XVII Skup TRENDOVI RAZVOJA: “ EVROPA 2020: društvo zasnovano na znanju” Kopaonik, 07. - 10. 03. 2011. www.trend.uns.ac.rs ___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

193

Paper No.B2.1-3

INŽENJERSKE LICENCE GRAĐEVINARSTVA, DRVNE INDUSTRIJE I VISOKO OBRAZOVANJE U MAKEDONIJI

Sulejman Meta

Fakultet Primenjenih Nauka, DUT- Tetovo, Republika Makedonija metas59@yahoo.com

1. UVOD U ovom radu ukratko su prikazana neka iskustva sticanja i primene inženjerskih licenca,

kako iste utiču na kvalitet projektovanja, revizije, izgradnje, nadzora i tehničke kontrole. Zakon za gradnju pored ostalog daje upute i regulativu za dobijanje licence kao i ovlašćenja koja su potrebna za pojedine pozicije u tehnologiji izgradnje. Postoje više vrsta licenca i ovlašćenja, za iste predviđene su uslovi koji treba da ispunjuju stranke koje bi mogle ih dobiti.Sama praksa je pokazala da je bilo propusta, zloupotreba i izigravanja zakonskih propisa, pri čemu je došlo i do havarija nekih objekata u Makedoniji. U radu su analizirani neki aspekti samih licenca, njihova primena, potreba da se izdaju licence i za druga područja tehnike koja su povezana sa građevinarstvom, kao i promene u visokom obrazovanju koje treba da dovedu do poboljšanje sadašnjeg stanja.

Zakon o gradnji koji je donet 28.10.2009 godine, Služben Vesnik br.130, navodi da su svi učesnici u izgradnji objekata nosioci prava za gradnju i pravna lica koji vrše radove na projektovanju, reviziji, uzvedbe i nadzora gradnje. Ovaj zakon podeljen je u 12 poglavlja gde pored ostalog, treće poglavlje uređuje pitanja o učesnicima građenja. Daje se pravo i stranim pravnim i fizičkim licima da mogu biti učesnici u izgradnji pod uslovima koji su propisani Zakonom. Treće poglavlje ovog Zakona sastavljeno je od sedam tačaka: 1.investitor; 2.projektovanje; 3.revizija; 4.izvođenje; 5.nadzor izgradnje; 6.izdavanje i oduzimanje licece i ovlašćivanje i 7.stranska fizička i pravna lica.

Za sve navedene i nabrojane pozicije predviđene su zakonske predpostavke za dobijanje licence i ovlašćenja.

2. VRSTE LICENCA I OVLAŠĆENJA Licence koje se izdaju uglavnom su tipa “A“ i “B“, dok za neke pozicije predviđene su i

licence tipa “C“ , “D“ i “E“. Svaki investitor je dužan da projektovanje, reviziju projekata, izgradnju i nadzor same izgradnje doveri pravnom subjektu koji ispunjava uslove propisane zakonom. Pri izgradnji, investitor treba da odredi i upravnika građenja koji treba da u njegovo ime vodi sve organizacione poslove, prati sve faze gradnje i obavlja finansisko- matrijalne radnje u procesu izgradnje sve do dobivanja odobrenja za upotrebu.

2.1. Upravnik građenja Upravnik građenja mora biti pravno lice koje ima licencu za upravnika građenja. Potrebno je

da ima najmanje dve zaposlene osobe od kojih jedan sa ovlašćenjem A za nadzornog inženjera ili ovlašćenje A za inžinjera za izvođenje i jednu osobu sa ovlašćenjem B za nadzornog inženjera ili ovlašćenje B za inženjera izvedbe.

2.2. Licenca za projektovanje Pravni subjekat za projektovanje građevinskih objekata prve i druge kategorije mora

posedovati licencu A za projektovanje, dok za građevinske objekte treće, četvrte i pete kategorije treba posedovati licencu B za projektovanje.

Komora ovlašćenih arhitekata i inženjera izdaje ovlašćenja A za prvu i drugu kategoriju objekata, kao i ovlašćenja tipa B za građevinske objekte treće, četvrte i pete kategorije.

1

XVII Skup TRENDOVI RAZVOJA: “ EVROPA 2020: društvo zasnovano na znanju” Kopaonik, 07. - 10. 03. 2011. www.trend.uns.ac.rs ___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

194

2.3. Licenca za reviziju projektne dokumentacije Za vršenje revizije gradnje prve i druge kategorije, pravno lice treba da poseduje licencu

tipa A za reviziju projektne dokumentacije, dok za građevinske objekte treće, četvrte i pete kategorije treba posedovati licencu tipa B za reviziju projektne dokumentacije. Izdaju se i ovlašćenja tipa A i B za reviziju projektne dokumentacije određene kao i same licence na osnovu kategorizacije građevinskih objekata.

2.4. Licenca za izvođenje

U zavisnosti od kategorije građevine, za izvođenje istih, pravno lice treba imati adekvatnu licencu tako da Zakon za ovu poziciju predviđa pet tipa licence i to A, B, C, D, i E. Ovlašćenja koja se daju za inženjere izvođenja su samo dva tipa i to A i B.

2.5. Licenca za nadzor

Za vršenje nadzor izgradnje građevinskih objekata, pravno lice treba da poseduje licencu A

za objekte prve kategorije, licencu B za objekte druge kategorije, licencu C za objekte treće kategorije ili licencu D za objekte četvrte i pete kategorije. Ovlašćenje za A treba posedovati ovlašćeni arhitekta ili inženjer i to za objekte prve i druge kategorije građenja,dok za ostale kategorije objekata treba se posedovati licenca tipa B.

3. LICENCE PO STRUKAMA

Za dobivanje licence pravna lica plaćaju izvestan nadomestak i to od 500 do 3000 Eura u

denarskom protivrednosću kao prihod buđeta države.Od početka rada na izdavanju licenca za sve pozicije građenja, izdate su licence za nekoliko struka što je prikazano u tabeli 1:

Tabela 1 – Broj izdatih licenca po strukama

Redni broj

Struka Broj inženjera

1 Urbanističko planiranje 304 2 Arhitekti 1526 3 Građevinari 1712 4 Mašinski inženjeri 368 5 Elektro inženjeri 750 6 Saobraćajni inženjeri 58 7 Geotehnika 86 8 Životna sredina 92 9 Geodezija 38 10 Ukupno 4934

Izdati su i zapisi o građenju, istovremeno vođena je i evidencija od strane komore

ovlašćenih arhitekata i inženjera za izvršene poslove, deo za arhitekturne i građevinske zapise prikazan je u tabeli 2:

4. (NE)ADEKVATNOST INŽENJERSKIH LICENCA

Zbog velikog broja izdatih licenca kao i ekspanzija građenja objekata, pojavile su se i

nedoslednosti primene samih licenca. U praksi primenjivanje i upotreba samih licenca dovelo je i do zloupotrebe istih. Neki od subjekata koji učestvuju u procesu izgradnje, kao investitor, projektant, nadzor ili izvođać, koristili su prilike u društvu, ekonomsku krizu i druge mogućnosti i istovremeno sve nabrojane faze u lancu izgradnje izvodili su sami. Iz istraživanja koja smo vršili na terenu, uvideli smo da se samo koristili pečati pojedinih subjekata za zaveravanje projekata, pri čemi ove usluge naplaćivale su se zavisno od vrste projekata i same gradnje.

2

XVII Skup TRENDOVI RAZVOJA: “ EVROPA 2020: društvo zasnovano na znanju” Kopaonik, 07. - 10. 03. 2011. www.trend.uns.ac.rs ___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

195

Tabela 2 – broj izdatih zapisa po strukama

Tipovi licenca Redni broj

Vrsta zapisa

Zapis za A B A/B

Ukupno

Projektiranje 20 576 685 1281 Nadzor 25 446 776 1247 Revizija 33 250 467 750

1

Zapisi za arhitekte

Izvođenje 173 256 109 538 U k u p n o 1 251 1528 2037 3816

Projektiranje 47 515 573 1135 Nadzor 86 540 797 1423 Revizija 40 352 212 604

2

Zapisi za građevinare

Izvođenje 280 438 124 842 U k u p n o 2 453 1845 1706 4004 U k u p n o 1+2 704 3373 3743 7820

Pored toga što same licence su „funksionisale“ formalistički, posedioci istih dovele su do

toga da je došlo i do opadanja kvaliteta izgradnje, što je i dovelo do rušenja pojedinih objekata. U novembru 2010 godine, na teritoriji Makedonije desile su se nekoliko havarije na javnim

objektima, na kojima su stradale krovne konstrukcije koje su se zbog vetra srušile sa zgrada i time ugrozili živa bića i materijalna dobra. Stradale su krovne konstrukcije u tri bolnice: u Ohridu, Gostivaru,I Tetovu kao i u dve osnovne škole, u Trapčin-Dolu kod Kičeva i u Ohridu, kao i u Gimnaziji u Tetovu. Prilikom pada krova sa zgrade bolnice u Tetovu, smrtno je nastradala jedna osoba dok su se sa teškim povredama zdobile dve osobe, uništeno je i nekoliko automobila. Prilikom uvida kao i dokumentovanja faktičkog stanja, utvrđeno je mnogo nedostataka kao kod samih drvenih konstrukcija tako i u procesu tenderovanja, nadzora i izvođenja istih. Anomalije koje su dovele do rušenja i padanja krovova, uglavnom su subjektivnog karaktera.

Prilikom utvrđivanja razloga koji su doveli do rušenja gorenavedenih krovova, ustanovljeno je da se u svim fazama izgradnje nisu poštovani pre svega zakonski propisi o projektovanju, revizije, kvalitet materijala, nadzora, izgradnje kao I tehničkog prijema.

Slika 1 i 2. Srušene krovne konstrukcije bolnica u Gostivaru i Tetovu

Istraživanja posledica rušenja krovova na objekte tri bolnice i tri škole, pokazala su, da su razlozi višestruki i to:

- Nije ispoštovana zakonska regulativa koja se odnosi na pitanja izgradnje, - Zapostavljeni su principi i pravila projektovanja i - Kvalitet izvedbe i upotrebljeni materijal nisu u skladu sa zahtevuma tehničkih propisa.

3

XVII Skup TRENDOVI RAZVOJA: “ EVROPA 2020: društvo zasnovano na znanju” Kopaonik, 07. - 10. 03. 2011. www.trend.uns.ac.rs ___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

196

Slika 3 i 4. Srušena krovna konstrukcije Osnovne Škole u Trapčin-Dolu, za rešetkastu

drvenu konstrukciju upotrebljena je predhodno upotrebljene građe

5. DISKUSIJA I ZAKLJUČCI

Sami prikazi dovoljno govore o tome koliko su efektne licence koje su se izdavale u toliko velikom broju (kapom i šakom), bez predhodno analiziranje stanja, potreba i nivoa istih. Jedan od bitnih faktora neprimenljivosti licenca u svim oblastima tehnike je i to što u Makedoniji, kao najveći poslodavac pojavljuje se država, koja ustvari je investitor javnih radova, preko nadležnih ministarstava raspisuje tendere, izaberu projektante, ponuđivaće, izvođaće, revizore, komisije za tehnički prijem itd. Upravo ovaj tehnološki proces izgradnje, gde samo jedan subjekat je investitor, izvođać i nadzor, daje do znanje da postoji zloupotreba celokupne zakonske regulative. Kako bi se poboljšalo stanje, moraju se preduzeti mere za odstranjivanje negativnih uticaja kao što su:

- Izvršiti reviziju licenca svijuh koji su implikovani u lancu građevinarstva i izgradnje, kao i pooštriti kriterijume izdavanja istih, posebno treba se delovati u pravcu da se iste ne izdaju kao („partiske”) potreba nekih društvenih grupa i interesa,

- Na studiskim programima tehničkih struka uvesti izborne predmete koje će budućim inženjerima dati osnovna teoretska i praktična znanja o pravilnoj primeni samih licenca,

- Uvesti licence i za ostale inženjerske struke (drvoprerađivačke, tekstilne, poljoprivredne, grafičke …) koje bi učestvovale u svim fazama i potrebama inženjerskih radova, kao članovi specijalizovanih ekipa za pojedine oblasti rada.

6. LITERATURA

[1] Borislav M. Šoškić, Zdravko D. Popović: “Svojstva drveta“,Beograd, 2002. [2] Sulejman Meta, “POOR QUALITY TIMBER ROOF CONSTRUCTIONS AND ENVIRONMENTAL

HAZARDS – PRACTICAL EXPERIENCE“, VI Međunarodno savetovanje: “RIZIK I BEZBEDNOSNI INŽENJERING“, www.rizik.vtsns.edu.rs Visoka Tehnička Škola Strukovnih Studija u Novom Sadu, Tehnički Fakultet, Novi Sad, Kopaonik, januar, 2011.

[3] Sulejman Meta, “ПРИЧИНИ ЗА РУШЕЊЕТО НА ДРВЕНИТЕ КРОВНИ КОНСТРУКЦИИ НА НЕКОЛКУ ЈАВНИ ОБЈЕКТИ ВО МАКЕДОНИЈА“ Прес-инг, бр. 1. Фебруари, Скопје 2011.

[4] Sulejman Meta, “ISKUSTVA I DILEME OKO PRIMENE BOLONJSKE DEKLARACIJE NA FAKULTETU PRIMENJENIH NAUKA-DUT TETOVO“,TREND 2010, Kopaonik, 01.-04. 03.2010.

[5] Vlastimir Radonjanin, Đorđe Lađinović, Mirjana Malešev i Srđan Kolaković: “STUDIJE GRAĐEVINARSTVA PREMA BOLONJSKOM OBRAZOVNOM PROCESU I LICENCE INŽENJERSKE KOMORE SRBIJE“, Trend 2009, Kopaonik, 2009.

4