SadrajUvod ...................................................................................................................... 1 Nain rada............................................................................................................... 2 Termika tehnologija ............................................................................................... 3 Piezoelektrina tehnologija .................................................................................... 4 Opaanje boja ....................................................................................................... 6 Stvaranje boje ....................................................................................................... 7 Kvalitet tampe ...................................................................................................... 8 Upravljanje bojom ................................................................................................ 10 Mastilo .................................................................................................................. 13 Papir ...................................................................................................................... 14 Zakljuak .............................................................................................................. 16 Literatura .............................................................................................................. 17

UvodIako su ink-jet tampa i mogli da se nabave 1980-ih godina, tek su im 1990-ih cene pale dovoljno da ova tehnologija postane ire rasprostranjena. Firma Canon tvrdi da su oni izumeli ono to se naziva "bubble jet" tehnologijom 1977. godine, kada je jedan istraiva zagrejanom lemilicom slu ajno dodirnuo pric napunjen mastilom. Toplota je istisnula kap mastila iz igle prica, i tako je po ela da se razvija jedna nova metoda tampanja. Ink-jet tampa i su ostvarili brz tehnoloki napredak u poslednjih nekoliko godina. Trobojni tampa je na tritu ve nekoliko godina i u inio je dostupnim tampanje u boji pomou ink-jet tehnologije, ali, kako je etvorobojni model postao jeftiniji za proizvodnju, zamenljivi model kertrida je postepeno izaao iz upotrebe. Kao to se i o ekivalo, ink-jet tampa i su bili mnogo privla niji za trite nego laserski tampa i; njihova mogunost da proizvode boju je ono to ih ini tako popularnim me u kunim korisnicima. Od kraja 1990-ih godina, kada je cena laserskih kolor tampa a po ela da dostie nivoe dostupne kunim korisnicima, ova prednost je postala neto manja. Me utim, u to vreme su razvijeni ink-jet tampa i sa fotografskim kvalitetom tampe, to im je u mnogome pomoglo da zadre prednost u domenu boje. Od kada je prona en ink-jet tampa , tampanje u boji je postalo veoma popularno. Istraivanja na polju ink-jet tehnologije stalno napreduju, sa svakim novim proizvodom na tritu koji pokazuje napretke u performansi, upotrebljivosti i kvalitetu tampe. Kako se proces usavravanja nastavlja, cene ink-jet tampa a nastavljaju da padaju.

1

Maturski rad tampa i

INK-JET

Nain radatampanje pomou ink-jet tampa a, kao i lasersko, spada u ne udarni metod. trcaljke isputaju mastilo kada pre u preko vie razli itih moguih medijuma, a rad ink-jet tampa a je mogue lako vizuelno predstaviti: te no mastilo se u tankom mlazu nanosi na papir da bi se formirala slika. Glava tampa a skenira stranicu u horizontalnim trakama, koristei sklop motora da bi se pomerala sleva na desno i nazad, dok drugi sklop motora postepeno vertikalno pomera papir. Kada je jedna traka slike odtampana papir se pomera, spreman za tampanje sledee trake. Da bi se proces ubrzao, glava tampa a ne tampa samo po jedan red piksela pri svakom horizontalnom prolasku, ve istovremeno tampa i jedan vertikalni niz piksela. Kod obi nog ink-jet tampa a, glavi je potrebno oko pola sekunde da odtampa jednu traku du stranice. Poto je papir formata A4 irok oko 8,5 in a, a ink-jet tampa i rade pri najmanjoj brzini od 300 dpi (dots per inch - ta aka po in u), to zna i da du jedne stranice ima najmanje 2475 ta aka. Zato glava za tampanje ima oko 1/5000-ti deo sekunde na raspolaganju da odgovori da li posmatrana ta ka treba ili ne treba da se tampa. Postoji vie vrsta ink-jet tehnologije ali naj ea je DOD ("drop on demand" - kapni kad se trai). Ovo funkcionie tako to se sitne kapi mastila istiskuju na papir kroz male trcaljke. Koli inu mastila koje se istisne na odre enu stranu odre uje upravlja ki softver koji diktira koje e trcaljke i kada da isputaju mastilo. trcaljke koje koriste ink-jet tampa i su veoma tanke, i kod starijih modela su se lako zapuavale. Kod modernih ink-jet tampa a ovo retko predstavlja problem, ali menjanje kertrida i dalje moe da bude nezgodno kod nekih maina. Jo jedan problem sa ink-jet tehnologijom je taj to mastilo ima

2

Maturski rad tampa i

INK-JET

tenju da se razmae odmah nakon tampanja, ali se ovo tako e drasti no poboljalo tokom poslednjih nekoliko godina razvojem novih ink-jet sklopova.

Termika tehnologijaNajvei broj ink-jet tampa a koristi termi ku tehnologiju, kod koje se primenjuje toplota da bi se mastilo fiksiralo na papiru. Ova metoda obuhvata tri glavne etape. Usled zagrevanja mastila, u trcaljki se formira mehuri koji se pod pritiskom rasprsne i mastilo kapne na papir. Tada mehuri splasne usled hla enja elementa, a vakuum koji pri tome nastaje povla i novu koli inu mastila iz rezervoara na mesto onog koje je prethodno izba eno. Ovo je metod kojim se najradije slue firme Canon i Hewlett-Packard. Termi ka tehnologija namee izvesna ograni enja u procesu tampanja, pri kome, kakvo god mastilo koristili, ono mora biti otporno na toplotu, poto je proces fiksiranja zasnovan na zagrevanju. Korienje toplote kod termi kih tampa a stvara potrebu i za procesom hla enja, to tampanju dodaje kratko reimsko vreme.

3

Maturski rad tampa i

INK-JET

Siuni elementi za zagrevanje koriste se da bi se kapljice mastila izbacile kroz trcaljke glave tampa a. Dananji termi ki ink-jet tampa i imaju glave koje sadre ukupno izme u 300 i 600 trcaljki, od kojih svaka ima pre nik kao ljudska vlas (priblino 70 mikrona). One daju kapljice zapremine od oko 8 do 10 pikolitara (pikolitar je10-12litra), i veli ine ta aka izme u 50 i 60 mikrona u pre niku. Pore enja radi, najmanja veli ina ta ke vidljiva golim okom je oko 30 mikrona. Mastila tirkizno plave, purpurno crvene i ute boje se obi no dobijaju preko kombinovane glave tampa a CMY (cyan, magenta, yellow - tirkizno, purpurno, uto). Nekoliko malih kapi mastila u boji - obi no izme u etiri i osam - moe da se kombinuje da bi se dobila ta ka promenljive veli ine, ira paleta boja bez polutonova i finiji polutonovi. Crno mastilo, koje se obi no zasniva na veim molekulima pigmenta, dobija se iz zasebne glave tampa a, u veim kapljicama zapremine oko 35 pikolitara. Gustina trcaljki, koja odgovara prirodnoj rezoluciji tampa a, kree se izme u 300 i 600 ta aka po in u, sa poboljanom rezolucijom od 1200 ta aka po in u koja postaje sve dostupnija. Brzina tampanja je prvenstveno funkcija u estalosti kojom trcaljke mogu da izbacuju mastilo i irine koju tampa glava tampa a. To je tipi no oko 12 MHz i pola in a respektivno, to daje brzine tampanja izme u 4 i 8 stranica u minutu (ppm) kod monohromatskog teksta i 2 do 4 stranice u minutu kod teksta i slika u boji.

Piezoelektrina tehnologijaVlasni ka ink-jet tehnologija firme Epson koristi piezo kristal postavljen na zadnjoj strani rezervoara za mastilo. To je veoma sli no membrani zvu nika vibrira kada struja proti e kroz njega, tako da kad god se trai ta ka,4

Maturski rad tampa i

INK-JET

struja se dovodi do piezo elementa, element se ugiba i na taj na in istiskuje kapljicu mastila iz trcaljke. Piezo metod ima vie prednosti. Ovaj proces doputa veu kontrolu nad oblikom i veli inom istisnute kapljice. Siune oscilacije unutar kristala doputaju da dimenzije kapljica budu manje, a samim tim gustina trcaljki vea. Uz to, za razliku od termi ke tehnologije, mastilo ne mora da se zagreva i hladi izme u dva ciklusa. Ovo tedi vreme, a pri proizvodnji mastila vie se obraa panja na njegova upijajua svojstva nego na mogunost da izdri visoke temperature. To prua veu slobodu za razvijanje novih hemijskih svojstava mastila. Najnoviji vodei ink-jet tampa i firme Epson imaju crno-bele glave za tampanje sa 128 trcaljki, a kolor (CMY) glave za tampanje sa 192 trcaljke (64 za svaku boju), to upuuje na prirodnu rezoluciju od 700 ta aka po in u. Poto piezo procesom mogu da se dobiju male i savreno oblikovane ta ke sa velikom preciznou, firma Epson moe da ponudi poboljanu rezoluciju od 1440 pomou 720 ta aka po in u, mada se ovo postie tako to glava za tampanje prelazi dva puta preko papira, to za posledicu ima smanjenje brzine tampanja. Mastila koja je firma Epson proizvela za upotrebu u piezo tehnologiji su bazirana na rastvara u i sue se izuzetno brzo. Ona prodiru kroz papir i zadravaju svoj oblik, a ne razlivaju se po njegovoj povrini, to ini da se ta ke me usobno stapaju,. To za rezultat ima veoma visok kvalitet tampe, naro ito na papiru sa premazom ili sjajnom papiru.

5

Maturski rad tampa i

INK-JET

Opaanje bojaVidljiva svetlost pada izme u 380 nm (ljubi asta) i 780 nm (crvena) na elektromagnetnom spektru i nalazi se izme u ultraljubi aste i infracrvene svetlosti. Bela svetlost obuhvata priblino jednake proporcije svih vidljivih talasnih duina i, kada ona pada na neki objekat ili kroz njega prolazi, neke talasne duine se apsorbuju, a druge se reflektuju ili prenose. Svetlost koja se reflektuje ili prenosi je ta koja daje predmetima boju koja se opaa. Na primer, lie je zeleno zato to hlorofil apsorbuje svetlost na crvenom i plavom kraju spektra i reflektuje zeleni deo koji je izme u njih. "Temperatura" izvora svetlosti, izmerena u Kelvinovim stepenima (K), uti e na opaanje boje predmeta. Bela svetlost, kao ona koju emituju fluorescentne lampe u televizoru ili blic na fotografskom aparatu, ima ravnomernu raspodelu talasnih duina, to odgovara temperaturi od oko 6000 K i ne izobli uje boje. Standardne sijalice, me utim, emituju manje svetlosti sa plavog kraja spektra, to odgovara temperaturi od oko 3000 K, usled ega predmeti izgledaju vie uti. Ljudi opaaju boje preko sloja elija osetljivih na svetlost, koji se nalazi na zadnjoj strani oka i naziva se mrenja a. Glavne elije mrenja e su epii koji sadre foto pigmente koji ih ine osetljivim na crvenu, zelenu ili plavu svetlost (ostale elije osetljive na svetlost, tapii, aktiviraju se samo pri priguenom svetlu). Duica odre uje koli inu svetlosti koja prolazi kroz oko, a so ivo je fokusira na mrenja u, gde epie stimuliu odgovarajue talasne duine. Signali sa miliona epia se putem o nog ivca prenose do mozga, koji od njih sastavlja sliku u boji.

6

Maturski rad tampa i

INK-JET

Stvaranje bojePrecizno stvaranje boja na papiru bilo je jedna od glavnih oblasti istraivanja tampanja u boji. Kao i monitori, tampa i postavljaju razli ite koli ine osnovnih boja jedne blizu drugih, a one se, iz daljine gledano, stapaju da bi formirale bilo koju boju; ovaj proces je poznat kao umekavanje. Monitori i tampa i ovo obavljaju pomalo razli ito zato to su monitori izvori svetlosti, dok izlaz kod tampa a reflektuje svetlost. Dakle, monitori meaju svetlost iz fosfora napravljenih od osnovnih aditivnih boja: crvene, zelene i plave (RGB - red, green, blue), dok tampa i koriste mastila napravljena od osnovnih supstraktivnih boja: tirkizne, purpurne i ute (CMY). Obojena mastila apsorbuju belu svetlost reflektujui eljenu boju. U svakom slu aju, osnovne boje se umekavaju da bi se formirao ceo spektar. Umekavanje rastavlja jedan piksel boje u niz ta aka, tako da je svaka ta ka u jednoj od osnovnih boja ili je ostavljena prazna. Reprodukcija boja sa monitora na izlaz tampa a tako e je jedna od vanijih oblasti istraivanja, poznata kao podudaranje boja. Boje se razlikuju od monitora do monitora, tako da se boje na odtampanoj stranici ne podudaraju uvek sa onim to je prikazano na ekranu. Boja koja je odtampana na stranici zavisi od sistema boja koji se koristi i modela tampa a, a ne od boja koje se vide na monitoru. Proizvo a i tampa a uloili su mnogo novca u istraivanje preciznog podudaranja boja izme u monitora i tampa a. Moderni ink-jet tampa i mogu da tampaju u boji i crno-belo, ali na in na koji prelaze sa jednog na drugi na in rada razlikuje se od modela do modela. Osnovna ema je odre ena brojem mastila u maini. tampa i koji sadre etiri boje tirkiznu, utu, purpurnu i crnu (CMYK) mogu bez problema da prelaze sa crno-belog teksta na slike u boji na istoj strani. tampa i opremljeni samo sa tri boje to ne mogu.7

Maturski rad tampa i

INK-JET

Mnogi jeftiniji modeli ink-jet tampa a imaju mesta za samo jedan kertrid. U njih moete postaviti kertrid sa crnim mastilom za monohromatsku tampu, ili trobojni kertrid (CMY) za tampanje u boji, ali ne moete da ih postavite oba istovremeno. Ovo ini veliku razliku u radu tampa a. Svaki put kada elite da pre ete sa crno-bele na kolor tampu morate fizi ki da zamenite kertride. Kada koristite crnu na stranici tampanoj u boji, bie sastavljena od tri boje, to za rezultat ima nezadovoljavajuu tamno zelenu ili sivu boju, koja se obi no naziva sloena crna. Me utim, sloena crna boja koju proizvode sadanji ink-jet tampa i je mnogo bolja nego to je bila pre nekoliko godina zahvaljujui stalnim poboljanjima hemijskog sastava mastila.

Kvalitet tampeDve glavne odrednice kvaliteta tampe u boji su rezolucija, koja se meri brojem ta aka po in u (dpi), i broj nivoa gradacija koji mogu da budu odtampani po ta ki. Uopteno govorei, to je rezolucija vea to je vie nivoa po ta ki i bolji je celokupan kvalitet tampe. U praksi, kod najveeg broja tampa a postignut je kompromis, tako da kod nekih izbor pada na veu rezoluciju, a kod drugih na vie ta aka po in u, dok najbolje reenje zavisi od toga u koje svrhe se tampa koristi. Profesionalne grafi ke dizajnere, na primer, interesuje maksimalno poveavanje broja nivoa po ta ki da bi dobili "fotografski" kvalitet tampe, dok e obi ni korisnici zahtevati razumno visoku rezoluciju da bi postigli dobar kvalitet kako teksta tako i slika. Najjednostavnija vrsta tampa a u boji je binarni ure aj kod koga su ta ke tirkizne, purpurne, ute i crne boje ili "uklju ene" (odtampane) ili "isklju ene" (nisu odtampane), dok me u nivoi nisu mogui. Ako ta ke mastila (ili tonera)8

Maturski rad tampa i

INK-JET

mogu da se meaju da bi se dobile me u boje, binarni CMYK tampa moe da tampa samo osam "pravih" boja (tirkiznu, purpurnu, utu, crvenu, zelenu i plavu, i uz to jo crnu i belu). Ovo o igledno nije dovoljno velika paleta da bi se postigao dobar kvalitet tampe, i tu na scenu stupa polutoniranje. Algoritmi polutoniranja dele originalnu rezoluciju ta aka tampa a u mreu polutonskih elija, a onda aktiviraju promenljiv broj ta aka u tim elijama da bi podraavali promenljivu veli inu ta ke. Paljivim kombinovanjem elija koje sadre razli ite proporcije CMYK ta aka, polutonirajui tampa moe da "prevari" ljudsko oko tako da ono vidi na milione boja umesto samo nekoliko. Kod tampanja sa kontinualnim toniranjem postoji neograni ena paleta istih boja. U praksi, neograni eno zna i 16,7 miliona boja, to je vie nego to ljudsko oko moe da razlikuje. Da bi se ovo postiglo, tampa mora da bude u stanju da stvori i preklopi 256 nijansi po ta ki za svaku boju, to o igledno zahteva preciznu kontrolu nad stvaranjem i postavljanjem ta aka. tampanje sa kontinualnim toniranjem spada u oblast rada vrhunskih tampa a u boji. Me utim, sve vodee tehnologije tampanja mogu da proizvedu vie nijansi po ta ki (obi no izme u 4 i 16), to prua mogunost dobijanja bogatije palete istih boja i finijih polutonova. Takvi ure aji se nazivaju kontonsk tampai i . Nedavno su se na tritu pojavili "estobojni" ink-jet tampa i posebno namenjeni postizanju "fotografskog" kvaliteta tampe. Ovim ure ajima dodata su jo dva mastila svetlo tirkizno i svetlo purpurno da bi se nadoknadila nemogunost savremene ink-jet tehnologije da pravi veoma male (i samim tim svetle) ta ke. estobojni ink-jet tampa i daju nenije ive tonove i finije gradacije boja nego standardni CMYK ure aji, ali e verovatno postati nepotrebni u budunosti, kada se o ekuje da e se veli ina kapljice mastila smanjiti na oko 2 do 4 pikolitra. Manje kapljice mastila tako e e smanjiti i potrebnu koli inu polutoniranja, poto se iri opseg siunih kapljica moe kombinovati da bi se dobila vea paleta istih boja.9

Maturski rad tampa i

INK-JET

Firma Hewlett-Packard, koja je ve dugo vremena vodea na tritu, stalno je podravala prednosti poboljavanja kvaliteta tampe u boji poveavanjem broja boja koje mogu da se od tampaju na pojedina noj ta ki, pre nego jednostavno poveanjem broja ta aka po in u, tvrdei da se ovim drugim pristupom smanjuje brzina i stvaraju problemi zbog vika mastila naro ito na obi nom papiru. U firmi Hewlett-Packard su 1996. godine proizveli prvi ink-jet tampa koji je tampao vie od osam boja (ili dve kapljice mastila) po ta ki. Bio je to DeskJet850C, koji je imao mogunost tampanja do etiri kapljice mastila po ta ki. Tokom godina, postepeno su usavravali svoju tehnologiju za raspore ivanje boja po slojevima PhotoREt, dok je, krajem 1999. godine, nisu osposobili da proizvodi kapljice izuzetno male veli ine od 5 pl i najvie do 29 kapljica mastila po ta ki, to je dovoljno da se prikae preko 3500 boja koje mogu da budu odtampane po ta ki.

Upravljanje bojomLjudsko oko moe da razlikuje oko milion boja; ta an broj zavisi od posmatra a i uslova gledanja. Kolor ure aji stvaraju boje na razli ite na ine, to za posledicu ima razli ite skale boja. Boja moe da se konceptualno opie pomou trodimenzionalnog modela HSB (Hue-Saturation-Brightness - nijansazasienost-sjajnost): Nijansa (H) se odnosi na osnovnu boju u smislu jedne ili dve dominantne primarne boje (crvene ili plavo-zelene na primer); meri se kao poloaj na standardnoj lepezi boja, a opisuje se kao ugao u stepenima od 0 do 360. Zasienost (S), koja se druga ije naziva hroma, odnosi se na intenzitet dominantnih boja; meri se kao procenat od 0 do 100% na 0% boja nee sadrati nijednu nijansu i bie siva, dok je na 100% potpuno zasiena.

10

Maturski rad tampa i

INK-JET

Sjajnost (B) se odnosi na blizinu boje crnoj ili beloj, to je funkcija amplitude svetlosti koja stimulie receptore u oku; meri se tako e kao procenat ako neka nijansa ima sjajnost od 0% postaje crna, dok sa 100% postaje potpuno osvetljena. Drugi uobi ajeni modeli boja su RGB (Red, Green, Blue - crveno, zeleno, plavo) i CMYK (Cyan, Magenta, Yellow, Black - tirkizno, purpurno, uto, crno). Monitori sa katodnim cevima (CRT) koriste ovaj prethodni, stvarajui boju tako to izazivaju da crveni, zeleni i plavi fosfori svetle; ovaj sistem se naziva aditivna boja. Meanjem razli itih koli ina crvene, zelene i plave stvaraju se razli ite boje, od kojih svaka moe da se izmeri na skali od 0 do 255. Ako su i crvena i zelena i plava podeene na 0, boja je crna, a ako su podeene na 255, boja je bela. tampani materijal nastaje tako to se mastilo ili toner nanose na beli papir. Pigmenti u mastilu selektivno apsorbuju svetlost tako da se samo delovi spektra reflektuju nazad do oka posmatra a i otuda dolazi naziv supstraktivna boja. Osnovne boje tamparskog mastila su tirkizna, purpurna i uta, a etvrto, crno mastilo se obi no dodaje da bi se dobile jasnije, ja e senke i iri spektar nijansi. Korienjem promenljivih koli ina ovih "procesnih boja", moe se dobiti veliki broj razli itih boja. Ovde se nivo mastila meri u procentima od 0% do 100%, tako da se narandasta boja, na primer, predstavlja kao 0% tirkizne, 50% purpurne, 100% ute i 0% crne boje. CIE (Commission Internationale de l'Eclairage - Me unarodna komisija za osvetljenje) formirana je po etkom ovog veka da bi razvijala standarde za specifikaciju svetlosti i osvetljenja, i bila je odgovorna za nastanak prvog prostornog modela boja. On je definisao boju kao kombinaciju tri ose: x, y i z, gde, uopteno govorei, xpredstavlja koli inu crvenog u boji, ykoli inu zelenog i svetlog (od svetlog do tamnog), azkoli inu plavog. 1931. godine, ovaj sistem je usvojen kao CIE x*y* model i on predstavlja osnovu za najvei broj drugih z11

Maturski rad tampa i

INK-JET

prostornih modela boja. Njegova najpoznatija prerada jeYx model, kod koga y skoro trougaonex ravni predstavljaju boje sa istom koli inom svetlog, gde ta y koli ina varira du Yose. Kasnije razvijeni modeli, kao to su L*a*b i , L*u*v koji su uvedeni 1978. godine, preciznije preslikavaju rastojanja izme u koordinata boja sistemu za njihovo opaanje kod oveka. Kako je boja jedna korisna alatka, mora da postoji mogunost stvaranja i primene postojane, predvidljive boje u proizvodnom lancu koji ine: skeneri, softver, monitori, stoni tampa i, spoljni PostScript izlazni ure aji, usluni biro za pred tampu i tamparske prese. Dilema je u tome to razli iti ure aji jednostavno ne mogu da proizvedu istu paletu boja. Svo ovo nastojanje da se modeliraju boje spada u domen upravljanja bojama. Ono se slui CIE prostorom boja nezavisnim od ure aja da bi posredovalo izme u spektra boja i razli itih ure aja. Upravljanje bojom je zasnovano na generi kim profilima razli itih kolor ure aja, koji opisuju njihove tehnologije stvaranja slike, spektre i operacione metode. Ovi profili se onda fino podeavaju tako to se ure aji kalibriu da mere i ispravljaju bilo kakva odstupanja od idealne performanse. Kona no, boje se prevode sa jednog ure aja na drugi, a algoritmi za preslikavanje biraju najbolju zamenu za boju koje nema u spektru. Upravljanje bojom je bilo preputeno posebnim aplikacijama sve dok firma Apple nije, 1992. godine, uvela ColorSync kao deo svog operacionog sistema System 7.x. Ovi sistemi visoke klase ostvarili su zadivljujue rezultate, ali su optereeni prora unavanjima i me usobno nekompatibilni. Poto je uo en problem me uplatformske boje, u martu 1994. godine, formiran je ICC (International Colour Consortium - Me unarodni konzorcijum za boje, iako je prvobitni naziv bio ColorSync Profile Consortium) da bi ustanovio zajedni ki format za profile ure aja. ICC su osnovale kompanije Adobe, Agfa, Apple, Kodak, Microsoft, SiliconGraphics, Sun Microsystems i Taligent.12

Maturski rad tampa i

INK-JET

Cilj ICC je da stvori zaista prenosivu boju koja e funkcionisati u svim hardverskim i softverskim okruenjima, i on je u junu 1994. godine objavio svoj prvi standard verziju 3 ICC formata profila. ICC profil se sastoji iz dva dela: prvi sadri informaciju o samom profilu, kao, na primer, koji je ure aj stvorio profil i kada, a drugi predstavlja kolorimetrijsku karakterizaciju ure aja, koja objanjava kako ure aj predstavlja boje. Sledee godine, operativni sistem Windows 95 firme Microsoft postao je prvo operaciono okruenje koje je, preko sistema ICM (Image Colour Menagement upravljanje bojom slike), uklju ivalo upravljanje bojom i podrku profilima saglasnim sa ICC.

MastiloKoju god tehnologiju primenili na hardver tampa a, krajnji proizvod je uvek mastilo na papiru, tako da su ova dva elementa veoma vana za dobijanje kvalitetnih rezultata. Kvalitet odtampanog materijala kod ink-jet tampa a kree se od veoma slabog, sa nejasnim bojama i vidljivom pojavom trake na slici, do odli nog, skoro fotografskog kvaliteta. Ink-jet tampa i koriste dve potpuno razli ite vrste mastila: jedno prodire kroz papir i sui se sporo (oko deset sekundi), dok se drugo sui oko sto puta bre. Prvo bolje odgovara monohromatskoj tampi, dok se drugo koristi za tampanje u boji. Poto se kod tampanja u boji meaju razli ita mastila, potrebno je da se ona sue to je bre mogue. Ako se za tampanje u boji koriste mastila koja se sporo sue, boje e se me usobno stapati pre nego to se osue. Mastilo koje se koristi u ink-jet tehnologiji je bazirano na vodi, to namee druge probleme. Kod nekih ranijih modela ink-jet tampa a, tampani materijal je bio sklon razmazivanju, ali za poslednjih nekoliko godina dolo je13

Maturski rad tampa i

INK-JET

do ogromnih poboljanja u tehnologiji proizvodnje mastila. Mastilo bazirano na ulju ne predstavlja ba najbolje reenje ovog problema zato to bi nametnulo mnogo viu cenu za odravanje hardvera. Proizvo a i tampa a ostvaruju neprekidni napredak u razvoju vodo otpornih mastila, ali su rezultati ink-jet tampa a i dalje slabi u pore enju sa laserskim. Jedan od glavnih ciljeva proizvo a a ink-jet tampa a je da razviju mogunost tampanja na gotovo svakoj podlozi. Ovde je tajna u tehnologiji proizvodnje mastila, i najvei broj proizvo a a e ljubomorno uvati svoje formule. Kompanije kao to su Hewlett-Packard, Epson i Canon ulau velike sume novca u stalno poboljavanje pigmenata mastila, otpornosti na svetlost i vodu i pogodnosti za tampanje na mnotvu razli itih podloga. Dananji ink-jet tampa i koriste tonere bazirane na malim molekulima (manjim od 50nm) za tirkizna, purpurna i uta mastila. Oni poseduju visoki sjaj i irok spektar boja, ali nisu dovoljno otporni na svetlost i vodu. Pigmenti, koji su bazirani na veim molekulima (od 50 do 100 nm), su otporniji na vodu i ne blede, ali i dalje ne mogu da postignu spektar boja koji imaju toneri i nisu prozirni. To zna i da se pigmenti trenutno koriste samo za crno mastilo. Budua istraivanja e se usredsrediti na stvaranje CMY mastila otpornih na vodu i svetlost, koja e biti bazirana na manjim molekulima pigmenta.

PapirVeina ink-jet tampa a najnovije generacije zahteva visokokvalitetni papir sa premazom ili sjajni papir za dobijanje tampe fotografskog kvaliteta, to moe da bude veoma skupo. Jedan od osnovnih ciljeva proizvo a a ink-jet tampa a je tampanje u ine nezavisnim od podloge, a njegovo ostvarenje se obi no meri kvalitetom tampe postignutim na obi nom papiru za kopiranje.14

Maturski rad tampa i

INK-JET

Ovo se u mnogome poboljalo tokom poslednjih nekoliko godina, ali su premazani i sjajni papir i dalje potrebni da bi se postigao potpuni fotografski kvalitet boja. Neki proizvo a i tampa a, kao Epson, ak imaju svoj vlasni ki papir koji je optimizovan za upotrebu uz njihovu piezoelektri nu tehnologiju. Ink-jet tampa i mogu da postanu skupi kada Vas proizvo a i veu za svoje vlasni ke proizvode. Papir koji proizvode nezavisne kompanije je mnogo jeftiniji od onog kojim Vas direktno snabdevaju proizvo a i tampa a, ali se on obi no oslanja na svoja univerzalna svojstva i retko koristi prednosti individualnih karakteristika odre enih modela tampa a. Veliki broj istraivanja ide u smeru proizvo enja univerzalnih tipova papira koji su optimizovani specijalno za ink-jet tampa e u boji. Papir PLUS Colour Jet, koji je proizvela firma Wiggins Teape, je papir sa premazom specijalno namenjen ink-jet tehnologiji, a Conqueror CX22 je osmiljen za poslovna dokumenta tampana crnim mastilom i posebnim bojama, i optimizovan je kako za ink-jet, tako i za laserske tampa e. Grundiranje papira trai na in da pobolja kvalitet ink-jet tampe na obi nom papiru tako to priprema podlogu da primi mastilo sa agensom koji vezuje pigment za papir. Veliki napori se ulau u pokuaj da se ovo postigne bez izlaganja dramati nom smanjenu performanse - ukoliko ovo donese rezultate, jedna od glavnih prepreka za iroku upotrebu ink-jet tehnologije e biti otklonjena.

15

Maturski rad tampa i

INK-JET

ZakljuakNema sumnje da je ink-jet tampa bio jedan od uspeha stonog ra unarstva krajem 1990-ih godina. Prvu fazu njegovog razvoja predstavlja crno-beli ink-jet tampa sa kraja 1980-ih godina jeftina alternativa za laserski tampa . U drugoj fazi su boje uvedene i razvijene do stvarnog fotografskog kvaliteta to je ink-jet tampa u dalo svestranu pogodnost sa kojom se nijedna tehnologija tampa a ne moe uporediti. Me utim iako su ink-jet tampa i uglavnom jeftiniji od laserskih, njihovo odravanje je skuplje. Kertride treba ee menjati, a specijalni vieslojni papir koji omoguava visokokvalitetnu tampu je veoma skup. Kada se porede cene po stranici, ink-jet tampa i ispadnu oko deset puta skuplji od laserskih.

16

Maturski rad tampa i

INK-JET

LiteraturaJankovi, R.: Vodi kroz PC tehnologiju, http://www.cet.co.yu/CETcitaliste/CitalisteTekstovi/336.pdf Toi, . Ran elovi, M.: Ra unari, Beograd, 1998 Wikipedia: http://en.wikipedia.org/wiki/Inkjet_printer

17