- H A D N I C K A B O B B I N BROJ 5. — NO. 5.

UitmeMw postednji f r '

Spartakovcel ""Dolje sa Spartakovcima!" dere se ulicama. "Držte ih, šibajte ih, bodite ih,. pucajte na .njih, gazite Ih, čerežite ih!" Vrše se užasi pred- kojima u zasenak padaju strahote njemačkih trupa u Bel­giji.

"Spartakovci poraženi!" kliče se od "Poat"-a do "Vorwaerts"-a.

"Spartakovci potučeni!" I sab­lje, revolveri i karabini uskrsle starogermanske policije i razoru­žanje revolucionarnih radnika za-pečatiće njihov poraz. "Spartakov­ci slomljeni!" Pod bajonetima pu­kovnika Rajnharta, pod mašinskim puškama i topovima generala Li-tovica treba da se izvrše izbori za nacionalnu skupštinu —• jedan plebiscit za Napoleona — Eberta.

"Spartakovci potučeni!" Da! Potučeni su revolucionarni

radnici Berlina! Jest! Nad stoti­nama najboljilr njih izvršen je po­kolj! Dabome! Stotine najvjerni­jih njih bačeni su u tamnice!

Da! Oni su potučeni. Jer su ih ostavili matrozi, vojnici, trupe si­gurnosti i narodna obrana, na či­ju su pomoć računali. Njihova snaga bila je oslabljena i neod­lučnošću i slabošću njihovog vod­stva. Pa i ogromna kontrarevolu-cionarna bujica šljama iz zaosta­lih dijelova naroda i imućnih kla­sa ugušila ih je.

Jest, oni su bili tučeni. Histo­rijska sudbina je njihov poraz. Jer vrijeme ne bješe još sazrelo. Pa ipak — borba je bila neizbjež­na. Jer predati policijsku vlast, taj paladijum revolucije, bez bor­be Eugenu Ernstu i Hiršu, bio bi sraman poraz. Proletarijatu je bi­la nametnuta borba od Ebertove bande! I elementarnom snagom izbi ona iz berlinskih masa — bez ikakve sumnje i rezerve*

Zaista! Revolucionarni* radnici Berlina bili su tučeni.

Pobjedili su Ebert — Sajdeman — Noske. Oni su pobjedili jer uz njih bijahu generali, birokracija, junkeri vacoški i seoski, popovi i: novac, i sve što je tjesnogrudno, ograničeno i zaostalo. I pobjediše kartečima, bombama i gasovima i bacalima mina.

Ali ima poraza koji su pobjede; i pobjeda sudbonosnijih od pora­za.

Pobjedjeni krvave januarske nedelje, oni su se slavno pokaza­li; za Veliku Stvar borili su se, za najplemenitiji cilj jadnog čo­vječanstva, za duhovno i materi­jalno oslobodjenje gladnih masa. Za svetinju su prolili svetu krv. I iz svake kapi ove krvi. iz ovoga aždajinog sjemena današnje po­

bjede nikli s» osvetnici za pale i novi borci iz. poraženih žrtava za uzvišenu stvar, koja je vječita i neprolazna kao nebo, kao vasiona.

Današnje žrtve sutra će biti po-bedioci. Jer poraz je njihova pou­ka. Još ne dostaje njemačkom pro­letarijatu. revolucionarnih tradi­cija i iskustva. I praktična škola koja garantuje budući uspjeh ne može se ni izučiti drukčije nego u pokušajima pipanja, u mladić-skim zabludama, u bolnim pora­zima i neuspijesima.

Za žive snage socijalne revolu­cije, čiji nezadržani hod je pri-poraz znači društvenog razvitka poraz znači odobrenje. Preko po­raza vodi put pobjedi.

A današnji pobjedioci? Za bezočnu stvar oni su vršili

svoj bezočni posao. Za sile prošlo­sti, smrtne neprijatelj# proletari­jata*

I oni su još danas .podlegli! Jer su još danas robovi onih, koji su mislili da ih upotrebe kao svoja orudja, i čija orudja bjehu od ra­nije.

Oni samo daju još ime firmi. Ali kratak vešalski rok im pred« stoji.

Na pozornici historija-turi se još nalaze. U svijetu nije nikada bilo takvih Juda, kao što su oni koji su ne samo izdali ono što im je najsvetije bilo, već su ga sop-stvenim rukama na krst prikovali, kao što je zvanična njemačka so­cijalna demokratija u avgustu 1914. godine pala dublje od svake druge, tako i u ovom momentu o-na pruža najodvratniju sliku pri svitanju socijalne revolucije.

Francuska buržoazija volila je junske bitke 1848. i majske 1871. svojim redovima. Njemačka bur­žoazija ne treba da se sama tru­di — "socijaldemokrati" vrše pr­ljavo, podlo, krvavo, kukavičko djelo: njen Kavenjak, njen Gali-fe zove se Noske, "njemački rad­nik".

Zvono zvoni na klanie«; muzi­ka i orgije iza stolova, pobjedn i uzvici kapitalista spašenih "od boljševičkog užasa" — slave spa­sonosnu soldatesku. Još miriše barut, još tinja požar radničke pogibije, još leže ubijeni, još je­caju ranjeni proleteri, a oni pri­redju ju parade ubilačkih trupa, rastu u pobjednom ponosu E-bert, Sajdeman i Noske.

Same aždaje! Proletarijat svijeta već se sa

grozom okreće od njih koji se u-sudjuju da krvlju njemačkih rad­nika umrljane ruke svoje pruže Internacionali. S gnušanjem i pre­ziranjem bježe od njih i oni, ko­

ji su u vihoru svjetskog rata žrt­vovali dužnosti socijalizma. Umr­ljam, isterani iz Internacionale, omrznuti i prokleti od svakog re­volucionarnog proletera, oni sto­je pred. svijetom..

I cijela Njemačka je sbog' njih osramoćena. Izdajice braće vla­daju njemačkim narodom, brato-ubice "Dajte tablu moram pi­sati "

O, njihovo gospodstvo ne može dugo trajati, jedan kratak rok, i oni će biti sudjeni.

Požar rastura njihove teze u milione srca, požar pobune.

Revolucija proletarijata, koju su oni mislili da udave u krvi, di­ći će se iznad njih, kao džin. Nje­na prva riječ biće: Dolje s ubica-ma radnika: Ebertom*. &ajdema-nom i Noskeom! f

Tučeni danas poučiH sti se. Oni su se izliječili zablude da moga naći svoj spas u pomoći pomete­nih trupa; izliječili se od zablude da se mogu osloniti na vodje, ko­ji su se pokazali bez snage i ne­sposobni; oslobodili se vjerova­

nja u nezavisnu socijalnu demo­kraciju, koja ih je na cjedilu o-stavila. Samo na sebe oslonjeni moćiće oni biti buduće bitke i iz-vojevati svoje buduće pobjede. I riječ: da je oslobodjenje radničke klase samo vlastito djelo njeno, gorkom poukom ove nedjelje do­bila je za njih nov dublji značaj.

A oni zavedeni vojnici uskoro će dovoljno uvidjeti kakva se ig­ra igrala s njima, kad ponova o-sjete na sebi knutu uskrslog mili­tarizma, i oni će se probuditi iz zanosa u kome su danas.

"Spartakovci su poraženi!" Pa dobro! Mi nismo bjeiaH,

mi nismo tučeni. I kada nas veže-te mi smo tu i ostajemo tu. Ipak, pobjeda je naša.

Jer špartakus -* to znači Va­tru i Duh, to znači Dušu i Srce, to znači Volju i Djelo revolucije proletarijata, i špartakus — to znači svu bijedu i čežnju za sre­ćom, svu borbenu odlučnost klas­no svjesnog proletarijata. Jer špartakus znači socijalizam i svjetsku revoluciju.

Još za njemačku radničku kla­su nije završen put na Golgotu '— ali dan oslobodjenja bliži se. Dan suda za Ebert — Sajdeman — Noske i za kapitalističke vlas­nike koji se još kriju iza njih. Do neba se dižu talasi dogadjaja — mi smo navikli da s vrha budemo bacani i u ponor. Ali naša ladja ide svojim pravim putem i ponos­no plovi cilju.

I da li ćemo mi još biti živi ka­da ona dodje cilju — živiće naš program; on će zavladati svijetom oslobodjenof čovječanstva! Upr-kos svemu!

Pod tutnjavom ekonomske ka­tastrofe koja zagrožava i nastupa probudiće se legioni proletarija­ta koji još spavaju, kao trubom Strašnog Suda, i Iješevi ubijenih boraca uskrsnuće i zatražiti račun od onih, koje pokrivaju kletve. Da­nas još vulkan grmi pod zemljom — sutra će se prolomiti i zatrpati ih sve u usijani pepeo i vrelu la­vu.

Karl Liebknecht.

Epilog I. Svetskog Rata i izgledni epilog ovog krvoprolića.

NOVOGODIŠNJI DARAK RADNIČKOJ BORBI

Svim Pretplatnicima "Radnipite Borbe".

Sa ovim se iskreno pozivate da pružiti wwčanu pomoć jedinoj Revolucionarnoj Radničkoj Novini na jugoslavenskom jeziku — RAD­NIČKOJ BORBI. Da joj omogućite da i dalje širi radničku prosvetu, koja je od neophodne nužnosti pod sadašnjim ozbiljnim prilikama.

Kapitalizam ide strmoglavice, koji preti da odvede društvo u pro­past« On je postao smetnja i zapreka svakom daljnem društvenom progresu. Sa s vć j im načinom proizvodnje i raspodele, on je započeo sa Drugim- Svetskim Ratom, u kome radno čovečanstvo gine i proliva svoju krv, e da bi se unapredili interesi lopovske kapitalis-ticke.klase. Otkuda dolaze ratovi, besposlice i sve druge nesreće, od kojib strada radno čovečanstvo, samo SOCIJALISTIČKA ŠTAMPA naučoo i pravilno objašnjava, te uči radničku klasu kako može postići svoje- oslobodjenje. Otuda je u interesu radnika da materijalno po­mažu RADNIČKU ŠTAMPU, tako da može redovno i nesmetano da vrši sroj« funkciju, šireći .marksističku prosvetu, bez koje radnička klasa ne može postići svoje oslobodjenje.

Samo RADNIČKA BORBA, na jugoslavenskom jeziku, širi takvu prosvetu. Zato se pozivate da joj materijalno pomognete, jer niko druga.joj neće pomoći. -

Ispunite donji decrvi pošaljite ga zajedno s* vašim prilogom za Novogodišnji Darak. RADNIČKOJ BORBI.

P. SLEPčEVIĆ, eikretar Federacije. >

Mr. P. Slepčevićr: 3413 St Clair Aw*»

leveland,Ohio.

RABI DRUŽE : -woj prilog za Novogodišnji U priloženom JSaljem -ti^ ;"

rafet RADNIČKOJ .BORBI,, tako damož* i nadalješiriti •čka.p«»vetarine<ju.«daieima našeg jezika. .

Drugarski Jti pozdrav,

Ha 16. januaxm 1SI&, kasapi) Eberta i Scheidemana na gang-i sterski način ubiše Karla Lieb-Jjnechta. On i Roza Luxemburg, predvodjahu proleterski pokret j

nakon izdaje Socijalne Demokra-; tije, koji se zvaše Špartakanski | pokret. Na drugom mestu u ovom I broju ponovo donosimo članak j Karla Liebknechta kojeg je on na-i pisao dan pre svoje smrti a u ko-: jem če čitaoc videti kako su bur-žoaski demokrati postupali prema j proletarijatu. Tako su nemački; socijal demokrati — "demokrat-, ska" buržoazija — spasli svetskij kapitalizam sa spasavanjen kapi-; talističke Nemačke. i

To beše epilog Prvog Svetskog! Rata. Kao što je poznato, taj rat J se stvarno završi 11. novembra.! Nemačka bi poražena. Ustade na­rod protiv junkera, ali tu stade, j Nakon što je Kajzer obespravljen, j na politički presto se popeše Soci-j jal demokrati, čiji se sledbenici danas nalaze u ovoj zemlji i čeka­ju priliku da se vrate u Nemač-koj nakon nacističkog poraza, u nadi da će moći opet tamo uspos­taviti vladu kao što beše vlada iz­dajice Eberta — u nadi da će epi­log ovog Drugog Svetskog Rata biti istovetan epiloga Prvog Svetskog Rata.

Špartakanci su pokušali da epi­log tog rata bude Proleterska Re­volucija, a ne isto zlo buržoaska vladavina. Premda se može stavi­ti primedba njihovoj taktici, ali njihov cilj beše uzvišen. Oni behu istinski pobornici oslobodjenja radničke klase Nemačke. Zašto ni­su oni uspeli da pobede buržoazi­ju duguje sa delom jednoj omaški samog Liebkenechta. On je pret­hodno verovao u široke slojeve i imao je nadu da će on i njegovi sledbenici moći u kritičnom mo­mentu povesti radničku klasu na pravi put. Ali izdajice Socijal de­mokratije preduhitriše revolu.cio-|

narne elemente i od njih osvojiše mase. I kada je uspeo Liebknecht da predobije jedan deo proletari­jata i kada je izgledalo da Šparta­kanci mogu, i ako su nov pokret bili, osvojiti mase za poraz buržo­azije i pobedu proletarijata, tadn se "demokratska" buržoazija osvet­nički okrenu proti njih i u krvi ih uguši. Tako se sprečila pobeda proleterske revolucije.

Da je epilog Prvog Svetskog Rata bio proleterski na_ mesto bur-žoaski, ne bi se pojavili storm truperi u Nemačkoj. Ne bi bilo plutokratije a la Thaissen da pop­nu gangstera Hitlera na presto. Ne bi bilo zlikovske nacističke ne-zasitljive aždaje. Ne bi bilo zlikov-skog nasrtaja na SSSR, gde su već preko deset miliona sinova rada o-bejuh zemalja u krv ugušeni i ko­liko će još miliona tamo pasti — ko zna? Ne bi bilo u opšte Dru­gog Svetskog Rata. Ne bi bilo zli­kovske i mučke-aavale Japana na Pearl Harbor. Ne bi bilo konskrip-cije miliona mladića ove zemlje. Ne bi bilo straha, koji je zahvatio !

ovdašnje stanovništvo, od pogibi- j je. Ne bi bilo društveno bogatstvo | neizmerno razrušeno. Ne bi bilo j užasnog izgleda da će se ovaj Dru-i gi Svetski Rat produžiti, možda,1

kako nam vele sami kapitalistič-(

ki predstavnici, pet godina. Ali [ buržoazija uspe da se održi na; vlast u pet šestina sveta nakon svetskog pokolja i isti uzroci koji prouzrokovaše njegovu pojavu, na­gomilaše se i prouzrokovaše poja­vu postojećeg krvoprolića. Istori-ja propadajućeg perioda kapitaliz­ma se ponavlja.

Buržoaska demokratija se dala na posao da neutralise ako ne i da sasvim uništi jednu nekapitalis-tičku šestinu sveta i da tako osi­gura da epilog postojećeg krvo­prolića bude nefaljeno buržoaski. Ona se dala na organizovanje vla­da, koje se većinom nalaze u Lon­

donu, koje žiri da ih popne na vlast čim padne nacizam, da tako preduhitri Proletersku Revoluci­ju. Ona razvija ideju "svetske federacije" i stalno obećava da će posleratni kapitalistički svet bi­ti pođnošliviji od postojećeg ka­pitalizma. Ona diže u vis politič­ka prava, da bi što više sakrila e-konomsku nepravdu. Drugim reči-ma, demokratski kapitalizam se bori svim ovim sredstvima protiv preteće pobedonosne Proleterske Revolucije.

Ali, ako zaista pobedonosna de­mokratska buržoazija i ovoga puta uspe da održi svoju vladavinu, ta­da će se održati isti suštastveni uslovi koji porodiše Prvi i Drugi Svetski Rat. Tada će postojeća ge­neracija videti novije i ogromnije užase od postojećih i pretečih uža­sa ovog svetskog pokolja, jer i u-žasi sa ponavljanjem "napredu­ju," svakog puta su sve nepod-nošljiviji! I neće kapitalizam mo­ći čekati razmak od 20 godina pre no što mora užasnu krv proliti da bi se održao. Opstanak kapitaliz­ma nakon ovog krvoprolića biće najveća nesreća celog čovečan-stva..

Premda se istorija može po­noviti, ali to ne znači da se ona stalno jednako ponavlja. Jer da je to slučaj, mi bi se stalno okretali oko jednog okruga i ne bi se mog­li ni malo napred pomaći, jer bi se stalno vraćali odakle smo se kre­nuli. Istorija nam veli da slučaj nije takav već obratan, čovečan­stvo je, naravno velikim napori­ma u borbi protiv svih velikih pre­preka, koračalo napred. I naša ge­neracija nije drugačija od minulih generacija. Ona će nekako morati slediti pravac društvenog prog­resa. Dosad izgleda površno da sve ide na ruku buržoazije. Nig-de nema ni jednog vidnog znaka da se radnici masovno kreću u pravcu svoga oslobodjenja. Ovo

Kroz Partiju i Federaciju. U aedeljuuSBL.januara Weekly

People Klub Cleveland proslavio je šesto-godišnjicu svog opstanka, u obliku banketa, govora i igran-ke. Dobar broj članova i simpati-čara S. L. P. odazvali su se na po­ziv Weekly People Kluba, te na drugarski i zaslužni način prosla­vili šesto-godišnji rad odanih, požrtvovanih i klasnosvesnih rad­nica, organizovanih u Weekly People Klubu.

Rad Weekly People Kfafew Cleve­land za prošlih šest godina jeste od neizmerne vrednosti za stvar radničkog oslobodjenja, osobito je njegova materijalna strana važna, koja omogućuje partijskom glavnom organu WEEKLY PEOPLE-u da neustrašivo i ne­umorno širi oslobodilačku ideju medju radnicima Amerike. Pored toga, Weekly People Klub za pro­šlih šest godina svakom prilikom pružao je moralnu i materijalnu pomoć ostalim mesnim subdivizi-jama. "

Ovom prilikom članiee su pri­redile bogati banket s domaćom ukusnom hranom. Nakon što su se gosti podmirili sa ukusnom do­maćom večerom, drug F. Goerz, u ulozi stoloravnatelja, sa nekoliko prikladnih reči preporučio je dru­ga J. Pirinčina, Nacionalnog Organizatora S. L. P., koji je odr­žao duži i interesantni govor. Ob­jasnio je ulogu Klubova Weekly People, njihovu moralnu i materi­jalnu stranu, koji doprinose na-

eamafeltrtifMilrf revolucionarni pok­ret, kao što je S. L. P.!

Ovakva uspešna proslava Week­ly People Kluba Cleveland njenim, članicama i simpatičarkaroa daće još više poleta i volje za rad, za >. što brže ostvarenje naše ideje-. kodjer ovo će dati potstreka-ostfe* lim našim članovima i sisapatića-rima, da ćemo samo našim nepre­kidnim radom moći doći đo-širokih radnih masa s našim programonh >

Bez sumnje da eu svi naći ćia»-novi i simpatičan* ubedjenja, da nikada nije bilo nužnije i potreb­nije, nego što je danas raditi na tome, da što više obavestimo čla­nova naše klase kako o sadašnjoj situaciji, tako i o učenj J ip-rogira--mu S. L. P. Zato trebamo 4a uj>-regnemo sve naše sile pa tia isko­ristimo današnje povoljne prilike za našu ideju, zapoznavajoći rad­nike zemlje s njome. Kroa našu štampu, našu literaturu, skupšti­ne, preko radijskih stanica tkfcliko nam dozvoljavaju) i ličnu agita­ciju bićemo u stanju zapozoati rad­nike zemlje s našim programom. Nijedan minut našeg steboduog vremena ne smemo propustiti, a da ga neiskoristimo za našu oslo­bodilačku stvar. Svaki a tei» naše energije trebamo utrošiti za našu ideju.

Ne mažemo kazati da je kraj kalendarskoj sezoni i ako se na« lazimo pri kraju januara m«**ee«; Još se mogu naći radnici tioji ne~

šem pokretu. Takodjer je u krat- maju naš kalendar, a koji bi ga-kim potezima objasnio opšte da-j kupili, ako bi im ponudili. Zato je našnje stanje, te ulogu, pod ovak-| nužno da kod tih radnika odemo s vim prilikama, članova i simpati- našim kalendarom. čara Socijalističke Radničke Par­tije.

Kada mi govorimo o kalendar­skoj sezoni, mi tako govorimo iz

Govornik beše saslušan s najve-j razloga što je onaj periotl godine ćom pažnjom i interesovanjem. I najpovoljnije vreme za prodati naš Zatim je izvršena kolekcija za kalendar, a ne zbog toga, što on

docnije izgubi svoju vredno »t. WEEKLY PEOPLE, pošto čist prihod sa ove afere ide u korist g l a v n o g p a r t i j s k o g o r g a n a WEEKLY PEOPLE-a. članovi i simpatičari se odazvaše apelu, te priložiše $105.00.

Ovo je najočitiji dokaz Odanog i požrtvovanog rada za našu štam­pu posebice i za naš pokret uop-šte. Ovako mogu da rade i daju samo klasno-svesni radnici i rad­nice, koji su ubedjeni u svoju ide­ju, te koji u njoj gledaju jedini spas za napaćeno radno čovečan-

Naš kalendar nikad ne gubi svo­ju vrednost, izuzimajući r^kf-like stranice kalendarijuma. On, kao knjiga ima u vek svoju vrednost, pošto u njemu su uneti mnogi poučni članci o raznim društvenim pitanjima, te drugo zabavno štivo. I kao takav, on se može prodati, nakon njegove "sezonske" perio­de.

Jutros smo primili portwfeHnu za 15 primeraka kalendara od thru- -ga T. Jelušića, organizatora Ojrran-

stvo. Ovakve ljude i žene stvara ! ka Hoboken. Takodjer pri-i mili porudžbinu za još kalendara

Industrijalna Demokratija. Ova brošurica sadrži radio-govor druga Eric Hassa, urednika WEEKLY Pfc.OPLE-a, Brošu­

ra se bavi najvažnijim pitanjem na dnevnom red:i, imeno, pitanjem Industrijalne Demokratije protivu Političke Demokratije. Pisac je razložno dokazao, da'jli Polifičkaf'Država preživela i da je ima zameniti Industrijalna Demokratija. O poslednjo j pisac kaže: "Ideja o Industrijalnoj De mokratiji nije uvoz iz neke druge zemlje, niti je ona kakav izum. Nju je otkrio Daniel De Leon putem primene Marksizma na industrijalizovanu Ameriku. Njegovo otkriće je Nikolaj Lenin oka-rakterisao kao jedini prilog socijalističkoj nauci posle Karla Marxa. Lenin je smatrao De. Leona kao najvećeg od modernih socijalista".

Cena brošuri je samo 5 centi po komadu, a-®drži 32 stranice. Porudžbinu šaljite na:

3413 St. Clair Ave KNJIŽARA RADNIČKE BORBE

Cleveland, Ohio.

•WOPWWWaPMMinMilllMIUIUMWIIIUIWIIIIIIMIWIIIIIIIin»B»«

Proleterska Demokratija protiv Diktature i Despotizma«. OD ARNOLDA PETERSEN A. ? i

Na osnovu Istorijskog Materijalizma, pisac ove. knjige objašnjava marksističko pojimanje proleterske vladavine, "Diktaturu Proletarijata" i De Leonovu teoriju o Industrijalnom Junioniz-mu. Interesantnim; podacima od Marksa i Engelsa ukazuje na činjenicu, da su obojica držali da se u Engleskoj i Americi "neizbežna socijalna revolucija može postići potpuno mirnim i legal­nim sredstvima", te najzad ističe jasno razumevanje Lenina, .da. je "prelazni period nepotreban za zemlje kao što su Sjedinjene Države Amerike, - Cena 1.0 centi i— 64 stranice;

Porudžbine s novcem trebauiati na adresu:

RADNIČKE BORBE" ' 34I3 S1 Clair Cleveland, Ohio.

daje buržoaziji veliku uzdaju da će se istorija stalno ponavljati u okviru kapitalističke vladavine. Ali se ne vidi kraj postojećeg rata. To, kao što rekosmo drugim reči-ma, priznaje i sama buržoazija. Budući da proizvodi vladaju sa buržoazijom, ova činjenica razbi­ja u prah i pepeo pomisao da je buržoazija u stanju da vlada sa dogadjajima. Ona se sva prema njima bespomoćno kreće. Ona nije htela ovo krvoproliće ali ono joj se nametnu. Sve ovo nam veli da se može oktobarska istorija ponoviti u jednoj drugoj kapitalističkoj zemlji. I kada će se to desiti, tada se neće ponoviti i one hrdjave strane koje slediše prvu oktobar­sku revoluciju, već će tada istorija sasvim napustiti kapitalistički o-krug i otići mnogo daleko od nje­ga kao da nikada nije. bitisila u njegovom okviru. U tom slučaju svetlost Proleterske Revolucije bi obasjala sa tolikom silom koja bi dospela sve dotle kapitalistič­ke zemlje. I potpuno obaranje ka­pitalizma može biti epilog ovog krvoprolića i pre no što se ono pri­vede normalno kraju.

Ako mi išta znamo, ml. mamo da se bez proleterske organiza­cije proletarijat ne može oslobo­diti pa ma kako da su uslovi zreli za to. Istina je da poražena zemlja prvo sazreva za prevrat, ili ona zemlja koja je užasno ratom istro­šena kao što beše carska Rusija. Mogu se vojnici razočarani zbog velikih gubitaka i pogibija vraćati natrag kući. Može se čak šta više pobuniti cela fašistička vojska; mogu se. pobuniti svi potlačeni na­rodi, ali sve to ako. nije predvodje-no od strane. jedne Marksističke; čete predvodnice može biti utera-

(Naatavak~na*4. strani.)

! od druga Kučana iz St. Louisa. i

j Ovo je njegova do sada česta po-j rudžbina za kalendare. No pošto i smo već pisali o vrednoćf droga Kućana, ovog puta ostavićemo njegovoj šestoj porirdžbini da ona sama govori.

U prošloj rubrici pisali am» ne­što o Novogodišnjem Daiku -Rad- **• ničke Borbe. Naši čitao« znaju -šta smo i zašto smo pisali, te »e-ćemo ovog puta ponavljat* što * smo rekli u prošlom broj*. - ~

U vezi ovog pitanja žglii»o ista­ći jednu stvar, a za ovu stvar su. nam dali povoda dva naša člana — diugovi M. Vasilić iz Chicago v i T. Jelušić iz Hobokena. Prvi. je ~ uzeo sabirnu listu RADNIČKE BORBE, te na njoj sakupi« $14.-50 za Novogodišnji Darak Radni«--.* koj Borbi, a poslednji je bez sa­birne liste sakupio $8.00 ©d sini---patičara i $1.00 je on priložio.*«

Ovo je dobar primer koji pruža- *•*. ju gornja dva naša druga našim o« «*• stalim članovima i simpati^aruna. »*--I drugi naši članovi trebali bij- s . listama ili bez lista, obići sve-iw*še / s i m p a t i č a r e i p r e t p l a t n i k e - ^ i t r a - • žiti od njih priloge za Noveg<»diA-^-nji Darak Radničkoj Bo+H. Ako -bi ovako naši članovi pe*t»TMli.'v

f o n d N o v o g o d i š n j e g D a r f c a - R a d - , ničke Borbe bi znatno bio --ne­go što je.

Dakle, članovi i članice i trasi---mo priloge od naših simpatićara- i z­ostalih naših pretplatnika za. Ho- ^ vogodišnji Darak RadničMej'Bsr-bi. Iskoristimo sve što se .-koristiti u prilog naše iđejev u pri-* log radničkog oslobođjenjftr bi se radnička klasa oslob«>4»4a*:;— •»

KAPITALIZAM SE M t RAZORIH«*: