Duška Dimović, Petra Remeta ●

WWF

Beograd, 30.januar 2015.

Inicijativa za održivu hidroenergetiku

u Dinarskom luku

1. Kontekst

Hidroenergija u Dinarskom luku dobija na važnosti

• Pomak ka obnovljivim izvorima

energije

temeljna energija (tzv. base

load)

energija uravnoteženja

• Recipročni odnos između

proizvodnje energije, vodne

sigurnosti i integriteta ekosistema

• Razvoj hidroenergije uvek

uključuje kompromise tako da

fokus mora biti na projketima gde

dobrobiti jasno nadmašuju sve

troškove

1. Kontekst

Dinarski luk je centar biodiverziteta na globalnom nivou...

Mnoge endemske biljne i životinjske vrste ovih staništa zavise od reka,

povezanih močvarnih staništa i podzemnih voda

... ugrožen ovakvim planovima razvoja hidroenergetike

1. Kontekst

Vodećih principi za razvoj održive hidroenergije

Dobri projekti razvijeni na prihvatljivim lokacijama kojima se izbegavaju,

umanjuju i ublažavaju negativni uticaji, dele koristi i poštuju prava i

vrednosti društva i životne sredine.

Pravna utemeljenost

• Razvoj hidroenergetike razmatrati u sklopu održive

energetske politike i realizovati u skladu sa

međunarodno priznatim standardima i najboljim

primerima iz prakse.

• Praktično sprovođenje Okvirne direktive o vodama

i Konvencije o saradnji na zaštiti i održivom

korišćenju reke Dunav.

2. Inicijativa za održivu hidroenergetiku u Dinarskom luku

Inicijativa za održivu hidroenergetiku u Dinarskom luku

Cilj 1

Ključne međunarodne zainteresovane strane doprinose održivom razvoju hidroenergetike u zemljama Dinarskog luka

Cilj 2

Povećanje održivosti hidroenergetike jačanjem pravnog okvira i aktivnim

dijalogom između ključnih zainteresovanih strana utemeljenom na

naučnim argumentima

Cilj 3

Korišćenje kapaciteta i resursa WWF-a za jačanje organizacija civilnog društva u borbi protiv razvoja neodržive hidroenergetike u područjima visokog statusa zaštite prirode

Cilj 4

Određivanje ekonomske vrednosti ekoloških usluga kao alternativa razvoju

neodržive hidroenergetike

Konačni cilj

Održiva hidroenergetika i zaštita slatkovodnih

ekosistema

2. Inicijativa za održivu hidroenergetiku u Dinarskom luku

Smernice za održivu hidroenergetiku

• Povećati efikasnost postojeće energetske infrastrukture pre planiranja

novih izvora energije.

• Osmisliti održivu energetsku politiku koja će uravnotežiti ekološke,

ekonomske i socijalne aspekte i koja će se zasnivati na kombinaciji različitih

obnovljivih izvora energije u skladu sa stručno utemeljenom procenom

nacionalnog potencijala obnovljivih izvora energije.

• Poboljšati postojeća postrojenja (tehnička i ekološka poboljšanja) pre

planiranja novih hidroenergetskih kapaciteta.

• Poštovati ekološki osetljiva područja za razvoj hidroenergije, uzimajući u

obzir uticaje na nivou rečnog sliva.

• Implementirati potpune mere ublažavanja, a posebno u smislu

ugrađivanja režima ekološki prihvatljivog protoka i prolaza za ribe u projekte

hidroelektrana (postojećih i planiranih).

2. Inicijativa za održivu hidroenergetiku u Dinarskom luku

Zone isključenja-Ekološki osetljiva područja

• Konačni rezultat procesa identifikacije i prioritizacije područja zaštite na

nivou rečnog sliva

isključenje → nepogodno → manje pogodno → pogodno

• Najbolji pristup identifikaciji ekološki osetljivih područja

ravnoteža između naučnog rada i praktičnosti primene

uključivanje ključnih zainteresovanih strana od najranije faze

identifikacija na nivou rečnog sliva

• Prioritete zaštite potrebno objektivno definisati na temelju merljivih

kriterijuma analiziranih naučnom metodom

3. Reke: Linije života u Dinarskom luku

Reke: Linije života

Dinarskog luka

Utvrditi reke od izuzetnog značaja u

Albaniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj

Gori, Hrvatskoj i Srbiji u cilju:

→ dugoročnog očuvanja svih

jedinstvenih rečnih staništa i

vrsta koje ih naseljavaju

→ očuvanja vrsta i staništa od

izuzetnog značaja

→ očuvanja kritičnih staništa za

migratorne vrste

3. Reke: Linije života Dinarskog luka

Identifikacija reka od izuzetnog značaja u Dinarskom luku

• Ekoregionalni pristup prema hidromorfološkim i biološkim kriterijumima iz

Okvirne direktive o vodama

• Analizirano 296 reka ukupne dužine 13.278 km prema parametrima

stanja rečnih segmenata na temelju hidrologije, morfologije korita, obalne

vegetacije, kvaliteta vode i upotrebe zemljišta u podslivu

ukupne biološke vrednosti na temelju distribucije slatkovodnih ribljih vrsta i

postojanja zaštićenih područja

reprezentativnosti i kontinuiteta toka

• Svi rečni segmenti dobrog stanja smatraju se izuzetnim

3. Reke: Linije života u Dinarskom luku

Rezultat analize

? % Analizirane rečne mreže je

izuzetno:

SRBIJA - ? % izuzetnih reka Crna Gora - 76% izuzetnih reka

Hrvatska - 73% izuzetnih reka

Bosna i Hercegovina - 60% izuzetnih reka

Albanija - 60% izuzetnih reka

4. Rezultati i aktivnosti

Međusektorski alat za planiranje upravljanjem i

korišćenjem vodnih resursa

U međuvremenu, ova karta najznačajnijih reka i rečnih segmenata izvrsna je podloga za:

- prostorno planiranje

- planove upravljanja rečnim slivovima

- planiranje hidroenergetskih kapaciteta

- dalja istraživanja biološke vrednosti

WWF prepoznaje da ovakav visoki procenat izuzetne rečne

mreže ne može biti proglašen zonama isključenja, te poziva

na dalja istraživanja u saradnji sa državnim institucijama.

Naš cilj…

• Konačni cilj je međusektorska saradnja na nivou nadležnih

ministarstava i institucija, uz učestvovanje svih relevantnih

zainteresovanih strana, na daljem istraživanju rečnih segmenata u

cilju kategorizacije zona isključenja, kao i nepogodnih, manje

pogodnih i pogodnih zona za razvoj infrastrukturnih projekata, i

njihova zakonska zaštita.

• WWF će nastaviti da sarađuje sa relevantnim državnim institucijama

kako bi pomogao pri definisanju zona isključenja i doprineo njihovoj

potpunoj i sveobuhvatnoj zakonskoj zaštiti.

Hvala na pažnji!

wwf.panda.org/serbia