1)

1)Informacioni sistemSastoli se iz sistema i informacije.sistem je funkcionalni skup objekata i njihovih veza. Objekti u sistemu njihove meusobne veze se opisuju preko svojih svojstava koj se nazivaju obiljeja ili atributi. Sistem predstavlja odreenu ili funkcionalnu izolaciju jednog dijela iz cjeline. Dio cjeline koji nije obuhvaen sistemom nazivamo okolinom sistema. Dejstvo okoline na sistem predstavljeno je sa ulazi, a dejstvo sistema na okolinu sa izlazi. Podatak je kodirana predstava neke osobine, nekog koncepta, objekta, injenice, ili dogaaja u realnom sistemu. Podatak je nosilac informacije. Informacija je prpotumaeni podatak tj. Znanje ko je se moe moe izvui iz podatka. Iformacioni sistem je sistem u kome se veze izmeu objekta i veze sistem sa okolinom ostvaruju razmjenom informacija. Upravljaki informacioni sistem je sistem koji prenosi, uva i obrauje podatke i informacije potrebne za upravljanje. Sistem za podrku odluivanja je interaktivni na raunaru zasnovani informacioni sistem pomaganja, potkrepljivanja struktuiranog, polustruktuiranog i nestruktuiranog odluivanja.2) Razvoj informacionog sistema Razvoj IS podrazumijeva skup aktivnosti planiranja, projektovanja i implementacije postojeeg sistema. Nauna disciplina u kojoj se kritiki ispituju i eksplicitno izlau razliite opte i posebne metode za projektovanje IS zove se modulacija projektovanja IS. U teoriji razvoja IS postoji vie klasifikacija po razliitim fazam razvoja IS.b Moe se prihvatiti sledee fazna podjelau razvoju IS:planiranje, analiza i dizajn, implementacija, funkcionisanje i odravanje, vrednovanje i kontrola.

3)Planiranje razvoja sistema Prva faza u razvoju IS je planiranje kao dio stratekog planiranja u organizaciji. Strateko planiranje je sveobuhvatno analiziranje posmatranog sistema ampirijskih i deduktivnih metoda prije svega sa ciljem izrade plana razvoja IS. Straekim planiranjem utvruje se podsistem, njihovi meusobni odnosi, prioritet razvoja, potrebni resursi za razvoj. Planovi se uobiajeno definiu na tri nivoa: strateki, taktiki i operativni. 4)Analiza i dizajn IS

Kada je plan razvoja prihvaen sledea faza u razvoju IS je analiza i dizajn IS. Analiza postojeeg IS ili kako se obino naziva sistem analiza izvodi se detaljno bez obzira da li su sistemi automatizovani ili ne. Detaljna analiza je obino dugotrajan zamoran i skup proces. Zbog toga se ovaj proces mora paljivo dizajnirati, metodoloki analizirati. Osnovni ciljevi dizajna sistema su klasifikacije koje e na efektivan nain omoguiti postizanje ciljeva i zadataka, zadovoljiti informacione potrebe menadmenta i drugog osoblja i izvriti niz automatizovanih procesa obrade podataka .5)Implementacija sistemaPrethodne faze u razvoju sistema svoje rezultate daju samo na papiru ili eventualno na etnom mediju. Od modela planiranog IS ono je prijei u njegovu implementaciju. Implementacija obuhvata nju , nabavku, i integraciju ------------- radnog sistema koji e funkcionisati u ------------- .

6)Odravanje sistemaOva tema obuhvata mijenjanje i ivanje sistema da bi ostavrio ciljeve. Odravanje se moze posmatrati u odnosu na instalirani ssoftver i hardver. Odravanje hardvera podrazumijeva redovne preventive aktivnosti provjera, ienja, podeavanja i zamjena potroenih dijelova; zamjena dijelova ili kompletnih ureaja; instalacija novih ureaja. Potrebao odravanja softvera nastaju pre svega iz sledeih razloga : novi zahtjevi korisnika; greaka uinjenih u izradi softvera; tehnikih i hardverske promjene. 7)Vrednovanje i kontrola sitema

Poslednja faza u razvoju sistema je vrednovanje i kontrola. Ovo je faza kada postoji i koristi se novi informacioni sistem.8)Proces projektovanja informacionog sistema

Osnovni zadatak metodologije projektovanja sistema je da prui recept koji e posao projektovanja IS uiniti tov je mogue voe formaliziranim i standardiziranim. Standardizacija u projektovanju IS treba da povea produktivnost, smanji trokove, povea kvalitet. Uspjean razvoj IS zahtijeva rad korisnika i projektanta. Nuan preduslov za kvalitetan i efikasan rad na razvoju IS je uspjenost korisnika i projektanta. Uspjena komunikacija izmeu korisnika i projektanta moe se uspostaviti ako postoji zajedniki jezik.

9)ivotni ciklus informacionog sistema Proces nastajanja i djelovanja IS nazivamo ivotni ciklus informacionog sistema. ivotni ciklus daje eksplicitni prikaz faza nastajanja i mijenjanja IS. Zavisno od metodologije razvoja IS u praksi se susreu razliiti ivotni ciklusi sistema koje moemo podijeliti u sledee dvije klase: linearne i evolucijske. 10) Linearni pristup Linearni pristup zasniva se na ideji da se razvoj IS moe izvriti sprovoenjem niza faza koje slijede jedna za drugom, kad se zavri jedna faza prelazi se na sledeu fazu do konanog cilja. U okviru linearnog pristupa postoje sledee faze: planiranje, analiza i dizajn, implementacija, funkcionisanje i odravanje, vrednovanje i kontrola. Nedostatci projektovanja IS po linearnom pristupu su : odloena implementacija; orjentisanost na procese; nezadovoljstvo korisnika; visoka cijena razvoja vraanje na prethodne faze; teko odravanje.

11) Evolucijski pristup

Evolucijski pristup razvoja IS zasniva se na radnoj predpostavci da postoji mogunost uspjenog razvoja IS putem upoznavanja i definisanja sistema samim radom na njegovom razvoju. Ispravnost pretpostavke kao i postojanje prihvatljivog naina ostvarenja utvruje se samim radom na njegovoj realizaciji. Bitna odlika evolucijskog pristupa je da rad na razvoju pojedinane funkcije sistema ujedno slui definisanju samog problema. Po evolucijskom pristupu rad na razvoju sistema nastavlja se sve dok se ne iscrpe potrebe ili mogunosti dalje informatizacije datog sistema. Realizacija informatizacije funkcije obuhvata izradu predloga reenja i njegovo vrednovanje u praktinoj primjeni. Predlog reenja se naziva prototip.

12) Izbor ivotnog ciklusa

Izbor ivotnog ciklusa IS predstavlja zapravo izbor metode rada na razvoju sistema. Prema linearnom pristupu predpostavlja se izvravanje pojedinih faza u projektovanju bez vraanja nazad. Da bi se ralizovo takav pristup korisnik mora znati ta eli, te da to zna precizno izraditi i da projektant zano zna na koji nain se elje korisnika mogu izraziti. U odnosu na linearni pristup u evolucijskom pristupu se dolazi bre do opipljivih rezultata rada. Evolucijski pristup jae i neposrednije animira korisnika u procesu definisanja i razvoja IS.13) Strukturno projektovanje softvera

Strukturno projektovanje je sistemski pristup u projektovanju softvera zasnovan na principu koordinacije hijearhijskih sistema i principa strukturnog programiranja. Strukturno projektovanje je proces odluivanja koji od postavljenog problema dolazi do komponenti povezanih na regularan nain koje reavaju postavljen problem. Strukturno projektovanje obuhvata sledeih 5 aspekata:

Strukturno projektovanje koristi postavku problema za definisanje njegovog reavanja

Strukturno projektovanje sloenog sistema nadvladava u crne kutije (module) i njihovom organizovanju u hijearhiji Strukturno projektovanje koristi preteno grafika sredstava

Strrukturno projektovanje nudi niz strategija razvoja

Strukturno projektovanje nudi niz kriterija za evoluiranje kvaliteta dobijenih reenja

14) ModulTermin modul je ininjerski termin koji oznaava neto to je manje od cjeline i ijim se kombinovanjem i slaganjem dobije cjelina. U terminologiji obrade podataka termin modul oznaava to manju programsku cjelinu koja obavlja odreenu funkciju. Modul se moe definisati kao skup programskih naredbi sa karakteristikama : ulaz, izlaz, funkcija, interna logika, interni podaci. Ulaz i izlaz su informacije koje modul prima i vraa. Funkcija modula je opis transformacije ulaza u izlaz. Ulaz, izlaz i funkcija odreuju funkcionalni aspekt modula. Interna logika slui za realizaciju funkcije modula. Interni podaci modula su oni koji koriste samo taj modul. Interna logika i interni podaci odreuju interni aspekt modula.15) Grafiko prestavljanje modula i veza izmeu modula

U struktuiranom dijagramu modul se prestavlja pravougaonikom sa upisanim nazivom. Preddefinisani moduli su oni koji postoje u sistemu za koje postoji programski kod u aplikacionoj biblioteci. Prestavljaju se pravougaonikom sa dvostrukim uspravnim stranicama. Naziv modula treba da odreuje funkciju koju modul realizuje npr. ITAJ, PII, DODAJ, ZAPIS, PROVJERI VRIJEME.Smisao modula je da poziva druge module i da bude pozivan od drugih modula. To ne zanai da su moduli povezani na haotian nain. Moduli su organizovani u hijearhiju sa meusobnom komunikacijom radi postizanja postavljenog zadatka.

16) Kriteriji projektovanja

Jedan od fundamentalnih principa struktuiranog projektovanja je dijeljenje sloenog sistema na module. Podjelu sloenog sistema na module treba vriti tako da: moduli budu to je mogue vie nezavisni-kriterij povezanosti modula; da svaki modul izvrava cjelovitu problemski definisanu funkciju-kriterijum kohezije modula. Povezanost modula oznaava stepen nezavisnosti izmeu modula. Kohezija modula je mjera funkcionalne povezanosti elemenata unutar modula.17) Koncepcija baze podataka

Pojam baze podataka pojavio se krajem 60-tih godina. U oblasti automatske obrade podataka tada se govorilo o datotekama i skupovima podataka. Kada se mijenjala organizacija podataka neizbjeno zbog pojave novih tehnolokih rjeenja morali su se mijenjati aplikacioni programi i isti ponovo pretvarati i testirati. Pod aplikacijom se podrazumijeva skup programa i pravila za koritenje, namijenjenih za odreenu primjenu raunara u praenju ponaanja jednog dijela realnog sistema. Potrebe u obradi poslovnih podatakazahtijevale su aplikativna programska rjeenja nezavisna ne samo od jedinica za memorisanje i poveanja veliine datoteka, ve i od dodavanja novih obiljeja. Integracijom aplikacija mogu se ublaiti neke loe osobine automatske obrade podataka, ali bi sutinski problem programa i podataka ostao nepromijenjen. Prilo se integrisanju datoteka samostalnih aplikacija to je nazvano bazom podataka. Osnovni ciljevi koncepcije baze podataka su: *sve podatke jednog inf.sistema treba integrisati u jednu fiziku strukturu podataka;

*svi aplikacioni programi pri obradi baze podataka koriste softverske rutine nazvane sistemi za upravljanje bazom podataka. 18) Jezik baze podatakaDa bi sistem za upravljanje bazom podataka realizovao svoje funkcije on sadri neke jezike za definisanje i pristup bazi podataka. Jezik baze podataka sadri jedan ili vie jezika za opis podataka i jedan ili vie jezika za manipulaciju podacima. Razlikujemo sledee dvije glavne kategorije korisnika baza podataka: *aplikativni programeri, *korisnici koji ne programiraju.19) Jezik za opis datotekaNezavisnost podataka praktino ostavarujemo pomou jezika za opis podataka (DDL-Data Definition Language). Jezik za opis podataka predstavlja sredstvo za oopis podataka na tri razliita nivoa: *na nivou korisnika u vidu neke podeme-jezik za opis podataka podeme; *na osnovu logike strukture podataka, tj. opis kompletne eme baze podataka-jezik za opis podataka eme; *na nivou fizike strukture podataka-jezik za opis fizike strukture podataka.20) Jezik za manipulisanje podacima Jezik za manipulisanje podacima(DML-Data Definition Language) omoguuje korisniku izvravanje operacija nad bazom podataka koja je definisana DDL. Te operacije omoguuju upisivanje novih zapisa, uitavanje zapisa u radnu zonu programa, upisivanje izmijenjenog zapisa u bazu podataka, potpuno ili djelimino brisanj zapisa, itd.21) Normalizacija baze podatakaOsnovni cilj relacionog modela podataka je da odgovarajua baza podataka : ne sadri redudansu; da se moe jednostavno koristiti i mijenjati. Normalne forme utvruju da li model podataka ispunjava prethodne zahtjeve. Normalizacija je proces provjere uslova normalnih formi i po potrebi svoenje me relacije na oblik koji zadovoljava te . Procesom normalizacije eli se razviti dobar model podataka. Pod redudansom podrazumijevamo viestruko memorisanje iste informacije u bazi podataka. Jednostavno koritenje i mijenjanje podataka podrazumijeva avanje anomalija odravanja podatakapod kojim se podrazumijeva anomaliju dodavanja javlja se u sluajevima kada su informacije o istvima jednog objekta memorisane u bazi podataka kao dio drugog objekta); *anomaliju brisanja (je inverzija anomalije dodavanja); *anomalijupromjene(javlja se u sluaju kada promjenu podatka o jednom ktu treba izvriti na vie od jedne kopije taka). 22) Metode normalizacijePredstavlja postupak kojim se proizvoljna normalizovana relacija transformie u skup manjih normalizovanih relacija. Tehnike normalizacije su: *vertikalna(proizvoljna nenormalizovana ema relacije transformie se u skup manjih nenormalizovanih ema); *horizontalna normalizacija (rastavlja se na podskupove fragmente relacije koja zadovoljava odreene uslove).23) Dekompozicija bez gubitka informacijaOvde se podaci po pravilu ne gube ve ih po spajanju ima vie nego to je bilo u polaznoj relaciji.24) Vertikalna normalizacija dekompozicijomDefinie se est normalnih formi: *prva normalna forma; *druga normalna forma; *trea normalna forma; *Boyce/Coddova normalna forma; *etvrta normalna forma; peta normalna forma. Zadatak postupka normalizacije je da relacionu emu prvo transformie u prvu, drugu, treu normalnu formu I tako redom.

25) -5.SQLJe upitni jezik, nastao je 1971.god u IBM-u. Osim toga to je upitni on je korisniki jezik. Koristi se i u drugim standardnim jezicim kao to su : FORTRAN, PL,C, C++, itd. Osnovna karakteristika SOL-a je jednostavnost.

26-6 Rijenik podatakaPod rijenikom podataka podrazumijevaju se dokumenta kojima se vri opis dijagrama toka podataka. U rijenik podataka spadaju sledea dokumenta: tokovi podataka, elementarni podaci, skladita, primitivni procesi. Za izradu rijenika podataka potrebno je koristiti razliite obrasce koji nisu standardizovani.

27) Tokovi podatakaTok podataka je opisan sledeim karakteristikama: naziv toka, sinonimi, kompozicija, napomene. Skup oznaka koji se koriste za kompoziciju tokova podataka su: =ekvivalencija, +konjukcija, [ ]ekskluzivna disjunkcija, { }ponavljanje, **komentar.28) Elementarni podaciPodrazumijeva se tok podataka koji se vie ne moe dekomponovati i pridruiti vrijednost. Tokovi i elementarni podaci trebali bi biti u odnosu: tok podatka se moe dekomponovati ili prestavlja elementarni podatak. Elementarni podaci su predstavljeni sledeim karakteristikama: naziv elementarnog podatka, sinonimi, vrijednost znaenja.

29) Skladita podatakaPredstavljaju pasivne elemente sistema u kojima se podaci trajno ili privremeno uvaju. Skladite podataka opisano je sledeim karakteristikama: naziv skladita, sinonimi, nain pristupa, kompozicija, napomene.

30) ProcesiSlui da u rijeniku opie nain transformacije ulaznih tokova podataka u izlazne tokove. Opis procesa moe se dati razliitim sredstvima kao to su: tekstualni opis; dijagram toka podataka; stabla odluivanja; akcioni dijagrama; tabele odluivanja; varnijevi dijagrama; Pseudo jezika. Osnovni elementi struktuiranog naina pisanja podataka su: sekvenca, selekcija, ciklusi.31)-7. Dijagram toka podatakaDijagram toka podataka predstavljaju grafiki, mreni prikaz sistema. Izvor podataka su oni elementi koji se nalaze na granici posmatranog sistema. Od njih izviru podaci podaci sistema ili uviru izlazni podaci sistema. Tok podataka pokazuje kretanje podataka u sistemu. Oznaava se pravom ili krivom linijom koja pokazuje izmeu kojih elemenata sistema se odvija tok. Postoje sledei tokovi podataka izmeu dva procesa, od skladita podataka ka procesu, od procesa ka skladitu podataka, od izvora podataka ka procesu, od procesa ka uviru podataka. Skladita podataka su oni elementi u kojima se trajno ili povremeno uvaju podaci. Izmeu njih ne mogu postojati direktni tokovi podataka. Skladite podataka moe biti: skup dokumenata, datoteka ili baza, ljudsko znanje, biblioteka. Proces obrade podataka predstavlja niz operacija koji generiu na osnovu ulaznih izlazne podatke. Svaki proces ima jedan ili vie ulaznih ili izlaznih tokova podataka.32) Formiranje dijagrama toka podatakaOn predstavlja skup procesa koji se paralelno izvravaju u nekoj organizaciji. Postupak formiranja dijagrama toka podataka je sledei: indentifikacija ulaznih i izlaznih tokova; imenovanje procesa transformacije ulaznih u izlazne tokove; dekomponovanje procesa; zavrni postupak kada se proces ne moe dekomponovati. Dijagram konteksta predstavlja izradu dijagrama toka podataka na nultom nivou.

PAGE III