Naziv mreže Lokacija u Rastojanje

Lična mreža 1m2 1m

LAN (Local Area network) – prostorno ograničena

Sobi 10m

Zgradi 100m

Kampusu 1 km

MAN (Metropolitan Area Network) - gradska mreža pokriva veliki ali ograničen prostor

Grad 10 km

WAN (Wide Area Network) – regionalna računarska mreža prostorno nije ograničena

Državi 100km

Kontinentu 1000km

Internet Planeti 10.000km

INTERNETInternet je globalna računarska mreža koja povezuje medjusobno sve ostale mreže računara. Da bi se potpunije shvatio, Internet kao globalna mreža koju može koristiti ceo svet, u sledećoj tabeli su prikazane mreže prema prostoru pokrivanja.

Ako se pažljivo pogleda tabela, uočava se da Internet mreža pokriva celu našu planetu, dok druge mreže samo pojedine delove. Ova mreža je stvorila uslove da se formira jedan ogroman potencijal podataka koje je stvorila naša civilizacija. Zato se Internet naziva i «mrežom svih mreža računara».

Jezgro mreže čine računari rasporedjeni po celoj planeti Zemlji permanentno povezani vezama velike brzine. Da bi oni medjusobno komunicirali, potrebno je da postoje dogovoreni komunikacioni standardi za mrežu povezanih računara.

Komunikacioni standardi čija je uloga da svim računarima u mreži omoguće komunikaciju nazivaju se protokoli.

Protokol koji se koristi za njihovo povezivanje poznat je pod imenom TCP/IP. Svaki drugi računar priključen na neki od ovih računara može uspostaviti vezu sa bilo kojim drugim računarom u mreži bez obzira na udaljenost.

Internet protokoli rade sa skoro svim komunikacionim medijima i tako omogućavaju širenje Interneta.

TCP/IP protokol (Transmission Control Protocol) se koristi za prenos putem direktnih električnih žica, bežičnih servisa, optičkih vlakana, satelitskih kanala, kablovske televizije, telefonskih linija fiksne i mobilne. Internet je dostupan na planeti Zemlji, ali i u svemiru.

IP-Internet Protokol

TCP/IP protokol se zasniva na podeli poruka i podataka koji se prenose preko Interneta u pakete kojima su priključene adresne informacije, kôd za ispravljanje grešaka i identifikacija. Informacije unutar svakog paketa su obično veličine od jednog do 1500 bajtova.

Svaka komunikacija preko Interneta (čak i najprostija) podeljena je u veliki broj diskretnih paketa sa podacima. Ovi paketi se šalju širom sveta, hiljadama kilometara dugim telefonskim linijama, satelitskim signalima i mikrotalasima.

Paketi od početnog mesta slanja do odredišta putuju preko bistribuirane mreže, a računar na drugom kraju ih prihvata, proverava greške i sastavlja u pravilan redosled.

Tokom putovanja ovih paketa, oni prolaze kroz različite operativne sisteme (Unix, Windows, Netware i AppleTalk), kroz različite računarske konfiguracije (PC_je, velike centralne računare i mini računare.

Razne poruke i podaci se kodiraju i dekodiraju, komprimuju i dekomprimuju, prevode iz jednog u drugi format i vraćaju opet u prvobitni, oštećuju i ispravljaju, gube i obnavljaju, seckaju i sastavljaju pa sve to tako više puta.

Pa posle svega toga što se radi, sve se to sa jednog kraja planete Zemlje šalje na totalno drugi kraj.

Da bi se obezbedio ovakav sistem, iza njega stoje ljudi i oprema, tako da se može poslati nekom poruka elektronskom poštom, kupovati iz fotelja, poslati sliku ili snimak sa Vašeg slavlja nekom svom dragom preko okeana, voditi poslovanje firme, rezervisati hotel za godišni odmor, polagati ispiti u nekoj drugoj zemlji, i mnogo drugih aktivnosti.

Različiti delovi Interneta su povezani računarima koji se nazivaju ruteri, čija je uloga da spajaju mreže.

Ruteri kontrolišu puteve kojima se šalju poruke i podaci, tako što imajući informaciju o raspoloživim vezama izabiraju opitmalne puteve kojima će se poruke i podaci proslediti.

Mreže koje se spajaju mogu biti Ethernet i Token Ring, i najčešće se spajaju telefonskim linijama.

Ko je zadužen za sve što nudi Internet? Verovali ili ne NIKO. Internet nema vlasnika. Neke kompanije i neki ljudi raspolažu sa nekim delovima Interneta, a postoje I neke organizacije koje po zajedničkom pristanku upravljaju stvarima kao što su imena domena koja se pojavljuju u adresama, na primer www.whitehouse.gov, www.zdnet.com , www.howcomputerswork.net, www.ucla.edu.

Medjutim, ovo upravljanje njima je po želji onih kojima upravljaju. Ne postoji tehnološko-tehnički razlog zašto neko drugi ne bi počeo sa potpuno drugim odvojenim Internetom. To naravno nema smisla. Internet je prihvaćen po celoj našoj planeti, otvoren je za svakoga ko ima računar i odgovarajuću vezu.

Predak Interneta je ARPANET (Advanced Research Project Agency) osnovan od američke vlade 1969. godine. Zatim sledi NSF (National Scienific Goundation) 1980. godine, kada je Nacionalna naučna fondacija osnovala Internet mrežu koja se spajala kasnije sa postojećim mrežama.

Distribuirana mreža pod nazivom ARPAnet bazirala se na interfejsu procesoru poruka IMP i povezivala je računare u univerzitetskim istraživačkim centrima.

IMP je radio po tehnologiji TCP/IP.Računari na univerzitetima su u celoj državi bili povezani sa ARPAnet_om.

Prvo slovo koje je bilo poslato preko ove mreže bilo je slovo “L”.1972 godine mreža je povezivala 23 lokacije, a do kraja 1975 jedna nova lokacija dodavana je svakog meseca.

U medjuvremenu niču i druge vrste mreža kao što je CSNET (Computer Science Network).

Potom 1990. godina dolazi do povezivanja sa EARN_om (mreža iz Evrope i ostalih zamalja), sa JANET_om (iz Velike Britanije), NORDUnet_om (iz Skandinavskih zamalja), FUNET_om u Finskoj. Tako je nastao današnji INTERNET. Može se reći, da se danas u Internetu nalazi preko 250 miliona host računara po celoj planeti Zemlji.

1982 godine različite mreže su usvojile TCP/IP protokol kao komunikacioni standard i prvi put se upotrebio izrau Internet. Tako su različite mreže počele medjusobno komunicirati.

Svaki računar koji se povezuje na Internet ima jedinstvenu adresu, odnosno jedinstven identifikacioni broj.

Internet adresa se sastoji od četiri broja, gde je svaki manji od 256.

Primer 192.112.36.5 ili slično.

Kako je Internet mreža svih mreža, to se adresa sastoji iz dela o mreži kojoj računar koji prima poruku pripada, odnosno identifikuje mrežu host računara koji prima poruku(odredište).

Kako je Internet rastao, tako su se i pojavljivale usluge kao servisi koji su na raspolaganju krajnjim korisnicima Interneta. Od servisa ovde će se spomenuti:

Elektronska pošta

WWW(World Wide Web)

Diskusione grupe

IRC(Internet Relay Chat)

Finger

FTP(File Transfer Protocol)

Telnet

InternetPHONE

Radio i TV prenos

Servisi Interneta

Elektronska pošta(Email)

Elektronska pošta Email se koristi za slanje raznih vrsta pisama.

Onaj ko šalje pismo, mora se povezati na Internet, kako bi mogao da pošalje nekome poštu.

Onaj ko prima poruku, ne mora u trenutku slanja poruke od strane pošiljaoca biti povezan sa Internetom.

Pošta (pismo) koje se šalje nekome, stiže i njegovo «poštansko sanduče», a kada se primaoc poveže na Internet da bi video da li za njega ima pošte, on o tome dobija obaveštenje. Na ovaj način pošta stiže onome kome je upućena za nekoliko minuta ili manje na bilo koje mesto na našoj planeti. Elektronska pošta (pismo), može imati tekstualni sadržaj, slike, crteže, fotografije, glasovne poruke, datoteke sa zvukom, video zapisom i druge.

Worl Wide Web(WWW)

Ovo je servis kojim se mogu pretraživati razni sadržaji na Internetu, korišćenjem posebnog korisničkog interfejsa. Upravo ovaj interfejs je mnogo doprineo da se Internet razvije u univrezalnu korisničku mrežu, a o njemu će se kasnije govoriti.

Diskusione grupe

Razmena poruka o nekoj temi koja interesuje odredjenu grupu ljudi obavlja se preko mailin liste. Kada za neku odredjenu temu dovoljno naraste broj korisnika, on se transformiše u diskusionu grupu (newsgroup). Poruke se u tom slučaju više ne šalju preko elektronske pošte, već se za to koriste posebni čitači vesti (newsgroup). To su posebni programski alati koji mogu primati, pregledati i slati poruke na nivou grupe.

Internet Relay Chat (IRC)

Ovaj način medjusobnog komuniciranja više korisnika, pri čemu svaki korisnik može istovremeno komunicirati sa svakim od njih, pri tome može razmenjivati poruke raznog sadržaja (ćaskati). Može se komunicirati sa različitim serverima po celoj našoj planeti, i na različitim kanalima. Komunikacija se obavlja kucanjem teksta sa tastature i slanjem, a prijem se obavlja čitanjem sa ekrana. Ovde je karakteristično da svi koji učestvuju u CHAT_u moraju biti povezani na Internet (ON-LINE).

Finger

Ovo je program koji omogućava da se sa poznatom adresom dobije Prezime i ime, kao i neke druge podatke o vlasniku adrese i obrnuto. Uslov da bi program radio je da na udaljenom računaru mora postojati odgovarajući serverski program. Pored navedenih informacija, mogu se dobiti i odaci o trenutno ulogovanim korisnicima na udaljenom računaru.

File Transfer Protocol (FTP)

Datoteke se preko interneta prnose sa programskim paketom FTP. Kod većine sistema to je ime programa koji koji koristi ovaj metod za prenos datoteka izmedju računara. Mogu se datoteke preuzimati sa velikog broja računara na Internetu tako što se korisnik prijavljuje kao «gost» (guest, anonymous), i pri tome kao lozinku i pasword koristiti Email adresa korisnika.

Telnet

Ovaj servis korisniku omogućava prijavljivanje na udaljenom računaru i aktiviranje programa na njemu.

Internet PHONE

Korisnik preko ovog servisa može telefonirati preko Interneta, a pored glasovne mogućnosti na raspolaganju je i video komunikacija.

Radio i TV prenos

Internet može prenositi radio i TV program preko Interneta.

Protokoli na nivou aplikacija(servisa)

Za Internet aplikacije (servise) postoje različiti standardni protokoli. Najčešće korišćeni su:

telnet za povezivanje na daljinu

SMTP(Simple Mail Transfer Protocol) za elektronsku poštu i

ftp (File Transfer) za prenos datoteka.

Internet je logički podeljen na oblasti – domene (Domains). Oblast se definiše kao:

delatnost organizacije kojoj pripada mreža oblast i zemlja u kojoj se nalazi

Tipovi domena su obično:

.com (komercijalna organizacija) .ac (akademska mreža) .net (provajder, davalac usluga za pristup Internetu) .edu (obrazovna institucija) .gov (vladine agencije) .org (neprofitne organizacije) .mil (vojne)

Svaka zemlja ima svoju geografsku oblast, kao:

.yu (Jugoslavija, Srbija) .uk (United Kingdom) .de (Nemačka) .ca (Kanada) .fr (Francuska) itd.

DNS –Domain Name System

Povezivanje korisničkog računara na Internet

1. Otvoriti Control Panel2. Pozicionirati se na ikonicu Network Conection i aktivirati ovu proceduru3. Iz liste File d izabrati komandu New Connection a posle čega se pokreće vodič za

nove veze New Connection Wizard 4. Aktivirati dugme Next i u sledećem koraku birati opciju radio dugmeta Connect toThe

Internet i pritisnuti dugme Next5. Iz okvira za dijalog Getting Ready birati drugu opciju Set up my connection

manually i pritisnuti dugme Next6. U okviru za dijalog Internet connection izabrati prvu opciju Connect using a dial-up

modem i pritisnuti dugme Next7. Zatim treba upisati ime veze u belom polju ISP Name a obično se stavlja ime

provajdera( ne mora) i pritisnuti dugme Next8. U polje nazvano Phone number upisuje se broj telefona provajdera i pritisne Next9. Sada se upisuju podaci o korisničkom nalogu redom : User name (korisničko ime) Password (lozinka) i Confirm password10. Ukoliko isti računar koristi više korisnika sledeće dve opcjie koje su ponudjene u

Check box okviru dečekirati (ne birati) i pritisnuti dugme Next. Na kraju za završetak rada vodiča za povezivanje računara na Internet aktivirati opciju u Check box okviru Add a shortcut to this connection to my desktop i pritisnuti dugme Finish.

1. PREZENTACIJA NA INTERNETU

World Wide Web (WWW,W3) je najveći od svih servisa koji se nalaze na Internetu. Omogućava kreranje , preuzimanje i slanje organizovanje raznih multimedijalnih sadržaja. Koristi se za pronalaženje raznih informacija koje su integrisane u Internet mreži.

Projekat WWW je razvijan u periodu od 1989 do 1994 u Evropskoj laaboratoriji za nuklearnu fiziku u timu naučnika Tim Barners-Lee.Stvorena je prva globalna hipermedijalna mreža, koja informacije kreira, obradjuje, razmenjuje, pretražuje pomoću grafičkih interfejsa.

Web pored svoje funkcionalnosti, uključuje i druge Internet servise tako što koristi programe za navigaciju u kojima se mogu ugraditi i programi za elektronsku poštu, prenos datoteka i.t.d. Bez obzira što programi za navigaciju integrišu i druge servise Interneta, ipak je www samo jedan od mogućih programa koji se koristi na Internetu. On se najbrže razvijao i korisniku Interneta mogu ponuditi pregled teksta, slika, video zapisa, audio zapisa. Korisnik prikaz traženih informacija može dobiti na navedeni način u zavisnosti kako su informacije o traženoj informacije predstavljene. Pri samom pretraživanju, korisnik dobija sve postojeće zapise na Internetu za traženu informaciju.

Koliko računara učestvuje u podršci informacija na Web_u tačno se ne zna, dok se broj Web strana meri u milijardama, a broj dokumenata se može pronaći teško ga je takodje proceniti. Takodje se procenjuje da je godišni prirast Weba oko 50%. Web se koristi u svim funkcijama života: edukaciji, ekonomiji, prodaji, kupovini, marketingu, u lične svrhe itd.

Zasniva se na tehnici hiperteksta, koja omogućava direktan prelaz iz jedne u drugu Web lokaciju koja sadrži tražene informacije. Skok sa jedne na drugu Web stranicu se realizuje aktiviranjem hiperveze koja sadrži adresu Web stranice na kojoj se nalaze tražena informacija.

Dokumenti na Web_u pisani su u HTML jeziku (Hiper Text Marup Language) koji omogućava korišćenje hiperveza. HTML je opisni jezik, i on služi za opis strukture dokumenta.

Hipertekst i hipermedija

Pojam hipertekst uveo je 1965 godine Ted Nelson ali datira još od 1945 godine od strane Vanevar Bush_a opisanog kao «memex». Koristi se da opiše nesekvencijalne fragmente teksta koji se povezuju preko pokazivača nazvanih vezama (linkovi). Ovakve veze prebacuju čitanje iz jednog fragmenta teksta na drugi. Čitanje teksta je na ovaj način nelinearno.

Ako se knjiga čita stranica po stranicu to je sekvencijalno čitanje (čitanje slova, reči, rečenica jedna za drugim). Ako čitalac naidje na nepoznatu reč u tekstu, tu nepoznatu reč može pronaći sa objašnjenjem njenog značenja na kraju knjige ili u fus noti, na istoj stranici. Ako knjiga nema objašnjenja nepoznatih reči. Čitalac mora uzeti drugu knjigu sa nepoznatim rečima i pronaći značenje. Posle upoznavanje sa nepoznatom reči, čitalac se može vratiti na mesto nepoznate reči u knjizi koju čita i nastaviti dalje ili da detaljnije nastavi sa istraživanjem nepoznatog pojma (reči).

Hipertekst dokument se može definisati kao informacioni prostor organizovan na nelinearan način, tako da olakšava brzo korišćenje informacija. Čitalac tako može pristupati informacijama u sopstvenom stilu u zavisnosti od poznavanja sadržaja teksta koji čita i saznanja koje o tom tekstu poseduje. Tako se može po potrebi povezati na informacioni prostor koji ga interesuje detaljnije preko veze ili pokazivača (linka). Informacioni prostori su dakle povezani sa mnogo linkova koje povezuje tekstualne i grafičke jedinice koji se nazivaju čvorovi(dokumenti, kartice, informacione jedinice , okviri, prozori .itd).

Veze(link) su osnovni blokovi u pravljenju hiperteksta. Veze(linkovi) definišu odnose izmedju čvorova. Sistem hiperteksta dozvoljava da se može vršiti povezivanje čvorova tako da se kreira nelinearni dokument. Čitalac može šetati kroz povezani informacioni prostor u nesekvencijalnom redosledu, skakanjem sa čvora na čvor. Sam način šetanja čitalac uredjuje asocijacijama koje su njemu poznate. A da bi se najlakše shvatio koncept hiperteksta, čitalac može šetati na nelinearan način kroz informacije koje se nalaze u čvorovima koristeći veze.

Veze se mogu predstaviti na različite načine: markiranjem teksta, raznim bojenjem teksta, sličicama (ikonama). Ovim vezama mogu biti pridružena i dodatna objašnjenja (screen tips) za čitaoca pre nego što «skoči» sa jednog na drugi čvor. Jedna od mogućih šema prikaza povezivanja čvorova (informacionih jedinica) hiperteksta vezama prikazan je na slici 1.1.

vezaza

veza

čvor

veza

čvor

čvorčvor

čvor

veza

čvor

veza

čvor

Slika 1.1 Povezivanje čvorova (informacionih jedinica) vezama

Multimedija

Bilo kakva kombinacija raznih tipova zapisa u jednom dokumentu naziva se multimedija. To može biti tekst, grafika(crtež,dijagram, plan, tehnički crtež itd.), fotografija, zvuk, animacija i video. Ukoliko se sadržaji kontrolišu redosledom pojavljivanja, načinom prikaza i slično, program postaje interaktivna multimedija.

Hipermedija

Ujedenjavanje koncepta hiperteksta sa multimedijalnim sistemima dovodi do pojma hipermedije (hipermedia).Hipermedija=hipertekst + multimedija Hipermedija dozvoljava da informacije na različitim medijima (tekst, grafika, digitalni zvučni zapis, slike, animacije, video zapisi) budu čvorovi, povezani nelinearnom strukturom i na taj način pristupati informacijama. Slike mogu biti povezane sa zvukom, ili nekum drugim dokumentom. Ako se na primer uči iz elektronskog udžbenika o srcu, može se videti srceu presečnom stanju, da vidi animaciju protoka krvi kraz arterije i vene, klikom na zvučni zapis može čuti otkucaje srca, a takodje može se locirati i na tekstualno objašnjenje.

Hiperveza(Hiperlink)

U WWW servisu Interneta pored hiperteksta, multimedije i hipermedije uopšten je i pojam veze. Veza ne mora da ukazuje na delove dokumenta koji se nalaze na istom računaru, već pojedini delovi hiperteksta dokumenta mogu se nalaziti na različitim računarima bez obzira gde su oni locirani. Ovakva veza se naziva hiperveza (hiperlink). U praksi se ne postavlja pitanje da li se čvorovi nalaze na istom ili na različitim računarima, tako da se pojam hiperveze koristi za svaku vezu medju čvorovima.

Programi za rad na Internetu Pretraživači

Da bi se koristile usluge Interneta potrebna je odgovarajuća oprema (hardver) i odgovarajući uslužni program. Pored računara za usluge (elektronska pošta, diskusione grupe i pretraživanje stranica sajtova) modem (običan telefonski, ADSL ili kablovski) normalno povezan na mrežu. Sada kada postoje hardverske komponente potreban je program koji će omogužiti korišćenje Internet usluga.

Kretanje kroz hipertekst dokument naziva se navigacija (krstarenje). U tu svrhu se za čitanje hiperteksta koriste posebni programi pretraživači (brauzeri) Kako je hipermedija nastala proširenjem hiperteksta to se ovi programi koriste i za rad sa hipermedijalnim dokumentima. Najpoznatiji programi za rad sa hipertekstom su InternetExplorer, NetScape(Navigator i Messenger), Google i Opera.

Slika 1.2 Pretraživač Google početni meni

Ako se izabere opcija napredno pratraživanje dobija se meni kao na Slici 1.3.

Slika 1.3 Pretraživača Google Napredna pretraga

Upoznavanje sa korisnički interfejsom

Kliknuti na ikonu sa nazivom Internet Explorer. Ikona se može naći na traci poslova pored dugmeta Start, ili na Desk top_u, ili možda na nekom drugom mestu. Na sledećoj slici 1.4 pokrenut je program interfejs Internet Explorer, gde se pokrenuo Web sajt Ministarstva prosvete i sporta.

Prozor Internet Explorera sličan je ostalim Windows programima i sastoji se od nekoliko delova:

Web sajt

Web sajt je čvor, odnosno lokacija na Web_u koja se sastoji od stranica(hipermedijalnih dokumenata). Svaka stranica sadrži informacione elemente za medjusobno povezivanje koji mogu biti na istom ali i na različitim računarima po celom Web_u. Veza izmedju stranica se uspostavlja postavljanjem hiperveze na neki tekstualni sadržaj(reč) ili na sliku koja se nalazi na Web stranici. Odredište na koje pokazuje veza može biti na početku ili unutar odredišne Web stranice. Odredišna stranica može biti ili unutar Web mesta na kojem se nalazi stranica sa koje se polazi ili na nekom drugom Web mestu bilo gde na planeti Zemlji.

Home page (Naslovna strana)

Svaki Web sajt kao što je rečeno ima više stranica, retko samo jednu. Obično se prva stranica na sajtu naziva Home page (Naslovna strana). Na ovoj stranici se najčešće nalaze informacije o sadržaju Web sajta, i mehanizam za prelaz na druge željene stranice Web sajta uz dodatne informacije na primer najnovije vesti ili nešto slično. Adresa stranice Home page Web sajta se referencira kao polazna tačka pristupa Web sajtu. Medjutim, svaka Web stranica ima svoju jedinstvenu URL adresu (Uniform Resource Locator), koju mogu koristiti razni programi pretraživači Web stranica. Evo primera Naslovne strane za Ministarstvo prosvete i sporta na slici 1.4

Naslovna linija Linija menija Linija alata Adresna linija

Radni prostor Statusna linija

Slika 1.4 Home page (Naslovna strana Ministarstva prosvete i sporta)

Iz menija se aktiviraju komande (padajuća lista komandi) standardne za Windows aplikacije. Linija alata Toolbar koji sadrži alate na sledeću , (Forward), na prethodnu stranu(Back), Stop, Refresh, Home, Search, Mail.Polje Adress za Web adresu.

Web server

Web server je računarska konfiguracija na kome je postavljeno jedan ili više Web sajtova koji su postavljeni na Internetu. Računaska konfiguracija mora imati i odgovarajući softver da svoja dokumenta može staviti na raspolaganje programima pretraživačima Web sadržaja. Tako na primer ministarstvo prosvete i sporta ima svoj Web server koji raspolaže podacima za poslovanje škola u Srbiji i koji predstavlja Informacioni sistem poslovanja škola i odgovarajući softver koji podržava da se podaci sa tog servera mogu koristiti za razne svrhe.

Specifičnosti prezentacije na Internetu

Svako može jednostavno da kreira svoju prezentaciju koja je odmah dostupna svima koji si priključeni na Internet. Karakteristike ovakvog servisa su:

Xipermedija – napredne veze sa stranama Distributivnost- Sistem podataka je ceo svet Interaktivnost – Korisnik Interaktivno može da radi sa bili kojim Web sajtom Dinamičnost – Implicitno kontroliše publikovanje Nezavisnost od računarske platforme – Nije vezana za jednog proizvodjača

računara i softvera Decentralizovanost – Svako može dobiti pravo objavljivanja nema zavisnosti

od jednog servera. Istorijska naslednost – Podržavanje prethodnih Internet protokola u odnosu na

najsavremenije

1.4 Portali

Web sajta se obično koristi za jednu instituciju kao što je preduzeće, trgovina, politička stranka ili neka druga organizacija. Portali su mesta na kojima se može naći mnogo više različitih informacija od jednog Web sajta. Svima je poznat portal www.yahoo.com . On korisnicima Interneta nudi nudi veze sa dokumentima podeljenim po oblastima, ali nudi i besplatne e-mail adresa i mnogo drugih sadržaja.

Na slici 1.5 prikazana je Home page (početna strana) portala www.yahoo.com. Može se videti da ovaj portal nudi različite sadržaje, kao na primer:

Slika 1.5 Portal yahooo.com

Dakle može se reći da razlika izmedju Web sajta i portala može se slikovito opisati kao razlika izmedju robne kuće i velikog tržnog centra gde se nalaze mnoge razne prodavnice, ali i pošta, banka, dečija igraonica, restoran, internet soba, fitnes i drugi klubovi, frizerski saloni i druge zanatske usluge, itd.

Postoje o specijalizovani tipovi portala.

Tako postoji dečiji portal http://www.alfy.com portal ekologije http://www.eco-portal.com ili za ljubitelje poezije http://www.poetry.com .

Slika 1.6 Eco-Portal

Elektronsko poslovanje

Internet daje mogućnost jednog novog oblika poslovanje takozvano elektronsko poslovanje. Ono je mnogo brže od klasičnog oblika poslovanja i sve više ga usvajaju poslovne i druge organizacije. Karakteristike interneta su velika brzina prenosa podataka na veliku udaljenost, neorekidna dostupnost bez obzira na radno vreme organizacije koja ga koristi (365(6) dana u godina tokom 24 časa), jednostavno ažuriranje i oglašavanje multimedijalnih dokumenata, direktno kupovanje i prodaja, finansijske transakcije, itd dovelo je do promene u organizaciji poslovanja.

Evropska unija preko projekta ESPRIT definiše elektronsko poslovanje kao:Elektronsko poslovanje je opšti koncept koji obuhvata sve oblike poslovnih

transakcija ili razmene informacija koje se izvode korišćenjem informacionih i komunikacionih tehnologija, i to izmedju firmi, izmedju firmi i njihovih kupaca, ili izmedju firmi i javne administracije. Elektronsko poslovanje uključuje i elektronsku prodaju dobara i usluga.

Sa stanovišta komunikacija može se reći da je elektronsko poslovanje elektronski transfer informacija, proizvoda i usluga, kao i elektronsko plaćanje korišćenjem računarskih i drugih komunikacionih mreža.

Sa poslovnog stanovišta, elektronsko poslovanje je primena informacionih tehnologija u cilju automatizacije poslovnih transakcija i celokupnog poslovanja.

Sa stanovišta usluga, elektronsko poslovanje je alat koji omogućava smanjenje troškova poslovanja uz povećanja kvaliteta i brzine pružanja usluga.

Elektronsko poslovanje se može podeliti u sledeće kategorije:

Poslovanje unutar firmePoslovanje izmedju firmi (B2B) iPoslovanje izmedju firme i korisnika (B2C)

Poslovanje unutar firme

Ovde elektronsko poslovanje ima zadatak povećanje efikasnosti i kvaliteta rada firme kroz razne organizacione i modele. Postiže se viši stepen organizovanosti, integrišu se mnoge funkcije u firmi i povećava celokupna poslovna organizovanost.

Područja primene elektronskog poslovanja unutar firme se pre svega mogu primeniti na komunikaciju izmedju pojedinaca ili radnih grupa(timova) tako da se obezbedjuje kompletna elektronska obaveštenost unutar firme polazeći od vlasnika firme pa do svakog zaposlenog.

Sama komunikacija svih pojedinaca ili timova unutar firme sprovodi se preko elektronske pošte i videokonferencijama. Ovakav sistem komunikacije za firmu je efikasan, brz, malo košta i može se lako ažurirati tako da se uvek raspolaže sa aktuelnim informacijama. Ekonomisti bi rekli da se na ovaj način štedi u firmi na materijalnim troškovima papira, šrtampe ili kopiranja, struji itd.

Poslovanje izmedju firmi(B2B – Dussines to Bussines)

Elektronsko poslaovanje koje povezuje firmu sa drugom ili drugim firmama svim učesnicima koji su u tom sistemu omogućava efikasniji način poslovanja, bržu i bolju celokupnu organizaciju poslovanja, a posebno povezanost u svim poslovnim transakcijama koje se medjusobno obavljaju.

Firme medjusobno mnogo lakše i brže koordiniraju medjusobno, bez ograničenja na prostor i vreme, a to se ogleda u svakom organizacionom nivou poslovanja, magacinu, proizvodnji, razmeni dobara i usluga, medjusobnoj saradnji i povezanosti poslovnih partnera, zajedničkim marketingom i istupom na tržište itd.

Firme su dobile mogućnost da se razvijaju mnogo brže, da se proces proizvodnje znatno vremenski ubrza, da se proces projektovanja novog proizvoda i razvojni ciklus proizvoda razmenom iskustava i znanja poboljša i brže realizuje. Ovde timovi ne moraju biti locirani na jednom odredjenom mestu, oni se mogu nalaziti bilo gde na zemlji ida svoje radove mogu lako i brzo razmenjivati i dopunjavati.

Poslovanje izmedju firme i korisnika proiyvoda i usluga(B2C- Bussines to Customer)

Svaka firma koja proizvodi robu ili uslugu planira da je nekome proda – kupcu. Postavljanjem Web sajta firma se marketinški nalazi na elektronskom poslovanju, i u sistemu Interneta svako ko želi da kupi proizvod ili uslugu te firme može pre svaga videti ponudu firme, cenovnik, način kupovine, način plaćanje i sve ostalo što je potrebno za transakciju kupovine –prodaje.

Kupci pretraživanjem za željenom robom ili uslugom na Internetu pronalaze šta im treba, procenjuju kvalitet, cenu garanciju, rokove isporuke i direktno mogu proizvod kupiti, platiti i slično. Isporuka čak može biti direktna preko Interneta ukoliko se proizvod može transformisati u digitalni oblik (elektronske knjige, časopisi, računarski programi, turističke usluge i slično.)

Jedna posebna grana je elektronsko bankarstvo, gde se transakcije novca mogu obavljati elektronskim putem. Korisnik može svakog trenutka znati stanje na svome računu, sa njega plaćati sve što želi primati novac na svoj račun i druge transakcije.

Bezbednost elektronskog poslovanja

Da bi elektronsko poslovanje bilo efikasno mora zadovoljiti sledeće uslove:

Sigurnost korisnika da saradjuje sa firmom koja je zakonski validna i postojeća

Sigurnost firme da joj se obraća korisnik koji se zvanično predstavlja i da se to može proveriti

Bezbednost podataka koji se prenose preko Interneta pri svakoj od transakcija

Nemogućnost osporavanja naloga koji je korisnik izdao firmi

Provera korisnika da se obratio firmi koja je legalna za neki proizvod ili uslugu moguća je proverom certifikata Web sajta firme preko programa za navigaciju koga ima u svom računaru. Identifikacija korisnika se može ostvariti digitalnim potpisom čime se pre i posle slanja može izvršiti provera da nije došlo do neke promene u toku prenosa.

Digitalni potpis se dobija posebnim postupkom na osnovu poruke koja se u trenutku slanja šifruje tajnim ključem pošiljaoca, a kada se prima poruka ona se dešifruje koristeći javni ključ pošiljaoca.

Prilikom prenosa podataka, bezbednost se ostvaruje postupkom šifrovanja, kriptovanjem, uz korišćenje odredjenih tehnika ključeva.

Elektronski marketing

Web sajt je posebno interesantan i za markting firme ili bilo koga pojedinca koji na neki način želi potencjalnim kupcima svojih proizvoda ili usluga preneti potrebne informacije o robi ili usluzi koju prodaje. Kao i u prethodnim aktivnostima, jasno je da se vremenska i prostorna komonenta na Internetu ne ograničava na planeti Zemlji, pa je samim tim ovaj način marketinga od izuzetnog značaja za svakoga ko nešto želi da predstavi potencijalnim kupcima.

Ovaj sistem marketinga je zanimljiv za proizvode koje pre kupovine ne treba probati, ili pregledati, a posebno za ine koji se mogu transforisati u elektronski digitalni zapis i kao takvi preneti i prodati preko Interneta bez transportnih troškova.

Web se može koristiti i za istraživanje tržišta bilo da se to radi pretraživanjem svih onih koji su na primer proizvodjači i traženje najpovoljnije ponude, ili razmena iskustava sa onima koji su već slična iskustva imali. Takodje, firma pre projektovanja i proizvodnje novog proizvoda može istražiti tržište za potrebama takvog proizvoda i slično. Pri tome se može istraživati i struktura pojedinih grupa kupaca koji kupuju proizvod ili uslugu i izvoditi zaključak za buduće poslovne aktivnosti firme.

Pretraživač preko koga se traži pristup Web sajtu firme šalje o onom ko pretražuje podatke : adresu računa na kome korisnik radi, adresu Web sajta sa koje je došao u vreme pristupa tom Web sajtu. Mogu se dobiti I informacije o tome koje je konkurenstke firme korisnik posećivao na Web_u. Takvi podaci se čuvaju u obliku tzv. “kolačića” koje Web pretraživač korisnika sam prikuplja i memoriše bez korisnikovog znanja.

Tako pri pristupu Web sajtu, taj sajt može od njegovog pretraživača da traži podatke o kolačićima koji su sačuvani na njegovom disku I tako rekonstruiše njegovu aktivnost na Web_u. Dakle, ovi kolačići očigledno ugrožavaju privatnost korisnika Web_a.

Uglavnom se Web u marketingu koristi kao:

Elektronski oglasnik koji daje informacije o proizvodima i uslugamaElektronska brošura – prošereni oglasnik sa detaljnijim podacimaElektronski katalog koji povezuje informacije o proizvodima i uslugama sa opcijom poručivanja

Elektronska tržišta

Tržište je ogroman pojam, ali se može posmatrati i sa gledišta elektronskog poslovanja. Tako na elektronskom tržištu mogu se obavljati sledeći poslovi:

Elektronska prodavnica E-shop (ponuda i kupovina roba i usluga kao i plaćanje)

Elektronski nabavni centar E-procurement (veleprodajni centri velikih firmi nude i omogućavaju prodaju i kupovinu kao i plaćanje velikih porudžbina)

Elektronski tržni centar E-mall koji objedinjuje elektronske prodavnice i omogućava standardizaciju mnogih akcija

Elektronski sistemi plaćanja

Finansijske transakcije plaćanja roba i usluga, prebacicanja novca sa računa jedne organizacije na račun druge ili drugih oraganizacija danas se može obavljati i elektronskim putem. Nije potrebno da odete u banku, nije potrebno da popunjavate neke čekove i slično pa ih dalje koristite u razne svrhe, već jednostavno sa svoga računara uz odgovarajući softver možete imati uvid u stanje svoga računa i obavljati sve transakcije plaćanja. Tada nova prima oblik elektronske gotovine, čekova ili kreditnih kartica.

Elektronsku gotovinu korisnik kupi u banci ili kod drugih organizacija koje se bave tim poslom, one se memorišu na elektronskom računu korisnika, a zatim se ona koristi za sva dalja plaćanja elektronskim putem. Elektronski ček je sličan papirnom, samo što se koristi digitalni potpis korisnika u poslovma koji se obavljaju sa čekovima. Kreditne kartice na Internetu se koriste kriptovanjem podataka o kreditnoj kartici odnosno stanjem novca na njoj i prilivom novca koji redovno stiže na njen saldo.

Drugi način je plaćanje kreditnom karticom korišćenjem treće strane pri čemu se broj kreditne kartice ne šalje Internetom, što je na neki način bezbedniji postupak za korisnika kartice.