IP adresiranje i statičko rutiranje – II deo · IP adresiranje i statičko rutiranje – II deo...

NetLab 02 Mart 2016., v2.0

Tehnički fakultet “Mihajlo Pupin” – Zrenjanin (Univerzitet u Novom Sadu)

NetLab

02

IP adresiranje i statičko rutiranje – II deo

Cilj vežbe Cilj vežbe je da upozna studente sa osnovnim konceptima rutiranja, statičkim rutiranjem i IP adresiranjem. IPv4 ADRESE

IP adresa je logička adresa čvora u TCP/IP skupu protokola. Sastoji se od četiri decimalna broja razdvojena tačkama (tzv. decimalna notacija sa tačkom). U stvari se radi o četiri okteta od po osam bita – ukupno 32 bita. npr - 147.91.177.97. Klase IP adresa IP adrese su podeljene u klase. Podela IP adresa u klase precizno definiše koji deo adrese se koristi za adresiranje čvorova (host), a koji za adresiranje mreže (net) Treba napomenuti da su nekoliko vodećih bitova rezervisani u svakoj klasi.

Klasa A 128 mreža – 16,78M čvorova 1.0.0.0 – 126.0.0.0 Klasa B 16.385 mreže – 65.536 čvorova 128.1.0.0 –191.255.0.0 Klasa C 2 miliona mreža – 254 čvora 192.0.1.0 – 223.255.255.0 Klasa D grupne adrese (1110) 224.0.0.0 – 239.255.255.255 Klasa E eksperimentalne adrese (1111) 240.0.0.0 – 255.255.255.254 Podmrežno adresiranje

Prethodno opisano adresiranje na osnovu podele u klase IP adresa naziva se klasno adresiranje. Nedostatak ovakvog načina adresiranja je neracionalna raspodela mrežnog prostora jer najmanja moguća mreža ima čak 256 adresa. Stoga se prešlo na besklasno adresiranje tj. CIDR (Classless Inter-Domain Routing) gde pored bitova za adresiranje mreže i čvorova, postoje i bitovi za adresiranje podmreže. Stara podela na klase je zamenjena mrežnim prefiksom (CIDR notacija ili notacija sa kosom crtom) Glavnu ulogu u podeli na podmreže ima parametar interfejsa mrežna maska (netmask). Svaki njen bit odgovara odgovarajućem bitu u IP adresi. Vrednost bita, 1, znači da odgovarajući bit IP adrese predstavlja bit adrese mreže. Vrednost bita, 0, znači da odgovarajući bit IP adrese predstavlja adresu hosta u toj mreži.



Za dobijanje adrese mreže vrši se operacija AND nad bitima IP adrese i mrežne maske, a za dobijanje Broadcast adrese u mreži vrši se operacija AND nad bitima IP adrese i invertovanim bitima mrežne maske, s tim da se vodeći bajtovi sa vrednošću nula ne pišu. Kalkulacije sa IP adresama IP adresa i mrežna maska – primer #1

212.62.48.34 11010100. 00111110. 00110000. 00100010 255.255.255.192 11111111. 11111111. 11111111. 11000000 AND Subnet Adresa 212.62.48.0 11010100. 00111110. 00110000. 00000000 Broadcast Adresa 212.62.48.63 11010100. 00111110. 00110000. 00111111

prefiks /26 IP adresa i mrežna maska – primer #2

212.62.48.34 11010100. 00111110. 00110000. 00100010 255.255.255.248 11111111. 11111111. 11111111. 11111000 AND Subnet adresa 212.62.48.32 11010100. 00111110. 00110000. 00100000 Broadcast adresa 212.62.48.39 11010100. 00111110. 00110000. 00100111

prefiks /29 IP adresa i mrežna maska – primer #3

131.108.2.2 10000011. 01101100. 00000010. 00000010 255.255.255.0

11111111. 11111111. 11111111. 00000000

AND Subnet adresa 131.108.2.0 10000011. 01101100. 00000010. 00000000 Broadcast adresa 131.108.2.255 10000011. 01101100. 00000010. 11111111

prefiks /24 IP adresa i mrežna maska – zadatak #4

147. 91.175.1 1001 0011. 01011011. 10101111. 00000001 255.255.255.128 11111111. 11111111. 11111111. 10000000 AND Subnet adresa 147. 91.175.0 1001 0011. 01011011. 00110000. 00000000 Broadcast adresa 212.62.48.127 11010100. 00111110. 00110000. 01111111

prefiks /25

Javne IP adrese

Adrese koje se koriste na Internetu moraju biti jedinstvene. Internet Assigned Numbers Authority (IANA) nadgleda globalnu raspodelu IP adresa, brojeva autonomnih sistema, root zona za Domain Name System (DNS) i drugih brojeva i simbola u vezi sa Internet protokolom. IANA organizacijom upravlja Internet Corporation for Assigned Names and Numbers - ICANN.



Regionalni Internet registri (RIR) organizuju i upravljaju raspodelom Internet numeričkim resursima u određenim delovima sveta. Internet numerički resursi su IP addese i brojevi autonomnih sistema (Autonomous system - AS).

- African Network Information Centre (AfriNIC) – Afrika - American Registry for Internet Numbers (ARIN) – USA, Kanada i deo Kariba - Asia-Pacific Network Information Centre (APNIC) – Azija, Australija, Novi Zeland i Okeanija - Latin America and Caribbean Network Information Centre (LACNIC) – Latinska Amerika, deo

Kariba, - Réseaux IP Européens Network Coordination Centre (RIPE) - Evropa, Srednji Istok i

Centralna Azija Privatne IP adrese Privatne adrese se koriste za lokalnu upotrebu i nisu vidljive na Internetu. Opseg privatnih IP adresa (RFC 1918). IANA rezervisane privatne IPv4 mrežne adrese

Startna Krajnja Broj adresa

24-bitni blok (/8 prefiks) 10.0.0.0 10.255.255.255 16777216



Ostale rezervisane IP adrese Loopback adrese (povratna petlja) i localhost adrese 127.0.0.0

Rutiranje Rutiranje (routing) predstavlja usmeravanje paketa u TCP/IP mrežama. To je proces u kojem se vrši odabir putanje u mreži preko koje će se slati paketi i vršiti saobraćaj. Rutiranje usmerava pakete od njihovog izvorišta od odredišta, tj. do hosta sa odgovarajućom logičkom adresom (IP adresom). Rutiranje vrše posebni uređaji nazvani ruteri (router). Ruteri mogu biti specijalizovani mrežni uređaji koje proizvode Cisco, Juniper, 3com ili računar sa više mrežnih interfejsa. Ruter prosleđuje pakete na osnovu definisanih pravila za usmeravanje – tabele rutiranja (routing table), koja se još naziva i Routing Information Base (RIB). Tabela rutiranja sadrži podatke o putanjama do različith mreža. Svaki ulaz u tabeli rutiranja ima nekoliko osnovnih parametara, a to su:

ciljna adresa - adresa mreže ili adresa hosta, mrežna maska mreže ili hosta, adresa sledećeg rutera na putanji do cilja (gateway), izlazni mrežni interfejs i metrika (eng. Metric) – cena (cost) rute

Dinamičko i statičko rutiranje Postoje dve vrste rutiranja – statičko i dinamičko rutiranje. Protokoli kao što su RIP (sa verzijama RIPv1, RIPv2, RIPng), OSPF (sa verzijama OSPFv2, OSPFv3) BGP, IGRP, EIGRP su protokoli za dinamičko rutiranje i omogućuju dinamičku razmenu podataka potrebnih za rutiranje. Pored dinamičkog rutiranja postoji i statičko rutiranje. Kod statičkog rutiranja se vrši ručno definisanje ruta za svaku mrežu. U ovoj vežbi će se raditi samo statičko rutiranje.



Proces rutiranja Ruter prilikom usmeravanja paketa konsultuje tabelu rutiranja. U nastavku će biti opisana pojednostavljena verzija te tabele. Tabela rutiranja se sastoji od po jednog zapisa za svaku mrežu koju ruter poznaje. Svaki taj zapis sadrži adresu odredišne mreže sa mrežnom maskom, sledeći čvor kome je potrebno proslediti paket (gateway) i izlazni interfejs. Primer je dat u Tabeli 1.a Tabela 1. Primer pojednostavljene tabele rutiranja

Odredišna mreža sledeći čvor (gateway) izlazni interfejs 192.168.2.0/30 192.168.2.150 eth1 161.53.65.0/24 eth0 192.168.2.0/24 eth1 161.53.0.0/16 161.53.65.1 eth0

U ovoj tabeli prva kolona predstavlja adresu odredišne mreže. Adresa je data zajedno sa mrežnim prefiksom. Druga kolona prestavlja sledeći čvor kome je potrebno proslediti paket. Ako za neku mrežu ne postoji podatak u toj koloni tada je ta mreža direktno povezana sa ruterom. Treća kolona određuje izlazni interfejs kroz koji je potrebno poslati paket da bi on stigao do odredišta. Pretraživanje tabele se obavlja najdaljem preklapanju mrežne adrese. Takođe treba napomenuti da su ulazi u tabeli prosleđivanja poređani po opadajućem mrežnom prefiksu. Na vrhu se nalazi mreža koja u svojoj adresi mrežni prefika 30 bitova, a na dnu se nalazi mreža koja ima samo 16 bitova u mrežnom delu. Pretraživanje kreće od prvog reda i prestaje u trenutku kada se utvrdi poklapanje. Rute prema mrežama kojima pripadaju interfejsi rutera postavljaju se automatski. Rute prema udaljenim mrežama (mrežama kojima se pristupa preko gateway-a) potrebno je uneti ručno pomoću naredbi koje su karaktistične za pojedine platforme. U prethodnom primeru druga i treća ruta se postavljaju automatski, a prva i četvrta ruta se unose pomoću komandi: Na Linux sistemima se dodavanje ruta vrši pomoću naredbe route: route add -net 192.168.2.0 netmask 255.255.255.252 gw 192.168.2.150 dev eth1

route add -net 161.53.0.0 netmask 255.255.0.0 gw 161.53.65.1 dev eth0

gde je prvo navedena ciljna adresa mreže, zatima mrežna maska, a na kraju gateway. Na Windows sistemima, komanda za unos rute izgleda ovako: ROUTE ADD 192.168.2.0 MASK 255.255.255.252 192.168.3.1

ROUTE ADD 161.53.0.0 MASK 255.255.0.0 161.53.65.1

Na Cisco IOS sistemima komanda za unos rute izgleda ovako: ip route 192.168.2.0 255.255.255.252 192.168.2.150

ip route 161.53.0.0 255.255.0.0 161.53.65.1

Jednostavna sintaksa statičke rute na Cisco sistemima (Cisco IOS operativni sistem) je: ip route destination-network-address subnet-mask {next-hop-IP-address | exit-

interface}



Gde je: - destination-network-address

IP adresa odredišne mreže, tj. mreže prema kojoj se postavlja ruta - subnet mask

subnet ili mrežna maska odredišne mreže - next-hop-IP-address

IP adresa prijemnog interfejsa na ruteru koji se nalazi na putanji do ciljne (odredišne) mreže ili gateway - exit-interface

lokalni interfejs rutera preko kojeg se šalju paketi na putanji do odredišne mreže Default ruta S obzirom da se u malim tabelama rutiranja ne mogu nalaziti podaci o svim rutama, postoji poseban vid ruta nazvanih default ruta ili podrazumevana ruta (putanja). Default ruta služi da se na nju usmeri paket koji je usmeren na IP adresu, tj. IP mrežu koja se ne nalazi u tabeli rutiranja. Default ruta se označava u nekim slučajevima IP adresom 0.0.0.0. Komanda za postavljanje default rute na Linux sistemima je route add default gw 172.16.1.1

na Cisco IOS platformi naredba za dodavanje default rute glasi npr.: ip route 0.0.0.0 0.0.0.0 172.16.1.1 Gde je 0.0.0.0 0.0.0.0 zamena za sve IP adrese, a 172.16.1.1 gateway.

Kreiranje projekta i osnovna podešavanja GNS3 – Graphical Network Simulator Pokrenuti GNS3. U prozoru upisati naziv projekta NetLab01_IPv4_adresiranje i čekirati opciju Save IOS startup configuration, a može se čekirati i opcija Save IOS startup configurations. Napomena: čekiranje opcije je veoma važno da bi se konfiguracija uređaja u scenariju mogla snimati u odgovarajuće tekstualne fajlove koji se nalaze u direktorijumu configuration.

Za nastavak je potrebno pritisnuti taster OK. Posle toga se nalazimo u radnom prostoru GNS3 programskog paketa.



Sada je potrebno proveriti da li je podešen imidž fajl za Dynamips softver za virtuelizaciju. To se radi pomoću opcije menija Edit > ISO images and hypervisors. Posle pokretanja opcije, biće prikazan prozor kao na slici. Ako se u listi imidž fajlova nalazi .bin fajl koji u koloni Model/Chasis ima vrednost 3640, sve je u redu. Ako fajl nije dodat, potrebno ga je dodati. Imidž fajl koji je korišćen u ovoj vežbi je c3640-jk9s-mz.124-16.bin. Svako bi trebao da obezbedi svoj Cisco imidž kompatibilan sa hardverom koji emulira GNS3.

Imidž fajlovi se mogu postaviti u direktorijumu C:\GNS3_Labs\CiscoImages. Dodavanje novog imidža se vrši preko opcije ... u delu za dodelu Image file:. Platforma za navedeni imidž je c3600, a model 3640. Imidž se dodaje opcijom Save. Kada je sve podešeno pokrenuti opciju Close.

Kreiranje mreže U scenariju je prikazana mreža jedne kompanije sa jednim segmentom u jednoj zgradi i drugim segmentom koji se nalazi u drugoj zgradi u drugom delu grada. Zadatak administratora je da poveže mrežne segmente LAN #1 i LAN #2 i omogući korisnicima da komuniciraju međusobno sa oba kraja mreže.

Kreirani mrežni scenario treba da izgleda kao na slici. Za sve rutere koristiti Router c3600 iz palete sa leve strane radne površine. Model rutera je Cisco 3640.



Potrebno je u novokreiranmom scenariju postaviti pored rutera i dva sviča i povezati ih kao što je prikazano na slici. Napomena: Za simulaciju nije potrebno postaviti tekst i grafičke elemente koji su postavljeni na slici, nego samo rutere, svičeve linkove.

Posle postavljanja svakog rutera pojaviće se sledeća poruka. Da bi se prozor zatvorio potrebno je pritisnuti taster OK.

Kada se ruteri postave, potrebno je povezati ih. To se radi aktiviranjem opcije Ad a link u tolbar-u i odabirom tehnologije za povezivanje Serial. Tada je potrebno kliknuti na prvi, a zatim i na drugi ruter.

Kada je povezivanje završeno, potrebno je prekinuti mod za postavljanje linka. To se radi opcijom . Kreirani scenario treba da izgleda kao na slici.

Da bi se ruteri mogli konfigurisati, potrebno je pokrenuti ih. Startovanje rutera vrši se preko

komande iz toolbar-a. Kada interfejsi promene boju iz crvene u zelenu znači da su aktivni, tj. da je ruter pokrenut. Dvostrukim klikom na prvi ruter – R1, otvoriće se konzolni program što će omogućiti rad na tom ruteru.



Ukoliko se dvostruki klik izvrši neposredno posle podizanja rutera u konzolnom programu će se prikazati podizanje sistema i karakteristične poruke za taj proces. Connected to Dynamips VM "R1" (ID 0, type c3600) - Console port

Press ENTER to get the prompt.

R1#

Podešavanje performansi programa GNS3 Često u toku rada sa GNS3 softverom može doći do usporenja usled prevelikog zauzeća CPU. To se naročito dešava kod upotrebe zahtevnijih uređaja ili sloćenijih topologija. Optimizacija upotrebe procesora se vrši na sledeći način. Opcija koja se koristi za to je idlepc. Da bi se opcija uključila potrebno je pokrenuti jedan od postojećih rutera za svaki model posebno i pristupiti njegovom terminalu (u ovom scenariju postoji samo jedan model – Cisco 3640 pa je to potrebno uraditi samo na jednom ruteru). Posle unošenja osnovne konfiguracije potrebno je kliknuti desnim tasterom na pokrenuti ruter i odabrati opciju Idle PC iz padajućeg menija.

Proračun se pokreće tasterom OK.

Posle proračuna pojaviće se prozor sa mogućnošću odabira jedne od vrednosti. Potrebno je izabrati bilo koju vrednost sa zvezdicom - * (ako ne postoji znak *,tada se može izbirati najveća ponuđena vrednost). Zatim je potrebno pritisnuti Apply i OK.



Konfiguracija rutera

Korak 1. Adresiranje interfejsa i postavljenje ruta na ruteru R11 vrši se sledećim naredbama: R11#configure terminal # ulazak u konfiguracioni mod

Enter configuration commands, one per line. End with CNTL/Z.

R11(config)#interface s0/0 # ulazak u mod za konfiguraciju interfejsa s0/0

R11(config-if)#ip address 192.168.1.1 255.255.255.252 # dodela IP adrese interfejsu s0/0

R11(config-if)#no shutdown # aktiviranje interfejsa s0/0

R11(config-if)#interface f1/0 # ulazak u mod za konfiguraciju f1/0 interfejsa

R11(config-if)#ip address 172.16.0.1 255.255.0.0 # dodela adrese interfejsu f1/0

R11(config-if)#no shutdown # aktiviranje interfejs f1/0

R11(config-if)#exit # izlazak iz moda za konfiguraciju interfejsa

R11(config)#ip route 192.168.0.0 255.255.255.0 192.168.1.2 # postavljenje rute ka mreži

192.168.0.0 preko gateway-a 192.168.1.2

Korak 2. Adresiranje interfejsa i postavljenje ruta na ruteru R21 vrši se sledećim naredbama:

R21#configure terminal


R21(config)#interface s0/0

R21(config-if)#ip address 192.168.1.2 255.255.255.252

R21(config-if)#no shutdown

R21(config-if)#interface f1/0



R21(config-if)#exit

R21(config-if)#do show ip interface brief # provera IP adresa interfejsa. Budući da se

koristi u konfiguracionom modu (config-if) koristi se prefiks – do.

Interface IP-Address OK? Method Status Protocol

Serial0/0 192.168.1.2 YES manual up up

Serial0/1 unassigned YES unset administratively down down



FastEthernet1/0 192.168.0.1 YES manual up up

R21(config-if)#exit

R21(config)#exit

Korak 3. Provera veze ka ostatku mreže se vrši proverom konekcije ka adresi 172.16.0.1:

R21#ping 172.16.0.1

*Mar 1 00:07:50.095: %SYS-5-CONFIG_I: Configured from console by console

R21#ping 172.16.0.1

Type escape sequence to abort.

Sending 5, 100-byte ICMP Echos to 172.16.0.1, timeout is 2 seconds:

.....

Success rate is 0 percent (0/5)



Budući da nisu postavljene rute ka mreži 172.16.0.0, konekcija ka toj mreži ne postoji. To se vidi na osnovu simbola . . . . ., što znači da 5 poslatih paketa nije stigle na odredište. Provera ka IP adresi 192.168.1.1 se vrši naredbom:

R21#ping 192.168.1.1



!!!!!

Success rate is 100 percent (5/5), round-trip min/avg/max = 20/25/44 ms

Odziv !!!!! znači da je svih 5 poslatih paketa stiglo na odredište. Što znači da konekcija postoji. Konekcija ka ovoj adresi postoji i bez unešene rute, jer se interfejs sa tom adresom nalazi u rutera R21 sa koga se vrši provera. Korak 4. Sada je potrebno uneti statiču rutu ka mreži 172.16.0.0, što se vrši naredbama:



R21(config)#ip route 172.16.0.0 255.255.0.0 192.168.1.1

Posle unosa statičke rute provera konekcije ka 172.16.0.1 daje sledeće rezultate: R21(config)#do ping 172.16.0.1 # naredba ping se koristi sa prefiksom – do, jer se

koristi iz konfiguracionog moda



!!!!!


Konekcija ka adresi 172.16.0.1 postoji.

Korak 5. Snimanje konfiguracije na ruteru R21 se vrši:

R21(config)#exit

R21#copy running-config startup-config

Destination filename [startup-config]?

Building configuration...

[OK]

Korak 6. Provera konfiguracije na ruteru R21 se vrši naredbama:

R21#show ip route # provera tabele rutiranja

Codes: C - connected, S - static, R - RIP, M - mobile, B - BGP

D - EIGRP, EX - EIGRP external, O - OSPF, IA - OSPF inter area

N1 - OSPF NSSA external type 1, N2 - OSPF NSSA external type 2

E1 - OSPF external type 1, E2 - OSPF external type 2

i - IS-IS, su - IS-IS summary, L1 - IS-IS level-1, L2 - IS-IS level-2

ia - IS-IS inter area, * - candidate default, U - per-user static route

o - ODR, P - periodic downloaded static route

Gateway of last resort is not set

S 172.16.0.0/16 [1/0] via 192.168.1.1

C 192.168.0.0/24 is directly connected, FastEthernet1/0

192.168.1.0/30 is subnetted, 1 subnets



C 192.168.1.0 is directly connected, Serial0/0

R21#show ip interface brief # provera IP adresa interfejsa







R21#

Korak 7. Provera konekcije na ruteru R11 se vrši naredbama:

R11(config)#do ping 192.168.0.1



!!!!!


R11#show ip interface brief







R11#show ip route










S 192.168.0.0/24 [1/0] via 192.168.1.2

192.168.1.0/30 is subnetted, 1 subnets

C 192.168.1.0 is directly connected, Serial0/0

R11#

A snimanje konfiguracije naredbom: R11(config)#exit

R11#





OK]

Korak 8. Povezivanje hostova iz LAN mreža se vrši u dva koraka. Prvi je dodela IP adrese, a drugi postavljanje default rute. Postavljanje default rute je potrebno je se na taj način svi paketi upućeni mrežama koje se ne nalaze u tabeli rutiranja na tom hostu prosleđuju preko default rute. Konfiguracija rutera R22 se vrši sledećim naredbama:



R22(config)#interface f0/0





R22(config-if)#exit

R22(config)#ip route 0.0.0.0 0.0.0.0 192.168.0.1 # postavljanje default rute

R22(config)#exit

R22#

Provera konekcije ka 172.16.0.1:




.!!!!





!!!!!


Korak 9. Konfiguracija rutera R12 se vrši sledećim naredbama:



R12(config)#interface f0/0



R12(config-if)#exit

R12(config)#exit

R12#

*Mar 1 00:27:38.019: %LINK-3-UPDOWN: Interface FastEthernet0/0, changed state to up

*Mar 1 00:27:39.019: %LINEPROTO-5-UPDOWN: Line protocol on Interface FastEthernet0/0,

changed state to up

R12#s


Provera konfiguracije rutera R12 se vrši: R12#sh ip route










Provera je pokazala da ne postoji uneta default ruta, te ni konekcija ka 192.168.0.1 ne radi: R12#ping 192.168.0.1



.....

Success rate is 0 percent (0/5)

Unos default rute na ruteru R12 se vrši:





R12(config)#ip route 0.0.0.0 0.0.0.0 172.16.0.1

R12(config)#exit


Provera unetih izmena pokazuje da sada postoji default ruta: R12#show ip route








Gateway of last resort is 172.16.0.1 to network 0.0.0.0


S* 0.0.0.0/0 [1/0] via 172.16.0.1

Sada ping ka 192.168.0.1, ali i 192.168.0.2 radi:

R12#ping 192.168.0.1



.!!!!


R12#ping 192.168.0.2



!!!!!


R12#ping 192.168.0.2



!!!!!


Ping ka 192.168.0.3 ne radi jer na tom ruteru (R23) nije uneta default ruta, te on ne poznaje mreže van mreže kojoj pripada njegov interfejs: R12#ping 192.168.0.3



.....

Success rate is 0 percent (0/5

Napomena

Kada se završi konfiguracija, na svakom ruteru potrebno je snimiti konfiguraciju na sledeći:




OK]

R1#



Zadatak 2.1 Izvršiti konfiguraciju svih ostalih rutera u scenariju: R13 i R23. Nakon konfiguracije, proveriti:

a) Da li sa rutera R13 radi konekcija ka R22 b) Da li sa rutera R23 radi konekcija ka R12 c) Da li sa rutera R13 radi konekcija ka R23 d) Tabelu rutiranja na ruteru R23 e) IP adrese interfejsa na ruteru R13

Analiza scenarija

Dodavanje rute radi u jednom smeru, tako je potrebno da se na oba rutera postave statičke rute ka udaljenoj mreži da bi se paketi mogli i poslati i vratiti sa jednog na drugi ruter i obrnuto. Administrativna udaljenost statičke rute Posle dodavanja statičke rute, ruteri u tabelama rutiranja postavljene su dve rute, na svakom ruteru po jedna: S 10.0.0.0/8 [1/0] via 12.12.12.1

S 172.16.0.0/16 [1/0] via 12.12.12.2 Slovo “S” ukazuje da se radi o statičkoj ruti. Mreže 10.0.0.0/8 i 172.16.0.0/16 su odredišta ovih statičkih ruta (putanja) i paket na putu do odredišnih mreža mora ići preko 12.12.12.1 i 12.12.12.2. Značenje oznake [1/0] je sledeće: 1 je administrativna udaljenost (eng. administrative distance - AD) a 0 je metrika (eng. metric) statičke rute. Administrativna udaljenost je mera pouzdanosti, gde niži brojevi označavaju veću pouzdanost. Ruta sa najmnanjom vrednošću administrativne distance ima prioritet pri odabiru. Vrednost ovog parametra se kreće od 0 do 255. Direktno povezane putanje umaju vrednost 0. Statičke rute imaju vrednost administrativne distance 1. Napomena: protokoli dinamičkog rutiranja imaju različite vrednosti za administrativne distance: EIGRP ima vrednost 90, IGRP - 100, OSPF – 110, a RIP - 20).

Završna razmatranja U vežbi je demonstrirano kako se vrši konfiguracija rutera (Cisco platforma) dodelom Ipv4 adresa i postavljanjem statičkih ruta. Takođe je objašnjena struktura IP adrese, mrežna maska, koncept rutiranja, tabela rutiranja i unos rute u IPv4 okruženju na Cisco ruterima (oeprativni sistem: Cisco IOS).

IP adresiranje i statičko rutiranje – II deo · IP adresiranje i statičko rutiranje – II deo...

Documents

Transcript of IP adresiranje i statičko rutiranje – II deo · IP adresiranje i statičko rutiranje – II deo...