IDENTIFIKACIONA KARTA SELA MILI^INICA, OP[TINA...

$: IDENTIFIKACIONA KARTA SELA MILI^INICA, OP[TINA VALJEVOruralinfoserbia.rs/karte_sela/sa/milicinica.pdf · Slede}i potencijal koji su izdvojili jeste seoski turizam kao ne{to {to je$
IDENTIFIKACIONA KARTA SELA MILI^INICA, OP[TINA

VALJEVO

SADR@AJ: Rezultati primene PRA sredstava:

• predstavljanje situacije u selu ( PRA sredstvo )-vizualizacija...........................3 • predstavljanje situacije u selu ( PRA sredstvo )-obja{njenje vizualizacije......4 • vremenska linija- ( PRA sredstvo )vizualizacija.................................................6 • vremenska linija-( PRA sredstvo ) obja{njenje vizalizacije...............................7 • mapa resursa-( PRA sredstvo ) vizualizacija.......................................................9 • mapa resursa- ( PRA sredstvo )obja{njenje vizualizacije................................10 • sezonski kalendar- ( PRA sredstvo )vizualizacija.............................................11 • sezonski kalendar-( PRA sredstvo ) obja{njenje vizualizacije.........................13 • kategorizacija prema izvorima prihoda ( PRA sredstvo )-vizualizacija.........14 • kategorizacija prema izvorima prihoda-( PRA sredstvo ) obja{njenje

vizualizacije..........................................................................................................15 • kategorizacija prema `ivotnom standardu- ( PRA sredstvo )vizualizacija....16 • kategorizacija prema `ivotnom stadardu- ( PRA sredstvo )obja{njenje

vizualizacije..........................................................................................................17 • stvaranje opcija za pobolj{anje (sredstvo planiranja)-vizualizacija...............18 • stvaranje opcija za pobolj{anje (sredstvo planiranja)-obja{njenje

vizualizacije..........................................................................................................19

PRIMENA PRA SREDSTAVA-PREDSTAVLJANJE SITUACIJE U SELU MILIÎNICA, OP[TINA VALJEVO

PROBLEMI:

POTENCIJALI:

SAMO JEDAN ASFALTNI PUT ASFALTNI PUT OD VALJEVA

VODA,STRUJA,KANALIZACIJA MALINA, KUPINA, [LJIVA

ZASTARELA MEHANIZACIJA MOGU]NOST ZA STOÂRSTVO NEADEKVATNE PRIKLJU^NE MA[INE

MOGU]NOST NAVODNJAVANJA

NEMA VETERINARA SEOSKI TURIZAM

DOKTOR DOLAZI JEDNOM NEDELJNO

MOGU]NOST UDRU@IVANJA

NEMA UMATIÊNE STOKE POSTOJI AMBULANTA

SLAB STO^NI FOND (MALE OTKUPNE CENE)

POSTOJE [KOLE DO 4.RAZREDA

NEMA ORGANIZOVANOG OTKUPA STRU^NA PODR[KA U SELU

LO[I USLOVI @IVOTA (POSEBNO ZA MLADE)

LO[A PERSPEKTIVA ZA MLADE LJUDE

DOSTA SE RADI A MALO ZARA\UJE

PROBLEM AUTOBUSKE LINIJE NEDOSTATAK KULTURNIH DOGA\AJA

KISELO ZEMLJI[TE NEMA NAVODNJAVANJA MALI BR.PROTIVGRADNIH RAKETA

PSI LUTALICE

NEMA UDRU@IVANJA BOLEST SU[ENJA MALINE

DIVLJA^ NEPLANSKA PROIZVODNJA NEDOSTATAK RASHLADNIH URE\AJA

NEPOSTOJANJE ZADRUGA PREOPTERE]ENOST @ENA

OBJA[NJENJE VIZUALIZOVANIH REZULTATA PRIMENE PRA SREDSTVA-PREDSTAVLJANJE SITUACIJE U SELU Sredstvo je primenjeno u grupi od 15 me{tana sela Mili~inice, od kojih je najvi{e bilo pripadnika mu{ke populacije (14) i jedna gospo|a. u okviru grupe bilo je petoro mladih ljudi starosti izme|u 19 i 25 godina. Ovo sredstvo se koristi kako bi se stvorio uvid u trenutnu situaciju koja vlada u selu, a na osnovu razgovora sa njegovim me{tanima. Razgovor se vodi tako {to se me{tanima dozvoli da sami iznesu svoje mi{ljenje o tome {ta su problemi , a {ta potencijali njihovog sela. Na osnovu tog razgovora do{lo se do zaklju~ka da je najve}i potencijal sela Mili~inice gajenje {ljive, maline i kupine upravo zato {to se i najvi{e me{tana bavi vo}arstvom tako da im je to vode}a poljoprivredna delatnost. Tome doprinose i povoljne geomorfolo{ke karakteristike terena, ta~nije, radi se o mahom brdskom terenu. Ono {to nalaze kao problem kada je vo}arstvo u pitanju, mada se to odnosi i na druge poljoprivredne delatnosti, jeste problem navodnjavanja. Postoje vodni potencijali u selu , ali su problem sredstva koja su potrebna za izgradnju sistema za navodnjavanje. Tako da se ovo moè posmatrati i kao problem, ali i kao potencijal. Drugi problem se odnosi na {estu pojavu bolesti su{enja maline, ali i prenamnoènost divlja~i, prete`no srne}e, koja nanosi veliku {tetu mladim sadnicama. Jo{ jedna zanimljivost vezano za vo}arstvo jeste prisutnost neplanske proizvodnje, kao i nedostatak rashladnih ure|aja. Sa druge strane , me{tani su naveli sto~arstvo kao mogu}i potencijal budu}i da je nekada ova grana poljoprivrede bila dosta zastupljena, posebno govedarstvo i ov~arstvo. Vezano za to postoji dosta problema koji poljoprivrednike sputavaju da se bave sto~arstvom. Naime , me{tani su najvi{e naveli problem niske otkupne cene stoke {to im smanjuje mogu}nost za zaradom budu}i da imaju velikih tro{kova gajenja. Sa druge strane ne postoji organizovan otkup proizvoda {to dodatno oteàva situaciju. Tako|e navode i problem mati~enja stoke odnosno mali broj umati~enih grla kao posledica velike udaljenosti od Valjeva gde se nalazi najblià slu`ba za mati~enje. Drugi razlog je nepostojanje zadruga koje su nekada olak{avale taj proces i koje u selu ne postoje vi{e od 15 godina. Jo{ jedan problem se javlja, a odnosi se na ne postojanje veterinara. Slede}i potencijal koji su naveli jeste jako dobar asfaltni put koji prolazi kroz sredi{te sela, ali su se odmah nadovezali da taj put selo spaja samo sa Valjevom odnosno samo sa jedne strane, dok je sa severne strane Koceljeva mnogo blià od Valjeva, ali put do tamo ne stiè. Tako|e su naglasili da je taj put jedini asfaltiran, a da su ostali putevi kolski i samim tim te{ko prohodni. Na ovaj problem se nadovezuje i problem ne postojanja kanalizacione mreè, kao i lo{e snabdevanje pija}om vodom. Tako|e su pomenuli i problem sa snabdevanjem elektri~nom energijom, ~iji su glavni uzro~nici drvene elektri~ne bandere koje i dan danas postoje i nisu zamenjene sa betonskim stubovima. Kada je u pitanju obrada zemlje, me{tani najvi{e pominju problem zastarele mehanizacije (20-25 godina starosti) i kori{}enje neadekvatnih priklju~nih ma{ina u nedostatku odgovaraju}ih. Pominju i kiselost zemlji{ta koja uti~e na smanjenje prinosa {to donekle re{avaju kalcifikacijom. Zemlji{te je kvaliteta izme|u IV i VII klase, a u proseku svako doma}instvo ima oko 15 ha. Kada je u pitanju demografska struktura, me{tani pominju odlazak ljudi sa sela posebno mladih kao posledica generalno lo{eg ìvota na selu. Mladi nemaju nikakvu perspektivu-puno se radi, a malo dobija od te{kog rada. Me|utim i pored toga zainteresovani su za rad u poljoprivredi, najvi{e zato {to se radi o velikim povr{inama zemlje koja se nalazi u njihovom vlasni{tvu. Drugi problem se odnosi na nedostatak kulturnih sadràja {to tako|e oteàva ìvot mladih na selu.

Od potencijala, me{tani su jo{ naveli i postojanje ambulante i {kole, ~ak tri osnovne {kole do 4.razreda, me|utim napominju i to da im lekar dolazi samo jednom nedeljno {to je isuvi{e malo u odnosu na njihove potrebe, ali i u odnosu na veliku udaljenost od Valjeva. Na ovo se nadovezuje i problem autobuskih linija kojih ima samo tri u toku dana u toku {kolske godine i autobus ide samo do centra sela, tako da deca pe{a~e dosta do svojih ku}a. Uz put deca mogu da budu napadnuta od strane pasa lutalica kojih ima jako puno, a po{to ima dosta i divlja~i posebno lisice, postoji opasnost od preno{enja besnila. Me{tani se àle na zakon koji {titi ìvotinje i koji im ne dozvoljava da sami re{e ovaj veliki problem, kada se nadle`ne gradske slu`be na to ne obaziru. A kada su nadle`ne institucije u pitanju, navode i nedovoljan broj protivgradnih raketa i veliku {tetu koju ova pojava nanosi. Slede}i potencijal koji su izdvojili jeste seoski turizam kao ne{to {to je ve} po~elo da se razvija. Svesni su svojih prirodnih potencijala, ali i samog ekonomskog efekta , me|utim isto su tako svesni i jako lo{e putne i druge infrastrukture, tako da su ovo svrstali kao mogu}i potencijal ukoliko se re{e prethodno navedeni problemi. Tako|e su svesni i potrebe za udruìvanjem, ali imaju problem sa lo{im me|uljudskim odnosima i tako veoma malim {ansama za zajedni~ki dogovor. U selu postoji stru~njak iz oblasti poljoprivrede-inènjer poljoprivrede, {to su svi okarakterisali kao potencijal, budu}i da tako dobijaju stru~nu podr{ku u samom selu.

VREMENSKA LINIJA –PRA SREDSTVO-VIZUALIZACIJA

Pre 1941.

1941.

1945.

1951.

1953. 1958. 1960. 1961. 1963.

1965. 1970.

1972.

1980.

1981. 1987. 1989. 1990. 1992. 1999. 2000 . 2008.

--- Postojala je jedna {kola - iz jedne generacije je bilo 29 u~enika; vo}arstvo je bilo zastupljeno i za vreme Turaka ---- Bilo je 3000 ovaca , ovce su gajene prvenstveno zbog vune ; svaka familija je imala po 100 ovaca. Svi su imali su{are , gajila se {ljiva , pravila se rakija, imali vinograde ,pravili vino . Doma}instva su od toga `ivela . --- Otvorene su jo{ dve {kole. Otvorena fabrika” Vo}ar” pa je zadruga imala mogu}nost za plasiranje svojih proizvoda. Me{tani sela su tada bili veseliji , pevalo se i bile su zastupljene mobe --- U {koli je bilo 88 |aka sve do 1954. godine. U jednom zaseoku bilo je 150 doma}instava --- Osnovana zadruga ---Prvi autobus do{ao u selo Mili~inicu i uradjen put do centra sela ---Smanjuju se vinogradi, a pove}avaju zasadi maline ---Prvi traktor u selu; uvedena struja ---Otvoren rudnik koji je eksplatisala zadrug pa selo od toga nije imalo koristi ; napravljena su{ara za su{enje {ljive ,za sezonu se su{ilo 15t . ---Broj doma}instava je bio oko 700. ---Nagli odlazak mladih sa sela ;smanjuje se broj stoke zbog otvaranja fabrika. ---Prvi telefon u selu ,samo ga je zadruga imala . Puno maline ,puno otkupa i pad cene maline. ---Prestali da se koriste konji i volovi . Svako doma}instvo je imalo od 1ha do 3ha vo}a. ---Prvi dom zdravlja. ---Pro{ao prvi asfaltni put. ---Prestaje rad zadruge . ---Prestaje organizovan otkup. ---Telefoni u celom selu. ---‘’Medicinsko selo’’ , svi doktori na jedan dan bili u selu. ---Malo bolje se `ivi u selu ali ne dovoljno. ---Jako malo ovaca oko 500, konja 3-4, doma}instava 500 ,svako doma}instvo ima traktor .

OBJA[NJENJE VIZUALIZOVANIH REZULTATA PRIMENE PRA SREDSTVA - VREMENSKA LINIJA : Sredstvo je primenjeno u grupi od 3 starija me{tana sela Mili~inica . Ovim sredstvom se omogu}uje uvid u pro{lost sela , identifikuju se doga|aji koji su va`ni za poljoprivredni razvoj sela i kriti~ne ta~ke u tom razvoju .Ovo sredstvo obuhvata informacije koje nam osvetljavaju ekonomski , socio-kulturni i poljoprivredni sistem sela u svim promenama koje su se u tim sistemima dogodile u pro{losti ukazuju}i istovremeno i na uzroke koji su omogu}ili poljoprivredni razvoj, kojim su me{tani bili zadovoljni u identifikovanim periodima u pro{losti.Vremenskom linijom primenjenom u radu u selu Mili~inica obuhva}en je period od 60 godina , od po~etka 40-ih pa do danas. U periodu od 1951. do 1952. u jednom zaseoku bilo je oko 150 ku}a. Sada se taj broj znatno smanjio . Godine 1965. u selu je bilo 700 ku}a . Od sedamdesetih godina po~inju velike migracije mladih prema gradu . Razlog odlaska mladih je bolji ìvot i rad u fabrikama. Sada u selu Mili~inica ima oko 500 doma}instava Pre 1940. god. je postojala jedna {kola . êtrdesetih godina u {koli po jednoj generaciji je bilo 29 |aka . Godine 1945. sagra|ene su jo{ dve {kole . U periodu od 1951. do 1954. u {koli je bilo 88 |aka. Telefon u selu imala je samo zadruga. Sa stanovi{tva infrastrukture me{tani Mili~inice se najvi{e àle na puteve . Prvi put je uradjen 1958 .godine kada je i prvi autobus do{ao u selo i to do centra sela . Godine 1987. sagra|en je asfaltni put . Elektrifikacija celog sela je bila 1961. godine. Prvi telefon u selu imala je zadruga, a dobila ga je 1970 godine. Godine 1992. celo selo je dobilo telefon . Od poljoprivrednih delatnosti najzastupljenije je bilo vo}arstvo (kaù da je bilo zastupljeno i za vreme Turaka) i ov~arstvo 1941 . godine. Postojao je veliki broj zasada {ljive , svako doma}instvo je imalo svoju su{aru , {ljiva se su{ila a od ostatka {ljive pravila se rakija . Tako|e svi su imali i vinograde pa se proizvodilo i vino . Doma}instva su se izdràvala od prodaje rakije, vina i suvih {ljiva. Godine 1960. po~inje znatno da se smanjuju povr{ine pod vinogradima ali se zato sve vi{e sadi malina. Kako me{tani kaù za malinu se odmah dobijao novac, pa je to bio jedan od glavnih razloga za{to su se kr~ili vinogradi. Kroz pri~u sa me{tanima do{lo se do zaklju~ka da je 1972. godine bilo puno otkupa maline , i da su prinosi maline bili veliki , ali od tog perioda po~inje da pada cena maline. Godine 1963. napravljena je su{ara za {ljive koja je za sezonu su{ila 15 t {ljive. Ov~arstvo je najvi{e bilo zastupljeno 40-ih godina i tada je bilo oko 3000 ovaca. Svaka familija je imala 100 ovaca , gajene su prvenstveno zbog vune od koje se kasnije pravili dèmperi, ~arape itd. U to vreme svaka ku}a je imala po par volova koji su se koristili za vu~u . Sada ovaca ima jako malo negde oko 500 , volova nema, ima jo{ 3-4 konja. Godine 1980. prestaju da se koriste konji i volovi za vu~u, a svako doma}instvo je imalo od 1 do 3 ha vo}a. Prvi traktor u selu je kupljen 1961 . godine, a odmah zatim i priklju~ne ma{ine. Sada svaka ku}a ima traktor. Godine 1945 otvorena je fabrika “Vo}ar” pa je kasnije zadruga preko nje plasirala svoje proizvode. Godine 1953. osnovana je zadruga, a 1963. godine otvoren je rudnik , ~iju je eksplataciju vr{ila zadruga od ~ega selo nije imalo nikakve koristi . Godine 1989. prestaje rad zadruge , odmah zatim prestaje i organizovan otkup, {to je donelo velike probleme poljoprivrednim proizvodja~ima.

Dom zdravlja je otvoren u selu 1981. godine. Jedan jako lep dogadjaj i naravno jako koristan za me{tane desio se 1999 kada je selo Mili~inica bila “Medicinsko selo”. Tada su u selo do{li doktori specijalisti koji su pregledali me{tane sela . Tom prilikom me{tani su imali kompletnu zdravstvenu za{titu. Nedostatak ovog de{avanja je u tome {to je to trajalo samo jedan dan. Me{tani sela Mili~inica kaù da je od 2000. godine malo bolji ìvot u selu , ali je to jo{ uvek nedovoljno za normalan ìvot u selu i za ostajanje mladih u selu. Vremenska linija pokazuje da je naj kriti~niji period za razvoj poljoprivrede bio period od 1989 pa do 2000.

MAPA RESURSA-PLA/PRA SREDSTVO-VIZUALIZACIJA SELO MILI^INICA, OP[TINA VALJEVO

OBJA[NJENJE VIZUALIZOVANIH REZULTATA PRIMENE PRA SREDSTVA-MAPA RESURSA Ovo sredstvo je primenjeno na grupi od 4 mla|a momka i 2 me{tana srednjih godina, a kasnije se priklju~ilo jo{ dvoje. Primenom ovog resursa dobijena je slika prirodnih resursa kojima selo Mili~inica raspolaè, a od velike su va`nosti kada je u pitanju poljoprivreda i druge nepoljoprivredne delatnosti. Mapa resursa pokazuje da se radi o selu koje se nalazi u zapadnoj Srbiji; pripada Kolubarskom okrugu i op{tini Valjevo. Selo se nalazi na 40 km severozapadno od Valjeva, na samoj granici sa op{tinim Koceljeva, i spada u jedno da najve}ih sela valjevske op{tina kako po povr{ini tako i po broju stanovnika. Povr{ine je 130 km², a broji oko 1000 stanovnika. Geomorfolo{ki posmatrano, spada u sela brdskog tipa sa prose~nom nadmorskom visinom od 350m. Selo je podeljeno na 6 zaseoka. Na 15 km ju`no od sela prolazi magistralni put Beograd-Loznica . Kroz selo, u pravcu jug-sever, prolazi glavni put koji je asfaltiran celom duìnom i u veoma je dobrom stanju. Me|utim, put se zavr{ava odmah po izlasku iz sela tako da se komunikacija sa Koceljevom prekida {to selo ~ini dostupnim jedino iz pravca Valjeva. Sa glavnog puta ra~vaju se seoski nekategorisani putevi, a prema mi{ljenu me{tana, putna mreà iznosi oko 30 km. Doma}instva, kojih ima oko 300, su uglavnom raspore|ena du` glavnog puta i du` seoskih puteva. Prose~an broj ~lanova po doma}instvu je 3. Svako doma}instvo u proseku ima oko 15 ha zemlje kvaliteta IV-VII klase. Prema re~ima me{tana, ukupno pod {umom ima oko 1000 ha i ona je raspore|ena po celoj teritoriji sela. Naizmeni~no se smenjuju povr{ine pod {umom, pa{njacima i vo}njacima. Oranica ima tako|e oko 1000 ha i najvi{e su raspore|ene po obroncima {ume. Povr{ine pod pa{njacima iznose oko 500 ha, vo}njacima 400ha dok vinograda ima znatno manje oko 50 ha i to uglavnom u severnom delu sela. Na jugoistoku sela nalazi se oko 100 ha komasiranog zemlji{ta koje se isklju~ivo koristi za proizvodnju vo}a. Od vodnih resursa izdvajau se tri re~na toka. U pravcu sever-jug proti~e reka Ub, dok se na zapadu spajaju Mili~anka i Zvekara. Upravo na tom mestu se nalazi ~etvorogodi{nja {kola, ali i dve seoske crkeve od koji je jedna ~uvena crkva brvnara koja predstavlja vrednu istorijsku i kulturnu znamenitost. Nedaleko u pravcu severozapada nalazi se i rudnik nemetala . Budu}i da se radi o velikom selu, ~etvorogodi{njih {kola ima jo{ na dva mesta, na krajnjem severu i istoku. Na osnovu svega navedenog, moè se zaklju~iti da je najve}i potencijal sela Mili~inice vo}arska proizvodnja kao rezultat najvi{e prirodno-geografskih odlika. Postoje i dobri preduslovi za sto~arstvo koje je kroz istoriju bilo vi{e zastupljeno, ali trenutni uslovi i ìvot stanovni{tva Mili~inice, prikazuje druga~iju sliku.

Sezonski kalendar Januar

Februar Mart April Maj Jun Jul Avgust

Septem.

Oktober

Novem.

Decem.

Padavine Temperat

sneg Od-10 do 7�C

Sneg Od-7 do 10�C

Ki{a,sneg od -2 do+20�C

Dosta ki{e 0 do 20�C

Ki{a umerna Od 5 do 25�C

su{a 15 do 30�C

su{a 15 do 35�C (40�C)

su{a 15do 35�C

Ki{a,/su{a 10 do 30�C

Ki{a 0 do 20�C

Ki{a/sneg -1 do 10�C

sneg -15 do 5�C

ov~arstvo

kobmino jagnje

vani sist

nje

em drà

nja prehrana jagnjadi

dehelm.

i m

strià od 1. do10.

s

p

a

{ prekid muè,

oko 20.

pripust

a dehelm.

jagnje

nje

govedarstvo

zatvoreni siste m drà nja kombinovani tuberkul

sistem inizacija

drànja

Vo}arstvo[ljive

Orezivanje |ubrenje

stajnjakom

prskanje [ljive tanjiranje

ber ba

maline \ubrenje stajnjakom

Ve{ta~ko |ubrenje,vezivanje,uklanjanje starih lastara

Okopavanjeprskanje

ber ba Uklanjanje starih zasada

kupine \ubrenje stajnjakom

Ve{ta~ko |ubrenje

Okopavanjeprskanje

berba

prirodne livade

Ve{ta~ko |u brenje KAN 1 otkos KOSI

DBA

2 otkos

januar

februar

mart

april

maj

jun

jul

avgust

septemb

oktobar

novemb.

decembar

prihodi

rashodi

januar februar mart april maj jun jul avgust septemb. oktobar novemb. decemb. dinamika aktivnosti mu{karaca

dinamika aktivnosti `ena

OBJA[NJENJE VIZUALIZOVANIH REZULTATA PRIMENE PRA SREDSTVA-SEZONSKI KALENDAR Zahvaljuju}i ovoj metodi konstatovali smo u selu Mili~inica slede}e: KLIMATSKI USLOVI- Selo Mili~inica pripada brdskom tipu .Odlikuje se kratkim zimam , a meseci decembar i januar su najhladniji ( tem.-10 do 5�C) i sa najvi{e sne`nih padavina, dok se temperature u novembaru, januaru i februaru u zadnjih 10 godina kre}u od -7 do10�C. Tokom narednih meseci (mart ,april i prva polovina maja ) temperature su u porastu ali bez nekih oscilacija i kre}u se od – 2 do 5�C, a max 15 do 22�C.Ovaj vremenski interval karaktersti~an je i po velikoj koli~ini padavina ,a vrlo ~esto se javlja i pojava grada. Od druge polovine maja temperatura po~inje da raste tako da ve} po~etkom juna dostiè 35�C .Ovakva temperatura se zadràva i u julu i avgustu .Koli~ina padavina u ova 3 meseca je mala. Nakon su{nog perioda mesec septembar donosi osetan pad temperature ( od 0 do 20�C ) uz ve}u koli~inu padavina sa pojavom grada. U oktobru i novembru temperatura nastavlja sa padom, a koli~ina padavina raste dok je od sredine novembra mogu}a pojava mrazeva i sne`nih padavina. STOÂRSTVO Govedarstvom se bavi najva}i deo poljoprivrednih gazdinstava. Broj poljoprivrednika se smanjuje, ali se broj grla po gazdinstvu pove}ava. Goveda se koriste za muù ili za tov. Pored mleka ,poizvodi se i sir. Goveda provode zimu u {talama i hrane se kabastom hranom uz dodatak koncentrata, a od maja meseca pa do kraja septembra su na pa{i stim {to spavaju u {talama. Ishrana se zasniva na zelenoj travi uz koncentrat i suvo seno u manjoj kolo~ini.Krave se tele dobrim delom cele godine ,sti {to je u perod od juna do avgusta telenje ne{to intezivnije. Grla se zasu{uju 45 dana pre telnja tako da su tokom aprila i maja sa ne{to manjom koli~inom mleka. Grla se ve{ta~ki osemenjavaju. OVÂRSTVO Predstavlja drugu granu po zastupljenosti u sto~arstvu. Ovce se drè od kraja oktobra do aprila u {talama i hrane se kabastom hranom stim {to se u periodu jagnjenja dodaje koncentrat. Od maja do kraja septembra i po~etka oktobra su na pa{i .Pred izlazak na pa{u i na kraju pa{e ovce se ~iste od parazita (distol). Vreme jagnjenja je kraj novembra pa do kraja februara. Jagnjad se zalu~iju sa 60 dana kada se i prodaju. VO]ARSTVO Maline i kupine su vode}a vo}arska grana. Ne zahtevaju mnogo vremena tako da su meseci novembar,decembar i januar neradni.Tek u februaru kre}e se sa radom- |ubrenje stajnjakaom. Tokom marta meseca praktikuje se vezivanje, uklanjanje starih zasada, prihrana ve{ta~kim |ubrivom i za{tita od korova. Mesec april i maj su meseci kada se vr{i za{tita od bolesti i okopavanje. Malina se bere po~etkom juna pa do sredine jula dok kupina stiè krajem jula pa sve do po~etka septembra. [LJIVA

Sorte {ljiva koje se gaje su ~a~anska rodna i stenlej. Navodnjavanje se uglavnom u manjoj meri primenjuje. U toku zimskog perioda se praktikuje rezidba uz |ubrenje stajnjakom. Mart mesec je vreme kada se sprovodi za{tita, dok se tokom aprila ,maja i juna , u zavisnosti od vremenskih uslova, vr{i se za{tita od insekata, bolesti kao i tanjiranje zemlj{ta zbog korova. Jun i jul su meseci kada su samo oni koji nvodnjavaju aktivni. Od sredine avgusta pa do sredine septembra vr{i se berba. Oktobar , novembar i decembar su meseci kada se ne radi u vo}njaku stim {to se tada {ljiva priprema za dobojanje rakije. RATARSTVO Priraodne livade su osnovno hranivo u govedarskoj i ov~arskoj prizvodnji .U toku godine, kako bi se pobolj{ao kvalitet i koli~ina prinosa , sprovode se odre|ene mere: U februaru i martu livade se prihranjuju ve{ta~kim |ubrivom KAN . April i maj su umeseci ka da se ne obavljaju aktivnosti na livadama. U junu se obavlja kosidba ,a ukoliko se regeneracija livada odvija nesmetano (ukoliko nema su{e) mogu}a je i kosidba (drugi otkos) krajem avgusta.Travna masa se prirodnim putem su{i i skladi{ti . PRIHODI prema iskazu me{tana su prisutni tokom cele godine , ali najve}i su u aprilu, junu , julu i avgustu. Prihodi sun ostvareni prodajom mleka i mle~nih proizvoda kao i prodajom jagnjadi , teladi , bikova ,kupina i maline. RASHODI su najve}i u prole}e i vezani su za nabavku i potro{nju goriva , sadni materijal , ve{ta~ko |ubrivo, za{titu bilja , nabavku i spremanje hrane. Aktivnost koko mu{ke tako ènske populacije tokom godine su razli~iti. Mu{karci najmanje rade u zimskom peridu , a najvi{e u vreme setve i berbe od februara do septembra , dok su ène najvi{e aktivne od juna do septembra kada je berbe u jeku. Prema mi{ljenju me{tana intenzitet aktivnosti mu{karaca i èna je takav da i jedni i drugi skoro identi~no u~estvuju u poslovima , jer se trude da sve na vreme obave.

KATEGORIZACIJA PREMA IZVORIMA PRIHODA-PRA SREDSTVO-VIZUALIZACIJA

Prihodi iz poljoprivrede Prihodi van poljoprivrede

Prodaja {ljive

50% Poljoprivredna penzija

15%

Prodaja maline

25%

Prodaja kupine

15% Penzija iz radnog odnosa

5%

Prodaja jaganjaca

25%

Prodaja teladi Plate

5%

3%

Prodaja jabuke

5%

Prodaja d`anarike

3% Tu|a nega i pomo}

2%

Prodaja mleka

1%

OBJA[NJENJE VIZUALIZOVANIH REZULTATA PRIMENE PRA SREDSTVA-KATEGORIZACIJA PREMA IZVORIMA PRIHODA Sredstvo je primenjeno u grupi od ~etiri mu{karca me{tanina sela. Primena ove kategorizacije ima za cilj predstavljanje u~e{}a poljoprivrede u ukupnom ekonomskom sistemu sela. Ona razdvaja prihode iz poljoprivrede i vanpoljoprivrednih delatnosti. Vanpoljoprivredni izvori prihoda u Mili~inici nemaju skoro nikakav zna~aju u ekonomskom sistemu pojedina~nog doma}instva, tako nemaju zna~aj ni sela u celini. Ova tvrdnja se moè potkrepiti ~injenicom da se uglavnom radi o poljoprivrednim penzijama koje su male i prima ih svega 15% ljudi tj. oko 150. Penzije iz radnog odnosa prima svega 5% me{tana, plate prima 2% me{tana i to su primanja mala i nesigurna- uglavnom osoba zaposlenih u prodavnicama, mesnoj kancelariji. Postoji 2% svega, oko 20 me{tana sela Mili~inice, koji primaju tu|u negu i pomo} i to primanje tako|e po njihovom mi{ljenju nema nikakav zna~aj kako pojedina~nih doma}instava tako i sela u celini. Kategorizacija prema izvorima prihoda svrstava vo}arsku proizvodnju u najzna~ajniji izvor prihoda kako doma}instava pojedina~no tako i sela u celini. Kao najve}i izvor prihoda navode {ljivu koju poseduje najve}i broj doma}instava, ali ne kao najrentabilniji proizvod, jer je otkupna cena niska. Nekada je ovo selo raspolagalo velikom koli~inom maline i ubiralo najve}e prihode od ove kulture, ali u poslednje vreme po~elo je naglo su{enje plantaà ove vrste tako da je sada poseduje svega 25% doma}instava iako svi navode da je izuzetno rentabilna proizvodnja. Razlozi su{enja maline po mi{ljenju me{tana je pojava zaraènih sadnica iz uvoza 1999. i 2000. godine. Prodajom kupine prihode ostvaruje 15% doma}instava i ona se nalazi na tre}em mestu. Prodajom jaganjaca bavi se 25% doma}instava u selu Mili~inica, ali su ti prihodi manji nego od kupine jer su to male koli~ine ove stoke. [to se ti~e sto~arske proizvodnje tu su jo{ prodaja teladi(5% doma}instava ubira prihode) i prodaja mleka 1%. Me{tani sela Mili~inice navode da je najve}i problem sto~arske proizvodnje nesiguran plasman, a neretko su bili i prevareni od nakupaca. Pored gore navedenih vrsta vo}a me{tani navode da je u za~etku proizvodnja jo{ i jabuke i dànarike. Od jabuke prihode ubira 5%, a od dànarike 3% doma}instava uz kooperantski ugovor sa jednom hladnja~om u blizini sela, uz trend pove}anja plantaì ovih sorti vo}a u narednom periodu. Me{tani sela navode tako|e da u pro{losti nije bilo doma}instva koje nije posedovalo vinovu lozu i da za nju postoje uslovi, ali kao {to ova kategorizacija pokazuje ovog vo}a vi{e u ovom selu nema, osim jedne plantaè koja je tek posa|ena na povr{ini od oko 3 ha kao ogledna. Prodaja rakije me{tani sela Mili~inice navode kao nebitan prihod iako {ljivu poseduje

50% doma}instava.

KATEGORIZACIJA PREMA @IVOTNOM STANDARDU-PRA SREDSTVO- VIZUALIZACIJA

PROSE^NO DOMA]INSTVO DOMA]INSTVO ISPOD PROSEKA

-poseduju 10-35 ha zemlji{ta -daju zemlju u zakup

-obra|uju 5-10 ha oranica -obra|uju do 0,2 ha oranica

-2-5 grla krupne stoke -do 5 grla sitne stoke

-15-20 ovaca -bave se sezonskim radovima

-traktor sa osnovnim priklju~cima(mali broj bera~ za kukuruz i silo kombajn)

-nemaju mehanizacije

-kosa~ica

-kombajn 5%

-sopstvena radna snaga + sezonska 55%

15% -plata i penzija / ili penzija

STARA^KO DOMA]INSTVO SAMA^KO DOMA]INSTVO

-daju zemlju u zakup -daju zemlju u zakup

-obra|uju do 2 ha oranica -obra|uju do 0,2 ha oranica

-1-2 grla krupne stoke -do 5 grla sitne stoke

-do 10 ovaca -traktor sa osnovnim priklju~cima

-traktor sa osnovnim priklju~cima -motokultivator

-poljoprivredna penzija -poljoprivredna penzija

20%

10%

OBJA[NJENJE VIZALIZOVANIH REZULTATA PRIMENE PRA SREDSTVA-KATEGORIZACIJA PREMA @IVOTNOM STANDARDU Sredstvo je primenjeno u grupi ~etiri mu{karca me{tanina sela. Ova kategorizacija omogu}ava nam sticanje uvida kako me{tani selaprave razlike prema standardu doma}instava, koliko razli~itih kategorija standarda u selu ima i koliko je doma}instava u svakoj od navedenih kategorija. Me{tani, u~esnici u ovoj kategorizaciji, su razlikovali ~etiri razli~ite kategorije kojima su obuhva}ena sva doma}instva u selu. Prose~nih seoskih doma}instava ima 55% . Njihove karakteristike se ogledaju u slede}em: poseduju 10-35 ha zemlje, od toga je obradivo 5-10 ha(vo}njaci, kukuruz, ìtarice, povr}e, livade). [to se ti~e sto~nog fonda: 2-5 grla krupne stoke, 15-20 ovaca. Svinje drè samo za sopstvene potrebe. Mehanizaciju poseduju zastarelu i to u su{tini sa osnovnim priklju~cima, mali broj njih ima bera~ za kukuruz ili silo kombajn, a svega oko 5% doma}instava poseduje kombajn za ìtarice. Od mehanizacije poseduju jo{ i samohodne kosa~ice. Imaju dovoljno sopstvene radne snage, a u sezoni angaùju i nadni~are. Pored ovoga navedenog poneko doma}instvo karakteri{e penzija ili plata. Doma}instava ispod ovog proseka ima oko 15%.Karakteristike ove kategorije: nemaju mehanizacije, zemlje {to poseduju daju u zakup osim nekih 20 ari {to obra|uju sami, drè do 5 grla sitne stoke-ovaca za sopstvene potrebe i bave se sezonskim radovima odakle ubiraju nov~ane prihode i prihode od zakupnine zemlji{ta kroz jedan deo letine. Po mi{ljenju u~esnika ove grupe me{tana sela Mili~inica u ovo grupu spadaju ljudi koji nisu ba{ raspoloèni za rad, ali kada bi bili malo vredniji mogli bi u}i u prosek. Stara~kih doma}instava(sa 2 starija ~lana) u Mili~inici ima 20%. Ona se odlikuju slede}im: daju yemlju u zakup, obra|uju do 2 ha zemlje, 1-2 krave i do 10 ovaca. Od mehanizacije poseduju traktor sa osnovnim priklju~cima. Neka stara~ka doma}instva primaju i poljoprivredne penzije. Sama~kih doma}instava(sa jednim starijim ~lanom) u ovom selu ima 10%. Oni tako|e daju zemlju u zakup, a sami obraùju do 20 ari. Poseduju do 5 ovaca, a od mehanizacije imaju traktor sa osnovnim priklju~cima. Neki od njih primaju poljoprivrednu penziju. Njih karakteri{e tako|e i nedostatak radne snage.

STVARANJE OPCIJA ZA POBOLJ[ANJE-SREDSTVO PLANIRANJA-VIZUALIZACIJA

MI SAMI

SAMI +POMO] SA

STRANE

POMO] SA STRANE

PREOPTERE]ENOST

@ENA

VODA, STRUJA, KANALIZACIJA,

PUTNA INFRASTRUKTURA

VETERINARSKA

SLU@BA

KULTURNI DOGA\AJI

PRIKLJU^NE MA[INE

ZDRAVSTVENA

ZA[TITA

UDRU@IVANJE

MATI^ENJE STOKE

ORGANIZOVANI

OTKUP

STO^NI FOND

AUTOBUSKA LINIJA

LO[I USLOVI @IVOTA

PROTIVGRADNE

RAKETE

KISELO ZEMLJI[TE

PSI LUTALICE

NAVODNJAVANJE

ZADRUGE

BOLEST SU[ENJA

MALINE

DIVLJA^

RASHLADNI URE\AJI

NEPLANSKA PROIZVODNJA (REONIZACIJA)

OBJA[NJENJE VIZUALIZOVANIH REZULTATA PRIMENE SREDSTVA PLANIRANJA-STVARANJE OPCIJA Ovo sredstvo je primenjeno u istoj grupi, dakle u grupi od 15 ~lanova , a odnosi se na re{avanje problema koje su sami identifikovali. Zapravo , od njih se traìlo da razmisle o na~inu re{avanja tih problema sa aspekta stepena sopstvenog angaòvanja , ali i pomo}i koju mogu dobiti od strane nekih institucija. Dakle, ponu|eni odgovori se dele u tri grupe: problemi koje mogu re{iti sami, zatim oni problemi za koje im je osim sopstvenih resursa potrebna i pomo} sa strane i oni problemi koje je mogu}e re{iti isklju~ivo uz pomo} sa strane bez ikakvog u~e{}a me{tana. MI SAMI: Me{tani sela Mili~inica su svega tri problema registrovali kao probleme koje mogu isklju~ivo sami re{iti. Prvi se odnosi na preoptere}enost èna u sklopu doma}instva. Naime, ène su angaòvane kako u samom doma}instvu tako i u okviru poljskih radova i to veoma ~esto, potpuno ravnopravno sa mu{kom populacijom. Kako se ve}ina me{tana sloìlo da to nije u redu, isto tako su se usaglasili da je to problem koji mogu i treba isklju~ivo sami da re{e. Problem se odnosi na njihove sopstvene odnose u okviru doma}instva, koje jedino sami mogu korigovati, mada ne bi ni dozvolili da se bilo ko me{a u tu sferu njihovog ìvota. Na~in re{avanja problema se odnosi na dogovor oko podele poslova, odnosno smanjenje intenziteta angaòvanosti èna u okviru poljoprivrednih radova i fokusiranje isklju~ivo na ku}u i delom oku}nicu. Drugi problem koji mogu sami re{iti jeste nedostatak kulturnih doga|aja. Smatraju da je za to potrebna njihova inicijativa, odnosno èlja i volja da se formira neko amatersko pozori{te gde bi me{tani sela u~estvovali. Ili pak da u saradnji sa gradskim amaterskim pozori{tem, organizuju zajedni~ke predstave. Na taj na~in bi se zasigurno pobolj{ao kvalitet ìvota na selu i bilo bi zanimljivih ve~ernjih sadràja koji bi bili odli~an razlog za okupljanje stanovnika sela i zajedni~ko druènje. I tre}i problem se odnosi na veliku potrebu i va`nost udruìvanja koje ni8kako da zaìvi u selu. Shvataju da je za to potrebna isklju~ivo njihova volja da formiraju neko udruènje ili zadrugu ili bilo koji drugi oblik udruìvanja oko koga moraju svi da se sloè. [anse ima za to posebno {to ih u tom slu~aju povezuje zejedni~ki interes kome svi teè i dobrobit od svega toga. MI SAMI UZ POMO] SA STRANE: Ovi problemi se najvi{e odnose na lo{u putnu i kanalizacionu infrastrukturu kao i navodnjavanje za {ta je najvi{e potrebna pomo} sa strane u nekom materijalnom i institucijalnom smislu, ali i veliki udeo njih samih. Tu misle prvenstveno na logisti{ku podr{ku koju bi me{tani bez problema i sa velikim zadovoljstvom pruìli. Kada se kaè logistika, misli se prvenstveno na njihovu radnu snagu i pomo} oko izvo|enja radova. Drugi problemi se odnose na neadekvatno kori{}enje priklju~nih ma{ina {to nije posledica njihovog neznanja ve} snalaènja i kori{}enja onih ma{ina sa kojima raspolaù kao posledica visokih cena istih. U tom smislu smatraju da bi one trebale biti jeftinije ili da bi oni mogli imati odre|ene povlastice pri kupovini. Pominju primer podsticajnih sredstava ali nisu zadovoljni sa procentom povra}aja sredstava. Mati~enje stoke tako|e jeste problem tamo gde su me{tani svesni da je to preko potrebno i gde imaju volju da odrade taj posao, ali ne mogu jer ne postoji ni jedna institucija koja bi im bila dostupna odnosno u blizini, budu}i da u Valjevu postoji samo jedna koja je udaljena 40 km od njihovog sela.

Kao posledica lo{eg sto~nog fonda krive najvi{e niske otkupne cene stoke. Oni bi se rado bavili time, kao {to je nekada i bio slu~aj, ali nemaju materijalnih uslova za to. Drugim re~ima, visoki su tro{kovi proizvodnje, a male zarade i zato su mahom odustali od takve proizvodnje. Sa druge strane, ono ~ime se ve}ina bavi, a to je vo}arstvo, biva ugroèno. Posebno kada se govori o malini i bolesti su{enja maline, koju nikako ne mogu da iskontroli{u niti smatraju da ima leka za to. U tom smisli im je potrebna stru~na pomo} ili materijalna nadoknada ili neki drugi oblik pomo}i koju moè samo neko sa strane da im obezbedi, a oni }e proizvoditi velike koli~ine vo}a. To povla~i i slede}u problematiku vezanu za rashladne ure|aje kojih nema dovoljno u selu koliko vo}arska proizvodnja zahteva. Nabavka istih iziskuje dosta sredstava i tu bi im materijalna pomo} sa strane ( u zadovoljavaju}em procentu) najvi{e zna~ila. SAMO UZ POMO] SA STRANE: Nepostojanje veterinarske slu`be me{tani ovog sela karakteri{u kao problem na koji ne mogu ni malo sami uticati i da to mora isklju~ivo neko sa strane da re{i. Tu misle kako na op{tinsku tako i na dràvnu vlast. Nemaju ni ambulantu, a ni veterinara. Sli~na je situacija i sa zdravstvenom za{titom koja je svedena na minimum, a prili~no su daleko od grada. Kao posledica toga je pove}ana stopa smrtnosti i oboljevanja stanovni{tva kao nedostatak stru~nosti i preventivnih metoda le~enja. Na ovo se nadovezuje i nedostatak ~e{}ih redovnih autobuskih linija {to je posebno vezano za stare i bolesne ali i decu i njihov odlazak u {kolu. Posebno je problemati~no {to autobus ide samo do centra sela. Deca moraju da pe{a~e dosta do svojih ku}a {to u slu~aju pove}anog broja pasa lutalica nikako nije bezbedno. Budu}i da se radi o ruralnoj sredini gde se divlja~ slobodno kre}e, a posebno lisice koje prenose besnilo, ovaj problem, prema mi{ljenju me{tana, nikako nije zanemarljiv. Novi zakon o ìvotinjama zabranjuje ubijanje pasa lutalica, a u gradu ne postoji {interska slu`ba niti se bilo ko od gradske vlasti odaziva na njihove molbe po tom pitanju. Osim lisice, me{tani imaju problem i sa srne}om divlja~i koja se prenamnoìla i pravi {tetu na vegetaciji odnosno mladim sadnicama vo}a. Me{tani ne znaju kome da se obrate po tom pitanju, jer su svuda nailazili na negativne odgovore pa ~ak i u lova~kom dru{tvu koje gazduje ovim lovi{tem. Me{tani smatraju da im je potrebna pomo} stru~njaka oko reonizacije odnosno problema neplanske proizvodnje, ali i oko otkupne cene proizvoda {to za sobom povla~i problematiku neorganizovanog otkupa. Kada su u pitanju zadruge, pored zajedni~kog rada i dogovora, moraju imati i tehni~ke mogu}nosti. Me{tani su pominjali staru zgradu nekada{nje zadruge koja je u vlasni{tvu dràve i koja je na prodaju, a trebala bi sluìti istoj svrsi kao nekada.

IDENTIFIKACIONA KARTA SELA MILI^INICA, OP[TINA...

Documents

Transcript of IDENTIFIKACIONA KARTA SELA MILI^INICA, OP[TINA...