Intervju Ivo Vukcevic - Slovenska Germanija

РАЗГОВОР ВОДИО: СЛОБОДАН ЕРИЋ С лободан Ерић: Да пођемо од наслова Ваше књиге, шта је то "Словенска Германија" и шта сте хтели да кажете насловом књиге? Др Иво Вукчевић: У осмом и деветом веку било је уобичајено у дипломатској преписци у Европи да се Немачка опише тим речима: Реx Германорум, Популос Сцлаворум, јер у то време све што је било с источне стране Лабе била је словенска територија, а све до саме Рајне било је словенских колонија, чак у западној Немачкој. Слободан Ерић: Кад помињете Србе о којима је у овој књизи реч, да ли су то Срби којима ми припадамо? Др Иво Вукчевић: То је по знаком питања, али на Западу, у енглеској историографији, они се често помињу као Сорби - Сораби. Они су се називали Србима, а свој језик су звали српским. Занимљиво да постоји место у Америци где постоји град у Тексасу који се зове Србин, а основали су га немачки Срби. Слободан Ерић: Који научници и светски ауторитети поткрепљују Ваше тезе? Наведите нам нека имена. Др Иво Вукчевић: Кад сам написао ову књигу, писао сам је да бих читаоца увео у индоевропску и индоиранску историју, а не само представљања Срба као Срба. У самој Америци је врло слабо занимање за ову област, а то је због тога што су у послератном добу већина истраживања била пристрасна због хладног рата, те је значај Словена у историји потцењен, а занимање за словенску историју по себи је ослабило. Оно што је занимљиво о историји раних Срба јесте да се, његовим проучавањем, добија дубљи увид у индоиранску историју, као и у историју Немачке, Пољске, Скандинавије, Енглеске и скоро целе Источне Европе, јер да би се разумела српска историја, мора се добро разумети источноевропска и средњоевропска историја. Још једна ствар која је добра код историје Срба - древних Срба - јесте да су њихову историју и постојање бележили њихови непријатељи, тако да Срби не пишу о себи, већ други о њима. Та документа сачувана су у Немачкој, а протумачили су их изванредни немачки научници и постоји опширна библиографија на ту тему. Поменућу само нека имена: Е. Ајхлер, Г. П. Феринг, Ј. Херман, Х. Кунстман, Р. Олеш, Е. Шулт. Када сам поменуо историју Енглеске, запитали бисте се како то да су Срби имали удела чак и у њеној историји. Немачки извори показују да је, када су Данци освојили Енглеску 1015. године и основали краљевину ту 1025. године, било двеју војски: једна - данска војска, а друга - словенска војска с Балтика. А сада, крајем 19. века, енглески научници, највиши ауторитети за англосаксонски језик и историју, верују да је англосаксонско законодавство у Енглеској потиче од два извора: од Англа и од Варина, словенског народа који се доселио у Енглеску. Стога, да би схватили англосаксонску историју и законодавство, енглески научници окренули су се Немачкој и словенским обичајима и установама. Још један занимљив део историје Срба у Немачкој, по мени један од битнијих догађаја у европској историји, јесте протестантска реформација. Средиште покрета Мартина Лутера било је у источној Немачкој и било је много жеља за променом, јер међу словенским живљем источне Немачке је и даље било нехришћанских идеја и веровања, и нису били потпуно интегрисани у дух хришћанства, те су били отворенији за промену. Друго што треба поменути јесте да су најближи сарадници Лутерови били немачки Срби, и он се доста трудио да успостави везе са српском црквом у Србији и Далмацији. Лутер је водио преписку са неколицином српских свештеника, и његова замисао је била да православна црква у Србији и у источној Европи и протестантска црква могу развити заједнички фронт против католицизма. Лутер је веровао да православна црква у Србији треба да послужи као узор за реформу цркве у Европи. Протестантски богослови су написали мноштво књига у којима кажу да хришћански дух који влада у Србији и српским земљама треба да буде узор другим европским земљама. Оно што је занимљиво јесте да су, упркос политичкој сфери немачко-словенских односа, многи немачки научници, чак и националистички, гајили симпатије према словенском живљу у Немачкој. Примера ради, један велики немачки националиста је у 19. веку изјавио да су једини прави Немци житељи Саксоније и Прусије, који су били помешани са Словенима. Слободан Ерић: Како објаснити зашто је историја Словена постала својеврсна криптои- сторија, зашто званична наука другачије пос- матра ствари? Др Вукчевић: У 19. веку, када су двојица енглеских научника англосаксонске историје отишли у Немачку да из ондашњих извора сазнају нешто више о сопственој историји, они су приметили да се словенски утицај у научним круговима заташкивао. То је била склоност која се провлачи кроз савремену историографију. Слободан Ерић: Да ли су Лужички Срби једини преживели потомци Словена на тим просторима? Др Иво Вукчевић: Да. Али, Лужички Срби су само један мали део српске нације који је остао у Немачкој. Слободан Ерић: Да ли се садашњи медијски, политички и војни притисак на Србију може протумачити у светлу потискивање историје Срба? Др Иво Вукчевић: Дакако, то је стара прича. Непријатељство према Словенима у Америци постало је изузетно оштро после Другог светског рата, јер су тада научници и интелектуалци избегли из средње Европе, нарочито из Аустрије и Мађарске где је јако антисловенско осећање, постали веома утицајни у Америци. Ти људи су данас у Америци познати као неоконзервативци. Они јачају тиме што су специјалисти за руско питање и велики руски непријатељи. Они користе словенско питање да би успели у политичком домену. СРЕДА 14.11.2007. 22 У осмом и деветом веку било је уобичајено у дипломатској преписци у Европи да се Немачка опише тим речима: Реx Германорум, Популос Сцлаворум, јер у то време све што је било с источне стране Лабе била је словенска територија, а све до саме Рајне било је словенских колонија, чак у западној Немачкој. Занимљиво да постоји место у Америци где постоји град у Тексасу који се зове Србин, а основали су га немачки Срби Мада су Пољаци, као кнез Чарториски и његово друштво, били велики русофоби, они су били највећи поборници српске независности на Балкану. Они су, у ствари, развили југословенску идеју, и они су - више него било ко - одговорни за подршку илирском покрету. Они су подстицали католичку цркву у Босни и Хрватској да подрже пансловенске идеје. Хтели су да Србија постане центар пансловенства, јер су - као Маркс и Енгелс - увидели да она неће никада бити под руским утицајем. У Србији никада није постојала већа заинтересованост за пансловенство, јер, иако су Срби гајили пријатељска осећања према патњама других словенских народа, они једноставно нису видели разрешење свог националног питања у оквиру тог покрета. Пансловенске идеје су потекле из Хрватске и Словачке, од народа који нису имали своју унутрашњу снагу За Геополитику говори др Иво Вукчевић, професор политичких наука на Њујоршком универзитету и аутор књиге СЛОВЕНСКА ГЕРМАНИЈА СЛОВЕНСКА ГЕРМАНИЈА

Intervju Ivo Vukcevic - Slovenska Germanija

Documents

Transcript of Intervju Ivo Vukcevic - Slovenska Germanija