Hormon Rasta i Njegova Zloupotreba u Sportu

7/23/2019 Hormon Rasta i Njegova Zloupotreba u Sportu

1/28

Hormon rasta i njegova

zloupotreba u sportu


2/28

Hormon rasta ilisomatotropin

To je jednolanani polipeptid koji sesastoji od 191 aminokiseline.

Lui se u hipofzi i glavna izoormahormona ima molekulsku masu 221k!a.

"ije glikoliziran posjeduje #zavojni$e dva disulfdna mosta ipokazuje visoku honologiju sprolaktinom.


3/28

%truktura hormona rasta


4/28

&egula$ija luenja

'zluivanje hormona rasta regulirajusomatostatin i somatokrinin hormonihipotalamusa.

%omatostatin koi luenje hormona rasta doksomatokrenin osloba(a hormon rasta.

)ojaano luenje hormona rasta uzrokujuvanjski podra*aji npr. gladovanje

hipoglikemija mi+ini rad trauma stres. Hormon rasta se lui naroito tokom sna

naroito tokom etvrte i pete aze ne,&- sna.


5/28

%omatokrinin

"aziva se jo+ i somatoliberin ili hormon kojiosloba(a hormon rasta /gro0th hormonereleasing hormone.

To je peptidni hormon koji se sastoji od ##aminokiseline a nastaje u neuronim nu$leusar$uatus,a u hipotalamusu.

"euroni na svojim krajevima izluuju

somatokrinin u hipotalamus,hipofzni portalnikrovotok kojime se prenosi do prednjeg re*njahipofze gdje se ve*e na re$eptor za hormonkoji osloba(a hormon rasta.


6/28

%omatostatin

%udjeluje u regula$iji luenja hormona rasta i uregula$iji probavnog sustava.

%omatostatin ima dva aktivna oblika koji nastajurazliitim $ijepanjem iz preproteina jedan oblik sesastoji od 1# aminokiselina drugi oblik 23aminokiselina.

%omatostatin u mozgu nastaje u neuronimaparaventrikularnih jezgara hipotalamusa kojiproji$iraju svoje nastavke do eminen$ije medijanegdje iz svojih krajeva otpu+taju somatostatin uhipotalamusno,hipofzni portalni krvotok.


7/28

&egula$ija luenja hormona rasta /4H


8/28

5iziolo+ki eekti hormonarasta

!irektni eekti ispoljavaju se vezivanjem zare$eptore koji se nalaze np. u adipo$itima+to dovodi do lipolize i sprjeavanja ulaska

masti iz $irkula$ije u adipo$ite. 'ndirektni eekti ispoljavaju se

posredstvom inzulinu,slinog aktora rasta1 /'45,1 koji lui jetra i druga tkiva kao

odgovor na prisustvo hormona rasta. '45,1 je najvi*niji posrednik djelovanja

hormona rasta.


9/28

6tje$aj na rast

&ast je veoma kompleksan pro$es i zahtjevakoordiniranu ak$iju razliitih hormona.

Hormon rasta stimulira sekre$iju '45,1 u jetri i

drugim tkivima. '45,1 stimulira proliera$iju hondro$ita dok

sam hormon rasta dovodi do pove7anedieren$ija$ije hondro$ita.

'45,1 stimulira proliera$iju i dieren$ija$ijumioblasta stimulira preuzimanje aminokiselinai sintezu proteina u mi+i7ima i drugim tkivima.


10/28

6tje$aj 4H na rast kosti

"ajbitniji eekat hormona rasta je promo$ijalongitudinalnog rasta dugih kostiju koja seuglavnom de+ava u djetinstvu mada jemogu7a i u kasnijoj dobi.

o*e se spekulirati s tim da produ*en rastmo*e biti od koristi u planiranom bavljenjuodre(enim sportovima poput ko+arke ili skokau vis.

'ako nema izravnih podataka o upotrebihormona rasta u djetinstvu i adoles$entnomdobu ipak treba raunati na ovakvu mogu7uzloupotrebu.


11/28

6tje$aj na metabolizam

Hormon rasta ima jasno dokazanodjelovanje na metabolizam proteinaugljikohidrata i masti.

6 pojedinim sluajevima su to izravnieekti samog hormina rasta dok su udrugim sluajevima ti eekti ostvareni

posredstvom '45,1.


12/28

etabolizam proteina Hormon rasta u mnogim tkivima stimulira

anabolizam proteina +to se ogleda kroz pove7anopreuzimanje aminokiselina pove7anu sintezu ismanjenu oksida$iju proteina.

etabolizam masti Hormon rasta pobolj+ava iskori+tavanje masti

stimulira razgradnju trigli$erida i oksida$iju uadipo$itima.

etabolizam ugljikohidrata Hormon rasta ima anti,inzulinsko djelovanje zbog

supresije sposobnosti inzulina da stimulirapreuzimanje glukoze u periernim tkivima iglukoneogenezu u jetri. "aoko paradoksalnoadministra$ija 4H stimulira sekre$iju inzulina i

dovodi do hiperinzulinemije.


13/28

8a*nost utje$aja na metabolizamlipida u sportu

na se da je 4H sna*an lipolitiki agens+to ga ini izuzetno po*eljnim u dopingu. To

je naroito znaajno zbog mogu7eg

pove7anja mi+ine mase na raunsmanjenja masnog tkiva.

:vakvo djelovanje 4H je nedvojbenodokazano samo kod osoba koje inae pate

od def$ita ovog hormona. 6pitno je njegovo djelovanje kod zdravih

mladih dobro utreniranih osoba.


14/28

6tje$aj 4H na promet proteinami+i7nu masu i snagu

6 mnogim studijama je dokazano anabolikodjelovanje 4H i to je najvjerovatnije glavni razlognjegove zloupotrebe u sportu.

:sobe koje pate od def$ita 4h imaju smanjenu

mi+i7nu masu i mi+i7nu snagu. !avanje rh4Hovakvim pa$iejntima znaajno pobolj+ava njihovoukupno stanje.

;od osoba koje pate od akromegalije pove7ana je

mi+i7na amsa bez pove7anj njihove unk$ionalnosti. "ij apsolutno sigurno da 4H ima anaboliki eekt

kod zdravih dobro utreniranih pojedina$a.


15/28

!jelovanje 4H na unk$iju sr$a iplu7a

!avanje rh4H pa$ijentima koji pate od def$ita4H pobolj+ava njihovu plu7nu unk$ijupove7ava aerobni kapa$itet i kapa$itetvje*banja.

"ema dokaza da rh4H ima iste eekte napa$ijente u intenzivnoj njezi.

:sobama koje pate od def$ita 4H davanje rh4Hpove7ava maksimalni munitni volumen i masumiokarda.

;od osoba koje pate od akromegalije iste oveeekte izaziva smanjenje nivoa 4H.


16/28

"e*eljeni eekti hormonarasta

:sobe koje zloupotrebljavaju rh4H koristedoze do 1< puta ve7e od terapijskih.

)rodu*enje prstiju na rukama i nogama

pove7anje orbite i rast eljusti. )ove7anje unutra+njih organa naroito

kardiomegalija.

Hipergliekmija hiperlipemija pove7ana

rezisten$ija prema inzulinu dijabetes kodosoba koj pokazuju predispozi$iju.

%lonovska ko*a.


17/28

loupotreba u sportu

"aje+7i korisni$i su igrai amerikognogometa hrvai i bod=builderi.

:sobe koje koriste anabolikesteroide obino zloupotrebljavaju irh4H.

%portisti adolese$enten dobi navode

da barem >? koristi rh4H a 2#>?anketiranih poznaje nekoga koji gazloupotrebljava.


18/28

@izarni sluajevi zloupotrebe


19/28

Analitike pro$edure

Tradi$ionalno se peptidni hormoniodre(uju imunokemijskimmetodama. ;ompetitivni imunoesej

%endvi imunoesej

)rema propisu BA!A,e koriste se

razliiti testovi za skrining i potvrdu.Antitijela se moraju vezivati zarazliite epitope.

;oriste se jedino monoklonalna


20/28

)roblemi vezani za detek$ijurh4H

&ekombinantni hormon je identian poaminokiselinskom sastavu i fzikokemijskimsvojstvima glavnoj izoormi endogenog 4H.

Hormon se normalno lui u impulsima kojisu indu$irani snom fzikim naporomhipoglikemijom i prisustvom nekihaminokiselina kao +to je arginin.

)olu*ivot hormona u serumu je 1>,2 i #> ngCml.


21/28

!etek$ija zasnovana nabiomarkerima

"ormalni ili rekombinantni hormon rasta dovode dopove7anja nivoa drugih hormona i aktora koji se u krvimogu odrediti primjenom imunoeseja. )ove7an nivo '45,1

)ove7an nivo '45 vezuju7eg proteina D /'45@) D )ove7an nivo kiselolabilne podjedini$e '45,1C'45@) D ternarnog

kompleksa /AL%

5aktori koji reguliraju promet kolagena i kostiju ",terminalni propeptid tipa ''' kolagena /)''')

;olagen ' karboksiterminalni peptid /'ET) ;olagen ' karboksiterminalni propeptid /)'E)

:steokal$in

:vi biomarkeri imaju du*i polu*ivot od 4H i rh4H.


22/28

)''') i osteokal$in pokazuju nakon inji$iranja rh4Hdramatian porast serumske kon$entra$ije kojiperzistira i do 3# dana nakon pojedinne doze.

8je*be izdr*ljivosti tako(er dovode do prolaznogporasta serumske kon$entra$ije ovih markera ali je toznaajno ni*e nego nakon primjene rh4H.

'stovremeno odre(ivanje '45,1 i )''') omogu7ava

pouzdano razlikovanje pojedina$a koji su bili tretiranihormonom rasta ak i nekoliko dana nakon prestankainji$iranja.

!anas su uspostavljene reerentne vrijednosti

pojedinih markera kod treniranih u odnosu na FobineGosobe.

a sve reerentne vrijednosti ispitivanih markera kojesu utvr(ene vrsta imunoeseja kojim se odre(uju imapresudan znaaj.


23/28

!etek$ija zasnovana naizoormomama hormona

Hormon rasta koji je normalnoprisutan u $irkula$iji se sastoji odrazliitog broja izoormi. !ominantno je prisutna izoorma od 22

k!a mada postoje i izoorme od 2< k!ai manje.

%ve ove orme se mogu javiti u oblikumonera homodimera ili heterodimera.

&ekombinantni hormon rasta sejavlja iskljuivo u izoormi od 22 k!a.


24/28

"akon inji$iranja rh4H sekre$ijanormalnog hormona hipofze je

smanjena kroz mehanizam negativnepovratne sprege.

)osljedi$a toga je da se nakon

inji$iranja rh4H pove7avakon$entra$ija izoorme koja imamolekulsku masu 22 k!a dok su sve

ostale sni*ene. :vo se mo*e utvrditi primjenom

spe$ifnih imunoeseja uglavnom

sendvi tehnikom.


25/28

)rimijenjuju se istovremeno dvaimunoeseja FrekombinantniG i FhipofzniG.

F&ekombinantni imunoesej dominantnodaje signal koji potjee od molekule h4Hsa masom 22 k!a dok se u Fhipofznomeseju antitijelo vezuje za +irok spektarizoormi hormona rasta.

"akon davanja rekombinantnog hormonarasta rezultati koji se dobiju

Frekombinantnim esejom 7e biti visokidok 7e rezultati dobiveni Fhipofznimesejom biti niski.


26/28

6 sluaju intenzivnog treninga lue se sveizoorme hormona pri emu je ona od 22

k!a ne+to vi+e zastupljena. :va izoorma se iz $irkula$ije i gubi br*e od

ostalih izoormi nakon prestanka treninga.

:dnosi izme(u pojedinih izoormi kodprimjene rekombinantnog hormona sudrastino drugaiji u odnosu na vrijednostikoje se javljaju nakon intenzivnog treninga ili

fzikog napora. Antitijela koja se upotrebljavaju u testu

moraju biti standardizirana i mora bitiosigurano uredno snabdijevanje svim

potrebnim reagensima


27/28

)ozitivni sluajevi na prisustvo rh4H

)rvi dokazano pozitivantest zloupotrebe rh4H jepotvr(en 19.


28/28

"ajnovije metode

"a :limpijadi uLondonu 2

Hormon Rasta i Njegova Zloupotreba u Sportu

Documents

Transcript of Hormon Rasta i Njegova Zloupotreba u Sportu