UNIVERZITET ZA POSLOVNE STUDIJEBANJA LUKA

Implementacija raunarskih sistema

Predmet: Projektovanje informacionih sistema

SEMINARSKI RAD

Mentor: student:prof. dr Ilija uFilip Dujakovi(V223/12)

Banja Luka,Novembar 2014.

Sadraj

1.Uvod32.Prouavanje informacionih sistema42.1.Tipovi informacionih sistema42.2.Informacioni sistem kao realni sistem42.3.Razvoj informacionig sistema52.4.Implementacija informacionih sistema53.Informacioni sistemi64.Informacioni sistemi u proizvodnom procesu sistema74.1.Tokovi informacija u proizvodnom sistemu procesu85.Zakljuak10Literatura11

1. Uvod

Sistem je funkcionalni skup objekata i njihovih veza. Svaki od objekata u sistemu posjeduje niz svojstava (atributa). Takoe i veze izmeu pojedinih objekata (elemenata) sistema se mogu opisati nizom atributa. Sistem intereaguje sa okolinom. Uticaj okoline na sistem naziva se ulazom dok se uticaj sistema na okolinu naziva izlazom. Takoe, sistem moe da intereaguje sa drugim sistemima. Veze sistema sa okolinom se mogu ostvariti razmjenom materije, energije i informacija. Nain na koji su elementi sistema povezani odreuje strukturu sistema. Struktura sistema direktno odreuje funkcionisanje sistema.Sistemi se dijele na osnovu razliitih kriterijuma na:Po nainu kreiranje: - prirodne - vjetakePo stepenu apstrakcije: - apstraktni - realniPo promjenljivosti u vremenu: - statiki - dinamikiPo odreenosti ponaanja: - deterministiki - stohastikiPo sloenosti: - prosti - sloeniPo povezanosti sa okolinom: - otvoreni - zatvoreniPodatak je kodirana predstava neke osobine, nekog koncepta, objekta, injenice ili dogaaja u realnom sistemu. Informacija je protumaeni podatak odnosno znanje koje se moe "izvui" iz podatka. Podatak i informacija se koriste kao sinonimi. Podatak je meutim objektivna kategorija dok je informacija subjektivna kategorija odnosno zavisi od naina na koji neki pojedinac tumai ili koristi predstavljeni podatak. U okviru ovog rada mi emo podrazumjevati da se podaci mogu reprezentovati na kompjuterski prihvatljiv nain, odnosno da se mogu kvantifikovati brojevima, karakterima, datumima itd. Nain na koji dolazi do formiranja podatka nas ne interesuje. Meutim, interesuju nas procesi obrade podataka koji mogu da dovedu do kreiranja drugih podataka ili do odreene akcije. Mi emo pod informacionim sistemom podrazumjevati sistem koji svoje veze sa okolinom obavlja razmjenom informacija. Napomenimo da informacioni sistem ne mora biti zasnovan na runaru ali da emo mi u okviru ovog rada razmatrati samo one informacione sistema koji su realizovani na raunaru. Ovakvi sistemi se nazivaju CBIS (Computer Based Information Systems). Razvoj informacionih sistema posebno postaje dinamian ezdesetih godina kada se razvijaju sistemi za automatsku obradu podataka.

2. Prouavanje informacionih sistemaInformacioni sistemi se prouavaju na razliitom nivou na velikom broju kola i fakulteta. Kod nas se najdetaljnije ovom temom bavi Fakultet organizacionih nauka u Beogradu. Tamo postoji poseban smijer na kome se izuavaju informacioni sistemi i projektovanje informacionog sistema u okviru desetak predmeta. Na tehnikim fakultetima informacioni sistemi se obino prouavaju iz ugla projektanta, programera, odravanja, raunarske povezanosti, projektantna baza podataka. Na fakultetima drutvenih nauka obino se prouavanje informacionih sistema sagledava sa stanovita podrke poslovnim procesima. Na zapadu postoje posebni fakulteti na kojima se izuavaju informacioni sistemi. 2.1. Tipovi informacionih sistemaUpravljaki informacioni sistem - UIS (Management Information Systems - MIS) je sistem koji prenosi, uva i obrauje podatke potrebne za upravljanje.Sistem za podrku odluivanju (Decision Support Systems) je informacioni sistem koji potpomae donoenje odluka.Po nainu primene informacione sisteme moemo grubo podeliti na one koji vre samo skladitenje i pronalaenje informacija i one koji vre obradu. Mi emo razmatrati sistem koji sa svojim podsistemima moe da realizuje obe ove operacije.2.2. Informacioni sistem kao realni sistemMi u principu neemo sagledavati originalni sistem ve emo polaziti od modela informacionog sistema. U praksi se meutim originalni sistem prvo mora modelovati. Sredstava za modeliranje sistema ima vie. Samu sutinu informacionog sistema predstavlja baza podataka (ili sistem baza podataka) koja sadri meusobno povezane podatke kojima se modeluju objekti, veze izmeu objekata (entiteta) kao i odgovarajui atributi (obeleja - osobine) objekata i veza. Pored podataka, informacioni sistem mora da sadri podatke o procesima (ili model procesa). Pod procesima se podrazumjevaju radnje koje generiu promjene stanja u informacionom sistemu i koje generiu izlaze iz sistema. Pored toga esto se vri i modelovanje resursa sistema.2.3. Razvoj informacionig sistemaProjekat informacionog sistema po pravilu realizuje tim strunjaka koji nisu sastavni dio organizacije u kojoj se implementira. Naravno, oekuje se visok stepen saradnje organizacije i projektana. Da bi se obavio uspean razvoj informacionog sistema neophodno je: obezbediti podrku rukovodstva firme; ukljuiti korisnike u sve faze razvoja; koristiti dokazane metodologije razvoja informacionog sistema; jasno definisanje ciljeva i zadataka sistema; usredsrediti se na najvanije probleme i eventualne povoljnosti; jednostavan i adekvatan dizajn; dobar program obuke ukljuenih osoba; adekvatan plan uvoenja nakon zavretka projekta; dobro definisan i organizovan program odravanja.

2.4. Implementacija informacionih sistemaPrethodne faze imaju izlaz "na papiru". Dakle polazei od realnih potreba i realnog sistema stie se do projekta. Implementacija je faza u kojoj se projekat treba implementirati na realni sistem u realnim uslovima.Faze u implementaciji projekta su: Najava (cilj ove faze je uklanjanje straha zaposlenih i savlaivanje otpora koji postoje); Organizacija kadrova informacionog sistema; Izbor i instalacija opreme (treba raspisati tendere, voditi rauna o vremenu isporuke, instalacije, garantnim rokovima, obezbijeenom servisu itd); Izrada ili nabavka softvera (postoji mogunost da se firma u skladu sa svoim potrebama i raspoloivim kadrovima opredjeli za kupovinu gotovog softvera; razvoj softvera sa sopstvenim kadrovima; kombinovanje prethodna dva naina; razvoj softvera po narudbi) Formiranje baze podataka (baza podataka je kima informacionog sistema tako da je ovo jedna od najvanijih faza); Obuka korisnika; Zamjena sistema (obino za prvo vrijeme dva sistema rade paralelno, zatim novi sistem zamjenjuje stari, ali i dalje tako da se neko vreme najvaniji elementi dupliraju; treba znati da vani elementi starog sistema esto budu zadrani i u novom jer je njihova zamjena najkomplikovanija).3. Informacioni sistemi

Informacioni sistem u najoptijem smislu je svaki sistem razvijen u cilju kreiranja, sakupljanja, uvanja, prenosa, obrade i interpretacije informacije. Informacijom se ovde smatra znanje ili dopuna znanja, a predstavlja se podacima. Informacioni sistemi se mogu bazirati i samo na pisanoj i usmenoj komunikaciji, ali je verovatnije da e zahtevati upotrebu raunara za upravljanje sakupljanjem, uvanjem, obradom i distribucijom informacija. Istu informaciju mogu da upotrebe ljudi na razliite naine i u razliita vremena. Raunari omoguuju efikasnost i mogunosti informacionih sistema koji ne postoje bez njih. Informacioni sistem je obino jedan od podsistema poslovnog sistema.Proizvodni sistem predstavlja osnovu dobijanja proizvoda potrebnih za zadovoljenje pojedinaca, drutva u cjelini i razvoja privrednog sistema svake zemlje. Proizvodni sistem predstavlja osnovni dio ukupnog, poslovnog sistema preduzea koji ima zadatak da transformie ulazne komponente: materijal, energiju i informaciju u proizvod zadatih , na bazi istraivanja trita, karakteristika u cilju podmirenja potreba rasta standarda pojedinaca i drutva u cjelini. Proizvodni sistem definisan je spregom tehnoloko-tehnike i ekonomsko drutvenih podsistema kome je cilj da transformisanjem materijala - sirovine kao ulaza u sistem povea vrijednost tog ulaza.Proces proizvodnje karakterie sloenost informacija koje se prikupljaju, obrauju i na osnovu kojih se donose odgovarajue odluke. Informacioni sistem je ovde skup normi , postupaka, odreenih sredstava potrebnih za prikupljanje, memorisanje, obradu i emitovanje informacija prema okruenju sistema ili za potrebe samog sistema u cilju donoenja adekvatnih odluka . Cilj je projektovanje informacionog sistema proizvodnje poboljanja informacija u smislu da postanu tane, prikladne i odgovarajue za razne nivoe proizvodnje u organizacionoj cjelini koje obuhvata poslove proizvodnje. Elementi informacionih sistema. Za uspeno odvijanje svih aktivnosti: prikupljanja, obrade, izgraen sistem treba da bude sinteza etiti elementarna podsistema: Hardver - predstavlja materijalnu osnovu IS gde ubrajamo elektronski raunar, ulazno-izlazne ureaje, ureaje za prenos podataka na daljinu i ostalu opremu neophodnu za obradu podataka. Softver - obuhvata nematerijalne elemente IS: programe, rutine, procedure, organizaciju, obradu podataka, i eksplataciju rezultata obrade podataka, sa posebnim naglaskom ne obezbeuje informacije. Kadrovi - su timovi strunjaka organizatora elektrine obrade podataka, sistem analitiara, programera, operatora i korisnike IS. Organizacije - obuhvata razliite organizacijske postupke, metode i naine pokazivanja ostalih podsistema, u skladnu, funkcionalnu i ekonominu uslugu.

Slika 1: Elementi informacionog sistema

Samo kroz kvalitetnu i skladnu kombinaciju svih podsistema, moe se omoguiti formiranje IS za adekvatno upravljanje poslovnim sistemom. Kao dio komunikacijskog sistema svaki IS se danas sastoji od ljudi i raunara koji formiraju ili koriste informacije i stupaju u vezu sa ostalim komunikacionim elementima, radi ostvarivanja ciljeva poslovnih sistema. Izmeu elemenata sistema podaci se prenose komunikacionim kanalima, i kao rezultat njihove obrade javljaju se podaci ili informacije, koji se prikljuuju preko formalzovanih i neformalizovnih sistema. Da bi se obezbedilo prikupljanje, sistematizacija i grupisanje izbornih podataka, zatim prenos, memorisanje, uvanje i auriranje potrebno je u okviru IS projektovati odgovarajuu datoteku ili bazu podataka koja e da omogui efikasno pretraivanje i dostavljanje podataka na mesto upotrebe.4. Informacioni sistemi u proizvodnom procesu sistema

Proizvodni sistem kao kompleksan sistem opisan je aktivnostima i njihovim uzajamnim vezama u okviru pojedinih funkcija. Kreiranje pojedinih aktivnosti, njihovo izvoenje, usaglaenost i sinhronizacija u okviru pojedinih funkcija praeni su tokovima informacija.Tokovi informacija zajedno sa mjestima na kojima se informacije stvaraju, prikupljaju, obrauju, uvaju i sa kojima se informacije neposredno koriste predstavljaju informacioni sistem proizvodnog sistema.Specifinosti informacionih modela ogledaju se u sljedeem: za formiranje organizacione funkcije potreban je najmanje jedan skup informacija, a najee uestvuje vie takvih skupova. svaka organizaciona funkcija praena je odgovarajuim skupom informacija. jedan skup informacija uestvuje u formiranju vie organizacionih funkcija. osnovna karakteristika informacionih sistema jeste da u kreiranju, obradi i prenosu uestvuju ljudi to bitno utie na njegovo funkcionisanje.Zajedniko za proizvodne sisteme je da se njihovo funkcionisanje moe podjeliti u tri osnovne aktivnosti-procesa:1. proces postavljanja zadataka i ciljeva poslovanja (funkcija cilja)2. proces upravljanja proizvodnim sistemom sa ciljem da se realizuju proizvodni zadaci i ciljevi ( funkcija upravljanja )3. proces realizacije poslovnih ciljevaematski se osnovne funkcije proizvodnog sistema mogu prikazati sledeom emom:

Slika 2: Osnovne funkcije proizvodnog sistema

4.1. Tokovi informacija u proizvodnom sistemu procesuZa identifikaciju bilo kog proizvodnog sistema potrebno je odrediti tokove materijala i tokove informacija. Osnovne aktivnosti unutar jednog proizvodnog sistema predstavljene su ematski a zajednika osobina im je da su svi povezani sa centrom za prikupljanje, uvanje i obradu informacija:

Slika 3: Tokovi informacija u proizvodnom procesuPoslovanje proizvodnog sistema se moe podjeliti na nekoliko osnovnih procesa u kojima se stvaraju, prikupljaju i akumuliraju sve informacije koje su porebne za nesmetano funkcionisanje proizvodnog sistema: proces osvajanja novog proizvoda proces pripreme proizvodnje proces proizvodnje proces kontrole proces ekonomike i finansija

5. Zakljuak

Informacioni sistem predstavlja nain obrade informacije sa ciljem pravovremenog dobijanja saznanja neophodnih za dalje djelovanje. Pod Informacionim sistemom podrazumjevaju se meusobno i funkcionalo povezani procesi prikupljanja, prenoenja, obrade, korienja i uvanja podataka.Potreba za uvoenjem informacionog sistema se ogleda u mogunosti pokrivanja svih informacionih tokova u upravljanju odreenim poslovnim sistemom, u skladu sa prirodom i zadacima koji se obavljaju u sistemu. Od Informacionog sistema se oekuje da obezbjedi osnovu za izvravanje razliitih zadataka i zahtjeva koje uesnici postavljaju sistemom. Time se iskazuje potreba za kompleksnim i efikasnim informacionim tehnologijama nephodnim za izgradunju i funkcionisanje Informacionog sistema.Povezivanje pod sistema Informaconog sistema u jednistvenu, funkcionalnu i ekonominu cjelinu, postie se pomou baza ili banke podata, u okviru kojih se memoriu svi relevantni podaci neophodni za funkcionisanje Poslovnog sistema.

Literatura

Bosworth S., Computer Security Handbook, 2009. Heleta M., Cvetkovic D., Osnove inenjerstva i savremene metode u inenjerstvu, 2009. Poliuk E. Jaroslav., Projektovanje informacionih sistema, 2007 Rainer R. Kelly, Turban E, Uvod u informacione sisteme, drugo izdanje, Data status, 2009

-2-