JO[ jedan prelazak iz jedne u drugu kalendarsku godinu. Niko se ne

mo`e odupreti potrebi da sa~ini bilans prethodne godine i napravi plan

za narednu. Probleme bi svakako da zaboravimo, ali mnogo je toga {to

bi valjalo i da upamtimo, upakujemo i sa~uvamo za narednu godinu.

Dobra tradicija nas navodi da i sami sumiramo rezultate ili, bar izdvoji-

mo neke od doga|aja, va`nih za Dom zdravlja Dr Risti}, a, nadamo se,

upravo onih detalja iz na{eg rada, koji su zna~ili i na{im pacijentima.

Pre svega, ovim brojem na{eg internog ~asopisa obele`avamo dve godine

od po~etka njegovog izla`enja. Nadamo se i verujemo (a, za pravo nam

daju sve va{e kritike, pohvale i sugestije) da je ovakav na~in komunikacije

sa na{im pacijentima bio obostrano "pun pogodak". Na{i stru~njaci su na

jednostavan i prihvatljiv na~in pisali o bolestima dana{njice,informisali vas,

pre svega o preventivi, a potom i o savremenim na~inima le~enja.

Verujemo da su se mnogi na{i ~itaoci upravo posle nekih tekstova odlu~ili

da posete lekare i urade neophodne testove kako bi bili sigurni da im

zdravlje ne izmi~e kontroli. Samo jedan primer iz ovog broja potvr|uje

va`nost edukacije stanovni{tva da bi se spre~ile zna~ajnije komplikacije.

Zabrinjavaju}e veliki broj ljudi, obolelih od dijabetesa, nije dovoljno upoz-

nat sa zna~ajem nege stopala kod ovog oboljenja. Zvani~ni podaci Svetske

zdravstvene organizacije govore da se svakih 30 sekundi, negde u svetu,

nekome amputira noga zbog dijabetesa. A, preko 80 odsto amputacija bi

se izbeglo pravilnom negom stopala kod dijabeti~ara.

Stoga, i u narednim brojevima nastavi}emo da vas informi{emo, upozo-

ravamo i u~imo kako da donosite pravilne odluke o svom zdravlju. Jedna

od najzna~ajnijih je - redovan odlazak kod lekara, preventivno ili kada

osetite i najmanju tegobu.

Kad ve} sumiramo, `elimo da vas informi{emo o jo{ jednoj lepoj tradici-

ji u na{oj ku}i. Proteklu godinu smo iskoristili i za edukaciju na{ih lekara.

Izdvoji}emo primer dr Ane Georgijevi} Nenadi}, oftalmologa u DZ Dr

Risti}. Naime, svake godine Evropsko udru`enje oftalmologa dodeljuje

stipendije mladim oftalmolozima iz isto~noevropskih zemalja kako bi im

omogu}ili da steknu iskustvo na nekoj od referentnih zapadnoevropskih

klinika. Dr Ana Georgijevi} Nenadi} provela je dve nedelje u O~noj klin-

ici Univerzitetske bolnice u Helsinkiju i ~etiri nedelje u O~noj bolnici

"Moorfields" u Londonu. U Helsinkiju se upoznala sa projektom skrininga

i le~enja dijabeti~ne retinopatije, koje je u Finskoj posle desetogodi{njeg

iskustva rezultiralo smanjenjem broja onih, koji su izgubili vid zbog kom-

plikacija usled {e}erne bolesti za ~ak 25 odsto. Ovo zna~ajno iskustvo }e

svakako doprineti unapre|enju na{eg oftalmolo{kog odeljenja.

Na{i lekari i ostalo medicinsko osoblje u~estvovali su i na svim zna~ajni-

jim kongresima i stru~nim seminarima u zemlji i svetu. Od 60 lekara DZ

Dr Risti} danas je sedam specijalista na supspecijalisti~kim studijama, a

jedan lekar op{te prakse na specijalisti~kim studijama.

Tako|e, organizovali smo i u~estvovali i u nekim besplatnim akcijama.

Tako, povodom Svetskog dana dijabeta organizovali smo besplatan test

za ranu dijagnostiku dijabeti~ne neuropatije, u kome je u~estvovalo 60

obolelih od dijabeta. A, oko 120 sugra|ana pro{lo je besplatno testiranje

na okultno krvarenje u stolici. Kad znamo da je karcinom debelog creva,

posle karcinoma plu}a i dojke, naju~estalije oboljenje savremenog

~oveka (u Evropi svake godine od njega umire oko 10.000 ljudi) valja

podsetiti da ovaj pregled moramo redovno obavljati. U~estvovali smo i

na prvom de~ijem sajmu u Beogradu sa namerom da podsetimo na

zna~aj preventivnih pregleda jo{ u de~ijem uzrastu. Sve ove aktivnosti

finansijski je podr`ao Fond za javno zdravlje "Dr Milutin Risti}".

Dobra iskustva iz ove godine koristi}emo i u narednoj, a o svemu vas

informisati u na{em ~asopisu. Va{i predlozi su uvek dobrodo{li kako

bismo u narednoj godini bili jo{ bolji. REDAKCIJA

365 dana uz Vas

Sadr`aj broj X decembar 2008.

Za du{u i telo 3

Masa`a le~i i relaksira

Zima, zima, e pa {ta je... 4-5

Akutne virusne respiratorne infekcije

Kad jutro postane mora 6-7

Reumatoidni artritis, sistemska bolest

Krvni sudovi pod lupom 8

Primena ultrazvuka u neurologiji

Zagonetne vibracije 9

Oslabljenji sluh mo`e da se pobolj{a

^arobna Aladinova svetiljka 10-11

Kalendarske mene ne prijaju depresivnima

[tit u temelju zdravlja 12-13

Oboljenja {titaste `lezde

Higijena vida rane 14

Nega stopala kod dijabeti~ara

^udotvorni dah 15

Reanimacija vra}a `ivot

Redakcija11070 Novi Beograd, Narodnih heroja 38

Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764

www.dr-ristic.com

e-mail: zcentarªdr-ristic.com

Va{a pitanja mo`ete slati na:

casopisªdr-ristic.com

Dr Risti}

2

Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com

RITAM @IVOTA

365 dana uz Vas Dr Risti}

Masa`a le~i i relaksira

Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com

ZA DU[U I TELOFizikalna medicina

Blagotvorna za ko`u, krvotok, limfotok, kosti, mi{i}e i nervni sistem

DREVNO isceliteljsko ume}e - masa`a, od su{tinskog zna~aja je

za na{e fizi~ko, emocionalno i duhovno zdravlje, a blagotvorno

uti~e na osobe svih `ivotnih doba. U kombinaciji sa zdravom

ishranom i redovnim ve`banjem podsti~e pove}anje energije i

vitalnosti, relaksaciju i pobolj{anje op{teg zdravstvenog stanja.

U ~ovekovom organizmu ni{ta ne funkcioni{e odvojeno i

samostalno, ve} je sve usko me|usobno povezano. Masa`om tela

delujemo preko ko`e na organizam kao celinu. Prilikom masa`e

nadra`uju se receptori u ko`i i potko`nom tkivu - to je efekat

direktnog delovanja, a isto tako se indirektnim delovanjem,

odnosno refleksnim putevima, uti~e na bu|enje celog organizma.

Prema nameni, deli se na terapijsko - medicinsku, sportsku i

estetsku. Terapijsko -medicinska masa`a namenjena je le~enju

razli~itih oboljenja, naj~e{}e reumatskih, posebno onih iz grupe

vanzglobnog reumatizma, neurolo{kih oboljenja (neuralgije, neu-

ritisi…), kao i stanja nakon sportskih povreda. Mo`e se raditi i

relaks masa`a celog tela ili parcijalno pojedinih delova (nogu,

stopala, le|a, ruku, abdomena, grudnog ko{a, vrata i lica).

Bez obzira na tip masa`e njeno dejstvo je vi{estruko. Masa`om

ko`e {ire se ko`ni kapilari i limfni sudovi, otvaraju se pore znoj-

nih i lojnih `lezda, dolazi do bolje sekrecije, osve`enja ko`e i

potko`nog tkiva, do pove}ane elasti~nosti i regeneracije, a

smanjuju se o`iljci i bore. Masa`a je blagotvorna i za krvotok i

limfotok, jer se podsti~e bolja op{ta cirkulacija bez naprezanja

srca, ubrzava se protok limfe i tako uklanjaju nepo`eljne {tetne

materije iz organizma. Efekti masa`e su dobri i za skeletni sis-

tem, jer dolazi do bolje snabdevenosti kostiju hranljivim mater-

ijama i kiseonikom, smanjuje se uko~enost i bol u zglobovima, a

pove}ava njihova pokretljivost, otklanjaju se otoci. Masa`om se

deluje i na mi{i}ni sistem po{to dolazi do bolje ishrane mi{i}a,

smanjuje se zamor, bol i napetost, deluje na opu{tanje, istezanje

i ja~anje mi{i}a, odr`ava se elasti~nost samog mi{i}a i vezivnog

tkiva. Mi{i}i se br`e opu{taju masa`om nego odmaranjem.

Nervnom sistemu, tako|e, prija masa`a, jer smiruje, stimuli{e,

stvara zadovoljstvo i relaksaciju, pobolj{ava san, deluje direktno

preko ko`e i indirektno preko hipofize lu~enjem endorfina.

Svaka masa`a predstavlja jako dobru anti - stres terapiju, a time

i dobru preventivu kod svih psihosomatskih oboljenja.

Masa`a ima jednu od najzna~ajnijih uloga i u odstranjivanju

celulita. Kroz masno i vezivno tkivo neprestano kru`e voda, krv,

limfa, koje njima raznose kiseonik i hranljive materije, ~iste}i ga

od {tetnih materija. Promene nastaju kada je usporen proces

otklanjanja, kada organizam nije u stanju da se oslobodi od {tet-

nih materija. Masa`a kao metoda za re{avanje celulita ima za cilj

pobolj{anje krvotoka, vra}anje elasti~nosti i tonusa tkiva, te

stimulaciju izlu~ivanja otpadnih materija iz organizma. Posebno

poma`e onim delovima tela na koje se te{ko uti~e ve`banjem,

kao {to su unutra{nja strana kolena ili gornji spoljni deo bedara.

Zbog svih pozitivnih reakcija na kompletan organizam, jasno je

za{to je masa`a postala neizbe`an deo svakodnevnice, {to zbog

terapije, li~ne higijene, ili samo radi ~istog u`ivanja.

dr Milica Krsti},

spec. fizikalne medicine

3

AKUTNE virusne respiratorne infekcije su naj~e{}e bolesti

danas. Oboljevanje od akutnih respiratornih infekcija je u 30-50

odsto slu~ajeva razlog za odsustvovanje odraslih sa posla,

odnosno 60-80 odsto odsustvovanja dece iz {kole. Upotreba

antibiotika u le~enju akutnih virusnih respiratornih infekcija

predstavlja glavni razlog zloupotrebe ove kategorije lekova.

Poznato je vi{e od 200 razli~itih virusa iz osam razli~itih rodova,

koji su uzro~nici akutnih respiratornih infekcija: rinovirusi,

korona virusi, respiratorni sincicijalni virusi, virusi parainfluence,

adenovirusi, virusi influence A i B, enterovirusi, herpes simpleks

virusi. Najve}i broj ovih virusnih infekcija zahvata gornje, ali je

mogu}a i bolest donjih disajnih puteva u mla|im uzrastima i

odre|enim epidemiolo{kim okolnostima. Bolesti, izazvane res-

piratornim virusima su podeljene u razli~ite sindrome kao {to

su: obi~na prehlada (nazeb), zapaljenje `drela (pharyngitis), krup

(laryngotracheobronchitis), zapaljenje sluzoko`e du{nika (tra-

cheitis), zapaljenje sluzoko`e bronha (bronchitis i bronchiolitis)

i zapaljenje plu}a (pneumonia). Svaka od ovih bolesti ima

odre|ene epidemiolo{ke i klini~ke karakteristike: npr. krup se

javlja isklju~ivo kod veoma male dece i ima karakteristi~an tok.

Neki tipovi respiratornih infekcija su verovatno povezani sa

odre|enim virusima: npr. nazeb sa rinovirusima, dok drugi

poga|aju epidemiolo{ki odre|ene grupe - npr. adenovirusi i res-

piratorne infekcije vojnika.

SAMO OBI^AN NAZEB

Ve}ina respiratornoh virusa ima sposobnost da uzrokuje vi{e od

jednog tipa respiratornih infekcija, a ~esto jedan bolesnik ima

simptome nekoliko razli~itih bolesti. Tako|e, klini~ki simptomi

infekcija, izazvanih ovim virusima su retko specifi~ni da bi

omogu}ili postavljanje uzro~ne dijagnoze samo na osnovu

klini~kih karakteristika, mada epidemiolo{ke okolnosti mogu da

uka`u na verovatno}u da je pre uzro~nik jedna grupa virusa, a

ne druga. Za postavljanje specifi~ne dijagnoze virusnih infekcija

treba se osloniti na laboratorijske metode.

Naj~e{}a manifestacija rinovirusnih infekcija je obi~na prehlada

(nazeb). U~estalost infekcije je ve}a kod male dece i opada sa

uzrastom. Javljaju se ~itave godine. Naj~e{}e, rinovirusnu infek-

ciju u porodicu unose pred{kolska i {kolska deca. U krugu

porodice i do 75 odsto inicijalnog oboljevanja je pra}eno

sekundarnim slu~ajevima bolesti, s najvi{om u~estalo{}u kod

mla|e bra}e i sestara. Rinovirusi se {ire direktnim kontaktom

sa sekretima disajnih puteva - "kaplji~ni" put infekcije. U

nekim slu~ajevima je mogu} i prenos preko ruku, a virusi se

mogu na}i i na povr{inama plasti~nih materija i do tri sata

nakon njihovog inficiranja, {to zna~i da i predmeti iz oko-

line obolelog mogu u~estvovati u preno{enju infekcije.

Virusi inficiraju povr{ne }elije disajnih puteva preko

odre|enih prijemnika na njihovoj povr{ini - receptora,

prodiru u }elije gde se razmno`avaju i dovode do razaranja }elija

i zahvatanja istim procesom susednih. Inkubacioni period (peri-

od od inficiranja do ispoljavanja klini~ke slike oboljenja) je

kratak, obi~no dan do dva. Izlu~ivanje virusa u spoljnu sredinu se

podudara sa po~etkom bolesti ili kratko vreme po{to se razviju

simptomi. Bolest po~inje curenjem nosa i kijanjem, udru`enim

sa otokom sluzoko`e nosa. Gu{a je bolna, a nekada je to i prva

tegoba. Mogu biti prisutni i glavobolja i malaksalost. Telesna

temperatura je obi~no normalna. Bolest traje ~etiri do devet

dana i spontano se povla~i bez posledica. Rinovirusi mogu da

pogor{aju astmu i hroni~nu opstrukcijsku bolest plu}a odraslih.

Komplikacije su i zapaljenja srednjeg uha i sinusa.

Dijagnoza rinovirusne infekcije se postavlja izolacijom virusa iz

ispirka nosa na kulturi tkiva. Le~enje obi~no nije neophodno.

Ako su simptomi nagla{eni, primenjuju se antihistaminici

(Klaritin, Aerius, Loratadin i sl.) ili nesteroidni antiinflamatorni

lekovi (Brufen, Diklofenak i sl.). Antibiotike treba koristiti samo

kod bakterijskih komplikacija. Pranje ruku, odr`avanje higijene

spoljne sredine, za{tita od uno{enja virusa, podizanje op{teg

imuniteta organizma, mogu pomo}i u smanjenju preno{enja

infekcije.

^UVAJTE BEBE

Korona virusne respiratorne infekcije su: obi~na prehlada ili

nazeb i sli~ne su rinovirusnim infekcijama. Inkubacioni period je

oko tri dana, a bolest obi~no traje {est-sedam dana. Terapijski

pristup je isti kao kod le~enja rinovirusnih infekcija. Respiratorni

sincicijalni virusi su vode}i uzro~nik respiratornih infekcija kod

male dece i glavni su uzro~nik bolesti donjeg respiratornog trak-

ta novoro|en~eta. Ove infekcije se javljaju {irom sveta kao epi-

demija u kasnu jesen, zimi i rano prole}e. Naj~e{}e oboleva

novoro|en~ad uzrasta do {est meseci. Kod starije dece i odraslih

ove infekcije su ~este, ali je bolest

bla`a nego kod novoro|en~eta.

Sindrom, sli~an obi~noj

prehladi je bolest, koja se

ZIMA, ZIMA, E PA [TA JE ...Bilo da je re~ samo o obi~noj prehladi, te`oj respiratornoj infekciji ili gripu

valja se obratiti lekaru i nikako posezati za lekovima "na svoju ruku"

Pulmologija Akutne virusne respiratorne infekcije

365 dana uz Vas Dr Risti}Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com

4

naj~e{}e povezuje sa respiratornim sincicijalim virusima kod

odraslih. Te{ka bolest donjih respiratornih puteva sa zapaljenjem

plu}a mo`e da nastane kod starijih osoba (~esto onih koji `ive u

ustanovama za sme{taj odraslih) kao i kod bolesnika sa smanj-

enom otporno{}u organizma. ^est su uzro~nik bolni~kih infekci-

ja, tako da u epidemijama, pored dece se inficira i 25-50 odsto

osoblja u pedijatrijskim odeljenjima.

[irenje virusa me|u ~lanovima familije je tako|e ~esto. Ova

infekcija se prenosi bliskim dodirom sa inficiranom osobom ili

zara`enim predmetima iz okoline, odakle se prenosi na prednje

nozdrve ili ve`nja~e oka. Virusi se prenose i kaplji~nim putem.

Inkubacioni period je ~etiri do {est dana, a virus se izlu~uje oko

dve nedelje. Kod novoro|en~adi u 25-40 odsto slu~ajeva infek-

cija zahvata donji respiratorni trakt: zapaljenja plu}a, zapaljenja

sluzoko`e du{nika i broha (bronhitis i bronhiolitis.). Bolest

po~inje curenjem nosa, blago povi{enom temperaturom i blagim

op{tim simptomima (kijanje, ka{alj).

Ve}ina dece se oporavi za nedelju do dve. U te`im slu~ajevima

se javljaju: ote`ano i ubrzano disanje, te`ak poreme}aj razmene

gasova i na kraju zastoj disanja. Dijagnoza se postavlja: fizi~kim

pregledom, radiografijom plu}a i anamnesti~kim podacima o

sli~nim bolestima u okru`enju. Bolest je naro~ito te{ka kod pre-

vremeno ro|ene dece kao i dece sa uro|enim anomalijama srca

i plu}a. Kod odraslih, simptomi infekcije su nalik nazebu sa

curenjem nosa, gu{oboljom i ka{ljem. Od op{tih simptoma su

prisutni malaksalost, glavobolja i povi{ena temperatura. Kod

starih i osoba sa oslabljenim imunitetom respiratorni sencicijalni

virusi izazivaju infekcije donjih disajnih puteva, uklju~uju}i i te{ka

zapaljenja plu}a. Le~enje infekcija gornjeg respiratornog trakta

se svodi na ubla`avanje simptoma bolesti, kao i kod drugih virus-

nih infekcija. Kod te`ih infekcija donjih disajnih puteva primenju-

ju se: nadoknada te~nosti, aspiriranja sekreta, vla`ni kiseonik i

bronhodilatatori.

OPASNI KA[ALJ

Infekcije parainfluenca virusom su rasprostranjene u svetu.

Postoje ~etiri podtipa i oni uzrokuju infekcije u svim sezonama.

Tip 1 je naj~e{}i uzro~nik krupa kod dece. Tip 3 izaziva brionhi-

olitis i zapaljenje plu}a odoj~adi. Infekcija se prenosi kaplji~nim

putem i kontaktom sa inficiranim respiratornim sekretima.

Inkubacioni period je tri-{est dana. Zatim se javljaju kijavica,

gu{obolja, promuklost, ka{alj. Temperatura je povi{ena i

odr`ava se. Ka{alj je zvonak, nalik na lave` i mo`e da napreduje

do veoma ote`anog, ~ujnog disanja (stridor). Ve}ina dece se

brzo oporavi, ali mo`e do}i i do progresivnog su`enja disajnih

puteva sa te{kim poreme}ajima disanja i razmene gasova u

plu}ima. Ako se bolest komplikuje i razvijaju bronhiolitis i zapa-

ljenje plu}a, ka{alj se poja~ava i udru`en je sa sviranjem i pi{ta-

njem u grudima i kori{}enjem pomo}ne disajne muskulature.

Kod starije dece bolest je obi~no blagog toka, a donji respira-

torni trakt je retko zahva}en. Te{ke, produ`ene infekcije dece i

odraslih se vi|aju u stanjima smanjene otpornosti organizma.

Dijagnoza se ne mo`e postaviti samo na osnovu klini~ke slike.

Specifi~na dijagnoza se postavlja nalazom virusa u sekretima res-

piratornog trakta i brisu gu{e. Le~enje je kao i kod ostalih virus-

nih infekcija -simptomatsko. Specifi~ni antivirusni lekovi ne pos-

toje. Ako nastanu bakterijske komplikacije treba uklju~iti i

antibiotike. Bla`i oblici krupa se le~e mirovanjem i vla`enjem

vazduha. Te`i slu~ajevi se le~e bolni~ki. Korisna je i primena

glikokortokoidnih hormona u vidu aerosola. Jo{ nije prona|ena

efikasna vakcina protiv virusa parainfluence.

Adenovirusne infekcije su naj~a{}e kod odoj~adi i dece. Infekcija

se prenosi udisanjem virusa, prodiranjem virusa preko ve`nja~e

oka, a verovatno i preko prljavih ruku. Naj~e{}e se javljaju kijavi-

ce, faringokonjunktivalne groznice dece i akutne respiratorne

infekcije (naj~e{}e u vojnim kolektivima). Bolest karakteri{e jaka

gu{obolja i postepeno pove}anje temperature i do 39 (drugog ili

tre}eg dana). Gotovo uvek, prisutni su ka{alj i uve}anje limfnih

`lezda na vratu. Pregledom se uo~i crvenilo gu{e i krajnika, a

sumnja na zapaljenje plu}a obavezno zahteva i rendgenski pre-

gled plu}a. Adenovirusi ne izazivaju samo akutne respiratorne

infekcije ve} i druge bolesti (akutni prolivi, zapaljenje mokra}ne

be{ike sa krvarenjem, epidemijsko zapaljenje ro`nja~e i

ve`nja~e, zapaljenje sr~anog mi{i}a). ^esto izazivaju i te{ke

infekcije kod bolesnika sa oslabljenim imunitetom. Le~enje se

svodi na ubla`avanje simptoma bolesti, po{to specifi~ni

antivirusni lekovi ne postoje. @iva vakcina se sprovodi u vojnim

kolektivima. Danas se adenovirusi prou~avaju kao `ivi virusni

prenosioci za nastajanje vakcinalnih antigena za gensku terapiju.

dr Dragoljub Popovi},

spec. za plu}ne bolesti i tuberkulozu

> GRIP NEMA MILOSTI

Grip (influenca) je akutna respiratorna infekcija izaz-

vana virusom influence. Bolest zahvata gornje i/ili

donje partije respiratornog trakta i pra}ena je

povi{enom temperaturom, glavoboljom, bolovima u

mi{i}ima, op{tom slabo{}u, ka{aljem. Javlja se skoro

svake zime sa razli~itim stepenom rasprostranjenos-

ti i te`ine oboljenja, {to dovodi do masovnog obolje-

vanja i do pove}anog rizika, uglavnom plu}nih kom-

plikacija. Virus influence se ozna~ava kao A, B i C. Sa

izuzetkom poslednje dve decenije, globalne epi-

demije ili pandemije se de{avaju svakih 10-15 godina

i obja{njavaju se promenom strukture virusa (karak-

teristi~no za influencu A). Poreklo pandemi~nih soje-

va nije poznato. Influenca A epidemije po~inju naglo,

dosti`u maksimum za dve do tri nedelje i obi~no

traju jo{ dva do tri meseca, potom jenjavaju. Prvo {to

ukazuje na pojavu gripa me|u stanovni{tvom je

pove}an broj dece sa povi{enom temperaturom i

akutnom respiratornom infekcijom. Zatim se

pove}ava broj obolelih me|u odraslima. Na kraju se

pove}ava broj bolesnika sa zapaljenjem plu}a,

pogor{anjem zastojne sr~ane slabosti i pogor{anjem

hroni~ne opstrukcijske bolesti plu}a. Broj obolelih se

kre}e od 10 do 20 odsto op{te populacije. Influenca

B virus izaziva bolest, koja je manje ekstenzivna i

bla`a. Broj obolelih i smrtnost, koje uzrokuje grip su

jo{ uvek zna~ajni. Ve}ina osoba umrlih zbog gripa

imala je neko drugo osnovno oboljenje, koje se kom-

plikovalo u toku gripa (hroni~ne sr~ane, plu}ne i

bubre`ne bolesti, bolesti metabolizma).

365 dana uz Vas Dr Risti} Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com

5

JUTARNJA UKO^ENOST

Ipak, u ve}ini slu~ajeva, bolest se javlja bez nekog vidljivog povo-

da. Uglavnom ima spor, ali progresivan tok, a u re|im slu~ajevi-

ma javlja se veoma buran po~etak sa te{kom klini~kom slikom.

U po~etku, obi~no dominiraju nespecifi~ni simptomi tipa op{te

365 dana uz Vas Dr Risti}Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com

6

Interna medicina

REUMATOIDNI artritis je hroni~na, progresivna, sistemska

zapaljenska bolest, koja prvenstveno napada zglobove, ali i

unutra{nje organe (plu}a, srce...). Dominantno bivaju o{te}eni

mali zglobovi {aka i stopala, ali mo`e biti zahva}en bilo koji

zglob, uklju~uju}i i ki~meni stub.

Bolest je ra{irena u celom svetu. Otprilike 0,5 % populacije

boluje od reumatoidnog artritisa, a u na{oj zemlji taj broj se

kre}e oko 35.000, od toga skoro 10.000 ima te`i oblik bolesti.

Uglavnom oboljevaju osobe srednje `ivotne dobi i to 3-4 puta

~e{}e `ene. Uzrok reumatoidnog artritisa nije poznat i za sada

se smatra da nastaje kao posledica genetske predispozicije i

infekcije, ali se ne isklju~uje i odre|ena uloga hormona i

izlo`enosti stresu. Pripada grupi autoimunih oboljenja, a lai~ki to

zna~i da iz nekog, za sada neutvr|enog razloga na{ imuni sistem

napada i uni{tava sam sebe. Iako se uglavnom javlja u starijem

`ivotnom dobu, od juvenilnog idiopatskog artritisa (koji je po

odre|enim osobinama sli~an reumatoidnom artritisu) oboljevaju

i deca. Kod mladih `ena ponekad se po~etak bolesti vezuje za

prethodnu stresnu situaciju, jaku infekciju, poro|aj ili poba~aj.

KAD JUTRO POSTANE MORA

Reumatoidni artritis, sistemska bolest

Uglavnom oboljevaju osobe srednje `ivotne dobi, a tri do ~etiri puta

~e{}e `ene. Reumatoidni artritis je do`ivotna bolest, a oboleli imaju

izra`enije tegobe no}u i izjutra

> [ETNJE I VE@BE

Sem lekova, nezaobilazna je i fizikalna terapija, ali

i svakodnevna umerena fizi~ka aktivnost (sem

{etnji obavezne su i dinami~ke ve`be, koje bi paci-

jent sam trebalo da izvodi kod svoje ku}e).

Preporu~uje se no{enje udobne obu}e sa anatom-

skim ulo{cima. U uznapredovaloj bolesti sa ispo-

ljenim deformitetima, dolazi u obzir i hirur{ko

le~enje (razli~ite endoproteze).

slabosti, bezvoljnosti, oslabljenog apetita ili nesanice. Tada je

te{ko posumnjati na reumatoidni artritis, jer na ovaj na~in mogu

po~eti mnoge bolesti, uklju~uju}i i depresiju ili sindrom hroni~nog

umora. Kasnije se javljaju bolovi i otoci u zglobovima, naj~e{}e u

{akama i stopalima, a potom i ose}aj jutarnje uko~enosti. Ona se

smatra jednim od najkarakteristi~nijih simptoma ove bolesti, traje

i po nekoliko sati, a popu{ta u popodnevnim satima kada se

bolesnik "razmrda i razgiba". Naredno jutro se opet pojavljuje i

pacijent se budi sa ose}ajem potpune uko~enosti, koja ide do

toga da ne mo`e da ustane iz kreveta. Karakteristika reuma-

toidnog artritisa, kao i ostalih zapaljenskih reumatskih bolesti je

bol koji je najja~i tokom mirovanja i posebno je izra`en no}u.

Bolesniku prija umerena fizi~ka aktivnost, jer se tegobe tada

ubla`avaju, za razliku od degenerativnog reumatizma gde pokret

poja~ava bol u zglobu, a odmor ga smanjuje.

Kako bolest napreduje, javljaju se razli~ite deformacije na

zglobovima, najvidljivije na prstima {aka i stopala. Zbog hroni~nog

zapaljenja zglobova i posledi~ne inaktivnosti javlja se atrofija

mi{i}a i osteoporoza. Sem na ko{tano zglobnom sistemu,

promene se javljaju i na ko`i u vidu potko`nih ~vori}a, potom na

srcu, plu}ima, bubrezima, nervnom sistemu, oku..., a to sve ~ini

klini~ku sliku te`om i zna~i lo{iju prognozu. Iscrpljeni svakod-

nevnim bolovima, posebno tokom no}i, pacijenti su stalno

umorni, bezvoljni, depresivni.

Me|utim, nema svaki pacijent, koji se `ali na bol i uko~enost u

zglobovima, reumatoidni artritis. Postoje i druge bolesti zglobo-

va, koje mogu podse}ati na ovo oboljenje. Bitno je {to ranije

postaviti dijagnozu, jer od toga naj~e{}e zavisi i bolja prognoza.

Sem samog pregleda i to najpre zglobova, rade se i laboratorijske

analize u kojima naj~e{}e postoji povi{ena sedimentacija eritroci-

ta (SE), pozitivan C reaktivni protein (CRP), anemija, a od nekih

specijalnih pretraga radi se reumatoidni faktor (RF), koji je

uglavnom pozitivan, mada i odre|eni broj potpuno zdravih ljudi

mo`e imati pozitivan RF, potom anti CCP antitela, itd. U samom

po~etku bolesti rendgenolo{ki nalaz je normalan, ali kako bolest

napreduje uo~avaju se karakteristi~ne promene na zahva}enim

zglobovima. Nuklearna magnetna rezonanaca mo`e pomo}i u

ranoj dijagnozi, ali se ova metoda u na{oj zemlji ne radi kao ruti-

nska dijagnosti~ka procedura.

Reumatoidni artritis je do`ivotna bolest. Mo`e biti bla`eg ili te`eg

toka i tipi~no prolazi kroz faze pobolj{anja i pogor{anja. Zbog

nastalih deformacija na zglobovima, bolesnici su ~esto

onemogu}eni da obavljaju svakodnevne aktivnosti tipa obla~enja

ili jela. Vremenom dolazi ~ak i do trajnog invaliditeta, a prema

nekim podacima polovina obolelih postaje nesposobna za rad u

roku od 3-10 godina od po~etka bolesti.

UPORNOST I TERAPIJA

Reumatolozi, koji se bave terapijom reumatoidnog artritisa,

generalno nisu zadovoljni dosada{njim na~inom le~enja. Osnovni

cilj jeste da se bolesniku ubla`e svakodnevni bolovi, da se zaustavi

dalja progresija bolesti i odr`i funkcionalnost ko{tano-zglobnog

sistema. Sa le~enjem bi trebalo zapo~eti {to ranije. Bazi~nu tera-

piju ~ine takozvani bolest modifikuju}i lekovi (BML). Lek prvog

izbora je svakako Metotreksat, a koriste se i antimalarici, sul-

fasalazin, soli zlata, itd. Svi ti lekovi su u izvesnoj meri opasni za

organizam i dugotrajno uzimanje pove}ava rizik od ne`eljenih

dejstava. Zbog toga je potrebna dobra saradnja lekara i pacijenta

i redovno pra}enje, kako pozitivnih tako i eventualnih ne`eljenih

efekata primenjene terapije. Sastavni deo terapije ~ine i analgeti-

ci (Paracetamol) i nesteroidni antiinflamatorni lekovi (Meloksi-

kam, Diklofenak, Nimesulid). U poslednjih 10-ak godina aktuelna

je biolo{ka terapija, a to su lekovi koji direktno deluju na imuno-

lo{ki sistem (T i B limfocite). Za sada daju zadovoljavaju}e rezul-

tate, mada i tu postoje velike razlike u terapijskom odgovoru

svakog pacijenta ponaosob. U visokorazvijenim zemljama ovi

lekovi se nalaze na pozitivnoj listi, jer su veoma skupi, ali je pro-

cenjeno da je isplativije ulo`iti u aktivno le~enje obolelih nego

kasnije socijalno zbrinjavanje osoba sa ispoljenim invaliditetom. U

na{oj zemlji zdravstveni fond odobrava sredstva samo za obolelu

decu i manji broj odraslih bolesnika, ali postoje indicije da }e u

budu}nosti taj broj biti ve}i.

Generalno, prognoza bolesti je nepovoljna. Pritom se ne misli na

smrtni ishod, ve} na nemogu}nost obavljanja svakodnevnih

poslova i potrebu za tu|om negom i pomo}i. Ono {to se ~esto

sre}e u svakodnevnoj lekarskoj praksi je da mnogi pacijenti

samoinicijativno prekidaju sa uzimanjem lekova, neki jer se pla{e

ne`eljenih efekata, neki jer im na primenjenu terapiju bude bolje

i smatraju da im lek vi{e nije potreban, a na`alost ima i onih koji

nisu u materijalnoj mogu}nosti da nabave odre|eni lek.

Zbog toga je veoma va`no da se izme|u lekara reumatologa i

bolesnika uspostavi dobar odnos zasnovan na poverenju. Lekar je

du`an da primeni najsavremeniju dostupnu terapiju, da bude uz

svog pacijenta, objasni koliko je va`no da uzima redovno lekove i

da svakodnevno ve`ba, i da mu pru`i volju da istraje u le~enju,

koje je do`ivotno. Najbolji rezultati se posti`u upravo kod onih

bolesnika gde je ostvarena saradnja lekara op{te prakse, reuma-

tologa, fizijatra, dijeteti~ara, fizioterapeuta i socijalnog radnika, a

sve to uz podr{ku i ljubav porodice obolelog.

dr Tatjana Jovi},

spec. interne medicine

7

365 dana uz VasDr Risti} Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com

>MO@E DA POMOGNE

Prema nekim istra`ivanjima, odgovaraju}i na~in

ishrane mo`e da pomogne. Tu se prvenstveno misli

na izbegavanje mesa, jaja, citrusa, belog {e}era i

kofeina, a forsiranje ribljeg ulja, integralnog pirin~a,

lisnatog povr}a, vo}a kao {to su tre{nje ili ananas i

`itarica. Trebalo bi te`iti idealnoj telesnoj masi.

Pu{enje je zabranjeno. Oboleli od reumatoidnog

artritisa ne bi smeli da se bave poslovima, koji se

obavljaju u vla`nim i neprovetrenim prostorijama.

@ene u reproduktivnom periodu bi trebalo da u zav-

isnosti od aktivnosti bolesti planiraju trudno}u.

8

VI[E decenija primena ultrazvu~ne dijagnostike u raznim grana-

ma medicine zauzima centralno mesto, pre svega zbog ~injenice

da se radi o efikasnoj, bezbednoj i relativno jeftinoj dijagnosti~koj

proceduri. Od uvo|enja u prakti~nu primenu pa sve do danas

ultrazvu~ni aparati su do`iveli veliki tehnolo{ki napredak, te

danas omogu}uju da se vizuelizuju ne samo grube strukturne

karakteristike organa, ve} i suptilni anatomski detalji, kao i

razli~ite funkcionalne osobine tkiva i organa.

Primena ultrazvuka u neurologiji po~ela je {ezdesetih godina

pro{log veka, kada je postalo jasno da promene na arterijskim

krvnim sudovima, koji odvode krv u mozak, igraju najzna~ajniju

ulogu u nastanku mo`danog udara. Danas je primena ultrazvu-

ka u dijagnostici cerebrovaskularnih bolesti i ne samo njih neza-

obilazna procedura, koja i dalje potvr|uje da je visoko efikasna,

bezbedna i ne{kodljiva za pacijenta i u pore|enju sa drugim

dijagnosti~kim procedurama relativno jeftina.

VENSKA MAPARe~ je o dijagnosti~koj, ultrazvu~noj metodi, baziranoj na tzv.

Doplerovom efektu, odnosno fizi~kom principu, koji omogu}ava

da primenom ultrazvuka odredimo brzinu protoka krvi u krvnim

sudovima. Dopler ultrazvuk magistralnih krvnih sudova vrata

omogu}uje da vrlo detaljno sagledamo strukturne karakteristike

krvnih sudova vrata, zatim da u realnom vremenu prika`emo

protok krvi kroz njih, kao i da izmerimo sve bitne karakteristike

protoka, kao {to su brzina ili otpor protoku.

Magistralni krvni sudovi vrata su: zajedni~ka karotidna arterija

(ACC), unutra{nja karotidna arterija (ACI), spoljna karotidna arter-

ija (ACE), vertebralna arterija (AV) i unutra{nja jugularna vena (VJI).

Zajedni~ka karotidna arterija nastaje iz krvnih sudova koji direk-

tno izlaze iz srca i ona se ra~va u unutra{nju i spolja{nju karotid-

nu arteriju. Unutra{nja karotidna arterija je klju~ni krvni sud koji

ulazi u lobanju i daljim grananjem daje krvne sudove, koji ishran-

juju i samo mo`dano tkivo. Spoljnja karotidna arterija snadbeva

krvlju strukture glave, van unutra{njosti lobanje i nema klju~ni

zna~aj u snadbevanju mozga krvlju. Pomo}u Dopler UZ krvnih

sudova vrata mo`emo precizno odrediti pravac pru`anja krvnog

suda, utvrditi da li ima nekih anomalija te vrste, kao {to su savi-

janje arterije pod o{trim uglom, vi{estruki pregibi arterija, kao i

uvrtanje arterija. Navedene anomalije mogu i ne moraju imati

zna~aja za protok krvi kroz ove krvne sudove, {to tako|e

mo`emo potvrditi ili isklju~iti ovom dijagnosti~kom procedurom.

Dopler UZ krvnih sudova vrata mogu}e je precizno odrediti

pre~nik krvnog suda, a ono {to je mo`da njegova najzna~ajnija

uloga jeste mogu}nost vrlo precizne analize same strukture zida

krvnog suda. Zid arterijskog krvnog suda je sastavljen iz tri sloja.

Unutra{nji sloj ili intima sastoji se iz prakti~no jednog sloja }elija,

koje ~ine endotel. Ovaj sloj je najva`niji kako u strukturnom tako i

u funkcionalnom smislu. Srednji sloj ili medija sastoji se od mi{i}nih

i elasati~nih vlakana. Spoljni sloj ili adventicija je sloj koji se sastoji od

vezivnog tkiva. Unutra{nji i srednji sloj zajedno ~ine intimomedijal-

ni kompleks (IMK), ~iju debljinu mo`emo meriti ultrazvukom.

BEZBOLNO, A PRECIZNODebljina IMK je klju~ni pokazatelj naperedovanja procesa arte-

rioskleroze krvnih sudova uop{te, pa tako i magistralnih krvnih

sudova vrata. IMK normalno postaje deblji kako osoba stari, ali

postoje dozvoljene granice za odre|enu `ivotnu dob, unutra

kojih treba da se kre}e debljina IMK. Ukoliko je IMK ve}i od

dozvoljenog, to je ve}i rizik od iznenadnih vaskularnih akcide-

nata, kao {to su sr~ani ili mo`dani udar.

Drugi klju~ni aspekt upotrebe Doplera UZ magistralnih krvnih

sudova vrata u analizi strukture zida arterijskih krvnih sudova je

mogu}nost otkrivanja fokalnih zadebljanja zida krvnog suda, ili

arteriosklerotskih plakova, koji predstavljaju posledicu uznapre-

dovalog procesa arterioskelroze, odnosno velikog nakupljanja

masti i drugih {tetnih supstanci u zidu krvnog suda. Ovom dijag-

nosti~kom procedurom mo`e se precizno definisati veli~ina

arteriosklerotskog plaka, i procenta do koga taj plak su`ava sam

krvni sud, {to je od klju~nog zna~aja u proceni daljeg tretmana,

odnosno opredelenja za dalje konzervativno, odnosno medika-

mentozno le~enje ili pak za hirur{ko le~enje.

Kriterijum, koji opredeljuje lekara da pacijenta po{alje na dalje

hirur{ko le~enje je postojanje su`enja pre~nika krvnog suda

plakom za vi{e od 70%, pri ~emu se na mestu su`enja i oko

njega konstatuju i promene protoka krvi, za koje se zna da su od

zna~aja za celokupan protok krvi u mozgu. Postojanje su`enja u

manjem procentu zahteva medikamentozno le~enje, te

redovne kontrole neurologa i laboratorijskih parametara, pre

svega nivo masno}a u krvi. Druge klju~ne karakteristike arte-

riosklerotskog plaka, koje defini{emo Dopler UZ su struktura,

izgled povr{ine i postojanje eventualnih komplikacija samog

plaka, kao {to su krvarenje u plaku ili pukotina, odnosno ruptura

povr{ine, {to predstavlja znake tzv. nestabilnosti plaka i tako|e

indikaciju za hitan pregled vaskularnog hirurga i eventualan

hirur{ki tretman.

Upotreba Dopler UZ krvnih sudova vrata smatra se nezaobi-

laznom procedurom u dijagnosti~kom postupku kako kod osoba

koje nemaju simptome neurolo{ke bolesti, ali imaju faktore

rizika za cerebrovaskularnu bolest (pu{enje, pove}ane masno}e

u krvi, pove}an krvni pritisak, gojaznost, {e}erna bolest, sr~ane

bolesti), tako i kod osoba, koje su imale ili imaju neurolo{ke

tegobe kao {to su: prolazna slabost ili trnjenje jedne strane tela

u trajanju manjem od jednog sata, prolazni gubitak vida na jed-

nom oku, vrtoglavica, nestabilnost pri stajanju i hodu, nesvestica,

gubici svesti. Tako|e, primena ove dijagnosti~ke metode se save-

tuje kod osoba koje imaju novonastale glavobolje, posebno jedne

polovine glave, zatim povrede ili udarce u vrat i prisustvo pulsir-

aju}ih masa u vratu, te zujanje u u{ima. Dopler UZ magistralnih

krvnih sudova vrata slu`i nam i za pra}enje ve} ranije dijagnos-

tikovane arteriosklerotske bolesti karotidnih krvnih sudova. U

zavisnosti od stepena su`enja krvnih sudova kontrolni pregledi

Dopler UZ metodom obavljaju se u periodima od 6 do 24 mese-

ca. Primenju je se, tako|e i u preoperativnoj pripremi za ve}e

hirur{ke intervencije na srcu i krvnim sudovima.

Jo{ jednom treba naglasiti da se radi o ne{kodljivoj, bezbolnoj,

neinvazivnoj proceduri, koja je visoko pouzdana u navedenim

indikacijama, pri ~emu je cena pregleda relativno jeftina u

pore|enju sa drugim dijagnosti~kim metodama.

dr Miodrag Manigoda, spec. neurologije

Neurologija

Dopler ultrazvuk magistralnih krvnih sudova vrata daje detaljnju sliku protoka krvi kroz njih

KRVNI SUDOVI POD LUPOM

Primena ultrazvuka u neurologiji

365 dana uz Vas Dr Risti}Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com

9

ORL

O{te}enje sluha ne mora da bude trajno. Ve}ini nagluvih osoba se sluh mo`e

pobolj{ati hiru{kom intervencijom. Mali slu{ni aparati - velika pomo}

ZAGONETNE VIBRACIJE

Oslabljeni sluh mo`e da se pobolj{a

366 dana uz VasDr Risti} Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com

^ULO sluha ima jednu od najva`nijih uloga u prilago|avanju ~oveka

spoljnoj sredini. Danas se zna da je 17 odsto ukupnog stanovni{tva

pogo|eno lak{im ili te`im oblicima o{te}enja sluha, a zahteva

pobolj{anje sluha ili slu{ni aparat (dve tre}ine pripada tzv. stara~kim

nagluvostima usled degenerativnog propadanja ~ula sluha).

Uporedo sa slu{nim o{te}enjima mogu se javljati i o{te}enja ~ula

za ravnote`u pra}ena vrtoglavicama. O{te}enje sluha mo`e da

ima i novoro|en~e, koje se sa tim hendikepom ra|a (genetska

o{te}enja), a sva kasnije nastala o{te}enja nazivamo ste~enim.

Uro|eno o{te}en sluh kod deteta mora se dijagnostikovati na

vreme kako bi se {to pre po~elo s odgovaraju}im le~enjem, tj.

kako bi se omogu}io normalan razvoj i u~enje govora.

Kada govorimo o o{te}enjima sluha moramo re}i da nije svako

o{te}enje sluha trajno, ve} da ono mo`e biti i prolaznog karak-

tera. Do o{te}enja mogu dovesti kako bolesti samog uha tako i

procesi u njegovoj okolini ili ponekad neka druga oboljnenja

organizma (dijabetes). Bolesti uha mogu zahvatiti sva tri njegova

dela tj. spolja{nje, srednje i unutra{nje uho, a spram toga koje je

od njih zahva}eno razlikujemo konduktivna ili sprovodna i sen-

zorineuralna ili perceptivna o{te}enja sluha. Senzorineuralna

o{te}enja se dele na periferna i centralna, a periferna dalje na

kohlearna i retrokohlearna. Tako|e, o{te}enja sluha mogu

biti i psihogena. Ova podela je va`na, jer tip o{te}enja

diktira vrstu tretmana, koji }emo u terapiji sprovesti,

a pogotovo odre|uje prognozu i ishod le~enja.

Senzorineuralna o{te}enja su u najve}em broju

slu~ajeva nepovratna {to zna~i da se ni sa pre-

duzetim metodama le~enja sluh nikada

ne}e vratiti na nivo pre o{te}enja.

Manje ili ve}e o{te}enje sluha mogu

da izazovu: zapu{enost u{nog

kanala cerumenom ili u{nom

smolom, upale spolja{njeg u{-

nog kanala bakterijske ili glji-

vi~ne prirode, upale srednjeg

uha, strana tela u spolja-

{njem slu{nom hodniku,

katar tube ili o{te}ena fun-

kcija Eusta-hijeve tube, a

kod dece moramo uvek

misliti i na mogu}i sekre-

torni otitis sa nakupljanjem

`ilavog sekreta u predelu iza

bubne opne. U re|e uzroke,

ali na koje uvek moramo misliti,

ubrajaju se uro|ene anomalije uha,

povrede i tumori.

Konduktivna o{te}enja sluha mogu nasta-

ti kao posledica za~epljenosti u{nog

kanala ili zapaljenja, a neretko i zbog

rupture ili prskanja bubne opne. Tako|e se ova vrsta o{te}enja

javlja i kod upalnih procesa srednjeg uha, ali i kod nekih nezapal-

jenskih oboljenja srednjeg uha kao {to je otoskleroza. Ova stanja

se obi~no mogu korigovati, lekovima ili hirur{ki. Kod ove vrste

o{te}enja npr. bolesnik ~uje telefon sasvim dobro i nikada ne}e

sasvim da ogluvi.

Senzorineuralna o{te}enja sluha mogu biti posledica poreme}aja

u cirkulaciji ili pritiska te~nosti u unutra{njem uhu ili nastaju zbog

poreme}aja u transmisiji nerva. Ona ~esto dovode do gluvo}e i

ne mogu se korigovati. Ovi pacijenti tvrde da ~uju, ali da slabije

razumeju o ~emu se govori.

U dijagnostici o{te}enja sluha pored obavezne anamneze koris-

timo testove zvu~nim vilju{kama, tonalnu liminarnu audiometri-

ju, tonalnu supraliminarnu audiometriju, govornu audiometriju,

timpanometriju, test kohleostapedijalnog refleksa, auditivne

evocirane potencijale i otoakusti~ke emisije. Le~enje mo`e biti

medikamentozno, hirur{ko ili kombinovano.

Ve}ini nagluvih osoba se sluh mo`e pobolj{ati hirur{kom inter-

vencijom. Ona se mo`e primeniti kod razli~itih bolesti srednjeg

uha (sekretorni otitis, hroni~na zapalje-

nja srednjeg uha, povrede), zatim kod

nekih uro|enih malformacija (atrezija

ili potpuna neprohodnost spolja{njeg

slu{nog hodnika). Na kraju, pre-

ostaje primena slu{nog aparata.

Primenu slu{nog aparata prati

obuka: ~itanje govora, slu{ni tre-

ning, konverzacija i pobolj{avanje

govora uz uputstva za kori{}enje

slu{nog pomagala. Dana{nji slu{ni

aparati predstavljaju vrhunac tehni-

~kog dostignu}a, nose se u slu{nom

kanalu (kanalni), ugra|uju se u ram

nao~ara ili se nose iza uha. Kod totalnih

gluvo}a se preporu~uje operativno le~enje

- kohlearna implantacija, koja se kod nas

uspe{no sprovodi u vi{e zdravstvenih cen-

tara.

Kada govorimo o budu}nosti ona je svakako

vezana za biolo{ke metode regeneracije

unutra{njih senzornih }elija Kortijevog organa.

Rano otkrivanje o{te}enja (posebno kod dece)

je uslov uspe{ne rehabilitacije, resocijalizacije i

integracije u normalno okru`enje, pa se u

svetu, a u poslednje vreme i kod nas, insistira na

skriningu o{te}enja sluha jo{ u porodili{tu.

dr Milena Pavlovi},

speci. otorinolaringologije

NAGLE vremenske i temperaturne promene, hladno}a, vetrovi,

magle...Tmurno vreme izaziva neraspolo`enje i deluje negativno,

kako na hroni~ne bolesnike, tako i na sasvim zdrave ljude.

Vremenske promene te{ko podnose i psihi~ki labilne osobe i neu-

roti~ari, {to mo`e dovesti do manifestacija pove}ane agresije,

depresije i smanjene koncentracije. Prilagoditi se vremenskim

promena nije uvek lako. Promene godi{njih doba za organizam

predstavljaju stres koji, sre}om, ipak mo`ete prevladati: pravilnom

i umerenom ishranom, redovnom i umerenom fizi~kom

aktivno{}u, dovoljnom koli~inom kvalitetnog sna...Jo{ nije sasvim

potvr|en razlog za promene u skladu sa godi{njim dobima, ali

nau~nici veruju da je veoma va`na izlo`enost svetlosti, jer sve

ukazuju na to. Upravo bi na tome mogla biti zasnovana prevencija.

365 dana uz Vas Dr Risti}Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com

10

Psihologija Kalendarske mene ne prijaju depresivnima

^AROBNA ALADINOVA SVETILJKA

> HORMON SRE]EKanadski nau~nici otkrili su da, u zavisnosti od godi{njih

doba, ljudski mozak prolazi kroz faze sa razli~itim

nivoima hormona sre}e (serotonina). Veruju da to

obja{njava zbog ~ega se sa kra}im danima i

raspolo`enje menja na gore. Ovo je jedno od prvih

istra`ivanja ove vrste i daje nadu da }e biti obja{njene

promene kod normalnog i patolo{kog pona{anja.

Pokazano je da je u jesen i zimu u organizmu zna~ajno

vi{i nivo proteina, koji uklanjaju serotonin - klju~an u

regulaciji raspolo`enja i sna.

Isrpljenost, umor,

gubitak energije,

bezvoljnost i apatija, sig-

nali su hroni~nog umora

iza kojeg se ~esto krije

depresija. Godi{nja

doba odre|uju intezitet

depresije. Unesite

svetlost u dom, {etajte,

obojite zidove toplim i

svetlijim bojama

Iscrpljenost, umor, gubitak energije, bezvoljnost i apatija, signali

su hroni~nog umora iza kojeg se ~esto krije depresija. Depresija

je jedna od najranije opisanih bolesti u istoriji medicine, postoji

skoro onoliko koliko i samo ~ove~anstvo. Me|utim, dana{nji

~ovek je daleko depresivniji nego njegovi preci, stoga se ~esto za

depresiju ka`e da je ona bolest savremenog doba. @ene su ~e{}e

depresivne u odnosu na mu{karce, verovatno, zbog postojanja

razli~itih mehanizama kontrole i eliminacije negativnih ose}anja i

energije. Po procenama Svetske zdravstvene organizacije ovo je

zdravstveni problem broj dva kod `ena, ~etvrti zdravstveni prob-

lem u ~itavoj populaciji, a prvi na listi psihi~kih poreme}aja.

Istra`ivanja su pokazala, kao i praksa, da postoje razli~iti oblici i

intenziteti depresije, koji su usko povezani sa godi{njim dobima.

Otuda, ~esto govorimo o jesenjim depresijama.

Promenu godi{njih doba, ako `ivite na ovim prostorima, ne

mo`ete izbe}i. Preostaje vam, jedino, da svoj organizam

pripremite na promene, koje ta godi{nja doba sa sobom donose,

kako biste lak{e prevladali stres.

Uzimaju}i u obzir nau~na istra`ivanja (Kanada, SAD, Austrija,...) i

njihove rezultate, evo nekoliko preporuka: Svakog dana

provedite bar 20 minuta izlo`eni dnevnoj svetlosti (na

otvorenom). U stanu promenite zavese i postavite one koje bolje

propu{taju dnevnu svetlost. Name{taj u dnevnoj sobi razmestite

tako da kada se odmarate budete {to bli`i izvoru dnevne svet-

losti. U toku rada i u~enja poku{ajte da {to vi{e koristite dnevno

svetlo. Ako kre~ite stan, zidove obojte toplijim i svetlijim bojama,

ili bar ih osve`ite detaljima veselih i toplih boja (tapiserije, slike...).

Dan zapo~nite sa nekoliko minuta laganog istezanja uz otvoren

prozor i udisanje sve`eg vazduha. Svakog dana na|ite vremena za

kratku {etnju, koju }ete zapo~eti laganim hodom, potom blago

ubrzanim i opet laganim hodom, vode}i ra~una o svojim

hroni~nim tegobama. Za smanjenje faktora rizika preporu~uje se

od 30-60 minuta svakodnevne fizi~ke aktivnosti. Kada god ste u

prilici, koristite stepenice umesto lifta, bicikl umesto automobila.

Autogeni trening obuhvata seriju "mentalnih" ve`bi, koje prate

blage pokrete tela (samo do granice prijatnosti), koje su namenje-

ne mi{i}noj relaksaciji. Relaksacija doprinosi smanjenju napetosti,

straha, strepnje i psihosomatskih tegoba, ali i postizanju bolje

koncentracije i spremnosti za radne aktivnosti. Psihosomatske

tegobe se javljaju kao posledica stalnog izlaganja organizma stre-

su i predstavljaju na~in telesnog reagovanja na stres. Naj~e{}e

tegobe ove vrste su: glavobolje, nesanice, izmenjen ritam rada

srca (tahikardije, aritmije...), gu{enja (poreme}en ritam disanja),

stoma~ne tegobe (gastriris).

Planirajte bar jednom nedeljno da odete na kra}i izlet negde u

prirodu. U stanu vodite ra~una o temperaturi vazduha (da ne

bude pretoplo), provetravajte {to ~e{}e (vi{e nego leti) prostori-

je u kojima boravite.

Pravilna ishrana je, tako|e, va`na. Izbegavati jako za~injenu

hranu, koristiti blagu i ne previ{e kalori~nu hranu, podeljenu u

najmanje pet obroka. Doru~ak nikako ne smete "zaboravljati", to

je obrok koji je neophodan svakom organizmu, bez obzira na

njegove dalje aktivnosti. Jedite lagano, u malim zalogajima i dobro

sa`va}ite hranu. U ishrani koristite {to vi{e sve`eg vo}a i povr}a,

jer bogatstvo vitamina smanjuje rizike od infekcija, pove}eva imu-

nitet organizma, kako fizi~ki tako i psihi~ki. Vodite ra~una i o

unosu te~nosti - najmanje 2 - 2,5 litre tokom dana.

Svakom organizmu je potreban kvalitetan i optimalan san (6-8

sati). Preporu~uje se lak{i obrok najmanje dva sata pre odlaska u

krevet, izbegavanje alkohola, kofeina i jako za~injene i slatke

hrane. Pre odlaska u krevet preporu~uje se lagana fizi~ka

aktivnost, jer se kroz fizi~ki napor izbacuje negativna energija, pa

se organizam lak{e uvodi u san.

Tmurne, ki{ovite, maglovite i vetrovite dane provodite bave}i se

nekim hobijem, rade}i neobavezne stvari, koje vas ~ine sre}nim.

Slu{ajte muziku, koja vam podi`e raspolo`enje i skre}e tmurne

misli na lepe doga|aje iz `ivota.

Kad uspe{no prevladate i prebrodite krizu jesenjih depresija,

~eka vas nova promena - zima. Zimi je organizam podlo`niji

napadima bakterija i virusa, infekcija i zaraza se brzo {ire zato {to

mnogo vremena provodimo u zatvorenim prostorijama u

bliskom kontaktu sa ljudima. Primenite tehnike, koje ste koristili

i tokom jeseni. U`ivaje u belini snega i zimskim sportovima, uz

tople i osve`avaju}e napitke.

Milica Petrovi}, psiholog

11

365 dana uz VasDr Risti} Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com

> DRU@ITE SE!

Trudite se da {to manje vremena provodite sami,

budite u okru`enju ljudi, koji su vam dragi. Ako ste

pak sami, organizujte svoje vreme tako da {to manje

vremena provodite sami u stanu i posmatrajte svoj

sama~ki `ivot sa one vedrije strane, jer "svaka

medalja ima i sjajnu i lo{u stranu".

> SAVET PLUS

Zatvorite o~i i zamislite medaljon sa dva lica: na jed-

noj strani {arenilo toplih boja, koje se prepli}u i

dopunjuju, sa odsjajem ranijih i zra~kom budu}ih

boja i dana - na drugoj strani tmurne, nejasne,

hladne i odbojne boje sa asocijacijama na neprijat-

nost i neizvesnost. Odaberite svoju stranu medalje!

[TITASTA ̀ lezda je najve}a endokrina ̀ lezda u na{em organizmu.

Ima izgled {tita ili leptira i sme{tena je na prednjoj strani vrata,

ispred du{nika, izme|u krikoidne hrskavice i suprasternalne jame.

[titasta `lezda stvara i sekretuje hormone tiroksin (T4) i tironin

(T3), koji reguli{u metabolizam svih ostalih tkiva u telu.

Parafolikularne ili C - }elije {titaste `lezde lu~e hormon kalcitonin,

koji u~estvuje u homeostazi kalcijuma u organizmu.

Svaka }elija i tkivo u na{em organizmu zavise od tiroidnih hor-

mona. Hormoni {titaste `lezde uti~u na rast i sazrevanje,

pove}avaju bazalnu potro{nju kiseonika i stvaranje toplote,

pove}avaju sintezu proteina, pove}avaju minutni volumen srca,

ubrzavaju razgradnju masti i smanjuju njihovu koli~inu u telu.

Tiroidni hormoni imaju klju~nu ulogu u razvoju nervnog sistema,

podsti~u budnost, pove}avaju osetljivost na razli~ite stimuluse,

uti~u na ose}aj gladi, pam}enje i sposobnost u~enja, kao i na nor-

malan emocionalni tonus. Tako|e, imaju va`nu ulogu u reproduk-

ciji mu{karca i `ene i na odr`avanje normalne trudno}e. Uti~u na

rast i razvoj mozga u fetalnom periodu i tokom prvih godina

`ivota. Nedostatak tiroidnih hormona u ovom periodu mo`e da

dovede do mentalne zaostalosti (kretenizma).

365 dana uz Vas Dr Risti}Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com

12

[TIT U TEMELJU ZDRAVLJA

Endokrinologija Oboljenja {titaste `lezde

Hormoni {titaste `lezde uti~u na rast i

sazrevanje, pove}avaju sintezu proteina,

ubrzavaju razgradnju masti, imaju klju~nu

ulogu u razvoju nervnog sistema …

Organizmu ne prija ni smanjen ni uve}an

rad `lezde

JOD "MERI" @LEZDU

Struma ozna~ava svako uve}anje {titaste `lezde. Ovo uve}anje

mo`e biti pra}eno njenom smanjenom, normalnom ili pove}anom

funkcijom. Tako|e, {titasta `lezda mo`e biti uve}ana difuzno (u

celini) ili nodozno ({to podrazumeva postojanje jednog ili vi{e

~vorova u {titastoj `lezdi).

Naj~e{}i poreme}aj rada ove `lezde jeste hipotireoidizam, koji

nastaje kada {titasta `lezda ne proizvodi dovoljno hormona. Mo`e

nastati usled poreme}aja u samoj `lezdi ili poreme}aja nadzornih

mehanizama u vi{im strukturama mozga (hipofiza, hipotalamus).

Naj~e{}i uzrok nastanka primarne hipotireoze jeste hroni~ni

autoimuni (Hashimoto) tireoiditis. Nastaje kao posledica

o{te}enja }elija {titaste `lezde imunolo{kim mehanizmima (kada

porema}aj imunolo{kog sistema organizma uzrokuje napadanje

sopstvenog tkiva). U ovom slu~aju mo`e do}i do pove}anja ili

smanjenja {titaste `lezde (atrofije). Drugi uzroci hipotireoze su

hirur{ko odstranjenje `lezde, le~enje radioaktivnim jodom ili spo-

lja{nje zra~enje u bolesnika sa tumorom glave i vrata.

I manjak i vi{ak joda mogu uzrokovati hipotireozu. Manjak joda je

naj~e{}i uzro~nik hipotireoze {irom sveta, posebno u planinskim

podru~jima. Lekovi mogu uzrokovati hipotireozu, kao {to su meti-

mazol, propiltiouracil (koji se koriste u terapiji hipertireoze),

amiodaron, interferon alfa. Infiltrativne bolesti, kao {to su fibroz-

na upala {titaste `lezde, hemohromatoza, sklerodermija,

amiloidoza, sarkoidoza mogu biti uzroci hipotireoze.

Hipotireoza kod nekih osoba ne dovodi do pojave simptoma, a

kod nekih su simptomi jako izra`eni. Naj~e{}e se javljaju umor,

malaksalost, usporenost, bezvoljnost, emocionalna labilnost,

pospanost, nepodno{enje hladno}e, zaboravnost, te{ko}e sa kon-

centracijom, depresija, slabiji apetit, porast u telesnoj te`ini. Ko`a

je bleda, suva, zadebljala. Kosa opada, javlja se blago oticanje oko

o~iju i periferni edemi. Pacijenti mogu imati usporen rad srca,

blagu hipertenziju i porast nivoa holesterola u krvi, oslabljen sluh,

zatvor, poreme}aj menstruacionog ciklusa.

Pri sumnji na hipotireozu obavlja se merenje nivoa TSH i slo-

bodnog tiroksina u krvi. TSH je tireostimuli{u}i hormon koga lu~i

hipofiza, koji, kako ime ka`e, stimuli{e proizvodnju hormona

{titaste `lezde. Predstavlja najosetljiviji test i kada je povi{en

ukazuje na hipotireozu. Bolesnici, koji imaju hroni~nu hipotireozu

zahtevaju do`ivotno le~enje sinteskim tiroksinom.

HORMON, KOJI DONOSI MIR

Hipertireoza ili poja~ana funkcija {titaste `lezde se mo`e javiti u

bilo kom `ivotnom dobu, naj~e{}e izme|u 20-50 godine `ivota,

~e{}e u `ena. Naj~e{}i uzrok u 70-80 odsto bolesnika jeste

preterana aktivnost cele `lezde, uzrokovana autoimunim proce-

som, koji se jo{ zove i difuzna toksi~na struma ili Gravesova ili

Basedovljeva bolest. Hipertireoza mo`e nastati i zbog pove}anog

lu~enja TSH usled tumora, odnosno adenoma hipofize (sekun-

darni hipertireoidizam). Trofoblastni tumor, horiokarcinom ili

hidatifomna mola tako|e mogu uzrokovati prekomernu proizvod-

nju ovog hormona.

Simptomi su posledica poja~anog delovanja hormona {titaste

`lezde na celo telo. Bolesnici se `ale na nervozu, nemir, emo-

cionalnu labilnost, nesanice, ~este stolice, preterano znojenje,

nepodno{enje toplote, ubrzan rad srca, hipertenziju, dobar apetit

uz smanjenje telesne te`ine, slabost proksimalne muskulature,

porem}aj menstrualnog ciklusa. Ko`a je topla, vla`na, bar{unasta.

Prisutno je fino drhtanje prstiju i poja~ani refleksi. O~i su ~esto

suzne, postoji retko treptanje, smanjena o{trina vida. Terapija

podrazumeva primenu antitiroidnih lekova, odnosno tireostatika.

Razlikujemo akutni i subakutni tireoiditis. Akutni tireoiditis nastaje

usled bakterijskih, gljivi~nih infekcija, ili kao posledica tretmana

radioaktivnim jodom (radiacioni tireoiditis). Subakutni tireoditis

predstavlja hipermetaboli~ko stanje, koje nije rezultat poja~ane

funkcije {titaste `lezde ve} nastaje usled o{te}enja tkiva i izlaska

velike koli~ine tiroidnih hormona u cirkulaciju, delovanjem virusne

infekcije. Terapija u ovom slu~aju je simptomatska. Povremeno se

javlja i upala {titaste `lezde nakon poro|aja kada govorimo o

postpartalnom tireoiditisu.

Re|e se de{ava da jedan ili vi{e ~vorova u {titastoj `lezdi budu

preterano aktivni i izlu~uju vi{ak hormona, kada govorimo o

toksi~nom adenomu ili toksi~noj polinodoznoj strumi. Nodusi u

{titastoj `lezdi znatno ~e{}e predstavljaju dobro}udne promene,

koje ne zahtevaju i obavezno le~enje. Tvrdo}a ~vorova varira od

mekanih do ~vrstih, kalcifikovanih ~vorova. Pojava tvrdog ~vora,

posebno ako je fiskiran za okolno tkivo ili su prisutni uve}ani limfni

~vorovi na vratu, pobu|uje sumnju na maligni karakter.

Karcinomi {titaste `lezde su najre|e bolesti {titaste `lezde, ve}ina

sporo raste, smrtnost je niska kao i postoperativne komplikacije,

posebno kod dobro diferentovanih karcinoma (papilarni i foliku-

larni). Priroda ~vora mo`e se dokazati ultrazvu~nom dijagnos-

tikom, scintigrafijom kao i citolo{kom punkcijom. Terapija

nodozne strume zavisi od njene prirode. Nekada je potrebno

samo pra}enje, a nekada operativno le~enje ili primena radioak-

tivnog joda, retko medikamentna terapija.

dr Sla|ana Drobnjak,

spec. interne medicine

13

365 dana uz VasDr Risti} Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com

> @ENE ^E[]E OBOLJEVAJU

Preko 200 miliona ljudi u svetu ima neki oblik obo-

ljenja {titaste `lezde. U razvijenim zemljama sveta

jedna osoba od 20 ima neki oblik tiroidnog

poreme}aja ili oboljenja, a 5-7 puta je ~e{}i u `ena

nego u mu{karaca. Tiroidne bolesti su u najve}em

broju slu~ajeva le~ive i izle~ive, ali ako se ne le~e

mogu da dovedu do te{kih poreme}aja i smrti.

O DIJABETESU kao bolesti, koja je u naglom porastu u svetu, u

poslednje vreme se mnogo govori, ali se malo ili nedovoljno zna

o nezi stopala dijabeti~ara. Zabrinjavaju}e veliki broj ljudi

obolelih od dijabetesa nije dovoljno upoznat sa ovim, za njih,

`ivotno va`nim problemom. Da bi se naglasio zna~aj nege

stopala kod dijabeti~ara uvek se ka`e da "veliki problemi dija-

beti~ara po~inju malim ranicama na stopalu". Ovim je izre~ena

brutalna i surova istina, ali i nepobitna ~injenica, jer zvani~ni

podaci Svetske zdravstvene organizacije govore da se svakih 30

sekundi, negde u svetu, nekom amputira noga zbog dijabetesa.

^ak preko 70 odsto svih amputacija nogu se de{ava osobama sa

dijabetesom. Problemi sa ranama na stopalima su naj~e{}i uzrok

prijema u bolnicu osoba sa dijabetesom, a ve}ini amputacija

prethodi ulceracija na stopalu. Veliki broj amputacija (~ak preko

80 odsto) mo`e se izbe}i pravilnom negom stopala kod dija-

beti~ara.

Za{to nastaju rane na stopalu? Glavni uzrok je o{te}enje nerava

u dijabetesu, {to dovodi do smanjenja ili potpunog gubitka senzi-

biliteta (ose}aja) na stopalima, ~ine}i ih osetljivim na o{te}enje,

jer nema ose}aja bola i rane prolaze neopa`eno. Na to se

nadovezuje i bolest krvnih sudova (i velikih arterijskih i sasvim

malih) zbog ~ega rane te{ko zarastaju. Na nastanak uti~e i du`ina

trajanja bolesti, stepen regulisanosti oboljenja, deformiteti

stopala, neudobna obu}a i dr. Tako nastaje dijabetesno stopalo,

koje predstavlja vrlo kompleksan klini~ki problem i vrlo ozbiljno

naru{ava zdravlje obolelog, direktno mu ugro`avaju}i `ivot.

Oboleli od dijabetesa bi trebali da znaju da je prevencija prvi i

najva`niji korak u re{avanju (spre~avanju) problema dijabetesnog

stopala i da zbog toga zahtevaju detaljna uputstva o nezi stopala

od svog lekara ili medicinske sestre. Ako od njih ne dobiju odgo-

varaju}a uputstva, mogu da se obrate u dijabetolo{kom saveto-

vali{tu lekaru ili sestri, koji tu rade. Preventivna edukacija pacije-

nata obolelih od dijabetesa je neophodna kroz pojedina~ne

razgovore, postere, bro{ure, predavanja.

Pravilna nega stopala je va`na i za zdrave osobe, a posebne mere

opreza su zna~ajne za one, koji su ve} oboleli od dijabetesa te je

nekoliko jednostavnih saveta uvek dobrodo{lo. Svakodnevno

perite stopala mlakom vodom i blagim sapunom, prosu{ite ih

pa`ljivo, naro~ito izme|u prstiju (vla`na ko`a pogoduje nastanku

gljivi~nih infekcija). Nama`ite stopala hranljivom kremom ili lano-

linom. Nokte secite nakon kupanja i pa`ljivo turpijajte. Nosite

bele pamu~ne ~arape, koje }ete menjati svakodnevno (svake

ve~eri izvrnite ih i pogledajte pri dobrom svetlu da li postoji kap

krvi ili gnoja, jer }e vam to ukazati na ranicu koju niste osetili).

Preko njih mo`ete nositi ~arape u boji, ali bez lasti{a ili podvez-

ice. Zadu`ite nekog iz porodice u koga imate poverenje da vam

makar jednom sedmi~no detaljno pregleda ko`u stopala pri

dobrom svetlu - bolje }e to uraditi nego vi sami i u slu~aju bilo

kakve ranice, plika, uraslog nokta ili `ulja odmah se javite lekaru.

Budite oprezni sa novom obu}om - nosite ih u po~etku jedan do

dva sata dnevno. Ne`no sastru`ite zadebljanja na ko`i kamenom

za pete. Kontroli{ite redovno nivo {e}era i masno}a u krvi.

Ve`bajte svakodnevno! Utoplite noge, ali bez kori{}enja termo-

fora ili drugog sli~nog izvora toplote.

Ako ste osoba koja boluje od dijabetesa i pridr`avate se svega

navedenog i nemate nikakvu promenu na ko`i stopala dovoljno

je da se detaljan pregled stopala obavi jednom godi{nje kod

lekara (hirurga, vaskularnog hirurga, ortopeda, obu~enog lekara

op{te prakse). Za sve ostale obolele od dijabetesa lekarske kon-

trole i pregledi stopala se zakazuju u intervalu od jedan do {est

meseci, a za najugro`enije na jedan do sedam dana (IV grupa - sa

najvi{im rizikom po engleskoj klasifikaciji). Le~enje dijabetesnog

stopala uvek zahteva multidisciplinarni tim (endokrinolog, vasku-

larni hirurg, hirurg, ortoped, neurolog) i vrlo je kompleksno.

dr Borisav Mandi},

spec. op{te hirurgije

Hirurgija Nega stopala kod dijabeti~ara

HIGIJENA VIDA RANE

14

365 dana uz Vas Dr Risti}Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com

Svakih 30 sekundi u svetu se nekome amputira noga zbog dijabetesa.

Pravilnom negom stopala ~ak 80 odsto amputacija se mo`e izbe}i

>NIKAD BOSONOGIO ~emu bi posebno trebalo voditi ra~una ako bolu-

jete od dijabetesa?

Ne hodajte bosonogi, ~ak ni u ku}i. Ne obuvajte

nikada cipele ili patike na bosu nogu. Ne secite

nokte suvi{e duboko. Ne dozvolite da vam ko`a

stopala bude suvi{e suva i ispucala. Ne secite

no`i}ima `uljeve i zadebljanja na ko`i i ne koristite

sredstva za uklanjanje `uljeva. Ne koristite suvi{e

toplu vodu. Ne dopustite da vam noge budu hladne

i vla`ne. Prestanite sa pu{enjem odmah.

LJUDSKO bi}e je jedinstvena, harmoni~na celina mnogobrojnih

tkiva, organa i organskih sistema. O{te}enje strukture i/ili

poreme}aj u funkcionisanju bilo kog organa ~ovekovog tela

dove{}e do razli~itog oblika i stepena oboljevanja. Najozbiljniji

zdravstveni problemi su vezani za poreme}aje funkcija disanja i

cirkulacije, jer su ove dve funkcije ljudskog organizma

neophodne za `ivot te se i nazivaju vitalnim funkcijama.

Sistem organa za disanje ostvaruje permanentno dopremanje

kiseonika iz spolja{ne sredine i eliminaciju ugljendioksida iz orga-

nizma ~oveka u atmosferski vazduh. Sistem organa za cirkulaciju,

sa srcem kao centralnim, omogu}uje distribuciju kiseonika i

ostalih neohodnih materija po svim tkivima i eliminaciju pro-

dukata metabolizma iz tkiva.

Nagli prestanak rada srca i disanja, kao posledica sr~ane bolesti,

naj~e{}i je uzrok smrti u savremenom dru{tvu. Tako|e, to je i

naj~e{}i neposredan uzrok smrti u slu~aju raznih akcidentalnih

stanja kao {to su udar struje, utapanje, povrede i sl. U visokom

procentu ove naprasne smrti se de{avaju u toku svakodnevnih

~ovekovih aktivnosti: na poslu, u {etnji, kupovini, pri rekreaciji.

Izuzetno je va`no znati da prestanak disanja i sr~anog rada ne

mora uvek zna~iti smrt. Adekvatnom intervencijom mogu}e je

spre~iti je. Postupak, koji ima za cilj ve{ta~ko odr`avanje naglo

prekinutih vitalnih funkcija i ponovo uspostavljanje njihove spon-

tane aktivnosti, naziva se reanimacija, tj. o`ivljavanje. Postoje

pouzdani dokazi da se ~ovek nikada nije mirio sa neumitnim pro-

cesom umiranja i da je imao potrebu da interveni{e i taj proces

u~ini povratnim, naro~ito kada se radilo o naprasnom umiranju

mladih ljudi. Zabele`eni reanimacioni postupci u pro{losti

naj~e{}e imaju samo istorijski zna~aj, a ne i nau~no pokri}e.

Me|utim, neki postupci davno zabele`eni, kao {to je ve{ta~ka

ventilacija usta na usta, predstavljaju osnov savremene reanima-

tologije. Danas, reanimatologija predstavlja skup nau~nih i

tehni~kih dostignu}a, koja su se tokom vremena samostalno

razvijala i primenjivala. Njihovo povezivanje, standardizacija i

pojednostavljivanje u primenjenoj nauci o o`ivljavanju, mnogi

medicinski autoriteti smatraju jednim od najve}ih dostignu}a

medicine 20. veka.

Uslov da reanimacija bude uspe{na je rano prepoznavanje

odsustva vitalnih funkcija i zapo~injanje o`ivljavanja odmah. U

vrlo kratkom vremenskom intervalu od prestanka disanja i

sr~anog rada, koji u uobi~ajenim ambijentalnim uslovima iznosi

3-5 minuta, dolazi do definitivnog o{te}enja mozga, koji nije u

stanju da funkcioni{e bez neprestanog dopremanja kiseonika

putem krvi. Zato je neophodno reanimaciju po~eti {to pre, u

periodu dok nije do{lo do mo`danih o{te}enja zbog prekida

cirkulacije.

Skup preporu~enih postupaka zbog {to efikasnijeg o`ivljavanja

metafori~ki zovemo "lancem pre`ivljavanja". Svaka karika ovog

lanca je neraskidivo vezana sa ostalim u jedinstvenu celinu i samo

takva celina obezbe|uje uspeh reanimacije. Prva karika u lancu

pre`ivljavanja je rano prepoznavanje prestanka sr~anog rada i

alarm sistema hitne medicinske pomo}i. Druga karika je prime-

na reanimacionih mera {to pre, na licu mesta. Tre}a i ~etvrta

karika u lancu pre`ivljavanja vezane su za profesionalnu medicin-

sku pomo}.

Po`eljno je da reanimaciju odmah po~nu o~evici doga|aja.

Izuzetno je va`no sa~uvati prisebnost u takvim situacijama i biti

svestan ~injenice da od na{e adekvatne akcije zavisi dalji razvoj

doga|aja.

Samo svojim rukama i svojim pozajmljenim dahom mo`emo

odr`avati vitalne funkcije na mestu incidenta. Za ovakav postu-

pak neophodno je da smo spremni da uka`emo pomo}

unesre}enom i da smo upoznati sa na~inom kako se to radi. Sam

postupak je jako jednostavan, ali zahteva odre|enu obuku. Za

obuku u osnovnim reanimacionim postupcima nije potrebno

prethodno medicinsko obrazovanje niti neka tehni~ka pomagala.

Obuka ima za cilj da ohrabri sve one, koji se na|u u neposred-

nom okru`enju unesre}ene osobe da joj pomognu i da korekt-

nom primenom reanimacionih mera pove}aju {anse za pre`ivlja-

vanje.

Ne smemo nikada zaboraviti pravilio: U reanimaciji se ni{ta ne

mo`e izgubiti, a sve se mo`e dobiti!

dr Mirjana Isailovi},

spec. urg. med.

Urgentna medicina Reanimacija vra}a `ivot

^UDOTVORNI DAH

15

365 dana uz VasDr Risti} Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com

U reanimaciji se ni{ta ne mo`e izgubiti, a sve se mo`e dobiti

11070 Novi Beograd, Narodnih heroja 38, Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.co.yu, e-mail: zcentarªdr-ristic.co.yu