GVE ZA VODE IZ POSTROJENJAZA PROIZVODNJU ENERGIJE

Dr Sran RoneviDr Sran Ronevi

PROIZVODNJA ENERGIJEPROIZVODNJA ENERGIJE

IPPC Direktiva (96/61/EC)Uredba o vrstama aktivnosti i postrojenja za koje se i d j i t d l ("Sl l ik RS" b izdaje integrsana dozvola ("Sl. glasnik RS", br. 84/2005)

1. Termoenergetska postrojenja sa toplotnim izlazom iznad 50 MWiznad 50 MW.

2. Koksare.3 Postrojenja za gasifikaciju uglja i proizvodnju tenih 3. Postrojenja za gasifikaciju uglja i proizvodnju tenih

goriva iz uglja.4 Rafinerije mineralnih ulja i gasa 24. Rafinerije mineralnih ulja i gasa. 2

TERMOENERGETSKA POSTROJENJA

Lista tehnologija za proizvodnju energije obuhvata(R f D BAT f L C b i (Reference Document on BAT for Large Combustion Plants, July, 2006):sagorevanje vrstih goriva u kotlovima sa loitem sagorevanje vrstih goriva u kotlovima sa loitem sa reetkama, sagorevanje uglja u prahu i u fluidizovnom sloju;sagorevanje tenih i gasovitih goriva u kotlovima; sagorevanje tenih i gasovitih goriva u turbinama i integrisani sitemi za vrsta, tena i gasovita goriva.

GVE d j j j ijGVE za vode - postrojenja za pretvaranje energijegoriva u elektrinu energiju

33

1. direktna konverzija energije goriva u elektrinuenergijuenergiju

2. konverzija preko vodene pare

osnovni parni ciklus (BAT for the Large Combustion Plant Sector, 2008)

44

otpadna voda iz postrojenja za pripremu vode

TERMOELEKTRANA

MERNA MESTAGenerator234567 1

98

Silos uglja

NH3Vazduh

KrenjakKrenjakKreno mleko

Denitrifikacija( DENOX ) Kotao

Mlin ugljaElektrostatikifiltar

Desulfurizacija

TERMOELEKTRANAMerene veliine zahtevi

MernoMerno mesto Zadatak Merena veliina

1 Optimizacija plamena CO O22 Monitoring sagorevanja CO-NO-CO2-O2

3 DENOX efikasnostNONO NO NHNO - NO2 - NH3

4 Monitoring elektrostatikog filtra CO-O2

5 Doziranje krea ili krenog mleka SO5 Doziranje krea ili krenog mleka SO2

6 Stepen izdvajanja sumpornih oksidaSO2 O2

7 Monitoring emisije CO-NO-SO2-O28 Monitoring bunkera uglja CO

9 Monitoring turbo-generatora H2

Dijagram toka sagorevanja uglja i prateih sistema za zatitu ivotne sredine(Reference Document on BAT for Large Combustion Plants July 2006)(Reference Document on BAT for Large Combustion Plants, July 2006)

7transport

TERMOELEKTRANA 2 500 000 t uglja1 godina 8.000.000 t CO2

40 000 000 t SOTERMOELEKTRANA 1000 MW

2.500.000 t uglja 40.000.000 t SO26.000.000 t praine

500.000 t leteeg l

Potencijalni emisioni putevi u zavisnosti od tipa izvora i a je

nja

oli

e so

li

orit)

za odnoenje pepela ~26,2 m3/min vode pepela

zavisnosti od tipa izvora isupstance :A Vazduh

e isum

pora

CO

nska

jedi

nj

ne/b

aze/

so

uori

di

i i n

jihov

e

kao

hipo

hlo

i Cd

ini

V vodaZ - zemlja

estic

Oks

idi

NO

x

CO

2,C

Org

an

Kis

elin

HC

l/flu

VO

C

Met

ali

Hlo

r(k

Hg

i/il

PAH

Dio

ksi

Skladitenje i rukovanje gorivom A V Aj j gPreiavanje voda V V VIspusti gasova A A A A A A A A A A APreiavanje otpadnih gasova V V VZ V

8

Preiavanje otpadnih gasova V V VZ VOdvoenje atmosferskih padavina V V

Preiavanje otpadnih voda V V V 8Preiavanje otpadnih voda V V VVoda za hlaenje V V V V VToranj za hlaenje A

EEMISIJAMISIJAEEMISIJAMISIJASadraj S direktno utie na emisiju SOSadraj S direktno utie na emisiju SO2Emisija CO zavisi od kvaliteta loita u kome sesagoreva ugalj. Bolji dovod kiseonika smanjujesagoreva ugalj. Bolji dovod kiseonika smanjujeemisiju CO.Emisija NOx zavisi od temperature sagorevanja

j x p g juglja. to je temepratura sagorevanja via, to jestvaranje oksida vee.E i ij i i i d k t k ij l it iEmisija praine zavisi od konstrukcije loita isistema za otpraivanje (upotreba otpraivakihkomora i skrubera znatno smanjuje emisijuj j jpraine).

EMISIONI FAKTORI ZA SO2, NOX I CO ZAINDUSTRIJSKA LOITAINDUSTRIJSKA LOITA

(kg/t SAGORELOG MRKOG UGLJA)

Nain sagorevanja SO2 NO CONain sagorevanja SO2 NOx CO

Loite sa spraenim 19 10 85 0 25pugljem 19 10.85 0.25

Cikl k 17 5 19 16 9 0 25Ciklonska pe 17.5-19 16.9 0.25

Pe sa fluidizovanimPe sa fluidizovanim gorivom 19.8 7.6 9

KUMULATIVNI EMISIONI FAKTORI ZA PRAINU ZAS S A O AINDUSTRIJSKA LOITA

(kg/t SAGORELOG MRKOG UGLJA)

Veliina praine u

m

Nekontrolisana emisija

Cikloni za otpraivanje ESF

Otpraivake komorem

15 8.4 4.4 0.23 0.043

10 6.2 3.9 0.22 0.036

6 4.3 3.1 0.2 0.28

2.5 0.7 0.7 0.15 0.0162.5 0.7 0.7 0.15 0.016

1.25 0.2 0.2 0.11 0.011

1 0 0 2 0 2 0 009 0 0031.0 0.2 0.2 0.009 0.003

0.625 0.1 0.1 0.004 0.001

*pretpostavljena efikasnost elektrostatikog filtra je 99 2%pretpostavljena efikasnost elektrostatikog filtra je 99.2%**pretpostavljena efikasnost otpraivake komore je 99.8%

Otpadne vodeTransport pepela talono jezero - rastvorene isuspendovane materije, teke metale, organometalnek t ij k id k j k it tikomponente, magnezijum oksid ako je koriten protivkorozije.Otpad iz sistema za desulfurizaciju: kalcijum sulfat,k l ij hl id i t ij hl id t l i j ikalcijum hlorid i natrijum hlorid, metalni joniOcedne vode sa skladita uglja - gvoe sulfat, sumpornakiselina, metaliPiritni otpad iz pripreme uglja sitnjenjem i odvajanjemneistoa, pre sagorevanjaVode koje nisu bile u kontaktu sa gorivom - rashladne vodeVode koje nisu bile u kontaktu sa gorivom rashladne vodekoje sadre sredstva protiv biofilma-npr. hlor, dodatke protivkorozije, organske komponente i metale.Vode upotrebljene za ienje kotlova - sadreVode upotrebljene za ienje kotlova sadreuglavnom metalne neistoeVode od regeneracije jonizmenjivakih smola koje sekoriste za pripremu procesnih voda (demineralizaciju)koriste za pripremu procesnih voda (demineralizaciju)

GVE ZA VODE IZ TERMOENERGETSKIH POSTROJENJAG i d ti i ij t J di i G i Granine vrednosti emisije na mestuisputanja u povrinske vode

Jedinica mere

Granina vrednost(I)

Tempertura 0C (II)H 6 9pH 6-9

Suspendovane materije mg/l 35Biohemijska potronja kiseonika (BPK5) mgO2/l 30Hemijska potronja kiseonika (HPK) mgO /l 120(III)Hemijska potronja kiseonika (HPK) mgO2/l 120(III)Amonijak (kao NH4-N) mg/l 10Ukupni neorganski azot (NH4-N, NO3-N, NO2-N) mg/l 5(IV)Ukupni fosfor mg/l 2Ukupni fosfor mg/l 2Mineralna ulja mg/l 10Metali (V)Organohalogenidi (V)Organohalogenidi ( )Cijanidi (V)Toksinost 5(VI)(I) Sve vrednosti se odnose na srednje dnevne proseke zasnovane na

13

(VI) Broj jedinica toksinosti (TU) =100/LC50 (sati trajanja testa) odnosno TU=100/EC50 (sati trajanja testa) tako da vee TU vrednosti

24-asovnom kompozitnom uzorku proporcionalnom protoku, izuzev gde je navedeno suprotno i za pH, koji se odnose na kontinualne vrednosti. Navedeni nivoi se odnose na efluent pre razblaivanja

(II) Temperature merene nizvodno od take termalnogisputanja, ne smeju da prevazilaze inicijalnu

(III) Vrednost HPK moe dostii i 250 mgO2/l, s tim da je efikasnostnajmanje 75%.(IV) Vrednost ukupnog azota moe dostii vrednost od 25 mg/l, s tim

(V) Granine vrednosti emisije zavise od proizvodnog procesa, karakteristika otpadne vode i tretmana, kao od ekolokog i hemijskogpotencijala vodoprijemnika. Za svaki konkretan sluaj nadleni organ 13( j j )odraavaju vei stepen toksinosti. Za testove gde smrt vrsta nije lakodetektovati, imobilizacija se smatra ekvivalentom uginua.

p jprimenom nekontaminirane struje kao to su atmosferske vode, rashladne vode itd.temperaturu za vie od 1,5C za salmonoidne vode i 3C za ciprinidne vode.

p g g ,da je efikasnost uklanjanja najmanje 80% i da osetljivostvodoprijemnika to dozvoljava

p j p j j ge odrediti zahteve za isputanje.

regulacija i kontrola zagaivanja za elektrane na paru -specifine odredbe za pojedinane procese i izvore u specifine odredbe za pojedinane procese i izvore u okviru postrojenja, a manje na kombinovana isputanja

ne odobrava se kombinovanjeili razblaivanje nekog toka u pogonima drugim tokompogonima drugim tokom

ugalj bogat sumporom - kisele kieg j g pmokri skruber: (1) dimni gasovi se hlade na 500C

Ca(OH)2

( ) g(2) gas se ispira sa rastvorom Ca(OH)2

14

(i) neutralizacija, zasienje gipsom;(ii)flokulacija; (iii)i bi j TRETMAN VODE 14(iii)izbistravanje;(iv)tretman mulja (redukcija i obezvodnjavanje)

TRETMAN VODE

GVE u otpadnim vodama nakon odsumporavanja, pre meanja sa ostalim otpadnim vodama

Parametar JedinicamereGraninavrednost

Supstance koje se uklanjaju filtracijom mg/l 30/MWh 1 5

Vrednosti se odnosena 2-asovni uzorak

Supstance koje se uklanjaju filtracijom g/MWh 1,5

Hemijska potronja kiseonika (HPK) mgO2/l 100g/MWh 4

AOX (adsorbujui organski halogeni) mg/l 0,04/MWh 0 002otpadne vode:AOX (adsorbujui organski halogeni) g/MWh 0,002

Cink mg/l 1g/MWh 0,05Ukupni neorganski azot(NH N NO N NO N)

mg/l 10/MWh 0 5

- kiseli rastvor,-suspendovani gips- SO2

NO(NH4-N, NO3-N, NO2-N) g/MWh 0,5Hrom mg/l 0,01Kadmijum mg/l 0,01Bakar mg/l 0,01

/l 0 1

- NOx- metali

Olovo mg/l 0,1g/MWh 0,005Nikl mg/l 0,02

Sulfati mg/l 2000/MWh 110

nemogue je dostii nivo SO42- znaajno ispod 2 g/l (gips ima

15

S a g/MWh 110

Sulfiti mg/l 20g/MWh 1

Fluoridi mg/l 30/MWh 1 5

visoku rastvorljivost)

15g/MWh 1,5iva mg/l 0,001

Sulfidi mg/l 0,2g/MWh 0,1

GVE u otpadnim vodama term