London

I tom

Edvard Raderfurd

PrevelaAleksandra Čabraja

iv v

Copyright © 1997 by Ed ward Rut her furdTranslation copyright © 2009 za srpsko izdanje, LAGUnA

naslov originala

Ed ward Rut her furdLon don

Ova knji ga je po sve će na ku ra to ri ma i oso blju Mu ze ja Lon do na, gde isto ri ja živi.

vi vii

Pred go vor xvii

Re ka 1Lon di ni jum 55Ras pe će 107osva jač 182Ta u er 226Sve tac 310Gra do na čel nik 358

SAdRžAj

viii ix

x xi

xii xiii

xiv xv

xvi xvii

Lon don je, pre sve ga i iz nad sve ga, ro man Sve po ro di ce či ju isto ri ju pra ti ova pri ča – od da ke to vih do po ro di ce Pe ni – iz mi­šlje ne su, kao i nji ho ve po je di nač ne ulo ge u opi sa nim isto rij­skim do ga đa ji ma

Pra te ći pri ču o tim iz mi šlje nim po ro di ca ma kroz ve ko ve, tru dio sam se da ih sme stim me đu lju de i do ga đa je ko ji su po sto ja li, ili pak mo gli po sto ja ti Po vre me no sam mo rao da iz mi slim po ne ki isto rij ski de talj na pri mer, ve ro vat no ni kad ne će mo sa zna ti gde je tač no ju li je Ce zar pre šao Tem zu: ovom auto ru ba rem, me sto da na šnjeg Vest min ste ra de lu je naj lo gič­ni je Slič no to me, ma da zna mo ka kve su bi le po li tič ke okol no sti u ko ji ma je bi skup Me lit po lo žio te me lje cr kve sve tog Pa vla, do pu stio sam se bi slo bo du da na ga đam ka kva je ta da tač no bi la si tu a ci ja u sak son skom Lan den vi ku Za mno go ka sni je do ba, 1830, iz mi slio sam iz bor nu je di ni cu Sent Pan kras, u ko joj se mo ji li ko vi te go di ne nad me ću na iz bo ri ma

Me đu tim, uop šte no go vo re ći, od nor man skog osva ja nja na da lje sa ču va no je ta kvo obi lje po da ta ka, ne sa mo u ve zi s isto­ri jom Lon do na već i o ži vot nim pri ča ma bez broj nih po je di nih gra đa na, te ta ko autor ni je ni ma lo osku de vao u po je di no sti ma

PREdGoVoR

Edvard Raderfurdxviii London xix

i nji ho ve na sled ne fi zič ke oso bi ne u pot pu no sti su, na rav no, iz mi šlje ni u svr hu ove pri če

Bul je uobi ča je no en gle sko pre zi me; Kar pen ter je ti pič no pre zi me ve za no za od re đe ni za nat – kao i Bej ker, Pejn ter, Tej lor i de se ti ne dru gih * Či ta o ci mog ro ma na Sa rum mo žda će se pri­se ti ti da su Kar pen te ro vi u toj knji zi ro đa ci Mej son sa Fle ming je još jed no če sto pre zi me, ko je ve ro vat no na go ve šta va fla man­sko po re klo Me re dit je vel ško pre zi me, a Pe ni bi mo glo bi ti, ma da ne oba ve zno, hu ge not sko ne što re đe pre zi me Bar ni kel, ko je se ta ko đe ja vlja i u Sa ru mu, ve ro vat no je vi kin ško, a po re­klo mu je po ve za no s jed nom sim pa tič nom le gen dom di kens je ta ko đe ko ri stio ovo ime (Bar nakl), ali u pri lič no po grd nom smi slu na dam se da sam mu ov de do de lio ma lo lep šu ulo gu

Pre zi me Sil ver slivs, me đu tim, kao i du go no si čla no vi ove po ro di ce, u pot pu no sti su iz mi šlje ni U sred njem ve ku bi lo je vi še ta kvih ljup kih, opi snih pre zi me na,** ko ja su, na ža lost, uglav nom iz u mr la U tom smi slu, Sil ver slivs tre ba da pred sta­vlja tu drev nu tra di ci ju

Autor ko ji pi še ro man o Lon do nu su o ča va se s jed nom ogrom­nom te ško ćom: po sto ji to li ko mno go ta ko oča ra va ju će gra đe Sva ki Lon do nac ima svoj omi lje ni de lić tog gra da Uvek iz no­va ja vlja se is ku še nje da od lu ta mo, ovom ili onom ču de snom isto rij skom stran pu ti com Go to vo sva ka pa ro hi ja u Lon do nu mo gla bi da po nu di gra đu za jed nu ova kvu knji gu Či nje ni ca da Lon don u znat noj me ri pred sta vlja i isto ri ju En gle ske na ve la me je da ne kim lo ka ci ja ma dam pred nost nad dru gi ma; mo gu sa mo da se na dam da moj iz bor ne će raz o ča ra ti mno ge ko ji po zna ju i vo le ovaj naj lep ši grad

* Engl : car pen ter – sto lar, dr vo de lja; ba ker – pe kar; pa in ter – sli kar ili mo ler; ta i lor – kro jač (Prim prev )** Sil ver sle e ves bu kval no zna či „sre br ni ru ka vi“ (Prim prev )

i sa mo je tre ba lo da se, s vre me na na vre me, po ma lo pri la go di slo že nim do ga đa ji ma da bi pot kre pio pri ču

naj ve će lon don ske gra đe vi ne i cr kve go to vo od u vek no se ista ime na Mno ge uli ce su ta ko đe sa ču va le svo je na zi ve još od sak­son skih vre me na Ta mo gde su se ime na me nja la, to je ob ja­šnje no u pri či; ili sam, u slu ča je vi ma kad bi to mo glo iza zva ti za bu nu, jed no stav no ko ri stio ime ko je je da nas naj po zna ti je

Iz mi šlje ne lo ka ci je u ro ma nu su sle de će: tr go vač ka po sta ja Sak son ca Ser di ka sme šte na je, pri bli žno, na me stu da na šnjeg ho te la Sa voj; ku ća „kod zna ka bi ka“, is pod cr kve Sent Me ri le Bou, mo gla bi se na la zi ti u bli zi ni Vi li jem so no ve ta ver ne; cr kva sve tog Lo ren sa Sil ver sliv sa u bli zi ni Uli ce Vo tling mo gla bi bi ti bi lo ko ja od ne ko li ko ma lih cr ka va u toj obla sti ko je je pro gu­tao Ve li ki po žar; Pa sja gla va mo gao je bi ti je dan od mno gih bor de la duž Benk saj da

do pu stio sam se bi, me đu tim, da sme stim je dan luk na me sto da na šnjeg Marbl Ar ča,* u do ba kad je to bi la sa mo ras kr sni ca rim skih pu te va ni je ne mo gu će da je ta kav luk odi sta po sto jao – ali nje go vi osta ci tek tre ba da bu du ot kri ve ni!

od iz mi šlje nih po ro di ca u ovoj pri či, do get i da ket su vr lo uobi ča je na pre zi me na, ko ja se če sto sre ću u lon don skoj isto ri ji Stvar ne oso be ko je su no si le ova ime na – po seb no slav ni do get ko ji je osno vao ču ve no tak mi če nje na Tem zi** – po vre me no se po mi nju u tek stu, i ja sno se raz li ku ju od iz mi šlje nih po ro di ca Iz ve de na ime na čla no va po ro di ca li ko va iz ovog ro ma na kao

* Engl : arch – luk; Mar ble Arch bu kval no zna či mer mer ni luk (Prim prev )** Dog get’s Co at and Bad ge Ra ce na Tem zi naj sta ri je je ve slač ko tak mi če nje na sve tu, a ve ru je se da je i tak mi če nje sa naj du žom ne pre kid nom tra di ci­jom u sve tu odr ža va se sva ke go di ne od 1715 (Prim prev )

xx 1

Mno go pu ta, još od onog do ba kad Ze mlja be še mla da, to me sto le ža lo je pod vo dom

Pre če ti ri mi li o na go di na, kad kon ti nen ti be hu sa svim dru­ga či je ras po re đe ni, ostr vo je bi lo deo ma log rta na se ve ro za­pad noj ivi ci ogrom ne, bez o blič ne kop ne ne ma se Taj rt ko ji je usa mljen štr čao u ve li kom svet skom oke a nu be še sa svim pust ni jed no oko sem oka Bož jeg ni je ga vi de lo ni jed no bi će se ni je kre ta lo po tlu; na ne bu ni je bi lo pti ca, ni u mo ru ri ba

U to pra dav no do ba, na ju go i stoč nom de lu rta mo re se po vu­klo, osta vlja ju ći za so bom go li pro stor sli čan de be loj, tam noj plo či Le ža la je ne ma i pra zna, po put po vr ši ne ne ke neo t kri ve ne pla ne te, si va ste na tek po ne gde is pre se ca na plit kim ba ra ma Is pod te plo če, du bo ko u Ze mlji, još drev ni je si le be hu iz di gle šeststo ti nak me ta ra vi sok bla go nag nu ti gre ben, što se pru žao duž kra jo li ka po put ogrom nog lu ko bra na

I ta ko je to me sto du go osta lo si vo i pu sto, ne po zna to po put bes ko nač ne pra zni ne što pret ho di ro đe nju

Za osam ge o lo ških raz do blja što su po tom usle di la, dok su se kon ti nen ti kre ta li, dok se for mi ra la ve ći na pla nin skih ve na ca na Ze mlji i po ste pe no se raz vi jao ži vot, ni ka kve pro me ne na Ze mlji ni su se do ta kle me sta gde je le ža la plo ča tog gre be na

REKA

Edvard Raderfurd2 Reka 3

le da bi po di vlja le, a ogrom ni gle če ri su, po put spo rih ge o lo ških bul do že ra, du bi li do li ne, ru ši li br da i spi ra li šlju nak što je is pu­nja vao reč na ko ri ta

Sve do ta da, ma li se ve ro za pad ni rt ve li ke evro a zij ske kop­ne ne ma se bio je tek de li mič no pre kri ven le dom na svom kraj njem do me tu, le de ni zid se za vr ša vao tik duž se ver ne ivi ce du gač kog slo ja kreč nja ka u ob li ku slo va V Ali kad je sti gao do tle, pre oko po la mi li o na go di na, do neo je jed nu zna čaj nu pro me nu

U to vre me, sa sre di ne rta ka is to ku te kla je ve li ka re ka, i kre ta la se ka ju gu slo va V Kad joj je led, me đu tim, ši re ći se, pre pre čio put, hlad na, na bu ja la ma ti ca po tra ži la je dru gi tok i, še zde se tak ki lo me ta ra za pad no od me sta gde je le žao sta ri gre ben, pro bi la sla bu tač ku du gač kog kreč njač kog gre be na, stva ra ju ći uza ni kla nac, da nas po znat kao Go ring, te na sta vi la ka is to ku, niz sre di šte slo va V, ta ko sa vr še no ob li ko va nog da je pri mi

Ta ko je ro đe na re ka ne gde to kom tog na sta ja nja i to plje nja le da, po ja vio se i

čo vek ni je iz ve sno ka da se to tač no do go di lo Čak i po što je re ka pro šla kroz kla nac Go ring, ne an der ta lac se još ne be še raz­vio Sve do po sled njeg le de nog do ba, pre ne što vi še od sto ti nu hi lja da go di na, ni je se po ja vio čo vek ka kvog da nas zna mo U ne kom tre nut ku, to kom po vla če nja le de nog zi da, sti gao je u do li nu

Ta da su, ko nač no, pre ne što ma nje od de set hi lja da go di na, vo de sa oto plje ne ark tič ke le de ne ka pe po če le da te ku, pla ve ći rav ni cu na is toč noj stra ni rta du be ći na sla ge kreč nja ka u ob li ku ve li kog slo va j, ob i šle su oko ko re na gre be na uskim ka na lom što je vo dio za pad no ka Atlan ti ku

Ta ko je, po put ka kve no je ve ar ke po sle Po to pa, ma li rt po stao ostr vo, slo bod no ali za u vek usi dre no, tik kraj sa me oba­le ve li kog kon ti nen ta ko jem je ne kad pri pa da lo na za pa du, Atlan ski okean; na is to ku, hlad no Se ver no mo re; duž ju žne

Me đu tim, mo ra su ga mno go pu ta pla vi la i po vla či la se ne ka od njih be hu hlad na, ne ka to pla osta ja la su tu i po vi še mi li o na go di na I uvek su za so bom osta vlja la na sla ge de be le sto ti na ma me ta ra, ta ko da se plo ča, ma da be še vi so ka, pre kri va la, za gla đi­va la i osta ja la du bo ko is pod njih, te ni je osta lo go to vo ni tra ga o to me da je ikad po sto ja la

Kad je na Ze mlji ži vot po čeo da bu ja, kad su po nje noj po vr­ši ni po če le da ni ču bilj ke a u vo di sve vr ve lo od ži vih stvo re nja, pla ne tu su po če li da ob la žu i slo je vi ovog no vog, tek na sta log or gan skog ži vo ta ogrom no mo re, ko je se po vu klo pri bli žno u vre me iz u mi ra nja di no sa u ru sa, osta vi lo je za so bom ta ko bo ga­te ostat ke ri ba i plank to na da je sloj kreč nja ka ko ji je po kri vao ve ći deo ju žne En gle ske i se ver ne Fran cu ske bio go to vo sto ti nu me ta ra de beo

I ta ko se, iz nad me sta gde je sta ri gre ben le žao po ko pan, po ja vio no vi pej zaž

Bio je pot pu no dru ga či ji dok su ga no va mo ra pla vi la i po vla či la se, a ogrom ni reč ni si ste mi iz unu tra šnjo sti te kli pre ko ovog ugla rta, sloj kreč nja ka obra zo vao je plit ku do li nu ši ro ku tri de se tak ki lo me ta ra, s gre be ni ma na se ve ru i ju gu, ko ja se, u ob li ku ogrom nog slo va V, otva ra la ka is to ku Iza tih no vih pla­vlje nja osta ja li su no vi slo je vi šljun ka i pe ska, a jed no trop sko mo re osta vi lo je za so bom de be li i me ki sloj u sre di ni do li ne, i on će jed nog da na bi ti na zvan lon don skom gli nom Ta na do­la že nja i po vla če nja vo de isto vre me no su sta re slo je ve u okvi ru ši ro kih na sla ga kreč nja ka u ob li ku slo va V pre o bli ko va la u no ve, ne što ma nje gre be ne

Ta ko je, pre ne kih mi lion go di na, iz gle da lo me sto na ko jem će ni ći Lon don

Čo ve ka još ni je bi lo nig de na vi di ku jer, pre mi lion go di na, ma da je ho dao us prav no, gla va mu još be še maj mun ska A pre no što se po ja vio, usle dio je još je dan zna ča jan pro ces

Le de no do ba Ze mlju ni je me njao na sta nak le de nih slo je va na nje noj po vr­

ši ni, već nji hov ne sta nak Kad god bi po če lo ota pa nje, re ke pu ne

Edvard Raderfurd4 Reka 5

be hu dru i di što su se upra vo spre ma li da iz vr še ob red, ko ji će, ta ko su se bar na da li, spa sti ostr vo i nji hov svet

Me đu lju di ma oku plje nim na oba li njih tro je je, upr kos na da ma i stra ho vi ma ve za nim za ne u mit nu pret nju, kri lo du bo­ku i stra šnu taj nu

Bi li su to je dan de čak, jed na že na i je dan sta rac

duž du gač kog to ka re ke bi lo je mno go sve tih me sta Ali nig de duh ve li ke re ke ni je bio to li ko pri su tan kao na tom spo koj nom me stu

ov de su se sre ta li re ka i mo re niz vod no, u ni zu ve li kih oku­ka, sve ši ri tok re ke kri vu dao je kroz mo čva ru sve dok, ne kih pet na est ki lo me ta ra da lje, ko nač no ne stig ne do ši ro kog lev ka ušća oda kle se uli vao u hlad no Se ver no mo re Uz vod no, re ka je ve dro vi ju ga la iz me đu ljup kih šu ma i buj nih, rav nih li va da Ali na tom me stu, iz me đu dve ve li ke reč ne oku ke, pru ža lo se ras­ko šno vo de no pro stran stvo, osam ki lo me ta ra du go, gde je re kla te kla ka is to ku u jed nom je di nom, ve li čan stve nom za ma hu

Pli ma i ose ka su se ne pre sta no sme nji va le Kad bi na i šla pli­ma, kad bi mo re pro dr lo u ušće i pre o kre nu lo stru ju, put re ke bio bi ši rok ki lo me tar; za ose ke, sve ga tri sta me ta ra U sre di ni, na po lo vi ni ju žne oba le, gde su me đu mo čva ra ma štr ča la ma la ostr va, iz vo de je vi rio je dan šljun ko vi ti gre ben – rt u vre me ose ke, ali ostr vo u vre me pli me Ma nja gru pa sta ja la je na vr hu tog gre be na Pre ko pu ta njih, na se ver noj oba li, le ža lo je, sa da pu sto, me sto ko je je no si lo ime Lon di nos

Lon di nos Čak i sa da, u sam osvit da na, nje go vi drev ni ob li­ci ja sno su se vi de li pre ko re ke: dva ni ska šljun ča na bre žulj ka za rav nje nih vr ho va, je dan kraj dru gog, di za la su se oko dva i po me tra iz nad re ke Iz me đu ta dva bre žulj ka te kao je po to čić S le ve stra ne, ka za pa du, ne što ve ći po tok spu štao se do uva li ce što pre se ca se ver nu oba lu re ke

Sa is toč ne stra ne bre žu lja ka ne kad je bi lo ma lo utvr đe nje, či ji su ni ski ze mlja ni zi do vi, sa da pu sti, mo gli da po slu že kao

ivi ce, ta mo gde su vi so ke kreč njač ke li ti ce gle da le ka obli žnjem kon ti nen tu, uza ni La manš I ta ko je, okru že no tim se ver nim mo ri ma, na sta lo Bri tan sko ostr vo

Sto ga ve li ko slo vo V for mi ra no od na sla ga kreč nja ka ni je vi še vo di lo ka is toč noj rav ni ci, već ka otvo re nom mo ru nje gov du gač ki le vak po stao je estuar Sa is toč ne stra ne ušća, kreč njač ki gre be ni pru ža li su se ka se ve ru, osta vlja ju ći na is to ku du gi niz ni skih šu ma i mo čva ra S ju žne stra ne, du gač ko po lu o str vo s vi so kim kreč njač kim gre be ni ma i plod nim do li na ma štr ča lo je u du ži ni od pre ko sto ki lo me ta ra, ob li ku ju ći ju go i stoč ni kraj ostr va

To ušće je ima lo jed nu na ro či tu odliku Kad bi nadošla pli­ma, ne sa mo da je za u sta vlja la tok re ke već ga je čak i pre o kre ta la pa je, zbog plimnog talasa, vo da te kla uz le vak ušća i vra ća la se znat nim de lom to ka re ke, stva ra ju ći ogro man pri liv vo de u ko ri to; kad bi pak na mo ru na stu pi la ose ka, ta vo da bi opet br zo po te kla na zad Zbog to ga je, za vi sno od pli me i ose ke, do la zi lo do ve li kih osci la ci ja u do njem to ku re ke, s raz li kom od preko tri me tra iz me đu naj ni žeg i naj vi šeg vo do sta ja Ta ko je bi lo ki lo me tri ma duž re ke

U vre me odva ja nja ostr va lju di ga već be hu na se li li, a u mi le ni ju mi ma ko ji su usle di li i da lje su pre ko uskog ali opa snog po ja sa mo ra pre la zi li na ostr vo U to do ba za po če la je pra va ljud ska isto ri ja

54 g p n e

Pe de set če ti ri go di ne pre Hri sto vog ro đe nja, pred kraj jed ne hlad ne, zve zda ne pro leć ne no ći, gru pa od oko dve sta lju di sta­ja la je u po lu kru gu na oba li re ke, če ka ju ći zo ru

Pro šlo je de set da na otkad su ču li lo še ve sti Is pred njih, kraj sa me vo de, sta ja lo je pet lju di ne mi i ne po­

mič ni, u du gim si vim ha lji na ma, li či li su na us prav ne ste ne To

Edvard Raderfurd6 Reka 7

po put op ne na pač jim nogama I ta od li ka be še na sled na, ma da se ni je ja vlja la u sva kom po ko le nju Či ni lo se da je u ne ka dav­na, pra dav na vre me na, ne ki gen ne ka kvog ri bljeg pre tka čo ve ka tvr do gla vo od bio da u pot pu no sti od ba ci svo ju vo de nu pri ro­du, i ta ko na sta vio da pre no si tra go ve svog po re kla odi sta, sa svo jim krup nim oči ma i vi žlja stim te lom, de čak je na iz ve stan na čin pod se ćao na ža bu ili ka kvog dru gog vo do zem ca, što tvr­do kor no op sta je kroz bez broj ne eone

I nje gov de da je na sle dio istu oso bi nu „Ali su mu od se kli tu ko ža stu op nu čim se ro dio“, re kao je Se go vak sov otac svo joj že ni ona, me đu tim, ni je mo gla da pod ne se ni po mi sao na nož, te ta ko ni šta ni je ni uči nje no de ča ku to ni je sme ta lo

Se go vaks se osvr te i po gle da čla no ve svo je po ro di ce: ma lu Bran ven, mi le na ra vi, ali s na pa di ma be sa ko je ni ko ni je mo gao da ob u zda; ma ju šnog de ča ka u maj či nom na ruč ju ko ji je tek po čeo da ho da i iz go va ra pr ve re či; ble du i u po sled nje vre me neo bič no za mi šlje nu maj ku Ve o ma ih je vo leo Ali kad je po gle­dao ka dru i di ma, na li cu mu se po ja vi bla gi osmeh na ivi ci re ke sta jao je ma le ni splav, a kraj nje ga dva mu ška r ca je dan od njih be še nje gov otac

otac i sin ima li su mno go za jed nič kog Isti pra men be le ko se, iste krup ne oči oče vo li ce beše premreženo borama go to vo nalik na kr lju šti, pa je pod se ćao na ne ko čud no, ri bo li ko stvo­re nje Bio je ta ko po sve ćen svo joj ma loj po ro di ci, ta ko je do bro po zna vao re ku i bio ta ko vešt sa mre ža ma da su ga me šta ni jed no stav no zva li Ri bar I ma da su dru gi mu škar ci, shva tao je Se go vaks, bi li fi zič ki ja či od tog ću tlji vog čo ve ka po gnu tih le đa i du gih ru ku, ni ko ni je bio lju ba zni ji, ni ti od luč ni ji „Mo žda i ni je na o čit“, go vo ri li su se lja ni, „ali Ri bar ni kad ne od u sta je “ Se go vaks je znao da nje go va maj ka obo ža va nje go vog oca I on ga je obo ža vao

Upra vo za to je dan ra ni je sko vao od va žni plan, ko ji će ga, ako uspe da ga ostva ri, ve ro vat no ko šta ti ži vo ta

osma trač ni ca s ko je se vi de plo vi la što na i la ze s ušća na za pad­nom bre žulj ku dru i di su po ne kad žr tvo va li go ve da

I to je bi lo sve na pu šte no sta ni šte Sve to me sto Ple men ska na se lja na la zi la su se se ver no i ju žno oda tle Ple me na či ji je vo đa bio ve li ki po gla var Ka si ve laun ži ve la su na ši ro kim is toč nim pro sto ri ma, iz nad ušća Kan ti, na du gač kom po lu o str vu ju žno od ušća, već su to me kra ju da li ime Kent Re ka je pred sta vlja la pri rod nu gra ni cu iz me đu njih Lon di nos je, na iz ve stan na čin, bio ni či ja ze mlja

Čak je i sa mo ime bi lo neo bič no jed ni su pri ča li da je tu ži veo ne ki čo vek po ime nu Lon di nos; dru gi su mi sli li da je to mo žda bio na ziv utvr đe nja na is toč nom br du Ali ni ko ni je tač­no znao ova ko ili ona ko, u po sled njih hi lja du go di na, me sto je do bi lo to ime

Uz re ku je sa ušća du vao hla dan ve tar Ši rio se slab ali oštar mi ris bla ta i reč ne tra ve Bli sta va ju tar nja zve zda po če da ble di, a ne bo je po pri ma lo sve tlo pla vu bo ju

de čak je drh tao Sta jao je tu već či tav sat, i bi lo mu je hlad no Kao i ve ći na osta lih, no sio je pro stu vu ne nu tu ni ku do ko le na, pri čvr šće nu oko stru ka ko žnim ka i šem Po red nje ga su sta ja le nje go va maj ka s be bom, i nje go va ma la se stra Bran ven, ko ja ga je dr ža la za ru ku jer, u ta kvim tre nu ci ma, za da tak mu je bio da pa zi na nju

Be še to bi star, hra bar deč kić, tam ne ko se i pla vih oči ju, kao i ve ći na Kel ta Zvao se Se go vaks i imao je de vet go di na Kad bi ga ne ko, me đu tim, po bli že za gle dao, ot krio bi dve čud ne oso­be no sti na če lu je imao se di pra men, kao da ga je ne ko obo jio u be lo Ta kav na sled ni be leg no si lo je ne ko li ko po ro di ca u obli žnjim se li ma duž re ke „ne bri ni“, go vo ri la mu je maj ka „Mno ge že ne mi sle da je to be leg do bre sre će “

dru ga oso bi na bi la je još neo bič ni ja Kad bi de čak ra ši rio pr ste, iz me đu njih, sve do pr vog zglo ba, vi deo se ta nak sloj ko že,