Univerzitet u Novom Sadu Fakultet tehničkih nauka

Departman za Grafičko inženjerstvo i dizajn

Novi Sad, novembar 2012.

Interakcija u sistemu ofsetna ploča – rastvor za vlaženje

Seminarski rad iz hemigrafije

Profesor: Kiurski dr Jelena Student: Kristina Balić f1563 Asistenti: Oros Ivana Kecić Vesna

Interakcija u sistemu ofsetna ploča – rastvor za vlaženje

2 Novi Sad, novembar 2012.

Sadržaj:

1. Uvod 3

2. Štamparske tehnike 4 2.1. Ofset tehnika štampe 5

3. Štamparska forma 6

3.1. Formiranje slobodnih površina 7

4. Sredstvo za vlaženje 8 4.1. Puferi 9 4.2. Izopropil alkohol 9

5. Adsorpcija 11

6. Kvašenje 13

7. Zaključak 15

8. Literatura 16

Interakcija u sistemu ofsetna ploča – rastvor za vlaženje

3 Novi Sad, novembar 2012.

1. Uvod

Štamparski proces predstavlja tehnološki postupak izrade štamparskih produkata putem prenosa boje sa štamparske forme, posredstvom pritiska, na materijal za štampu, u cilju dobijanja odgovarajućeg otiska. Osnovni elementi koji su neophodni za štampu su:

• štamparska forma (nekih oblici najsavremenije tehnike, digitalne štampe, ne zahtevaju postojanje štamparske forme u klasičnom smislu)

• štamparske boje • materijal za štampu – štamparska podloga • štamparska mašina

Grafički proizvod kroz svoju upotrebnu vrednost iskazuje i određenu misao koja

treba da dopre do korisnika. Gotov grafički proizvod može da ima različit uticaj na život ljudi, tu se ogleda i njegova funkcija koju obavlja (obrazovna, politička, kulturna, administrativna, reklamna). Među najmasovnije proizvode grafičke industrije spadaju novine, časopisi, udžbenici, sveske, kalendari, reklamni posteri, vizit karte i mnogi drugi. Različiti proizvodi grafičke industrije nalaze primenu i u mnogim drugim delatnostima, kao što su elektronika, farmacija, tekstilna industrija, kozmetika i druge.

Slika 1. Primer grafičkog proizvoda ofset tehnike štampe

Interakcija u sistemu ofsetna ploča – rastvor za vlaženje

4 Novi Sad, novembar 2012.

2. Štamparske tehnike Osnovna podela štamparskih tehnika izvršena je na osnovu karakterističnih štamparskih formi svake od njih i to na:

• visoku • duboku • ravnu • propusnu • digitalnu

Slika 2. Karakteristike štamparskih formi osnovnih tehnika štampe

Postoji više različitih podvrsta indirektne štampe (tehnike ravne, visoke i duboke), od kojih je postupak ravnog ofseta danas najrasprostranjeniji postupak štampanja; ona pokriva 80% štamparske delatnosti u celom svetu.

Interakcija u sistemu ofsetna ploča – rastvor za vlaženje

5 Novi Sad, novembar 2012.

2.1. Ofset tehnika štampe Offset štampa je najčešće korišćena tehnika štampe gde se štampana slika prenosi

sa grafičke forme preko gumom obloženog cilindra na štampani materijal. Takav način indirektne štampe omogućava visok kvalitet odštampanog materijala. Ono što je izdvaja od drugih tehnika, koje su bazirane na čisto fizičkom principu odvajanja štampajućih površina od neštampajućih, je korišćenje oleofilnih (tj. hidrofobnih) i oleofobnih (tj. hidrofilnih) svojstava materijala da bi se razgraničile dve vrste površina. Zato je i ofsetna ploča (prividno) potpuno ravna - realno, postoji mikronska razlika u visini štampajućih i neštampajućih elemenata, ali to ni vizuelno ni na dodir nije moguće primetiti. Osnovne prednosti ofset štampe su mogućnost štampe različitih proizvoda u visokom tiražu i kvalitetu a po niskoj tržišnoj ceni. Štamparski agregat tabačne mašine za ofset štampu sadrži tri cilindra (nosilac štamparske forme, nosilac gumenog omotača i pritisni cilindar) kao i dva sistema valjaka (za obojenje i vlaženje). Materijal za štampanje (najčešće papir) prolazi između cilindra sa gumenim omotačem i pritisnog cilindra.

Slika 3. Štamparski agregat ofset - tabačne mašine za štampanje

U ofsetnoj štampi niz supstanci, međusobno različitih po površinskim osobinama i hemijskom sastavu, dolazi u interakciju. S ciljem dobijanja što kvalitetnijeg otiska neophodno je poznavati prirodu pojava koje se ostvaruju u tim procesima.

Tehnologija štampe, www.linkelearning.com (11.11.2012.)

Interakcija u sistemu ofsetna ploča – rastvor za vlaženje

6 Novi Sad, novembar 2012.

3. Štamparska forma

Za izradu štamparske forme za ravnu štampu koriste se metalne ploče i nemetalni

materijali. Osnovni materijali za izradu štamparskih formi za ravnu štampu su aluminijumske ploče ili tanak sloj nanetih metala na njima – bakra, nikla ili hroma. Površine ovih materijala ne pokazuju istovremeno hidrofilna i hidrofobna svojstva, te se tokom izrade štamparske forme posebno formiraju štampajući i neštampajući elementi. Prisustvo polarne grupe uslov je da na površini metala dođe do orijentisane adsorpcije jednog dela molekula, dok preostali deo utiče na hidrofilna, odnosno hidrofobna svojstva određene površine.

Slika 4. Aluminijumska ofset ploča pre osvetljavanja i nakon osvetljavanja

Formiranje štampajućih i neštampajućih elemenata omogućava athezija sredstva za hidrofobizaciju ili hidrofilizaciju, a istovremeno dolazi do adsorpcije materija koje se koriste za formiranje štampajućih i neštampajućih elemenata. Za postizanje ovog efekta neophodno je formirati adsorbovani sloj suprotnih svojstava: oleofilnih i hidrofilnih na štampajućim i slobodnim površinama. Delovi koji treba da budu štampajući elementi obrađuju se sredstvima za oleofilizaciju, vrši se zamašćivanje, a slobodne površine se obrađuju rastvorima za hidrofilizaciju, u kojima su materije koje formiraju adsorbovani hidrofilni sloj. Sredstva za hidrofobizaciju i hidrofilizaciju moraju da budu površinski aktivna, ali da bi različito menjala molekularno-površinski karakter metala njihov hemijski sastav mora da bude različit. Fizičko hemijska stabilnost štampajućih i neštampajućih elemenata zavisi od hemijskog karaktera površine ploče na kojoj se izrađuje štamparska forma, razvijenosti površine ploče, vrste i koncentracije jedinjenja koja se koriste za hidrofilizaciju i hidrofobizaciju.

Interakcija u sistemu ofsetna ploča – rastvor za vlaženje

7 Novi Sad, novembar 2012.

2.2. Formiranje slobodnih površina

Molekuli za formiranje hidrofilnih površina imaju funkcionalne grupe za adsorpciju, dok su ostali delovi molekula građeni tako da imaju hidrofilna svojstva, zbog prisustva hidroksidnih grupa. Što je više hidroksidnih grupa u radikalu veća je njegova hidrofilnost. Za hidrofilizaciju najviše se koriste polisaharidi i njihovi derivati, a najčešće se koristi gumiarabika. Osim hidroksidnih, oni imaju i karboksilne grupe, kojima se mogu dobro adsorbovati na području slobodnih površina. Rastvor za hidrofilizaciju slobodnih površina sadrži dve osnovne komponente:

• hidrofilni koloid (dekstrin, skrob) • jedan ili više elektrolita (kiselina, soli)

U prvom stadijumu elektrolit rastvora za hidrofilizaciju reaguje sa metalom i stvara na njegovoj površini sloj nerastvornog jedinjenja (npr. aluminijum-fosfat). i adsorpciona sposobnost površine se jako povećava. U drugom stadijumu na sveže istaloženom neorganskom sloju adsorbuje se koloid. Makromolekuli koloida sadrže vrlo velik broj polarnih – hidrofilnih grupa. Zahvaljujući tome, površinski deo adsorbovanog koloidnog sloja nabubri i zadržava vodu, pa vlažna površina ne prima nepolarnu štamparsku boju. Zbog toga se u procesu štampanja boja prihvata samo na štampajućim elementima, dolazi do selektovanog kvašenja. Za hidrofilizaciju aluminijumskih slobodnih površina obično se kao koloid koristi dekstrin, skrob ili natrijumova so karboksimetil-celuloze (NaKMC). Slobodne površine štamparske forme za ravnu štampu pokrivaju se prevlakom hidrofilnog koloida – dekstrina, skroba ili Na-KMC, osušenom na vazduhu. To je neophodno radi zaštite hidrofilne koloidne prevlake od dehidratacije, usled čega prevlaka postaje presuva i gubi sposobnost da zadržava dovoljnu količinu vode, slobodne površine tada počinju da prihvataju boju. Ako se duže čuva štamparska forma, hidrofilni sloj stari, čak i pod prevlakom zaštitnog koloida, prestaje da bubri u vodi i da zadržava vodu. Da bi se dobila opet hidrofilna svojstva, štamparska forma se ponovo hidrofilizuje

Kiurski, J., „Hemigrafija“, FTN, Novi Sad (2011)

Interakcija u sistemu ofsetna ploča – rastvor za vlaženje

8 Novi Sad, novembar 2012.

3. Sredstvo za vlaženje

Kod konvencionalnog ofset postupka sredstvo za vlaženje služi za odvajnje štampajućih i neštampajućih elemenata na štamparskoj formi. Najvećim delom se sastoji od vode i predstavlja kompleksan materijalni sistem koji sadrži različite komponente u cilju poboljšanja emulgacije i vlaženja (površinski napon) same mešavine.

Sastav sredstva za vlaženje je jedan od ključnih elemenata potrebnih za kvalitetnu i stabilnu reprodukciju u tehnici ofset štampe. Sredstvo za vlaženje u svom sastavu sadrži:

• pufer za regulaciju pH • izopropil-alkohol (IPA) • glicerin • gumiarabiku • fungicid • antipenušac • vodu

Funkcije sredstva za vlaženje:

• Sprečava nanošenje boje na slobodne površine • Održava hidrofilni karakter slobodnih površina • Obezbeđuje brzo čišćenje boje sa slobodnih površina na početku štampanja • Omogućava brzo širenje vode po površini ofset štamparske forme • Obezbeđuje jednolični dotok vode preko valjaka za vlaženje • Obezbeđuje vlaženje ploče i navlake • Kontroliše emulgovanje boje i vode

Kiurski, J., „Hemigrafija – praktikum“, FTN, Novi Sad (2011)

Interakcija u sistemu ofsetna ploča – rastvor za vlaženje

9 Novi Sad, novembar 2012.

4.1. Puferi

Puferi su rastvori slabih kiselina i njihovih soli ili slabih baza i njihovih soli. Imaju

sposobnost da spreče promene pH vrednosti zbog dodataka novih H ili OH jona u rastvoru.

Puferna sredstva imaju ulogu da održavaju pH vrednost u tolerantnim granicama koje za tabačnu ofset štampu iznose imeđu 4,5 - 5,5 pH. Održavanjem kiselosti sredstvo za vlaženje deluje kao neki deterdžent koji ne dozvoljava razmazivanje boje a povrsinu na kjoj se nalazi održava hidrofilnom. Budući da sredstvo cirkuliše kroz celokupni sistem i prilikom povratka u uređaj za kondicioniranje sa sobom nosi sitne nečistoće od papira, ostataka boje i drugih nečistoća, pH vrednost će pod njihovim uticajem težiti da izađe iz tolerantnog okvira. Sposobnost pufernog sredstva da se odupre promeni pH vrednosti naziva se kapacitet pufera. Posle određenog vremena puferno sredstvo, zbog svih pomenutih uticaja uključujući i početnu ukupnu tvrdoću vode, više neće imati kapacitet da se odupre promeni pH vrednosti. Postupnim dodavanjem malih količina pufernog sredstva kratkotrajno možemo produžiti vek trajanja mešavine ali samo u dozvoljenim količinama. Prevelikim dodavanjem koncentrata dobićemo suprotan efekat i niz drugih sporednih pojava. U tom momentu potrebno je potpuno isprazniti uređaj za kondicioniranje i sastaviti novo sredstvo za vlaženje. Iz tog razloga pH vrednost i konduktivnost sredstva za vlaženje treba redovno kontrolisati i pratiti njegove promene. Najkorišćeniji puferi su oksalatin, tartaratin, biftalatin, fosgatin, boratin, karbonatin, kalcijum-hidroksid. Veoma je bitno da tvrdoća vode koja ulazi u sastav sredstva za vlaženje bude između 8 i 12 dH tj. da voda bude srednje tvrda jer ukoliko je voda tvrđa može doći do taloženja supstanci koje čine vrdoću na štmparskim pločama, valjcima i trakama uzrokujuću sjaj, toniranje i tamnjenje ploča što negativno utiče na kvalitet otiska.

Kašiković, N., Tehnike štampe - materijal sa predavanja (2012)

Interakcija u sistemu ofsetna ploča – rastvor za vlaženje

10 Novi Sad, novembar 2012.

4.2. Izopropil alkohol

Izopropil alkohol (izopropanol, sekundarni propil-alkohol, dimetil-karbinol, 2- propanol, izopro, alkohol za dezinfekciju ili skraćeno IPA), molekulske formule CH3CHOHCH3, je bistra, bezbojna, zapaljiva, isparljiva, lakopokretljiva tečnost karakterističnog mirisa. IPA je najjednostavniji primer sekundarnog alkohola u kojem je alkoholna grupa povezana sa druga dva ugljenikova atoma. Uloga Izopropil alkohola u sredstvu za vlaženje je višestruka. Osnovna uloga je smanjivanje površinskog napona sredstva za vlaženje stvaranje veoma tankog, ali ravnomernog i stabilnog filma rastvora za vlaženje na štamparskoj formi, čime se obezbeđuje bolje vlaženje štamparske forme, razblaživanje i razređivanje sredstva za vlaženje i povećanje adsorpcije gumiarabike. Konačni rezultat smanjenja površinskog napona jeste efikasno razdvajanje štampajućih i neštampajućih površina na štamparskoj formi sa veoma tankim filmom sredstva za vlaženje.

Slika 5. Strukturna formula izopropil alkohola i ambalaža IPA

Korišćenje izopropil alkohola u mešavini obezbeđuje veoma stabilnu emulgaciju sredstva u samu boju i samim tim odličan balans voda - boja. Njegovim uvođenjem u ofset tehniku zajedno sa naprednim film uređajima za vlaženje, došlo je do ogromnog napretka u kvalitetu reprodukcije u vidu mogućnosti štampanja većih linijatura rastera. Pored smanjenja površinskog napona, izopropil alkohol povećava viskozitet sredstva za vlaženje, sredstvo se lakše raspoređuje po površinama valjaka, sprečava gomilanje naslaga na valjcima za vlaženje i konačno, zbog svoje visoke isparljivosti ima svojstvo da hladi celokupni sistem valjaka. Sadržaj izopropil alkohola u celokupnom sredstvu za vlaženje najčešće iznosi 10%.

Interakcija u sistemu ofsetna ploča – rastvor za vlaženje

11 Novi Sad, novembar 2012.

Budući da izopropil alkohol spada u materije sa štetnim isparljivim gasovima (VOC – Volatile Organic Compounds), štamparije ulažu napore da smanje procenat izopropila u mešavini ispod 5% ili ga potpuno izbace iz upotrebe. Međutim, ovo nije moguće bez posebnih dodataka u samom koncentratu za vlaženje koji zamenjuju već opisane pozitivne efekte kao i manje modifikacije na samoj štamparskoj mašini u vidu podešavanja valjaka u uređajima za vlaženje.

Nelson R. Eldred , „Chemistry for the graphic arts“ , GATFPress, USA, (2001)

Slika 6. Provera kvaliteta otiska u zavisnosti od pravilne upotrebe sredstva za vlaženje

Interakcija u sistemu ofsetna ploča – rastvor za vlaženje

12 Novi Sad, novembar 2012.

4. Adsorpcija

Adsorpcija predstavlja promenu koncentracije neke od komponenata (gasovite, tečne ili čvrste) na graničnoj površini faza heterogenog sistema i predstavlja površinsko sakupljanje. Do zadržavanja molekula na graničnij površini dolazi usled dejstva nekompezovanih međumolekularnih sila na granici čvrste ili tečne faze. Supstanca koja se adsorbuje naziva se adsorbat, a supstanca na kojoj se odigrava adsorpcija adsorbent. Hrapave površine adsorbuju mnogo više molekula nego glatke. Do same adsorpcije dolazi zbog slobodne površinske energije koju poseduje svako telo na svojoj površini. Ono u blizini adsorbata privlači molekule adsorbata i veže ih za svoju površinu tkz. adsorpcionim silama čime se smanjuje sloboda kretanja adsorbovanih čestica i sama površinska energija adsorbenta. S ozirom na to da je adsorpcija reverzibilan proces ravnoteža u graničnom sloju dve faze se postiže tek kada se adsorpcija i desorpcija izjednače. Adsoprpcija u kojoj između adsorbenta i adsorbata dolazi do uspostavljanja hemijskih veza naziva se hemisorpcija. U ofset štampi dolazi do adsorpcije tj. hemisorpcije na površni ofsetnih ploča. Aluminijumske ofset ploče se, ukoliko stoje na vazduhu, presvlače tankim slojem aluminijum-oksida koji menja hemijske osobine same površine ploče.

Slika 7. Hemisorpcija na metalnoj površini

Interakcija u sistemu ofsetna ploča – rastvor za vlaženje

13 Novi Sad, novembar 2012.

Čist metal je po svojoj prirodi manje ili više hodrofoban međutim oksid metala je manje ili više hidrofilan. Tako je Al2O3 hidrofilan, tj. ima polarnu površinu usled čega privlači polarne delove drugih moledula tkz. površinski aktivne supstance (PAM) koje se svojim polarnim delom okreću ka aluminijum-oksidu i vezuju za njega a svoj nepolarni deo usmeravaju ka okolini i time tu površinu čine nepolarnom. Tako dolazi do orjentisane adsorpcije i od polarne hidrofilne površine nastaje nepolarna hidrofobna površina. Na ovaj našin se stvaraju povrčine razlišite polarnosti - metalni oksid će ostati polaran i hidrofilan a deo koji je vezao tkz. kopirni sloj sa filma postaje nepolaran i hidrofoban. Veoma nam je bitna pojava hemisorpcije kod stvaranja slobodnh površina gde se postojanost ovih površina postiže kada se hidrofilna prevlaka formira hemisorpcijom koloida. U procesu hidrofilizacije dolazi do vezivanja sredstva za hidrofilizaciju na površinu metalne ploče radi povećanja i održanja njene hidrofilnosti. Ova sredstva su sastavljena od hidrofilnih koloida (dekstin,skrob, NaKMC ) i elektrolita (kiselina, soli). Elektrolit na povrsini aluminijuma stvara sloj nerastvornog jedinjenja na čijoj se površini adsorbije koloid:

Al2O3 + 2 H3PO4 = 2 AlPO4 + 3 H2O (1) 2 Al + 2 H3PO4 = 2 AlPO4 + 3 H2

Na ovaj način dobija se AlPO4 koji je jak adsorbens koloida koji se samo jednim delom vezuju za njega dok veliki deo koloida ostaje sposoban da veže sredstvo za vlaženje.

Kiurski, J., „Hemigrafija – praktikum“, FTN, Novi Sad (2011) Kiurski, J., „Hemigrafija“, FTN, Novi Sad (2011)

Interakcija u sistemu ofsetna ploča – rastvor za vlaženje

14 Novi Sad, novembar 2012.

6. Kvašenje

Kvašenje je površinska pojava koja se javlja na granici između dve različite faze.

Tečnost kvasi čvrsto telo samo u slučaju ako se pri tome smanjuje površinski napon tela. Što je površinski napon tela manji, bolje je kvašenje. Težnja tečnosti da zauzme oblik pri kome je njena površina za datu zapreminu minimalna može kvantitativno da se izrazi pomoću kontaktnog ugla kvašenja - θ. Kada je ugao kvašenja θ = 0° a cosθ = 1 kvašenje je potpuno. Kada je θ = 180° a cosθ = -1 nema kvašenja. Kada je θ < 90° a cosθ > 0 kvašenje je dobro Kada je θ > 90° a cosθ < 0 kvašenje je slabo. Kontaktni ugao kvašenja θ definišu tri različite međufazne površine:

• tečno - čvrsto • tečno - vazduh • čvrsto – vazduh

Kako je površinski napon čvrstih tela mnogo veći od površinskog napona tečnosti, one uvek kvase čvrste površine. Metalna ploča se bolje kvasi alkoholom nego vodom jer alkohol ima manji površinski napon. Još bolje kvašenje se postiže nepolarnim tečnostima. Pre objašnjavanja samog selektivnog kvašenja potrebno je navesti da se u ofset štampi osim dodirivanja tečne i čvrste faze dodiruju i dve tečne faze. U graničnim površinama ovakvih sistema pored kohezionih sila unutar sveke tečne faze po na osob javljaju se i adhezione sile između njih i izmeđunjih se javlja tkz. međupovršinski napon ukoliko je on velik ne dolazi do mešanja te dve tečnosti.

U ofset štampi na metalnu štamparsku formu istovremeno deluju dve tečnosti različite polarnosti i hemijskog sastava s toga na njoj dolazi do tkz. selektivnog kvašenja. Hidrofilni delovi forme se kvase vodom zato što su adhezione sile između metala i sredstva za vlaženje jače od kohezionih sila u samom sredstvu za vlaženje, a hidrofobni delovi bojom jer su adhezone sile između boje i štampajućih elemenata jače od kohezionih sila u samoj boji. Pošto su ove dve tečne faze različite polarnosti one se ne mešaju a štampajuće i neštampajuće površine se kvase samo jednom tečnošću u prisusutvu druge.

Interakcija u sistemu ofsetna ploča – rastvor za vlaženje

15 Novi Sad, novembar 2012.

Kvašenje nastupa kada je sila privlačenja između molekula tečne i čvrste faze veća od kohezionih sila u samoj tečnosti. Kada se kap tečnosti nađe na površini čvrste faze javljaju se tri napona:

• Površinski napon čvrste faze – on privlači adhezionim silama molekule tečne • faze i tezi da razlije kap po svojoj površini. (gSA) • Napon u graničnoj površini koji se suprotstavlja površinskom naponu čvrste faze.

(gSW) • Povtršinski napon tečne faze koji tezi da kap odrzi u sfernom obliku. (gWA)

Kiurski, J., „Hemigrafija“, FTN, Novi Sad (2011)

Slika 8. A – Loše kvašenje; B – Dobro kvašenje

Slika 9. Kap na hidrofobnoj površini – primer lošeg kvašenja

Interakcija u sistemu ofsetna ploča – rastvor za vlaženje

16 Novi Sad, novembar 2012.

5. Zaključak

Štampanje sa dva fluida nosi sa sobom niz poteškoća zbog ravnoteže koju je neophodno postići prilikom mešanja boja i sredstava za vlaženje. Većina problema koji se javljaju u štampi, prouzrokovano je upravo ovim disbalansom. Imajući u vidu da su ovi elementi u konstantnoj interakciji, štampar je dužan da pronađe odgovarajući koncentrat i formulaciju kako bi sredstvo prilagodio radnim uslovima na štamparskoj mašini. Postupak razdvajanja štampajućih i neštampajućih elemenata ofsetne ploče je, bez obzira na modernu tehnologiju, napredne konstrukcije uređaja za vlaženje i ogroman napredak u proizvodnji hemijskih sredstava za grafičku industriju, još uvek veoma zahtevan i kompleksan. U cilju postizanja što kvalitetnijeg otiska neophodno je dobro poznavanje fizičkih i hemijskih procesa koji se odvijaju na štamparskoj formi, kao i uzimanje u obzir preporuka proizvođača, kako bi zadržao stabilan balans između vode i boje. Interakcija između ofsetne ploče i sredstva za vlaženje je najbitniji faktor kojim se direktno utiče na kvalitet krajnjeg proizvoda, samim tim i na zadovoljstvo kupca i, naravno , na profit koji nam je u cilju da ostvarimo. Kvalitetnim kvašenjem ofsetne ploče obezbeđujemo jasnu granicu između štampajućih i neštampajućih elemenata, sprečavamo razmazivanje slike i teksta, obezbeđujemo kvalitetne uslove kako štampe, tako i završne grafičke obrade proizvoda. Zahvaljujući ovoj interakciji i proučavanju uticaja hemijskih svojstava, razvijena je i usavršena jedna od vodećih tehnika štampe koja obezbeđuje visokokvalitetne produkte štampe.

Slika 10. Različite vrste podloga za štampu, različitih fizičkih svojstava

Interakcija u sistemu ofsetna ploča – rastvor za vlaženje

17 Novi Sad, novembar 2012.

Literatura:

Gerić, K., „Grafički materijali - skripta“, FTN, Novi Sad Kiurski J., „Hemija u grafičkom okruženju”, FTN, Novi Sad, (2008) Kiurski, J., „Hemigrafija – praktikum“, FTN, Novi Sad (2011) Kiurski, J., „Hemigrafija“, FTN, Novi Sad (2011) Kašiković, N., Tehnike štampe - materijal sa predavanja (2012) Nelson R. Eldred , „Chemistry for the graphic arts“ , GATFPress, USA, (2001) Novaković, D., „Tehnike štampe - skripta“, FTN , Novi Sad Tehnologija štampe, www.linkelearning.com (11.11.2012.)