1Slepi putnik

Behemote su smestili u tovarni prostor, zajedno sa nosorozima, nilskim konjima i slonovima.Dobro su se setili da ih upotrebe kao balast; ali moete misliti kakav je to smrad bio. A nije biloikoga ko bi to istio. Mukarci su bili preoptereeni deljenjem hrane, a njihove ene, koje su ispodonih silnih parfema bez sumnje zaudarale koliko i mi, behu za taj posao suvie osetljive. Dakle, akoje trebalo da se isti, za to smo morali sami da se postaramo. Jednom u nekoliko meseci, ekrkom susvlaili debeli poklopac na zadnjoj palubi i putali unutra ptice-istaice. U stvari, prvo bi ostavilida smrad izae (a malo ko se dobrovoljno javljao da radi na ekrku); tada bi est ili osam manjegadljivih ptica minut-dva oprezno lepralo oko otvora pre no to bi se strmoglavilo unutra. Ne seamse kako su se sve one zvale jedan od tih parova vie i ne postoji ali znate ve na koju vrstuptica mislim. Videli ste nilske konje otvorenih eljusti kojima arene ptiice kljucaju izmeu zubapoput pomahnitalih zubara? Zamislite isto to, samo vee i prljavije. Ja, zaista, nisam preosetljiv, aliak i ja sam se zgrozio pri pogledu na prizor u potpalublju: niz mirkavih udovita kojima istenokte u kanalizaciji.

Na Arci je vladala stroga disciplina: to, pre svega, treba naglasiti. Nije to bilo ni nalik na onedeje igrake od areno obojenog drveta kojima ste se moda kao dete igrali sreni parovi kojiradosno proviruju preko ograde iz svojih udobnih i dobro oribanih odeljenja. Nemojte misliti da je tobilo nekakvo krstarenje po Mediteranu, gde se nehajno igra rulet i svi se presvlae za veeru; na Arcisu samo pingvini nosili frak. Upamtite: bilo je to dugo i opasno putovanje opasno i pored toga tosu neka pravila unapred bila odreena. Setite se i da je na brodu bilo itavo ivotinjsko carstvo: zarbiste vi smestili geparda na skokometod antilope? Odreene mere bezbednosti bile su neizbene, tesmo prihvatili dvostruke brave, inspekciju odeljenja i zabranu kretanja po noi. Na alost, postojalesu i samice u koje se ilo po kazni. Neko na veoma visokom poloaju bio je opsednut sakupljanjeminformacija, a izvesni putnici pristali su da budu cinkaroi. Sa aljenjem, moram primetiti da je,ponekad, otkucavanje bilo veoma rasprostranjeno. Naa Arka nije bila nacionalni park; katkad je vieliila na ploveu tamnicu.

Svestan sam da se o ovome razliito pripovedalo. Vaa vrsta ima svoju mnogo puta ponavljanuverziju, koja jo moe da oara i skeptike; ivotinje, pak, imaju svoju zbirku sentimentalnihizmiljotina. I bolje da ne talasaju. A i zato bi, kad ih smatraju junacima, kad se svaka od njih ponositime to joj porodino stablo dopire sve do Arke. Odabrane su, izdrale su, preivele su: prirodno jeda e ulepati neprijatne epizode, da e im neke stvari, ba zgodno, iileti iz pamenja. Ja, meutim,takvih obaveza nemam. Mene nisu odabrali. Naprotiv: poput jo nekoliko vrsta, mene namerno nisuodabrali. Ja sam bio slepi putnik; i ja sam preiveo; pobegao sam (izai je bilo isto tako teko kao iui); i od tada mi dobro ide. Donekle sam izdvojen od ostalih ivotinja, koje se jo sa nostalgijomokupljaju: postoji ak i Klub morskih vukova za one vrste kojima niti jednom nije bilo muka. Kadse setim Putovanja, nemam nikakav oseaj obaveze; zahvalnost mi nije zamazala oi vazelinom. Umoju priu moete se pouzdati.

Verovatno ste shvatili da Arka nije bila samo jedan brod. Tim imenom smo nazvali itavuflotu (kome bi i palo na pamet da nagura itavo ivotinjsko carstvo u prostor ne dui od tristotinak

lakata). Pljutalo je etrdeset dana i noi, velite? Razume se da nije to ne bi bilo nita stranije odprosenog engleskog leta. Ne, kia je padala oko godinu i po dana, po mojoj raunici. A voda se,kaete, zadrala na zemlji sto i pedeset dana? Poveajte to na otprilike etiri godine. I tako dalje. tose datuma tie, vaa je vrsta oduvek bila beznadean sluaj. Valjda je to zbog vae neobineopsednutosti brojem sedam i njegovim umnocima.

Isprva je Arku inilo osam brodova: Nojeva galija, koja je za sobom vukla brod-spremite, izanjih etiri neto manja broda, svaki pod zapovednitvom jednog od Nojevih sinova, a pozadi, nabezbednoj udaljenosti (porodica se panino plaila bolesti), bolniki brod. Osmi brod je neko vremepredstavljao misteriju: ta hitra mala alupa sa filigranskim ukrasima od sandalovine du itavogkrmenog dela bee se udvoriki stisnula uz Hamovu arku. Kad je vetar duvao iz njenog pravca,nozdrve bi vam zagolicali neobini mirisi; ponekad nou, kad bi oluja utihnula, ula se ivahnamuzika i glasno smejanje zvuci koji su nas udili jer smo mislili da su ene svih Nojevih sinovabile bezbedno smetene na sopstvenim brodovima. Medjutim, ovaj namirisani i nasmejani brod nijebio vrste gradje: potonuo je u iznenadnoj buri, a Ham je posle toga nedeljama bio natmuren.

Brod-spremite bio je sledei na redu; izgubili smo ga jedne noi bez zvezda, kada se vetarsmirio a osmatraima se pridremalo. Ujutru se za Nojevim komandnim brodom vukao patrljakdebelog ueta koje bee pregrizao neki stvor otrih sekutia, sposoban da se vrsto priljubi uz mokarkanap. Tim povodom, dolo je do ozbiljnih uzajamnih optubi; tavie, bilo je to verovatno prvi putda je jedna vrsta nestala u talasima. Nedugo zatim izgubili smo bolniki brod. aputalo se da su tadva dogaaja u nekakvoj meusobnoj vezi i da je Hamova ena ne ba preterano uravnoteena naumila da svoje osvetniko raspoloenje iskali na ivotinjama. Izgleda, naime, da su sa brodom-spremitem potonuli i svi prekrivai koje je u ivotu izvezla. No, nita nikada nije dokazano.

Daleko najgora nesrea bila je, svakako, gubitak Varadija. uli ste za Hama i Sima i onogtreeg, to se zvao na J; ali za Varadija niste, je li tako? On je bio najmlai i najsnaniji Nojev sin; iztoga sledi da svakako nije bio najomiljeniji u porodici. Uz to, imao je smisla za humor ako nitadrugo, mnogo se smejao, to je vaoj vrsti obino dovoljan dokaz. Da, Varadi je uvek bio raspoloen.Mogli ste ga videti kako se epuri po oficirskoj palubi a papagaji mu na oba ramena; etvoronoce biu prolazu srdano pljesnuo po stranjici, na ta bi oni reagovali zahvalno riui; prialo se da nanjegovoj lai ima mnogo manje tiranije nego na ostalim. No, ta je, tu je: jednog jutra smo seprobudili i otkrili da je Varadijev brod nestao sa horizonta, odnevi sa sobom petinu ivotinjskogcarstva. Mislim da bi vam se svideo simorg sa svojom srebrnom glavom i paunovim repom; ali pticakoja se gnezdila na Drvetu saznanja nije se mogla spasti iz morskih talasa, kao ni prugasta voluharica.Varadijeva starija braa tvrdila su da je za sve kriva loa navigacija; govorili su da je Varadiprovodio previe vremena u druenju sa ivotinjama; ak su nagovetavali da je moda u pitanjuBoja kazna za ko zna kakav prestup poinjen kada je Varadi bio dete od osamdeset i pet leta. Kakvagod da je zaista bila pozadina Varadijevog nestanka, za vau vrstu to je bio teak gubitak. Njegovigeni mogli su vam biti od velike pomoi.

Sto se nas tie, ta pria s Putovanjem poela je kad su nas pozvali da se do odreenog rokajavimo na odreeno mesto. Tada smo prvi put uli za tu ideju. Nita nismo znali o politikojpozadini. Boji gnev prema biima koja bese sam stvorio za nas je bio novost; upetljali smo se u tohteli-ne hteli. Mi stvarno ni za ta nismo bili krivi (ne verujete valjda u onu priu o zmiji? Adamova ocrnjivaka propaganda), a ipak su posledice bile podjednako ozbiljne i po nas: sve vrste

bile su iskorenjene osim po jednog para sauvanog za priplod, a i taj jedan par bi preputen udimamora pod paskom jednog matorog probisveta sklonog piu, koji ve bese zagazio u sedmo stoleeivota.

I tako se to raulo; ali, po svom obiaju, nisu nam rekli istinu. Zar stvarno mislite da su u bliziniNojeve palate (o ne, nije taj Noje bio sirotinja) obitavali podesni primerci svake ivotinjske vrste nasvetu? Ma nemojte, molim vas! Ne, ne, bili su prinueni da kandidate trae preko oglasa, a da potomodaberu najbolji par od onih koji bi se pojavili. Poto nisu eleli da prouzrokuju sveoptu paniku,organizovali su takmienje parova kombinaciju biranja mis, kviza i izbora idealnog branog para i naloili takmiarima da do odreenog meseca dou pred Nojevu kapiju. Moete zamisliti kakvihje tu bilo problema. Pre svega, nisu svi takmiarskog duha, te je vrlo mogue da su se samonajgrabeljiviji pojavili. ivotinje koje nisu bile dovoljno pronicljive i nisu umele da itaju izmeuredova nisu bile zainteresovane za luksuzno besplatno krstarenje za dve osobe, hvala lepo. Niti suNoje i njegova ekipa vodili rauna o tome da neke vrste odreeno doba godine prespavaju; a jomanje o oiglednoj injenici da neke ivotinje putuju sporije od drugih. Seam se, na primer, jednogboanstveno leernog lenjivca predivan stvor, verujte mi na re koji jedva da je stigao da siesa drveta pre no to ga je odneo ogromni talas Boje osvete. Zar vi to zovete prirodnom selekcijom?Za mene, to je profesionalna nesposobnost.

Organizacija je bila krajnje aljkava. Noje je kasnio sa izgradnjom brodova (pogotovo kad suradnici shvatili da nema dovoljno leajeva i za njih); zbog toga odabiranju ivotinja nije posveenadovoljna panja. Prvi koliko-toliko pristojan par koji bi se pojavio bivao je prihvaen izgleda daje to bio sistem; o pedigreu se vrlo malo vodilo rauna. Naravno, iako su rekli da e od svake vrsteuzeti po dvoje, kad je stvarno do toga dolo... Neki su stvorovi, jednostavno, bili nepoeljni naPutovanju. To je bio na sluaj; zato smo morali da se ukrcamo kao slepi putnici. Mnoge ivotinjekoje su po svim pravilima predstavljale posebne vrste, bile su odbijene. Ne, govorili su im, od vaesorte ve imamo dvoje. Pa ta ako imate dva-tri obrua vie na repu ili niz upavih pramenova dukime? Vas imamo. ao nam je.

Bilo je predivnih ivotinja koje su dolazile bez partnera, pa su stoga odbijene; bilo je porodicakoje nisu htele da se odvoje od svog potomstva i odluile su da umru skupa; obavljani su lekarskipregledi, esto brutalno indiskretne prirode; po itavu no, oko Nojeve utvrde se razlegala kuknjavaodbaenih. Zamislite samo kakva je atmosfera zavladala kad se napokon saznalo zato su nas pozvalida uestvujemo u toj farsi od takmienja. Bilo je tu mnogo zavisti i nedolinog ponaanja. Nekeplemenitije vrste su se jednostavno zaputile u umu, ne elei da preive pod uvredljivim uslovimakoje su im nudili Bog i Noje, radije izabravi istrebljenje i talase. O ribama se govorilo grubo izavidljivo; vodozemci su se pravili vani; ptice su vebale letenje bez predaha. Neki primercimajmuna par puta su vieni kako pokuavaju da i sami sagrade nezgrapne splavove. Jedne nedelje, uDvoritu Odabranih na tajanstven nain dolo je do trovanja hranom, te je za neke manje otpornevrste proces selekcije morao da bude ponovljen.

S vremena na vreme, Noje i njegovi sinovi su dobijali histerine napade. To se ne slae sapriom koju ste vi uli, je li? Vama su uvek govorili da je Noje bio mudar, pravedani bogobojaljiv,a ja sam ga ve opisao kao histerinu bitangu sklonu piu. Nai se opisi ba i ne slau najbolje. Ustvari: Noje je bio prilino gadan, ali vi pojma nemate kakvi su bili ostali. Nas nije mnogo zaudilaBoja odluka da ih se otarasi; jedino smo se pitali zato je uopte reio da sauva makar i nekoliko

primeraka te vrste ije stvaranje njenom tvorcu nije moglo sluiti na ast.Noje je povremeno bivao na ivici nerava. Izgradnja Arke je kasnila, majstore je trebalo ibati,

stotine prestravljenih ivotinja taborovalo je kraj njegove palate, a niko nije znao kad e kia pasti.Bog, ak, nije hteo ni datum da mu kae. Svakog jutra smo osmatrali oblake: hoe li zapadnjak donetikiu, kao to je to obino sluaj, ili e Bog svoj specijalni pljusak poslati iz nekog neoekivanogpravca? Kako se vreme postepeno kvarilo, sve je vea bila mogunost da doe do pobune. Nekimeu odbaenima nameravali su da otmu Arku i spasu se, drugi su hteli da je unite. Spekulativnonastrojene ivotinje poele su da zastupaju drugaija naela selekcije, zasnovana na veliini ikorisnosti, a ne brojnosti; ali Noje je sa visine odbio pregovore. On je imao svoje teorijice i tuenije hteo.

Kada je flota bila ve skoro gotova bilo je neophodno uvati je i danju i nou. Mnogi supokuali kriom da se provuku na brodove. Jednog zanatliju su otkrili kako pri samom dnu broda-spremita pokuava da izdubi sebi skrovite. Bilo je i patetinih prizora: mladi los obeen o ograduSimove arke; ptice koje se sunovrauju u zatitne mree; i tako dalje. Slepi putnici su kanjavanismru na licu mesta; ali ta javna pogubljenja nikada nisu uspela da odvrate oajnike. Moja je vrsta,to s ponosom mogu da kaem, stigla na brod bez pribegavanja mitu i nasilju; dodue, nas nije takolako opaziti kao mladog losa. Kako smo to uspeli? Imali smo dalekovidog roditelja. Dok su Noje injegovi sinovi grubo pretresali ivotinje koje su se mostiem pele na brod, nevaspitano provlaeiruke kroz sumnjivo upava runa i obavljajui prva i najmanje higijenska ispitivanja prostate uistoriji, mi smo ve bili izmakli njihovom pogledu i uivali smo u sigurnosti svojih leajeva. Jedanod drvodelja uneo nas je na brod i ne znajui ta ini.

Dva dana je vetar duvao istovremeno iz svih pravaca; a onda je poela da pada kia. Voda seizlila iz namrgoenog neba da proisti pokvareni svet. Krupne kapi su se razbijale o palubu poputgolubijih jaja. Odabrani predstavnici svake vrste su iz Dvorita Odabranih preseljeni u namenjenu imarku: prizor je bio nalik na kakvo obavezno masovno venanje. Onda su zarafili palubne poklopce isvi smo poeli da se navikavamo na tamu, skuenost i smrad. U poetku, to nam i nije mnogo smetalo:bili smo ushieni to smo preiveli. Kia je padala i padala, a katkad se pretvarala u grad koji jeudarao po brodskom trupu. Ponekad bismo uli kako spolja pucaju gromovi, i esto je do nasdopiralo jadikovanje ostavljenih ivotinja. S vremenom, njihovi krici su bivali sve redi: znali smo daje nivo vode poeo da raste.

Konano, doao je dan koji smo eljno iekivali. Prvo smo pomislili da je u pitanju mahnitinasrtaj poslednjih preivelih debelokoaca, koji pokuavaju silom da prodru na Arku ili, barem, da jeobore na bok. Ali, ne: to se brod okretao postrance, jer je voda poela da ga izdie iz korita.

Ja bih rekao da je to bio najlepi trenutak Putovanja; tada su bratstvo medu ivotinjama izahvalnost prema oveku potekli kao vino za Nojevom trpezom. Docnije... a moda su ivotinje bilenaivne to su se uopte uzdale u Noja i njegovog Boga.

Jo i pre no to je voda nadola, bilo je razloga za nespokojstvo. Znam da je vaa vrsta sklonada sa visine gleda na na svet, smatrajui ga surovim, kanibalistikim i pritvornim (mada moratepriznati da nas to vama samo pribliava). Meu nama je, meutim, odvajkada postojao oseajjednakosti. O, naravno da smo jeli jedni druge, i tome slino; slabije vrste su vrlo dobro znale ta iheka ako se nau na putu nekome ko je em vei, em gladan. Ali, to smo prihvatili kao prirodno stanjestvari. injenica da je jedna ivotinja u stanju da ubije drugu nije onu prvu inila superiornom u

odnosu na drugu, ve samo opasnijom. Moda je vama teko da ovo razumete, ali medu nama jepostojalo uzajamno potovanje. To to neku vrstu jedete ne znai da je i prezirete; a rtva odnosnonjena porodica nije smatrala da onome ko je prodire za veeru duguje neko posebno divljenje.

Noje to jest njegov Bog sve to je promenio. Vi ste imali Pad, a i mi smo. Samo to su nasgurnuli. Prvi put smo to primetili u vreme kada je obavljana selekcija za Dvorite Odabranih. Cela tapria o po dva primerka od svake vrste bila je tana (i, u sutini, tu je bilo neke logike); ali, to nijebilo sve. U Dvoritu smo primetili da neke vrste nisu skresane na dvoje nego na sedmoro (opet tavaa opsednutost sedmicama). Prvo smo mislili da su onih petoro vika nekakva rezerva za sluaj dase odabrani par razboli na putu. A onda smo polako poeli da shvatamo. Noje odnosno Nojev Bog odredio je da postoje dve klase ivotinja: iste i neiste. istih ivotinja je uzimano po sedam, aneistih po dve.

Jasno vam je da je Boja politika razdvajanja ivotinja morala prouzrokovati ozbiljnunetrpeljivost. S poetka, i samim istim ivotinjama bilo je neprijatno zbog svega toga; znale su da nisa im nisu zasluile posebnu naklonost. S druge strane, ubrzo su shvatile da je biti ist vrlosumnjiva ast. To to su iste znailo je da se mogu jesti. Sedam ivotinja je primano na brod, alipet je bilo namenjeno kuhinji. Neobina je to bila poast. Ali, ako nita drugo bar su do dana svogritualnog klanja uivale u najudobnijem smetaju.

Ponekad mi se situacija inila smenom i davao sam sebi oduka smehom odbaenog. Ali, meduvrstama koje su sebe ozbiljno shvatale izrodila se zavist svih boja i oblika. Prascu je bilo svejedno,budui da nije imao drutvenih ambicija; neke druge ivotinje su pojam neistote smatrale linomuvredom. Mora se priznati da je sistem barem onakav kakvim ga je Noje zamislio bio prilinobesmislen. I, stvarno smo se zapitali to bi papkari-preivari bili neto posebno? Zato bi kamila izec bili ivotinje drugog reda? Zato da se razlikuju ribe s krljutima od riba bez krljuti? Labud,pelikan, aplja, pupavac: zar nisu oni medu najplemenitijim vrstama? A, ipak, nije im dodeljenamedalja za istotu. Zato se okomiti na mia i gutera koji su, ionako, imali dovoljno problema i jo vie ugroziti njihovo samopouzdanje? Da smo samo mogli iza toga nazreti makar trunicu logike;bar da nam je to Noje bolje objasnio. Ali, on je samo slepo sluao. Kao to su vam hiljadu puta rekli,Noje je bio veoma bogobojaljiv; s obzirom na Boju prirodu, to mu je verovatno bila najsigurnijapolitika. Ali, da ste samo uli jecanje koljki, ozbiljne i zbunjene jadikovke jastoga, da ste samovideli rodin ojaeni stid, bilo bi vam jasno da odnosi medu nama nikad vie nee biti kao pre.

Bila je tu jo jedna mala potekoa. Sticajem nesrenih okolnosti, naa vrsta uspela je da nabrod prokrijumari sedam predstavnika. Ne samo da smo bili slepi putnici (to su nam nekizamerali), ne samo da smo bili neisti (to neki ve behu poeli da preziru), nego smo se joizrugivali tim istim i zakonitim vrstama oponaajui njihov sveti broj. Ubrzo smo se dogovorili dakrijemo koliko nas tano ima i nikada se nismo pojavljivali svi skupa na istom mestu. Otkrili smou kojim delovima broda smo dobrodoli, a koje treba izbegavati.

Vidite, dakle, da je na konvoj od samog poetka, bio nesretan. Neki od nas su oplakivali onekoje su bili prinueni da ostave; drugi su bili kivni zbog svog statusa; trei, pak, iako naizgledpovlateni kao isti, s razlogom su se pribojavali penice. A, povrh svega, bio je tu Noje sa svojomporodicom.

Ne znam kako da vam ovo saoptim Noje nije bio prijatan ovek. Razumem da vam jeneugodno jer ste svi njegovi potomci, no ta je tu je. On je bio udovite, naduvani patrijarhalae koji

je pola dana provodio puzei pred svojim Bogom a drugu polovinu iskaljujui se na nama. Imao jebatinu od drveta gofera kojom je... elem, nekim ivotinjama su do dana dananjeg ostale pruge.Neverovatno ta sve strah ini. Kau mi da je kod vae vrste mogue osedeti za nekoliko sati od oka;na Arei, posledice straha bile su jo dramatinije. Bio je tamo, na primer, jedan par gutera koji sudoslovno menjali boju im bi uli kloparanje Nojevih nanula od drveta gofera. Svojim oima samvideo: koa bi im izgubila prirodnu boju i poprimila boju pozadine. Noje bi zastao, prolazei krajnjihovog odeljka, zaudivi se za trenutak kako to da nikog nema, zatim bi nastavio etnju; kako bi segubio zvuk njegovih koraka, prestravljenim guterima bi se postepeno vratila prirodna boja. Kau daim je, u poslepotopskom periodu, ovaj tos bio od velike koristi; a sve je poelo kao hroninareakcija na Admirala.

Sa irvasima je bilo komplikovanije. Oni su sve vreme bili napeti, ali nije u pitanju bio samostrah od Noja, ve neto dublje. Znate da su neke od nas, ivotinja, vidovite? ak ste i vi to uspeli daprimetite, nakon hiljada godina provedenih kraj nas. Gle, kaete, krave su posedale po polju, toznai da e kia. Naravno, sve je to mnogo suptilnije no to vi moete da pretpostavite, i cilj nam niu kom sluaju nije da ljudskim biima sluimo kao jeftini vetrokazi. Elem... irvase je uznemiravaloneto ozbiljnije od Nojefobije i udnije od straha od oluje; neto... dugorono. Znojili su se u svojimodeljenjima, neurotino su njitali kad je vruina pritiskala, udarali su kopitima u pregrade od drvetagofera kada nikakve oigledne opasnosti nije bilo ak ni nagovetaja ma kakve opasnosti koja bise tek kasnije pokazala kao takva i onda kada bi Nojevo ponaanje, barem prema njegovimmerilima, bilo krajnje umereno. Ali, irvasi su neto predoseali. Neto to mi ostali tada nismo mogliznati. Kao da su govorili, Mislite da je ovo najgore? Ne budite sigurni. No, ta god da je bilo upitanju, ak ni irvasi nisu mogli nita odreeno da kau. Neto daleko, krupno... dugorono.

Nas ostale su, sasvim razumljivo, mnogo vie brinuli kratkoroni problemi. Sa bolesnimivotinjama se, na primer, uvek postupalo nemilosrdno. Vlasti su nam uporno ponavljale da ovo nijebolniki brod; nema razboljevanja i nema simuliranja. to nije bilo ni pravedno ni realno. Nikomenije ni padalo na pamet da se ali da je bolestan. Bezazlena uga bila je dovoljna da te bace prekoograde pre no to stigne doktoru da pokae jezik. A ta onda biva s tvojom lepom polovinom?Kome treba pedeset posto rasplodnog para? Nije Noje bio nekakav sentimentalista koji bi ucveljenogpartnera nagovarao da proivi svoj vek do kraja.

Da postavimo problem na drugi nain: ta, kog avola, mislite da su Noje i njegova familija jelina Arci? Jeli su nas, dabome. Ako pogledate malo kako danas izgleda ivotinjsko carstvo, zar misliteda je to sve? Gomila ivotinja koje manje-vie isto izgledaju, pa onda nita, pa druga gomilaivotinja koje manje-vie isto izgledaju? Znam da imate neku teoriju koja bi trebalo to da objasni neto o odnosu prema okolini, nasleenim sposobnostima i ne znam ni ja emu ali, postoji i mnogo jednostavnije objanjenje za zbunjujue skokove u spektrumu bojih stvorenja. Petina svih vrsta na zemlji potonula je sa Varadijem; to se tie ostalih kojih vie nema, Nojevo drutvo ih je pojelo. asna re. Bio je tu, na primer, jedan par arktikih zvidovki ba lepe ptice. Kada su se ukrcale,perje im je bilo areno, modro-smee. Nekoliko meseci kasnije, poele su da se mitare. To je bilosasvim prirodno. Kako ih je naputalo letnje perje, pomaljala se snenobela zimska odeda. Naravno,poto nismo bili u arktikim krajevima, to je tehniki bilo izlino; ali protiv Prirode se ne moe, zarne? A ni protiv Noja. im je video da su zvidovke poele da bele, zakljuio je da poboljevaju i, iznene brige za zdravlje ostalih putnika, dao je da ih skuvaju uz garnirung od morskih algi. U mnogoemu je bio neznalica, a ornitolog svakako nije bio. Sastavili smo pisani protest u kome smo mu

objasnili neke stvari o mitarenju i jo kojeemu. Izgleda da je to, napokon, utuvio. Ali, za arktikezvidovke bilo je prekasno.

Naravno, tu nije bio kraj prii. Za Noja i njegovu porodicu mi smo bili plovei samouslunirestoran. Na njihov brod stizali su i isti i neisti stvorovi; prvo ruak, a za pobonost emo lako, toim je bilo pravilo. Ne moete ni da zamislite kakvog vas je bogatstva ivog sveta Noje liio. Pardon,moete, jer upravo to i inite: zamiljate. Sve te mitske ivotinje to su vai pesnici izmatali ranijihvekova: pretpostavljate, zar nije tako, da su one ili svesno izmiljene ili da su, pak, u pitanjuzastraujui opisi ivotinja vienih krajikom oka u umi, posle preobilnog lovakog ruka. Naalost, objanjenje je daleko jednostavnije: Noje i njegovo pleme su ih slistili. Na poetku putovanja,kao to rekoh, na naem brodu je bio par behemota. Ja sam ih video samo izdaleka, ali sam uo da subili veoma impozantni. Pa ipak, Ham, Sim, ili onaj to se zvao na J, natuknuo je, izgleda, prilikomjednog porodinog savetovanja, da se moe i bez behemota poto ve imaju slona i nilskog konja;uostalom spojio je on u svom predlogu praktino i principijelno od dve onolike telesine Nojevibi mogli mesecima da ive.

Naravno, nije bilo tako. Posle nekoliko nedelja poeli su da se bune to je svaki dan behemot zaveeru pa je, isto promene radi, rtvovana neka druga vrsta. Povremeno bi nekoga grizla savest zbogneracionalnog troenja, ali vam jamim da je na kraju puta preostalo jo mnogo usoljenog behemota.

I salamander je tako proao. Pravi salamander, a ne ona neugledna ivotinja koju jo nazivatetim imenom; na je salamander iveo u plamenu. Bila je to stvarno neponovljiva zverka; meutim,Ham ili Sim ili onaj trei stalno su ponavljali da je to na drvenom brodu suvie rizino, te su senaposletku otresli i salamandera i dvaju plamenova u kojima su ovi obitavali. Stradao je i almaz, asve zbog neke glupave prie koju Hamova ena bee ula o tome da on, navodno, ima u glavi dragikamen. Ta Hamova ena je uvek volela skupo perje. Elem, onda su jednom almazu odsekli glavu,rascepili lobanju, i nita nisu nali. Moda se dragulj nalazi samo u glavi enke, rekla je Hamovaena. Onda su otvorili i drugog, sa istim negativnim rezultatom.

U ovo to u sad da vam kaem ni sam nisam sasvim siguran; ali mislim da se to, ipak, morarei. Ponekad nam se inilo da u svom tom klanju ima nekog sistema. Sigurno je bilo vieistrebljivanja no to je bilo neophodno u prehrambene svrhe mnogo vie. Pored toga, na nekimaod ubijenih ivotinja bilo je veoma malo mesa. tavie, galebovi bi nas povremeno izvestili da suvideli kako se sa broda bacaju ubijene ivotinje netaknutog mesa. Posumnjali smo da su se Noje injegova horda ispizmili na neke ivotinje samo zbog toga to su onakve kakve su. Bazilisk je, naprimer, vrlo rano zavrio u talasima. injenica je da ga ba nije bilo prijatno gledati, ali moram davam kaem da je pod onim krljutima bilo veoma malo jestivog mesa, a dotina ptica u to vremesigurno nije bila bolesna.

Zapravo, kad smo posle putovanja o tome porazmislili, poeo nam se ukazivati jasan obrazac,koji je zapoinjao sa baziliskom. Vi ga, razume se, nikada niste videli. Ako vam ga opiem kaoetvorononog pevca zmijskog repa i krajnje gadnog pogleda, koji nosi deformisana jaja a, umestonjega, na njima sedi aba-krastaa, bie vam jasno da on nije bio meu najprivlanijim zverkama naArci. to ne znai da nije imao ista prava kao i ostali, zar ne? Posle baziliska na red je doao grifon;posle grifona sfinga; posle sfinge hipogrif. Mislili ste da su sve to arene lae? Taman posla.Shvatate li ta im je svima bilo zajedniko? Sve su to bili meanci. Mi smatramo da je rasna istotabila Simova fiks-ideja mada je mogla biti i Nojeva. Gluposti, naravno; i kao to smo imali obiaj

da kaemo, dovoljno je samo pogledati Noja i njegovu enu, ili njihova tri sina i njihove tri ene, pada vam bude jasno kakav e genetski cirkus ispasti od ljudskog roda. Fa zato onda da oni diu nospred meancima?

Ipak, najstraniji je bio jednorogov sluaj. Posle toga, mesecima smo bili utueni. Naravno, ulesu se uobiajene prljave prie kako je Hamova ena koristila njegov rog u nedoline svrhe avlasti su, po svom obiaju, krenule da posthumno ocrnjuju sirotu ivotinju; od toga nam se jo viezgadilo. injenica je, i to se ne moe porei, da je Noje bio ljubomoran. Svi smo se divili jednorogu,a on to nije mogao da otrpi. Noje je uostalom, zato vam ne rei istinu bio namor, nepouzdan,zavidljiv i kukavica. ak ni plovidbu nije dobro podnosio: kad bi more bilo uzburkano povukao bi seu svoju kabinu i bacio se na krevet od drveta gofera, iz koga bi ustajao samo da ispovraa utrobu ulavor od drveta gofera; smrad se oseao po itavom brodu. Nasuprot njemu, jednorog je bio snaan,estit, neustraiv, besprekornog ponaanja, i sjajan moreplovac kome ni trenutka nije pozlilo. Kada jejednom duvao olujni vetar, Hamova se ena okliznula kraj ograde i samo to nije pala s broda.Jednorog, koji je zahvaljujui insistiranju svih nas smeo slobodno da se kree po palubi, priskoiojoj je u galopu i probo rogom njen dugaki ogrta, prikovavi ga za palubu. Lepu je nagradu dobio zasvoju odvanost: Nojevi su, na godinjicu ukrcavanja, napravili od njega paprika. To sigurno znam.Lino sam razgovarao sa sokolom-nosaem koji je Simovom brodu isporuio vrelu erpu.

Ne morate da mi verujete, razume se; ali ta vae arhive o tome kau? Uzmite, na primer, priu oNojevoj golotinji seate li je se? To se dogodilo posle iskrcavanja. Kao to se i moglo oekivati,Noje je tada jo vie digao nos spasio je ljudski rod, obezbedio je uspeh svojoj dinastiji, Bog muje dao zvanino obeanje i odluio je da poslednjih trista pedeset godina ivota provede lagodno.Osnovao je jedno selo (koje vi zovete Arguri) na obroncima planine i provodio vreme izmiljajui zasebe nova odlikovanja i poasti: Sveti Vitez od Bure, Veliki Komtur od Uragana, i tome slino. Vaasveta knjiga kae da je na svom imanju zasadio vinograd. Nije nego! ak i najtuplji um je u stanju dadeifruje taj eufemizam: bio je non-stop pijan. Jedne noi, posle posebno naporne seanse, tek to sebee skinuo kad se sruio na pod spavae sobe to nije bilo neuobiajeno. Ham i njegova braa suba tada prolazili kraj njegovog atora (jo su tom starom, sentimentalnom reju iz svojihpustinjskih dana nazivali svoje palate), pa su navratili da provere da se njihov alkoholizirani otacnije povredio. Ham je uao u spavau sobu i... tja, goli starac od esto pedeset i kusur letaobeznanjen od pia nije mnogo lep prizor. Ham je postupio prirodno, kao dobar sin: pozvao je brauda pokriju oca. U znak potovanja iako je taj obiaj tada ve izlazio iz upotrebe Sim i onaj tose zvao na J uli su u oevu sobu natrake i uspeli da ga strpaju u krevet, a da im pogled nije pao naone rasplodne organe koji, iz nepoznatih razloga, izazivaju stid kod vae vrste. Sve u svemu, pobonoi asno delo, zar ne? A kako je Noje reagovao kad se probudio estoko mamuran od mladog vina?Prokleo je sina koji ga je pronaao i odredio da svi Hamovi potomci budu sluge porodicama drugedvojice brae, koji su u sobu uli dupetom napreci. Gde je tu logika? Mogu da pretpostavim kakoete vi to objasniti: pie je uticalo na njegovu mo rasuivanja, stoga ga ne treba osuivati negoaliti. Pa, moe biti. Ali, samo da dodam: mi smo ga upoznali jo na brodu.

Krupan je bio Noje otprilike kao gorila, ali tu je kraj svakoj slinosti. Kapetan flote napola putovanja, sebe je unapredio u Admirala bio je runi matorac nezgrapnih pokreta,nezainteresovan za linu higijenu. Nije ak umeo ni sopstveno krzno da gaji, osim oko lica; ostalo jemorao da uzima od drugih ivotinjskih vrsta. Stavite ga pored gorile i odmah e vam biti jasno ko jevie bie: onaj iji su pokreti skladni, miice snane, a uz to ima i prirodni nagon da se trebi od

vaiju. Na Arci smo veito pokuavali da shvatimo kako to da je Bog izabrao oveka za svogtienika kad je bilo neosporno boljih kandidata. Veina drugih vrsta bile bi mu i mnogo oanije. Dase opredelio za gorilu ne bi bilo ni izdaleka toliko neposlunosti verovatno uopte ne bi ni bilopotrebe za Potopom.

A kako je samo zaudarao... Jedno je mokro krzno koje raste na nekoj vrsti koja vodi rauna osvom izgledu; ali smoeno i od soli utavljeno pare zaputene koe koje visi oko vrata neurednevrste kojoj i ne pripada, to je ve druga pria. ak ni kad se vreme smirilo matori Noje se, izgleda,nije osudio (prenosim ono to su ptice govorile, a u njih se moglo pouzdati). Vukao je za sobom vlagui oluju poput kakve stare krivice ili nagovetaja ponovnog nevremena.

Mogunost da budemo ruani nije bila jedina opasnost na Putovanju. Uzmite, recimo, nau vrstu.Kada smo se ukrcali i dobro sakrili bili smo veoma zadovoljni. Kao to znate, bilo je to mnogo prepojave tankih priceva ispunjenih alkoholnim rastvorom karbolne kiseline, pre kreozota i metalnihnaftenata i pentahlorfenola i benzola i paradihlorbenzola i ortodihlorobenzola. Na svu sreu, nismonaleteli na porodicu Cleridae niti na crva Pediculoides ili ose-parazite iz porodice Braconidae. No, ipored toga, jednog smo neprijatelja imali, i to veoma strpljivog: vreme. ta bi bilo da je vreme odnas iznudilo one neizbene promene?

Kada smo shvatili ta vreme i priroda ine naem roaku xestobium rufo-villosum, bilo je to zanas ozbiljno upozorenje. Poteno smo se uspaniili. Putovanje ve bee odmaklo, vreme je bilomirnije, i tih dana smo samo sedeli i ekali da se Bog smiluje. Usred noi, kad Arka bee zastala isvuda je vladala tiina tako neuobiajena i gusta da su i sve ivotinje utihnule i naulile ui zauli smo, zapanjeni, kako kucka xestobium rufo-villosum. etiri-pet otrih kljocaja, zatim pauza,pa odgovor iz daljine. Mi, ponizni, diskretni, neprimeeni, a ipak snalaljivi anobium domesticumnismo uima mogli da verujemo. Nepromenljivo je pravilo u naem svetu da od jajeta postaje larva,od larve aura, a od aure odrasli insekt: uauravanje nije nikakav greh. Ali da e nai roaci,preobraeni u odrasla bia, izabrati ovaj trenutak, ba ovaj, da objave svoje ljubavne namere, toprosto nismo mogli da poverujemo. Nalazimo se na puini, okrueni opasnostima, svakoga dana prelinam konano istrebljenje, a xestobium rufo-villosum samo o seksu misli. To mora da je bila nekaneurotina reakcija na strah od izumiranja ili tako neto. Ali, ipak...

Jedan od Nojevih sinova doao je da proven kakav je to zvuk, ba kad su nai glupi roaci,beznadeno opsednuti erotskim oglaavanjem, udarali eljustima o zidove svojih rupa. Sreom,Admiralovi potomci nisu se mogli podiiti dubokim razumevanjem ivotinjskog carstva koje im jebilo povereno, pa je on zakljuio da je to ravnomemo kuckanje zapravo kripa brodskih greda. Ubrzopotom ponovo se uskovitlao vetar, i xestobium rufo-villosum je mogao bezbedno da se prepustinenostima. Meutim, posle tog dogaaja, mi, ostali, bili smo mnogo oprezniji. Anobium domesticumje, sa sedam glasova za i ni jednim protiv, doneo odluku da se ne uauri pre iskrcavanja.

Moram da vam kaem da Noje ni po lepom ni po runom vremenu nije bio neki pomorac. On je iizabran zbog svoje pobonosti, a ne kao dobar navigator. U buri, od njega nije bilo nikakve vajde, ani po mirnom moru nije bio mnogo bolji. Ja o tome ne mogu da sudim. Prenosim ono to su nam pticegovorile ptice koje nedeljama mogu da lete bez odmora, ptice koje lete s kraja na kraj planetekoristei sloenije navigacione sisteme no to je vaa vrsta uspela da izmisli. A ptice su rekle daNoje nije imao pojma samo je brljao i molio se. Posao mu i nije bio mnogo teak, priznajte. Uburi, trebalo je da preivi tako to e pobei iz sredita oluje; a kad je more bilo mimo, trebalo je da

se potara da se ne udaljimo previe od mesta odakle smo poli kako se, na kraju, ne bismo nasukaliu nekakvoj negostoljubivoj Sahari. Najvie to mu se moe priznati jeste da je preiveo buru (madamu je posao bio olakan time to nije morao da brine o sprudovima i obalama), i da se na krajuputovanja, kada je voda konano opala, nismo grekom nali nasred nekog ogromnog okeana. Da namse to desilo, ko zna koliko bismo jo proveli na puini.

Razume se da su ptice ponudile Noju svoje strune usluge; ali taj je bio suvie ohol. Poverio imje nekoliko jednostavnih izviakih zadataka na primer da paze na vrtloge i uragane a nanjihove prave kvalitete se nije obazirao. Nekoliko vrsta je poslao u smrt zahtevajui oci njih dauzlete po uasnom vremenu, a da za to nisu bile opremljene. Kad je Noje poslao urlikavu gusku uolujni vetar (jeste da je ta ptica imala vrlo neprijatan glas, pogotovo kad pokuava da zaspi),burnica se sama ponudila da je zameni. Taj je pretilog ostao bez odjeka a urlikavu gusku nikadvie nismo videli.

U redu, u redu, imao je Noje i svojih dobrih strana. Umeo je da preivi, i to ne samo to se naegputovanja tie. Provalio je tajnu dugovenosti, koju je vaa vrsta kasnije izgubila. Ali prijatan nijebio. Znate li priu o tome kako je dao da magarca provuku ispod broda? Ima li toga u vaimarhivama? Bilo je to tokom druge godine, kada pravila vie nisu bila tako stroga kao s poetka i kadaje nekim putnicima bilo dozvoljeno da se drue sa ostalima. Elem, Noje je uhvatio magarca kakopokuava da opae kobilu. Naisto je pomahnitao, vritao je kako iz takve veze nikakvo dobro nemoe proizai to je, u prilinoj meri, potvrdilo nau teoriju o njegovom strahu od meanja rasa i izjavio da e magarca kazniti za primer drugima. Onda su mu kopita svezali, prebacili ga prekoograde, provukli ga ispod broda i izvukli ga iz podivljalog mora s druge strane. Mi smo to uglavnompripisali seksualnoj zavisti, sasvim jednostavno. udno je, meutim, kako je magarac to primio. Timomci stvarno umeju da trpe. Kada su ga izvukli preko ograde bio je u groznom stanju. Sirote ui sumu bile nalik na ljigavu morsku travu a rep komad mokrog kanapa; neke od drugih ivotinja,kojima Noje tada ve nije bio odve drag, okupile su se oko njega i ini mi se da ga je koza blagomunula u slabine da vidi je li jo iv, a magarac je tad otvorio jedno oko, proetao ga po zabrinutimnjukama kojima je bio okruen, i rekao: Sad znam kako je to biti foka. Nije loe, s obzirom naokolnosti. Samo da znate, tad umalo da niste izgubili jo jednu vrstu.

Verovatno Noje nije bio za sve kriv. Zapravo, strano je teko imati za uzor nekog kao to je tajnjegov Bog. Noje nita nije mogao da uini a da se prvo ne zapita ta e On rei. Tako se stvarno nemoe. Stalno se osvrtati i ekati da vas neko potape po ramenu tako se ne ponaaju odrasleosobe, zar ne? A Noje se nije ni mogao vaditi na mladost. Bilo mu je esto i kusur godina, premavaem raunanju. Za esto godina mogao je da razvije izvesnu prilagodljivost, sposobnost da sagledaobe strane nekog problema. Ni sluajno! Evo, na primer, izgradnja Arke. ta je on uradio? Sagradioju je od drveta gofera. Gofera? ak se i Sim bunio, ali uzalud, Noje je tako hteo i tako je moralo biti.To to goferovo drvo u blizini nije raslo u izobilju nije bilo ni od kakvog znaaja. On je, jednostavno,sledio instrukcije svog uzora; ali to je mnogo, mnogo je. Ko god zna neto o drvetu a ja o tomemogu da govorim sa izvesnim autoritetom mogao je da mu kae da bi desetine drugih vrsta drvetaposluile isto tako dobro, ako ne i bolje; tavie, idiotski je sagraditi sve delove broda od iste vrstedrveta. Materijal se mora birati prema svrsi; to je svima jasno. No, takav je bio matori Noje dozlaboga nesavitljiv. Sve je video samo s jedne strane. Oprema za kupatilo od drveta gofera dali ste ikad uli neto gluplje?

Kao to rekoh, to je pokupio od svog uzora. ta e Bog da kae? To mu je pitanje veito bilo nausnama. Bilo je neeg bolesnog u Nojevoj odanosti Bogu; neeg gmizavog, znate ta hou da kaem.Ali, u svakom sluaju, znao je odakle vetar duva; a kad te tako izaberu kao povlaenog i jedinogpreivelog i obeaju ti da e tvoja dinastija biti jedina na zemlji to valjda mora da ti udari uglavu. to se njegovih sinova tie Hama, Sima i onog na J ni njihovom egu to nije dobro inilo.epurili su se po palubi kao kraljevska porodica.

Jedno treba da vam je jasno. Cela ta stvar sa Arkom. Verovatno jo smatrate da je Noje bionekakva pretea Zelenih, da je okupio sve ivotinje zato to nije hteo da izumru, da nije mogao dapodnese pomisao da vie nikad nee videti irafu, da je on sve to inio za nae dobro. Nikako.Okupio nas je zato to mu je to njegov uzor zapovedio, ali i iz sopstvenog interesa, ak i cinizma.Hteo da mu ostane neto za jelo kada Potop proe. Pet i po godina pod vodom bilo je dovoljno da odveine povrtnjaka ne ostane ni travka; jedino pirinu to nije kodilo. Veina nas je bila svesna dasmo u Nojevim oima mi samo budui rukovi na dve, etiri, ili koliko ve nogu. Ako ne sada, ondakasnije; ako ne mi, onda riaa deca. Moete misliti da to nije nimalo prijatan oseaj. Strah i paranojasu vladali na Nojevoj Arci. Na koga je od nas red? Ako danas ne armira Hamovu enu sutra uveemoe zavriti kao paprika. Takva neizvesnost lako moe prouzrokovati krajnje udno ponaanje.Seam se kada su uhvatili par leminga koji su se zaputili ka brodskoj ogradi rekli su da hoejednom za svagda da svre s tim, jer ne mogu da podnesu napetost. Ali Sim ih je na vreme ulovio izakljuao ih u sanduk. S vremena na vreme, kad bi mu bilo dosadno, skinuo bi poklopac i mahao posanduku nekakvom noekanjom. Takav je bio njegov smisao za humor. Smeo bih se opkladiti da suleminzi te traume preneli na itavu svoju vrstu.

Naravno, im je putovanje zavreno Bog je ozvaniio Nojeva prehrambena prava. Kao nagraduza onoliku poslunost dobio je dozvolu da do kraja ivota jede koga god od nas poeli. A sve to uokviru nekog pakta ili dogovora koji su njih dvojica smuvali. Jak ugovor, ako mene pitate! Konano,kad je sve ostale zbrisao sa lica zemlje, Bog je morao da se zadovolji onom jednom porodicomoboavalaca koja mu je preostala, zar ne? Nije mogao da im kae Ne, ni vi niste ono pravo. Nojuje valjda bilo jasno da je saterao Boga u oak (kakva bi to sramota bila, organizovati onoliki potoppa biti prinuen da digne ruke od svoje Prve Porodice), i smatrali smo da bi nas ionako pojeo, bezobzira na sporazum. U tom takozvanom ugovoru nije bilo nieg za nas osim smrtne presude. Ah,da, nama su bacili jedan zalogaji Noju i njegovoj ekipi nije dozvoljeno da jedu steone enke.Ova rupa u propisima dovela je do frenetine aktivnosti odreene vrste kada se Arka nasukala, aproizvela je i neke neobine propratne efekte. Da li ste se ikad upitali odakle potie histerinatrudnoa?

Sad se setih one prie o Hamovoj eni. Kau da su to bile puke glasine, a vi razmislite kako suse takve glasine mogle rairiti. Hamova ena ni izdaleka nije bila najpopularnija osoba na Arci;gubitak bolnikog broda je uglavnom, kao to sam rekao, njoj pripisivan. Jo je bila vrlo zgodna uvreme Potopa nije imala vie od sto pedeset godina ali, udljiva i naprasita. Nesrenog Hama i tekako je drala pod papuom. E, sad, ovako je to bilo: Ham i njegova ena su imali dvoje dece odnosno dvoje muke dece, jer oni su to tako raunali po imenu Hus i Mesrain. Imali su i treegsina, Fuda, koji se rodio na Arci, a etvrti, Hanan, stigao je posle iskrcavanja. Noje i njegova enabili su tamnokosi i smeih oiju, kao i Ham i njegova ena, pa i Sim, Varadi i onaj na J. I sva decaSimova, Varadijeva i onog na J imala su tamnu kosu i smee oi. Isto tako i Hus, Mesrain i Hanan.Ali Fud, onaj to se rodio na Arci, imao je riu kosu. Riu kosu i zelene oi. To su vam injenice.

A sada naputamo mirnu luku injenica i otiskujemo se na uzburkano more glasina (uzgred, ovovam je primer Nojevog stila). Ja, lino, nisam bio na Hamovom brodu, pa vam samo objektivnoprenosim ono o emu su nas ptice izvetavale. Bile su dve verzije, a vi izaberite koju hoete. Seatese sluaja onog tesara koji je sebi izdubio skrovite na broduspremitu? Elem, prialo se mada tonikad nije zvanino potvreno da su prilikom pretraivanja odaja Hamove ene otkrili odeljak oijem postojanju niko nita nije znao. Na planovima ga, u svakom sluaju, nije bilo. Hamova ena jeporicala da o tome ita zna, ali izgleda da su jednu njenu potkoulju od jakove koe pronali tamoobeenu o klin, a pomno ispitivanje poda pokazalo je da je nekoliko riih dlaka zapalo izmeudasaka.

Druga verzija koju vam opet prenosim bez komentara delikatnije je prirode, ali poto seneposredno tie znatnog dela vae vrste moram da je ispriam. Na Hamovom brodu putovao je parmajmuna neverovatne lepote i ljupkosti. Svi kau da su bili izuzetno inteligentni, savreno doterani,tako izraajnih lica da se inilo da e svaki as da progovore. Uz to su imali dugaku riu dlaku izelene oi. Ne, takva vrsta vie ne postoji: nije preivela Putovanje, a okolnosti njihove smrti nabrodu nikad do kraja nisu raiene. Kao, pala je katarka... No, zamislite tu sluajnost, da katarka upadu ubije oba primerka jedne izuzetno spretne vrste, i to istovremeno.

Objanjenje za javnost bilo je sasvim drugaije, razume se. Nije bilo tajnih pregrada. Nije bilomeanja vrsta. Katarka koja je pokosila majmune bila je ogromna i, pored njih, ubila je jednupurpurnu ondatru, dva patuljasta noja i par mravojeda pljosnatog repa. Neobina boja Fudove kose ioiju bila je Boji znak mada niko tada nije bio u stanju da deifruje njegovo znaenje. Kasnije sushvatili: bio je to znak da je prevaljena prva polovina Putovanja. Dakle, Fuel je bio blagoslovenodete, a ne povod za uznemirenost i kanjavanja. Noje je lino to objavio. Bog mu je doao na san inaloio mu da ne die ruku na dete, a Noje, budui, kako je sam rekao, pravednik, tako je i uinio.

Jasno vam je da se ivotinje nisu mogle sloiti o tome koju priu da prihvate. Sisari su, naprimer, odbijali da podre ideju da je riodlaki i zelenooki mujak majmuna mogao imati putenu vezusa Hamovom enom. Istina je da nikad nismo naisto s tim ta je u dui ak i naih najbliihprijatelja, ali su sisari bili spremni da se zakunu u svoje sisarstvo da se tako to nije moglo dogoditi.Odlino su poznavali mujaka i jemili su za njegove visoke standarde u pogledu line istote.Nagovestili su, ak, da je pomalo bio i snob. A u sluaju to nije bilo verovatno da je zaistapoeleo neto grublju zabavu, bilo je na brodu daleko primamljivijih primeraka od Hamove ene. Naprimer, neke od onih slatkih malih utorepih majmunica koje su, za apu tucanog oraia, bilespremne da pou sa svakim.

Eto, to je skoro kraj mojih otkria. Namera mi je uveravam vas bila iskreno prijateljska.Ako mislite da hou da se prepirem s vama, to je verovatno stoga to je vaa vrsta nemojte mi ovouzeti za zlo beznadeno dogmatska. Verujete u ono u ta hoete da verujete, i u tome ste uporni.Dodue, svi vi nosite Nojeve gene. Svakako, to je jedan od razloga to ste esto neobinoneznatieljni. Nikada, na primer, niste sebi postavili sledee pitanje iz vae najranije prolosti: ta sedogodilo sa gavranom?

Kada je Arka pristala uz vrh planine (nije to bilo tako jednostavno, razume se, ali da ne ulazimou detalje), Noje je poslao gavrana i grlicu da vide da li se voda povukla sa lica zemlje. U verziji kojaje do vas dola gavranova uloga je neznatna; on samo beskorisno lepra tamo-amo, bar tako vizakljuujete. Grlicina tri puteestvija su zato predstavljena kao junaki podvig. Suze nam poteku kad

ona ne pronae oslonca za svoju noicu; radujemo se kad se vrati na Arku s maslinovim listom.Koliko ja znam, vi ste tu pticu uzdigli gotovo do simbola. Samo ovo da vam kaem: gavran je uvektvrdio da je on pronaao maslinovo drvo; da je on doneo jedan njegov list na Arku; ali da je Nojeodluio da je prikladnije da objavi kako ga je otkrila grlica. to se mene tie, uvek sam verovaogavranu koji je, ako nita drugo, bio mnogo bolji leta od grlice; a od Noja se i moglo oekivati (i utome se ugledao na tog svog Boga) da pokua da meusobno posvaa ivotinje. Noje je proturio vestda je gavran, umesto da se to pre vratio sa dokazom da je naiao na kopno, poeo da zabuava i daje vien (ko ga je video? ak i ambicioznoj grlici je takva kleveta bila ispod asti) kako se astileinama. Gavrana je, naravno, duboko povredilo ovakvo preinaavanje istorije na licu mesta i onikoji imaju bolji sluh od mene kau da se i dan-danas u njegovom glasu osea tuni graktajnezadovoljstva. Nasuprot njemu, grlica je od trenutka kad smo se iskrcali postala nepodnoljivonadmena.

Ve je sebe viciela na potanskim markama i na zaglavljima pisama.Pre no to su mostii sputeni Admiral se obratio svim ivotinjama na svojoj Arci, a njegove

rei su prenete nama koji smo bili na drugim brodovima. Zahvalio nam je na saradnji, izvinio se tosu porcije ponekad bile oskudne, i obeao da e, poto smo se mi svog dela pogodbe pridravali,uiniti sve da od Boga, u predstojeim pregovorima, izvue to bolji quid pro quo. Neki od nas su sena to sumnjiavo nasmejali: setili smo se provlaenja magarca ispod krme, gubitka bolnikog broda,politike istrebljivanja meanaca, jednorogove smrti... Bilo nam je jasno da Noje samo zato izigravaGospodina Dobricu jer je shvatio ta e svaka razborita zverka uiniti onog trenutka kad se domognekopna: zbrisati u ume i brda. Oigledno, pokuavao je da nas obrlati da ostanemo uz Nojevu NovuPalatu, iju nam je izgradnju istom prilikom najavio. Pogodnosti bi ukljuivale besplatnu vodu zaivotinje i pojaane obroke u otrim zimama. Oito, bio se preplaio da e mesnata ishrana na koju jenavikao na Arci da mu umakne koliko god je njene dve, etiri, ili vie nogu nose, pa e Nojevafamilija morati da se vrati bobicama i orasima. Zaudo, neke su ivotinje smatrale ovo potenomponudom: uostalom, govorile su, ne moe nas on sve pojesti, verovatno e samo odvajati stare ibolesne. I tako, neke od njih i to ne one najpametnije, mora se priznati ostale su tu ekajui daPalata bude gotova i da voda potee poput vina. Prasci, goveda, ovce, neke gluplje koze, pilii...Upozoravali smo ih, to jest barem smo pokuali. Mrmljali bismo prezrivo, Kuvane ili peene?, alinije vredelo. Kao to rekoh, nisu ba bile prepametne, a verovatno su se i plaile povratka u divljinu;zavisile su od svoje tamnice i tamniara. Ono to se dogaalo tokom nekoliko narednih generacijamoglo se i predvideti: pretvorili su se u sopstvene senke. Prasci i ovce koje danas moete videtiobini su zombiji u poreenju sa svojim bujnim precima sa Arke. Potpuno su ispranjeni. A neke odivotinja, urka na primer, doivele su i to ponienje da ih ponovo pune pre no to ih ispeku iliskuvaju.

A ta je Noje stvarno izvukao u svom uvenom sporazumu s Bogom nakon iskrcavanja? ta jedobio kao nagradu za rtve i odanost svog plemena (a da i ne govorimo o mnogo znatnijim rtvamaivotinjskog carstva)? Bog je rekao i to u Nojevoj ulepanoj verziji da obeava da nam neeposlati jo jedan Potop i da e, kao znamenje svoje namere, za nas stvoriti dugu. Dugu! Ha! Jestelepa, i to je prvo to je ikad stvorio za nas; svetlucavi polukrug, kraj njega jo jedan takav samoblei, a oba blistaju na modrom nebu; mnogi od nas su na trenutak ostavili pau pred tako lepimprizorom. Jasno je bilo ta to treba da znai: kako se kia nevoljno uklanja pred suncem, pojavljujese ovaj bljetavi simbol da nas svaki put podseti da kia nee prerasti u Potop. Pa, ipak, nismo ba

sjajno proli. A pitanje je da li je takav dogovor pravno valjan. ik dovedite dugu pred sud.Bistrije ivotinje su prozrele Nojevu ponudu besplatnog polupansiona; zadile su u brda i ume,

reene da se same snau za vodu i hranu preko zime. Primetili smo da su irvasi krenuli meu prvima,briui od Admirala i svih njegovih buduih potomaka, odnevi sa sobom svoja tajanstvenapredoseanja. Uzgred, u pravu ste to ivotinje koje su utekle Noje ih je nazvao nezahvalnimizdajnicima smatrate plemenitim vrstama. Zar moe prasac biti plemenit? Ili ovca? Ili pile? Da stesamo videli jednoroga... I to je bio jo jedan sumnjivi aspekt Nojeve govorancije po iskrcavanju,upuene onima koji su se jo muvali oko njegovog dvorita. Rekao je da Bog time to nam darujedugu zapravo obeava da zaliha ovozemaljskih udesa nee biti iscrpljena. To se, oito, odnosilo naone desetine prirodnih udesa koja su tokom putovanja baena preko ograde Nojevog broda ilinestala u stomacima njegove porodice. Duga umesto jednoroga? Zato Bog nije oiveo jednoroga?Nama, ivotinjama, bilo bi to milije od onog velikog znamenja Boje velikodunosti na nebu kad godprestane kia.

ini mi se da sam vam ve objasnio da sii sa broda nije bilo nita jednostavnije no ukrcati se.Na alost, neke od odabranih vrsta su imale obiaj da cinkare, pa nije dolazilo u obzir da Nojejednostavno spusti mostie i poeli svima dobrodolicu na kopno. Svaka je ivotinja morala dapretrpi detaljan pretres pre no to bi je pustili napolje; neke su, ak, polivali vedrima vode koja seoseala na katran. Neke su se enke alile da ih je Sim podvrgao detaljnom unutranjem pregledu.Otkriven je prilian broj slepih putnika: neke upadljive bube, nekoliko pacova koji su tokomputovanja nepromiljeno drali pa su se pregojili, ak i par zmija. Mi smo se iskrcali to sad moguotvoreno da priznam u izdubljenom vrhu ovnujskog roga. Taj je ovan bio krupan, namorast ipotuljen, i s njim smo se namerno sprijateljili tokom poslednje tri godine putovanja. Nije gajionikakvo potovanje prema Noju i jedva je doekao priliku da ga nadmudri prilikom iskrcavanja.

Kad smo nas sedam izali iz roga uhvatila nas je euforija. Preiveli smo. Provukli smo se nabrod, preiveli, i konano pobegli a da nismo sklapali nikakve sumnjive sporazume bilo s Bogombilo s Nojem. Sve smo to sami postigli. Osetili smo da nas je to kao vrstu oplemenilo. Moda vam jeto smeno, ali ba tako smo se oseali: oplemenjeni. To nas je putovanje kojeemu nauilo, anajvanije da je ovek u poredenju sa ivotinjama veoma nerazvijena vrsta. Ne poriemo vam daste bistri i da imate znatan potencijal, ah ste jo na niskom stupnju razvoja. Mi smo, na primer, uvekono to jesmo: to znai biti razvijen. Mi smo ono to jesmo i znamo ta jesmo. Pa, ne oekujetevaljda da maka odjednom zalaje ili da prasac zamue? Ali, to smo, u neku ruku, svi mi koji smoputovah Arkom nauili da oekujemo od vae vrste. as lajete, as mjauete; as biste da budetedivlji, as pitomi. S Nojem je samo jedno bilo sigurno to da nikad nita nije sigurno.

Ni istina vama ljudima ba ne ide od ruke. Stalno zaboravljate stvari ili se, bar, tako pretvarate.Da li iko pominje gubitak Varadija i njegovog broda? Razumem da u tom svesnom skretanju pogledamoe biti i neeg pozitivnog: lake je gurati dalje ako ne primeujete neprijatne stvari. Ali, ako neprimeujete neprijatne stvari, na kraju ete poverovati da do njih nikad i ne dolazi. Uvek vasiznenade. Iznenaeni ste to se od puaka gine, to novac kvari, to zimi pada sneg. Ta vrsta naivnostimoe biti ljupka; avaj, moe biti i opasna.

Primera radi, ne elite da priznate kakav je Noje, va najstariji predak, zaista bio pobonipatrijarh, portvovani zatitnik ivotinja. Koliko sam shvatio, prema jednoj, od vaih starihhebrejskih legendi Noje je otkrio princip pijanstva pomatrajui kako se neka koza napila od

prevrelog groa. Bezobraznog li pokuaja da se odgovornost prebaci na ivotinje! Na alost, sve tose uklapa u sliku. Za ovekov Pad kriva je zmija, estiti gavran bio je zabuant i izelica, koza je Nojapretvorila u alkosa. ujte: ja vam tvrdim da Noju nije bilo potrebno papkarsko znanje da bi provaliotajnu vina.

Uvek optuite drugoga, to vam je prva reakcija. A ako ne moete da naete krivca, onda tvrditeda problem i nije pravi problem. Izmenite pravila, pomerite stative. Neki od onih naunika koji ivotprovode nad vaim svetim pisanijima ak su pokuavali da dokau da onaj Noje sa Arke uopte nijeonaj Noje koji je optuen za pijanenje i nedolino ponaanje. Zar bi Bog odabrao pijanca? E, vidite,on i nije bio pijanac. Nije to bio taj Noje. Jednostavno, zabuna. I, nema problema.

Kako to da je Bog odabrao pijanca? Rekao sam vam zato to su svi ostali kandidati bili josto puta uasniji. Noje je bio najbolji u vrlo gadnom drutvu. A to se tie njegovog pia: iskrenoreeno, putovanje ga je dokusurilo. Matori Noje je, i pre ukrcavanja, uvek voleo da popije po nekirog fermentisane tenosti. A ko nije? Ali, tek je tokom putovanja postao pravi suner. Jednostavno,nije mogao da izae na kraj s tolikom odgovornou. Napravio je nekoliko navigacionih promaaja,izgubio etiri broda od ukupno osam, kao i otprilike treinu vrsta koje su mu poverene izveli bi gana vojni sud da je imao ko da mu sudi. I pored sveg hvalisanja, oseao se krivim to je izgubio polaflote. Gria savesti, nezrelost, upornost da istraje u poslu koji prevazilazi tvoje mogunosti to jeestoka kombinacija koja bi upropastila veinu pripadnika vae vrste. ak bi se, rekao bih, moglotvrditi da je Bog gurnuo Noja u pijanstvo. Moda su zbog toga vai naunici tako nervozni i toliko imje stalo da razlikuju jednog Noja od drugog: posledice su nezgodne. Ali, pria o drugom Noju pijanenje, nepristojnost, hirovito kanjavanje poslunog sina nita od toga nije iznenadilo naskoji smo prvog Noja upoznali na Arci. Bio je to, bojim se, alostan ali ipak predvidljiv sluajpropadanja pod uticajem alkohola.

Kao to rekoh, po izlasku iz broda bili smo euforini. Ako nita drugo, najeli smo se drvetagofera za ceo ivot. I zbog toga bi nam bilo milije da Noje nije bio toliko zadrt kada je projektovaoflotu: barem bismo imali raznovrsniju ishranu. To se Noja, naravno, nije ticalo jer mi nismo ni bili naspisku putnika. Gledano iz dananje perspektive, par hiljada godina kasnije, to mi se ini jonepravednijim nego onda. Nas, slepih putnika, bilo je sedam, a da smo dobili dozvolu za ukrcavanjeprimili bi samo nas dvoje; i mi bismo tu odluku prihvatili. injenica je da Noje nije mogaopredvideti koliko e putovanje trajati, tili s obzirom na to koliko je nas sedmoro malo pojelo za pet ipo godina, svakako ne bi bilo rizino prihvatiti dvoje nas. Uostalom, nismo mi krivi to smodrvomorci.

2Posetioci

Frenklin Hjuz sc ukrcao na brod sat ranije da bi pokazao neophodno prijateljstvo prema onimakoji e mu initi lakim posao sledeih dvadeset dana. Sada, naslonjen na ogradu, gledao je kako seputnici penju uz brodske stepenice: uglavnom su to bili sredoveni i stariji parovi; neki su nosilioigledan peat svoje nacionalne pripadnosti, dok su drugi, suzdraniji, za sada lukavo drali svojeporeklo u tajnosti. Ruke nehajno ali neporecivo prebaene preko ramena svoje saputnice, Frenklin jeigrao istu igru kao i svake godine, pogaajui odakle mu dolazi publika. Sa Amerikancima je bilonajlake; mukarci su bili obueni u leernom stilu Novog sveta, u pastelnim tonovima, dok se enenisu uzbuivale zbog pihtijastih stomaka. Posle njih, najlake je bilo sa Britancima; mukarci su bili usakoima od tvida iz Starog sveta koji su pokrivali be ili oker koulje kratkih rukava, ene su imalekvrgava kolena i bile spremne da se popnu uz bilo koju planinu ako samo namiriu postojanje nekoggrkog hrama. Bila su tu i dva kanadska para, iji su frotirski eiri imali upadljlive oznakejavorovog lista; zatim mrava vedska porodica, sa etiri plavokose glave; nekoliko Francuza iItalijana koje je bilo lako pomeati, i koje je Frenklin identifikovao mrmljajui samo baguette ilimacaroni; i estoro Japanaca, koji su prkosili stereotipu time to svi zajedno nisu imali ni jednujedinu kameru. Sa izuzetkom nekoliko porodinih grupa i ponekog usamljenog Engleza estetizovanogizgleda, svi su se peli uz stepenice u poslunim parovima.

ivotinje su dole dve po dve, prokomentarisao je Frenklin. Bio je visok, krupan mukaracetrdesetih godina, blede plave kose i crvenog tena, koji su zavidljivci pripisivali piu, adobronamerni preteranom izlaganju suncu; njegovo lice izgledalo je poznato na onaj nain zbog kojegzaboravite da se upitate da li je zgodan ili nije. Njegova pratilja, ili asistentkinja, ali ne, insistiralabi, sekretarica, bila je mrava crnokosa devojka, obuena u odeu specijalno kupljenu za ovokrstarenje. Razmetljivo pokazujui da je u ovome iskusan, Frenklin je nosio kaki koulju i par starihfarmerki. Mada to nije ba bila uniforma koju su putnici oekivali od poznatog gostujueg predavaa,precizno je ukazivala na poreklo onog ugleda koji je Frenklin uivao. Da je bio ameriki profesor,mogao je da iskopa neko odelo od krepa; da je bio britanski profesor, moda laneni sako bojesladoleda. Ali, Frenklinova slava (koja nije bila toliko rairena kako je on zamiljao) poticala je satelevizije. Poeo je kao glasnogovornik za tue poglede, kao mladi ovek u odelu od rebrastogsomota, koji je na prijatan i nenametljiv nain objanjavao kulturu. Posle nekog vremena, shvatio jeda nema bilo kakvog razloga da i ne pie te stvari, kad ve moe da ih izgovara. U poetku, to je bilotek dodatni materijal: Frenklin Hjuz na picama, zatim priznanje za koautorstvo scenarija, ikonano dostignue napisao i vodio Frenklin Hjuz. ta je bilo polje njegovog naroitog znanja,niko nije mogao sasvim da uhvati, ali on se slobodno kretao kroz arheologiju, istoriju i komparativnukulturu. Specijalizovao se za savremene aluzije, koje bi prosenom gledaocu pribliile i uinileshvatljivim takve mrtve teme kao to su Hanibalov prelazak preko Alpa, vikinke riznice u IstonojAngliji, ili Herodove palate. Hanibalovi slonovi bili su oklopne jedinice svog vremena, izjavio bion dok bi ustro gazio po nekom stranom pejzau; ili, To je onoliko peaka koliko gledalaca moeda stane na Vembli kada se igra finale Kupa; ili, Herod nije bio samo tiranin i ujedinitelj svojezemlje, bio je i pokrovitelj umetnosti moda bi o njemu trebalo misliti kao o Musoliniju odukusa.

Frenklinova televizijska slava uskoro mu je donela drugu enu, a, nekoliko godina kasnije, idrugi razvod. Sada su njegovi ugovori sa kompanijom Aphrodite Cultural Tours ukljuivali uvek ikabinu za njegovu asistentkinju; posada Svete Eufemije sa divljenjem je primeivala daasistentkinje obino ne bi trajale due od jednog putovanja. Frenklin je bio velikoduan premastjuardima, i popularan kod onih koji su platili par hiljada funti za svojih dvadeset dana. Imao jesimpatinu naviku da ponekad krene za omiljenom digresijom tako zaneseno da bi morao da zastane iosvrne se uz zbunjeni osmeh pre nego to bi uspeo da se seti gde bi trebalo da se nalazi. Mnogiputnici meusobno su komentarisali Frenklinov oigledan entuzijazam za njegov predmet, kako je toosveenje u ova cinina vremena, i kako stvarno uspeva da im oivi istoriju pred oima. Ako mu jekoulja esto bila neuredno zakopana, i ako su farmerke ponekad bile isflekane od jastoga, to susamo bili dokazi njegove privlane predanosti poslu. Njegova odea je, takoe, govorila ohvalevrednoj demokratinosti uenosti u savremenom svetu: ovek, oigledno, nije morao bitidosadni profesor sa utirkanom kragnom da bi razumeo principe grke arhitekture.

Pozdravna veera je u osam, rekao je Frenklin. Trebalo bi par sati da radim na predavanju zasutra ujutro.

Valjda si to ve dovoljno puta radio u ivotu? Tria se napola nadala da e sa njom ostati napalubi dok budu isplovljavali iz venecijanskog zaliva.

Moram svake godine da ga osveavam. Inae bih se ubajatio. Ovla joj je dodirnuo podlakticui otiao u potpalublje. Zapravo, njegov sutranji govor bie u dlaku isti kao i prethodnih pet godina.Jedina razlika jedina stvar koja je trebalo da sprei Frenklina da se ne ubajati bilo je Triinoprisustvo umesto ... umesto, kako se ono zvae ona poslednja devojka? Ipak, voleo je da odrava mito tome kako sprema svoja predavanja, i lako se mogao odrei prilike da jo jednom vidi Venecijukako nestaje u daljini. I dalje e biti na istom mestu sledee godine, santimetar ili dva blia moru,ruiastog tena malo oronulijeg, ba poput njegovog.

Sa palube, Tria je gledala grad sve dok zvonik crkve Svetog Marka nije postao veliinepatrljka od olovke. Upoznala je Frenklina pre tri meseca, kada je nastupio u televizijskoj emisiji zakoju je ona radila kao pomoni istraiva. Nekoliko puta su bili u krevetu, ali ne suvie esto.Devojkama s kojima je delila stan rekla je da ide na put s prijateljem iz kole; ako stvari dobrokrenu, otkrie im tajnu kad se vrati, ali do daljeg bila je malo sujeverna. Frenklin Hjuz! Za sada jebio veoma paljiv, ak joj je dodelio i neke nominalne dunosti, kako ne bi suvie izgledala kaonjegova devojka. Veina ljudi sa televizije inila joj se nekako lanim armantni, ali ne sasvimpoteni. Frenklin je bio isti na ekranu kao i van njega: otvoren, aljiv, eljan da ti ispria stvari.Moglo se verovati u ono to je govorio. Televizijski kritiari podsmevali su se njegovom nainuoblaenja i tome kako mu se malje na grudima vide kada mu je koulja raskopana, a ponekad su sesmejali i onome to on govori, ali to je bila ista zavist; ba bi volela da vidi nekog od tih kritiarada nastupa kao Frenklin. Uiniti da stvari izgledaju lake, rekao joj je on za vreme njihovog prvogruka, najtea je od svih stvari. Druga tajna televizije, rekao je, jeste da naui kada da uuti i pustida slike govore umesto tebe Mora da nae onu tananu ravnoteu izmeu slike i rei. Potajno,Frenklin se nadao da e doiveti i najveu poast na pici: Napisao, vodio i reirao Frenklin Hjuz.U svojim snovima, ponekad bi za sebe koreografisao dugaak kadar etnje po rimskom Forumu,tokom kojeg bi proao od slavoluka Septimija Severa do Vestinog hrama. Jedini problem bio je gdepostaviti kameru.

Prvi deo putovanja, dok su plovili niz Jadran, protekao je uobiajeno. Prvo je dola veeradobrodolice, tokom koje je posada odmeravala putnike, a putnici oprezno kruili jedni oko drugih;zatim Frenklinovo uvodno predavanje, u kojem je on laskao svojoj publici, nipodatavao svojutelevizijsku slavu i obznanio da je osveavajua promena obraati se pravim ljudima, a ne staklenomoku i kamermanu koji vie Dlaka u ramu, ajmo jo jednom srce, vai? (tehniki izraz e, svakako,biti nerazumljiv veini njegove publike, to je on i nameravao: bilo im je dozvoljeno da budusnobovi u pogledu televizije, ali ne i da misle da je to posao za idiote); i, konano, tu je biloFrenklinovo drugo uvodno predavanje, iji je uspeh bio jednako vaan, kojim je svojoj asistentkinjiobjanjavao da je to kako dobro da se provedu najvanije o emu moraju misliti. Naravno da emorati da rade tavie, bie trenutaka kada e on, ma koliko to ne eleo, morati da se zatvori ukabinu sa svojim belekama ali, uglavnom, mislio je da ovo treba da shvate kao tronedeljni odmorod odvratnog engleskog vremena i intriga na televiziji. Tria je klimala glavom, mada kao pomoniistraiva nije jo ni videla, a kamoli iskusila, neke intrige. Iskusnija devojka odmah bi shvatila daFrenklin zapravo govori Nemoj od mene oekivati vie od ovoga. Poto je Tria bila spokojna ioptimista, neto blae je interpretirala njegov kratki govor u smislu Budimo oprezni da ne stvorimolana oekivanja to je bilo otprilike ono to je Frenklin i mislio, da budemo poteni premanjemu. Svake godine, blago bi se zaljubio nekoliko puta, to je bila sklonost koju je prezirao, alikojoj se i redovno preputao. Meutim, nipoto nije bio bezoseajan, i onog trenutka kada bi osetioda je nekoj devojci naroito nekoj finoj devojci potrebniji nego to je ona njemu, osetio bistraan nalet straha. Ova narastajua panika obino bi ga navela da uini jednu od dve stvari ili,da predloi da se ta devojka useli u njegov stan, ili da se iseli iz njegovog ivota ni jednu ni drugunije ba sasvim eleo. Njegov pozdravni govor za Deni, Keti ili, u ovom sluaju, Triu, bio je preposledica opreza nego cinizma, mada nije bilo iznenaujue to bi ga se kasnije, kada stvari krenunagore, Deni ili Keti ili u ovom sluaju Tria seale kao proraunatijeg nego to je stvarno bio.

Ista ta opreznost, koja se, kroz mnoge jezive novinske izvetaje, uporno oglaavala, navela jeFrenklina Hjuza da izvadi irski paso. Svet nije vie bio prijatno mesto gde vam stari tamnoplavibritanski paso, popunjen reima novinar i BBC, osigurava sve to elite. Dravni sekretarNjenog britanskog velianstva, mogao je Frenklin napamet da navede, trai i zahteva, u ime Njenogvelianstva, od svih kojih se to tie da nosiocu ove isprave prue potrebnu pomo i zatitu. Malosutra. Ovih dana, Frenklin je putovao sa zelenim irskim pasoem sa zlatnom harfom na koricama,zbog koje se, uvek kada bi ga pokazao, oseao pomalo kao predstavnik Ginisove pivare. U samompasou, re novinar nedostajala je u uglavnom potenom linom opisu koji je Frenklin samsastavio. Bilo je zemalja na svetu koje nisu pruale dobrodolicu novinarima, i gde se verovalo da suoni bele koe, koji se jo pretvaraju da ih zanima arheologija, zasigurno britanski pijuni. Manjekompromitujua formulacija pisac bila je smiljena i kao nain samoohrabrivanja. Ako Frenklinsebe opie kao pisca, moda e ga to i naterati da postane pisac. Sledei put, postoji realna ansa dase od serije napravi knjiga; a posle toga, razmiljao je o neem ozbiljnom ali uzbudljivom linojistoriji sveta, na primer o neem to bi mesecima moglo da se gnezdi na listama najboljeprodavanih knjiga.

Sveta Eufemija bila je star ali udoban brod, sa dostojanstvenim italijanskim kapetanom iefikasnom grkom posadom. Aranmani Aphrodite Tours privlaili su predvidljive klijente, razliitihnacionalnosti, ali homogenog ukusa. To su bili ljudi koji su vie voleli da itaju nego da se na palubiigraju nabacivanja kolutova na klin, i koji su pretpostavljali sunanje odlasku u diskoteku. Svuda su

pratili gostujueg predavaa, ili na veinu predloenih izleta, i prezirali magarce od slame uprodavnicama suvenira. Nisu doli zbog romantike, mada ih je gudaki trio ponekad podsticao namalo staromodnog plesa. Smenjivali su se za kapetanovim stolom, bili matoviti kada bi doao red namaskenbal, i paljivo su itali brodske novine, u kojima su objavljivane ture puta koji treba da preutog dana, uz roendanske estitke i nekontroverzne dogaaje sa evropskog kontinenta.

Trii se atmosfera inila malo umalom, ali bila je to dobro organizovana umalost. Kao i ugovoru svojoj asistentkinji, Frenklin je u svom predavanju istakao da su sledee tri nedelje uglavnomzadovoljstvo i oputanje. Diskretno je napomenuo da ljudi imaju razliite nivoe interesovanja zadrevnu starinu, i da on nema nameru da vodi dnevnik i upisuje minuse onima koji ne dolaze napredavanja. Frenklin je simpatino priznao da je bilo trenutaka kada bi se i on zamorio od jo jednogniza korintskih stubova ocrtanih na nebu bez oblaka; ipak, rekao je to tako da su putnici mogli da mune poveruju.

Poslednji tragovi severne zime ostali su iza njih, i Sveta Eufemija ponela je svoje zadovoljneputnike u mirno mediteransko prolee. Sakoi od lana zamenili su one od tvida, kostimi sapantalonama povukli su se pred pomalo demodiranim letnjim haljinama. Kroz korintski kanal suproli nou; neki od putnika u pidamama prilepili su se uz prozore, a neki od hrabrijih izali su napalubu, povremeno okidajui beskorisne bliceve svojih kamera. Preli su iz Jonskog u Egejsko more;u Kikladima je bilo neto sveije, ali niko nije mario. Iskrcali su se na snobovskom Mikonosu, gde jejedan stari direktor kole iskrenuo zglob dok se pentrao po ruevinama; na mermernom Parosu i navulkanskoj Teri. Krstarenje je ve deset dana trajalo kada su se zaustavili na Rodosu. Dok su putnicibili na kopnu, u Svetu Eufemiju je utovareno gorivo, povre, meso i jo vina. Takoe, na nju seukrcalo i nekoliko posetilaca, ali to nije postalo jasno sve do sledeeg jutra.

Plovili su ka Kritu, i, u jedanaest sati, Frenklin je poeo svoje uobiajeno predavanje o Knososui minojskoj civilizaciji. Morao je da bude oprezan, jer njegova publika obino je znala poneto oKnososu, i neki od njih imali su svoje teorije. Frenklin je voleo kada bi mu ljudi postavljali pitanja;nije mu smetalo da se opskurni, ili ak i tani podaci dodaju onome to je on upravo ispriao zahvalio bi se uz utivi naklon i promrmljano "Herr Professor, sugeriui da je u redu da neki odnas pune svoje glave slabo poznatim detaljima, sve dok drugi imaju pregled cele slike; ali ono toFrenklin Hjuz nije mogao da podnese bili su gnjavatori sa fiks-idejama koje su jedva ekali daisprobaju na gostujuem predavau. Izvinite, g. Hjuz, ovo mi izgleda veoma egipatski kako znamoda to nisu Egipani sagradili? Zar vi ne uzimate zdravo za gotovo da je to Homer napisao iako ljudisamo misle da je to njegovo (mali osmeh) ili njeno delo? Ja nemam nikakvo struno znanje otome, ali zar ne bi, svakako, bilo loginije da ... Uvek je bio bar jedan od ovih, koji se pretvarao daje zbunjeni ali razumni amater; ne dozvoljavajui da ga zbuni prihvaeno miljenje, on ili ona znali bi da istoriari samo blefiraju, i da se sloene stvari najbolje razumeju vatrenom intuicijomkoja nije zagaena ni najmanjim znanjem ili istraivanjem. Cenim to to govorite, g. Hjuz, alisvakako bi bilo loginije ..., Frenklin bi povremeno poeleo da kae, ali nikada jo nije, da mu seini da ove ivahne pretpostavke o prolim civilizacijama vuku korene preteno iz holivudskihfilmova sa Kirkom Daglasom ili Bertom Lankasterom. Zamiljao je kako slua nekog od ovihkomedijanata do kraja, i odgovara, sa ironinim naglaskom na prilogu, Shvatate, naravno, da filmBen Hur nije sasvim pouzdan? Ali, ne na ovom putovanju. tavie, ne sve dok ne bude siguran damu je to poslednje putovanje. Tada e moi malo da se opusti. Moi e da bude iskreniji premapublici, manje oprezan sa piem, prijemiviji za izazovne poglede.

Posetioci su zakasnili na predavanje Frenklina Hjuza o Knososu, i on je ve proao onaj deo ukojem se pretvarao da je ser Artur Evans kada su oni otvorili dvostruka vrata i ispalili jedan hitac utavanicu. Erenklin, jo zanet svojim nastupom, promrmljao je Moe li neko ovo da mi prevede? alito je bila stara ala, i nedovoljna da povrati panju putnika. Oni su ve zaboravili Knosos iposmatrali su visokog mukarca sa brkovima i naoarima koji se spremao da preuzme Frenklinovomesto za pultom. U normalnim okolnostima, Frenklin bi mu moda prepustio podijum poto bi seutivo raspitao za njegove kvalifikacije. Meutim, kako je ovaj ovek nosio veliku automatsku pukui imao jednu od onih crvenih kariranih marama koje su nekada oznaavale simpatine pustinjskeratnike odane Lorensu od Arabije, ali koje su poslednjih godina poele da oznaavaju mahniteteroriste eljne da ubijaju nevine ljude, Frenklin je samo napravio neodreeni gest rukom koji jemogao znaiti Izvolite i seo na svoju stolicu.

Frenklinova se publika kako je jo mislio o njoj u kratkom naletu sopstvenikog oseanja utiala. Svi su izbegavali neoprezne pokrete; skoro da su diskretno prestali i da diu. Bilo je triposetioca, i druga dvojica su uvala dvostruka vrata koja su vodila u salu za predavanja. Onaj visokisa naoarima izgledao je skoro kao uenjak kada je lupnuo po mikrofonu, poput predavaa svuda nasvetu: delimino da bi video da li radi, delimino da bi privukao panju. Drugi deo ovog gesta nijebio neophodan, strogo govorei.

Izvinjavam se zbog smetnje, poeo je, izazvavi nekoliko nervoznih osmeha. Bojim se,meutim, da je neophodno da na neko vreme prekinemo va odmor. Nadam se da prekid nee bitidug. Svi ete ostati ovde, sedei upravo tu gde ste sada, dok vam mi ne kaemo ta da radite.

Jedan glas, muki, ljut i ameriki, zapitao je iz sredine gledalita, Ko ste vi i ta, kog vraga,hoete? Arapin se nagnuo nazad ka mikrofonu, i sa prezrivom prefinjenou diplomate, odgovorioao mi je, u ovom trenutku pitanja ne primamo. Onda, da bi bio siguran da ga niko nee pomeatisa diplomatom, nastavio je. Mi nismo ljudi koji veruju u nepotrebno nasilje. Meutim, kada samispalio hitac u tavanicu da privuem vau panju, podesio sam ovaj ovde mali prekida tako da pukaispaljuje samo po jedan metak. Ako ga prebacim to je i uinio, drei podignutu puku poputinstruktora pred izuzetno glupom publikom puka e nastaviti da puca sve dok se arer neisprazni. Nadam se da je to jasno.

Arapin je napustio salu. Ljudi su se drali za ruke; bilo je povremenog jecanja i plaa, ali jeuglavnom vladala tiina. Frenklin je bacio pogled na Triu na suprotnom kraju sale. Njegovimasistentkinjama bilo je dozvoljeno da dolaze na predavanja, ali ne i da mu sede direktno pred oima Ne smem poeti da mislim na pogrenu stvar. Nije izgledalo da je uplaena, pre zabrinuta okotoga ta bi bilo ispravno uiniti. Frenklin je hteo da kae, Sluaj, ovo mi se pre nije dogaalo, ovonije uobiajeno, ne znam ta da radim, ali se zadovoljio neodreenim pokretom glave. Posle desetminuta ukoene tiine, jedna Amerikanka pedesetih godina je ustala. Jedan od dvojice posetilaca kojisu uvali vrata odmah je viknuo na nju. Ona nije obratila panju, i isto tako je ignorisala i apat iispruenu ruku svog mua. Niz centralni prolaz je krenula ka naoruanim ljudima, stala par metaraispred njih, i jasnim glasom iz koga se prelivala panika, rekla, Moram da idem u prokleto kupatilo.

Arapi niti su odgovorili niti su je pogledali u oi. Umesto toga, blagim otklonom puaka pokazalisu, onoliko jasno koliko je sa takvim stvarima mogue, da ona u ovom trenutku predstavlja velikumetu, i da e svaki dalji pokret napred potvrditi tu injenicu na oigledan i konaan nain. Ona seokrenula, vratila na svoje mesto, i poela da plae. Druga ena na desnoj strani sale istog trenutka je

zajecala. Frenklin je opet pogledao Triu, klimnuo glavom, ustao, i, namemo ne gledajui straare,priao govornici. Kao to sam govorio... Znaajno se nakaljao, i svi su se pogledi vratili na njega.Govorio sam da palata u Knososu nipoto ne predstavlja prvu ljudsku naseobinu na tom mestu. Onislojevi koje mi nazivamo minojskim prostiru se do sedamnaest stopa dubine, ali ispod njih imaznakova ljudskog ivota sve do otprilike dvadeset i est stopa, lamo gde je izgraena palata bilo jeivota bar deset hiljada godina pre nego to je poloen prvi kamen ...

inilo mu se normalnim da opet dri predavanje. Takoe, oseao se kao da je perjem ukraeniogrta vode pao na njegova lea. Odluio je da to prihvati, u poetku oprezno. Da li uvari razumejuengleski? Moda. Da li su ikada bili na Knososu? Nije naroito verovatno. Stoga je Frenklin,opisujui salu za veanje u palati, izmislio veliku glinenu tablu koja je, kako je utvrdio, verovatnovisila iznad gipsanog prestola. Na njoj je pisalo u tom trenutku, pogledao je ka Arapima Miivimo u tekim vremenima. Kako je dalje opisivao lokaciju, nalazio je jo tabli, od kojih su mnoge,kako je sada bez straha poeo da istie, imale univerzalne poruke. Iznad svega, ne smemo uinitinita nepromiljeno, pisalo je na jednoj. Na drugoj, Prazne pretnje beskorisne su kao i praznekanije. Na sledeoj, Tigar uvek eka pre nego to skoi (Hjuz se za trenutak zapitao da li jeminojska civilizacija znala za tigrove). Nije bio siguran koliki je deo njegove publike shvatio ta onradi, ali povremeno bi se uo mrmor odobravanja. Na udan nain, on je i uivao u tome. Obilazakpalate zavrio je sa najmanje tipino minojskim od svih svojih napisa: Tamo gde sunce zalazi nalazise velika sila koja nee dozvoliti da se odreene stvari dogode. Zatim je sakupio svoje papire i seo,praen veim aplauzom nego obino. Bacio je pogled na Triu i namignuo joj. Imala je suze u oima.Pogledao je dvojicu Arapa i pomislio, pokazali smo vam, sada vidite kakvi smo mi, to je pravodranje. Zaalio je to nije izmislio neki minojski aforizam o ljudima koji nose crvene kuhinjske krpena glavi, ali i shvatio da se ne bi usudio da to uini. To e sauvati za posle, kada svi budu nasigurnom.

Pola sata ekali su u tiini koja je mirisala na mokrau dok se voda posetilaca nije vratio.Razmenio je nekoliko rei sa straarima, i zatim priao govornici. Reeno mi je da ste slualipredavanje o palati u Knososu, poeo je, i Frenklin je osetio kako mu znoj izbija na dlanovima. Toje dobro.

Vano je za vas da razumete druge civilizacije. Kako su velike, i kako znaajno je zastao padaju. Veoma se nadam da ete uivati u svom putu za Knosos.

Okretao se od mikrofona kada ga je onaj isti ameriki glas, ovaj put pomirljivijim tonom, kao dase dri saveta sa minojskih tabli, upitao, Izvinite, da li biste mogli da nam kaete otprilike ko ste vi ita otprilike hoete?

Arapin se nasmejao. Nisam siguran da bi to u ovoj fazi bila dobra ideja. Klimnuo je glavomda bi oznaio da je zavrio, zatim zastao, kao da utivo pitanje zasluuje bar utiv odgovor. Recimoto ovako. Ako stvari budu ile po planu, vi ete uskoro moi da nastavite sa svojim istraivanjimaminojske civilizacije. Mi emo nestati kao to smo se i pojavili, i inie vam se da smo bili samosan. Onda moete da nas zaboravite. Seaete se samo da smo izazvali malo kanjenje. Zbog toga,nema potrebe da znate ko smo, odakle dolazimo i ta hoemo.

Upravo se spremao da napusti niski podijum, kada je Frenklin, na svoje prilino iznenaenje,rekao, Oprostite. Arapin se okrenuo. Nema vie pitanja. Hjuz je nastavio, Ovo nije pitanje.Samo mislim ... Siguran sam da ste zauzeti drugim stvarima ... ako treba da ostanemo ovde, treba da

nam dozvolite da idemo u klozet. Voda posetilaca se namrtio. ,,U kupatilo, objasnio je Frenklin;zatim opet, ,,u klozet.

Naravno. Moi ete da idete u toalet kada vas premestimo.Kada e to biti? Frenklina je malo zanela uloga koju je sam sebi dodelio. Arapin je, pak,

primetio neprihvatljiv nedostatak pokoravanja. Otro je odgovorio, Onda kada mi odluimo.Izaao je. Deset minuta kasnije, jedan Arapin koga prethodno nisu videli uao je i neto apnuo

Hjuzu. On je ustao. Premestie nas odavde u trpezariju. Prelaziemo po dvoje. Oni koji borave uistoj kabini neka se identilikuju. Biemo odvedeni do naih kabina, gde e nam biti dozvoljeno dakoristimo toalet. Treba da uzmemo svoje pasoe, ali nita drugo. Arapin mu je opet neto apnuo. ,,Inije dozvoljeno zakljuavati vrata od toaleta. Bez podsticanja, Frenklin je nastavio, Mislim da suovi posetioci naeg broda sasvim ozbiljni. Mislim da ne bi trebalo da inimo bilo ta to bi moglo daih naljuti.

Samo jedan uvar bio je na raspolaganju za premetanje putnika, i taj proces potrajao jenekoliko sati. Dok su Frenklina i Triu vodili na palubu C, on joj je nehajno rekao, glasom nekoga kokomentarie vremenske prilike, Skini taj prsten sa desne ruke i stavi ga na levu, kao da ti je burma.Okreni kamen tako da se ne vidi. Ne sada, nego kad bude pikila.

Kada su stigli u trpezariju, njihove pasoe je pregledao peti Arapin. Triu su poslali u dalji deo,gde su Britanci bili u jednom uglu, a Amerikanci u drugom. U sredini sobe bili su Francuzi, Italijani,dvoje panaca i Kanaani. Najblie vratima bili su Japanci, veani, i Frenklin, jedini Irac. Meduposlednjim parovima koji su uvedeni bili su Cimermanovi, dvoje gojaznih, dobro obuenihAmerikanaca. Hjuz je prvo mislio da se mu bavi proizvodnjom odee, da je bivi majstor krojakoji je otvorio svoju firmu; meutim, nedavni razgovor na Parosu pokazao je da je on u stvarinedavno penzionisani profesor filozofije sa Srednjeg zapada. Dok su prolazili kraj Frenklinovogstola na putu ka amerikoj etvrti, Cimerman je tiho promrmljao, Odvajaju iste od neistih.

Kada su svi bili na okupu, Frenklin je odveden u kancelariju brodskog ekonoma, gde se voa biosmestio. Zapitao se da li su mu brkovi i blago okruglasti nos privreni za naoare; moda su seskidali zajedno.

,,A, gospodin Hjuz. Izgleda da ste vi njihov predstavnik. U svakom sluaju, va poloaj je sadaozvanien. Objasniete im sledee. inimo ta god moemo da im bude udobno, ali moraju da shvateda ima odreenih tekoa. Svakog sata, moi e meusobno da razgovaraju po pet minuta. U istovreme, oni koji ele da idu u toalet moi e to da uine. Jedan po jedan. Vidim da su oni svi razloniljudi, i ne bih voleo da odlue da ne budu razloni. Jedan od njih kae da ne moe da nae svojpaso. Kae da se zove Tolbot.

Gospodin Tolbot, da. Slabani, stariji Englez koji je uglavnom postavljao pitanja o religiji ustarom svetu. Blaga osoba bez sopstvenih teorija, hvala Bogu.

On e sedeti sa Amerikancima.Ali, on je Britanac. Iz Kiderminstera.Ako se seti gde mu je paso, i ako se pokae da je Britanac, onda moe da sedi sa Britancima.Vidi se da je Britanac. Jamim da je Britanac. Arapin nije izgledao impresioniran. Ne govori

kao Amerikanac, zar ne?Nisam razgovarao sa njim. Ipak, govor nije dokaz, nije li tako? Vi, ini mi se, govorite kao

Britanac, ali va paso kae da to niste. Frenklin je polako klimnuo glavom. Zato emo saekatipaso.

Zato nas tako razdvajate?Mislimo da ete eleti da sedite jedni s drugima. Arapin mu je dao znak da ode.Jo jedna stvar. Moja supruga. Da li moe da sedi sa mnom?Vaa supruga? ovek je pogledao u spisak putnika pred sobom. Vi nemate suprugu.Imam. Putuje pod imenom Tria Mejtlen. To joj je devojako prezime. Venali smo se pre tri

nedelje. Frenklin je napravio pauzu, zatim poverljivo dodao, To mi je trea ena, zapravo.Na Arapina, meutim, Frenklinov harem izgleda nije ostavio neki naroit utisak. Venali ste se

pre tri nedelje? Ipak, izgleda da ne delite kabinu. Zar stvari idu tako loe?Ne, ja imam odvojenu kabinu zbog svog posla, vidite. Zbog predavanja. To je luksuz, imati

odvojenu kabinu, privilegija.Ona je vaa supruga?, glas nita nije otkrivao.Da, jeste, odgovorio je, blago ljut.Ali, ima britanski paso.Irkinja je. Postajete Ircem ako se s Ircem venate. Takav je irski zakon.Gospodine Hjuz, ona ima britanski paso. Slegao je ramenima, kao da je problem nereiv, a

zatim naao reenje. Ali, ako elite da sedite sa svojom suprugom, moete prei za britanski sto.Frenklin se usiljeno nasmeio. Ako sam ja predstavnik putnika, kako mogu da vas vidim da bih

vam preneo zahteve putnika?Zahteve putnika? Ne, vi me niste razumeli. Putnici nemaju zahteve. Vi me neete videti ako ja

ne elim da vidim vas.Poto je preneo nova nareenja, Frenklin je seo sam za svoj sto i razmislio o poloaju u kojem

su se nalazili. Dobra je strana da su se, do sada, prema njima odnosili sa odreenom pristojnou;niko jo nije prebijen ili ubijen, i inilo se da njihovi tamniari nisu histerini krvoloci kakve sumogli da oekuju. Meutim, loa strana bila je sasvim blizu dobre: poto nisu bili histerini, moglose pokazati i da su posetioci odgovorni, efikasni, i da ih je teko odvratiti od njihovih namera. A kojesu bile njihove namere? Zato su oteli Svetu Eufemiju? S kime pregovaraju? I ko uopte upravljaprokletim brodom koji, koliko je Frenklin mogao da primeti, plovi polako u krug?

S vremena na vreme, ohrabrujue bi klimnuo glavom Japancima za susednim stolom. Nije mogaoa da ne primed da putnici na drugom kraju trpezarije povremeno pogledaju u njegovom pravcu, kaoda proveravaju da li je jo tu. Postao je ovek za vezu, moda ak i voda. Ono predavanje oKnososu, pod onim uslovima, bilo je skoro briljantno; trebalo je mnogo vie muda za to nego to jemislio da ih ima. Kada bi sedeo ovako sam, klonuo bi; prepustio bi se mranim mislima. Poetni jenalet oseanja neto nalik ushienju nestajao; zamenjivali su ga letargija i briga. Moda bitrebalo da ode i sedne sa Triom i Britancima. Ali, onda bi moda mogli da mu oduzmudravljanstvo. Podela putnika: da li to znai ono to se on bojao da bi moglo da znai?

Kasno tog popodneva, uli su avion kako ih nadlee, veoma nisko. Iz amerikog dela trpezarijezaulo se prigueno odobravanje; zatim je avion otiao. U est sati, pojavio se jedan od grkihstjuarda sa posluavnikom punim sendvia; Frenklin je primetio efekat straha na glad. U sedam sati,

kada je krenuo da se olaka, jedan ameriki glas mu je doapnuo, Samo tako nastavi. Kada sevratio za svoj sto, trudio se da deluje ozbiljan i samouveren. Problem je bio u tome to, koliko je vierazmiljao, toliko manje veselim se oseao. Poslednjih godina, zapadne vlade bile su veoma bunepo pitanju terorizma, govorei kako se mora stajati uspravno i suprotstaviti se toj pretnji; ali pretnja,izgleda, nikada nije shvatala da joj se suprotstavljaju, i nastavljala je po starom. Oni koji bi se naliu sredini, ginuli bi; vlade i teroristi su preivljavali.

U devet sati, Frenklin je opet pozvan u ekonomovu kancelariju. Putnike je trebalo premestiti zano: Amerikance nazad u salu za predavanja, Britance u diskoteku, i tako dalje. Ove odvojene grupebie potom zakljuane. Bilo je to neophodno: i posetioci su morali da spavaju. Pasoe je trebalouvek imati spremne za pregled.

ta je bilo sa gospodinom Tolbotom?Postao je poasni Amerikanac. Dok ne pronae svoj paso.,,A sa mojom enom?Gospoicom Mejtlend. ta sa njom?Moe li da mi se pridrui?,,A. Vaa britanska supruga.Ona je Irkinja. Udate se za Irca, postanete Irkinja. Takav je irski zakon.Zakon, gospodine Hjuz. Ljudi uvek govore nama ta je zakon. Cesto sam zbunjen onim to oni

smatraju zakonitim i nezakonitim. Skrenuo je pogled iza Frenklina, na mapu Sredozemlja. Da li jezakonito bacati bombe na izbeglike logore, na primer? esto sam pokuavao da otkrijem zakon kojikae da je ovo dozvoljeno. Ali, to je duga rasprava, i ponekad mislim da su rasprave beskorisne, kaoto je beskoristan i zakon. Prezrivo je slegnuo ramenima. Sto se tie pitanja gospoice Mejtlend,nadajmo se da njena nacionalnost nee postati, kako da kaem, relevantna.

Frenklin je pokuao da suzbije drhtaj. Ponekad su eufemizmi bili daleko straniji od direktnihpretnji. Da li moete da mi kaete kada bi mogla postati ... relevantnom?

Oni su glupi, shvatate li. Glupi su jer misle da smo mi glupi. Lau na najoiglednije naine.Kau da nemaju ovlaenja da neto uine. Kau da se neke stvari ne mogu srediti na brzinu. Naravnoda mogu. Postoji neto to se zove telefon. Ako misle da su neto nauili iz ranijih incidenata ovevrste, glupi su ako misle da mi nismo. Znamo kakva je njihova taktika, lai i odlaganja, touspostavljanje nekakvog odnosa sa borcima za slobodu. Sve to mi znamo. I poznata su namogranienja tela za preduzimanje akcije. Tako da nas vae vlade primoravaju da uinimo ono tokaemo da emo uiniti. Ako bi poeli odmah da pregovaraju, ne bi bilo problema. Ali, oni ponu tekkada je prekasno. Sve ide njima na duu.

Ne, rekao je Frenklin. Ide i nama.Vi, gospodine Hjuz, ini mi se, ne morate jo dosta dugo vremena da brinete.Koliko dugo je to dosta dugo?tavie, mislim da moda uopte ne morate da se brinete.Koliko dugo je dosta dugo?Voa je zastao, zatim nainio gest aljenja. U neko doba sutra. Raspored je, vidite, fiksiran.

Govorimo im to od samog poetka.

Jedan deo Frenklina Hjuza nije mogao da veruje da on vodi ovaj razgovor. Drugi deo je eleo dakae kako je ouvek podravao ono za ta se njegovi tamniari bore ma ta to bilo i da, uzgredbudi reeno, one rei na irskom u njegovom pasou znae da je lan IRA, i da li, za ime boje, moeda ode u svoju kabinu, i legne, i zaboravi na celu stvar. Umesto svega toga, ponovio je, Raspored?Arapin je klimnuo glavom. Bez razmiljanja, Frenklin je rekao, Jedan na sat? Odmah je poeleo danita nije rekao. Moda je ovom tipu stavljao misli u glavu.

Arapin je odmahnuo glavom. Dvoje. Par na svaki sat. Ukoliko ne povisite ulog, niko vas neshvata ozbiljno.

Boe. Ukrcate se i ubijate ljude tek tako. Tek tako?Mislite da bi bilo bolje kada bismo im objasnili zato ih ubijamo? Ton je bio sarkastian.Pa, zapravo, da.Mislite da bi pokazali razumevanje? Sada se vie osealo podrugivanje nego sarkazam.

Frenklin je utao. Pitao se kada e ubijanje poeti. ,,Laku no, gospodine Hjuz, rekao je voaposetilaca.

Frenklin je za tu no smeten u trpezariju zajedno sa vedskom porodicom i tri japanska para.Oni su, zakljuio je, najbezbednija grupa meu putnicima. veani zato to je njihova drava uvenapo svojoj neutralnosti; Frenklin i Japanci verovatno zato to su u nedavnoj prolosti i njihove draveproizvele teroriste. Smeno. estoro Japanaca koji su doli na kulturno krstarenje po Evropi niko nijepitao da li se slau sa raznim politikim ubicama u svojoj zemlji; ni Frenklina niko nije pitao o IRA.Ginisov paso, koji je dobio zbog neke genealoke sluajnosti, doputao je mogunost da on imarazumevanja za posetioce, i to mu je bila zatita. U stvari, Frenklin je mrzeo IRA, kao to je mrzeo isvaku drugu politiku grupu koja je smetala, ili bi mogla da smeta njegovom glavnom zanimanju biti Frenklin Hjuz. to se toga tie a u skladu sa sv