IP Telefonija -skripta

7/15/2019 IP Telefonija -skripta

1/17

H.323 Pitanja i odgovori

1. H.323 arhitektura (osnovni elementi sistema)

4 osnovne komponente (elementi) sistema:

Terminal Gateway Gatekeeper MCU

2. H.225.0 protokol (RAS i call signaling)

RAS (Registration, Admission, Status)Koristi se za razmenu kontrolnih informacija izmeu gejtkipera i krajnjih taaka u okviru zone, i izmeugejtkipera u razliitim zonama

Prenos je uvek preko UDP-a.

Call signaling signalizacija pozivaKoristi se za uspostavljanje i raskidanje veza izmeu H.323 krajnjih taaka.Prenos preko UDP ili TCP.

3. H.245 protokol (cemu sluzi)

Call controll signaling kontrola pozivaKontrolni protokol koji slui za razmenu kontrolnih informacija vezanih za poziv dve ili vie krajnjihtaaka; tj razmenjuju se informacije o sposobnostima krajnjih taaka za prijem/slanje razliitih formata.Prenos preko UDP-a i TCP-a.

4. gejtvej funkcije

Funkcije GATEWAY-a: Look-up tabela Povezivanje Digitalizacija Demodulacija Kompresija Dekompresija/Remodulacija

5. gejtkiper funkcije

Obavezne funkcije: Prevoenje adresa Kontrola pristupa Kontrola propusnog opsega Upravljanje zonom

Opcione funkcije: Signalizacija kontrole poziva Autorizacija poziva Upravljanje propusnim opsegom


2/17

Upravljanje pozivom

6. MCU

MCU ima dve funkcionalne celine: MC (Multipoint Controler - obavezna komponenta) - je zaduen za razmenu informacija o

sposobnostima terminala i za upravljanje konferencijom.

MP (Multipoint Processor opciona komponenta) - vri funkcije procesiranja signala Podrava tri tipa konferencijskih veza:

Centralizovane Decentralizovane Hibridne

Decentralizovane konferencijske veze omoguavaju a priori multipoint konferencije i ad-hoc multipointkonferencije.

1. Navedite osnovne signalizacione protokole.

To su : RAS protokol, Q.931 protokol, i H.245 protokol.

2. ta sve treba uiniti i kojim redosledom, da bi se uspostavila komunikacijaizmeu dve krajnjetake?

Krajnja taka koja eli da uspostavi komunikaciju sa nekom drugom krajnjom takom, prvo pokreeRAS sesiju sa gejtkiperom (preko UDP porta) radi pribavljanja dozvole za to. Zatim sledi razmena

Q.931 signalizacije preko UDP-a ili TCP-a. I na kraju, poinje kontrolna signalizacija preko H.245protokola kojom se uspostavljaju logiki kanali i omoguava RTP prenos medije preko UDPprotokola.

3. Na koje funkcije se odnosi RAS signalizacija?

Otkrivanje gejtkipera (Gatekeeper discovery) Registracija (Registration) Otkazivanje registracije (Unregistration) Pristup (Admission)

Upravljanje propusnim opsegom (Bandwidth change) Lociranje krajnje take (Endpoint Location) Zavretak poziva (Call Disengage) Status (Status) Dostupnost resursa (Resource Availability) Nestandardna funkcija (Non-standard)

4. Koje su osnovne procedure u H.323 standardu?

XRQ Request (zahtev)XCF Confirm (odgovor)XRJ Reject (odgovor sa razlogom za odbijanje)

5. Koja dva metoda otkrivanja gejtkipera od strane krajnje take postoje?


3/17

To su statiki i dinamiki.

6. Kada se koristi statiki metod?

Statiki metod (Unicast manual method) se koristi kada je adresa gejtkipera unapred poznata. Tadase na UDP port 1718 datog gejtkipera alje GRQ poruka, na koju potom gejtkiper odgovara sa

pozitivnom (GCF) ili negativnom (GRJ) porukom.

7. Kada se koristi dinamiki metod?

Dinamiki metod (Multicast autodiscovery) se koristi kada adresa gejtkipera nije unapred poznata.Tada je neophodno da krajnja taka utvrdi dostupnost gejtkipera. Ovo se ostvaruje slanjem multicast

poruke na koju moe pozitivno odgovoriti vie gejtkipera kod kojih se krajnja taka moe registrovati.

8. ta je signalizacija poziva?

Signalizacija poziva predstavlja signalizaciju izmeu krajnjih taaka pomou koje se obavljauspostavljanje i raskidanje poziva. U H.323 koristi se modifikovana ITU-T preporuka Q.931 koja

predstavlja deo nove preporuke H.225.0. Preporuka Q.931 definie signalizacioni protokol treegnivoa koji se koristi u ISDN mreama, a u H.225.0 koristi se samo jedan deo Q.931 poruka. PoredQ.931, koristi se i jedna poruka iz Q.932.

9. Koje 4 osnovne vrste topologije u H.323 mreama postoje? (Navesti nacin povezivanja)

Mrea bez gejtkipera viestruke veze izmeu gejtveja Mrea sa jednim gejtkiperom Mrea sa vie zona viestruke veze izmeu gejtkipera Mrea sa gejtkiperom vieg nivoa

1. H.245 kontrola toka poziva(upotreba, vrste poruka)?

Koristi se za uspostavljanje i kontrolu tokova medije.U jednostavnoj komunikaciji dve strane onobezbedjuje kompatibilnost formata medije i ukladjivanje zahteva u pogledu propusnog opsega,dok uslozenim vezama obezbedjuje multipleksiranje visestrukih tokova medije.Njegova osnovna f-ja jesterazmena poruka izmedju jedne i druge kranje tacke. Tipovi poruka:

Zahatevi-poruke koje od primaoca zahtevaju neku akciju i da odmah odgovori na poruku Odgovori-poruke koje se salju kao odgovori na zahteve

Komande-poruke koje od primaoca zahtevaju akciju,ali nije potreban odgovor Indikacije-ovo su neformalne poruke koje ne zahtevaju nikakav odgovor

2. Koncept logickoh kanala?

Kanal predstavlja jednosmernu putanju izmedju dve krajnje tacke tako da u IP okruzenju njega definiseIP adresa i broj porta,broj kanala odredjuje predajna strana. Logicki kanali su jednosmerni.Iniciranjeotvaranja logickog kanala se obavlja komadom OpenLogicalChannelkoja sadrzi broj logickog kanala iinformacije o tipu medija koja se salje.Kada druga kranja tacka zeli da prihvati prijem medije,odgovarasa OpenLogicalChannelAck koji sadrzi broj RTP porta na koji treba slati podatke.Same poruke se

prenose preko posebnog logickog kana sa oznakom 0 i on je poseban u tom smislu sto se zatvara tek po

okoncanju poziva.

3. H.245 procedure?


4/17

Pre uspostavljanja logickih kanala moraju se obaviti sledeci koraci: Razmena mogucnosti,omogucava kranjim tackama da razmene informacije o mogucnostima

prijema i slanja odredjenih medija tj. u kompatibilnosti medija.Jedna kranja tacka definise svojemogucnosti u okviru poruke TerminalCapatibilitySetna koju je neophodno odgovoriti porukomTerminalCapatibilitySetAckkoja je najcesce prazna. Ako postoji problem sa zahtevom vraca se

poruka TerminalCapatibilitySetRejectkoja sadrzi razlog za odbijanje.Takodje jedna kranja tackamoze da obavesti drugu o svojim mogucnostima putem slanja porukeSendTerminalCapatibilitySet.

Odredjivanje odnosa master-slave,neophodno u komunikacijama izmedju vise korisnika.Za ovajpostupak koriste se dva parametra.Prvi predstavlja vrednost koja odgovara tipu terminala a drugaje slucajan broj koji se generise imedju 1 i 16.777.215.

4. Brza uspostava poziva,kako se ostvaruje?

Obavlja se komandomFastSatrtElementu kojoj se nalaze jedna ili vise H.245 poruka o otvaranjulogickih kanala.

SIP pitanja i odgovori

1.Ukratko opisati SIP protokol ?

SIP protokol za uspostavljanje, modifikaciju, raskidanje multimedijalnih sesija u paketskim mreama. IETFje postavio ovaj protokol kao pandam protokolu H.323 U poslednje vreme ovaj protokol sve vie dominirau VoIP-u. Osobine: jedinstvenost, fleksibilnost i lako proiriv. SIP protokol se bazira na HTTP protokolu, ato znai da koristi klijent/server arhitekturu. Klijent je aplikacija koja alje SIP zahteve, a server je aplikacijakoja odgovara. Ova komunikacija se odvija u transakcijama (zahtev koji se poalje i svi odgovori koji nanjega stignu.) Koristi se u Multicasti Unicastkomunikacijama, ali kao iPush-To-TalkiInstant-Messagingservisa. SIPjepeer-to-peerprotokol, a to znai da nije centralizovan, ve da se servisna inteligencija nalazina krajevima mree,ka krajnjim korisnicima.

2. Osnovni elementiSIPmree? Ukratko objasniti elemente?

Postoje etiri osnovna elementa SIP mree: Korisniki agent(UserAgent-UA) Proksi server(proxy) Redikcioni server(redirect) Registar server

3. ta je dijalog?

S svi zahtevi i odgovori na zahteve ine transakciju. Pored koncepta transakcije razvijen je koncept vezan za

razmenu SIPporuka koji se naziva DIJALOG. Dijalog je SIP relacija koja se uspostavlja izmeu dvaUserAgent-a (korisnikog agenta). On se realizuje tako to jedan UA inicira poziv slanjem zahtevaodredinom UA. Kada odredini UA prihvati zahtev uspostavlja se dijalog. I tada zapoinju transakcije.

4. Format SIP poruke?

Format poruke je zasnovan na RFC 822 dokumentu i izgleda: Startna linija : sadri tip zahteva/odogovora

Jedno ili vie zaglavlja : dodatne informacije vezane za poruku

Prazna linija

Telo poruke (opciono): informacije protokola vieg nivoa, obino se radi o SDP poruci,

ili moe biti slika ili audio zapis koji treba da se prikau sagovornikuSvaka linija se zavrava CRLF karakterom (Carriage Return-Line Feed). Standardni karakter za oznaavanjekraja linije, koji se predstavlja u heksadecimalnom formatu 0x 13, 0x 14.

5. SIP zahtevi Osnovni?


5/17

1. Invite Osnvni SIP metod, slui za uspostavu/modifikaciju sesije;2. ACK Potvrda da je primljen odogovor na prethodno poslati INVITE;3. BYE Terminiranje sesije;4. Options Ispituje mogunosti servera;5. Cancel Otkazivanje trenutnog zahteva;6. Register Zahtev za registraciju UA.

1. Registacija sa autentikacijom

Kod autentikacije upotrebom siea strana koja zahteva dokazivanje identiteta alje izazov. Izazov se sastojiod niza karaktera generisanih na slian nain. Odgovor na izazov je he vrednost, koja se dobija od izazova,korisnikog imena i lozinke. He se formira pomou he-algoritma. Podrazumevano se koristi he-algoritamMD5. Slanje hea zamenjuje slanje lozinke i dokazuje identitet. Strana koja zahteva autentikaciu ima isteinformacije kao i strana koja se auatentikuje i moe da proveri da li je dobijeni he jednak oekivanom.

2. Redirekcioni serveri

Redirekcioni serveri kao odgovor na zahtev vreaju alternativnu adresu na kojoj se nalazi pozvani korisnik.Koriste se odgovori iz klase 3xx. Izuzetak su odgovori koji se ne mogu obraditi pa se koriste iz klase 4xx,5xx, 6xx (greke) ili zahtev CANSEL na koji se odgovara sa 200 Ok.

3. Proksi serveri

Proksi serveri vre razmenu SIP signalizacije. Oni vre rutiranje i moe se koristiti DNS . Rutiranje se vrisamo za zahteve, dok se odgovori prosleuju istom putanjom kojom su zahtevi preli, samo u obrnutomsmeru. Oni mogu da menjaju polja u porukama u skladu sa obradom.

4. Stateless i stateful proksi serveri

Proksi server moe biti:

Stejtful (sa memorijom), Stejtles (bez memorije).

Stejtles proksi vri smo prosleivanje. Zahtevi se prosleuju na osnovu rutiranja, dok odgovoreprosleuje na osnovi Via polja.

Stejtful proksi pamti podatke o zahtevima koje prosleuje dok se transakcija ne okona. Nakonokonanja transakcije ne pamte se podaci o njoj

5. Paralelno slanje istog zahteva na vie odredta (forking)


6/17

Forking je sluaj kada je pozvani korisnik istovremeno regitrovan na vie adresa. Zahtevi su identini,jedino ih razlikuje parametar Brench u polju Via. Kada stigene odgovor, proksi e znati na koje adrese jeodgovor stigao na osnovu brench parametra. Proksi mora biti stajtful.

6. Session Description Protocol (SDP) i struktura SDP poruke

SDP protokol se koristi za opis sesije. U sutini, SDP nije protokol ve samo format u kome se prenoseparametri sesije.Postoje dva naina prenosa parameta:

U INVITE poruci pozivajua strana dostavlja SDP opis sesije koji predstavlja ponudu pozvanojstrani.

INVITE poruka ne sadri opis sesije.Za razliku od SIP- a, gde se imena polja oznaavaju u punoj formi, imena polja u SDP-u se obeleajaju

jednim karakterom. Polja u SDP poruci se dele na obavezna i opciona.

1. Options metoda

Ovom metodom mogue je unapred utvrditi da li moe doi do komunikacije izmeu sagovornika, tj. onaispituje njihove mogunosti; U okviru zaglavlja poruke OPTIONS postoji polje Accept gde se specificirajuinformacije koje se oekuju od pozvanog korisnika i polje Allow u kojem pozvani korisnik daje spisakmetoda koje podrzava.

2.SUBSCRIBE i NOTIFY metode

Kada je korisnik u komunikacionom okruenju postoji potreba za obavetenjima o dogaajima koji sedeavaju kao to su informacije o prisutnosti drugih korisnika ili obavetenje o novopristiglim porukama.Mehanizam SUBSCRIBE/NOTIFY u okviru SIP protokola prua nam takav vid informisanja.

SUBSCRIBE metodom korisnik se prijavljuje serveru da zeli da bude obaveten o dogaajima kada sedese, a NOTIFY metodom server obavetava korisnika o njima; Ove metode su generike i mogu seiskoristiti za bilo koju aplikaciju koja ih eli koristiti, jedino se mora obezbediti kodovanje, parsiranje ireakcija na njih.


7/17

3.REFER metoda

Poiljalac REFER metode pomou nje daje instrukcije primaocu da kontaktira treeg korisnika ije sukontaktne informacije date u REFER poruci. to nas u sutini najvie posea na preusmeravanje poziva,koje je i najea primena ove metode.U konkretnom primeru kada korisnik A u toku razgovora sa korisnikom B shvati da B treba da pria sa C,on alje REFER poruku korisniku B sa kontaktnim informacijama korisnika C.

4.PRACK metoda

SIP odgovori se mogu podeliti na informativne i sve ostale koji se smatraju konanim.Prilikom pokretanja sesije za konane odgovore se alje potvrda sa pozivajue strane kao ACK poruka, dokkod informativnih to ne vai, pa se moe desiti da oni nikada i ne stignu na odredite.Zbog ovih i slinih problema definisana je PRACK metoda koja slui kao potvrda o prijemu odgovora izklase 1xx. PRACK poruka se tretira kao i svi ostali SIP zahtevi, tj. na nju se oekuje odgovor.

5.Rezervacija po sesiji

Ovde se resursi rezerviu po potrebi u realnom vremenu, u sklopu signalizacije kojom se uspostavljasesija.Vri se sa kraja na kraj, odnosno itavom putanjom od pozivajueg do pozvanog korisnika.

6. Agregaciona rezervacija

Kod ovog vida rezervacije mreni resursi se rezerviu unapred za svaku vrstu saobraaja. Prilikomuspostave sesije samo se proverava da li ima slobodnih resursa u okviru onih koji su rezervisani na svakomod krajeva veze.

SIP IV deo

1.ta je potrebno za povezivanje izmeu SIP i PSTN mree?

Veza se ostvaruje pomou posebnih mrenih elemenata koji se nazivaju gejtvej (gateway). Da bi se vezaizmeu korisnika koji se nalaze u razliitim mreama odvijala, gejtvej mora da izvri konverzijusignalizacije i signalizacionih procedura, kao i samog medijskog toka koji prenosi informacije.

2. RFC 3372 definie i tri scenarija upotrebe SIP-T:

1) pozivajuci korisnik se nalazi u PSTN mrei, pozivani u SIP mrei,2) pozivajuci korisnik je u SIP mrei, a pozivani u PSTN mrei,3) pozivajuci i pozvani korisnik su u PSTN mrei a SIP slui za prenos signalizacije.

3. Meusobni rad SIP i H.323

Da bi se uspostavila saobraj izmeu ovih mrea, mora postojati gejtvej (gateway). Gejtvej vri funkcijutranslacije signalizacionih procedura i opisa sesije (u RFC 4123 se gejtvej naziva IWF-InterworkingFunction). IWF se prema H.323 mrei ponea kao krajnja tacka, dok se prema SIP mrei ponaa kao UA.

4. Poredenje SIP i H.323 protokola

Oba slue za uspostavu sesija tipa tak-taka i konferencijskih sesija. Zajednicko im je da podravajupregovaranje o parametrima sesije. Kao transportni protokol mogu da koriste TCP i UDP i koriste se ukombinaciji sa RTP/RTCP protokolom za prenos multimedije. Postoje i neke znaajne razlike izmeu ovadva protokola. H.323 je tipian predstavnik ITU-T standarda, sa preciznim specifikacijama ta je dozvoljeno

a ta ne. ISP je daleko moderniji i prilagoeniji dananjem telekomunikacionom okruenju, u komeintegracija sa racunarskim mreama ima sve znacajniju ulogu. Radi se o IETF protokolu, koji je modularan ilako proiriv. Kod H.323 je jedno od mana, njegova preobimnost. Funkcija SIP protokola je da locira

pozivajueg korisnika i sa njim razmeni poruke kojima se uspostavlja, modifikuje i raskida sesija. Dok kodH.323, postoje zahtevi za daleko komplikovaniju interakciju izmeu protokola koji su u njemu sadrani.


8/17

5. Uspostava veze kada je podrana fast-connect procedura

Prilikom uspostave veze, konverzija signalizacije izmeu SIP i H.323 mree se najlake vri u sluaju kadaje sa H.323 strane podrana fast-connect procedura. Tada se sadraj INVITE poruke jednostavno mapira uSETUP poruku koja nosi sve potrebne informacije. Isto vai i ada je poziv iniciranu H.323 mrei - tada seSETUP mapira u INVITE.


9/17

Kvalitet servisa pitanja i odgovori

1.Navesti parametre kvaliteta servisa?

-Kasnjenje-Dziter

-Propusni opseg-Gubitak paketa-Pouzdanost-Sigurnost

2.Sta predstavlja dziter?

Dziter predstavlja varijaciju kasnjenja paketa i racuna se kao razlika vremena od trenutka kada je pakettrebao da stigne na odrediste do trenutka kada je paket zaista i stigao

3.Kako se racuna propusni opseg?

Racunanje propusnog opsega mreze se bazira na projektovanom broju poziva u casovima najvecegsaobracaja BHCA (Busy Hour Call Attempts).Pored prenosa signala govora, neophodno je uzeti u obzir i

prenos signalizacije za svaki poziv. bit/s=broj poziva x broj govornih uzoraka u sekundi x velicina paketa ubajtima x 8 bit/s

4.Uzroci gubitka paketa?

Gubitak paketa se desava iz vise razloga i u nekim slucajevima je neizbezan.Tri glavna razloga gubitkapaketa su prekid fizickog linka,gubitak paketa usled suma i gubitak paketa usled zagusenja mreze.

5.Kako nastaje eho?

Eho nastaje kao refleksija signala u mrezi ka polaznoj strani.Ovaj reflektovani signal je oslabljen u odnosuna originalni.

1. RSVP se koristi za rezervaciju resursa mree za datu sesiju:

a) bez naznaenih parametarab) sa unapred definisanim parametrima za kvalitet servisac) pre razmene podataka izmeu uesnikad) potrebno je prvo uspostaviti sesiju

odgovor: b, cobjanjenje: Protokol za rezervaciju resursa RSVP( resource ReSerVstion Protocol) je tehnika koja sekoristi za rezervaciju resursa IP mree u cilju obezbeivanja unapred definisanih parametara integrisanih

servisa. RSVP se koristi za rezervaciju resursa mree za datu sesiju pre razmene podataka (govora) izmeu

uesnika.

2. Path state ( stanje putanje)

poiljalac: ka primaocu preko nekoliko rutera na putanji alje poruku o specifikaciji saobraaja u kojima sedefiniu zahtevi u smislu propusnog opsega i veliine paketa. Svaki ruter na putanji, koji ima RSVPmogunosti, u poruku upisuje adresu ureaja od koga je tu poruku dobio. Stanje putanje omoguava da sepovratna poruka poalje istim putem u suprotnom smeru. Na osnovu stanja se zakljuuje da li servismoda ostvari I da se kvalitet zadovolji.


10/17

primalac: odgovara sa porukom u kojoj definie tip servisa koji se zahteva. Poruka putuje nazad kapoiljaocu preko istih rutera. U svakom ruteru se zahtevani resursi rezerviu. Na kraju do poiljaoca stieporuka da su resursi rezervisani.

3. Rezervacija resursa moe biti ukinuta na dva naina: eksplicitno od strane poiljaoca ili primaoca ilikao posledica isteka vremena rezervacije.

4. Soft state ( soft stanje):

Soft stanje se koristi u cilju upravljanja rezervacijama. Drugim reima, rezervacije se moraju osveavati upravilnim vremenskim periodima da ne bi bile ukinute.

1. Koje tipove prosledjivanja koristi DiffServ I objasniti ih?

Tip prosleivanja koji se primenjuje naziva se ponaanje po skoku, PHB (Per-Hop Behavior), a DiffServdefinie dva tipa prosleivanja:

- Brzo prosleivanje, EF RFC 3246 definie servis u kojem je toku podataka dodeljena minimalnapolazna brzina iz datog vora, koja je vea brzina pristizanja toka ka tom voru, obezbeujui da brzinapristizanja ne prelazi unapred definisanu maksimalnu brzinu.

- Sigurno prosleivanje, AF u okviru RFC 2597 dokumenata definisan je servis koji obezbeuje dase paketi iz nekog izvora prosleuju sa velikom verovatnoom pod uslovom da saobraaj iz datog izvorane premauje neke unapred dogovorene maksimume.

2. MPLS?

Predstavlja protokol koji radi na principu komutacije labela kako bi se ostvario odreeni nivo kvaliteta

servisa. Slino kao i DiffServ, MPLS markira saobraaj na ulazu u mreu. Princip MPLS-a je da se na ulazuu mreu definie FEC (ekvivalentna klasa prosleivanja) i da se na IP paket doda labela. Paket i labela sedalje prosleuju ka sledeem ruteru koji analizira labelu i odreuje FEC datog paketa. Sa paketa se skidastara labela, dodaje se nova i paket se prosleuje dalje.

3. Putanja komutirana labelama (LSP) I distribucija labela?

Putanja koja je definisana labelama u MPLS mrei se naziva putanja komutirana labelama, LSP (LabelSwitched Path) i moe se uspostaviti na vie naina. Najbolji nain je korienje protokola koji bi omoguioautomatsko uspostavljanje adekvatne putanje izmeu rutera u mrei. Takav protokol se naziva protokol zadistribuciju labela. Primarna funkcija protokola za distribuciju labela je uspostavljanje i odravanje LSP

putanja. U nekim sluajevima za distribuciju labela se koristi proireni RSVP protokol, a od novijih LDP iCR-LDP.

IP PBX

1. ta je to Centerex servis?

Centerex servis podrazumeva obezbeivanje funkcija kune telefonske centrale u centrali telekomoperatora.

2. IP Centrex arhitektura.

Postoje dve IP Centerex arhitekture.


11/17

I arhitektura Korisnici su povezani na lokalnu PSTN centralu koja vri kontrolu poziva i komutaciju. Lokalna PSTN centrala je preko IP gateway-a povezana na IP Centerex mreu koja obezbeuje IP

funkcije.

II arhitektura Korisnici analognih i ISDN telefona se preko IP Centerex gateway-a povezuju na softswitch koji se

nalazi na strani telekom operatora, a korisnici IP telefona se direktno preko IP mree povezuju nasoftswitch. Softswitch vri kontrolu poziva, signalizaciju i komutaciju

3. GSM Gateway

GSM Gateway predstavlja ureaj koji omoguava da se SIM kartica koristi od strane korisnika fiksnihtelefona.

1. Zbog cega se pocelo s uvodjenjem PBX(Private Branch eXchang) sistema?

Nastali su zbog jeftinijeg unutrasnjeg saobracaja(potali su popularni, nudili su dodatne uslugekoje nije operater)

Prvo su se rucno prebacivali pozivi, kasnije se razvio automatski mehanizam prebacivanja poziva(PABX Private Manual Branch eXchange)

2. Glavne odlike IP-PBX(Private Branch eXchange) sistema ?

Oprema se nalazi kod korisnika Korisnik upravlja sistemom

Korisnik moze da bira telekom operatore i nacine kako ce IP-PBX sa PSTN Vise IP-PBX-ova koji se nalaze na razlicitm lokacijama mogu se povezati preko IP mreze

3. Glavne funkcije PBX-ova?


12/17

Upostavljanje veze izmedju etlefnskih parata dva korisnika Odrzavanje te veze, dok za tim postoji potreba Obezbedjivanje informacija koje se odnose na tarifiranje

4. Dodatne PBX funkcije ?

Automatsko odgovaranje na poziv Voicemail Call hold Call forward Konferencijski poziv Brzi biranje Call routing Skalabilnost Upravljanje pravima Group management Automatic ring back Find me Nocni servis

5. Tipovi IP-PBX-ova ?

Samostalni IP-PBX sistem (kod korisnika se nalazi) HOSTED IP-PBX nudi operater, odgovara serviru koji se ostvaruje sa samostalnim PBX-om

Dizajn VoIP mree

1. Nabrojati dizajnerske kriterijume prilikom projektovanja VoIP mree

Planiranje unapred (build-ahead) Usvajanje osnovnih tehnologija za izdradnju VoIP-a Robusnost mree (otpornost na otkaze elemenata) Selekcija kodera/dekodera (kodeka) govornog signala Verovatnoa blokiranja poziva Razmatranje kvaliteta servisa i izbor protokola drugog OSI sloja

2. Selekcija kodera/dekodera (kodeka) govornog signala

Razmatranje ovog kriterijuma podrazumeva donoenje sledeih vanih odluka: izbor kodeka G.711 (najjednostavniji za implementaciju, najbolji kvalitet glasa, najvei propusni

opseg 64 kb/s), G.729 (neto loiji kvalitet od prethodnog, propusni opseg 8 kb/s), G729B (koristipotiskivanje tiine), ...

vremenski interval paketizacije to je vei, to je redudansa koju donose RTP, UDP i IP zaglavljamanja, to se direktno odraava na koristan propusni opseg mree. Suvie velika vrednost moedovesti do velikog kanjenja govornog signala.

potiskivanje tiine prilikom prenosa govornog signala ne prenosi se tiina ime se tedi na

propusnom opsegu.

3. Osnovni zahtevi prema VoIP proizvodima


13/17

Uz zahteve koji su specifini prilikom izgradnje svake mree, postoje zahtevi koji su bitni za svaku mreukoja garantuje kvalitet servisa i to su:

robusnost vorova svaki vor u mrei treba da poseduje odgovarajuu redudansu za sluaj ispadapojedinih njegovih delova. Za sve komponente zahteva se N+1 robusnost. To znai da postojirezerva za svaki radni element vora mree (npr. ako je gejtvej opremljen sa 8 medija kartica, tada 7kartica radi normalno, sa jednom u pripravnosti ako neka od ovih 7 otkae).

dostupnost vorova svaki vor u mrei trebalo bi da ponudi dostupnost 99,999%

statistika i alarmiranje svaki vor trebalo bi da daje upozorenja kada god neki od elemenatavora ispadne ili se desi neki ozbiljan kvar koji moe da dovede do ispadanja. Svaki od elemenatamree trebalo bi da bude sposoban da generie i alje statistike podatke korisne za bolji uvid ustanje mree.

4. Fizika povezanost MG-MGC gejtveja u mrei

Od naina na koji su povezani razliiti vorovi u mrei zavisi pouzdanost mree.

Jednostruka povezanost je kada imamo MGC1 na koji su vezani MG jednog podruja i MGC2 na koji suvezani MG drugog podruja. MGC1 i MGC2 su meusobno povezani. Za sluaj prekida veze izmeu

MGC1 i MGC2 dolazi do prekida komunikacije izmeu ova dva podruja. Odavde sledi potreba da postojedve putanje i to izmeu svakog MG u mrei sa oba MGC, to predstavlja dvostruku povezanost.

Kako i zato VoIP?

1) Sta je VoIP server i kako se moze realizovati?

VoIP server igra ulogu privatne centrale i predstavlja interfejs izmeu veeg broja telefona i IP mree.VoIP server konvertuje analogni govorni signal u digitalni i formira IP pakete i obrnuto. VoIP server semoe realizovati na dva naina:-VoIP server na PC platformi - PC raunar, opremljen odgovarajuim hardverom i softverom,

predstavlja VoIP server. Klasini telefoni se prikljuuju na ovaj PC raunar koji je povezan na LAN ilipreko rutera na IP mreu-Namenski VoIP server - VoIP server je poseban ureaj na koji se povezuje vei broj klasinih telefona.

Naziva se jo i telefonski hab .Namenski VoIP server se povezuje u LAN i preko rutera na Internet.

2) Sta cini VoIP sistem ?

korisniki ureaji (telefoni, PC raunari itd), kompanijske telefonske i raunarske mree (PBX, LAN itd), javna telefonska mrea sa svojim centralama i prenosnim putevima,

IP gejtveji i Internet mrea sa svim pripadajuim elementima (ruteri, podmree itd).

3) Nacin povezivanja krajnih korisnika-PC - PC, IP telefon - PC, IP telefon - IP telefon ?

Korisnici su opremljeni multimedijalnim raunarima ili IP telefonima (koji su u sutini muitimedijalniraunari) koji su direktno preko modema ili preko LAN-a povezani na Internet . Pozivi se uspostavijaju

preko IP adresa ili preko klasine numeracije ako postoji call server. U ovom slucaju PSTN mrea iInternet rade nezavisno jedno od drugog.

4) Nacin povezivanja krajnih korisnika -PC - Klasican telefon, IP telefon - KlasiCan telefon ?Uspostavlja se veza izmeu multimedijalnog raunara ili IP telefona povezanih na Internet i klasinogtelefona povezanog na PSTN ili PBX. Ovaj nain vodi ka integraciji PSTN i IP mrea i zahteva postojanjeIP gejtveja.

5) Nacin povezivanja krajnih korisnika-Klasican telefon - Klasican telefon


14/17

Internet se koristi kao osnova za smanjenje trokova telefoniranja. Oba korisnika su povezana na PSTNdirektno ili preko PBX-a. Sa obe strane postoje IP gejtveji, a Internet se koristi kao transportna mrea.

1. Objasniti delove telefonske mree.

Objasniti sliku:pristup, komutacija, transportna mrea, upravljanje.

2. Objasniti komutaciju kola i komutaciju paketa.

Telefonskla mreza radi na bazi komutacije kola (kanala). Tokom komunikacione sesije izmedju posiljaoca iprimaoca uspostavlja se kolo, privremeno, i to su linije dodeljene samo toj komunikacionoj sesiji. Kada sesesija zavrsi, kolo se raskida i postaje raspolozivo i za druge korisnike mreze. Kolo je dodeljeno za vreme

trajanja veze, bez obzira da li se trenutno prenose poruke. Podaci stizu do odredista sa zanemarljivimkasnjenjem.IP radi na bazi komutacije paketa. Podaci se segmentiraju i pakuju u pakete. Svaki paket u okviru svogzaglavlja sadri adresu odredita. Putanje koje paketi prelaze su potpuno nezavisne, a odluka o tome kuda ese proslediti se donosi u svakom voru du putanje od izvora ka odreditu.

3. ta je VoIP, a ta IP telefonija?

VoIP (Voice over IP ), prenos govora preko IP (internet protokol) mreza, predstavlja naziv za tehnologijukoja mrezu koja je prvenstveno namenjena za prenos podataka koristi za prenos servisa telefonije. Dakle,VoIP predstavlja samo nacin prenosa govornih informacija posredstvom IP grupe protokola.

IP telefonija nije samo prenos govora pomocu IP protokola. Predstavlja slozen sistem integracije PSTN-a iVoiP-a .Za koriscenje telefonije kao servisa neophodno je i postojanje odgovarajuce signalizacije. Govornisignal se sa kucne tel. centrale preko IP gejtveja konvertuje u IP pakete i za prenos se koristi IP mreza.

4. Objasniti enkapsulaciju podataka kojima se prenosi VoIP do IP paketa.Na segmente podataka se dodaje RTP zaglavlje koje obezbeuje prenos podataka u realnom vremenu (saminimalnim kanjenjem) i to se pakuje u UDP datagram (dodavanjem UDP hedera) da bi se na kraju UDPdatagram enkapsulirao u IP paket dodavaljem IP zaglavlja. Takav paket se rutira kroz IP mreu na osnovuodredine IP adrese u IP hederu.


15/17

5. Ukratko objasniti IP, TCP i UDP protokole.

IP protokol (internet nivoa na TCP/IP protokol steku) zaduzen je za rutiranje saobracaja kroz mrezu, nalazioptimalan put od izvora ka odredistu. To je protokol bez uspostavljanja veze, nije pouzdan.TCP (transportni nivo na TCP/IP prot.steku) je protokol sa uspostavom veze, obezbedjuje pouzdan prenos

podataka, kontrolu toka, kontrolu greske, retransmisiju izgubljenih paketa. Njegov prncip rada se zasniva natome da podatke , koje dobije od aplikacionog nivoa , podeli na pakete kojima ce da doda TCP zaglavlje.UTP je protokol bez uspostave veze, nepouzdan (ne garantuje isporuku podataka na odrediste), najcesce sekoristi za prenos saobracaja u realnom vremenu (prenos govora i video signala)

6. emu slue RTP i RTCP protokoli?

RTP i RTCP protokoli se koriste za prenos podataka u realnom vremenu preko racunarskih mreza i oslanjaju

se na TCP/IP protokol stek.RTP obezbedjeje transportne funkcije s kraja na kraj za aplikacije koje prenose vremenski osetljive podatkekao sto su audio i video podaci.RTCP- (RTP Control Protokol) je zaduzen za pracenje kvaliteta servisa i prenos informacija o ucesnicimasesije (slanje identifikatora izvore CNAME).

7. Objasniti postupak digitalizacije govora.

Da bi se audio signal prenosio kroz digitalni sistem prenosa, signal mora da se digitalizuje.Telefonskigovorni kanal zauzima opseg od 4kHz, pa je prema teoremi o odabiranju ucestalost odabiranja 8 kHz. Svakiodabirak se koduje sa 8 bita, sto nam daje protok od 64 kb/s (PCM format).

Teorija o odabiranju:Ako kontinualna f-ja vremena f(t) ima spektar koji se nalazi u intervualu ucestanosti od 0 do f-max, onda jeta f-ja u potpunosti definisana svojim trenutnim vrednostima, uzetim na ekvidistantnim tackama na apcisikoje obrazuju niz ciji je vremenski interval 1/2f max.Razvoj tehnologije omogucio je da se umesto PCM obrade koriste i drugi , napredniji algoritmi kompresijegovora.ADPCM (Adaptivna Diferencijalna PCM) kod koje se koduje samo razlika izmedju dva odbiraka, iuzavisnosti od broj bita koji se koriste imamo sisteme sa 16kb/s, 24kb/s, 32kb/s i 40kb/s.

8. Navesti i objasniti tipove kodeka.Postoje tri kategorije kodeka:

kodek talasnog oblika (PCM i ADPCM, oni koduju odmerke analognog signala. Mana im je to zahtevajuveliki propusni opseg u poreenju sa drugim kodecima)kodek izvora (vokoder, matematiki modeluju ljudski glas, koriste se u vojnim tk mreama i uglavnom se nekoriste u javnim komunikacijama)


16/17

hibridni kodek (koriste dobre strane oba prethodna dva tipa kodeka, uzimajui u obzir na koji nain segenerie ljudski glas nastoje da obezbede prilino dobar kvalitet govora na malim bitskim brzinama uodnosu na kodeke talasnog oblika, koriste se u tehnologiji VoIP, GSM-u...)

Audio koder i dekoder (kodek), koduje ili dekoduje govorni signsl u zavisnosti od smera slanja signala umrezi. Koduje ga kada ga salje ka IP mrazi(preko predajnog H.323 terminala), i odrnuto.Video kodek koduje video signalu u cilju slanja preko predajnog H,323 terminala, i dekoduje prijemnikodovani signali i prosledjuje ga na ekran prijemnog H.323 terminala.

9. ta treba obezbediti za korienje IP telefonije (povezivanje VoIP i PSTN)?

Za uspostavu ove veze koristi se uredjaj koji se naziva PSTN/IP gateway, tj. IP gateway.On je sa jedne strane povezan sa PSTN mrezom, a sa druge sa internetom.

Za kompletno funkcionisanje IP telefonije treba omoguiti prebacivanje govora od mree jednog operaterado mree drugog operatera kroz Internet (korienjem IP protokola) i omoguiti prenos signalizacije iz SS7mree jednog operatera u SS7 mreu drugog operatera.

Za prenos govora se koristi VoIP tehnologija. Postavljaju se Media Gateway-i koji su sa jedne stranepovezan sa PSTN mrezom, a sa druge sa internetom (prebacuje PCM signal u VoIP i obrnuto).

10. ta sadre VoIP gejtveji i ta oni obezbeuju?

IP gejtvej omogucava povezivanje dve razlicite mrezne tehnoligije, npr.klasicne telefonske centrale sa komutacijom kola sa mrezom za prenos podataka sa komutacijom paketa.IP gejtvej treba da preuzme tel.signal i da ga digitalizuje (ako vec nije digiotalizovan) , da ga komprimuje iformira IP pakete koje salje ka odredistu preko interneta. S druge strane IP gejtvej prihvata IP pakete ikonvertuje ih u signal pogodan za prenos do krajnjeg tel. aparata.

Najcesce je razdvojen na dva podsistema: -podsistem koji prenosi samo korisnicke informacije (govor) i ima zadatak konverzije govornog

signala iz mreze sa komutacijom kola u IP mrezu sa komutacijom paketa. media gateway(MG) -podsistem koji prenosi signalizaciju i upravlja radom prvog podsistema- media gateway controller

(MGC)

11. Objasniti Softsvi arhitekturu.


17/17

Arhitektura kombinovane PSTN/IP mreze je poznata kao softswich arhitektura . U softsvi arhitekturiupotreba SIP protokola kao signalizacionog protokola u IP delu mreze ini MGC-e istovremeno i SIP useragent-ima (elementi SIP mreze). Na strani PSTN mreze standardno ocekujemo ISUP SS7 signalizacioni

protokol, tako da je uloga MGC-a zapravo translacija SIP/ISUP signalizacije.

12. ta je to MGCP?

MGCP (Media Gateway Control Protocol) namenjen upravljanju izmedju media gateway-a ( MG imaju f-jukonverzije govora iz PCM signala u VoIP i obrnuto; komandae MG-a odnose se na uspostavljanje iraskidanje veze sa jedne na drugu stranu MG-a ) i media gateway controller (MGC koji se brine osinhronizaciji i upravlja radom MG-a).MGCP svoju f-ju obavlja kroz niz transakcija koje se sastoje iz komandi i odgovarajucih odgovora.

13. ta je to MEGACO?

MEGACO (Gateway Control Protokol) prakticno je namenjen istoj vrsti komunikacije kao i MGCP. F-jegejtveja su razdvojene na dve celine:

1) media gateway MG i

2) media gateway controller MGCKod ovog protokola definisemo dva pojma:o Termination , logicki entitet koji je izvor ili odrediste toka podataka koji cine komunikaciju.o Context , logicna veza izmedju razlicizih termination tacaka . Definise ko sa kim komunicira

i kakva vrsta konverzije treba da se obavi.Transakcija se obavlja razmenom transakcionih zahteva i transakcionih odgovora.

14. Definisati osnovne pojmove MGCP krajnja taka i MGCP konekcija.

Krajnje take su interfejsi MG-a prema PSTN mrezi. Oni predstavljaju izvor ili destinaciju toka govornogsignala kroz IP mrezu. Konekcija se uspostavlja pri uspostavljanju govornog poziva izmedju krajnje tacke

(tj. interfejsa po kojem pristize govorni signal u MG) i RTP porta na interfejsu MG-a prema IP mrezi.

Dakle, krajnje tacke predstavljaju interfejs MG-a prema PSTN mrezi, a konekcija predstavlja aktiviranjejedne od krajnjih tacaka u cilju prenosa i konverzije govornog signala kroz MG.

Razne vrste interfejsa se mogu naci u ulozi krajnje tacke un utar MG-a. E0 digitalni kanal, ( standardni 64 kb/s digitalni govorni kanal, SS7 signalizacione poruke, DSS1

signalizacione poruke sa ISDN pristupa...) Analogna tel. linija (POTS) ATM interfejs

IP Telefonija -skripta

Documents

Transcript of IP Telefonija -skripta