Gvido Faso

8/20/2019 Gvido Faso

1/52

Radivoj Stepanov

GVIDO FASO –

KAPITALNI ITALIJANSKI PRIKAZ

ISTORIJE FILOZOFIJE PRAVA

Uvodne napomene. – O uglednom i filozofski značajnom, a

kod nas veoma malo poznatom italijanskom pravniku Gvidu Fasou

(Guido Fasso) sve do objavljivanja njegove knjige Istorija filozofije

prava (CID odgori!a i "niverzitet #editerran #ontenegro, $%%&,

prevod' D #raovi) znalo se veoma malo (*amo su na+i retki pravni!i

italijanisti znali za ovog italijanskog autora čije je ime odavno stoji u

nemačkim, engleskim ili fran!uskim en!iklopedijama) akon smrti

ovog autora, časopis Ratio Iuris napravio je gest dostojan ozbiljnoj

pravnoj kulturi kao +to je italijanska (setimo se -olonjske pravne +kole

koja i danas .ivi u /vropskom univerzitetskom obrazovanju)' pozvao je

na odavanje strukovnog i naučnog pijeteta prema ovom pravnom autoru

aime, pozvao je na saradnju bolonjske naučnike i učitelje i sve druge,

da 0nakon prerane smrti Gvida Fassa1 daju svoje priloge koji se odnose

na lik i delo ovog uglednog pravnog pis!a Odziv kolega i po+tovala!a

G Fasoa bio je bio doista veoma lep

2li, za+to ba+ Ratio Iuris, kod toliko italijanski3 pravni3

časopisa i publika!ija4Očigledno zbog toga, +to je sama kon!ep!ija časopisa

0naginjala1 tematskoj prirodi Fasovi3 radova aime, kako njegova dela

(to) pokazuju, Fasso je posvetio mnogo pa.nje odnosu izme5u razuma

(ra!ija) i prava, temi koju izra.ava i samo ime ovog časopisa I tada,

odazivajui se na poziv časopisa Ratio Iuris, značajne priloge o G Fasou

dale su njegove kolege, profesori prava' /nrika atara i 6arla Farali

7


2/52

Stud!e "a#!e#a 8 G Fasso je ro5en u -olonji 79 oktobra

7:7; ) i filozofiji (7:?%) i neko vreme dr.anja nastave u

srednjim +kolama tokom ratni3 godina, dobio je mesto na univerzitetu

7:?: Godine 7:;? je imenovan za +efa Katedre za filozofiju prava na

ravnom fakultetu "niverziteta u armi Od 7:>= do svoje smrti bio je

profesor Filozofije prava na ravnom fakultetu "niverziteta u -olonji i

profesor Istorije političkih doktrina na Fakultetu 3umanistički3 nauka

"mro je =% okt 7:&?

Fasove rane studije tematski su prete.no usmerene prema @ikou7

(Viko nel Pensiero del suo Primo truduttore, 7:?& na fran!uskomA

Genesi Storica Genesi !o"ica della Filosofia della scienza #uova,

7:?9A Sa""io sulla Genesi della Scienza #$%V$ , 7:?:) itd Ovi radovi

ilustruju va.nost @ikoovi3 refleksija o pravu, +to je imalo značajan uti!aj

za razvoj kon!epta odnosa izme5u 0istinitosti1 i 0sigurnosti1

8 i to je bila istaknuta tema u njegovim delima' uva.avanje prin!ipa

verum ipsum factum i teorijskog kamena8temelj!a 0nove nauke1 Ovim

publika!ijama stekao je po+tovanje vodei3 eksponenata italijanske

kulture od Biole *olari (Gioele *olari) do jednog -enedeta 6ročea

(-enedetto Cro!e), koji je napisao dug komentar u svom radu &uaderni

della critica navodei kako je Fasov rad 0odlična1, 0ve+ta1, 0temeljna i

prodirua interpreta!ija1

" tom periodu Faso je bio zainteresovan i za učenje ugaGrotiusa$, koji je postao jedan od najvi+e tumačeni3 autora u Fasovom

delu posveenom teoriji prirodnog prava (natural la' theor() Fasovi7 Banbatista @iko (Gianbattista @i!o, 7>>987&??), italijanski istoričar, estetičar,filolog i filozof, profesor retorike u apulju a 7&=? istoriograf kralja od apulja@iko je nalazio da čovek mo.e spoznati samo ono +to mo.e sam učiniti a da jeistorija nauka koja je identična sa sve+u čovečanstva o svojim vlastitim delima (DGrli, !eksikon filozofa, 7:>9, ;=&89)$

ugo Gro!ijus (ugo Grotius, 7;=987>?;), 3olandski filozof prava i 3umanista,stvorio je prvu teoriju me5unarodnog prava zasnovanu na prirodnom pravu O delu Gro!ijusa napisani su brojni radovi i studije jegova najva.nija dela su' )areli*erum, 7>%:, +e iure *elli et pacis, 7>$;, %pera omnia heolo"ica, 7>&:, itd

$


3/52

spisi su bili zami+ljeni tako da donesu radikalne promene u tumačenju

Grotiusovog dela, koje je Faso opisivao kao jedinstvo izme-u prirodno" i

istorijsko" prava, odba!ujui tradi!ionalno gledi+te koje je podvodilo

Grotiusa pod apstraktni ra!ionalizam Imena @i!oa i Grotiusa su

iskrsnula ponovo nakon mnogo godina u naslovu Fassove knjige Vico e

Grozio (7:&7) "pravo tu se videlo ko su autori koji su Fasoa najvi+e

interesovali i koji su imali istaknuto mesto u njegovom delu, ili bar u

najveem delu njegovog rada "pravo iz njegove studije o @i!ou razvila

se kod Fasoa ta senzibilnost spram istorije, koja karakteri+e njegove

misli i pro.ima njegovo zrelo pisanje, nakon mladalački3 studija


4/52

Fasoovo napu+tanje imanentnog idealizma, karakterističnog za 6ročea= i

Bentilea?, inače dominantne filozofije u Italiji u prvoj polovini veka

Ovaj korak je vidljiv u njegovom otvorenom i kontroverznom priznanju

3eterogenosti izme5u apsolutnoga i istorije, vrednosti i dru+tva,

3ri+anstva i sveta, svetog i profanog jegov rad je doveo do .estoke

rasprave koja je oti+la izvan grani!a filozofije i nastavila se u drugom

izdanju ove knjige iz 7:>: Ee iznena5uje0, pisao je 2 6embel, u

osvrtu na knjigu 7:&% u časopisu Filozofija, Eda je prvo izdanje

izazavalo skandal i da čak i sada, kada katolički intelektual!i tra.e

načine da realizuju Carstvo -o.ije u .ivotu ovoga sveta, Faso očekuje da

mu njegov beskompromisni stav overi istinsko 3ri+anstvo, kao i sve

autentične religije0 Fasoovi stavovi bili su rezultat velikog istorijskog

istra.ivanja o poreklu moderne misli, koje je Faso pripisao ne

renesansnom razlazu sa srednjovekovnom 3ri+anskom kulturom, ve

kontamina!iji 3ri+anstva grčkom i rimskom kulturom, +to je u konačni!i

=

-enedeto 6roče (-enedetto Cro!e,79>>87:;$) italijanski filozof, političar, istoričar i literarni kritičar -io je ministar prosete i osnivač iberalne partije Italije " /vropi je bio i Edo smrti ostao liberalni glas Italije u borbi proriv fa+izma i totalitarizma0(nemačka vikipedia) jegova dru+tvena i literarno8istorijska delatnost posebno jedo+la do izra.aja u časopisu /!a .ritica0, koji je pokrenuo 7:%= sa BentileomFilozofsko ddelo kojim se pručuo je /Filozofija kao nauka duha0 *matrao je da

postoje dve temeljne forme ljudske spoznaje' intuitivna i lo"ička Do intuitivne iliestetske spoznaje dolazi se putem fantazije spoznajom individualnog (slike), a dodruge, logičke, dolazi se naučnim putem, intelektualnom spoznajom univerzalnog(pojmova) isao je i brojne istorijske oglede i knji.evne monografije " nedavnoobjavljenom eseju Kroče, intuicija i papazjanija italijanskog semiotičara i filozofa

"mberta /ka (nama poznatog najvi+e po romanu Ime ru1e) skree se pa.nja nanedovoljnu istra.enost i razumevanje filozofije 6ročea (" /ko ka.e' 0ini mi se da

je Hpapazjanija veoma prikladan termin za pokazivanje onoga +to se doga5a uobičnom .ivotu i zato u ga prisvojiti Jta se uzdi.e iznad te svakodnevne

papazjanije4 Kafaelova intui!ija 8 izraz dok gleda, stvara i iznova stvara ekarevu kina platnu4 Intui!ija 8 izraz pripada samo umetnosti i to Hdobroj umetnosti, jer 6roče

je spreman da svrsta u papazjaniju i nedovr+ene izraze #an!onija, rusta, #alarmeai mnogi3 drugi3)? Bovani Bentile (Giovani Gentile, 79&;87:??) italijanski filozof i političar Ldnovreme bio je #usolinijev ministar prosvete


5/52

dovelo do tomističkog kompromisa izme5u razuma i vere, filozofije i

religije

Fa$oova %&o'o%!a.( Fassovo filozofsko uverenje u relativnost

razuma, razvijeno u ranijim studijama, tumači razum kao istorijski i

stoga istorijski neodvojiv uslov ljudskog .ivota Ovaj stav je flankiran u

Fassovom tumačenju porekla moderne etike u delu !a !e""e della

ra"ione (7:>?), ključnom delu za razumevanje njegove pravno8

filozofske pozi!ije

-ez pretenzija da napi+e istoriju o pojmu prirodnog prava, ova

knjiga je prekretni!a u njegovom razvoju Ma+to4 Mbog toga +to Faso

dosledno ističe odre5eni kontinuitet misli od vremena sofista do

dana+nji3 dana na zadatku eduka!ije ljudi i ra!ionalnog organizovanja

nji3ovog .ivota u zajedni!i Ovaj kontinuitet je jedna od najplodniji3

ideja koja se prenosi na nas kroz srednjovekovnu kulturu jo+ iz grčki3 i

rimski3 vremena do danas Faso pokazuje validnost istorijskog

prirodnog prava u modernim vremenimaA prirodno pravo koje proizilazi

iz istorijske činjeni!e dru+tva tumačenog razumom, upravo takvo stoji

kao bedem protiv svemoi dr.ave a radi za+tite i odbrane slobode

gra5anina i čoveka

" delu !a le""e della ra"ione, Faso ekspli!itno nagla+ava

svoju veru u prirodno pravo Ipak, prirodno pravo koje brani ili

zagovara, nije skup večni3, nepromenljivi3 prin!ipa koji trans!endiraju

istoriju, nego prirodno pravo koje ne negira istoriju i nalazi u razumukrajnji temelj svoje valdinosti

Fasso o+tro kritikuje voluntarizam i ira!ionalizam u svim

pravnopolitičkim i etičkim obli!ima

Godine 7:>>, Fasso je objavio prvi tom 2ntichith )edioevo iz

svog Storiu, a tačno 7:&%, trei tom pod naslovom %ttocento

#ovecento Ovaj rad je najdalekose.nija, najdetaljnija i najsavremenijaop+ta istorija filozofije prava koja je objavljena i jo+ je uvek aktuelno

;


6/52

delo, kao +to je prikazao D.on 6eli u svojoj nedavno objavljenoj

Kratkoj istoriji zapadne pravne teorije (7::$)


7/52

postavljajui temelje za etiku u kojoj e sredi+te biti čovek, i koja e

imati izvor u ljudskom razumu i zavr+avati se u istorijskom dru+tvu

Gro!ijus se pojavljuje kao zagovornik prirodnog prava i istorijskog

prava Itd " stvari, Fasso je bio duboko uveren da me5u mnogo načina

kako predavati filozofiju prava, najbolji metod je da se u3vati u ko+ta! s

predmetom sa istorijske pozi!ije pokazujui probleme filozofije prava

tako +to se (oni) javljaju u svesti čovečanstva i razvijaju u različitim

uzrastima i u različitim fazama !ivilnog .ivota Oni koji tada .ele da

izučavaju ova pitanja u teoriji, ili, kako ka.u, sistematski, to mogu da

učine podjednako dobro korak po korak kako je istorija predstavljena

2li smisao takvi3 tema se ne mo.e objasniti, !eniti ili potpuno s3vatiti

ako problemi nisu prikazani kada se javljaju, ne samo iz individualnog

iskustva, nego i iz istorijskog iskustva čovečanstva Istorijske studije pre

ili kasnije e pokazati sva pitanja, počev od oni3 ve razvijeni3 u grčkom

umu, i naknadno e pokazati kako su takvi problemi evoluirali ili su

napu+teni u korist drugi3, dok su oni postali pitanja sa kojima se

suočavamo danas (Faso)

*truktura knjige je razu5ena ali kon!ep!ijski pedantno slo.ena

Od omera do američkog realizma, od patristike do sovjetske teorije

jegov stil je linearan i neposredan, i u skladu sa deklarisanim !iljem

Fasoa Eda pusti autore da govore direktno koliko je to mogue0 ("vod,

IFP , s 7?)

Kazumevanje veze izme5u prava i istorije, ka.e Faso,Efundamentalno je za bilo koga ko .eli da se pribli.i pravnom fenomenu,

a posebno za pravnika kojem upoznavanje s tim kakve je probleme

pokrenulo pravo kroz vekove i kakve je stavove čovek zauzimao prema

njima, mo.e biti korisno da bi razumeo !elokupnu dimenziju pravnog

fenomena, koji on obično posmatra samo kroz objektivno8naučni aspekt0

(redgovor, IFP , s 9)

&


8/52

Jto se tiče studenata, govorio je Faso kao profesor filozofije

prava,0me5u mnogim načinima na koje se filozofija prava mo.e

predavati i na koje se zaista predaje na na+im univerzitetima, ube5en sam

kako iz teorijski3 razloga tako i iz iskustva da je najbolje primeniti

istorijski metod, iznosei filozofske probleme prava počev od nji3ovog

ra5anja u svesti čovečanstva, pa kroz nji3ov razvoj u raznim epo3ama i

raznim fazama dru+tvenog .ivota 6o .eli da o njima raspravlja u

teorijskoj ili, kao +to se to obično ka.e u sistemskoj formi, mo.e i tako

da radi, onim redom kojim i3 istorija pred njega postavlja, ali ne mo.e da

i3 opravda, odnosno da učini da se po+tuju, niti da i3 s3vati u nji3ovom

punom značenju ako i3 nije predstavio u nji3ovoj nu1nosti, u nji3ovom

ra5anju ne samo u iskustvu pojedina!a nego i u istorijskom iskustvu

čovečanstva Istorijska studija e i3 sve izlo.iti, pre ili kasnije, počev od

oni3 +to su sazreli jo+ u svesti grčkog čoveka, a potom e pokazati

nji3ovo uobličavanje i produbljavanje, nji3ov razvoj ili ustupanje mesta

drugima, sve dok ne postanu onakvi kakve i3 danas vidimo, a mi i3 ne

mo.emo stvarno s3vatiti niti ui u nji3ovu su+tinu bez prolaska kroz ovo,

često milenijumsko sazrevanje0 (redgovor, IFP , s 98:)

Fasoova IFP nije samo namenjena studentima, daleko od toga,

nego i naučni!ima, uop+te i pravni!ima, posebno onima za koje mo.e

biti va.no da znaju kakave probleme je pravo izazivalo tokom protekli3

vekova i da razumeju čitavu dimenziju pravnog fenomena koje pravnik

obično razmatra isključivo sa neke objektivne, ili jo+ gore' pozitivističketačke gledi+ta * druge strane, Fasso je u stanju da iskombinuje uloge

lukavog filozofa i proni!ljivog pravnika, kao +to se vidi u njegovoj

poslednjoj knjizi Societri, le""e e ra"ione, objavljenoj nekoliko mese!i

pre njegove smrti


9/52

" nečemu +to se mo.e tumačiti kao du3ovni testament, s jedne strane,

Fasso potvr5uje svoju veru u razum kao odbranu od svi3 vidova

voluntarizma bilo da su pravnog ili političkog karaktera, i opisuje pravo

kao ra!ionalnog posrednika (medijatora) izme5u potrebe za pravilima i

te.nje ka pravdi, čija validnost se mo.e nai kao izraz (odraz) razuma

kroz istoriju * druge strane, on nagla+ava potrebu da se preispita

Istorijska uloga prirodnog prava kao ra!ionalizujueg elementa .ivota u

dru+tvu " svom uvodu za ovo poslednje delo, Fasso se prilično strasno

bavi kontinuitetom svoje misli iz dela nastali3 u njegovoj mladosti do

spisa njegovog zrelog perioda' ELa sam insistirao nekad vi+e na jednim

(nekim) aspektima, nekada na drugim, u različito vreme sam koristio

različite reči, ali u su+tini ja sam nastavio da govorim isto' da je pravo

ro5eno u ljudskoj prirodi, +to znači da je i karakter i dru+tvenog

karaktera0 (Faso u' Societa, le""e e ra"ione, vidi' redgovor IFP )

Italijanski filozof prava @alauri (ombardi @allauri) je

definisao Fasovo delo na način na koji ga je sam Faso vrednovao 8 kao

dipti3, koji s jedne strane, tvrdi da je etika, s3vaena kao religiozno

iskustvo, iznad zakona, a sa druge strane, priznajui su+tinsku funk!iju

pravnog razuma, u svetu u kome svaka individua ograničava i

kontradiktuje pona+anje drugog, u kome su pravila, koja reguli+u

zajednički .ivot, bitna

rvi deo ovog dipti3a tretira natprirodne dimenzije,

raspravljene do detalja u .ristianesimo e societaA drugi se bavi istorijomu kojoj Epravni razum0 vr+i svoju funk!iju, tj pravo je razum


10/52

Ova perspektiva je dovela Fassoa u spor sa pravnim

pozitivizmom, ali i do priznanja vrednosti pozitivnog prava u meri u

kojoj je to izraz ra!ionalnosti Ovakav stav se pojavljuje u potpunosti u

jednom od poslednji3 eseja Fasoa o tumačenju i ulozi sudija ( Il Giudice

e la Re 6 Sociale 7:&$), u kojem predla.e da se pomire vrline prava u

obliku zakonski3 pravila sa onima koje su proiza+le iz odluka sudija,

izbegavajui nji3ove propuste Makon treba da se podnese na uvid

takvom sudiji koji mo.e da utvrdi poreklo zakona sve do same svesti

čovečanstva, i koji e negirati legitimitet oni3 normi toga zakona koje su

u suprotnosti sa onim +to se kroz istoriju o!enilo nepovredivo ljudsko

pravo

" na+em svetu koji je u stalnoj promeni, a koji često

karakteri+e prezasienost ira!ionalizmom, Fassov apel za

ra!ionalizujuom funk!ijom prava svakako zaslu.uje na+u pa.nju i

danas

I$to#!a %&o'o%!e p#ava.( *trukturu Istorije filozofije prava G

Fasoa čine grosso modo tri osnovna dela rvi deo' Ant)"o do*a

S#edn! ve"+ drugi deo' ,ode#no do*a i trei deo- Devetnae$t

dvade$et ve". oseban i zavr+ni do knjige čine -ibliografske

napomene Ovde su sadr.ani is!rpni bibliografski poda!i o o onom +to je

bio tematski sadr.aj pret3odna tri dela knjige

Ant)"o do*a S#edn! ve" P#ed$o"#atov$"a m$ao8 Faso je veliku pa.nju posvetio istoriji

filozofije i njenom početku sa grčkim mislio!ima 0a+a misao se ra5a

sa grčkom mi+lju i sa njom se mi ra5amo kao ljudi ()


11/52

i oni koje je stvorio čovek nije bilo pedmet filozofskog razmi+ljanja u

!iviliza!ijama koje su pret3odile Grčkoj Gr!i su prvi poku5ali da daju

kritički, razumljiv odgovor li+en fantazije i mitologije, na temeljna

pitanja koje iskustvo postavlja pred čoveka, pa samim tim i na ona

pitanja koja mu postavlja iskustvo iz pravnog .ivota 1 ( IFP , 798$= i

dalje)

*ve epo3e /vropske !iviliza!ije ostavile su svoje trajne tragove

promi+ljanja (pravni3 vrednosti), pravde i te.nje za pravdom' 2ntičko

doba, #edium aevum, novovekovno doba, I i vek i vreme čiji

smo savremeni!i redsokratovska misao kod omera (kraj 9 ili poč &

vpne) i esioda (početak & vpne) u tome značajno parti!ipira

" Ilijadi, najstarijoj 3omerovskoj poemi, javlja se ube5enje da

Mevs iskaljuje svoj bes uvek kada vidi da ljudi donose nepravedne

zakone i ne po+tuju pravdu ravna organiza!ija dru+tva smatrana je

ontolo+kom karakteristikom !iviliza!ije *amo divlji kiklopi nemaju

zakone i neznaju za pravdu mislio je omer

redsokratovska misao poznaje dva 0motiva1 pravde' th7mis i

dike h7mis je sakralni dekret koji su bogovi otkrivali kraljevima preko

snova ili proročanstavaA to je neka vrsta svete norme Keč je, zapravo o

s3vatanju zakona koje je karakteristično za dru+tva sa aristokratskom

strukturom u kojima je zakonodavstvo s3vaeno kao izraz natprirodne

volje i o kojem brine vi+i so!ijalni stale. ( IFP ' 7:)

6asnije, temis zamenjuje motiv dike Iako obe reči označavaju pravdu, one su me5usobno veoma različite h7mis izra.ava pravdu

vi+eg ranga od one ljudske, a dike je pravda koja dolazi kao rezultaat

ljudskog razuma i iskustva (utem nje se ostvaruje i pri3vata ideja

jednakosti) h7mis odgovara pravnom s3vatanju aristokratskog dru+tva

a dike nosi antičku kli!u demokratije, ona je simbol skladnog poretka i

ure5ene zajedni!e

77


12/52

Ideja univerzalnog pravnog poretka javlja se i u jednom

/mpedoklovom (@ vpne) fragmentu u kom se aludira na Elegalnost

sveta0 ( p8nton n9minon) koja se E+iri na etar velikog kraljevtva i uz

neizmerni sjaj0 ( IFP ' $$) #otiv pravde i prava prisutan je i u filozofiji

2naksimandara (> vpne) i armenida (prva polovina ; vpne) a

tako5e i Demokrita (oko ?>% pne) koji skree pa.nju na etiku zakone

i pravdu ravni zakon za Demokrita je poku+aj da se ograniče spoljne

posledi!e pona+anja nekoga ko spontano na po+tuje moralne zakone

"pravo kod ovog filozofa nalazimo jednu od prvi3 naznaka koje se

susreu u istoriji mi+ljenjaA a to je, razlikovanje izme5u pona+anja

odre5enog stra3om od zakona i kazne, i pona+anja u kojem se svojom

voljom slu+a nalog savesti (IF' $= i dalje) osebnu pa.nju Faso je

poklonio Enepisanim zakonima0 u *ofoklovim (?:&8?%; pne)

tragedijama' 2nti"oni i Kralju dipu

So%$t8 *ofisti su, po rečima Fasoa i neki3 raniji3 nemački3

filozofa politike (Leger, @ileken), bili prvi prosvetitelji, oni su označili

kraj mita, kraj naivnog verovanja, kraj rigidnog vaspitanja i vrsnoe krvi

Drugim rečima, sofisi su revolu!ionisanjem vaspitne tradi!ije pro+irili

njenu inten!iju na so!ijalno8etički plan i prokrčili put etčko8političoj i

pravnoj filozofiji pored nauke o prirodi Oni su doneli antropol+ki

zaokret jer su tematski započeli jedno epo3alno delo' pretvaranje

prirode u ljudsku prirodu (*mailagi 7:&%' 7&, Faso $%%&' $& i dalje)

Faso je u svojoj IF posvetio odgovarajuu pa.nju sofistima,filozofiji i predstavi!ima sofizma 6raj grčkog prosvetiteljstva rezimirao

je u *okratovoj ličnosti i simbolu *okrat (2tinjanin, ?&%8=:: pne) se

nije posebno bavio problemom prava, njegove su+tine, porekla i

opravdansti, ali u njegovom moralnom učenju je veoma nagla+eno

njegovo s3vatanje prava i pravde 6akav je u *okratovom učenju odnos

izme5u zakona i pravde, izme5u pozitivnog prava i moralne vredosti4

7$


13/52

Iz jedne *okratove rečeni!e koju prenosi 6senofont, stiče se

utisak se da je *okrat poistoveivao pravdu sa pozitivnim zakoima Ler, u

jednom pasusu $spomena o Sokratu u kojem se nalazi njegov dijalog sa

ipijom stoji' Eja tvrdim da je ono +to je zakonito (n9mimon, u skladu sa

pozitivnim zakonom) jeste i pravedno (dikaion) (Faso $%%&' =9 i dalje)

ravda znači delovanje u skladu sa zakonom, ali ne zato +to je

zakon dobar sam po sebi, nego zato +to nesme da se kr+i ni kada je lo+

ikada sopstveni lični interes ne sme da nadvlada, a na zlo se nesme

odgovarati zlom (antidikein izvr+iti Eprotivpravdu0) epravdu je bolje

pretrpeti nego je počiniti (Faso $%%&' =:)

Faso je posvetio potrebnu pa.nju manje va.nim sokratov!ima

2ristipu, 2ntistenu i +kolama 6irenskoj i 6iničkoj na koje se kasnije

nadovezuju va.ni filozofski prav!i' epikurejstvo i stoi!izam

P&aton *voje magistralno delo laton (?$98=?& pne) je

započeo svestan grani!a *okratovog filozofskog učenja' da *ez valjane

du5e nema valjano" čoveka laton bitno dopunjuje ovu pozi!iju' *ez

valjano" čoveka nema valjano" dru5tva astaje tako nova etička vizija

čoveka a etika je prerasla u politiku Ma latona, pravda je potpuna

vrlina, savr+enstvo du+e

Da se podsetimo, mnogo pre latona, antički vladar *olon

(>=98;;9 pne) pravdi pridaje političko značenje i defini+e je

političkom merom koja se sastoji' u izjednačavanju moi pojedina!a, u

ravnote.i imovinski3 mogunosti i povezivanju čovekove valjanosti zaop+ti interes polisa


14/52

zapravo govori o dr.avi koja je potpuno različita od one koja istorijski

postoji, koja je uop+te postojala i koja je istorijski mogua (Faso $%%&'

?>)

latonovu dr.avu mo.e da zamisli samo philosophos ili ljubitelj

prave mudrosti onaj koji istra.uje Istinu i 2psolutno dobro, a ne

philodo:os onaj koji je ljubitelj slave i javnog priznanja, koji ima na

umu promenljivo javno mnjenje i vrednosti koje ta javnost !eni i

uva.ava Philodo:os za razliku od philosophosa nije u stanju da se

uzdigne do saznanja Ideja, nepromenljivi3 i čisti3 oblika -ia

riznavanje korisnosti zakona laton ističe u Sedmom pismu kada

preporučuje prijateljima iz *irakuze Eda obezbede jednakost prava u

!eloj dr.avi sve je u tome0 (s ;%) Faso uočava da se kod latona ni u

;akonima a ni u +r1avi Ene raspravlja o potrebi za+tite ličnosti0 ali se

zato u #eneksenu razvija jedna od Enajvitalniji3 ideja u političkoj

literaturi 2tine, a to je kult izonomije, pravne jednakosti, kao i kult

slobode govora koju garantuje zakon () -rojne po3vale demokratiji, u

govorima svi3 besednika, od erikla do isije slave upravo slobode

koje atinski zakoni garantuju gra5anima (s?9)

latonovska pravda i kada se lo!ira u kontekst dr.ave, predstavlja

etičko savr+enstvo koje nadilazi bilo kakvo 0pravno1 značenje, jer temelj

zakona je istinski razum (lo"9s orth9s) Mato zakoni i vaspitavaju

gra5ane, oni su Eetičko8pedago+ki instrument0 Ova ideja latona o

Eapsolutno ra!ionalnoj zasnovanosti zakona prelie se u stoi!izam0 (s;7)

A#$tote&.8 latonov učenik > i jedan od najznačajniji3 filozofa

2ntike, 2ristotel (=9?8=$$ pne) je imao velik uti!aj ne samo na svoje

vreme i srednji vek, ve i na na+e, savremeno doba " srednjem veku bio

je Efilozof0 po Eantonomaziji0 kada se neko označava profesijom a ne

ličnim imenom 2ristotelova Eperipatetička0 ( peripatetika 8 +etali+te)> itavi3 $% godina je slu+ao učiteljova predavanja i tek kad je laton umro 2ristotel

je napustio 2kademiju

7?


15/52

+kola bila je iznad svi3 slični3 učili+ta toga vremena jer se nije 3vatala u

ko+ta! samo sa filozofijom ve sa svim pitanjima toga vremena kao to

su' astronomija, biologija, fizika itd


16/52

razvoj u okviru političke kon!ep!ije polisa rezimira u ideji pravde kao

najvi5e" principa zajednice

2ristitel uočava tri oblika pravde' komutativnu pravdu (iustitia

!omutativa), distri*utivnu pravdu (iustitia distributiva) i zakonsku

pravdu (iustitia legislativa)

*vaki od ovi3 oblika pravde ima svoju spe!ifičnost

Distributivna pravda izra.ava odnos dru5tva (zajedni!e) prema

pojedincu Makonodavna pravda reguli+e odnos pojedinca prema

zajednici 6omutativnu pravdu čini odnos izme-u pojedinaca

(me5usobno) Ovaj oblik pravde karakterističan je za robno dru+tvo


17/52

prirodu op+ti3 pravila koja se odnose na pojedinačne slučajeve0 (s ;&)

Mato je zakonska pravda nedovoljna (kurziv K *) i potreban joj je

korektiv, Ene zbog toga +to ode5eni zakon mo.e biti lo+, nego zbog

su+tinske prirode bilo kog zakona, koji ne mo.e da predvidi sve

pojedinačne slučajeve u kojima mora da se primeni0 (s ;& i dalje)


18/52

2ristotela uzima da je pravda 0totalna vrlina1 kralji!a svi3 vrlina, a

kod briljantnog pravnog pis!a "lpijana oslanja se na prin!ip' honeste

vivere, alterum non laedere, suum cui


19/52

-og ima jedan zakon (u kome je on sam i kome je podlo.no sve +to nije

on -o.ji zakon) *adr.aj ovog zakona je propis -o.ijeg razuma (ili

-o.ije volje) koji nala.e očuvanje prirodnog poretka i zabranjuje

njegovo naru+avanje Ovaj zakon je trajan, i taj zakon je uvek i u svakoj

prili!i pravičan, jer je i sam -og svugde prisutan, pravedan i večno

nepromenljiv Ova, nazovimo je, autentična ili izvorna pravda, izvorni

mir i sloga, nalazi se samo u -o.joj dr.avi ravda u teologizovanoj

2vgustinovoj filozofiji predstavlja bo.iji predikat, i čak se poistoveuje

sa samom -o.jom biti

#oderna i prosvetiteljstvo čine iskorak iz 0samookrivljujueg

maloletstva1 čoveka Filozofija ovog veka čini napor da pojam pravde

iz sfere trans!edentnog premesti u 3orizont ljudski3 odnosa


20/52

Istina je da u novovekovnoj eposi ima poku+aja reteologiziranja

pojma pravde (kembrid.ska +kola i njen ugledni predstavnik 6edvort),

ali to nije bitno uti!alo na glavnu mati!u modernog toka mi+ljenja u

kojem se dovr+ava, s jedne strane, !elina o!rtane jusnaturalističke

tradi!ije ideje pravde kao trans!edentalnog, prete.no metafizičkog

fenomena, i s druge strana, ra5anje i etabliranje gra5anskog i pravno

modernog pristupa pravdi i pravnim vrednostima Mato se kod nemačkog

filozofa prava *amjuela ufendorfa pravda sna.no vezuje uz pravo

6od ajbni!a bo.ija i ljudska pravda, dodu+e, čine večne istine (veritates

aeterna) ali i temelj svetskog poretka, dok se kod D.ona oka pravda

svodi na temelj dru+tvenog poretka, u prvom redu kao priznatost

privatnog vlasni+tva, osiguranog i nezavisnog od dr.ave

rosvetiteljski imperativ Sapere aude odre5uje definitivno

karakter dru+tva u gra5anskom stanju (status !ivilis), a samim tim i

formalni prin!ip mogunosti pravnog stanja u odnosima me5u ljudima

Otuda je novovekovno i gra5ansko razumevanje prava podstaklo

impresivan pluralistički dsikurs o pravdi +to dovodi do toga da su se,

sledei logiku nauke, iz okrilja ra!ionalnog jusnaturalizma 0otrgli1 neki

prav!i kao pozitivizam ili so!iologizam i dali svoje originalne

interpreta!ije pravde

*avremeno doba, tačnije druga polovina I i !eo vek

0zasejani1 su različitim filozofskim i teorijskim orijenta!ijama prava(egzisten!ijalistička folozofija prava, dekadentno idealističke teorije,

pravno kulturolo+ke ideje, neojusnaturalističke, teorije o krizi pravnog

pozitivizma, analitičke teorije, 0čiste teorije prava1, 0teorija pravde kao

pravičnosti1 itd) i teorijama pravde *ve ove teorije pravde, vi+e ili

manje, inspiri+u zanimljive ideje i o pravnim vrednostima

eke od filozofija pravde i pored ugleda nji3ovi3 autora bile su!inično dočekane i napu+tane ubrzo po+to su ugledale svetlo dana eke

$%


21/52

su imale svoje dramatične, gotovo tragičarske obrte, a neke su često

menjane pod naletima sna.ne argumenta!ije kritike


22/52

eorija pravde američkog filozofa i etičara D.ona Kolsa do.ivela

je izuzetnu popularnost, ali i brojne kritike ( arta, L abermasa i

drugi3A zanimljivo je da se 6 Jmit nije ni osvrnuo na Kolsovu teoriju

pravde kao pravičnostiP) Dva osnovna smera njegovi3 razmi+ljanja se

me5usobno prepliu i dopunjuju' politički li*eralizam ( political

lir*eralism) i pravda kao pravičnost ( justice as fairness) " prvom

slučaju, liberalno učenje o so!ijalnoj pravdi ima za !ilj da ideal slo*ode

pomiri sa idealom jednakosti


23/52

kritike i ubedljive argumenta!ije Ostaje pitanje koliko bi svoja gledi+ta o

pravdi kao pravičnosti iz op!ije političkog liberalizma Kols revidirao pod

naletima sada+nje globalne ekonomske krize i (gotovo izvesnog)

političkog kraja 0dr.ave blagostanja14

" korpusu savremeni3 op!ija pravni3 vrednosti je i filozofija

distributivne pravde K ozika koja ima jak 0juristički naglasak1 jer

nastaje na argumentovanoj teoriji ovla+enja 6ada bi svet, ka.e ozik, u

!elini bio pravedan on bi u !elini morao da obu3vati 0pravednost

posedovanja1 otpuno načelo distributivne pravde jednostavno ka.e da

je raspodela pravedna ako svi imaju pravo na posedovanja kojima

raspola.u u uslovima distribu!ije (K ozik' +istri*utivna pravda) Itd

*tudija Lanka 6ubinje!a su+tinski pripada main stream8u

savremeni3 filozofija pravni3 vrednosti


24/52

II

Guido FassV' In #emoriam

7 C2K2 F2K2I,W

2rti!le first publis3ed online' $ 2"G $%%&DOI' 7%7777Nj7?>&8:==&7::>tb%%$?&X

Issue

Katio Luris

Katio Luris

@olume :, Issue =, pages =%?=7:, *eptember 7::>2dditional Information(*3oY 2ll)

$?


25/52

oY to Cite2ut3or Informationubli!ation istorZoY to Cite

F2K2I, C (7::>), Guido FassV' In #emoriam Katio Luris,

:' =%?=7: doi' 7%7777Nj7?>&8:==&7::>tb%%$?&X2ut3or Information7"niversitZ of -ologna Fa!ultZ of aY @ia Mamboni $$ 7 ?%7$> -ologna ItalZFaralli Carla

rofessore ordinarioDipartimento di *!ienze Giuridi!3e [2ntonio Ci!u\ !No Fa!olt]di Giurisprudenza (*ede di *ervizio)-ologna!arlafaralli^uniboit2rea dis!iplinare

rofilo s!ientifi!oCarla Faralli _ ordinario di Filosofia del Diritto all"niversit] di-ologna, Fa!olt] di GiurisprudenzaA _ membro del Consiglio di2mministrazione e della Giunta di 2teneoA _ vi!e Direttore(Direttore dal $%%% al $%%>) del CIK*FID (CentroInterdipartimentale di Ki!er!a in *toria del Diritto, Filosofia e*o!iologia del Diritto e Informati!a Giuridi!a dell"niversit]degli *tudi di -ologna)A _ !oordinatore del Dottorato di Ki!er!ain Diritto e uove te!nologie e Kesponsabile dellindirizzo di-ioeti!a afferente al medesimo DottoratoA _ membro delDirettivo della *!uola di Dottorato in *!ienze Giuridi!3eA _editor eNo !oeditor di varie riviste' 0Katio Luris1, 0*o!iologiadel diritto1, 0Droit et *o!i_t_1Dopo i primi studi sul pensiero filosofi!o giuridi!o nel @I e@II se!olo, la rof Faralli 3a fo!alizzato la sua ri!er!a sullaFilosofia del diritto nel I e se!olo, studiando il positivismo ed il realismo nei paesi s!andinavi, in 2meri!a edin Italia (vedi i volumi Diritto e magia Il realismo diUgerstr`m e il positivismo filosofi!o, -ologna 7:9&A LDeYeZ' una filosofia del diritto per la demo!razia, -ologna7:99A Diritto e s!ienze so!iali 2spetti della !ultura giuridi!aitaliana nellet] del positivismo, -ologna 7::=) e sulla

$;


26/52

Filosofia del diritto !ontemporanea (vedi a Filosofiadel diritto !ontemporanea I temi e le sfide Koma8-ari,$%%$, II edizione aggiornata, $%%;, tradotta in portog3ese e in spagnolo)

a !ondotto ri!er!3e sullanalisi teori!a di !on!ettifondamentali del pensiero giuridi!o !ome *tato, !ertezzadel diritto e fonti del diritto e su temi di !arattere so!io8antropologi!o e bioeti!o2 Questi temi 3a dedi!ato numerosi arti!oli, pubbli!ati inriviste sia italiane sia straniere, a testimonianza dellarilevanza an!3e internazionale di tali studi

a parte!ipato Quale relatri!e a !onvegni nazionali edinternazionaliA 3a !oordinato ri!er!3e di interessenazionale

ubli!ation istorZ

7 Issue publis3ed online' $ 2"G $%%&

$ 2rti!le first publis3ed online' $ 2"G $%%&*3areCopZrig3t 7:::$%77 Lo3n cileZ *ons, In! 2llKig3ts Keserved

88888888888888888888888888

ravni fakultet "niverziteta E#editeranSN onedjeljak,$? de!embar $%%& g 2mfiteatar I, 7$ %% časova 8odr.ae se promo!ija knjige SIstorija filozofije pravaSautora Gvida Fasa O knjizi e govoriti' rof dr *avo#arkovi N Izdavač' CID i "niverzitet E#editeranSodgori!a N Olak+anje za studente pri izučavajufilozofiju prava N 6njiga Gvida Fasa pravo je +tivo kojee omoguiti da se spoznaju kretanja filozofsko8pravnemisli i razmotre osnovni problemi filozofije prava

$>


27/52

6njiga Istorija filozofije prava Gvida Fasa predstavljanjegova tri objedinjena toma I tom' 2ntičko doba isrednji vijek (7:>>)A II tom' #oderno doba (7:>9) i IIItom' Devetnaesti i dvadeseti vijek (7:&%)Fasovo djelo

je, po mnogima, mo.da i najkompletnija istorijafilozofije prava ikada napisana, koja sublimirakompletnu istoriju filozofije prava od antičke Grčke pasve do pravne filozofije na+i3 dana 2utor predočavaosnovne probleme filozofije prava, počev od nji3ovogra5anja u svijesti čovječanstva, pa kroz nji3ov daljirazvoj u kasnijim etapama dru+tvenog .ivota" njemu je

prisutna jasnost, pre!iznost, sistematičnost, prikazujuikontinuitet razvoja filozofskopravne misli, tako da oraznovrsnim autorima Faso govori pod čisto 3ronolo+kiure5enim naslovima


28/52

karakteri+u identični pogledi bila je opravdana" I dijelu(,,2ntičko doba i srednji vijek) Faso govori, izme5uostalog, i o presokratovskoj pravnofilozofskoj misliA*okratu i sofistimaA latonu i 2ristoteluA rimskoj

filozofiji (prije svi3 Ci!eronu) i pravnoj nau!iA Levrejimai ranom 3ri+anstvuA sv 2vgustinu i


29/52

prava uop+te i popis najznačajniji3 knjiga koje govore ofilozofiji prava antičkog doba i srednjeg vijeka,modernog doba i devetnaestog i dvadesetog vijekaAglavna djela svi3 filozofa o kojima Faso govori, kao i

kritičke studije o njima

$:


30/52

=%


31/52

age 7 age 7G"IDO F2**O (7:7;87:&?) G"IDO F2*O (7:7;87:&?)Guido Fasso 3a muerto Guido Fasso 3as died /l pasado =% de o!tubre

dej de eXistir el 3asta, On O!tober =% !eased to eXist,enton!es titular de Filosofa del Dere!3o en la Fa!ultad de Dere!3o Zen!ar8 t3en 3ead of t3e 3ilosop3Z of aY at t3e Fa!ultZ of aY andfa!e8gado de istoria de las do!trinas polti!as en la de Filosofa Z etras dela Gado istorZ of politi!al do!trines of 3ilosop3Z and etters"niversidad de -olonia "niversitZ of -ologna

a!ido en -olonia el 79 de o!tubre de 7:7;, Guido Fasso se li!en!i pri8-orn in -ologna on O!tober 79, 7:7;, Guido Fasso graduated first

mero en Dere!3o Z ms tarde en Filosofa number of aY and later in p3ilosop3Z /n 7:=:obtuvo una !tedra de In a !3air 7:=:obtuvoinstituto desarrollando su labor en Forli Z posteriormente en -oloniaInstitute to develop its York and t3en in -ologna Forli 2!!edi 2greeda la ensehanza universitaria en 7:?:, aho en Que !onsigui la liberado!enza, to universitZ edu!ation in 7:?:, t3e Zear 3e Yon t3e freedo!enza,Z en el Quefue en!argado de la !tedra de Filosofa del Dere!3o de la"ni8 and Yas on!e so !3arged Yit3 t3e !3air of 3ilosop3Z of aY at t3e"ni8versidad de arma "niversitZ of arma /n di!3a "niversidad fue

profesor ordinario de ladis8 In t3e universitZ Yas professor of ladis8!iplina a partir de 7:;?/n 7:>= fue llamado en !alidad de profesor eX87:;?/n dis!ipline from 7:>= Yas !alled as an eX8tea!3er traordinario a regentar la !tedra de Filosofa del Dere!3o por la"niversidad traordinarZ it to run t3e !3air of 3ilosop3Z of aY,"niversitZ

bolohesa, de la Que fue profesor ordinario desde 7:>> (7) -olognese,Y3i!3 Yas full professor sin!e 7:>> (7)

De ingenio gil Z sagaz, po!o pro!live a deslum3rarse por las ltimas !o8ui!k and !lever Yit, unlikelZ to be dazzled bZ t3e latest !o8rrientes de la moda Z, por ello, !rti!o Z polmi!o, !onsagr su vida a la!urrents of fas3ion and, t3erefore, !riti!al and !ontroversial, 3e devoted3is life tofilosofa jurdi!a !on el fervor Z pasin de Quien !ree sin!eramente en loslegal p3ilosop3Z Yit3 t3e fervor and passion of one Y3o sin!erelZ

believes in t3eargumentos Que defiende arguments defending

o es posible re!onstruir en unas lneas el pensamiento de Fasso, Zmu!3o It is not possible to re!onstru!t in some lines of t3inking Faso,and mu!3

=7


32/52

menos avanzar un justipre!io de su obra less advan!e a fair pri!e for t3eir York a!erlo reQuerira un amplio Z Doing so Yould reQuireeXtensive anddetallado estudio de sus numerosos trabajos Z un anlisis pormenorizadode detailed studZ of 3is numerous Yorks and a detailed analZsis

las ideas Queen ellos se !ontienen Queen ideas t3eZ !ontain /ste estudiomere!e ser realizado, Z deber


33/52

8a travs de los trabajos en Que se eXponen los primeros frutos de unainves8 8


34/52

por Fass (;) bZ Fassa (;) /n este mismo perodo se interesa tambin por el pensamiento de 8ugoIn t3is same period is also interested in t3e t3oug3t8ugoGro!io a Quien presenta !omo un reivindi!ador de la unidad entre el

Dere8 Grotius Y3o appears as a vindi!ator of t3e unitZ of t3e aY of !3o natural Z el Dere!3o 3istri!o, 3uZendo de la interpreta!intradi!ional natural rubber and 3istori!al laY, avoiding t3e traditionalinterpretationIdentifi!adora de su pensamiento !on el ra!ionalismo abstra!to (>))os nombres de ames @i!o Z Gro!io apare!ern ahos ms tardeunidos dando @i!o and Grotius Zears later appear toget3er giving($) G ($) G F2**' [II @i!o nel pensiero del suo primo traduttore

fran!ese\, en #e8 F2**' SII @i!o nel suo pensiero t3e traduttorefran!ese !ousinS in #e8morie della 2!!ademia deqe *!ienMe dellTInstituto de -ologna2!!ademia della *!ienze #orie dellTInstituto /"2 -ologna Classe di*!ien!e #o8 #o8Classe di *!ien!e


35/52

*essioni deqTT2!!ademia deqe *!inMe deqTlstituto di -ologna /"2sdeqTT2!!ademia *essioni deqTlstituto *!ienze di -ologna Classe di*!enMe #orali, Classe di *!ienze #orali,volumen = @olume =% %

, 7:?:8;%, pgs , 7:?:8;%, pp 77; Z sigsSA ["goTGrozio tra #edioevoed eta moderna\), 77; et seQ SAS #edioevo ed eta "goTGrozio modernYork S)8en Kivista di Filosofa, 7:;%, pgs , In Kivista di 3ilosop3Z, 7:;%, pp7&? Z sigsA [*ullTinterpretazione di al!uni passi 7&? et seQAS*ullTinterpretazione di al!uni passigrazioni\, en Kivista Internazionale di Filosofa del Diritto, 7:;7, pgs8&;= Z sigs8T grazioni Sin Kivista Internazionale di Diritto 3ilosop3Z,7:;7, p &;= ff 8 8 T

$79 $79age = age =G"IDO F2**O (7:7;87:&?) F2**O G"IDO (7:7;87:&?) ttulo a un penetrante libro Que mostrar la fidelidad e inters de Fass3a!ia an insig3tful book title s3oYing loZaltZ and interest of F2**Quienes, sin duda, o!upan un lugar preferente entre sus [autores\ (&)A Y3o Yill undoubtedlZ o!!upZ a privileged pla!e Yit3in its Taut3orsT (&)A/l peregrinaje intele!tual de Fass !ristaliza en la segunda etapa de su


36/52

la totalidad de la vida Z la !ultura 3umanas (9) t3e entire 3uman life and!ulture (9) De otra parte, esta obra su8 Furt3ermore, t3is York su8

puso una valora!in de !onjunto del institu!ionalismo desde la pti!a dela made an overall assessment of institutionalism from t3e perspe!tive of filosofa de la eXperien!ia p3ilosop3Z of eXperien!e /ntiende Fass Que

el mrito prin!ipal de la teora Fassa understood t3at t3e !3ief merit of t3e t3eorZde la institu!in resida en 3aber, puesto,de relieve la insufi!ien!ia delnorma8 t3e institution 3ave lived in sin!e, 3ig3lig3ted t3e inadeQua!Zof standard8tiZismo tiZismo *in embargo, a su entender, la teora institu!ional alinsistir unqate8 oYever, in 3is vieY, institutional t3eorZ bZ insistingunqate8ralmenteZen la dimensin so!iolgi!a del Dere!3o 3aba olvidado su

!ompo8 ralmenteZen t3e so!iologi!al dimension of t3e laY 3ad forgotten3is !ompo8nente 3istri!a 3istori!al !omponent or ello, llegando a las ltimas!onse!uen!ias de su argu8


37/52

deqa guerra e della pa!e, Mani!3elli, -ologna, 7:?: deqa Yar and della pa!e, Mani!3elli, -ologna, 7:?: 8 8 T TT T' T T

(9) G (9) G F2**' a storia !ome esperient gturidi!a, Giuffr,#ilano, 7:;= F2**' a storia !ome /speria t gturidi!a, Giuffr_,#ilano, 7:;= *obre 2boutesta obra !fr t3is York !f #2; 2nnuario volume bibliogrfi!odi diritto p3ilosop3Z, -ibliograp3Z7:>; 8 Kasegne nterT 8 Inter Kasegne Tnagionali, Giuffr, #ilano, 7:>&, pgs nagionali, Giuffr_, #ilano, 7:>&,

pp $&; Z sigs $&; ff$7: $7:age ? age ?2


38/52

en o!asiones, poseer idnti!o signifi!ado Que las de la naturalezasometimes 3ave t3e same meaning as t3ose of nature 2s o!urre


39/52

(7%) G (7%) G F2**O ' [egge naturalsti!a e legg! prati!a\, en *tudi parmensi, 7:;=, F2*O' Segge legg! naturalisti! e prati!aS in *tudi parmensi, 7:;= pginas $&& Z sigs pages $&& et seQ *obre este trabajo vid cork on t3isvid G G "2DKI' [2 proposito di Slegge natura8 "2DKI' S-Z t3e

YaZ diS legge naturallsti!aS e Slegge prati!aS, en Kivista Intemaionale di Filosofa delDiritto, 7:;;, pg listi! SeS legge prati!a Sin Kivista di Intema ional3ilosop3ZS Diritto, 7:;;, ps >>; Z sigs s >>; et seQ(77) G (77) G F2**O, en el prefa!io a la segunda edi!in de suCristianesimo e so!ieta, F2*O, in t3e prefa!e to t3e se!ond edition of 3isCristianesimo e *o!ieta,es!ribe' [lo avevo inteso per!i di !ompiere, !onformemente a Quella

!3e e la mia Yrites' SI per!eive intestinal 2veva di !ompiere, under Quella !3e e la miamansione uffi!iale, una sempli!e ri!er!a di filosofa del diritto mansioneuffi!iale, a sempli!e ri!er!a di diritto p3ilosop3Z 2!!ade inve!e !3e iInve!e !3e i 2!!ad!ultori di Questa materia non vi prestarono maggore attenzione di Quellaimposta dai !ultori non vi di Questa area prestarono maggiore di Quellafas!ia 2


40/52

ella se impugnaba la legitimidad Z autenti!idad de una dimensinso!iopolti!a del *3e !3allenged t3e legitima!Z and aut3enti!itZ of aso!io8politi!al dimensionmensaje !ristiano (al tiempo Que se revalorizaba su estri!ta dimensinreligiosa) en un C3ristian message (Y3ile revalued its stri!t religious

dimension) in amedio 3istri!o en el Que las premisas !ontrapuestas eran defendidas, ein!luso serT 3istori!al milieu in Y3i!3 t3e premises Yere defendedopposing, or even be Tvan de justifi!a!in, al partido polti!o maZoritario @iana justifi!ation,t3e majoritZ politi!al partZ$$% $$%age ; age ;G"IDO F2**C (7:7;87:&?) Fass!o G"IDO (7:7;87:&?)

sin !ontradi!!in e 3ipo!resa, deba esperar Que la transforma!in de laso8 Yit3out !ontradi!tion and 3Zpo!risZ, to eXpe!t t3at t3etransformation of so!ial!iedad fuera el resultado de aQuella transforma!in del alma Que se operaso!ietZ Yas t3e result of t3at transformation of t3e soul t3at operates!on la venida del Keino de Dios (7$) Yit3 t3e !oming of t3e 6ingdom of God (7$)Fass es!ribi esta obra desde la mXima tensin de su espritu, pero sinFassa Yrote t3is book from t3e maXimum tension of 3is mind, butrebasar nun!a los trminos de una diserta!in a!admi!aA es de!ir, nodi!ta8 never eX!eed t3e terms of an a!ademi! dissertation t3at is, notdi!tate,da por la o!urren!ia o el apasionamiento, sino apoZada en datos firmes Zen given bZ t3e o!!urren!e or passion, but supported bZ 3ard data anduna rigurosa erudi!in rigorous s!3olars3ip o es8de eXtrahar, por todoello, Que fuera siempre Sot surprisinglZ, for all t3at, it Yas alYaZsuno de sus trabajos ms Queridos one of 3is most beloved/n 7:;: publi!a Guido Fasso una antologa !rti!a de es!ritos polti!osde Guido Fasso In 7:;: 3e publis3ed a !riti!al ant3ologZ of politi!al

Yritingsla Gre!ia !lsi!a !on el ttulo de a demo!razia in Gre!ia (7=) !lassi!alGree!e Yit3 t3e title


41/52

a madurez intele!tual de Guido Fass se 3a reflejado en una serie deGuido 7 t3at York Yould !ease to be !alled De8re!3o natural a aQuellas do!trinas Que no identifi!aran su !ontenido !onun natural reje!t t3ose do!trines t3at failed to identifZ its !ontents Yit3 aorden de prin!ipios eternos, absolutos e inmutables, Z Que se re!urriese aorder of eternal prin!iples, absolute and immutable, and t3at re!ourse tootros trminos para denominar a las !on!ep!iones aXiolgi!o8jurdi!asde !on8 ot3er terms to des!ribe t3e aXiologi!al and legal !on!eptions of !on8tenido, 3istri!o (7?) 3ad, 3istori!al (7?)(7$) G (7$) G F2**O' Cristianesimo e soeta, !it, pg F2*O'Cristianesimo and soeta, !it, 7;: 7;: *obre esta obra, en su di8 Ont3is York, in its di8mensin usfilosfi!a, !fr, legal p3ilosop3er dimension, !f, -2GOII' [2 propsito di un libro su Cristianesimo ! -2GOII'S-Z t3e YaZ I gave a book its Cristianesimo !so!iet\, en Kivista , pgs*o!ieta T, in Kivista di Diritto e uarterlZ Civil ro!edure, 7:;>, pp :=;Z si8 :=; and fol8

guientesA [/sperienza religiosa ed esperienza so!iale folloYing,Sreligious /sperienza so!iale ed esperienza Kisposta al rof GuidoFass\, en rof Guido Fassa risposta T, inKivista


42/52

nesimo e so!iet\, en Civilt2 !attoli!a, 7:;&, pgs nt3 e *o!ieta T, inCivilta Cattoli!a, 7:;&, pp ;7& Z sigsA G ;7& ffA G #OKK2' [Cristia8#OKK2, SC3ristiansnesimo e so!iet\, en *o!iet nuova, 7:;>, n nt3 e *o!ieta T, in *o!ietanuova, 7:;>, n $, pgs $, pp 7 Z sigsA K 7 et seQ, K OK/CCI2'

[Cris8 Ore!!3ia, SCris8tianesimo e so!iet\, en *tudium, fase tianesimo e *o!ieta T, in *tudium, p3ase $, 7:;&, pgs $, 7:;&, pp 7%& Z sigs 7%& ff(7=) G (7=) G F2**O ' a demo!razia in Gre!ia, II #ulino, -ologna,7:;: F2*O' 7, pg 7>9 7>9$$7 $$7age > age >2


43/52

a legge della ragione !onstituZe una profunda refleXin, Que sin preten88 a legge della ragione is a profound refle!tion, Yit3outattempting 8der ser una 3istoria !ompleta del iusnaturalimo, re!oge los 3itosfundamen8 der to be a !ompre3ensive 3istorZ of iusnaturalimo, !ontains

fundamental milestonestales en el desarrollo de la idea del Dere!3o natural su!3 in t3edevelopment of t3e idea of natural laY Idea Que, a jui!io de Idea,a!!ording toFasso, se identifi!a !on el ra!ionalismo ti!o Fasso, is identified Yit3t3e et3i!al rationalism /n la obra se !ontiene una de8 wintant pu>w

porsi !ome assoluta in Quanto si ponga !ome razionalit, e per!io !omelegge' porsi assoluta eat if put in Quanto razionalit eat, and eat er!iolegge'!ome legge, an!ora una volta della ragione\ (79) !ome legge, an!orauna volta della Kagione S(79)a fun!in desarrollada por el Dere!3o natural a lo largo de su dilatada


44/52

(7;) G (7;) G F2**' NI diritto naturde, /KI, ? F2**' N Idiritto naturde, /KI, ?(7>) G (7>) G F2**>' a legge deqa ragione, 77 #ulino, -ologna,7:>? F2**>' a legge deqa ragione, 77 #ulino, -ologna, 7:>? *obreesta obra On t3is site

!fr !f G G C2#2Il' [a legge della ragione\, en Kivistalntemaonde di Filosofa del C2#2Il' Sa legge della KagioneS inKivista di onde lntema 3ilosop3Z of Diritto, 7:>;, pgs Diritto, 7:>;, pp ==% Z sigsA # ==% ff, #C2/I/&, pp ?:& Z sigsA 2/ K/z uo'?:& ffA 2/ /K/M uno'

lusnaturalismo Z positivismo jurdi!o en la Italia moderna, !it, pgslusnaturalismo and legal positivism in modern ItalZ, !it, pp 7;& Zsiguien8 7;& and folloYingtesA # ?,

pp >$& Z sigs >$& ff(7&) (7&) /G2M 2C2#-K2 A [Dos libros del profesor G/G2M aCambra, S?8>;, pg losop3Z of aY, 7:>?8>;, pg $;: $;:(79) G (79) G F2**>' a legge della ragione, !it, pg F2**>' alegge della ragione, !it, $;% $;%(7:) Op lt (7:) Op ast rev !it, pg !it, p $;7 $;78 87$$ 7$$age & age &G"IDO F2**O (7:7;87:&?) G"IDO F2*O (7:7;87:&?)

T Tde esta do!trina, es posible des!ubrir en ella una !ontinuidadA!ontinuidad no8 of t3is do!trine, it is possible to find !ontinuitZ,

persisten!e of non8siempre evidente, pero Que es, sin duda, una de las 3eren!ias msvaliosas alYaZs obvious, but it is undoubtedlZ one of t3e most valuablelega!iestransmitidas, a travs de la !ultura medieval, desde el pensamientogre!o8ro88 transmitted t3roug3 medieval !ulture, from t3e t3oug3t Gre!o8

ro 8

??


45/52

mano al moderno #odern 3and De otra parte, estima Que nada se oponea a!eptar la eX8 On t3e ot3er 3and, believes t3at t3ere is no reason toa!!ept t3e eX8

presin Dere!3o natural Z entenderla en sentido 3istri!o, siguiendo elejem8 pressure and understand natural laY in a 3istori!al sense,

folloYing t3e eXample, plo de @i!o para Quien la propia 3istoria no era sino [diritto natural delleeXample of @i!o for Y3om t3e 3istorZ Yas onlZ Snatural diritto dellegenti\ ($%) Genti S($%)*e desprende de lo eXpuesto, Que el iusnaturalismo Que defiende Fasso,8It folloYs from t3e foregoing, t3at t3e natural laY defends Fasso 8!on sin!ersima pat3os, no es el del !digo eterno e inmutable,tras!endente88 Yit3 most sin!ere pat3os, t3e !ode is not eternal andimmutable, trans!endent 8

a la 3istoria, Que para l ser, !omo Za lo 3aba sido para Carnelutti'[lTidolo to 3istorZ, Y3i!3 3e Yill, as it Yas for Carnelutti' SlTidolo!3e non dobbiamo adorare\ ($7), sino el Dere!3o natural de una raznQue8 !3e non dobbiamo adorare T($7), but t3e natural laY of reason8no niegue la 3istoriaA antes bien, supone Que sea el imperativo de larazon8 not denZ t3e storZ, but rat3er, supposed to be t3e imperative of reason8en estre!3o maridaje !on la siempre !ambiante realidad 3istri!a, Quien!ons8 !loselZ mat!3ing Yit3 t3e ever8!3anging 3istori!al realitZ, Y3o!on8tituZa el fundamento ltimo de la validez de !ualQuier norma ($$)makes up t3e ultimate basis for t3e validitZ of anZ standard ($$)/n 7:>> publi!a el profesor Fass el primer volumen de su *toria dellaIn 7:>> rofessor Fassa publis3ed t3e first volume of 3is *toria dellafilosofa del diritto ($=), obra Que !ulminar en 7:&% !on la edi!in delter!er8 diritto p3ilosop3Z ($=), York t3at Yill !ulminate in 7:&% Yit3 t3erelease of t3ird8volumen Que !omprende 3asta las !orrientes iusfilosfi!as de nuestrosdas8 volume floYs !omprising up legal p3ilosop3er of our time 8

De este libro dir #i!3el @illeZ Que' [mrite de trouver pla!e dans lex Int3is book #i!3el @illeZ saZ t3at Smerit trouver pla!e dans lex raZon de bibliot3eQue le plus a!!esible de tous les p3ilosop3es du droit\($?) raZon de bibliot3eQue le plus a!!essible de tous les p3ilosop3es dudroit S($?)*e trata, en efe!to, de la ms !ompleta, !uidada Z a!tualizada 3istoriage88T


46/52

dinmi!a evolutiva de la eXperien!ia jurdi!a evolutionarZ dZnami!s of legal eXperien!e Claridad Z visin elevada Z ex ig3 !laritZ and visionand ex !onjunto se 3allan enlazadas estre!3a Z orgni!amente en esta *toriadella are all !loselZ linked and organi!allZ in t3e *toria della

filosofa del diritto, obra maestra de los ahos de madurez de GuidoFass diritto p3ilosop3Z, a masterpie!e of t3e golden Zears of FassaGuido a obra se nos presenta penetrada de la ms firme voluntad de reflejar !ient8 Z $%& > and $%&($7) F ($7) F C2K/"($=) G ($=) G F2**' *toria della filosofa del diritto, vol F2**'*toria della diritto p3ilosop3Z, vol I' 2nti!3itt e #edioevo,, I'2nti!3itt and #iddle 2gesII #ulino, -ologna, 7:>>A vol II #ulino, -ologna, 7:>>, vol II' @etamoderna (7:>9)A vol II' #odern @eta (7:>9), vol III' Otto!ento e ove8III' Otto!ento e ove8

!ento (7:&%) !ento (7:&%)

?>


47/52

{$?) # ($?) # @I/, re!ensin al vol @I/, re!ession to vol IIIde la *toria della filosofa del diritto de8 III p3ilosop3Z diritto della*toria de8G G F2**, en 2r!3ives de 3ilosopie du Droit, 7:&7, pg F2**, in2r!3ives of 3ilosopie du Droit, 7:&7, pg ?7? ?7?

$$= $$=age 9 age 92


48/52

reivindi!ador de un pensamiento plenamente ra!ional, fundamentador deuna !laims of a fullZ rational t3oug3t, t3e foundation of ati!a subjetiva Que sigue siendo an elemento fundamental para todaeXpe8 subje!tive et3i!s is still fundamental to t3e Y3ole eXperien!erien!ia jurdi!a Z polti!a 3e!3a a la medida de las aspira!iones Z

ne!esidades legal and politi!al eXperien!e tailored to t3e aspirations andneedsdel ser 3umano ($>) t3e 3uman ($>)o!os meses antes de su muerte, en maZo de 7:&?, publi!aba GuidoFasso 2 feY mont3s before 3is deat3 in #aZ 7:&?, publis3ed GuidoFassosu ltimo libro *o!ieta, legge e ragione, lmpido testimonio de un

pensamien8 *o!ieta 3is latest book, legge e ragione, !lear testimonZ of t3oug3ts

to vivo en !onstante tensin meditativa !on las transforma!iones Que seope8 to live in !onstant tension Yit3 meditative operationaltransformationsran en la realidad so!ial Z jurdi!a Que le rodea ran in t3e so!ial andlegal realitZ t3at surrounds 3im /sta obra, Que puede !onsi8


49/52

en esta obra !on meridiana !laridad in t3is York Yit3 utmost !laritZorQue, !omo sehala eXpresamente, por -e!ause, as eXpresslZ stated, bZla leZ de la razn a la Que todo Dere!3o positivo debe subordinarse noen8 t3e laY of reason to Y3i!3 everZ positive laY must be subordinatednot in8

tiende una leZ, dedu!ida ra!ionalmente !omo las verdades matemti!as,tal tends a laY, less rational and mat3emati!al trut3s, su!3!omo la !on!ibieron los iusnaturalistas iluministas, sino una leZ!onstruida natural laY as !on!eived bZ t3e /nlig3tenment, but a laY

built($;) G ($;) G F2**O' *toria della filosofa del diritto, !it, vol F2*O'*toria della p3ilosop3Z diritto, !it, @ol I, pg I, pp 7$ 7$($>) Op lt ($>) Op ast rev !it, pgs !it, pp $;; Z sigs $;; et seQ$$? $$?

age : age :T G"IDO F2**O (7:7;87:&?) T8 TG"IDO F2*O (7:7;87:&?)T 8ra!ionalmente a partir de la observa!in de los medios Sade!uados para!on8 rationallZ based on t3e observation of t3e means Ssuitable for !on8seguir ios fines Que en !ada momento la so!iedad estime prevalente Z losios folloY at all times for t3at so!ietZ deems prevalent andlogros en los Que 8 identifiQue el ideal aristotli!o del [bien vivir\, eltomis8 a!3ievements in Y3i!3 8 identifies t3e 2ristotelian ideal of t3eTgood lifeT, t3e


50/52

!iendo 3in!api en la !ontinuidad de su pensamiento desde sus obras juve8 3a!ienda emp3asizes t3e !ontinuitZ of 3is t3oug3t from 3is juvenile Yorksniles a las de madurez niles at maturitZ D!enos Fass Que aunQue lmismo tuvo, en Fassa saZ t3at Y3ile 3e Yas in !ierto true

momento, la impresin de Que en el trans!urso de los ahos 3abamodifi!ado moment, t3e impression t3at over t3e Zears 3ad !3angedsensiblemente sus ideas, el releer viejas pginas le lleva al!onven!imiento de signifi!antlZ t3eir ideas, t3e old pages rereading leadsto !onvi!tionQue no se 3a alejado mu!3o de sus posturas ini!iales t3at 3as not straZedmu!3 from t3eir initial positions a variado, en todo as varied a!ross!aso, la insisten!ia en algunos puntos o el lenguaje empleado en distintas!ase, t3e emp3asis on some points or t3e language used in different

po!as para tratarlos, pero en lo fundamental 3a repetido siempre lomfsmo' times to deal Yit3, but basi!allZ alYaZs repeated mfsmo'Que el Dere!3o na!e de la naturaleza 3umana, la !ual es naturaleza3istri!a t3at t3e laY stems from 3uman nature, Y3i!3 is 3istori!al innatureZ so!ial and so!ial [o rifutato dapprima yes!ribe Fassy sotto lasuggestione dellTan8 So Yrites rifutato dapprima t3e suggestion Fass8sotto8dellT2ratigiusnaturalismo del tempo in !ui ero !res!iuto, di !3iamare naturale unsif8 tigiusnaturalismo t3e tempo in !ui ero !res!iuto, naturale di !3iamarea8sif fatto dirittoA piq tardi, dopo avere approfondito la !onos!enza stori!a delfatto dirittoA piu


51/52

*e 3a es!rito, !on razn, Que la obra de Guido Fass forma un dpti!o It3as been Yritten, !orre!tlZ, t3at t3e York of Guido as a diptZ!3 FassaQue, de un lado, afirma la metajuridi!idad de la ti!a entendida !omo eX8t3at, on t3e one 3and, saZs metajuridi!al of et3i!s understood as eX8

perien!ia religiosa, Z de otro, re!ono!e la fun!in esen!ial de la razn ju8

en!e of religion, and ot3er, re!ognizes t3e essential role of reason8jurdi!a en el mundo, donde !ada individuo limita Z !ontradi!e a los otrosZ ridi! in t3e Yorld Y3ere everZ individual limits and !ontradi!t ea!3ot3er and($&) G ($&) G F2**' *o!iei3, legge e ragione, /dizioni di!ommunita, #ilano, 7:&?, F2**' *o!iei3, legge e ragione, /dizioni di!ommunitas, #ilano, 7:&?

pginas 7??87?; pages 7??87?;

, ,($9) Ibid, pgs ($9) Ibid, p &89 &89$$; $$;age 7% age 7%2


52/52

Quien, por eso, supo estimular en mi nimo el rigor de la investiga!in,de Y3o, t3erefore, stimulate mZ mind kneY t3e rigors of resear!3,Quien me enseh a tratar los problemas jurdi!os Z filosfi!os !omo pro8Y3o taug3t me to treat t3e legal and p3ilosop3i!al issues as pro8

blemas de !on!ien!ia, sino Que, adems, representa la prdida de Quien

en problems of !ons!ien!e, but also represents t3e loss of t3at inahos su!esivos 3a seguido prodigando su aZuda en las difi!ultades de lavida subseQuent Zears 3as !ontinued lavis3ing 3er 3elp in t3e diffi!ultiesof lifeuniversitaria !on su orienta!in, su jui!io sereno Z su afe!tuosomagisterio universitZ Yit3 3is guidan!e, 3is trial serene and lovingtea!3ersa traZe!toria intele!tual de Guido Fasso 3a!ia las !imas ms seheras de de la ed7?>, ed -runs!3vi!g, Garniel, ars, 7:>?, p8 -runs!3vi!g Garniel,aris, 7:>?, para8ginas 77;877> ages 77;877>$$> $$>Original *panis3 teXt'O#-2KDI @22"KI ' 2mi!ia, !arita, diritto, Giuffr, #ilano,7:>:, p8

Contribute a better translation

Gvido Faso

Documents

Transcript of Gvido Faso