉite adrese u cilju obezbeĊivanja dodatnih izvora

finansiranja. Sredstva koja se dobijaju mogu biti bespovratna ili plasirana uz kamatne stope

niţe od onih koje uobiĉajeno vaţe na datom trţištu. Kao opšte pravilo moţe se reći da ova

sredstva sluţe da se prevaziĊu postojeće prepreke, da se ublaţe poslovni rizici u datom

okruţenju ili da se dodatnim izvorom prihoda skrate oĉekivano dugi rokovi povraćaja

sredstava. Ukoliko postoji projektna ideja za koju mislite da je izvanredna i koja se isplaćuje u

roku od nekoliko godina, kojoj je jedina prepreka izvor finansiranja, velika je verovatnoća da

takav projekat nije kvalifikovan za dodatno finansiranje iz javnih fondova. Kvalitet samog

projektnog dokumenta presudno utiĉe na verovatnoću da projektna ideja zavredi finasiranje iz

bilo kog od izvora koje ćemo navesti. Budući da ovi fondovi podstiĉu ĉuvanje ili povećanu

proizvodnju taĉno odreĊenih javnih dobara, projektni dokument mora jasno pokazati kako će

sprovoĊenje projektnih aktivnosti uticati na to javno dobro. Smatra se da je loša priprema

projekata jedan od glavnih razloga slabog korišćenja raspoloţivih novĉanih sredstava. Neki

od fondova predviĊaju tehniĉku pomoć i u ovoj fazi projektnog ciklusa. U ovom tekstu će se

dati kraći prikaz mogućnosti dodatnog izvora finasiranja i/ili instrumenata obezbeĊenja, za

one koje ţele da sprovedu projekte u oblasti obnovljivih izvora energije u Republici Srbiji, sa

posebnim osvrtom na podsticaje korišćenja biomase, kao mogućeg najznaĉajnijeg

obnovljivog izvora energije na teritoriji Vojvodine.

Karbon

U ovu grupu spadaju fondovi i fleksibilni mehanizmi koji finansiraju aktivnosti ĉijim se

izvoĊenjem smanjuje emisija gasova sa efektom staklene bašte (projektni scenario) u odnosu

na nivo koji bi se ostvario ukoliko tih aktivnosti ne bi bilo (bazni scenario). U sluĉaju

fleksibilnih mehanizama, a pre svega Mehanizma ĉistog razvoja (Clean Development

Mechanism-CDM) koji je dostupan predlagaĉima projekata u našoj zemlji, to smanjenje mora

biti verifikovano (ex ante ali i ex post) od strane akreditovanih tela na osnovu metodologija

odobrenih od strane Izvršnog odbora Mehanizma ĉistog razvoja.

Globalni fond za zaštitu životne sredine (Global Environmental Facility- GEF)

je fond kome pristupaju drţave putem unapred ovlašćenih agencija. Prema nedavno

odreĊenim alokacijama, Srbiji u narednom periodu finansiranja koji poĉinje ove godine, za

aktivnosti na spreĉavanju klimatskih promena, pripada iznos od 4,46 miliona USD. GEF po

pravilu ne finansira konkretne infrastrukturne projekte, izuzev delimiĉno i zarad pokazivanja

dobre prakse, te ovo finansiranje moţe imati velikog znaĉaja za prevazilaţenje drugih barijera


37

koje stoje na putu povećanog korišćenja obnovljivih izvora energije u Srbiji. Sredstva koja su

na raspolaganju, uzevši u obzir da su namenjena finansiranju tehniĉke pomoći, ako se

pravilno isprogramiraju i profesionalno i odgovorno upotrebe mogu da omoguće ostvarivanje

veoma ambicioznih ciljeva u pogledu iskorišćenja biomase, koji i kvalitetom i kvantitetom

prevazilaze planirano tekućim drţavnim dokumentima.

Kreditna linija održivih energija za Zapadni Balkan (WeBSECLF)

je sastavljena od kreditnih linija koje obezbeĊuju sredstva bankama uĉesnicama za dalje

kreditiranje preduzeća u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Makedoniji i Crnoj Gori. U Srbiji je

završena prva faza projekta u toku koje su podeljena sredstva u iznosu od oko 10 miliona

evra, oĉekuje se potpisivanje ugovora sa dve nove banke uĉesnice u iznosu od oko 20 miliona

evra. Evropska unija je obezbedila sredstva koja prate ovu kreditnu liniju Evropske banke za

rekonstrukciju i razvoj EBRD i koja su namenjena tehniĉkoj pomoći za banke uĉesnice. Linija

direktnog finansiranja projekata odrţive energije za zemlje Zapadnog Balkana (WeBSEDFF)

je podrţana od strane EBRD, u ukupnom iznosu od 50 miliona eur. Treba napomenuti da se

razmatraju uzimaju samo prijave koje sadrţe dobro

saĉinjene prethodne ocene tehniĉke i ekonomske izvodljivosti. Priloţenu dokumentaciju

ocenjuje firma South East Europe Consultants-SEEC, te se tek nakon dobijanja pozitivne

ocene pristupa dogovaranju o uslovima kreditiranja.

Delegacija EU u Srbiji

Sredstva namenjena opštinama, drţavnim institucijama, NVO

EU Eco Innovation u Srbiji

Program namenjen za finansiranje MSP-a. Projekti moraju imati inovativan karakter, u skladu

sa principima tehniĉkog i projektnog upravljanja i politikom EU o zaštiti ţivotnr sredine.

EU Civenant of Mayors

Sporazum gradonaĉelnika u cilju ukljuĉivanja lokalnih vlasti u borbu protiv klimatskih

promena.

FP 7

Istraţivaĉko razvojni programi koji podrţavaju uspostavljanje evropskog liderstva u deset

tematskih prioriteta kroz finansiranje nauĉnog istraţivanja, koje zajedniĉki sprovode razliĉite

vrste organizacija i institucija, bez obzira na drţavne granice, kao i uspostavljanje vrhunske

infrastrukture za evropske istraţivaĉe, te jaĉanje ljudskih potencijala u okviru evropskog

istraţivanja.

IPA Programi prekogranične sradnje

Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Jadranski program


38

ERSTE banka

Uslovi kreditiranja kod ove banke, povoljniji su nego za druge namene, a zavise od „zrelosti“

i izvesnosti prijavljenog projekta. Konkretni uslovi definišu se za konkretan projekat.

Dogovaraju se sa nadleţnima, a pre toga potencijalni investitor mora da ima razraĊenu studiju

i prethodnu ocenu tehniĉke i ekonomske izvodljivosti.

Fond za kapitalna ulaganja APV

Sredstva ovog Fonda mogu da koriste lokalne samouprave i javna preduzeća. Ovakve

organizacije, ukoliko se odluĉe za gradnju biogas postrojenja, obavezno treba da razmotre

mogućnost dobijanja podrške Fonda.

Čačanska banka

je u saradnji sa nemaĉkom razvojnom bankom KfW, razvila Hit energy kredite. Finansiraju

se investicioni projekti kojima se postiţe ušteda energije i/ili koriste obnovljivi izvori

energije. Navedeni su i okvirni uslovi za kredite.

Findomestic banka

odobrava subvencionisane kredite za investicije na naĉin i prema uslovima definisanim

Ugovorom o regulisanju meĊusobnih odnosa, koji je sklopljen sa Fondom za razvoj

Republike Srbije.

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i Banca Intesa

u Srbiji potpisale su ugovor o dodeli kreditne linije za finansiranje projekata odrţive energije

u vrednosti od 10 M€. Krediti se odobravaju po kamatnoj stopi Euribor plus 6 % godišnje.

Kod ove vrste kredita korisnici imaju mogućnost da povrate 20 % novca uloţenog u projekte,

tako da realna kamata na kraju iznosi EURIBOR plus 3 % godišnje. Krediti se odobravaju na

period od 5 godina, uz grejs period od 2 godine. Maksimalni iznos kredita iznosi 2 M€, a

maksimalna vrednost projekta koji se finansira je do 5 M€.

Kreditna linija Evropske Investicione Banke (EIB)

Namena kredita: finansiranje projekata samostalnih malih i srednjih preduzeća, finansiranje

preduzeća srednje trţišne kapitalizacije, finansiranje krajnjih korisnika bilo koje veliĉine u

oblasti ekonomije znanja, energetike, zaštite ţivotne sredine, zdravstva, obrazovanja i

industrije.

ProCredit banka

je 01.10.2010. potpisala sa Nemaĉkom razvojnom bankom KfW ugovore o dve nove kreditne

linije, zahvaljujući kojima će dodatno pojaĉati dosadašnju podršku unapreĊenju energetske

efikasnosti u poslovanju malih i srednjih preduzeća i ţivotu domaćinstava u našoj zemlji.

UniCredit banka

koristi dve linije u vezi sa energetskom efikasnošću i to prva linija je EBRD linija a druga

KFW.

Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine


39

Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine

Pokrajinski sekretarijat za meĎuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu

Bilateralni fondovi:

Ambasada Švajcarske

Švajcarska ulaţe oko 2,8 milijarde švajcarskih franaka godišnje u borbu protiv siromaštva i

unapreĊenje privrednog razvoja zemalja u razvoju kako istoĉne Evrope tako i Zajednice

nezavisnih drţava (CIS). Dve savezne kancelarije, Švajcarska agencija za razvoj i saradnju

(SDC) i Drţavni sekretarijat za ekonomske poslove (SECO), zajedniĉki sprovode program

saradnje vezan za meĊunarodni razvoj u ime Švajcarske konfederacije.

Ambasada Norveške

Ambasada u Beogradu administrira grant šemu za razvoj civilnog društva i lokalnih zajednica

u Srbiji. Fond Ambasade je otvoren preko cele godine za razliĉite tipove aplikanata, za

inicijative koje obiĉno traju do godinu dana i ne prelaze 100.000 evra.

Ambasada Holandije

Program MATRA se fokusira na aktivnosti koje doprinose razvoju otvorenih, pluralistiĉkih,

demokratskih društava koja su ĉvrsto zasnovana na vladavini prava. Matra posebno ţeli da

doprinese jaĉanju civilnog sektora, sa naglaskom na saradnji i interakciji izmeĊu privatnih i

javnih entiteta.

Ambasada Japana

Japanska internacionalna agencija za saradnju (JICA) kroz niz šema razvojne pomoći teţi da

zadovolji razliĉite potrebe zemalja u razvoju u vidu: bedspovratnih sredstava, tehniĉke

pomoći i razvojnih studija.

Nemačka ambasada

Nemaĉka organizacija za tehniĉku saradnju - GIZ je organizacija koje posluje u celom svetu

u okviru meĊunarodne saradnje sa ciljem odrţivog razvoja. GIZ nudi perspektivna rešenja za

politiĉki, ekonomski, ekološki i socijalni razvoj u globalizovanom svetu.

6. Zaključak

Na osnovu analiziranih uzoraka poljoprivrednih gazdinstava i farmi na teritoriji opština Stara

Pazova i Ruma, dobijena je ukupna količina ratarske biomase od 3,91x105 t/god. i

ukupna prosečna količina tečnog stajnjaka od 4,1x104t/god. Ova koliĉina teĉnog stajnjaka

moţe da proizvede 3,42 x106 m

3 biogasa godišnje. Tokom cele godine je moguća

proizvodnja elektriĉne energije u jednom biogas postrojenju, i to od 1 m3 biogasa moţe


40

istovremeno da se proizvede 2,4 kWh elektriĉne, i 2,5 kWh toplotne energije. To znaĉi da se

od 3,42x106 m

3 biogasa moţe proizvesti 8,21x10

6 kWh električne i 8,55x10

6 kWh toplotne

energije!

Da bi se biomasa više koristila, da bi se poĉelo sa intenzivnijim korišćenjem biomase iz

poljoprivrede, kao i da bi se biomasa koristila i za proizvodnju elektriĉne energije, neophodno

je da zaţive podsticajne mere drţave, ali se mora stalno raditi i na edukaciji struĉnjaka,

privrednika, politiĉara i šire javnosti, podizanju svesti i izgradnji i odrţavanju ĉitavog sistema

planiranja, delovanja, nadzora, praćenja i postavljana ciljeva u vezi sa korišćenjem biomase za

energetske svrhe.

Postoje brojna otvorena pitanja i problemi kao što su: nepostojanje zvaniĉne procene

raspoloţivosti biomase prema meĊunarodno priznatoj metodologiji, nepostojanje tehniĉkih

standarda, razliĉiti problemi oko izdavanja dozvola za gradnju postrojenja na biomasu,

nepostojanje obaveze za sertifikaciju ureĊaja i aparata i biogoriva, nepostojanje trţišta

biomase, izostanak profesionalnih udruţenja i asocijacija za biomasu, nepostojanje

demonstracionih projekata za korišćenje biomase i nedovoljno uĉešće u meĊunarodnim

projektima, nedostatak laboratorija i opreme za istraţivanja i razvoj, nedostatak efektivnih

finansijskih mehanizama podrške itd.

MeĊutim, uvoĊenjem sektora za energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije u

Ministrstvu energetike, razvoja i zaštite ţivotne sredine, oĉekujemo znaĉajan pomak u

rešavanju navedenih problema. Najznaĉajniji je izrada Strategije razvoja energetike

Republike Srbije do 2025. Sa projekcijom do 2030.godine.

U narednom periodu, u okviru Ministrstva energetike, razvoja i zaštite ţivotne sredine,

planirano je i donošenje sledećih podzakonskih akata:

• Izrada Nacionalnog akcionog plana za obnovljive izvore energije (NAPOIE);

• Donošenje nove Uredbe o uslovima za sticanje statusa povlašćenog proizvoĎača

elektriĉne energije i kriterijumima za ocenu ispunjenosti tih uslova;

• Donošenje nove Uredbe o merama podsticaja za proizvodnju elektriĉne energije

korišćenjem OIE i kombinovanom proizvodnjom elektriĉne i toplotne energije (Feed-

in Tariffs);

• Donošenje Uredbe kojom se utvrĎuje obavezni udeo biogoriva u sektoru saobraćaja

i mere za njegovo dostizanje, podsticajne mere za proizvodnju biogoriva kao i

kriterijumi za odrţivu proizvodnju biogoriva;

• Pravilnik o garanciji porekla;

• Pravilnik o izdavanju energetskih dozvola.

Korišćena literatura

1. Strategija održivog razvoja opštine Stara Pazova 2010. – 2020.

2. Strateški plan održivog razvoja opštine Ruma 2010. – 2020.

3. Prostorni plan opštine Ruma

4. Dr.Branislava Lepotić Kovačević, Dr.Dragoslava Stoiljković, Bojan Lazarević:

Izgradnja postrojenja i proizvodnja električne/ toplotne energije iz biomase u

republici Srbiji

5. Dr.Milan Martinov i saradnici: Studija o proceni ukupnih potencijala i

mogućnostima proizvodnje i korišćenja biogasa na teritoriji APV

6. Prof. Dušan Radivojević: Sistemi izĎubravanja stočarskih objekata i postupci sa

stajnjakom

7. Dr.Mladen Ilić i saradnici: Energetski potencijali i karakteristike ostatka

biomase i tehnologije za njenu pripremu i energetsko iskorišćenje u Srbiji

8. Poljoprivredna stručna služba Negotin: Mesečni bilten, septembar 2009.

9. Dipl.ing.Mirko Stoiljkovićl, Projekat Bioenergator: Uklanjanje ne- tehničkih

barijera za korišćenje biomase u energetske svrhe

Prilozi

Prilog.1 Upitnik

Prilog.2 Mape anketiranog uzorka farmi opština Stara Pazova i Ruma

Prilog 1. Upitnik

Projekat jačanje kapaciteta energetskog menadžmenta u opštinama Stara Pazova i Ruma sa ciljem korišdenja i investiranja u obnovljive izvore energije

Opština Stara Pazova

Opština Ruma

Regionalna razvojna agencija Srem

UPITNIK O BIOMASI SA POTENCIJALOM ZA PROIZVODNJU BIOGASA

Opštine

Mesto

Broj farmera

Broj pijaca u mestu

(sa preko 20 uslovnih grla)

Broj vedih marketa u mestu

(1 uslovno grlo= 1 krava/5 svinja/350 pilida)

Broj pogona za preradu hrane

Veličina obradivog atara u mestu i setvena struktura:

Ha ( % pšenica, % kukuruz, % suncokret, % soja, % ječam, % ostalo)

Anketirani subjekat: (farmer, gazdinstvo, pijaca, market)

Naziv

Odgovorna osoba (Ime, prezime)

Adresa

Kontakt

(telefon, e-mail)

komentar, napomena, zapažanje

PROIZVODNJA BIOMASE: STOČARSTVO

Stočni fond

Aktuelno Prosečno Mogude

(momentalno stanje) (u toku godine) (maksimalan kapacitet)

Svinje

prasad

tovne

krmače

Goveda

telad

junad

krave

bikovi

Ovce

jagnjad

ovce

Koze

jaridi

koze

Perad

živina

patke

guske

Ostalo

Iskorišdena količina

kg Slobodna količina kg

stajnjaka

stajnjaka

Način odlaganja stajnjaka

Zainteresovanost za učestvovanje u lancu dobavljača i na koji način (vrsta naknade):


PROIZVODNJA BIOMASE: RATARSTVO

Zasejane površine:

Površina

Prinos po Ha

Odnos ostatka po toni

Period dostupnosti

Zainter. za prodaju

Uslovi / cena

Sadašnja upotreba

(Ha) (Kg) ( ) (od - do) (da - ne)

Pšenica

slama

Kukuruz

kukurozovina

Suncokret

stabljika

Ječam

slama

Soja

slama

Ulj. Repica

slama

Šed. repa

list i vrh

Ostalo

ostatak

PROIZVODNJA BIOMASE: KOMUNALNI ORGANSKI OTPAD

Vrsta subjekta

(pijaca, market, prizvodni pogon)

Količina otpada Period dostupnosti Zainter. za prodaju Tražena cena

Dosadašnja odlaganje

Pijaca

(kg) (od - do) (da - ne) (po kg)

ostatak 1

ostatak 2

ostatak 3

Market

ostatak 1

ostatak 2

ostatak 3

Pogon

klanični

voda i povrda

silosi

plastenici

ostalo

Prilog 2. Mape anketiranog uzorka farmi opština Stara Pazova i Ruma

Farme Opština Stara Pazova - Anketirani uzorak

Legenda:

- farme svinja

farme ţivine

farme junadi

mešovite farme

Farme Opština Ruma - Anketirani uzorak

Legenda:

- farme svinja

farme ţivine

farme junadi

farme konja

Istraživanje potencijala raspoložive biomase za ...€¢ Komunalni otpad (pijace, marketi ... jer...

Documents

Transcript of Istraživanje potencijala raspoložive biomase za ...€¢ Komunalni otpad (pijace, marketi ... jer...