juli- avgust 2015. | | Broj 10-11 | 1 |

Intervju

| 2 | Broj 10-11 | | juli- avgust 2015.

ProjektiRODNA RAVNOPRAVNOST u PROJEKTIMA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE

Slow Slow Quick Quick Slow

Da ipak podsetimo, na počet-ku, zašto je uvođenje prin-cipa rodne ravnopravnosti naša tema. Odnosno, da otklonimo dilemu o vezi između rodnog principa i zaštite voda, upravljanja otpadom, energetske efikasnosti, odlučivanja i upravljanja održivim razvojem.

Bavljenje pitanjima odnosa iz-među rodne ravnopravnosti i život-ne sredine je proces koji ima dugu i bogatu istoriju kroz koju su se principi, strategije i politike, akcije i legislativa na globalnom i lokalnom nivou razvijali i napredovali. I taj proces još traje.

Različite škole mišljenja i pravci donose i različite prioritete. Jedno je, međutim, neosporno, a to je da je siromaštvo, naročito siromaštvo

žena, usko povezano sa razvojem odnosno ugroženošću životne sre-dine. Posvećenost pitanjima zašti-te životne sredine nije ništa drugo nego sinhronizovana posvećenost borbi za očuvanje prirode i planete a protiv socio-ekonomskih proble-ma, socijalnih razlika i siromaštva.

Trebalo bi stalno imati na umu da je samo u rodno ravnopravnom društvu moguć napredak, dobitak za zajednicu u celini. Urodnjava-njem programa zaštite životne sredine, brigom o održivom ra-zvoju koji je podjednako važan i ženama i muškarcima i o kome oni ravnopravno odlučuju, borimo se i protiv daljeg “feminiziranja siro-maštva”, odnosno rastućeg siro-maštva žena, uprkos činjenici da je

ukupno, globalno bogatstvo veće nego ikada pre.

Evo još jedne paralele između “environmenta i gendera”: što se više kreiraju politike, usvajaju stra-tegije i sprovode akcioni planovi, imamo utisak da smo sve dalje od cilja: rodne ravnopravnosti kao “mainstream-a” svakog društva. Isti se paradoks uočava i kada je reč o zaštiti životne sredine: što je više štitimo, sve je ugroženija. Kontra-diktornost koju bi trebalo pobediti.

Gender mainstream (urodnja-vanje) u programima održivog razvoja ne znači insistiranje na ra-zlikama između muškaraca i žena, već poštovanje njihovih različitih potreba, zahteva i navika. Uvaža-vanje te različitosti vodi ka prona-laženju rešenja koje će pogodovati i jednima i drugima.

A, to što se sada taj proces od-vija u ritmu : slow-slow-quick-quick-slow ili, u slobodnom prevodu, dva koraka napred-jedan nazad, ne zna-či da ne napredujemo. Naprotiv.

Nataša Milojević, politikološkinja

Ovo izdanje biltena bavi se uvođenjem principa rodne ravnopravnosti, kao horizontalnim (cross-cutting) aspektom, u izabrane projekte zaštite životne sredine. Konzorcijumi organizacija civilnog društva su u svoje projektne planove uneli uvođenje rodnog principa – urodnjavanje. O tome da li su uspeli da rodni princip primene kroz čitav projektni ciklus, kako su se odvijale aktivnosti, kakve su reakcije učesnika i ciljnih grupa, kakvi su ishodi, zaključci, planovi za buduće programe, čitaćete na stranicama ovog izdanja biltena.

juli- avgust 2015. | | Broj 10-11 | 3 |

Projekti

ARTRUST: ZvUk pTicA

Ornitologija je i za žene

Ornitološki kamp za studen-te i studentkinje Učitelj-skog fakulteta u Subotici održan je od 13. do 17. oktobra na lokaciji dva zaštićena dobra iz okoline Subotice, SRP “Ludaško jezero” i SRP „Selevenjske pu-stare“. U kampu je učestvovalo oko 200 studenata, nastava se odvijala na mađarskom jeziku a polaznici su, između ostalog, mo-gli posmatrati prstenovanje ptica i slušati predavanje volontera o seobi ptica, o potrebama zaštite kao i o mogućnostima uključiva-nja u aktivne mere zaštite ptica. Polaznici su išli edukativnom stazom „Čurgo“ zatim kroz za-štićeno dobro SRP „Selevenjske pustare“ gde su se informisali o prirodnim vrednostima SRP „Lu-daško jezero“.

Rezultat ovog kampa je bio mnogo bolji od očekivanog. Ve-ćina polaznika su bile studentki-nje, čija je zainteresovanost za učenje i rad na terenu otvorila nove mogućnosti za saradnju i uvođenje ornitologije u neke od redovnih aktivnosti Učiteljskog fakulteta. Nakon ovog kampa, zainteresovane učesnice mogu završiti kurs za vodiče Foto Safa-rija i Bird Watching Tour-a, što je sjajan izazov i može da obezbedi veću zainteresovanost žena za ornitologiju. Ugovorena je dalja saradnja sa Učiteljskim fakulte-tom do te mere, da će ovaj pro-

gram biti struktuiran u uobičajeni godišnji plan nastave. Verujemo da kroz ovakvu vrstu edukacije u okviru nastavnog programa viso-ke škole, direktno vršimo uticaj i dobijamo obučene stručnjake za dalji rad sa decom i mladima.

Ekološke kreativne radionice za decu, održane su deset puta u Centru znanja za kreativnu veštinu (prostorije UG Artrust), u kojima je učestvovalo dva-desetak mališana po radionici, uzrasta od 3-6 godina. Sami su pisali tekstove pesama o ptica-ma, crtali, svirali instrumente, imitirajući ptice, igrali on-line Zvuk ptica igrice, plesali i učili o značaju zaštite ptica, kao i o os-novnim karakteristikama ptica u našem podneblju. Imali su prili-ke da igraju na tabletima igricu, android aplikaciju, kroz koju su učili zvuke ptica, videli njihove fotografije i naučili osnovne poj-move. Radionice su se realizova-le u saradnji sa vrtićem Dambo. Ciljna grupa nisu bili samo deča-ci i devojčice, već smo ovom pri-likom obučili i vaspitače i vaspi-tačice koji će nastaviti realizaciju radionica u vrtiću.

Ovakvim kreativnim i inova-tivnim pristupom obrazovanju, verujemo da smo uspeli da zain-teresujemo decu i njihove rodi-telje, ali i da ih podstaknemo da budu aktivni u zaštiti ptica i pri-rode uopšte.

Projekat Zvuk ptica, je, osim širokog delanja u društvu kroz pravnu inicijativu, edukaciju, popularizaciju i javnu kampanju, doveo u prvi plan inovativne modele neformalnog obrazovanja, kroz podsticanje širenja znanja o ornitologiji kod dece, vaspitnog kadra i studentica učiteljskog fakulteta u Subotici. Naš edukativni program uključuje terenski rad u prirodi, stručna predavanja, kreativne radionice, on-line edukaciju za mlade. Na osnovu dosadašnjeg iskustva, među ornitolozima i zaštitarima, naročito na terenu, žene apsolutno nisu prisutne. Taj problem smo ovim projektom izneli u prvi plan i svojim aktivnostima doprineli popularizaciji teme.

Ovaj program je kreirala JASNA JOVIĆEVIĆ, umet-nica, muzičarka i kompozitorka. Kroz svoj origi-nalni pristup zaštiti ptica izvodeći muzički per-formans i koncert, Jasna je okupila tim kreativaca, podstičući inovantnost i izuzetnost i time dala do-prinos i našoj i evropskoj savremenoj umetničkoj sceni. Danas su gosti brojnih festivala koji promo-višu i ekologiju i umetnost.

| 4 | Broj 10-11 | | juli- avgust 2015.

Tokom debata na okruglim stolovima, na kojima smo slušali o problemima i po-trebama unapređenja omladin-skog ekološkog aktivizma u op-štinama, bilo je važno da bude prisutan dovoljan broj devojaka, kako bismo saznali koje su nji-hove potrebe i mišljenja o ovoj temi. Trudili smo se da vreme sastanaka prilagodimo slobod-nom vremenu žena, koje je, po statistici, drugačije od slobodnog vremena muškaraca, naročito u slučaju kada su to majke i doma-ćice. U ruralnim sredinama, koje smo uglavnom posećivali, radni dan žena i počinje ranije i traje duže od muškaraca, tako da smo naše aktivnosti usaglašavali sa slobodnim vremenom žena. Ako smo za to imali prilike, kada je na okruglom stolu bila velika većina muškaraca, naknadno smo kon-taktirale i posebno komunicirale sa ženama, koje su tada bile pri-sutne u manjem broju, da bismo jasnije sagledale njihov način razmišljanja i predloge koje one imaju da nam ponude.

S obzirom da je jedan deo našeg projektnog rada bio men-torskog vida u odnosu na lokalne Kancelarije za mlade, trudili smo se da ih podstičemo da rodno sen-

zibilišu svoj rad. Ukazali smo im na potrebu za analizom njihovih programa u odnosu na teme koje pokrivaju i da li su te teme jedna-ko važne i zanimljive muškarcima i ženama. Razgovarali smo o struk-turi korisnika Kancelarija za mlade, zatim o volonterima, ukazujući na potrebu da vode računa o broju devojaka i mladića koji koriste us-luge KZM kao i o vrsti aktivnosti na kojima volontiraju.

Kada osmišljavaju sadržaje za omladinske klubove, nagla-sili smo da prvo naprave anketu među mladima i jasno definišu interesovanja i potrebe devojaka i mladića koje se u praksi goto-vo uvek razlikuju, ali naš sistem

vrednosti ih po automatizmu izjednačava, stvarajući tako uslo-ve za sistemsku diskriminaciju, koja je pored institucionalne i individualne, takođe prisutna u našoj zemlji.

Mogli smo da zaključimo da, iako srpsko društo nije rodno iz-balansirano i daleko od dosledne primene politika jednakih mo-gućnosti, ono je baš zato idealno za uočavanje rodne neravnoteže i primenu strategija koje bi po-većale zastupljenost žena u svim sferama života, pa i u sferi ekološ-kog aktivizma, što je nama izuzet-no važno.

ProjektiZELENI AKTIVISTA: MLADI ZA ŽIVOTNu SREDINu

Mladi- aktivni i rodno ravnopravni

u drugom ciklusu naše projektne celine koja se bavi direktnijim učešćem mladih u rešavanju problema životne sredine u svojim zajednicama, veliku pažnju smo poklonili aspektu rodne ravnopravnosti. u toku realizacije naših aktivnosti, bilo nam je važno da vodimo računa o ravnoteži između potreba, percepcija i pozicija koje nisu još uvek jednake za muškarce i žene u Srbiji u svim sferama života, pa i u sferi zaštite životne sredine i održivog razvoja.

Trudili smo se da vreme sa-stanaka prilagodimo slobod-nom vremenu žena, koje je, po statistici, drugačije od slobodnog vremena muška-raca, naročito u slučaju kada su to majke i domaćice.

juli- avgust 2015. | | Broj 10-11 | 5 |

Projekti

misli globalno, deluj lokalno

Radionicama su prisustvovali predstavnici opštine Kuršu-mlija, koji su zaduženi za sek-tor životne sredine i poljoprivrede, zatim učenice i profesori obe sred-nje škole, kao i predstavnice Kance-larije za mlade opštine Kuršumlija.

Programom radionice bila je predviđena prezentacija projekta, čije je osnovne detalje predstavio projektni menadžer CRSR-a, Stefan Mitrović. Drugi deo bio je posve-ćen upoznavanju sa politikama EU u oblasti životne sredine, kao i ne-ophodnosti primene principa rodne ravnopravnosti u kreiranju politika i u procesima donošenja odluka o pitanjima očuvanja životne sredine.

U toku obe radionice, značajan segment bio je usmeren ka različi-tim pristupima i politikama za oču-vanje životne sredine i njihovim uticajima na žene i muškarce u lo-kalnim i ruralnim sredinama poput Kuršumlije, odnosno koje su pred-nosti i mane različitih politika, koje su uloge i sfere odgovornosti, kakve su strategije i pristupi potrebni da bi se premostile razlike u potreba-ma muškaraca i žena, posebno u radu opštine Kuršumlija, ali i u sa-radnji civilnog sektora i organa lo-kalne samouprave. Na radionicama je istaknuto da bi trebalo što pre uraditi akcioni plan čiji bi zadatak bio promovisanje rodne jednakosti

i jednakih mogućnosti u oblasti za-štite životne sredine.

Učenica gimnazije, Nina Ja-kovljević, posebno je naglasila da “Pitanja očuvanja životne sredine i rodne ravnopravnosti moraju biti inkorporirana u kreiranje svih politi-ka javnih ustanova, pa tako i lokalne samouprave”.

Petar Dikić, koordinator Kan-celarije za mlade, naglasio je da će ova ustanova svesrdno podržavati sve aktivnosti koje sprovodi opšti-na Kuršumlija, ali i nevladin sektor. Napominjući izuzetnu važnost pro-jekta koji CRSR implementira i as-pekt životne sredine, on se zalaže, u ime Kancelarije za mlade, da u svim aktivnostima princip rodne ravno-pravnosti bude zastupljen.

Svetlana Soković, profesorka sociologije, istakla je da je tema rodne ravnopravnosti izuzetno važ-na, posebno u malim i nerazvijenim sredinama i da joj predstavlja zado-voljstvo što je CRSR pokrenula ovu temu. Posebno je naglasila nadu

da će se o tome i dalje razgovarati i da će CRSR uvesti praksu organizo-vanja sličnih radionica sa učešćem svih zainteresovanih strana, građa-na i građanki Kuršumlije.

Svi učesnici na obe radionice su jednoglasno zaključili da je ravno-pravno učešće žena i muškaraca u procesima donošenja odluka o svim društvenim, ekonomskim i razvoj-nim pitanjima, kako na lokalnom tako i na centralnom nivou, danas neophodnost.

CENTAR ZA RAZVOJ I SARADNJu REgIONA (CRSR), KANCELARIJA ZA MLADE I OPŠTINA kURšUmlijA: KA DRUštVENo oDgoVoRNiM loKAlNiM PolitiKAMA U oblASti ZAštitE žiVotNE SREDiNE

-učEŠĆE ŽENA u PROCESIMA Eu INTEgRACIJA I DONOŠENJA ODLuKA u PROCESIMA IMPLEMENTACIJE Eu ZAKONODAVSTVA u ObLAST ŽIVOTNE SREDINE NA LOKALNOM NIVOu-

Centar za razvoj i saradnju regiona (CRSR) je u saradnji sa Kancelarijom za mlade i opštinom Kuršumlija i srednjim školama (gimnazija i ekonomska) uspešno organizovao dve radionice na temu “učešće žena u procesima Eu integracija i donošenja odluka u procesima implementacije Eu zakonodavstva u oblasti životne sredine na lokalnom nivou” u okviru projekta “Ka društveno odgovornim lokalnim politikama u oblasti zaštite životne sredine”.

| 6 | Broj 10-11 | | juli- avgust 2015.

Projekti

Istraživačka praksa u oblasti rod-ne perspektive zaštite životne sredine u Srbiji gotovo i ne po-stoji, a izostaju i procesi urodnjava-nja praktičnih i posebnih politika. takva situacija navela je istraživački tim na projektu „Zainteresovani za održivost zaštićenih područja-3ZA“ da se pozabavi rodnim aspektima zaštite životne sredine u Srbiji.

U prvoj fazi ispitivane su ne-vladine organizacije i zaintereso-vana javnost, a u drugoj fazi pa-

žnja je bila usmerena na one koji neposredno vrše zaštitu prirode – upravljače zaštićenim prirodnim dobrima. Ispitivanje rodnosti bilo je zajedničko u obe faze istraživa-nja, i davalo je odgovor na pitanje „da li su interesne sfere u zaštiti prirode i životne sredine rodno oblikovane, pa možemo govoriti o muškim i ženskim oblastima u sfe-ri ekološkog aktivizma“. Rezultati su pokazali da značajnih razlika između javnosti i eksperata nema,

iako su eksperti u nešto većoj meri zauzimali stavove rodne neutral-nosti, odnosno da su sve oblasti podjednako pogodne za pripad-nike oba pola. Ukoliko isključimo ispitanike koji se odlučuju za rod-nu neutralnost (koju deklarativ-no ističe više od 75% ispitanih), ispitanici iz prve faze i ispitanici iz druge faze projekta, potpuno identično sagledavaju oblasti zaštite prema rodnim ulogama. oblasti šuma, voda, životinjskog

Žene u zaštiti prirode u okviru projekta „Zainteresovani za održivost zaštićenih područja-3ZA“ sprovedene su brojne aktivnosti koje su za cilj imale istraživanje trenutnog stanja, pokretanje diskusije i planiranje mere za unapređenje položaja žena u zaštiti prirode.

pRojekTni Tim 3ZA:ZAiNtERESoVANi ZA oDRžiVoSt ZAštićENih PoDRUČJA

juli- avgust 2015. | | Broj 10-11 | 7 |

Projekti

pRojekTni Tim 3ZA:ZAiNtERESoVANi ZA oDRžiVoSt ZAštićENih PoDRUČJA

sveta, obnovljivih izvora energije, recikla-že i čišćenja se ocenjuju kao adekvatnije muškarcima. ženama su, sudeći po od-govorima ispitanika, prepuštene „meke“ oblasti zaštite: oblasti edukacije, očuvanja baštine, oblast brige i zaštite biljaka i pri-prema hrane. Interesantno je da je, iako je velikom većinom istakla da razlike ne po-stoje, zainteresovana javnost u razgovori-ma ipak privatnu sferu pripisala ženama, a javnu muškarcima, što je u skladu i sa ranijim istraživanjima na globalnom nivou koja su pokazala da će se žene pre anga-žovati u privatnoj sferi (reciklaža, pripre-ma hrane, kupovina organskih proizvoda i slično), ali da će ređe učestvovati u jav-noj sferi (pokreti, okupljanja, edukacije na otvorenom) što je tipično za muškarce. to pokazuje da učesnici u zaštiti često nisu svesni da artikulišu rodne razlike u sferi zaštite životne sredine. ipak, da se svest i ponašanje generacijski polako menja-ju pokazuje i stav ispitanika da su rodne uloge u privatnoj i javnoj sferi mnogo jače profilisane u starijim generacijama.

istraživački rad na projektu pokazao je da građani, civilne organizacije i ek-sperti u Srbiji imaju visoku svest o po-

djednakoj važnosti oba pola u razvoju mera pravnih okvira u sferi zaštite pri-rode. Ipak, neophodno je ovu dimenziju efikasno ugraditi u definisanje samih politika i aktivnosti donosilaca odluka i nosilaca vlasti.

tokom prve sesije Nacionalnog foru-ma za zaštitu prirode, rad jedne grupe bio je posvećen temi „žene u zaštiti pri-rode“. Učesnici radne grupe su definisali preporuke.

Neki od sledećih pravaca delovanja bili su predloženi kao moguća rešenja ka rodno ravnopravnijoj situaciju u zaštiti prirode:

- veći podsticaji za uključivanje žena u „zelenu ekonomiju“ ( ekoturizam, reciklaža i upravljanje otpadom, or-ganska proizvodnja i sl.)

- edukativne kampanje i programi, usmereni ka školama ali i organi-zacijama zaštite prirode, kojima se osvešćuje rodna ravnopravnost ali se pružaju znanja i veštine kojim se podstiču pripadnici oba pola na učešće u aktivnostima interpretaci-je, upravljanja zaštićenim područji-ma, ekoturizma i ostalih delatnosti u

oblasti ekosistemskih usluga;- posebno su korisni i efektni progra-

mi razmene i upoznavanje primera dobre prakse koji podstiču prethod-no pomenute aktivnosti;

- sve adekvatne datume treba iskori-stiti za promociju rodne ravnoprav-nosti u ovoj oblasti, sa kojom je te-sno vezana tema zdravlja i životne sredine, zelene ekonomije i sl. Kao primer naveden je 8. mart, kao da-tum čiji suštinski povod treba revi-talizovati i podsetiti da simbolizuje rodnu ravnopravnost u svim dome-nima, pa i u zaštiti prirode;

- mediji kao i u svemu imaju ključnu ulogu u ovim aktivnostima, uz neop-hodnost da se radi i na osvešćivanju i specijalizovanju novinara za ovu temu.

očekuje se, nakon sumiranja zaklju-čaka sa druge sesije Nacionalnog foruma za zaštitu prirode, definisanje finalnih preporuka i konkretnih aktivnosti koje će biti prezentovane nacionalnim telima koja se bave pitanjima rodne ravnoprav-nosti kao i zainteresovanim poslanicima Skupštine Srbije.

| 8 | Broj 10-11 | | juli- avgust 2015.

ProjektiASocijAcijA ZA RAZvoj ibARSke doline idA:

-RODNA ANALIZA LOKALNIh buDŽETSKIh

Nema podsticaja za

Predmet analize, koje je udru-ženje “Fenomena“ sprovelo u okviru projekta “Integralni pristup u zaštiti životne sredine kroz zagovaranje i implementaciju odr-žive poljoprivrede” kojim rukovodi Asocijacija za razvoj Ibarske doline “iDA,” bilo je učešće žena u merama podrške poljoprivredi u 7 opština ove regije: Ivanjica, Arilje, Prijepolje, Kraljevo, Užice, lučani i tutin. Ana-liza je obuhvatala i odnosila se na:

strateški i programski okvir za razvoj poljoprivrede, informacije koje smo od gradova/opština dobile po zahte-vu o pristupu i, informacije koje smo tokom dve fokus grupe čule od žena koje se bave poljoprivredom.

Položaj žena u poljoprivredi uslovljen je opštim položajem poljo-privrednih domaćinstava i brojnim preprekama za razvoj gazdinstava u našoj zemlji. Razgovori sa poljopri-vrednicama tokom fokus grupa do-

neli su važne zaključke o kontekstu u kojem govorimo o razvoju održive poljoprivrede i ravnopravnosti po-lova – poljoprivredni proizvođači i proizvođačice su u novom društve-no-ekonomskom kontekstu u situ-aciji da moraju da prate sve tokove: ekonomske, tržišne, političke, zakon-ske i druge, povrh uže stručnog ra-zvoja za poljoprivrednu proizvodnju. Kontekst nalaže da budu preduzet-ničkog duha, da uspešno upravljaju

u Republici Srbiji ima znatno manje žena vlasnica poljoprivrednih gazdinstava nego muškaraca. Među nosiocima gazdinstava, vlasni-cima poljoprivrednih resursa, ima svega 17,3 % žena. u Raškom, Zlatiborskom i Moravičkom okrugu procenat žena vlasnica poljopri-vrednih gazdinstava je manji od republičkog proseka: Ivanjica -14,6%; Arilje - 16,31%; Prijepolje – 16,82%; Kraljevo – 17,46%; užice – 16,31%; Lučani – 17,95%; Tutin – 10,28%. Na porodičnim gazdinstvima u Kraljevu ima ukupno 27.061 članova – 11.937 žena i 15.124 muškaraca. Od ukupnog broja žena članica, njih 9.918 obavljaju poljoprivredne aktivnosti na gazdinstvu a za taj posao, uglavnom, nisu plaćene. Ta drastična razlika između broja žena koje rade na poljoprivrednim gazdinstvima i broja vlasnica gazdinstava, govori o viso-kom procentu neravnopravnosti i dominaciji tradicionalističkog pristupa kada je reč o pravu vlasništva i nasleđivanja zemlje.

juli- avgust 2015. | | Broj 10-11 | 9 |

Projekti

MERE PoDRšKE oDRžiVoJ PolJoPRiVREDi U RAšKoM, ZlAtiboRSKoM i MoRAViČKoM oKRUgU

IZDVAJANJA ZA POLJOPRIVREDu -

poljoprivrednice

poljoprivrednim gazdinstvom, da razumeju političko-ekonomske tendencije, da vešto upravljaju finansijama, da uspešno koriste informacione i komunikacione tehnologije i da budu potpuno informisani.

Naše ispitanice su vrlo slabo koristile lokalne mere podrške (od 14, samo jedna je koristila kredit od opštine, a dve su koristile neku opštinsku subvenciju, dok je njih 57 % koristilo subvenciju od države.) Pitanje informisanosti poljoprivrednica o rokovima i konkursima za podršku iz javnih fondova is-postavilo se kao jedno od ključnih i vrlo pro-blematičnih. Učesnice fokus grupe su iznele niz problema u vezi sa nedostatkom infor-macija. Evo nekih komentara:

- „saznaje se ‘slučajno’: „svaki put naprave da niko ne zna”, „moj zet je slučajno saznao da ima cevi i ja sam jedina aplicirala te godine”, „ja sam čekajući u redu čula za plastenike”,

- kao jedan od problema prepoznato je „partijsko usmeravanje informacija”: „infor-misanje je bilo po strankama, ostali ne zna-ju”, „najinformisaniji su članovi vladajućih političkih stranaka”, „zbog neinformisanosti prolaze ‘mutne radnje’ u javnoj upravi”,

- važnost blizine informacijama: “poljo-privrednici rade u njivi a ne u kancelarijama, a informacije imaju oni koji rade već u državnim firmama i oni bi morali da imaju ograničenje da ne mogu da dobiju subvencije”, „možda u udruženjima dobiju informaciju”, „samo prija-telji dobijaju”, „za besplatnu analizu zemljišta sam čula na seminaru”, „čula sam dok sam bila na poslu jer se tu održavalo”, itd.

tokom analize lokalnih budžetskih iz-dvajanja i programa nije bilo moguće jasno sagledati, na osnovu informacija i dopisa koji su nam prosleđeni, na koji način se zapravo planira Program mera podrške za sprovođe-

nje poljoprivredne politike, povrh činjenice da mora da korespondira tipu mera koje je propisala država. Posebno nije jasno ponav-ljanje mera iz godine u godinu i onda kada nisu izvršene budžetske stavke kojima su planirane te mere. Uglavnom nema izvešta-ja o realizaciji strategija, a u izveštajima o realizaciji programa efekti nisu sagledani na adekvatan način koji može da se primeni pri planiranju mera podrške za narednu godinu.

Rodni aspekt je potpuno zanemaren – ni u jednoj opštini tokom 2013. i 2014. nije bilo afirmativnih mera za podsticaj žena u poljo-privredi. Učešće žena u merama podrške je daleko manje od učešća muškaraca.

Ceo tekst analize biće dostupan na sajtu Udruženja Fenomena: www.fenomena.org.

Autorke: Aneta Dukić i Marija Petronijević

| 10 | Broj 10-11 | | juli- avgust 2015.

ProjektiCENTAR ZA ISTRAŽIVANJA I STuDIJE TuRIZMA, ECODEV I bIOS FOND: iZgRADNJA oDRžiVE bUDUćNoSti ZA ZAštićENA PoDRUČJA SRbiJE

gRAFIKON 1. ZASTUpljenoST polovA Tokom RAdionicA nA pRojekTU

gRAFIKON 2. ZASTUpljenoST polovA Tokom ZAvRšne KONFERENCIJE NA ANDREVLJu

Turizam, vinarstvo, udruženja žena

S obzirom na manju zastu-pljenost ženske populacije kada je reč o preduzetništvu i zapošljavanju u Srbiji, projektnim aktivnostima predviđeno je da se tokom radionica pozovu članice udruženja žena i asocijacija sa ci-ljanih teritorija, „Društvo za nego-vanje tradicija i razvoj Sremskih Karlovaca“, udruženje “Miroškine rukotvorine”, udruženje “Aktivna Fruška”, “Udruženje žena banstol-ke” te potencijalno udruženje žena “Mreža”. Pored toga, kvantitativni indikator govori o većoj zastuplje-nosti žena kako tokom samih radi-onica, tako i tokom završne konfe-rencije, a o čemu se može zaključiti iz grafikona.

Kvalitativni pokazatelj usko je povezan sa kvantitativnim, jer veća zastupljenost ženskog pola i prisustvo različitih ženskih orga-nizacija, omogućilo je da se ste-kne uvid u različite potrebe i spe-cifične interese muškaraca i žena prilikom planiranja aktivnosti u upravljanju zaštićenim prirodnim dobrima.

S tim u vezi izdvaja se nekoliko primera: vinarija trivanović, koja je jedna od perjanica vinskog turiz-ma na Fruškoj gori, uspela je da pažljivom analizom ukusa vina iz-dvoji i stvori brend „ženskih vina“

koja su popularna i prijemčivija že-nama. Razvoj vinskog turizma, vin-ske rute, može postati osnovna tu-rističko privredna aktivnost Fruške gore, pogotovo ako se bude radilo planski, uzimajući u obzir rodne in-terese, odnosno potrebe i afilacije i žena i muškaraca.

Potencijalno udruženje žena „Mreža“ sa Fruške gore, stvoreno je sa ciljem da se tridesetak žena udruži i da zajedno nastupaju pre-ma turistima nudeći različite ruko-tvorine, prehrambene proizvode ili proizvode starih zanata. Ovo udru-ženje nastalo je kao logičan ishod velike aktvnosti žena koje već rade kao domaćice na svojim imanjima i koje svoj višak proizvoda mogu ponuditi domaćem tržištu, ali udružene i organizovane.

Restoran „Lugarnica“ sa Iriš-kog venca, čiji su predstavnici bili prisutni tokom celog projekta, ima 35 zaposlenih i u svom radu vodi računa o podeli rada i različitim mogućnostima muške i ženske populacije te su istakli da kod njih postoji tradicionalni pristup podeli posla, tako što u njihovom ugostiteljskom objektu muškarci na sebe preuzimaju fizičke poslo-ve dok se žene bave spremanjem hrane, uređivanjem i čišćenjem soba, aranžiranjem.

Tokom trajanja projekta „Izgradnja održive budućnosti za zaštićena područja Srbije“ posebno se vodilo računa o rodnoj ravnopravnosti u planiranju i prioritizaciji zaštite životne sredine i lokalnog razvoja zajednice u ciljanim zaštićenim područjima. u praksi to znači da se vodilo računa i o kvantitativnom i kvalitativnom aspektu, odnosno kako o zastupljenosti tako i o potrebama oba pola.

60% ženski

52% ženski

40% muški

60%

52%

40%

48%

48% muški

juli- avgust 2015. | | Broj 10-11 | 11 |

Projekti

da li se razumemo

Institucionalne promene na-stale kao ishod izbornog ci-klusa, donele su novi mehani-zam čija je nadležnost uvođenje rodnog principa u sve politike, programe, strategije i planove a to je Koordinaciono telo za rod-nu ravnopravnost osnovano 30. oktobra 2014. godine, na čijem čelu je potpredsednica Vlade, prof. dr Zorana Mihajlović. Na veb stranici stoji:“Koordinaciono telo razmatraće sva pitanja i koordini-raće rad organa državne uprave u vezi sa rodnom ravnopravnošću u Srbiji. osnivanje Koordinacio-nog tela za rodnu ravnopravnost je značajno za proces evropskih integracija i unapređenje rodne

ravnopravnosti u Srbiji.Osim pot-predsednice Mihajlović, u Koordi-naciono telo imenovani su i mi-nistarka bez portfelja zadužena za evropske integracije, Jadranka Joksimović, ministar za rad, zapo-šljavanje, boračka i socijalna pita-nja Aleksandar Vulin i generalni sekretar Vlade, Novak Nedić.”

Imali bismo mnogo da doda-mo, a i da pitamo šta se dogodi-lo sa dosadašnjim mehanizmima na nacionalnom nivou i poslovi-ma koje su te institucije do sada obavljale, ali naviknuti da je rodna ravnopravnost večito skrajnuta, sada se bar radujemo činjenici da je ovo pitanje podignuto na tako visok nivo u političkoj i instituci-

onalnoj hijerarhiji. Dakle, ako je “značajno za proces evropskih in-tegracija”, biće da je važno i zbog nas, građana i građanki Srbije. ta važnost uočava se i kroz konkurs nadležnog ministarstva (Mini-starstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, 29.maj 2015.) koje je (po prvi put) u kriteriju-me za projektne aplikacije OCD, uvrstilo “aktivnosti usmerene na promociju rodne ravnopravnosti i jačanje uloge ranjivih društvenih grupa”. Ima, naravno, u ovom ci-tatu očigledne nedoslednosti pa i nepoznavanja pojma i značenja, ali budući da nas krasi naš dobri duh “zaštitara”, gledaćemo samo pozitivnu stranu ovog poziva. Da-

uRODNJAVANJE u ObLASTI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE:

- CIVILNO DRuŠTVO VS. INSTITuCIONALNI MEhANIZMI -

Može se reći da je (od aprila 2013. godine, kada smo objavili studiju Rodna ravnopravnost, životna sredina i razvoj kao priručnik za organizacije - dobitnice grantova u okviru SENSE programa, do izveštavanja o realizaciji projekata u okviru drugog ciklusa programa, juni 2015.) došlo do izvesnih promena u radu institucija ali i izvesnih pomaka kada je reč o zastupanju i implementaciji rodnog principa u projekte (delimično i politike) zaštite životne sredine i održivog razvoja a koje realizuju ove organizacije civilnog društva.

| 12 | Broj 10-11 | | juli- avgust 2015.

impReSUm

Direktor projekta: Jovan Pavlović Menadžerka projekta: Ivana TomaševićUrednica: Nataša Milojević Naslovna strana: Sonja leka

Dizajn: branislav NinkovićPriprema i štampa: Cobalt blue, beogradtiraž: 1000 primeraka

Telefon: (381-11) 3345-775; 3345-778Kontakt: office@rec.rsWeb: www.sense.org.rs

Projekti

kle, od sada su politike, program, projekti, aktivnosti na zaštiti ži-votne sredine, određene i uslov-ljene primenom rodnog principa.

Tako piše. Međutim, uvođenje princi-

pa rodne ravnopravnosti tokom kreiranja politika, u donošenje odluka i dalje je ispod radara stvarnih centara moći i, moramo

reći, još uvek na margini politič-ke volje. šta više, naše društvo se još uvek, doduše uspešnije nego ranije, bori sa razumeva-njem pojma i značenja rodne ravnopravnosti, definisanih pre svega Zakonom o ravnopravno-sti polova, (usvojen u decembru 2009. god). Rodno osetljive poli-tike i aktivnosti se, još uvek, pri-menjuju samo od strane „ekstra-vagantnih“ organizacija civilnog društva i ponekih inistitucional-nih mehanizama, koji formalno, de jure, postoje na svim nivoima

upravljanja i vlasti a de facto su nedovoljno snažni i sasvim neza-dovoljavajuće etablirani.

Stoga je rad ovih šest OCD, čije ste izveštaje o primeni prin-cipa urodnjavanja kroz njihove specifične projektne cikluse, či-tali na prethodnim stranicama, utoliko značajniji, a naročito zbog činjenice da se sprovodi na lokal-

nom nivou, u partnerstvu između regiona i u tesnoj saradnji sa lo-kalnom vlašću.

Zanimljivo je pratiti i evalui-rati osvajanje i usvajanje novih informacija i znanja i njihovu primenu u projektima koje su iza-brane organizacije sprovodile u periodu od septembra 2014. do juna ove godine. Prvo, uočljiva je promena u pristupu i, sada ned-vosmislenom prihvatanju rodne komponente kao sastavnog, sve-obuhvatnog alata u projektima zaštite životne sredine.

Zajednički imenitelj svim pro-gramima je kvantitativni pokazatelj o rodnoj zastupljenosti (izveštaj o broju žena-devojaka) koje u različi-tim svojstvima učestvuju u projektu. Drugi zajednički imenitelj je usvaja-nje stava da se mora voditi računa o različitim potrebama, interesima, sklonostima muškaraca i žena kada je reč o zaštiti životne sredine bez obzira o kojoj specifičnoj oblasti je reč. (Dobar i simpatičan primer je “žensko vino”, projekat CtRS-a). treća zajednička odlika je isticanje značaja učešća žena (ravnopravno kod nas i dalje znači boriti se za jednake mogućnosti za žene) u pro-cesima odlučivanja.

Negativni zajednički imenitelj jeste da su (osim dva izuzetka, projekat konzorcijuma iDA, Kra-ljevo i projekat 3ZA) kvalitativni pokazatelji ostali “na površini”, ili su sasvim izostali.

to je pre svega zbog činjeni-ce da i dalje pojam nije dovoljno usvojen niti se razume značenje, suština. Ali je uočljiv napor, pomak u odnosu na učesnike u programu u prvom ciklusu, naročito kada je reč o usvajanju principa, korišće-nju urodnjavanja kao alata još od početne faze, planiranja projekta.

Da se, za kraj, vratimo na opa-sku iz uvodnog teksta o “ritmu dva koraka nazad-jedan napred”. Ako hoćemo da taj ritam bude za-vodljiv, brži, pa da na svoju stra-nu privučemo mnoge, a naročito “donosioce odluka”, moramo da nastavimo sa učenjem. i da ne odustanemo od jačanja ekoloških organizacija koje moraju da vode intezivniji dijalog sa institucijama kako bi se zaista razumeli.