InteleKtualna IstorIja evrope · 2020. 9. 23. · Preveo s engleskog Đorđe Krivokapić...

Preveo s engleskogĐorđe Krivokapić

InteleKtualna IstorIja evrope

Beograd, 2020

Marvin peri

drugo izdanje

Pred go vor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15

Uvod TEME ljI InTE lEk TU Al nE TrA dI cI jE ZAPA dA

1 . judeohriš ćan ska i grč ko-rim ska tradici ja . . . . . . . . . . . . . 21Mito tvo rač ki pogled na svet drev nog Bli skog isto ka . . . . . . . . . 22Jevre ji: etič ki mono te i zam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25

Bog: jedan, vrhov ni, tran scen den tan, dobar . . . . . . . . . . . . . 25Indi vi du al na i moral na auto no mi ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27Pro ro ci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29

Grci: od mita do razu ma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32Filo zo fi ja helen skog doba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33Hele ni stič ko doba: sto i ci zam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42Grč ka dostig nu ća: razum, slo bo da, huma ni zam . . . . . . . . . 44

Rimlja ni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46Filo zo fi ja i pra vo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47Dostig nu ća Rima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48

Rano hriš ćan stvo: svet ska reli gi ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48Hriš ćan stvo i grč ka filo zo fi ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50Sve ti Avgu stin: hriš ćan ski pogled na svet . . . . . . . . . . . . . . . 51

sadržaj

Intelektualna istorija Evrope6

Hriš ćan stvo i kla sič ni huma ni zam: alte r na tiv ni pogle di na svet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53

Pre po ru ke za čita nje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55

2 . Sred nji vek i poja va mode r no sti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57Rani sred nji vek i opa da nje kla sič ne kul tu re . . . . . . . . . . . . . . . . 58Pozni sred nji vek: inte lek tu al ni pro cvat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59

Sred njo ve kov ni pogled na svet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60Filo zo fi ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64Nau ka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67

Sred nji vek i moder ni svet: kon ti nu i tet i dis kon ti nu i tet . . . . . . 69Rene san sa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75Refor ma ci ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81

Pre po ru ka za čita nje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86

Pr vi deo

Uob lI čA vA njE ModEr nog dUHA

3 . nauč na revo lu ci ja: nova kosmo lo gi ja i meto do lo gi ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89Sred njo ve kov no shva ta nje uni ver zu ma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90Rene san sno zale đe nauč ne revo lu ci je . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92Niko la Koper nik: svr ga va nje Zemlje s pre sto la . . . . . . . . . . . . . 94

Napad na koper ni ka ni zam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95Koper ni ka ni zam i moder na misao . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98

Gali lej: uob li ča va nje moder nog nauč nog pogle da na svet . . . . 99Jed no o bra znost pri ro de i eks pe ri men tal na fizi ka . . . . . . . . 99Suprot sta vlja nje auto ri te tu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102

Johan Kepler: zako ni pla ne tar nih kre ta nja . . . . . . . . . . . . . . . . 106Njut nov ska sin te za . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109Pro ro ci moder ne nau ke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112

Sadržaj 7

Fran sis Bejkon: induk tiv ni metod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112Rene Dekart: deduk tiv ni metod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115Bene dikt Spi no za: pri ro da kao razu mljiv sistem . . . . . . . . 119

Zna čaj nauč ne revo lu ci je . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120Pre po ru ka za čita nje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123

4 . revo lu ci ja u poli tič koj misli: Maki ja ve li, Hobs, lok . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125Ka moder noj drža vi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126Niko lo Maki ja ve li . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129

Poli ti ka real no sti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131Ras kid sa sred njo ve kov nom misli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136

Tomas Hobs . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139Ljud ska pri ro da kao nesa vr še na . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141Obli ko va nje moder ne misli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145

Džon Lok . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147Ljud ska pri ro da i pri rod na pra va . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 148Kamen teme ljac libe ra li zma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151Pre po ru ka za čita nje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153

5 . doba pro sve ti telj stva: afir ma ci ja razu ma i slo bo de . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 154Pro sve ti telj stvo i nje gov pogled na svet: razum i nau ka . . . . . 156Napad na hriš ćan stvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 159

Suprot sta vlja nje dog mi, fana ti zmu i pro go nu . . . . . . . . . . 159Dei zam i skep ti ci zam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165

Poli tič ka misao . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169Mon te skje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 170Vol ter . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 174Ruso . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 176

Druš tve na misao . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 184Epi ste mo lo gi ja, psi ho lo gi ja i obra zo va nje . . . . . . . . . . . . . . 184


Tole ran ci ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 187Slo bo da štam pe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 190Huma ni ta ri zam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 191Napre dak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193

Pro sve ti telj stvo i Fran cu ska revo lu ci ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 195Pro sve ti telj stvo i moder ni duh . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 201

Pre po ru ka za čita nje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 207

drugi deo

očU vA nA, Pro šI rEnA I oSPorAvA nA TrA dI cI jA Pro SvE TI TElj STvA

6 . roman ti zam i nemač ki ide a li zam . . . . . . . . . . . . . . . . . . 211Ushi ću ju ća ima gi na ci ja i ose ća nja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 212Pri ro da, Bog, isto ri ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 219Uti caj pokre ta roman ti zma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 224Poza di na nemač kog ide a li zma:

iza zov koji je posta vio Hjumov skep ti ci zam . . . . . . . . . . . . 226Ima nuel Kant . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 227

Spa sa va nje nauč ne valja no sti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 228Spa sa va nje hriš ćan stva i mora la . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 229

G . V . F . Hegel . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 232Razum i isto ri ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 233Poli tič ka misao . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 236

Mla do he ge lov ci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 239Poli tič ki radi ka li zam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 239Ver ski radi ka li zam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 240Pre po ru ka za čita nje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 244

7 . Poja va ide o lo gi ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 245Evro pa 1815–1848: libe ral ne i naci o na li stič ke revo lu ci je . . . . 246

Sadržaj 9

Kon zer va ti vi zam: vred nost tra di ci je . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 248Nepri ja telj stvo pre ma pro sve ti telj stvu i

Fran cu skoj revo lu ci ji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 249Tra ga nje za druš tve nom sta bil noš ću . . . . . . . . . . . . . . . . . . 253

Libe ra li zam: vred nost poje din ca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 257Izvo ri libe ra li zma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 257Slo bo da poje din ca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 258Libe ra li zam i demo kra ti ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 261Kla sič na libe ral na eko nom ska misao . . . . . . . . . . . . . . . . . . 265

Radi ka li zam i demo kra ti ja: šire nje libe ra li zma . . . . . . . . . . . . 270Tomas Pejn . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 271Dže re mi Ben tam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 273

Rani soci ja li zam: nove moguć no sti za druš tvo . . . . . . . . . . . . . 275Sen-Simon: teh no krat ski soci ja li zam . . . . . . . . . . . . . . . . . . 277Furi je: psi ho loš ki soci ja li zam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 278Oven: indu strij ski soci ja li zam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 280

Naci o na li zam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 281Poja va moder nog naci o na li zma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 281Naci o na li zam i libe ra li zam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 285Pre po ru ka za čita nje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 289

8 . Misao i kul tu ra u doba nau ke i industrija li za ci je . . . . . 290Rea li zam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 290Pozi ti vi zam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 294Dar vi ni zam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 297

Pri rod na selek ci ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 298Dar vi ni zam i hriš ćan stvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 300Soci jal dar vi ni zam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 302

Mark si zam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 303Nau ka isto ri je . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 305Kla sni sukob . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 308


Raza ra nje kapi ta li zma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 310Pri vlač nost i uti caj Mark sa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 314Mark so vi kri ti ča ri . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 316

Anar hi zam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 318Pjer Žozef Pru don . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 319Mihail Baku njin . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 320

Mark si zam posle Mark sa: revi zi o ni zam i lenji ni zam . . . . . . . . 321Revi zi o ni zam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 321Lenji ni zam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 323

Bri tan ski libe ra li zam i soci ja li zam: ka drža vi bla go sta nja . . . . 327Džon Stju art Mil . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 329Tomas Hil Grin . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 331Her bert Spen ser: otpor inter ven ci ji drža ve . . . . . . . . . . . . . 334Fabi jev ski soci ja li zam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 335

Femi ni zam: šire nje prin ci pa jed na ko sti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 337Pre po ru ka za čita nje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 342

Treći deo

krI ZA EvroP Skog UMA

9 . Moder na svest: novi pogle di na prirodu, ljud sku pri ro du i umet nost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 347Ira ci o na li zam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 348

Fri drih Niče . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 349Fjo dor Dosto jev ski . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 359Anri Berg son . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 364Žorž Sorel . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 366

Zig mund Frojd: svet nesve snog . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 369Nesve sno . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 370Sukob izme đu civi li za ci je i ljud ske pri ro de . . . . . . . . . . . . 372Frojd i pro sve ti te lji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 375

Sadržaj 11

K . G . Jung: kolek tiv no nesve sno . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 379Soci o loš ka misao: suče lja va nje ira ci o nal nog sa

slo že no sti ma moder nog druš tva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 381Emil Dir kem: ano mi ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 382Gae ta no Moska: eli te . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 384Vil fre do Pare to: eli te . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 386Gistav le Bon: psi ho lo gi ja gomi le . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 388Gre jam Volas: ira ci o nal no u poli ti ci . . . . . . . . . . . . . . . . . . 390Maks Veber: dile ma moder no sti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 391

Moder ni stič ki pokret . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 394Ras kid s kon ven ci o nal nim vido vi ma este ti ke . . . . . . . . . . 395Kul tur ni pesi mi zam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 398Moder na umet nost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 399

Moder na fizi ka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 404Tra di ci ja pro sve ti telj stva u rasu lu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 410

Pre po ru ka za čita nje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 414

10 . Ira ci o na li zam u poli tič kom raz miš lja nju . . . . . . . . . . . . 416Od libe ral nog do eks trem nog naci o na li zma . . . . . . . . . . . . . . . 417Eks trem ni naci o na li zam u Nemač koj:

narod na (völkisch) misao . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 421Teo re ti ča ri rasa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 424

Artur de Gobi no . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 425Hju ston Stju art Čem ber len . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 426

Anti se mi ti zam: sna ga, pri vlač nost i opa sno sti od mit skog nači na miš lje nja . . . . . . . . . . . . . . . . 428Hriš ćan ski anti se mi ti zam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 429Moder ni anti se mi ti zam: poja ča ne sta re mržnje . . . . . . . . . 431„Uspa va ni razum“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 435

Prvi svet ski rat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 437Rat kao svet ko vi na . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 438Rat i evrop ska svest . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 444


Poja va faši zma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 447Hitle rov pogled na svet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 451

Rasni naci o na li zam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 453Jevre jin kao ote lo tvo re nje zla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 454Pro pa gan da . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 456

Tota li ta ri zam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 457Tota li ta ri zam i libe ral na demo kra ti ja . . . . . . . . . . . . . . . . . 459Kult vođe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 460Ide o lo gi ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 462Obli ko va nje „Novog čove ka“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 465Teror . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 467

Holo ka ust: naj ni ža tač ka razu ma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 467Ide a li sti i biro kra te . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 468Neu speh evrop ske kul tu re . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 471Pre po ru ka za čita nje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 474

11 . Misao i kul tu ra u doba svet skih rato va i tota li ta ri zma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 476Inte lek tu al ci i umet ni ci u nemir nim vre me ni ma . . . . . . . . . . . 477

Posle rat ni pesi mi zam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 477Knji žev nost i umet nost:

ino va ci ja, raz o ča ra nje i druš tve no tuma če nje . . . . . . . 481Anti de mo krat ska misao . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 490Komu ni zam: „Bog koji nije uspeo“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 494Rea fir mi sa nje hriš ćan skog pogle da na svet . . . . . . . . . . . . . . . . 496Rea fir ma ci ja ide a la slo bo de i razu ma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 500

Žili jen Ben da . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 500Orte ga i Gaset . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 500Ernst Kasi rer . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 502Erih From . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 503Džordž Orvel . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 504

Toko vi u filo zo fi ji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 507

Sadržaj 13

Prag ma ti zam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 507Logič ki pozi ti vi zam i ana li tič ka filo zo fi ja . . . . . . . . . . . . . . 510Feno me no lo gi ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 514Egzi sten ci ja li zam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 516

Savre me na dile ma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 528Pre po ru ka za čita nje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 533

četvrti deo

SAvrE ME no dobA

12 . od moder ne do post mo der ne . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 537Neke teme iz proš lo sti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 537

Kri ti ka teh no loš kog druš tva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 537Mark si zam: kraj jed nog ide a la? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 541Ljud ska pra va . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 545

Post mo der ni zam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 547Struk tu ra li zam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 549Poststruk tu ra li zam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 552Post mo der ni zam:

nove moguć no sti ili opa san nihi li zam? . . . . . . . . . . . . 555Pro je kat pro sve ti telj stva u post mo der nom i

glo bal nom dobu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 558Pre po ru ka za čita nje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 564

napo me ne . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5651. Judeohriš ćan ska i grč ko-rim ska tradici ja . . . . . . . . . . . . 5652. Sred nji vek i poja va mode r no sti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5653. Nauč na revo lu ci ja: nova kosmo lo gi ja i meto do lo gi ja . . 5664. Revo lu ci ja u poli tič koj misli: Maki ja ve li, Hobs, Lok . . . 568


5. Doba pro sve ti telj stva: afir ma ci ja razu ma i slo bo de . . . 5696. Roman ti zam i nemač ki ide a li zam . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5737. Poja va ide o lo gi ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5758. Misao i kul tu ra u doba nau ke i industrija li za ci je . . . . . 5779. Moder na svest: Novi pogle di na prirodu,

ljud sku pri ro du i umet nost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58010. Ira ci o na li zam u poli tič kom raz miš lja nju . . . . . . . . . . . 58411. Misao i kul tu ra u doba

svet skih rato va i tota li ta ri zma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58912. Od moder ne do post mo der ne . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 592

Nikola Milošević Intelektualna fizionomija Evrope . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 595

Indeks . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 605

Pred go vor 15

Tokom veko va misli o ci Zapa da ras pra vlja li su o suš tin skim pita-nji ma ljud skog posto ja nja. U tom pro ce su oni su isko va li instru men te raci o nal nog miš lje nja koji su omo gu ći li siste mat sko istra ži va nje fizič ke pri ro de i ljud ske kul tu re, zače li ide ju poli tič ke slo bo de i pri zna li unu-traš nju vred nost poje din ca. Inte lek tu al na isto ri ja Evro pe napi sa na je s uve re njem da inte lek tu al na tra di ci ja Zapa da ima neš to vred no da sa-opšti izu ča va o ci ma. Bez raz u me va nja isto rij ske evo lu ci je ovih suš tin-skih ide a la zapad nog sve ta, kao i nači na na koji su bili sko va ni, tuma-če ni, pri me nji va ni, kako im se suprot sta vlja lo, kako su bili naru ša va ni i bra nje ni, bila bi sma nje na naša moguć nost da ih istin ski pri hva ti mo.

Karak te ri sti ke ove knji ge

Inte lek tu al na isto ri ja Evro pe posve će na je jed noj zao kru že noj temi. Ona omo gu ća va celo vi tost pri stu pa i svest o prav ci ma koji ma se hodi ka savre me noj evrop skoj inte lek tu al noj isto ri ji i omo gu ća va izu ča va-o ci ma da uoče ključ ne odno se unu tar te isto ri je. Tu temu nago veš ta va već sam naslov Dru gog dela knji ge – Oču va na, pro ši re na i ospo ra va na tra di ci ja pro sve ti telj stva. Pro sve ti telj stvo sma tra mo vrhun cem stre-mlje nja ka savre me nom dobu koje je zapo če lo rene san som. Devet na e sti vek i prvu polo vi nu dva de se tog veka posma tra mo u odno su na dome te (i ogra ni če nja) pro sve ti telj stva. Tekst nasto ji da pro tu ma či, struk tu ri ra

pred go vor


i sin te ti še kako bi ponu dio čita o ci ma refe rent ni okvir, uz čiju je pomoć mogu će shva ti ti pore klo i raz voj savre me ne evrop ske misli.

Ovaj tekst ima dva uvod na pogla vlja koja pru ža ju uvid u teme lje i raz voj zapad ne misli u antič kom sve tu, u sred njem veku i na počet ku savre me nog doba. U nji ma se raz ma tra evo lu ci ja i suš tin sko zna če nje judeohriš ćan skih i grč ko-rim skih tra di ci ja, sred njo ve kov nog viđe nja kosmo sa, poje din ca i razu ma i poja va savre me nog gle da nja na svet u doba rene san se i refor ma ci je. Ovaj iscr pan pre gled biće od kori sti pre da va či ma kao uvod u ovaj kurs.

Ne pro is ti ču sve ključ ne ide je savre me nog Zapa da iz razum skog sagle da va nja veli kih pita nja ljud skog posto ja nja. Ovaj tekst posve-ću je znat nu pažnju i temi ira ci o nal nog jer su mno ge anti ra ci o nal ne ide je uti ca le na svest i poli ti ku savre me ne Evro pe. U nje mu se ras-pra vlja o misli o ci ma koji su veli ča li ira ci o nal no, kao i o oni ma koji su se bori li da ga shva te; on raz ma tra kre a tiv ne izra ze ira ci o nal nog u umet no sti i istra žu je ira ci o nal no u poli tič kom miš lje nju, naro či to u obli ku eks trem nog naci o na li zma, rasi zma i faši zma.

Inte lek tu al na isto ri ja Evro pe napi sa na je s pogle dom na potre be stu-de na ta: uvo di poje di nih pogla vlja daju jasan pre gled naj va žni jih pro ble-ma; kom pli ko va ne ide je su jasno objaš nje ne, a i za ide je i za misli o ce dat je isto rij ski kon tekst. Neko li ko pogla vlja ima zaključ ne ese je koji nasto je da daju šire zna če nje mate ri ja la o koji ma je bilo govo ra. Broj ni odlom ci iz pri mar nih izvo ra uklju če ni su u pri po ve da nje.

Zahval nost

Posto ji sim bo li čan odnos izme đu ovog dela i mojih pogla vlja u knji zi Zapad na civi li za ci ja: ide je, poli ti ka i druš tvo, četvr to izda nje, koju su napi sa li Mar vin Peri (Mar vin Perry), Mir na Čejs (Myrna Cha-se), Džejms R. Džej kob (James R. Jacob), Mar ga ret Džej kob (Mar ga ret C. Jacob), Teo dor H. fon Laue (The o do re H. Von Laue). Kako sam radio na oba pro jek ta isto vre me no, neš to od mate ri ja la iz Inte lek tu al ne isto ri je bilo je ugra đe no u razna izda nja tek sta o zapad noj civi li za ci ji. I obrat no, odgo va ra ju ći mate ri jal iz tek sta o zapad noj civi li za ci ji sastav-

Pred go vor 17

ni je deo i ove knji ge. Tako đe sam se u veli koj meri osla njao na dru go izda nje moje knji ge Izvo ri tra di ci je Zapa da.

Želeo bih da se zahva lim sle de ćim sarad ni ci ma na kri tič kom čita-nju delo va ovog ruko pi sa:

Vili jam Dž. Grin vald (Wil li am J. Gre en vald), Držav ni uni ver zi tet Arkan za sa

Iza bel F. Najt (Isa bel F. Knight), Držav ni uni ver zi tet Pen sil va ni jeV. Voren Vej gar (W. War ren Wagar), Držav ni uni ver zi tet Nju jor ka

u Bin hemp to nuSti ven Ver ner (Ste ven Wer ner), Uni ver zi tet Viskon si na cen tar –

Voki ša oblastKen Volf (Ken Wolf), Držav ni uni ver zi tet Mari

Neko li ko nji ho vih suge sti ja uklju če no je u konač nu ver zi ju. Tako-đe sam zahva lan oso blju kom pa ni je Hoton Miflin (Houg hton Mif-flin Com pany) koje je pomo glo ovaj pro je kat. Poseb no bih želeo da zahva lim Fran sis Gej (Fran ces Gay), ured ni ci raz vo ja i Kerol Nju man (Carol New man), ured ni ci pro jek ta, na nji ho vom bri žlji vom obra ća nju pažnje na deta lje, i Irmi ni Plaš kje vič-Pulc (Irmi ni Plas zki e wicz-Pulc), koja je ruko pis struč no pri re di la za štam pu. Poseb no sam zahva lan mom pri ja te lju Džor džu Boku (Geor ge Bock) koji je pro či tao ruko pis sa smi slom za orga ni za ci ju, šire kon cep te i bit ne odno se. Naše često žustre, ali uvek kori sne disku si je potvr đu ju mi unu traš nju vred nost sokra tov skog dija lo ga. I još jed nom, zahva lju jem mojoj supru zi Filis Peri (Phyllis G. Perry) na ohra bre nji ma.

M. P.

Pred go vor 19

Uvod teMe ljI Inte leK tu al ne

tra dI cI je Zapa da

Judeohriš ćan ska i grč ko-rim ska tradici ja 21

Suš tin ska pita nja živo ta, smr ti, i pri ro de uni ver zu ma već više od 2.500 godi na pri vla če misli o ce Zapa da. Upr kos svoj svo joj razno vr sno-sti i slo že no sti, inte lek tu al na tra di ci ja Zapa da ima neko li ko inte gra tiv-nih prin ci pa. Pre va zi la ze ći mit sko raz miš lja nje, inte lek tu al ci Zapa da izgra di li su instru men te razu ma koji su omo gu ći li raci o nal no i siste-mat sko istra ži va nje fizič ke pri ro de i ljud ske kul tu re, zasno va li ide ju poli tič ke slo bo de i shva ti li pra vu vred nost poje din ca. Ovi ide a li razu-ma, slo bo de i ljud skog dosto jan stva – ono što sači nja va ide ju Zapa da – ne pred sta vlja ju bez u slov ne kom po nen te ljud ske pri ro de niti pred-sta vlja ju prin ci pe koji su sami po sebi oči gled ni. Pre bi se moglo reći da su oni ljud ska tvo re vi na, jed no od naj vi ših dostig nu ća čove čan stva.

Isto ri ja savre me ne civi li za ci je Zapa da veli ka je ali tra gič na dra ma. Upr kos zna ča ju koji su zapad nja ci pri da li razu mu, slo bo di i ljud skom dosto jan stvu, oni su poka za li zastra šu ju ću sklo nost ka ira ci o nal nom pona ša nju i opči nje nost ira ci o nal nim ide o lo gi ja ma i nasi ljem. Oni su, isto tako, volj no žrtvo va li i negi ra li ljud sko dosto jan stvo zarad sop-stve ne sigur no sti i naci o nal ne veli či ne i sja ja. Svet ski rato vi i tota li tar ni pokre ti dva de se tog veka poka za li su da je civi li za ci ja Zapa da, upr kos svo jim izu zet nim dostig nu ći ma, krh ka, i da može nesta ti.

Inte lek tu al na tra di ci ja Zapa da, kao i sama zapad na civi li za ci ja jeste spoj dve tra di ci je, koje su nasta le u drev nom sve tu: judeohriš-ćan ske i grč ko-rim ske. I drev ni Jevre ji i Grci nasle di li su i pri hva ti li mno ga dostig nu ća Egip ća na i Meso po ta ma ca, tvo ra ca prvih civi li za-ci ja na sve tu. Ali ono što je još važni je za raz u me va nje suš tin skog zna-

judeohriš ćan ska i grč ko-rim ska tradici ja

1


če nja zapad ne civi li za ci je jeste način na koji su Jevre ji i Grci odba ci li ili tran sfo r mi sa li ele men te sta ri je bli sko i stoč ne tra di ci je kako bi stvo ri li nova pola ziš ta za raz voj ljud skog uma. Veli ko dostig nu će Grka leži u raz vo ju raci o nal ne misli; kod Grka je razum otkrio sop stve ne moguć-no sti raz miš lja nja. Duh Jevre ja dao je naj ve ća dostig nu ća u sfe ri reli-gi o zno-etič ke misli.

Da bi se shva ti la i oce ni la monu men tal na dostig nu ća Jevre ja i Grka, neo p hod no je istra ži ti mito tvo rač ko viđe nje sve ta sta ri jih civi-li za ci ja – Meso po ta mi je i Egip ta, od kojih su, sva ki na svoj način, kre-nu li Jevre ji i Grci.

Mito tvo rač ki pogled na svet drev nog Bli skog isto ka

Sve karak te ri sti ke bli sko i stoč nog druš tva – prav ni sistem, oblik vla da vi ne, umet nost i nau ka – obič no su bile pre ple te ne s vla da ju ćom reli gi jom. Reli gi ja je bila izvor vital no sti i kre a tiv no sti meso po tam ske i grč ke civi li za ci je. Umet nost Bli skog isto ka crpi la je svo ju inspi ra ci ju iz reli gi je; knji žev nost i isto ri ja bavi le su se ćudi ma bogo va; nau ka je bila pro že ta reli gi jom. A sveš te ni ci-kra lje vi, ili bogo vi-kra lje vi, čijom su moći upra vlja le božan ske sna ge, obez be đi va li su potre ban auto ri-tet kako bi veli ki broj lju di mogao biti orga ni zo van na zajed nič kim podu hva ti ma.

Ver ski ili mito po et ski (mito tvo rač ki) pogled na svet daje bli sko-istoč noj civi li za ci ji jasan oblik i omo gu ća va nam da je sagle da mo kao organ sku celi nu. Mito tvor stvo je bilo prvi način miš lje nja čove čan-stva. Obra ća ju ći se prven stve no maš ti i emo ci ja ma, a ne razu mu, mito-tvor stvo je pred sta vlja lo naj ra ni ji poku šaj da se pri ro da i život uči ne razu mlji vim.

Pore klom od sve tih obre da, obred nih iga ra, gozbi i cere mo ni ja, mito vi su opi si va li dela bogo va, koji su, u nekoj dav noj proš lo sti, stvo-ri li svet i ljud ska bića. Sma tra ju ći da ljud sku sud bi nu odre đu ju bogo-vi, naro di Bli skog isto ka tuma či li su svo ja isku stva pomo ću mito va.


Mito vi su tako đe omo gu ći li Meso po tam ci ma i Egip ća ni ma da shva-te pri ro du i da obja sne svet pri rod nih poja va. Pomo ću mito va, um Bli skog isto ka poku ša vao je da uni ver zu mu dâ celo vi tost, da ga uči ni shva tlji vim. Mito vi su naro di ma Bli skog isto ka nudi li okvir u kome su mogli da svo ja isku stva ure de u jedan smi slen pore dak, oprav da ju svo-ja pra vi la pona ša nja i poku ša ju da pre va zi đu neiz ve snost posto ja nja. Mit ska objaš nje nja pri ro de, pore kla lju di i ljud skog isku stva čini la su život naiz gled manje pora znim, manje ispu nje nim stra ho vi ma.

Civi li za ci je drev nog Bli skog isto ka poči va le su na nači nu raz miš-lja nja koji je fun da men tal no raz li čit od savre me ne nauč ne misli. Raz-li ka izme đu nauč nog i mit skog nači na raz miš lja nja je dubo ka. Nauč-ni um sagle da va fizič ku pri ro du kao ono – beži vot no, bez lič no, čime upra vlja opšti zakon. Mito tvor nom umu Bli skog isto ka sva ki pred met u pri ro di bio je on – s vla sti tom lič noš ću, živ, s indi vi du al nom voljom, bog ili demon spo so ban da upra vlja stva ri ma po sop stve noj volji. Sun-ce i zve zde, reke i pla ni ne, vetar i munja bili su ili bogo vi ili bora viš ta bogo va. Egip ća nin ili Meso po ta mac doži vlja vao je pri rod ne poja ve – pad ste ne, udar gro ma, buja nje reke – kao život suo čen sa živo tom. Kad bi reka popla vi la neku oblast i uniš ti la use ve, to je bilo zato što je ona tako žele la – reka ili bogo vi odlu či li su da kazne narod.

Dru gim reči ma, drev ni čovek je ispre dao mito ve ume sto da daje ana li ze ili zaključ ke. Mi bismo obja sni li, na pri mer, da izve sne atmos fe r ske pro-me ne dono se sušu, a neke dru ge kišu. Vavi lon ci su uoča va li iste činje ni-ce, ali su ih doži vlja va li kao inter ven ci ju dži nov ske pti ce Imdu gud koja je dola zi la da ih izba vi. Ona je pre kri va la nebo crnim oluj nim obla ci ma svo jih kri la i pro ždi ra la Nebe skog Bika, čiji bi vreo dah saže gao use ve.1

Egip ća ni su vero va li da sun ce izla zi uju tro, putu je pre ko neba i zala zi u donji svet iza zapad nog hori zon ta. Poš to odbi je sna ge hao sa i nere da, sun ce se pono vo poja vlju je nared nog jutra. Egip ća ni ma, izla-zak i zala zak sun ca nisu pred sta vlja li pri rod ne poja ve – nebe sko telo koje se povi nu je bez lič nom zako nu – već ver sku dra mu.

Nauč ni um sma tra da se pri rod ni objek ti povi nu ju uni ver zal-nim zako ni ma; otu da se odre đi va nje polo ža ja pla ne ta, brzi na kre ta-nja pred me ta, ili poče tak ura ga na, mogu pred vi de ti. Mito tvo rač ki um drev nog Bli skog isto ka nisu muči le pro tiv reč no sti; on nije tra žio logič-


ku dosled nost. Nije pose do vao svest o zako ni ma koji posto je u pri ro di i koji se pona vlja ju. Pre bi se moglo reći da je pri pi si vao fizič ke poja ve božan skim sna ga ma čije je pona ša nje često bilo ćudlji vo i nepred vi-di vo. Nauč ni um se obra ća razu mu – on ana li zi ra pri ro du logič ki i siste mat ski, i tra ga za opštim prin ci pi ma koji upra vlja ju feno me ni ma. Mito tvo rač ki um obra ća se maš ti i ose ća nji ma i ume sto isti ne do koje se dola zi putem inte lek tu al ne ana li ze i sin te ze pro kla mu je isti nu koja zado vo lja va emo ci je. Mit ska objaš nje nja pri ro de i ljud skog isku stva obo ga ći va la su per cep ci ju i ose ća nja; ona su isto tako ubla ža va la život-ne neda će i čini la smrt manje zastra šu ju ćom.

Meso po tam ci i Egip ća ni nisu pra vi li raz li ku izme đu subjek tiv nog – kako nam se pri ro da pri ka zu je kroz ose ća nja, ilu zi je i sno ve – i objek-tiv nog – ono ga što pri ro da jeste, siste ma kojim upra vlja ju zako ni koji se mogu shva ti ti inte lek tu al nom ana li zom i sin te zom. Narav no da su se naro di Bli skog isto ka bavi li raci o nal nim obli ci ma misli i pona ša nja. Oni su sva ka ko kori sti li razum pri li kom grad nje iri ga ci o nih siste ma, u pri pre mi kalen da ra i u izvo đe nju mate ma tič kih ope ra ci ja. Naro di Bli-skog isto ka, među tim, nisu doš li do jed nog kon zi stent nog i samo svoj-nog raci o nal nog meto da istra ži va nja fizič ke pri ro de i ljud ske kul tu re zato što je raci o nal na ili logič ka misao osta la pot či nje na mit sko-ver-skom viđe nju sve ta. Oni nisu uob li ča va li logič ki zasno va ne filo zof ske i nauč ne ide je o koji ma se disku to va lo i ras pra vlja lo.

Civi li za ci ja Bli skog isto ka dosti gla je prvi nivo u raz vo ju nau-ke: posma tra nje pri ro de, bele že nje poda ta ka i una pre đe nje teh no-lo gi je u rudar stvu i meta lur gi ji i arhi tek tu ri, ali ona nije dose gla do nivoa samo sve sne filo zof ske nauč ne misli, to jest logič ki dedu ko va-nih apstrak ci ja, hipo te za i uopšta va nja. Ova kasni ja dostig nu ća pred-sta vlja la su izu ze tan domet grč ke filo zo fi je: ona je dala „raci o nal no tuma če nje pri rod nih poja va, koje je pret hod no obja sni la drev na mito-lo gi ja... Izu ča va njem pri ro de oslo bo đe ne kon tro le mito loš ke uobra zi lje bio je otvo ren put raz vo ju nau ke kao jed nog inte lek tu al nog siste ma.“2


jevre ji: etič ki mono te i zam

Drev na Meso po ta mi ja i Egi pat, kolev ke prvih civi li za ci ja, nisu duhov ni pre ci Zapa da. Da bismo doš li do kore na tra di ci je Zapa da, mora mo se okre nu ti Jevre ji ma i Grci ma.

Deca Izra i lja izgra di la su naci ju i reli gi ju odba cu ju ći sve što je bilo egi-pat sko. Ne samo što su sma tra li da je Bog jedan, već su mu pri pi si va li posto ja nu bri gu za čove ka i dosled nu pra vič nost pre ma čove ku... Kao i Grci, i Jevre ji su pre u ze li obli ke od svo jih veli kih suse da; kao i Grci, oni su kori sti li te obli ke u vrlo raz li či te svr he.3

Jevrej ski kon cept Boga i nji ho va afi r ma ci ja moral ne auto no mi je i ljud skog dosto jan stva bili su pre sud ni za obli ko va nje inte lek tu al ne tra di ci je Zapa da.

Bog: jedan, vrhov ni, tran scen den tan, dobar

Vera u jed nog Boga, mono te i zam, zau ze la je sre diš nje mesto u živo tu Jevre ja i ozna či la je dubo ki ras kid s reli gi o znom misli Bli skog isto ka. Bogo vi dru gih bli sko i stoč nih naro da nisu bili istin ski slo-bod ni; nji ho va sna ga nije bila bez ogra ni če nja. Za raz li ku od Jeho ve, jevrej skog božan stva, bli sko i stoč ni bogo vi nisu bili več ni, već su se rađa li ili bili stvo re ni; poti ca li su iz nekog rani jeg car stva. Uz to, bili su pod lo žni bio loš kim zako ni ma, bili su im potreb ni hra na, piće, san i sek su al na zado vo lje nja. Pone kad bi se raz bo le va li, sta ri li su i umi ra li. Kada bi postu pa li zlo, pred sudom sud bi ne kažnja va ni su za nede la. Tako je i nad bogo vi ma vrše na odma zda; i oni su bili pod lo žni moći sud bi ne.

Hebre ji, ili Jevre ji, sma tra li su da je Bog u pot pu no sti suve ren: vla da svi me i niče mu nije pot či njen. Jeho vi no posto ja nje i sna ga ne pro is ti ču iz neka kvog pret hod nog car stva, kao što je slu čaj s bogo vi ma dru gih naro da. Jevre ji su vero va li da nika kvo car stvo bića ne pret ho di Bogu


u vre me nu niti ga nad ma šu je u moći. Sma tra li su da je Bog večan, da je izvor sve ga što posto ji u uni ver zu mu i da ima vrhov nu volju. Bog je stvo rio pri rod ni svet i uob li čio moral ne zako ne koji vla da ju ljud skim bići ma. On nije pod lo žan sud bi ni već upra vlja onim što se doga đa.

I dok su bli sko i stoč na božan stva u pri ro di, jevrej ski Bog je tran-scen den tan, iznad pri ro de, a ne njen deo. Jeho va nije poi sto ve ći van ni s jed nom pri rod nom silom i nije bora vio na nekom odre đe nom mestu na nebu ili na zemlji. Poš to je Bog bio tvo rac i gospo dar pri ro de, nije bilo mesta za bogo ve Sun ca, Mese ca ili reke – za demo ne koji su gospo-da ri li nepo go da ma. Pri ro da je bila neš to što je stvo rio Bog, ali sama po sebi nije bila božan ska. Pre ma tome, kada su se Jevre ji suo ča va li s pri rod nim poja va ma, oni su doži vlja va li veli čan stve no bož je delo, a ne pred me te koji pose du ju sop stve nu volju. Sve poja ve u pri ro di – reke, pla ni ne, nepo go de i zve zde – bile su liše ne nat pri rod nih oso bi na. Zve zde i pla ne te bile su Jeho vi ne tvo re vi ne, ne božan stva ili bora viš ta božan sta va. Jevre ji nisu gle da li na njih sa stra ho poš to va njem niti su ih obo ža va li.

Ovo uda lja va nje bogo va od pri ro de pred sta vlja neo p ho dan pred u-slov za nauč nu misao. Jevre ji su demi to lo gi zo va li pri ro du, ali, obu ze-ti reli gi jom i moral noš ću, nisu stvo ri li teo rij sku nau ku. Kao potvr du veli či ne Boga, pri ro da je inspi ri sa la lju de da mu spe va ju pohva le, što je iza zi va lo obo ža va nje Gospo da, a ne nauč nu rado zna lost. Kada su Jevre ji posma tra li nebo nisu poku ša va li da otkri ju mate ma tič ke odno-se, već su se divi li bož joj tvo re vi ni. Nisu sagle da va li pri ro du kao sistem kojim ruko vo de prin ci pi koji delu ju sami po sebi, ili pri rod ni zakon. Pre bi se moglo reći da su izla zak sun ca, pro leć nu kišu, let nju žegu i zim sku hlad no ću posma tra li kao meša nje Boga u ono što je već stvo rio na orga ni zo van način. Za raz li ku od Grka, Jevre ji nisu bili filo zof ski, niti nauč ni misli o ci. Bri nu li su o bož joj volji, ne o ljud skom inte lek tu; o ose ća nji ma srca, a ne o moći uma; o pra ved nom pona ša nju, ne o apstrakt nim misli ma. Po nji ma, ljud ska poroč nost ne poti če od nezna-nja već od nepo sluš no sti i tvr do gla vo sti.

Za raz li ku od Grka, Jevre ji nisu spe ku li sa li o pore klu svih stva ri i nači nu na koji pri ro da funk ci o ni še; zna li su da je Bog stvo rio sve. Za Jevre je se posto ja nje Boga zasni va lo na ver skom ube đe nju, ne na raci o nal nom istra ži va nju; na otkr o ve nju, ne na razu mu. Grci su, a ne


Jevre ji, ute me lji li raci o nal no raz miš lja nje. Ali je hriš ćan stvo, poni klo iz juda i zma, zadr ža lo jevrej sko shva ta nje o tran scen dent nom Bogu i ure đe no sti ono ga što je on stvo rio. Bio je to kon cept u koji je mogla da se sme sti grč ka nau ka.

Jevre ji, isto tako, nisu posta vlja li pita nja o božan skoj pri ro di. Samo su zna li da je Bog dobar i da posta vlja moral ne zah te ve svom naro du. Za raz li ku od bogo va Bli skog isto ka, Jeho vu nije pro go ni la požu da niti ga je moti vi sa lo zlo već: „Milo stiv je i dobar Gospod, spor na gnjev i veo ma blag“ (Psa lam 145:8). Za raz li ku od pagan skih bogo va, koji su bili neza in te re so va ni za ljud ska bića, Jeho va je vodio raču na o ljud skim potre ba ma.

Time što su tvr di li da je Bog jedan, vrhov ni, tran scen den tan i dobar, Jevre ji su izve li ver ski pre vrat koji ih je odvo jio od shva ta nja sve ta koje su ima li dru gi naro di drev nog Bli skog isto ka.

Indi vi du al na i moral na auto no mi ja

Ovo novo poi ma nje Boga omo gu ći lo je novu svest o poje din cu. U suče lja va nju s Bogom, Jevre ji su raz vi li svest o sop stvu ili o ja; poje-di nac je postao sve stan svo je sop stve ne lič no sti, moral ne auto no mi-je i lič ne vred no sti. Jevre ji su vero va li da je Bog, koji i sam pose du je slo bo du, poda rio svom naro du moral nu slo bo du: spo sob nost da bira izme đu dobra i zla.

Ono što je bilo osnov no u jevrej skoj reli gi ji jeste tvrd nja da Bog nije stvo rio lju de kako bi mu bili roblje. Jevre ji su pri hva ta li Boga sa stra ho poš to va njem i poni znoš ću, s uva ža va njem i stra hom, ali su vero-va li da Bog ne želi da lju di puze pred njim, već pre da želi da oni ispu-ne svo je moral ne poten ci ja le bira ju ći slo bod no hoće li ili neće sle di ti bož ji zakon. Tako, stva ra ju ći muš kar ce i žene pre ma sop stve nom liku, Bog im je dao auto nom nost i suve re nost. U bož jem pla nu za uni ver-zum, ljud ska bića bila su naj vi ša stvo re nja, pot či nje na jedi no Bogu. Od svih nje go vih stvo re nja, jedi no su oni dobi li slo bo du da bira ju izme đu isprav no sti i poroč no sti, izme đu „živo ta i dobra, smr ti i zla“ (Peta knji-ga Moj si je va 30:15).


Bog je zah te vao da Jevre ji nema ju dru gih bogo va i zabra nji vao im je da pra ve ido le, da im se kla nja ju i da im slu že. Jevre ji su vero-va li da obo ža va nje ido la liša va lju de slo bo de i dosto jan stva; lju di ne mogu u pot pu no sti biti huma ni ako sebe pot či nja va ju nekom beži-vot nom ido lu. Otu da su Jevre ji odba ci li sli ke i skulp tu re i sve dru ge obli ke ido la tri je. Bitan ele ment reli gi je Bli skog isto ka bila je upo tre ba sli ka i dru gih umet nič kih tvo re vi na s liko vi ma božan sta va – ali Jevre-ji su vero va li da Bog, Vrhov no Biće, ne može biti pred sta vljen sli kom ili skulp tu rom koju su uob li či le ljud ske ruke. Jevre ji su u pot pu no-sti odba ci va li vero va nje da pri ka zan lik može da ima božan sku moć kojom se može upra vlja ti u korist lju di. Etič ko uva ža va nje, a ne mit ili magi ja, zau zi ma lo je cen tral no mesto u jevrej skoj ver skoj misli.

Sta vlja ju ći Boga u cen tar živo ta, Jevre ji su mogli posta ti slo bod ni moral ni čini o ci; nijed na oso ba, nijed na insti tu ci ja koju su stvo ri li lju-di i nika kva ljud ska tra di ci ja nije mogla da pola že pra vo na nji ho vu dušu. Jer je jedi no Bog bio vrhov na vred nost u uni ver zu mu, jedi no je on bio vre dan obo ža va nja. Iska zi va ti kraj nju lojal nost pre ma nekom kra lju ili gene ra lu bilo je pro tiv izri či te bož je zapo ve sti da se ne tre ba kla nja ti lažnim bogo vi ma. Naj ve ća bri ga Jevre ja tre ba lo je da bude pra ved nost, a ne moć, sla va ili bogat stvo, koji su bili samo opse ne koje čove ka osi ro ma šu ju duhov no i moral no.

Posto jao je, među tim, jedan uslov za slo bo du. Za Jevre je, lju di nisu bili slo bod ni da stva ra ju sop stve ne moral ne prin ci pe, sop stve-na nače la o isprav nom i pogreš nom. Slo bo da je zna či la dobro volj nu pod re đe nost zapo ve sti ma koje su dola zi le od Boga. Zlo i pat nju čove-ka nisu iza zi va li sle pa sud bi na, zli demo ni ili slu čaj ni bogo vi, već su oni pro is ti ca li iz neu va ža va nja bož jih zapo ve sti. Dile ma leži u tome što, pose du ju ći slo bo du izbo ra, ljud ska bića tako đe ima ju slo bo du da ne poš tu ju Boga, da se pre da ju gre hu, koji vodi ka pat nja ma i smr ti. Tako su, pre ma Posta nju, Adam i Eva bili kažnje ni zato što nisu slu-ša li Boga.

Za Jevre je, pozna va ti Boga nije zna či lo shva ti ti ga inte lek tom, defi-ni sa ti ili doka za ti nje go vo posto ja nje; pozna va ti Boga zna či lo je biti ispra van i pun lju ba vi, milo stiv i pra vi čan. Kroz lju bav pre ma Bogu, pre ma jevrej skom vero va nju, lju di posta ju uzvi še ni ji i bolji. Poste pe no, oni se nau če da savla da va ju naj go re ele men te ljud ske pri ro de i da se


odno se pre ma dru gim lju di ma s poš to va njem i sami loš ću. Jevre ji su doš li do uve re nja da to što je čovek stvo ren pre ma bož jem liku zna či da sva ko ljud sko biće ima u sebi božan sku iskru, što sva ko me daje jedin stve no dosto jan stvo koje mu se ne može odu ze ti.

Svo jom oda noš ću Bogu, Jevre ji su tako đe uspo sta vi li dosto jan stvo i auto no mi ju ljud skih bića. Tako su Jevre ji zasno va li ide ju o moral noj slo bo di pre ma kojoj je sva ki poje di nac odgo vo ran za svo ja dela. Ove ide je o ljud skom dosto jan stvu i moral noj auto no mi ji, koje je nasle di lo hriš ćan stvo, pred sta vlja ju sre diš ne tač ke tra di ci je Zapa da.

pro ro ci

Važno mesto u jevrej skoj isto ri ji pri pa da pro ro ci ma – duhov no nadah nu tim oso ba ma koje su se ose ća le pozva nim da delu ju kao bož ji gla sni ci. Pro ro ci nisu mari li za novac i imo vi nu, nisu se niko ga pla-ši li i slo bod no su pro po ve da li. Poja vlju ju ći se često u vre me druš tve-nih neda ća i moral ne kon fu zi je, pro ro ci su se zala ga li za povra tak na dogo vor i zakon. Uči li su da će lju di, kada zabo ra ve na Boga, a od sebe i svo jih tvo re vi na uči ne sre diš te svih stva ri, na sebe i svo ju zajed ni cu navu ći nesre ću.

Druš tve na prav da

Pro cvat pro roč kog pokre ta – doba kla sič nog, ili knji žev nog, pro-ro ko va nja – počeo je u osmom veku pre n. e. Bore ći se pro tiv ugnje ta-va nja, svi re po sti, pohle pe i izra blji va nja siro maš nih i sla bih, pro ro ci su doda li novu dimen zi ju ver skom raz vo ju Izra e la. Za pro ro ke, druš tve-na zla bili su ver ski gre ho vi. U ime Boga je Amos, pro rok s polo vi ne osmog veka, osu dio lice mer je, raz me tlji vost i nemi lo srd nost boga tih i zah te vao da „sud teče kao voda i prav da kao silan potok“ (Amos 5:24). Bog je milo stiv, insi sti ra li su pro ro ci; on bri ne o svi ma, naro či to o siro maš ni ma, nesreć ni ma, oni ma koji pate i koji su bes po moć ni. Bož ji zah te vi, izja vio je Isa i ja, bili su: „tra ži te prav du, ispra vljaj te potla če no-ga, daj te pra vi cu siro ti, bra ni te udo vi cu“ (Isa i ja 1:17).


Pro ro ci su nagla ša va li nepo sre dan duhov no-etič ki susret izme-đu poje din ca i Boga. Unu traš nja lič nost im je bila važni ja od spo ljaš-njih obli ka ver skih aktiv no sti. Kri ti ko va li su sveš te ni ke čija pre da nost obre di ma i ritu a li ma nije bila pot kre plje na dubljom duhov nom misli ili nije odgo va ra la moral nim težnja ma u sva ko dnev nom živo tu. Za pro ro ke moral ni greh bio je dale ko gori od nekog pro pu sta u obre-di ma. Iznad sve ga, govo ri li su pro ro ci, Bog zah te va pra vič nost, tra ži da se pra ved no živi pred Bogom. Žive ti neča sno, tla či ti svo je bli žnje i delo va ti bez sami lo sti zna či lo je pre kr ši ti bož ji zakon i dove sti u opa-snost čitav druš tve ni pore dak.

Na taj su način pro ro ci pomo gli da se uob li či druš tve na svest koja je posta la deo tra di ci je Zapa da. Ova revo lu ci o nar na druš tve na dok tri-na kaže da sva ko ima bogom da no pra vo na druš tve nu prav du i pra vi-čan tret man, da sva ko ima ver sku oba ve zu da osu di zlo i da se suprot-sta vi mal tre ti ra nju dru gih i da zajed ni ca ima moral nu odgo vor nost da pomog ne nesreć ni ci ma. Pro ro ci su isti ca li nadu da se život na zemlji može popra vi ti, da siro maš tvo i neprav da ne mora ju biti pri hva će ni kao deo jed nog neiz men lji vog pri rod nog poret ka i da je poje di nac u sta nju da se moral no uzdig ne i da može da uva ža va dosto jan stvo dru gih.

Uni ver za li zam i indi vi du a li zam

Dve su ten den ci je bile pri sut ne u jevrej skom nači nu raz miš lja nja: paro hi ja li zam i uni ver za li zam. Paro hij ski ustr o jen um nagla ša vao je poseb nu pri ro du, sud bi nu i potre be iza bra nih lju di, naci ju izdvo je nu od dru gih. Ovo usko gle da nje ima lo je za pro tiv te žu bri gu za čita vo čove čan stvo – uni ver za li zam, koji je našao izra za kod onih pro ro ka koji su pred vi đa li jedin stvo svih lju di pod okri ljem Boga i koji su sma-tra li da su svi lju di Bogu pod jed na ko dra go ce ni.

U to će vri je me biti put iz Misi ra u Asi r sku, i Asi rac će ići u Misir i Misi-rac u Asi r sku, i slu ži će Gospo du Misir ci s Asir ci ma.

U to će vri je me Izra ilj biti tre ći s Misir ci ma i Asir ci ma jer će ih bla go slo-vi ti Gospod nad voj ska ma govo re ći: da je bla go slo ven moj narod Misir ski i Asi r ski, dje lo ruku mojih, i naš ljed stvo moje, Izra ilj (Isa i ja 19:23–24).


Pro ro ci su odo bra va li rat, poseb no ako se vodio pro tiv Jeho vi nih nepri ja te lja. Ali su neki pro ro ci osu đi va li rat kao prljav i jedva su čeka li da bude isko re njen. U sve tu u kome je prak tič no sva ko sla vio rat ni ka, pro ro ci uni ver za li zma zamiš lja li su dan kada će mir zavla da ti na ze-mlji – kada će naro di „pre ko va ti mače ve svo je na rao ni ke, i koplja svo ja na srpo ve, ne će diza ti mača narod na narod, niti će se više uči ti boju“ (Isa i ja 2:4). Pro ro ci su sma tra li da veli ča njem rata lju di dehu ma ni zu ju svo je pro tiv ni ke, posta ju suro vi i obeš čaš ću ju Boga. Gde vla da nasi lje, tu nema lju ba vi pre ma Bogu, nema poš to va nja pre ma poje din cu.

Uni ver za li zam pro ro ka pra ti la je pod jed na ko dubo ka svest o poje-din cu i o tome koli ko on vre di Bogu. Pre Moj si ja i kasni jih pro ro ka, sva je ver ska tra di ci ja na Bli skom isto ku stva ra na zajed nič ki i ano nim-no. Pro ro ci su, među tim, govo ri li kao neu stra ši vi poje din ci i, svo jim misli ma doda ju ći pot pi se, pre u zi ma li su punu odgo vor nost za svo je ver sko nadah nu će i uve re nje.

Pro ro ci su nagla ša va li odgo vo r nost poje din ca za sop stve na dela. Shva ta ju ći bož ji zakon kao zapo vest save sti, obra ća nje unu traš njem biću, pro ro ci su uzdi gli svest o ljud skoj lič no sti. Uka zi va li su na to da poje di nac ne može da spo zna Boga samo povi no va njem edik ti ma i vrše njem obre da; poje di nac mora da doži vi Boga. Upra vo je taj ja–Ti odnos mogao da uči ni poje din ca u pot pu no sti sve snim sebe i da obo-ga ti nje go vu lič nost. U vre me izla ska iz Egip ta, Jevre ji su bili ple men-ski narod koji se povi no vao Zako nu uglav nom iz stra ha i kolek tiv ne pri nu de. U vre me pro ro ka, Jevre ji su, kako se ispo sta vi lo, bili auto-nom ni poje din ci koji su uva ža va li Zakon iz volje, sve sne i unu traš nje oda no sti.

Za Jevre je, mono te i zam je pokre nuo pro ces samo spo zna je i samo-o stva re nja koji ma nema rav nih kod dru gih naro da Bli skog isto ka. Ide a li pro ro ka pomo gli su da se Jevre ji odr že za vre me nji ho ve duge i često bol ne isto rij ske odi se je, i da osta nu vital na sna ga za današ nje Jevre je. Kao deo hriš ćan stva, ovi ide a li, ugra đe ni u Hri sto vo uče nje, uklo plje ni su u tra di ci ju Zapa da.


Grci: od mita do razu ma

Etič ki mono te i zam koji su zače li Jevre ji, s nagla skom na ljud skom dosto jan stvu, pred sta vlja jedan od izvo ra tra di ci je Zapa da. Dru gi izvor jeste drev na Grč ka. Grci su ras ki nu li s mito po et skim pogle dom na svet Bli skog isto ka i zače li nov način gle da nja na pri ro du i ljud sko druš-tvo koji pred sta vlja osno vu nauč ne i filo zof ske tra di ci je Zapa da. Posle počet nog peri o da mit skog mode la raz miš lja nja, grč ki um je u petom veku pre n. e. počeo poste pe no da raci o nal no raz miš lja o fizič kom sve tu i o čove ko vom delo va nju. Kako se grč ko druš tvo raz vi ja lo, kaže bri tan ski isto ri čar Džejms Šil (James Shiel), poja vi lo se

... sve veće osla nja nje na neza vi sno miš lje nje, oda nost logič koj pre ci zno-sti, koja je napre do va la od mita ka logo su (razu mu). Raci o na li zam je pro-ži mao čitav druš tve ni i kul tur ni raz voj... Arhi tek tu ra se... raz vi ja la od pri mi tiv nog poš to va nja kul ta pa do mate ma tič kih nor mi; skulp tu ra je pobe gla od lika u hra mu ka novoj lju ba vi pre ma natu ra li zmu i pro por ci ji; poli tič ki život je kre nuo od tira ni je ka razum nom eks pe ri men tu demo-kra ti je. Od prak tič nih pra vi la pal ca, geo me tri ja se pokre nu la napred u prav cu impre siv ne eukli dov ske sin te ze. Tako je i filo zo fi ja napra vi la svoj put od „izre ka mudra ca“ do ari sto te lov ske logi ke, i uči ni la da se lju di zai sta osla nja ju na svo ja posma tra nja i raz miš lja nja u suo ča va nju s neo-bjaš nji vim ogrom nim kosmič kim pro stran stvom.4

Grci su sma tra li da pri ro da i druš tvo ne delu ju pre ma ćudi ma demo na ili bogo va već sle de opšta pra vi la. Sma tra li su da ljud ska bića ima ju spo sob nost da raz miš lja ju na raci o na lan način, potre bu za slo-bo dom i vred nost kao poje din ci. Iako Grci nisu nika da odba ci li bogo-ve, sve su više nagla ša va li zna čaj ljud skog uma i ljud skih odlu ka; tvr-di li su da razum pred sta vlja put ka zna nju i da su lju di – ne bogo vi – odgo vor ni za svo je pona ša nje. U tom odvra ća nju pažnje od bogo va na ljud ska bića, Grci su stvo ri li raci o nal ni pogled koji je izra zi ta odli ka zapad ne civi li za ci je.


Filo zo fi ja helen skog doba

Raz voj raci o nal ne misli u Grč koj bio je pro ces, pra vac, a ne konač-no dostig nu će. Taj pro ces je počeo kada su neki ori gi nal ni misli o ci posta li skep tič ni pre ma Home ro vim bogo vi ma pa su otiš li dalje od mit skih objaš nje nja za pri rod ne poja ve. Veći na, nesklo na filo zof skom nači nu raz miš lja nja nije, među tim, pot pu no eli mi ni sa la jezik, sta vo ve i vero va nja u mito ve iz svog živo ta i raz miš lja nja. Čak su u zre loj filo-zo fi ji Pla to na i Ari sto te la osta li mit ski mode li raz miš lja nja. Od ogrom-ne isto rij ske važno sti nije ste pen do kojeg su Grci uspe li da uspo sta ve nače lo raci o nal ne misli, već što su oni odre di li i utvr di li to nače lo, pri me niv ši ga, u svom inte lek tu al nom i poli tič kom živo tu.

Kosmo lo zi: Raci o nal no ispi ti va nje pri ro de

Prvi teo rij ski filo zo fi u isto ri ji poja vi li su se u šestom veku pre n. e. u grč kim gra do vi ma malo a zij ske Joni je. Rado zna li u pogle du sasta va pri ro de i neza do volj ni rani jim legen da ma o posta nju, Jonja ni – Tales, Anak si man dar i Anak si men – tra ga li su za fizič kim, a ne mit sko-reli-gi o znim objaš nje nji ma pri rod nih poja va. U tom pro ce su doš li su do novog poi ma nja pri ro de i novog meto da ispi ti va nja. Sma tra li su da pri ro dom ne upra vlja ju samo volj ni i svo je gla vi bogo vi i da njom ne vla da puka slu čaj nost. Jonja ni su govo ri li da ispod pri vid nog hao sa pri ro de leže prin ci pi poret ka – opšti zako ni koje ljud ski razum može da utvr di. Jonja ni su iz osno va pre o bra zi li način na koji se misli lo o osnov nim prin ci pi ma, tako što su izo sta vi li bogo ve iz svo jih pre da nja o pore klu pri ro de i tra ga li za pri rod nim objaš nje nji ma fizič kih doga-đa nja. Taj pri laz obe le ža va poče tak nauč ne i filo zof ske misli. Prve grč-ke misli o ce nazi va mo kosmo lo zi ma, jer su se bavi li pri ro dom kosmo-sa, ili pre so kra tov ci ma, jer su žive li pre Sokra ta, sto žer nog misli o ca u raz vo ju grč ke filo zo fi je.

Ide je bit ne za nauč nu misao poja vi le su se u embri o nal nom obli ku s kosmo lo zi ma: pri rod na objaš nje nja fizič kih poja va (Jonja ni), mate-ma tič ki pore dak pri ro de (Pita go ra), logič ki dokaz (Par me nid) i meha-nič ka struk tu ra sve mi ra (Demo krit). Daju ći pri ro di raci o nal ni, a ne


mit ski temelj, i sma tra ju ći da teo ri je tre ba da su zasno va ne na doka zi-ma i da čovek tre ba da bude u sta nju da ih logič ki bra ni, ovi prvi grč ki filo zo fi pro bi li su se u jed nom dru gom sme ru. Nji ho vo dostig nu će je omo gu ći lo teo ret sko raz miš lja nje i siste ma ti za ci ju zna nja – za raz li ku od obič nog posma tra nja i pri ku plja nja poda ta ka.

Ova siste ma ti za ci ja zna nja pro ši ri la se u neko li ko obla sti. Grč ki su mate ma ti ča ri, na pri mer, ure di li prak tič no isku stvo Egip ća na s mere-nji ma Zemlje u logič nu i pove za nu nau ku – geo me tri ju. I Vavi lon ci i Egip ća ni izvo di li su pri lič no slo že ne mate ma tič ke ope ra ci je ali za raz li ku od Grka nisu čini li nika kve poku ša je da doka žu mate ma tič ke prin ci pe koji su sta ja li iza njih. U jed noj dru goj obla sti, vavi lon ski su sveš te ni ci posma tra li nebo iz ver skih raz lo ga, ube đe ni da zve zde otkri-va ju želje bogo va. Grci su isko ri sti li podat ke koje su Vavi lon ci saku-pi li, ali ne u ver ske svr he, već su poku ša va li da otkri ju geo me trij ske zako ne po koji ma su se kre ta la nebe ska tela. Neš to slič no dogo di lo se u medi ci ni. Nije dan bli sko i stoč ni medi cin ski tekst nije otvo re no napa-dao magij ska uve re nja i prak su. Nasu prot ovo me, grč ki leka ri veza ni za Hipo kra to vu medi cin sku ško lu tvr di li su da bole sti ima ju pri ro dan, a ne nat pri ro dan uzrok.

Sofi sti: Raci o nal no istra ži va nje ljud ske kul tu re

U napo ru da shva te spo ljaš nji svet, kosmo lo zi su isko va li oru đe razu ma. Grč ki misli o ci su se okre nu li od sve ta pri ro de i poku ša li s raci o nal nim istra ži va njem sve ta lju di. Pri mer ovog pome ra nja foku sa pred sta vlja li su sofi sti, pro fe si o nal ni uči te lji koji su luta li od gra da do gra da uče ći dru ge reto ri ci, gra ma ti ci, poe zi ji, gim na sti ci, mate ma ti ci i muzi ci. Sofi sti su nasto ja li da doka žu da je bes ko ri sno spe ku li sa ti o prvim prin ci pi ma uni ver zu ma jer je takvo zna nje van dose ga ljud-skog uma; ume sto toga zala ga li su se za to da poje din ci una pre de sebe i svo je gra do ve tako što će razum nadah nu ti dužno sti gra đan stva i postu pa nje u držav nič kim poslo vi ma. Sofi sti su odgo vo ri li na prak tič-ne potre be Ati ne, koja se posle pobe de nad Per si jom 479. godi ne pre n. e. tran sfor mi sa la u boga ti i dina mič ni pomor ski savez. Poš to su sofi sti tvr di li da mogu da pod u ča va ju poli tič kim veš ti na ma (areté) – ume ću for mu li sa nja prav nih zako na i poli ti ke gra do va, i govor nič koj veš ti ni –


mla di ći s poli tič kim ambi ci ja ma tra ži li su ih za svo je tuto re, naro či to u Ati ni. Huma ni stič ka tra di ci ja Zapa da mno go dugu je sofi sti ma, koji su istra ži va li poli tič ke i etič ke pro ble me, kul ti vi sa li umo ve svo jih uče ni ka i ute me lji li for mal no seku lar no obra zo va nje.

Pri me nju ju ći razum na ljud ske aktiv no sti, sofi sti su uzdr ma li tra-di ci o nal ne i ver ske vred no sti atin skog druš tva. Neki sofi sti su uči li da je spe ku la ci ja o božan skom bes ko ri sna; neki su otiš li dalje i tvr di li da je reli gi ja tek ljud ski izum stvo ren kako bi se obez be di la pokor nost tra di ci ji i zako ni ma. Sofi sti su tako đe pri me nji va li razum na zakon, s istim posle di ca ma – pot ko pa va ju ći tra di ci o nal ni auto ri tet. Zako-ni nekog odre đe nog gra da nisu pro is ti ca li od bogo va, niti su se oni zasni va li na neka kvim objek tiv nim i uni ver zal nim nače li ma prav de i dobra, jer takva meri la ne posto je. Neki sofi sti su tvr di li da je zakon jed no stav no neš to što su napra vi li naj moć ni ji gra đa ni radi svo je kori-sti. Takav je stav imao opa sne impli ka ci je: poš to zakon nije poči vao ni na kakvom prin ci pu višem od moći, nije se morao ni poš to va ti.

Neki su sofi sti kom bi no va li osu đi va nje zako na s osu đi va njem sta re atin ske ide je o sofro si ne – ume re no sti i samo di sci pli ni – jer je pori ca la ljud ske instink te. Ume sto ume re no sti, oni su pod sti ca li lju de da do mak si mu ma uži va ju u zado volj stvi ma i da poga ze one obi ča je koji su ih ogra ni ča va li u pot pu nom izra ža va nju želja.

U pod vr ga va nju tra di ci je kri ti ci razu ma, radi kal ni sofi sti pokre-nu li su inte lek tu al nu i duhov nu kri zu. Nji ho ve dok tri ne pod sti ca le su nepo kor nost zako ni ma, zane ma ri va nje gra đan skih dužno sti i sebič-ni indi vi du a li zam. Ova kvi sta vo vi posta li su širo ko ras pro stra nje ni za vre me Pelo po ne skog rata i posle nje ga, opa sno sla be ći veze unu tar poli sa. Kon zer va tiv ci su poku ša va li da obna vlja njem pri vr že no sti sve-tim tra di ci ja ma, povra te auto ri tet zako na i poš to va nje moral nih vred-no sti koje su sofi sti pot ko pa li.

Sokrat: Razum ni poje di nac

Sokrat (oko 470–399. pre n. e.) jed na od naj u pe ča tlji vi jih lič no sti u isto ri ji zapad ne civi li za ci je, zau zeo je dru ga či ji stav i borio se pro tiv rela ti vi zma sofi sta. Nje go va glav na pre o ku pa ci ja bila je usa vr ša va nje poje di nač nog ljud skog karak te ra i dosti za nje moral nog savr šen stva.


Za Sokra ta, moral ne vred no sti nisu poti ca le od tran scen dent nog Boga, kao kao kod Jevre ja. One se posti žu kada poje di nac ure di svoj život pre ma uni ver zal nim nače li ma do kojih se dola zi raci o nal nim raz miš-lja njem, to jest kad miš lje nje posta ne for ma tiv ni, vode ći i vla da ju ći čini lac duše. Za Sokra ta, pra vo obra zo va nje je zna či lo obra zo va nje karak te ra pre ma vred no sti ma koje se otkri va ju aktiv nom i kri tič kom upo tre bom miš lje nja.

Kri tič ki ispi tu ju ći sva ljud ska uve re nja i pona ša nje, Sokrat je želeo da odvo ji eti ku od car stva vla sti, tra di ci je, dog me, pra zno ver ja i mita. Vero vao je da je razum jedi ni pra vi vodič do naj bit ni jih pro ble ma ljud-skog posto ja nja – pita nja dobra i zla.

Pod sti ču ći Ati nja ne da raci o nal no raz miš lja ju o pro ble mi ma ljud-skog posto ja nja, Sokrat nije nudio nika kvu siste mat sku etič ku teo ri ju, nika kav popis moral nih prin ci pa. Ono što jeste obez be dio bio je metod ispi ti va nja koji se zvao dija lek ti ka, ili logič ka disku si ja. Ona ko kako ga je Sokrat kori stio, dija log, dija lek tič ka raz me na izme đu poje di na ca, bio je neo p ho dan izvor zna nja i pri mo ra vao je lju de da iza đu iz apa-ti je i svog samo za do volj stva te da kri tič ki pre i spi ta ju svo je misli, da se suprot sta ve nelo gič nim, nedo sled nim, dog mat skim i nepre ci znim tvrd nja ma i da izra ze svo je ide je jasno defi ni sa nim izra zi ma.

Dija log pri mo ra va poje din ca da igra aktiv nu ulo gu u izgra đi va nju ide a la i vred no sti pre ma koji ma će žive ti. Kroz dija log poje din ci posta-ju aktiv ni uče sni ci u potra zi za zna njem. Putem nepre kid nog una kr-snog ispi ti va nja, Sokrat je navo dio sago vor ni ka da obja sni i pot kre pi svo je miš lje nje uz pomoć razu ma, jer je jedi no tako zna nje posta ja lo deo neči jeg bića. Dija log je pod ra zu me vao da je svr ha razu ma da se kori sti u odno su izme đu ljud skih bića kako bi ona mogla da uče jed na od dru gih, poma žu jed na dru ge, pod u ča va ju jed na dru ge i jed na dru ge una pre đu ju. On je, dalje, pod ra zu me vao da ljud ski um može i tre ba da pra vi raci o na lan izbor. Odno si ti se raci o nal no pre ma sebi i dru gi ma jasno je obe lež je ljud skog bića.

Sokrat je posve tio dobar deo živo ta misi ji ube đi va nja svo jih Ati-nja na da kri tič ki raz miš lja ju o tome kako pro ži vlja va ju svo je živo te. Posta vlja njem pita nja poku ša vao je da pod stak ne lju de da iza đu iz svog samo za do volj stva, da ih pri si li da shva te koli ko su nji ho vi živo ti bili bez usme re nja i besmi sle ni. Mno go godi na Sokrat je iza zi vao Ati nja ne


a da zbog toga nije trpeo posle di ce jer se Ati na uglav nom odli ko va la slo bo dom govo ra i miš lje nja. Među tim, u nesi gur na vre me na u toku Pelo po ne skog rata (431–404. pre n. e.), i nepo sred no posle nje ga, So-krat je sebi stvo rio nepri ja te lje. Kada mu je bilo sedam de set godi na, bio je optu žen da kva ri omla di nu iz gra da i da ne veru je u grad ske bogo-ve nego u neka dru ga, nova božan stva. U osno vi ovih optu žbi bio je strah da je Sokrat neko ko iza zi va nevo lje, sub ver ziv na lič nost koja pre-ti drža vi pod vr ga va ju ći nje ne drev ne i sve te vred no sti kri tič koj misli.

Sokrat je odba cio optu žbe i držao se veo ma dosto jan stve no na suđe nju, odbi ja ju ći da se poni zi i moli za oproš taj. Poš to ga je atin ski sud osu dio, bilo mu je nare đe no da ispi je otrov. Da je poku šao da umi ri sudi je možda bi mu bila odre đe na laka kazna, ali on nije hteo da menja svo je prin ci pe ni pod pret njom smr ti.

Sokrat svo ju filo zo fi ju i svo ja uve re nja nije zapi si vao. Pove za nu pri ču o nje go vom živo tu može mo rekon stru i sa ti uglav nom kroz dela nje go vog naj va žni jeg uče ni ka, Pla to na.

Pla ton: Razum no druš tvo

Pla ton (429–347. pre n. e.) je kori stio ide je svo ga uči te lja kako bi stvo rio pre gle dan sistem filo zo fi je koja je obu hva ta la i svet pri ro de i druš tve ni svet. Prak tič no sve pro ble me o koji ma su ras pra vlja li filo zo-fi Zapa da u toku dva pro te kla mile ni ju ma pokre nuo je Pla ton. Ovde ćemo se usred sre di ti na dve teme koje su ga naj vi še zao ku plja le: na onu o teo ri ji ide ja i onu o pra ved noj drža vi. Pla ton je pro ši rio Sokra to vo poi ma nje razu ma u svo joj teo ri ji ide ja, a Sokra tov pojam o raci o nal-nom indi vi du al nom i moral nom karak te ru u svo joj kon cep ci ji pra-ved ne drža ve.

Sokrat je učio da posto je jedin stve na nače la pra va i prav de i da se do njih dola zi raz miš lja njem. Nasta vlja ju ći se na misao svog uči te lja, Pla ton je insi sti rao na posto ja nju jed nog sve ta više real no sti, neza vi-snog od sve ta pojav nih stva ri. Ova viša real nost, govo rio je on, jeste car stvo Ide ja, ili For mi – nepro men lji vih, več nih, apso lut nih i uni ver-zal nih meri la lepo te, dobr o te, prav de i isti ne.

Isti na se nala zi u sve tu For mi, a ne u sve tu koji se može sazna-ti pre ko čula. Na pri mer, čovek nika da ne može da nacr ta savr šen


kva drat, ali svoj stva savr še nog kva dra ta posto je u sve tu For mi. Slič no tome, obi čan čovek gra di svo je miš lje nje o tome šta je lepo ta posma-tra njem lepih stva ri; filo zof koji teži pra vom zna nju ide dalje od pojav nog i poku ša va da shva ti svo jim umom Ide ju lepo te. Obič nom poje din cu nedo sta je pra vo poi ma nje prav de ili dobro te: takvo zna nje dostup no je samo filo zo fu, čiji um može da od obič nih poje di no sti doseg ne do ide al nog sve ta van pro sto ra i vre me na. Do pra ve mudro sti se, tako, dola zi pozna va njem Ide ja, ne odra zi ma nesa vr še nih Ide ja koje se uoča va ju putem čula. Pla ton je bio pobor nik razu ma i težio je da pro u ča va i ure di ljud ski život pre ma uni ver zal no važe ćim nor ma ma. Odba cu ju ći sofi stič ki rela ti vi zam, on je tvr dio da posto je objek tiv na i več na nače la.

Pri la go đa va ju ći raci o nal no nasle đe grč ke filo zo fi je poli ti ci, Pla-ton je stvo rio jasnu poli tič ku teo ri ju. Ono što su Grci posti gli u prak si – uda lja va nje od mit ske i teo krat ske poli ti ke – Pla ton je posti gao na nivou miš lje nja: uob li ča va nje raci o nal nog mode la drža ve.

Pla ton je pre ži veo ruši lač ki Pelo po ne ski rat, suđe nje Sokra-tu i nje go vo pogu blje nje. Raz o ča ran iskva re noš ću atin skog mora la i demo krat ske poli ti ke, bio je ube đen da se pod posto je ćim atin skim ure đe njem ni moral Ati nja na poje di na ca ni dobro drža ve ne mogu una pre di ti i da je Ati ni potreb na moral na i poli tič ka refor ma koja bi se zasni va la na Sokra to voj filo zo fi ji.

Osno va Pla to no ve poli tič ke teo ri je ona ko kako je for mu li sa na u nje go vom veli čan stve nom dija lo gu Drža va, bila je kri ti ka atin ske demo kra ti je. Ari sto kra ta po rođe nju i ube đe nju, Pla ton je vero vao da je glu po oče ki va ti da obi čan čovek inte li gent no raz miš lja o spolj noj poli-ti ci, pri vre di ili dru gim pita nji ma važnim za drža vu. Pla ton je odba cio osnov ni prin cip atin ske demo kra ti je da je pro se čan čovek u sta nju da razum no uče stvu je u jav nim poslo vi ma. Lju di ne bi pove ri li bri gu o bole snom čove ku bilo kome, govo rio je Pla ton, niti bi dopu sti li da neki novaj li ja upra vlja bro dom po buri, pa ipak, u jed noj demo kra ti ji, ama-te ri ma je bilo dopuš te no da vode vla du i da nad gle da ju obra zo va nje mla dih, i nije nika kvo čudo što se atin sko druš tvo ras pa da lo. Pla ton je ose ćao da bi te dužno sti tre ba lo da oba vlja ju samo naj bo lji lju di u drža vi, filo zo fi koji bi pri stu pi li ljud skim pro ble mi ma s razu mom i mudroš ću koji pro is ti ču iz pozna va nja sve ta nepro men lji vih i savr še-


nih Ide ja. Pre ma Pla to no vom miš lje nju jedi ni spo sob ni da vla da ju bili bi oni koji pose du ju zna nje o isti ni.

Ari sto tel: Sin te za zna nja

Ari sto tel (384–322. pre n. e.) sto ji na samom vrhu grč ke misli zato što je dosti gao kre a tiv nu sin te zu zna nja i teo ri ja rani jih misli la ca. Opseg Ari sto te lo vih inte re so va nja i zna nja je izu ze tan. Bio je vode ći struč njak svo ga vre me na na sva kom polju zna nja, uz mogu ći izu ze tak mate ma ti ke.

Ari sto tel se pri hva tio monu men tal nog zadat ka da orga ni zu je i siste ma ti zu je misli pre so kra to va ca (kosmo lo ga), Sokra ta i Pla to na. Delio je s pri rod nim filo zo fi ma želju da shva te fizič ki sve mir; delio je sa Sokra tom i Pla to nom uve re nje da je razum naj vi ša čove ko va spo sob-nost i da je polis pri mar na for ma tiv na insti tu ci ja grč kog živo ta.

Ari sto tel


Prak tič no i empi rij ski nastro je nom Ari sto te lu, pla to nov ski pojam o jed nom neza vi snom i odvo je nom sve tu For mi, koji se nala zi izvan pro sto ra i vre me na, izgle dao je supr o tan zdra vom razu mu. Da bi shva-tio stvar nost, govo rio je Ari sto tel, čovek ne tre ba da beži u neki dru gi svet. Za nje ga je Pla to no vo uče nje o dva sve ta bilo opte re će no s pre vi še tajan stve no sti, misti ci zma i poet ske maš te; šta vi še, Pla ton je pot ce nio svet činje ni ca i pred me ta koji se otkri va vidom, slu hom i dodi rom – svet koji je Ari sto tel cenio. Ari sto tel je, kao i Pla ton, želeo da shva ti suš ti nu stva ri i sma trao je da raz u me va nje uni ver zal nih prin ci pa pred-sta vlja kraj nji cilj zna nja. Ali za raz li ku od Pla to na, on nije okre nuo leđa sve tu stva ri da bi ste kao takvo zna nje. Poš to je pose do vao zna ti-že lju nauč ni ka da shva ti pri ro du, Ari sto tel je poš to vao zna nje ste če no čuli ma.

Za Ari sto te la, For me se nisu nala zi le u višoj real no sti, izvan i iza poja va, već su posto ja le u samim stva ri ma. Govo rio je da se uz pomoć ljud skog isku stva sa stva ri ma kao što su lju di, konji i beli pred me ti, mogu, uz pomoć razu ma, otkri ti suš ti na čove ka, konja i beli ne. For-ma Čove ka, For ma Konja i For ma Beli ne tako đe je sazna tlji va. Ove uni ver za li je, koje se odno se na sve lju de, sve konje i sve bele pred me te, bile su i za Ari sto te la i za Pla to na pra vi pred me ti zna nja. Za Pla to na, ove For me posto je neza vi sno od odre đe nih pred me ta; For me lju di, ili konja, ili beli ne, ili tro u glo va, ili hra mo va posto je bez obzi ra na to da li su pred sta ve ovih Ide ja u obli ku mate ri jal nih pred me ta obzna nje ne čuli ma. Za Ari sto te la, među tim, uni ver zal ne ide je ne mogu se odre di ti bez ispi ti va nja odre đe nih stva ri. Dok je Pla to no vo koriš će nje razu ma teži lo da nagla si onaj dru gi svet, Ari sto tel je poku ša vao da filo zo fi ju vra ti na zemlju.

Sma tra ju ći da izve snost u zna nju poti če jedi no od razu ma, a ne od čula, Pla ton je bio pred o dre đen za mate ma ti ku i meta fi zi ku – čistu misao koja nadi la zi svet pro me na i mate ri jal nih pred me ta. Nagla ša-va ju ći važnost zna nja ste če nog putem raci o nal nog ispi ti va nja čul nog isku stva, Ari sto tel je podr ža vao raz voj empi rij skih nau ka – fizi ke, bio lo gi je, zoo lo gi je, bota ni ke i dru gih disci pli na koje se zasni va ju na posma tra nju i istra ži va nju pri ro de i bele že nju poda ta ka.


Etič ka misaoAri sto tel je, poput Sokra ta i Pla to na, vero vao da je uče nje o moral-

nom mogu će i da se ono mora zasni va ti na razu mu. Za Ari sto te la, dobar život je bio ispi ta ni život; to je zna či lo dono še nje razum nih odlu ka u situ a ci ja ma kada je čovek suo čen sa spe ci fič nim pro ble mi-ma. Lju di bi mogli da dostig nu sre ću kada bi spro vo di li samo čove ku datu spo sob nost rasu đi va nja, kada bi pri me nji va li svo je zna nje koje je od zna ča ja za život i kada bi nji ho vo pona ša nje bilo ruko vo đe no inte-li gen ci jom, a ne ćudi ma, obi ča ji ma ili vlaš ću.

Ari sto tel je pri zna vao, među tim, da lju di nisu u pot pu no sti raci o-nal ni, da posto ji afek tiv ni ele ment u ljud skoj lič no sti, koji se ne može uklo ni ti ili zane ma ri ti. Ari sto tel je sma trao da pre da va ti se pot pu no stra sti ma zna či spu sti ti se na nivo zve ri, ali da pori ca nje stra sti i život u aske zi pred sta vlja ludo i nera zum no odba ci va nje ljud ske pri ro de. Sma trao je, tako đe, da bi pra vil nim vežba njem lju di mogli da nau če da upra vlja ju svo jim stra sti ma. Mogli bi da dostig nu moral no bla-go sta nje ili vrli nu, kada bi izbe ga va li kraj no sti u pona ša nju i kad bi razum no iza bra li put ume re no sti. „Niš ta pre te ra no“, ključ je Ari sto-te lo ve eti ke.

Poli tič ka misaoAri sto te lo va Poli ti ka upot pu nju je nje go vu Eti ku. Da bi dobro živeo,

rekao je on, čovek to mora da uči ni kao član poli tič ke zajed ni ce. Jedi no će polis, samo u prav ni grad-drža va, dati lju di ma moguć no sti da vode raz bo rit i mora lan život. Ovom tvrd njom Ari sto tel je izra ža vao tipič no grč ki stav. Kao i Pla ton, i Ari sto tel je tvr dio da se poli tič ki život može razu mom shva ti ti i pamet no usme ra va ti. Nagla ša vao je važnost vla-da vi ne zako na. Pola gao je svo ju veru u zakon više nego u poje din ce, pod lo žne stra sti ma. Iako je Ari sto tel pri zna vao da bi zako ne povre me-no tre ba lo menja ti, pre po ru či vao je veli ku oba zri vost; ina če, lju di bi izgu bi li poš to va nje pre ma zako ni ma i ljud skim postup ci ma.

Tira ni ja i revo lu ci ja, rekao je Ari sto tel, mogu pred sta vlja ti pret-nju vla da vi ni zako na i dobro bi ti gra đa ni na. Da bi spre či la revo lu ci ju, drža va mora da odr ža va „duh poš to va nja zako na... Lju di ne tre ba da misle da je rop stvo žive ti pre ma pra vi lu usta va, jer to je za njih spas“.5 Ari sto tel je sma trao da je „naj bo lja poli tič ka zajed ni ca ona koju for-


mi ra ju gra đa ni sred nje kla se i da ima ju izgle da da budu dobro vođe ne one drža ve u koji ma je sred nja kla sa veli ka i, ako je mogu će, jača od osta lih kla sa (imuć nih i siro maš nih)“.6 I boga ti, koji se isti ču „lepo-tom, sna gom, pore klom, (i) bogat stvom“, i siro maš ni, koji su „toli ko sla bi ili toli ko poni že ni (nala ze da im je) teš ko da pra te prin ci pe razu-ma. Od ovo dvo je oni prvi posta ju nasil ni ci i kri mi nal ci, a oni dru gi nitko vi i sit ne hulje.“ Boga ti su nevolj ni „da se povi nu ju vla sti... jer dok su deča ci, zbog ras ko ši u kojoj su podig nu ti, oni čak ni u ško li ne stek nu navi ku posluš no sti“. Samim tim, boga ti „mogu jedi no da vla da ju despot ski“. S dru ge stra ne, siro maš ni su „suvi še poni že ni... da bi koman do va li i nji ma se mora vla da ti kao robljem“.7 Gra đa ni sred-njeg sta le ža manje su pod lo žni zavi sti od siro maš nih i oni će, pre nego boga ti, na svo je sugra đa ne gle da ti kao na sebi rav ne.

Hele ni stič ko doba: sto i ci zam

Grč ka civi li za ci ja, ili hele ni zam, proš la je kroz tri jasno izdvo je na peri o da: helen sko doba, hele ni stič ko doba i grč ko-rim sko doba. Helen-sko doba poče lo je oko 800. godi ne pre n. e. s prvim gra do vi ma-drža-va ma, dose glo svoj vrhu nac u petom veku pre n. e. i tra ja lo sve do smr ti Alek san dra Veli kog 323. pre n. e. U to vre me, drev ni svet je ušao u hele ni stič ko doba, koje se zavr ši lo 30. godi ne pre n. e., kada je Egi-pat, posled nja veća hele ni stič ka drža va, pao u ruke Rim skog car stva. Grč ko-rim sko doba tra ja lo je pet sto ti na godi na: to je period Rim skog car stva do pada zapad nog dela impe ri je kra jem petog veka posle n. e.

Kao rezul tat Alek san dro vih osva ja nja, zema lja izme đu Grč ke i Indi je, dese ti ne hilja da grč kih voj ni ka, trgo va ca i admi ni stra to ra nasta ni le su se u istoč nim zemlja ma. Vre me meša nja Grka sa bli sko-istoč nim naro di ma i kul tu ra ma nazi va mo hele ni stič kim dobom.

Hele ni stič ki misli o ci oču va li su i uve ća li raci o nal nu tra di ci ju grč-ke filo zo fi je. U helen skom peri o du, grč ki filo zo fi ima li su ogra ni če nu pred sta vu o čove čan stvu, dele ći svet na Grke i negr ke, koje su nazi-va li var va ri ma. U hele ni stič kom peri o du, to meša nje Grka s naro di-ma Bli skog isto ka dove lo je do pome ra nja težiš ta s gra da na oiko u me-


ne (nasta nje ni svet). Paro hi ja li zam je ustu pio mesto uni ver za li zmu i kosmo po li ti zmu, kada su lju di poče li o sebi da misle kao o čla no vi ma svet ske zajed ni ce. Filo zo fi su civi li zo va ni svet poče li da posma tra ju kao jedan grad, grad čove čan stva.

Sto i ci zam je, kao vode ća filo zo fi ja u hele ni stič kom sve tu, svo jim uče njem da svet čini samo jed no druš tvo dao teo rij ski izraz odno-sa pre ma sve tu toga doba. Dola ze ći do ide je da je svet jed na drža va, grad čove čan stva, sto i ci zam je ponu dio odgo vor na pro blem zajed ni ce i otu đe no sti iza zva ne pro paš ću gra da-drža ve. Nagla ša va ju ći unu traš-nju sna gu u noše nju sa život nim neda ća ma sto i ci zam je, u sve tu pre-pu nom neiz ve sno sti, ponu dio put ka sre ći poje din ca.

U osno vi sto i ci zma bilo je uve re nje da u uni ver zu mu vla da prin cip reda, koji se raz li či to nazi vao božan ska vatra, Bog, božan ski razum (logos). Ovaj vla da ju ći prin cip nala zi se u osno vi svih stva ri i sve ih pro ži ma: nji me se objaš nja vao pore dak koji je vla dao u pri ro di. Sto i ci su rasu đi va li da poš to lju di pred sta vlja ju deo uni ver zu ma isto tako dele i logos koji vla da čita vim uni ver zu mom. Logos je usa đen u sva kog čove-ka; omo gu ća va lju di ma da delu ju raz bo ri to, da shva te prin ci pe poret ka koji vla da pri ro dom. Poš to je razum neš to što svi pose du ju, ljud ska bića su u osno vi bra ća, i u osno vi su jed na ki. Razum daje poje din cu dosto-jan stvo i omo gu ća va mu da pri zna je i poš tu je dosto jan stvo dru gih. Za sto i ke, svi lju di, Grci i var va ri, slo bod ni i roblje, boga ti i siro maš ni, jed-ni dru gi ma su bli žnji, a jedan zakon, zakon pri ro de, važi za sve. Tako su sto i ci, kao i Jevre ji, doš li na pomi sao o čove čan stvu kao jed noj celi ni.

Poput Sokra ta, i sto i ci su vero va li da je spo sob nost raz miš lja nja izra zit kva li tet neke oso be, a da sre ća dola zi kada raci o nal ni deo duše savla da emo ci je. Sto i ci su, kao i Sokrat, sma tra li da poje din ci tre ba da se moral no usa vr ša va ju. Po miš lje nju sto i ka, mudri lju di ure đu ju svo je živo te pre ma pri rod nom zako nu – zako nu razu ma – koji je u osno vi uni ver zu ma. Ta har mo ni ja s logo som daje im unu traš nju sna gu da se odu pru muče nji ma koja im name ću dru gi, sud bi na, i nji ho va sop stve-na stra sna pri ro da. Gospo da re nje samim sobom i unu traš nji mir, ili sre ća, usle di će. Takvi poje din ci osta ju neu zne mi re ni neda ća ma živo-ta, jer su nji ho ve duše samo nji ho ve. Čak ni robo vi ma nije uskra će na unu traš nja slo bo da; mada su nji ho va tela pod re đe na moći nji ho vih gospo da ra, nji hov um je neza vi san i slo bo dan.


Sto i ci zam je imao dugo tra jan uti caj na zapad njač ki način raz miš-lja nja. Pre ma nekim rim skim poli tič kim teo re ti ča ri ma, Rim sko car-stvo je ispu nja va lo ideal sto i ka o svet skoj zajed ni ci u kojoj lju di raznih naci o nal no sti pred sta vlja ju gra đan stvo kojim upra vlja svet ski zakon koji odgo va ra zako nu razu ma, ili pri rod nom zako nu, koji delu je širom uni ver zu ma. Uve re nja sto i ka – da smo po pri ro di svi mi čla no vi jed-ne poro di ce, da je sva ki poje di nac važan, da raz li ke u ran gu i rasi nisu važne, da ljud ski zakon ne bi tre ba lo da se suko blja va s pri rod-nim zako nom – bilo je ugra đe no u rim sko zako no dav stvo, hriš ćan-sku misao i savre me ni libe ra li zam. Posto ji kon ti nu i tet izme đu sto ič ke misli i prin ci pa neo tu đi vih pra va nave de nih u Ame rič koj dekla ra ci ji neza vi sno sti.

Grč ka dostig nu ća: razum, slo bo da, huma ni zam

Kao i dru gi drev ni naro di, i Grci su rato va li, masa kri ra li i poro-blja va li dru ge naro de; ume li su da budu svi re pi, aro gant ni, kon tro verz-ni i pra zno ver ni; i često su krši li svo je ide a le. Ali nji ho va su dostig nu ća bila od neo spor no veli kog isto rij skog zna ča ja. Zapad na misao poči nje s Grci ma, koji su prvi defi ni sa li poje din ca na osno vu nje go vih spo sob-no sti da raz miš lja. Veli ko dostig nu će grč kog duha bilo je da se uzdig ne iznad magi je, čuda, vla sti i obi ča ja, i otkri je sred stva da se pri ro di i druš tvu dâ raci o nal ni pore dak. Svi vido vi grč ke civi li za ci je – nau ka, filo zo fi ja, umet nost, knji žev nost, poli ti ka, isto rij ski spi si – sve su se više osla nja li na ljud ski razum i sve su manje zavi si li od bogo va.

U Meso po ta mi ji i Egip tu, lju di nisu ima li pred sta vu o svo joj indi-vi du al noj vred no sti niti svest o poli tič koj slo bo di. Oni nisu bili gra đa-ni, već poda ni ci pod koman dom vla da ra čija je apso lut na vlast ima la božan sko pore klo. Takva kra ljev ska vlast nije bila namet nu ta nena-klo nje nom sta nov niš tvu već ju je ono pri hva ti lo i povi no va lo joj se na ver skoj osno vi.

Za raz li ku od njih, Grci su ostva ri li poli tič ku slo bo du. Oni su drža vu shva ta li kao zajed ni cu slo bod nih gra đa na koji stva ra ju zako ne u svom inte re su. Grci su sma tra li da su lju di u sta nju da vla da ju sami


sobom i ceni li su kada se gra đa ni aktiv no uklju ču ju u život poli sa. Za Grke, drža va je bila sred stvo koje kul ti vi še i koje dopuš ta lju di ma da žive isprav nim živo tom. Grč ki poli tič ki misli o ci doš li su do ide je o raci o nal noj ili prav noj drža vi u kojoj je zakon bio izraz razu ma a ne moći; izraz opšteg dobra zajed ni ce a ne lič nih inte re sa.

Grci su zapad noj civi li za ci ji dali i kon cep ci ju unu traš nje, ili etič ke, slo bo de: lju di mogu slo bod no da bira ju izme đu sra ma i časti, kuka vič-lu ka i dužno sti, ume re no sti i pre te ri va nja. Juna ci grč kih tra ge di ja su pati li, ne zato što su bili lut ke koji ma mani pu li šu više sile, već zato što su pose do va li slo bo du odlu či va nja. Ide ja o etič koj slo bo di dosti gla je svoj vrhu nac u Sokra to voj misli. Uob li či ti sebe pre ma ide a li ma zna-nim ljud skom umu – raz vi ti se u auto nom nu lič nost koja sama sobom upra vlja – bio je za Grke naj vi ši oblik slo bo de.

Tokom hele ni stič kog peri o da, Grci su, kao i Jevre ji pre njih, doš li do ide je uni ver za li zma, jedin stva čove čan stva. Filo zo fi sto i ci uči li su da su svi lju di, zbog svo je spo sob no sti da raz miš lja ju, u suš ti ni slič ni, i nji ma se može vla da ti istim zako ni ma. Ova ide ja se nala zi u kore nu savre me nog shva ta nja pri rod nih, ili ljud skih, pra va, koje sva ki poje di-nac sti če rođe njem.

Huma ni stič ki stav pre ma živo tu bio je u osno vi sve ga što su dosti-gli Grci. Oni su izra zi li veru u vred nost, zna čaj i dosto jan stvo poje-din ca, tra ži li su mak si mal no usa vr ša va nje ljud skih spo sob no sti, pun raz voj ljud ske lič no sti i volj no tra že nje savr šen stva. Grč ka umet nost, na pri mer, uči ni la je ljud sko telo sre diš njom tač kom pažnje, i veli ča-la ple me ni tost, dosto jan stvo, samo po u zda nje i lepo tu ljud skog bića. Cene ći ljud sku lič nost, grč ki huma ni sti nisu odo bra va li život bez ogra-ni če nja; oni su teži li da stvo re viši tip čove ka. Takav čovek bi sebe uob-li čio pre ma viso kim nor ma ma; on bi svoj život uči nio sklad nim i savr-še nim poput nekog umet nič kog dela. Takva težnja izi ski va la je napor, disci pli nu i inte li gen ci ju. Osnov no za grč ki huma ni stič ki pogled bilo je uve re nje da čovek može da ovla da sobom. Iako lju di ne mogu da izme ne tok pri ro de jer u kosmo su posto ji pore dak nad kojim ni ljud ska bića ni bogo vi nema ju kon tro lu, huma ni sti su vero va li da lju di mogu da kon tro li šu sop stve ne živo te.

Otkri va ju ći teo ret ski razum, defi ni šu ći poli tič ku slo bo du i afir mi-šu ći vred nost i poten ci jal ljud ske lič no sti, Grci su ras ki nu li s proš loš-


ću i ute me lji li raci o nal nu i huma ni stič ku tra di ci ju Zapa da. „Da nije posto ja la grč ka civi li za ci ja“, kaže pesnik V. Oden (W. H. Auden), „mi nika da ne bismo posta li u pot pu no sti sve sni, što će reći da mi nika-da ne bismo posta li, bilo to po nas dobro ili ne, u pot pu no sti ljud ska bića“.8

rimlja ni

Gra de ći svet sku zajed ni cu koja je sru ši la pre pre ke izme đu naci ja, saču vav ši i šire ći grč ku civi li za ci ju i raz vi ja ju ći raci o nal ni sistem zako-na pri men ljiv na čita vo čove čan stvo, Rimlja ni su otiš li dalje putem uni ver za li stič kih i kosmo po lit skih shva ta nja o sve tu, koja se javlja ju još u doba hele ni zma. Veli ki je domet Rima bilo pre va zi la že nje uske poli tič ke ori jen ta ci je gra da-drža ve i stva ra nje svet ske drža ve koja je uje di nja va la raz li či te naci je sve ta Sre do ze mlja. Sma tra ju ći polis jedi-nim mode lom za dobar život, Grci nisu žele li širu poli tič ku zajed ni cu i sko ro su pot pu no isklju či li stran ce iz gra đan stva. Iako su hele ni stič-ki filo zo fi pred vi de li moguć nost svet ske zajed ni ce, hele ni stič ka poli-ti ka nije mogla da je uob li či. Ali Rim je pre va zi šao ogra ni če nja men-ta li te ta gra da-drža ve i raz vio prav ni i gra đan ski sistem koji je važio širom impe ri je. Jevre ji su se odli ko va li svo jim pro ro ci ma, a Grci svo jim filo zo fi ma; duh Rima našao je izra za u zako nu i veš ti ni upra vlja nja drža vom.

Isto ri ča ri dele rim sku isto ri ju na dva širo ka peri o da: period Rim-ske repu bli ke koji je počeo 509. godi ne pre n. e. zba ci va njem etrur ske monar hi je, i na period car stva koji je zapo čeo 27. godi ne pre n. e. kada je Okta vi jan (Avgust) postao prvi rim ski impe ra tor, okon ča va ju ći pet sto ti na godi na repu bli kan ske samo u pra ve. Osvo jiv ši medi te ran ski svet i šire ći svo je zako ne i, u nekim slu ča je vi ma, pra vo na gra đan stvo raz li-či tim naro di ma, Rim ska repu bli ka je pre va ziš la paro hi ja li zam tipi čan za gra do ve-drža ve. Repu bli ka je zače la pra vac ka poli tič kom i prav nom uni ver za li zmu, koji je sazreo u dru goj fazi rim ske isto ri je, u car stvu.


Filo zo fi ja i pra vo

Glav na posle di ca eks pan zi je bio je poja čan dodir s grč kom kul-tu rom. Rimlja ni su od Grka sti ca li zna nje o nauč noj misli, filo zo fi ji, medi ci ni i geo gra fi ji. Rim ski pisci i govor ni ci kori sti li su grč ku isto ri ju, knji žev nost i reto ri ku kao uzo re. Usva ja ju ći grč ki huma ni stič ki pogled na svet, Rimlja ni su poče li da cene ljud sku inte li gen ci ju i elo kvent nu i ele gant nu pro zu i poe zi ju. Boga ti Rimlja ni zadr ža li su grč ke tuto re, pesni ke i filo zo fe u svo jim kuća ma i sla li svo je sino ve na ško lo va nje u Ati nu. Tako su Rimlja ni na stva ra lač ki način usva ja li grč ka dostig nu ća i pre no si li ih dru gi ma, pro ši ru ju ći orbi tu hele ni zma.

Sto i ci zam je bio glav na filo zo fi ja rim skog sve ta, a nje go vi vode ći pred stav ni ci bili su Cice ron, Sene ka, Epik tet i Mar ko Aure li je. Nasta-vlja ju ći raci o nal nu tra di ci ju grč ke filo zo fi je, rim ski su sto i ci sma tra li da sve tom vla da razum i ceni li ljud ski inte lekt. Poput Sokra ta, i oni su tra ga li za naj ve ćim dobr om na ovom sve tu, a ne u zagrob nom živo tu, i nisu vide li sna gu koja bi bila veća od ljud skog duha. Moral ne vred-no sti su se sti ca le samo razu mom. Poje di nac je bio samo do vo ljan i u pot pu no sti je zavi sio od raci o nal nih spo sob no sti za sti ca nje zna nja i činje nje dobrih dela. Sto i ci su ceni li samo svoj nu lič nost koja posti že vrli nu i mudr ost raci o nal nom kon tro lom svog živo ta. Sto ič ka dok tri na da svi lju di pri pa da ju zajed nič kom čove čan stvu, zbog svo je spo sob no-sti da rasu đu ju, pokla pa la se s potre ba ma više na ci o nal nog Rim skog car stva.

Izra ža va ju ći žud nju Rima za poret kom i prav dom, pra vo je pred-sta vlja lo veli ko zaveš ta nje zapad noj civi li za ci ji. U toku peri o da šire-nja Repu bli ke van gra ni ca Ita li je, dodir s Grci ma i dru gim naro di ma doveo je do raz vo ja među na rod nog pra va (ius gen ti um), ogran ka rim-skog pra va, koje je bilo spoj rim skog gra đan skog pra va s prin ci pi ma selek tiv no izvu če nim iz prav ne tra di ci je Grka i dru gih naro da. Rim-ski prav ni ci poi sto ve ći va li su ius gen ti um s pri rod nim pra vom (ius natu ra le) sto i ka. Prav ni ci su govo ri li da pra vo tre ba da je usa gla še no s raci o nal nim prin ci pi ma neo dvo ji vim od pri ro de – jed no o bra znim nor ma ma koje raci o nal ni lju di mogu da pre po zna ju. Slu že ći pove zi-va nju raz li či tih naro da, među na rod no se pra vo ukla pa lo u potre be svet ske impe ri je i u ide a le sto i ka, i kako je to ista kao Cice ron: „Istin sko


pra vo je ispra van razum u sagla sno sti s pri ro dom; ono ima uni ver zal-nu pri me nu, nepro men lji vo je i več no. I neće biti nika kvih raz li či tih zako na u Rimu i u Ati ni, ili raznih zako na sada i u buduć no sti, već će jed no več no i nepro men lji vo pra vo važi ti za sve naci je i sva vre me na.“9 Među na rod no pra vo je poče lo da se pri me nju je širom impe ri je iako nika da nije u pot pu no sti zame ni lo lokal ne zako ne. Gle da no oči ma zako na, gra đa nin nije bio Siri jac ili Brit ili Špa nac, već Rimlja nin.

dostig nu ća rima

Rim je osta vio Zapa du boga to nasle đe koje je opsta lo veko vi ma. Ide ja o svet skoj impe ri ji obje di nje noj opštim pra vom i efi ka snom vla-dom nika da nije zamr la. Tokom veko va koji su usle di li posle pada Rima lju de je i dalje pri vla či la ide ja o uje di nje nom i mir nom sve tu--drža vi. Negu ju ći filo zo fi ju, knji žev nost, nau ku i umet nost drev-ne Grč ke i una pre đu ju ći ih, Rim je oja čao teme lje kul tur ne tra di ci je Zapa da. Latin ski, jezik Rima, živeo je još dugo i poš to je Rim išče zao. Crkve ni oci Zapa da pisa li su na latin skom, i u toku sred njeg veka latin-ski je bio jezik nau ke, knji žev no sti i pra va. Iz latin skog su pro is te kli ita li jan ski, fran cu ski, špan ski, por tu gal ski i rumun ski. Kada je Rim sko car stvo palo, rim sko pra vo, suš ti na izra za rim skog duha, pre sta lo je da se kori sti u Zapad noj Evro pi. Poste pe no uvo đe no u dva na e stom veku, poče lo je da sači nja va osno vu opšteg pra va u svim zemlja ma Zapa da izu zev u Bri ta ni ji i zemlja ma nje nog kul tur nog kru ga. Konač no, hriš-ćan stvo, osnov na reli gi ja Zapa da, rođe no je unu tar Rim skog car stva i na nje ga su umno go me uti ca li rim sko pra vo i orga ni za ci ja.

rano hriš ćan stvo: svet ska reli gi ja

I dok su pove re nje u ljud ski razum i nada u sre ću na ovom sve tu ble de li tokom posled njih veko va Rim skog car stva, jedan novi pogled


na svet počeo je da se učvrš ću je. Pri sut no u filo zo fi ji (naro či to u neo-pla to ni zmu, koji je težio da dostig ne apso lut no ne pomo ću razu ma već putem duhov ne opi je no sti – mistič nog isku stva) i popu lar no među ori jen tal nim reli gi ja ma, ovo shva ta nje je nagla ša va lo bek stvo iz sve ta pri nu de i spa ja nje s višom real noš ću. Hriš ćan stvo se raz vi ja lo i širi lo u okvi ru kla si ci zma u opa da nju i uzdi za nja več nog živo ta. Kao odgo-vor na opa da nje hele ni zma, hriš ćan stvo je ponu di lo raz log zbog koga je vred no žive ti u duhov no raz o ča ra nom grč ko-rim skom sve tu: nadu u lič nu besmrt nost. Tri jumf hriš ćan stva ozna čio je ras kid s kla sič nom anti kom i novu eta pu u evo lu ci ji Zapa da jer je posto ja la osnov na raz-li ka izme đu kla sič nog i hriš ćan skog poi ma nja Boga, poje din ca i svr he živo ta.

Tri jumf hriš ćan stva dovo di se u vezu s odgo va ra ju ćim opa da njem vital no sti hele ni zma i pome ra nja kul tur ne emfa ze – skre ta nja od razu-ma ka emo ci ja ma i otkro ve nju. Nude ći uteš na reše nja za egzi sten ci-jal ne pro ble me živo ta i smr ti, reli gi ja je poka za la veću spo sob nost da pokre ne ljud ska srca nego što je to uspeo da uči ni razum. Hele ni zam je izu meo oru đa raci o nal ne misli, ali moć mit skog nika da nije bila u pot-pu no sti poti snu ta. U vre me poznog Rim skog car stva, nau ka i filo zo fi ja nisu bile u sta nju da se tak mi če s misti ci zmom i mitom. Miste ri o zni kul to vi, koji su obe ća va li lič no spa se nje, širi li su se i sti ca li sled be-ni ke. Neo pla to ni sti su žude li za mistič nim sje di nja va njem s Jed nim. Astro lo gi ja i magi ja, koje su nudi le nat pri rod na objaš nje nja za delo-va nja pri ro de, tako đe su bile popu lar ne. Ovo skre ta nje od raci o nal nih i ovo ze malj skih vred no sti omo gu ći lo je da se utre put hriš ćan stvu. Grč ko -rim skom sve tu koji je stag ni rao i bio duhov no iscr pljen, hriš-ćan stvo je pru ži lo živo tu nov smi sao i ponu di lo novu nadu raz o ča ra-nim lju di ma.

Hriš ćan ska poru ka božan skog Spa si te lja, bri žnog Oca, i brat ske lju ba vi, nadah nji va la je lju de neza do volj ne posto je ćim sve tom, koji nisu ose ća li pri vr že nost gra du ili impe ri ji, koji nisu mogli da pro na đu nadah nu će u filo zo fi ji i koji su pati li od dubo kog ose ća nja usa mlje-no sti. Hriš ćan stvo je ponu di lo poje din cu ono što grad-drža va i rim-ski svet-drža va nisu mogli: dubok lič ni odnos s Bogom, bli sku vezu s višom real noš ću i član stvo u jed noj zajed ni ci ver nih koji bri nu jed ni o dru gi ma.


Nagla ša va ju ći inte lekt i samo po u zda nje, grč ko-rim ska misao nije zado vo lja va la emo tiv ne potre be obič nog čove ka. Hriš ćan stvo se obra-ća lo upra vo tom nedo stat ku u grč ko-rim skom pogle du na svet. Siro-maš ne, ugnje te ne i roblje, pri vu kli su lič nost, život, smrt i vas kr snu će Isu sa Hri sta, nje go va lju bav pre ma svi ma i nje go va bri ga za napa će no čove čan stvo. Oni su naš li duhov nu podrš ku u reli gi ji koja je pru ža la ruku lju ba vi i uči la da vre dan čovek ne mora da bude otme nog pore-kla, bogat, obra zo van ili talen to van. Lju di ma opte re će nim neda ća ma i uža snu tim pred smr ću, hriš ćan stvo je ponu di lo obe ća nje več nog živo ta, car stvo nebe sko gde će ih teši ti Bog otac. Tako je hriš ćan stvo obič nom čove ku dalo ono što ari sto krat ske vred no sti grč ko-rim ske civi li za ci je uglav nom nisu – nadu i ose ća nje dosto jan stva.

Hriš ćan stvo i grč ka filo zo fi ja

Hriš ćan stvo je stvo ri lo sin te zu jevrej ske i grč ko-rim ske tra di ci je. Poš to je poni klo iz juda i zma, ono je asi mi lo va lo jevrej ski mono te i-zam i moral nu misao pro ro ka i zadr ža lo Sta ri zavet kao bož ju reč. U svom raz vo ju nova reli gi ja je usva ja la ele men te grč ke filo zo fi je. Ali, posto ja la je bor ba izme đu kon zer va ti va ca, koji su odbi ja li da išta ima-ju s pagan skom filo zo fi jom, i onih ver ni ka koji su pri zna va li vred nost grč ke misli za hriš ćan stvo.

Za kon zer va tiv ne crkve ne oce, kla sič na filo zo fi ja bila je u osno-vi pogreš na zato što nije pro iz la zi la iz božan skog otkro ve nja. Kao konač ni izraz bož je isti ne, hriš ćan stvo je zame ni lo i pagan sku filo-zo fi ju i pagan ske reli gi je. Kon zer va tiv ci su se pla ši li da bi izu ča va nje kla sič nih auto ra pot ko pa lo hriš ćan ski moral (zar Pla ton nije pred la-gao zajed ni cu žena i zar se dram ski pisci nisu bavi li žesto kim stra-sti ma?), i pro mo vi sa lo jeres (zar kla sič na lite ra tu ra nije bila pre pu na delo va koji su se odno si li na pagan ske bogo ve?). Za crkve ne oce nije moglo biti nika kvog kom pro mi sa izme đu grč ke filo zo fi je i hriš ćan-skog otkro ve nja.

Neki od prvih crkve nih ota ca, među tim, bra ni li su vred nost izu ča-va nja kla sič ne lite ra tu re. Tvr di li su da grč ka filo zo fi ja pose du je neja san


odsjaj bož je isti ne, jedan pret hriš ćan ski uvid u božan sku mudr ost. S Hri stom se ispra vi lo i ispu ni lo shva ta nje do koga se doš lo filo zof skim umom. Pozna va nje grč ke filo zo fi je, tvr di li su oni, poma ga lo je hriš ća-ni nu da svo ja uve re nja obja sni na logi čan način i da razlo žno ras pra vlja s pagan skim kri ti ča ri ma o hriš ćan skom uče nju.

Kori ste ći jezik i kate go ri je grč ke filo zo fi je, hriš ćan ski su inte lek tu-al ci pre o bra zi li hriš ćan stvo od jed no stav nog etič kog kre da u teo rij ski sistem – teo lo gi ju. Ovaj napor da se iska žu hriš ćan ska vero va nja izra-zi ma grč kog raci o na li zma poznat je kao hele ni za ci ja hriš ćan stva. Grč-ka filo zo fi ja omo gu ći la je hriš ća ni ma da raci o nal nim izra zi ma obja-sne posto ja nje Boga i otkro ve nje. Hri stos je pred sta vljen kao božan ski logos (razum) u ljud skom obli ku. Uče nje sto i ka da su svi lju di u osno vi jed na ki, zato što dele jedin stven razum, moglo se for mu li sa ti hriš ćan-skim izra zi ma – da su svi sje di nje ni u Hri stu. Hriš ćan sko otkro ve nje moglo je da asi mi lu je sto ič ku eti ku, koja je nagla ša va la ume re nost, samo kon tro lu i brat stvo. Naro či to u pla to ni zmu, koji je pra vio raz li ku izme đu sve ta koji se može opa zi ti čuli ma i onog višeg reda, dostup-nog inte lek tu, hriš ćan ski su misli o ci naš li pri klad no sred stvo da izra ze svo ja uve re nja. Hriš ća ni su sma tra li da u bož jem umu posto je savr še ne i uni ver zal ne For me, ili Ide je, za koje je Pla ton tvr dio da pred sta vlja ju pra vi cilj zna nja i izvor etič kih nače la

To što se crkve na dok tri na nasta vlja la na grč ku filo zo fi ju od ogrom ne je važno sti: to je zna či lo da nepro ce nji vo dostig nu će grč kog uma, raci o nal na misao, nije bila izgu blje na. Ali hele ni za ci ja hriš ćan-stva nije bila tri jumf nad hele ni zmom. Grč ka je filo zo fi ja mora la da žrtvu je svo ju osnov nu auto no mi ju potre ba ma hriš ćan skog otkro ve-nja – razum je morao da se uklo pi u hriš ćan ski okvir. Šta vi še, iako je hriš ćan stvo isko ri sti lo grč ku filo zo fi ju, hriš ćan ska isti na je na kra ju poči va la na veri, a ne na razu mu.

sve ti avgu stin: hriš ćan ski pogled na svet

U toku rane isto ri je hriš ćan stva, mno gi uče ni lju di, „crkve ni oci“, objaš nja va li su i bra ni li crkve na uče nja. Naj va žni ji hriš ćan ski teo re ti-


čar u poznom Rim skom car stvu bio je sve ti Avgu stin (354–430. n. e.), biskup u Hipu u sever noj Afri ci i autor knji ge O drža vi bož joj. Avgu-stin je postao glav ni tvo rac hriš ćan skog pogle da na svet koji je nasle dio kla si ci zam na umo ru.

Godi ne 410, kada je Avgu stin imao oko pede set godi na, Vizi go ti su poko ri li Rim – bio je to poraz za koji kla sič na svest nije bila sprem na. Širom Car stva lju di su bili u pani ci. Paga ni su kri vi li hriš ćan stvo za tu tra ge di ju. Čak su i hriš ća ni izra ža va li svo je nespo koj stvo. Zbog čega i pra ved ni da pate? Gde je bilo car stvo bož je na zemlji, koje je pro ro-ko va no? U delu O drža vi bož joj, Avgu stin je zastu pao stav da glav na bri ga hriš ća na ne tre ba da bude zemalj ska drža va. Neda će Rima, pre-ma tome, ne bi tre ba lo nepo treb no da uzne mi ra va ju hriš ća ne, jer je pra vi hriš ća nin gra đa nin jed ne nebe ske drža ve koju nika ko ne mogu poro bi ti var var ski nezna boš ci već će ona več no tra ja ti. U pore đe nju s bož jom nebe skom drža vom, pro past Rima bila je neva žna. Ono što je zai sta bilo važno u isto ri ji, rekao je Avgu stin, nije nasta nak ili nesta nak gra do va i car sta va, već odla zak poje din ca u raj ili u pakao.

Među tim, Avgu stin nije sma trao da je svo jom smr ću Hri stos svi ma otvo rio vra ta neba. Veći na lju di su poroč ni greš ni ci osu đe ni na več nu kaznu, rekao je Avgu stin. U ljud skom druš tvu svu da uoča va mo

lju bav pre ma stva ri ma koje su tako taš te... i stva ra ju tako mno go bola u srcu, nevo lja, tuge i stra ho va nja; takve izo pa če ne rado sti u nespo ra zu mi-ma, bor bi i ratu... takve pre va re i kra đe i pljač ke; takva... ubi stva i zlo či ne, svi re po sti i divljaš tva, beza ko nje i požu du; sve bestid ne stra sti neči stih... gre ho ve pro tiv reli gi je... neprav de pre ma našim suse di ma... pre va re, laži, lažna sve do če nja, nasi lje nad lju di ma i imo vi nom.10

Avgu stin je sma trao da samo mali broj lju di pose du je dar vere i obe ća nje neba. Lju di ne mogu samo sop stve nim napo rom da savla da ju greš nu pri ro du; moral na i duhov na obno va ne poti če iz sna ge ljud ske volje već od bož je milo sti. Mali broj obda re nih bož jom miloš ću sači-nja va bož ju drža vu. Veći na sta nov ni ka zemalj ske drža ve osu đe na je na več nu kaznu u paklu. Posto ji več ni sukob izme đu te dve drža ve i izme-đu nji ho vih sta nov ni ka; jed na drža va pred sta vlja greh i poroč nost, ona dru ga bož ju isti nu i savr šen stvo. Za Avgu sti na, naj vi še dobro nije na ovo me sve tu već je u več nom živo tu s Bogom. Ovo nje go vo raz li ko va-


nje višeg sve ta savr šen stva i nižeg sve ta iskva re no sti ima lo je uti ca ja tokom čita vog sred njeg veka.

Avgu stin je odba ci vao karak te ri stič no obe lež je kla sič nog huma-ni zma, auto no mi ju miš lje nja. Za nje ga, kraj nja se mudrost ne može dosti ći samo putem raci o nal nog raz miš lja nja; vera tre ba da vodi miš-lje nje. Bez vere ne može biti ni pra vog zna nja, ni pra vog raz u me va nja. Filo zo fi ja nema nika kvu vred nost ako prvo ne pri hva ti kao apso lut no izve sno posto ja nje Boga i auto ri tet nje go vog otkro ve nja. Tako je Avgu-stin podr žao prven stvo vere, ali nije oba ve zno sma trao razum nepri ja-te ljem vere i nije bio pri sta li ca uki da nja raci o nal nog rasu đi va nja. Ono što je on zame rao kla sič nom sta vu bilo je to da se samo raz miš lja njem može sti ći do mudro sti. Mudr ost za kojom je Avgu stin tra gao, bila je hriš ćan ska mudr ost, bož je otkro ve nje čove čan stvu. Pola ziš te za tu mudr ost, kako je govo rio, bili su vera u Boga i Sve to pismo. Za Avgu-sti na, seku lar no zna nje samo po sebi ne vre di mno go; pra vi zna čaj zna nja leži u nje go voj ulo zi sred stva za raz u me va nje bož je volje. Avgu-stin je pri la go dio kla sič nu inte lek tu al nu tra di ci ju potre ba ma hriš ćan-skog otkro ve nja.

S Avgu sti nom, pogled na svet kla sič nog huma ni zma usred sre đen na čove ka – koji je veko vi ma trpeo tran sfor ma ci je – ustu pio je mesto pogle du na svet usred sre đe nom na Boga. Ispu nje nje bož je volje, a ne pot pun raz voj jud skih spo sob no sti, posta lo je cen tral na pre o ku pa ci ja živo ta.

Hriš ćan stvo i kla sič ni huma ni zam: alte r na tiv ni pogle di na svet

Hriš ćan stvo i kla sič ni huma ni zam su dve glav ne kom po nen te zapad ne tra di ci je. Vred nost koju savre me na zapad na civi li za ci ja pri-da je poje din cu pro is ti če iz kla sič nog huma ni zma i judeo-hriš ćan ske tra di ci je. Kla sič ni huma ni sti su vero va li da vred nost poje din ca poti če iz spo sob no sti jedin ke da rasu đu je, da uob li ča va svo ju lič nost pre ma meri li ma razu ma. Hriš ćan stvo tako đe sta vlja važan akce nat na poje-din ca. Pre ma hriš ćan skom shva ta nju Bog bri ne o sva kom poje din cu, on želi da se lju di pra ved no pona ša ju i da uđu u raj; Hri stos je umro za


sve, zato što voli čove čan stvo. Hriš ćan stvo podr ža va aktiv nu lju bav i iskre nu bri gu pre ma bli žnji ma.

Ali hriš ćan stvo i kla sič ni huma ni zam isto tako pred sta vlja ju dva bit no raz li či ta pogle da na svet. Tri jumf hriš ćan skog gle diš ta ozna čio je ras kid s osnov nim zna če njem kla sič nog huma ni zma; uka zi vao je na kraj antič kog sve ta i poče tak jed nog novog doba vere, sred njeg veka. S pobe dom hriš ćan stva, kraj nja svr ha živo ta se pro me ni la. Cilj živo ta više nije bilo dosti za nje savr šen stva na ovo me sve tu, pot pu nim i kre a-tiv nim raz vo jem ljud skih spo sob no sti, već dosti za nje spa se nja u nekoj nebe skoj drža vi. Dostig nu ća čove ka na ovo me sve tu ne dose žu dale ko uko li ko on ne pri hva ti Boga i nje go vo otkro ve nje.

Pre ma kla sič nom shva ta nju, isto ri ja nema kraj nji cilj, niti ika kvo kraj nje zna če nje; peri o di sre će i bede bes ko nač no se pona vlja ju. Pre ma hriš ćan skom uve re nju, isto ri ja je ispu nje na duhov nim zna če njem. To je dubo ka dra ma poje di na ca koji se bore da pre va zi đu svoj prvo bit-ni greh kako bi mogli da dostig nu več no bla žen stvo na onom sve tu. Isto ri ja je poče la Ada mo vim i Evi nim prko še njem Bogu, a zavr ši će se kada se Hri stos vra ti na zemlju, kada zlo bude isko re nje no, kada ovla-da bož ja volja.

Kla si ci zam je sma trao da nema višeg auto ri te ta od razu ma; rano hriš ćan stvo je uči lo da je, bez Boga kao pola zne tač ke, zna nje bez obli-ka besmi sle no i sklo no greš ka ma. Kla si ci zam je sma trao da su etič ka meri la bili zako ni pri ro de koje razum može da spo zna. Ljud ske jedin-ke razu mom mogu da dođu do onih vred no sti pomo ću kojih tre ba da regu li šu svo je živo te. Razum će im omo gu ći ti da upra vlja ju želja ma i voljom; on će im poka za ti gde je u nji ho vom pona ša nju bila greš-ka i nau či ti ih kako da to ispra ve. Rano hriš ćan stvo, s dru ge stra ne, sma tra lo je da etič ka meri la pro iz la ze iz bož je volje. Bez povi no va nja bož jim zapo ve sti ma, lju di će osta ti zau vek greš ni; ljud ska volja koja je u osno vi greš na, ne može se pre o bra zi ti pod sti ca ji ma razu ma. Samo kada se poje di nac okre ne Bogu tra že ći oproš taj i usme re nje – pro na ći će unu traš nju sna gu da savla da svo ju greš nu pri ro du. Lju di ne mogu da se usa vr še uz pomoć nauč nog zna nja; duhov ni uvid i vera u Boga mora ju da slu že kao prvi prin cip nji ho vih živo ta.

U kla si ci zmu, kraj nje dobro tre ba lo je tra ži ti kroz neza vi snu misao i akci ju; u hriš ćan stvu, kraj nje dobro dola zi kroz spo zna ju Boga,


posluš nost i lju bav pre ma nje mu. U ranom hriš ćan stvu dobar život se nije poi sto ve ći vao s ovo ze malj skim dostig nu ći ma već s več nim živo-tom. Ula zak u car stvo bož je sva ko me mora da pred sta vlja glav ni cilj u živo tu. Tokom hilja du godi na koje su usle di le, ova raz li ka izme đu neba i zemlje, ovaj, ono me sve tu okre nut, teo cen trič ni pogled, defi ni-sa će duh Zapa da.

pre po ru ke za čita nje

Drev ni Bli ski istokFrank fort, Hen ri, Anci ent Egyptian Reli gion (1948).Frank fort, Hen ri i dr., The Intel lec tual Adven tu re of Anci ent Man (1946);

džep no izda nje je obja vlje no pod naslo vom Befo re Phi lo sophy.Mosca ti, Saba ti no, The Face of the Anci ent Ori ent (1962). Saggs, H. W. F., Civi li za tion Befo re Gre e ce and Rome (1989). Wil son, John A., The Cul tu re of Anci ent Egypt (1951).

Drev ni Jevre jiAnder son, Ber nhard, Under stan ding the Old Testa ment, dru go izda nje (1966). Boadt, Law ren ce, Rea ding the Old Testa ment (1984). Bright, John, A History of Israel (1972). Heschel, Abra ham, The Prop hets, dve knji ge (1960). Kauf mann, Yehez kel, The Reli gion of Israel (1960).Scott, R. B.U., The Rele van ce of the Prop hets (1968). Sna ith, N. H., The Dis tin cti ve Ide as of the Old Testa ment (1964).

Grč kaBoard man, John, sa sarad ni ci ma, prir., The Oxford History of the Clas si cal

World (1986). Cople ston, Fre de rick, A History of Phi lo sophy, I (1962).Cor nford, F. M., Befo re and After Soc ra tes (1968). Dodds, E. R., The Gre eks and the Irra ti o nal (1957). Fer gu son, John, The Heri ta ge of Hel le nism (1973). Gut hrie, W. K. C., The Gre ek Phi lo sop hers from Tha les to Ari sto tle (1960). Hadas, Moses, Hel le ni stic Cul tu re (1972). Jae ger, Wer ner, Pai de ia: The Ide als of Gre ek Cul tu re, tri knji ge (1939–1944).


Jones, W. T., A History of Western Phi lo sophy, I (1962).Lloyd, G. E. R., Early Gre ek Sci en ce (1970). Peters, F. E., The Har vest of Hel le nism (1970). Robin son, J. M., An Intro duc tion to Early Gre ek Phi lo sophy (1968). Snell, Bru no, The Disco very of the Mind (1953).Taylor, A. E., Soc ra tes (1951). Ver nant, Jean-Pi er re, The Ori gins of Gre ek Tho ught (1982).

Rim i rano hriš ćan stvoArmstrong, A. H., i Mar cus, R. A., Chri stian Faith and Gre ek Phi lo sophy

(1960). Ben ko, Step hen, Pagan Rome and the Early Chri sti ans (1984). Boa rd man, John, sa sarad ni ci ma, prir., The Oxford History of the Clas si cal

World (1986). Clar ke, M. L., The Roman Mind (1968). Coc hra ne, C. N., Chri sti a nity and Clas si cal Cul tu re (1957). Dodds, E. R., Pagan and Chri stian in an Age of Anxi ety (1965). Jae ger, Wer ner, Early Chri sti a nity and Gre ek Pai de ia (1961). Meeks, Wayne A., The Moral World of the First Chri sti ans (1986). Nock, A. D., St. Paul (1963).Nock, A. D., Early Chri sti a nity and Its Hel le ni stic Bac kgro und (1964). Peli kan, Jaro slav, The Chri stian Tra di tion (1971). Per kins, Phe me, Rea ding the New Testa ment (1978). Segal, Allan F., Rebec ca’s Chil dren (1986). Ward man, Alan, Rome’s Debt to Gre e ce (1976). Whi te, Lynn, prir., The Tran sfor ma tion of the Roman World (1973).

InteleKtualna IstorIja evrope · 2020. 9. 23. · Preveo s engleskog Đorđe Krivokapić...

Documents

Transcript of InteleKtualna IstorIja evrope · 2020. 9. 23. · Preveo s engleskog Đorđe Krivokapić...