1.) Pojam Gradjanskog procesnog prava- Gradjansko procesno pravo cini skup pravnih normi koje regulisu gradjanske sudske postupke ( parnicni, vanparnicni i izvrsni ). - Gradjansko procesno pravo je deo javnog prava. - Ono ne regulise privatnopravne odnose izmedju ravnopravnih pravnih subjekata, vec odnose izmedju suda i stranaka, kao i odnose izmedju samih stranaka u postupku. - Gradjansko procesno pravo regulise odnos izmedju pojedinca i drzave u postupku za ostvarivanje i izvrsenje privatnopravnih subjektivnih prava. - Zadatak ove pravne discipline je da uredi i razgranici uticaj stranaka i suda na tok gradjanskog sudskog postupka. - Gradjansko procesno pravo sluzi zastiti i realizaciji subjektivnih gradjanskih prava, ali, u odnosu na gradjansko pravo, predstavlja posebnu granu- javnog prava. - Ove dve grane prava stoje u interakciji. - Gradjansko pravo priznaje pravnim subjektima svojim materijalnopravnim normama odredjena subjektivna prava, ali nacin njihove zastite i realizacije, pa i prinudnog izvrsenja, spada u zadatak gradjanskog procesnog prava. - Treba istaci da povrede prinudnih normi u materijalnom i gradjanskom procesnom pravu proizvode drugacije pravne posledice ( npr. povreda kogentnih propisa u pogledu materijalnopravne izjave volje povlaci njenu nistavost ili rusljivost, dok to nije slucaj i sa izjavama volje datim u gradjanskom sudskom postupku ). - Princip autonomije volje stranaka iz gradjanskog prava ima svoj korelat u gradjanskom procesnom pravu, i to u vidu vladavine principa dispozicije stranaka. - U gradjanskom procesnom pravu ovaj princip se sastoji od toga da parnicni postupak ne moze da se odvija po sluzbenoj duznosti. - SPOR I PARNICA - Spor je kategorija materijalnog, a ne procesnog prava. - Pod sporom se smatra zivotni odnos u kome jedan pravni subjekt smatra i tvrdi da u prema drugom pravnom subjektu pripada odredjeno subjektivno pravo, dok drugi osporava bilo postojanje samog subjektivnog prava, bilo postojanje pravnog ovlascenja da se to subjektivno pravo vrsi. - Sporovi se resavaju u parnici, u postupku pred sudom. - Parnica predstavlja skup aktivnosti sva tri procesnopravna subjekta ( tuzilac, tuzeni i sud ) koje su usmerene na ostvarivanje jednog cilja: donosenju sudske udluke o osnovanosti zahteva subjekta prava da mu sud pruzi pravnu zastitu. - Dakle, neophodno je razlikovati spor, materijalnopravni odnos izmedju pravnih subjekata, i parnicu, procesnopravni odnos ozmedju parnicnih subjekata, u kojoj se spor konacno razresava. - Moguce je da se parnica vodi, a da njen predmet nije resenje spora u iznetom smislu ( npr. takav je slucaj sa parnicom koju pokrecu supruznici predlogom za sporazumni razvod braka ).

1

2.) Pravna priroda parnicnog postupka- Parnica predstavlja trojni procesnopravni odnos, za razliku od parnicnog postupka koji nastaje u momentu predaje tuzbe sudu i u kome se zasniva samo procesnopravni odnos izmedju tuzioca i suda. - Dakle, tek kada sud dostavi tuzbu tuzenom pocinje da tece parnica, i uspostavlja se, osim inicijalnog, i procesnopravni odnos izmedju tuzioca i tuzenog i izmedju suda i tuzenog. - Procesnopravni odnosi koji se uspostavljaju izmedju parnicnih subjekata u momentu pocetka parnice su javnopravne prirode. - Parnica je tripartitni odnos izmedju suda i stranaka, te izmedju samih stranaka. - Parnica se okoncava u momentu kada sud donese odluku o sporu koja vise ne moze da se pobija ili u nekom drugom, ranijem procesnopravnom momentu, kada se parnica okoncava voljom samih stranaka ( povlacenje tuzbe, odbacivanje tuzbe, odricanje od tuzbenog zahteva.. ). - Procesnopravni odnosi u parnici se sastoje od javnopravnih ovlascenja ( prava u materijalnom smislu ) i procesnopravnih tereta ( obaveza u materijalnom smislu ). - Nakon sto je tuzba dostavljena tuzenom, tuzeni ima niz ovlascenja prema tuziocu i procesnih tereta prema sudu koja ujedno, dejstvuju i prema tuziocu. - Treba napomenuti da u gradjanskom sudskom postupku stranke nisu obavezne da vrse bilo kakve procesne radnje, tj. na to niko ne moze da ih natera, pa je jedina stetna posledica od necinjenja opasnost da stranka izgubi spor. - Procesnopravni odnos se sastoji iz ovlascenja i procesnopravnih tereta. - NPR: Stranka u parnici bi trebalo da pred sud iznese sve cinjenice i dokaze za koje smatra da su podobne za utvrdjivanje tacnosti njenih navoda. Ona ima ovlascenje i teret da to ucini. Ali ako ne podnese nijedan dokaz, iz povrede ovakvog procesnog tereta ni sud ni protivna strana nece imati ovlascenje da prinudnim putem zahtevaju izvrsenje ovog procesnog tereta. Posledica toga sto stranka nije vrsila svoj procesni teret je opasnost da se parnica po nju negativno okonca. Dakle, procesni teret predstavlja duznost u sopstvenom interesu. - O parnici se govori i kao i pravnom polozaju i kao o razvoju, medjutim, sva ucenja, osim vidjenja parnice kao gradjanskopravnog odnosa, nemaju veci znacaj.

3.) Pravo na pravnu zastituA) Pravo na slobodan pristup sudu ( pravo na tuzbu ) - Pravo na podnosenje tuzbe, pravo da od suda zahteva pravnu zastitu ima svako ko tvrdi da mu odredjeno pravo pripada, da je ono povredjeno ili ugrozeno. - Za podnosenje tuzbe, postojanje prava na pravnu zastitu, potpuno je irelevantno na kom cinjenicnom i materijalnopravnom odnosu se temelji zahtev tuzioca ( on moze da bude i besmislen ). - Sud je duzan da i ovakve zahteve za zastitu prava uzme u razmatranje, premda je vec, prima faciae, jasno da je tuziocev zahtev neosnovan. - U tom slucaju, sud je duzan da obije tuziocev zahtev primenom materijalnopravnih normi. - Pravo na tuzbu pripada svakome, pa i licu koje ne moze da snosi troskove gradjanskog sudskog postupka. - Nakon podnosenja tuzbe, da bi sud resio spor u meritumu, potrebno je da se stekne niz uslovaprocesnih pretpostavki.

2

B) Obim prava na pravnu zastitu - O obimu i prirodi prava na pravnu zastitu postojala su razna shvatanja. - Starije teorije ( teorije jedinstva, monisticke teorije ) nisu razlikovale pravo na pravnu zastitu od materijalnopravnog ovlascenja povodom cije povrede ili ugrozavanja pravni subjekt od suda i trazi pravnu zastitu. - Novije teorije ( teorije dvojstva, dualisticke teorije ) prave razliku izmedju javnopravnog ovlascenja subjekta prava prema drzavi ( pravo na pravnu zastitu ) i subjektivnog gradjanskog prava ili ovlascenja povodom cije povrede ili ugrozavanja subjekat prava zahteva od suda pravnu zastitu. - Teorija o pravnozastitnom zahtevu ide najdalje u shvatanju obima prava na pravnu zastitu. - Ono se ogleda u javnopravnom ovlascenju obe stranke da sud donese pravilnu i tacnu presudu. - Tuzilac mora da bude titular prava ili ovlascenja iz materijalnopravnog odnosa koji je predmet spora da bi se pravo na pravnu zastitu iscrplo. - Zbog toga se ova teorija i naziva ucenje o konkretnom pravu na pravnu zastitu. - Medjutom, jasno je da je koncept pravnozastitnog zahteva idealisticki i da ne odgovara svrsi gradjanskog sudskog postupka- donosenju konacne odluke o sporu iz gradjanskopravnog odnosa. - O pravu na pravnu zastitu u navedenom smislu ne moze se govoriti, jer sud donosi odluku o tome da li tuziocu pripada pravo za ciju povredu ili ugrozavanje trazi zastitu tek nakon sprovedenog postupka i donete sudske odluke. - Dakle, ne moze se govoriti o javnopravnom ovlascenju na donosenje istinite meritorne odluke prema sudu, kada parnica i parnicne radnje suda i stranaka imaju za cilj da donesu rezultat o osnovanosti tuzioceve tvrdnje da postoji zastitna potreba. - Druga teorija ( pravo na presudu ) svodi pravo na pravnu zastitu na javnopravno ovlascenje stranaka da od suda zahtevaju presudu, konacno meritorno resenje njihovog spornog odnosa ( apstraktno pravo na pravnu zastitu ). - Kao i prethodna, i ova teorija prenebregava da sud moze da merotorno odluci o sporu, samo ako su za to ispunjene i procesnopravne pretpostavke. - Poslednje ucenje o pravu na pravnu zastitu prosiruje obim ovog prava na pravo na pravosudje. - Ovo moderno shvatanje o pravu na pravnu zastitu odgovara najvise principima pravne drzave. - Pravo na pravnu zastitu je javnopravni odnos izmedju gradjanina i drzave, odnosno suda, u kome gradjanin, subjekt prava, ima ovlascenje u odnosu na drzavu da mu pruzi pravnu zastitu. - Obaveza iz ovog pravnog odnosa se ogleda u tome da sud ne sme da odbije da uzme u razmatranje bilo koji zahtev za pravnu zastitu koji mu je podneo bilo koji pravni subjekt. - Pojedinac ne moze da se, a priori, voljnim aktom odrekne vrsenja ovog prava. V) Pravo na pravnu zastitu u pravnom poretku RS - Normatovno gledano, pravo na pravnu zastitu je u pravnom poretku RS uredjeno kao pravo na pravosudje. - Medjutim, u poslednje vreme sudovi su skloni da pravo na pravnu zastitu poistovete s pravom stranke na merotornu odluku.

4.) Gradjanski sudski postupak i upravni postupak- Iz clana 1. ZPP nedvosmisleno prozilazi da gradjanski sud prvenstveno odlucuje o gradjanskopravnim sporovima iz licnih, porodicnih, radnih, trgovinskih, imovinskih i drugih gradjanskopravnih odnosa.

3

- Sud je duzan da tokom citavog trajanja postupka ex officio pazi da li resavanje spora spada u sudsku nadleznost, odnosno da li se radi o sporovima koji su enumerisani u clanu 1. ZPP. - Ako u bilo kom momentu utvrdi da je za resavanje konkretnog spora nadlezan npr. organ uprave, oglasice se nenadleznim, ukinuce sprovedene parnicne radnje i odbacice tuzbu. - U ovakvoj situaciji govorimo o apsolutnoj nenadleznosti gradjanskog suda. A) Razgranicenje gradjanskopravne i upravne stvari - Problem razgranicavanja nadleznosti upravnih organa i gradjanskih sudova lezi u tome da ZOUP ne odredjuje izricito sta treba smatrati upravnom stvari. - Ako nema izricite zapovesti zakonodavca, za razgranicenje nadleznosti mogu posluziti teoretski pristupi o odredjenju gradjanskopravne i upravne stvari. - Gradjanskopravna stvar postoji kada se tuzbeni zahtev neposredno zasniva na pravnoj posledici iz materijalnopravne norme gradjanskog prava. - Odlucujuca je pravna priroda spornog odnosa. - Ona se odredjuje po tome da li su stranke u pravnom odnosu ravnopravne ( gradjanskopravni odnos ), ili je jedna od njih u odnosu subordinacije prema organu javne vlasti ( upravnopravni odnos ). - Ova teorija moze samo delimicno da pomogne prilikom razgranicavanja nadleznosti, jer je moguce da nosioci javne vlasti zakljucuju ugovore privatnog prava, pri cemu su obe strane u ovom pravnom odnosu ravnopravne, ali se ipak radi o pravnom odnosu javnog prava. - S druge strane, moguce je da se ugovor izmedju dva pravna lica tice kupovine gradjevinskog zemljista, kada je u pitanju pravni odnos privatnog prava. - Dalja dopuna ovakvom teorijskom razgranicenju jeste stavljanje akcenta na subjekte ovlascenja, odnosno obaveze iz pravnog odnosa. - Ako se pravni odnos temelji na normi koja nije podobna da obaveze, odnosno da ovlasti svako lice, vec samo nosioca javne vlasti, radi se o javnopravnom odnosu, odnosno o upravnoj stvari. - Nasuprot tome, ako nosilac javne vlasti preduzima one pravne poslove i radnje koje moze da preduzima i svako drugo lice privatnog prava, radi se o privatnopravnom, odnosno gradjanskopravnom odnosu ( npr. opstina kupuje kancelarijski materijal ). - U situacijama kada nije moguce razgraniciti nadleznost upravnih organa i sudova, o pozitivnom i negativnom sukobu nadleznosti odlucuje Ustavni sud. - Treba napomenuti da za razgranicenje upravne i gradjanske pravne stvari nije odlucujuce sledece: a) da li je drzava ili drzavni organ ucesnik u pravnom odnosu o kome se resava, jer i drzava moze da bude subjekt pravitanopravnih odnosa. b) da li se radi o imovinskopravnom odnosu, jer se o pravima i obavezama iz takvih odnosa resava u oba postupka ( placanje poreza i kupoprodajne cene ). v) kako strane kvalifikuju svoj pravni odnos. B) Dejstvo upravnih akata u gradjanskopravnom postupku i dejstvo sudskih odluka u upravnom postupku - U gradjanskom sudskom postupku moze da se, kao prethodno pitanje, javi upravna stvar, i obrnuto. - U ovakvoj situaciji vazi princip da su gradjanski sudovi i upravni organi medjusobno nezavisni i da o prethodnim pitanjima odlucuju nezavisno od toga da li se radi o gradjanskopravnoj ili, pak, upravnoj stvari.

4

- Upravni organ moze da odlucuje nezavisno o prethodnom pitanju koje je gradjanskopravna stvar, ali samo dok o tome nije pravosnazno odluceno u gradjanskom pravnom postupku. - Jedini izuzetak od ovog pravila postoji u slucaju da se prethodno pitanje odnosi na utvrdjivanje postojanja braka, ocinstva i materinstva. - Pravosnazne odluke gradjanskih sudova obavezuju upravne organe u granicama njehove nadleznosti. - Dominira shvatanje da je gradjanski sud vezan odlukom upravnog organa u granicama njene pravosnaznosti, a to proizlazi a contrario iz clana 12. ZPP koji dopusta nezavisno odlucivanje o prethodnom pitanju kao o glavnoj stvari u okvirima svoje nadleznosti. - Kada se pred sudom u postupku za naknadu stete zbog nezakonitog vrsenja javnih ovlascenja ustanovi da je organ uprave utvrdio da takav upravni akt nije nikada bio donet, ovakva odluka organa uprave obavezuje gradjanski sud. - Vladajuce shvatanje o vezanosti gradjanskog suda pravosnaznom odlukom pravnog organa ne treba prihvatati i nuzno je da se ono promeni usled primene clana 6. EKLJP. - Prema praksi suda u Strazburu, obavezujuce dejstvo upravnog akta u gradjanskom sudskom postupku je moguce samo ako je o zakonitosti upravnog akta odlucivao i sud u odgovarajucem postupku, dakle samo ako je sud odlucivao u postupku za ponistaj upravnog akta u sporu pune jurisdikcije. V) Upravni postupak kao pretpostavka za podnosenje tuzbe pred gradjanskim sudom - Niz materijalnopravnih normi predvidja da parnica za naknadu vanugovorne stete moze da se povede tek kada o istom zahtevu odluci organ odredjen zakonom. - U ovom situacijama, ponosenje zahteva, najcesce organu uprave, predstavlja posebnu procesnu pretpostavku za zapocinjanje i dalje vodjenje postupka. - To su sledece situacije: a) naknada stete licu koje je neopravdano osudjeno krivocnom presudom ili koje je bilo u pritvoru, a krivicni postupak je obustavljen. Ovde je to pritvoreno lice duzno da se prvo obrati Ministarstvu pravde. b) naknada stete licu koju je u vrsenju sluzbe prouzrokovalo vojno lice gradjaninu. Ovde prvo mora da se obrati vojnim organima. - Ako u obe situacije zahtev bude odbijen ili nadlezni organ o njemu uopste ne donese nikakvu odluku u roku od 3 meseca, osteceni tek tada moze da trazi pravnu zastitu pred sudom. - Ako i pored ovih pokusaja razgranicenja, upravni organ resi gradjanskopravnu stvar koja spada u nadleznost suda, takav upravni akt je nepostojeci. - Obrnuto, kada gradjanski sud resi upravnu stvar, odluka suda moze da se pobija zalbom.

5.) Gradjanski sudski postupak i krivicni postupak- Gradjanski sudovi pruzaju pravnu zastitu licima privatnog prava u vezi sa sporovima koji su enumerisani u clanu 1. ZPP. - Krivicni sud postupa po optuznici ovlascenog tuzioca zbog ucinjenog krivicnog dela. A) Sustinske razlike - Gradjanski sudski postupak pociva na dispozicionoj maksimi. - Bez tuzioca i njegovog tuzbenog zahteva nema parnice, tj. ne postoji gradjanski postupak koji bi se vodio po sluzbenoj duznosti ( izuzetak je jedino vanparnicni postupak ).

5

- Krivicni postupak pokrece po pravilu drzavni tuzilac ex officio, a izuzetno moze i osteceni za uglavnom laksa krivicna dela. - U krivicnom postupku ne vazi dispoziciona maksima, vec istrazna ( inkviziciona ) maksima. - Sud je duzan da utvrdi sve cinjenice od kojih zavisi donosenje zakonite odluke, bez obzira na to kakve cinjenice i dokaze stranke u postupku stave na raspolaganje sudu. - Odsustvo dispozicione maksime znaci da drzavni tuzilac ili optuzeni, nakon sto je optuznica stala na pravnu snagu, ne mogu slobodno da disponiraju svojim procesnim radnjama, odnosno da drzavni tuzilac npr. arbitrarno odustane od krivicnog gonjenja. B) Adhezioni postupak - U okviru krivicnog postupka, osteceni ili njegov naslednik mogu u adhezionom postupku da zahtevaju da krivicni sud odluci o gradjanskopravnim posledicama krivicnog dela, tj. da odluci o imovinskopravnom zahtevu koji se odnosi na naknadu stete, povracaj stvari ili ponistaj odredjenog pravnog posla. - Ako krivicni sud proceni da bi vodjenje adhezionog postupka imalo za posledicu odugovlacenje krivicnog postupka, ostecenog moze da uputi na parnicu pred gradjanskim sudom. - Ako osteceni ne pokrene adhezioni postupak, ne gubi pravo da iste zahteve istakne pred gradjanskim sudom. - Vodjenje adhezionog postupka ima smisla za ostecenog ako sa sigurnoscu moze da ocekuje da ce stetnik-osteceni biti oglasen krivim u krivicnom postupku. - Krivicni sud moze da usvoji tuzbeni zahtev ostecenog u adhezionom postupku, samo ako istovremeno krivicnom presudom optuzenog oglasi krivim. - Kada krivicni sud donese presudu kojom optuzenog oslobadja od optuzbe ili odbije optuzbu ili iz drugog razloga dodje do prekida krivicnog postupka, sud ce ostecenog uputiti da zahtev za zastitu prava iznese pred gradjanski sud. - Osteceni nema pravo zalbe na odluku krivicnog suda kojom upucuje da svoj imovinskopravni zahtev realizuje u parnici. V) Prethodno pitanje u krivicnom i gradjanskom postupku - Nacelno, gradjanski u krivicni sud samostalno i nezavisno mogu da odlucuju o prethodnim pitanjima, koja po pravilu, spadaju u nadleznost drugog suda. - Npr. gradjanski sud moze da sam resava o postojanju krivicnog dela koje je vezano za imovinskopravni zahtev i o odgovornosti pocinioca, ali moze i da prekine postupak, ako zeli da odluku prepusti krivicnom sudu. G) Dejstvo presude krivicnog suda u gradjanskom sudskom postupku - Jedinstvo pravnog sistema i potreba da se odrzi unutrasnja harmonija odlucivanja nalazu odstupanje od principa nezavisnosti, kada je o jednoj pravnoj stvari vec pravosnazno odluceno u bilo kojoj vrsi sudskog postupka ( primer 79.str. ). - Tuzilac iz istog cinjenicnog stanja ( zivotnog dogadjaja ) koji je bio osnov za donosenje presude krivicnog suda izvodi svoje zahteve u parnici pred gradjanskim sudom ( npr. trazi naknadu stete zbog ucinjenih telesnih povreda ). - Prema clanu 13. ZPP, gradjanski sud je vezan samo osudjujucom pravosnaznom presudom krivicnog suda i to dvojako: a) u pogledu postojanja krivicnog dela. - U primeru krivicnog dela nanosenja teske telesne povrede, osudjeni ne bi mogao da u gradjanskom sudskom postupku osporava svojstvo izvrsioca, postojanje protivpravnosti, 6

postojanje kauzalne veze izmedju radnje i posledice, kao i nastupanje same posledice koja podpada pod bice krivicnog dela. - Parnicni sud ne bi mogao da utvrdjuje postojanje manje stete od one koja cini bice krivicnog dela za cije izvrsenje postoji osudjujuca presuda. - Obrnuto, gradjanski sud moze da raspravlja o svim cinjenicama i okolnostima koje ne cine bice krivicnog dela. - On je vezan konstatacijom krivicnog suda da je steta pricinjena, ali ne i njenom visinom, ako ona ne cini obelezje krivicnog dela. b) u pogledu postojanja krivicne odgovornosti ucinioca. - Buduci da neka krivicna dela mogu da se ucine samo umisljajno, gradjanski sud je vezan utvrdjenjem krivicnog suda o postojanju umisljaja kod osudjenog. - Ako odgovornost osudjenog postoji po oba oblika krivice, trebalo bi uzeti da je gradjanski sud vezan utvrdjenjem krivicnog suda, narocito u situacijama kada mogucnosr i obim naknade stete zavise od vrste krivice. - Ako je krivicni sud doneo oslobadjajucu presudu, gradjanski sud nije vezan presudom kada sudi o gradjanskopravnim zahtevima koji se izvode iz istih cinjenica koje su bile osnov za utvrdjivanje postojanja krivicnog dela i krivice ucinioca. - To ima opravdanja u tome da kategorije krivice ( umisljaj i nehat ) nisu identicne u krivicnom i gradjanskom materijalnom pravu, kao i u principu nezavisnog i samostalnog odlucivanja gradjanskog i krivicnog pravosudja. D) Krivicno delo kao prethodno pitanje u gradjanskom sudskom postupku - Najcesce se odnos uticaja postojanja krivicnog dela na gradjanskosudski postupak razmatra u slucajevima iskljucenja naslednika iz prava na nuzni deo do kog dolazi, izmedju ostalog, i onda kada naslednik sa umisljajem ucini teze krivicno delo prema ostaviocu, njegovom detetu - Ako presude krivicnog suda nema, gradjanski sud moze sam da resi o postojanju krivicnog dela kao o prethodnom pitanju. - Ako je krivicni sud presudio ( oslobadjajuce ili osudjujuce ), gradjanski sud je vazan tom odlukom. Dj) Cinjenicno dejstvo presude krivicnog suda - Dodirna tacka krivicnog i gradjanskog sudskog postupka postoji i onda kada materijalno gradjansko prava i gradjansko procesno pravo vezuju nastupanje odredjenih pravnih dejstava za postojanje krivicne presude odredjene sadrzine. - Npr. predlog za ponavljanje parnicnog postupka moze da se podnese ako su sudija ili vestak osudjeni za kakvo krivicno delo povodom kojeg je doslo do donosenja sudske odluke. E) Dejstvo presude gradjanskog suda u krivicnom postupku - Iz principa ostvarivanja unutrasnje harmonije odlucivanja, kao i iz opsteg ucenja o postovanju odluka drugih organa u granicama njihove pravosnaznosti, prozilazi da je krivicni sud vezan presudom gradjanskog suda. - To narocito vazi kod preobrazajnih presuda ( presuda o razvodu braka ) kao i u pogledu statusnih odluka sa preobrazajnim dejstvom ( utvrdjivanje ocinstva i materinstva ). - Npr. Ako krivicni sud odlucuje o krivicnoj odgovornosti nekog lica zbog krivicnog dela kradje, on je vezan odlukom gradjanskog suda o tome ko je vlasnik stvari.

7

6.) Parnicni i vanaprnicni postupak- U vanparnicnom postupku ne resavaju se sporovi, vec se on pokrece, u prvom redu, radi zastite licnih i imovinskih interesa pravnih subjekata. A) Razgranicenje parnicnog i vanparnicnog postupku - Vanparnicni postupak nije homogen; postoje razlicite vrste vanparnicnih postupaka koje su odredjene po svom predmetu ( zaostavstina se raspravlja u ostavinskom postupku; lice se oglasava umrlim u postupku proglasenja nestalog lica za umrlo i dokazivanju smrti...). - Zbog ovakve heterogenosti vanparnicnog postupka nije moguce izvesti jasnu demarkacionu liniju izmedju parnicnog i vanparnicnog postupka, onako kako se to cini u odnosu na upravni i krivicni postupak, gde je glavni kriterijum razgranicenja predmet postupka. - Zbog toga se kao kriterijum za razgranicavanje ovde koristi naredba zakonodavca, pa ako je zakonodavac predvideo da je odredjeni postupak vanparnicni, onda ce on biti takav, i obrnuto. - Kada se u praksi radi o pravoj vanparnicnoj stvari, onda je sigurno da ce se ona raspravljati u vanparnicnom postupku, posto nema spora, tj. suprotstavljenih interesa ucesnika u postupku. - Kada se radi o nepravoj vanparnicnoj stvari, kada postoje suprotstavljeni interesi ucesnika, kao merila za razgranicenje ove dve vrste postupka mogu da posluze i drugi teoretski kriterijumi za razgranicenje. - Kod nepravih vanparnicnih stvari zakonodavac ponekad izricito odredjuje da one treba da se rasprave u vanparnicnom postupku, a ponekad to cini sudska praksa, kao sto je to slucaj kod egzekvature. - Kao dopuna razlikovanju parnicnog i vanparnicnog postupka mogu se koristiti razlicita teoretska merila. - Najcelishodnije je poci od distinkcija koju je ucinilo rimsko pravo, gde se parnicni postupak nazivao spornim, jer se pokretao protivno volje tuzenog, dok se vanparnicni nazivao voljnim. - Najvise se za razgranicenje parnicnog i vanaprnicnog postupka koristi teorija spora: ako sud resava o sporu, resava primenom pravila parnicnog postupka i obrnuto. - Ova teorija nija sasvim konsekventna, jer parnica moze da se pokrene, a da spor ne postoji; Takodje u nepravim vanparnicnim postupcima spor postoji, ali je zakonodavac iz razloga celishodnosti odredio da se treba raspraviti po pravilima vanparnicnog postupka. - Teorija spora moze da se dopuni i dvostranackim karakterom parnicnog postupka. B) Osnovne razlike izmedju parnicnog i vanparnicnog postupka a) Parnicni postupak se nikada ne pokrece po sluzbenoj duznosti, dok se vanparnicni postupka upravo pokrece na taj nacin. b) Parnicni postupak ne moze da postoji bez dve stranke ( tuzioca i tuzenog ), dok u vanparnicnom postupku moze da ucestvuje i samo jedna stranka. v) U parnicnom postupku dominiraju samo dispoziciona i raspravna maksima, dok je u vanparnicnom postupku dominantnija inkviziciona maksima(tj. dispozicija ucesnika je bitno uza) V) Odnos parnicnog i vanparnicnog postupka - Pravilo je da su parnicni i vanparnicni sud nazavisni u odredjenju sopstvene nadleznosti, odnosno nenadleznosti, tako da samostalno ocenjuju da li se radi o parnicnoj ili vanparnicnoj stvari. - To ima za posledicu da tzv. deklaratorne odluke donete u jednoj, odnosno drugoj vrsti postupka ne obavezuju sud u drugoj vrsti postupka.

8

- ZPP sadrzi posebna pravila o resavanju sukoba nadleznosti izmedju parnicnog i vanparnicnog suda. - Princip je da zakon ovu koliziju resava tako sto daje primat nadleznosti parnicnog suda, kao i procesnim radnjama preduzetim u parnicnom postupku. - Prema clanu 19.ZPP, sud ce, do donosenja odluke o glavnoj raspravi, resenjem obustaviti parnicni postupak, ako nadje da bi postupak trebalo sporovesti u skladu sa odredbama vanaprnicnog postupka. - U slucaju da je parnicni sud u medjuvremenu sproveo odredjene parnicne radnje, takve radnje su validne i u vanparnicnom postupku koji se nastavlja pred nadleznim sudom. - Ako je vanparnicni sud utvrdio da resava o pravnoj stvari za koju je nadlezan parnicni sud, postupak ce se obustaviti resenjem. - Procesne radnje koje je eventualno u medjuvremenu sproveo, morace da se opet sprovedu u parnicnom postupku, jer njehovo nesprovodjenje ima za posledicu da se odluka suda pobija po zalbi zbog bitnih povreda odredaba parnicnog postupka. - Ako je odluka suda o jednoj pravnoj stvari doneta u pogresnoj vrsti postupka, ona nije nepostojeca, vec jedino moze da se pobija redovnim i vanrednim pravnim sredstvima. - Principijelno bi trebalo poci od stava da odluke parnicnog suda obavezuju vanparnicni i obrnuto. NPR: Vanparnicni sud koji odlucuje o raspodeli zaostavstine je vezan presudom parnicnog suda o razvodu braka; Parnicni sud koji odlucuje o punovaznosti pravnog posla je vezan odlukom vanparnicnog suda o lisenju poslovne sposobnosti. - Problematicna je vezanost suda pravosnaznim odlukama donetim u jednoj, odnosno drugoj vrsti postupka jer su drugaciji obim i granice pravosnaznosti odluka. - Pravilo je da je vanparnicni sud vezan pravosnaznim odlukama donetim u parnicnom postupku ( kada je parnicni sud odlucio o pravu svojine na nepokretnosti, ovakva odluka obavezuje vanparnicni sud u zemljisnoknjiznom postupku ). - Kada je slucaj obrnut, odluka doneta u vanparnicnom postupku obavezuje parnicni sud samo ako postoji identitet stranaka i identitet predmeta spora, a takav slucaj ce biti u nepravim vanparnicnim stvarima u kojima postoje suprotstavljeni interesi ucesnika.

7.) Izvori Gradjanskog procesnog prava- Norme koje regulisu gradjanski sudski postupak nisu sadrzane u jednom vec u cetiri pojedinacna zakona koja posebno uredjuju parnicni, vanaprnicni, izvrsni i stecajni postupak. - Primarni izvor prava je Evropska konvencija o ljudskim pravima i osnovnim slobodama iz 1950, i njene norme imaju primat u odnosu na unutrasnje zakonodavstvo, i primenjuju se neposredno. 1.) Ustav - Ustav sadrzi osnovne principe na kojima se temelji organizacija sudstva, polozaj sudija u pravnom sistemu, kao i osnovne garancije koje sluze ostvarenju prava na pravicno sudjenje. - Sudovi su nezavisni, donose odluke strictum iuris, i odluke ne podlezu kontroli vansudskih vlasti. - Sudska vlast je jedinstvena; u postupku se garantuje javnost i zbornost u sudjenju... 2.) EKLJP - EKLJP se primenjuje ratione loci, primarno, na teritoriji i eksteritorijalno u ambasadama.

9

- EKLJP se primenjuje ratione personae na sva lica koja dodju u kontakt s jurisdikcijom drzavnih organa Srbije. - EKLJP se primenjuje ratione materiae na sve garancije koje su sadrzane u cl. 2-14. Konvecnije. - EKLJP nema retroaktivno dejstvo pa se primenjuje ratione temporis samo na one cinjenice koje su se desila nakon sto je Konvencija stupila na snagu u Srbiji. A) Pravo na pravicno sudjenje - U resavanju gradjanskih prava i obaveza svako ima pravo da njegovu stvar resi nezavisan i nepristrasan sud koji pociva na Zakonu, i to u primerenom roku. B) Proceduralna ljudska prava koja nacionalni sudovi moraju da postuju: a) Pravo na pristup sudu ( pravo na tuzbu ) - Svakom subjektivnom pravu ili ovlascenju, koje je tuzivo po nacionalnom pravu drzave u kojoj se postupak vodi, mora da se pruzi pravna zastita. b) Pravicno sudjenje- koje ukljucuje: --> Pravo na kontradiktoran postupak, sastoji se, prvo, iz obaveza suda da uzme u obzir sve cinjenicne navode, svu pravnu argumentaciju stranaka, kao i njehove dokazne predloge. - Druga obaveza suda je da strankama omoguci da slobodno iznesu cinjenicne navode i dokazne predloge. --> Ravnopravnost stranaka --> Pravo na obrazlozenu sudsku odluku - Treba istaci da postoji povreda konvencije kada sud ne navede na kom materijalnopravnom propisu zasniva svoju odluku. --> Pravo na odluku u primerenom roku --> Pravo na usmenu raspravu i objavljivanje presude V) Pravo na sudjenje pred nezavisnim i nepristrasnim sudom G) Posebnost primene EKLJP na izvrsni i stecajni postupak - Pravo na prinudno izvrsenje sudske odluke, ali i svakog drugog izvrsnog naslova predstavlja derivat prava na pristup sudu, odnosno prava na tuzbu. - Mnoge garancije koje sadrzi EKLJP ne mogu da se primene na stecajni postupak zbog njegove posebne pravne prirode, kao i zbog cinjenice da se u stecajnom postupku ne odlucuje o sporu ( npr. javnost sudjenja, ravnopravnost stranaka ). 3.) Zakoni: ZPP, ZVP, ZIP, ZSP. 4.) Sudska praksa - Sudska praksa nije izvor prava ili se moze reci da jeste izvor prava, ali s veoma ogranicenim dejstvom. - Prilikom utvrdjivanja stavova prema znacajnijim, spornijim pravnim pitanjima odrzavaju se sednice odeljenja, kao i opsta sednica Vrhovnog Kasacionog suda. - Usvojena pravna shvatanja na sednici odeljenja obavezuju sva veca u sastavu odeljenja, a pravna shvatanja usvojena na opstoj sednici obavezuju sva odeljenja. - Prvostepeni sud je duzan da u ponovljenom postupku izvede sve parnicne radnje i raspravi sva sporna pitanja na koja je ukazao drugostepeni sud, ali prvostepeni sud i dalje nije u obavezi da usvoji pravna shvatanja viseg suda. 5.) Pravna nauka - U Srbiji je zanemarljiv znacaj.

10

8.) Norme Gradjanskog procesnog pravaA) Vazenje normi gradjanskog sudskog postupka ratione loci - Vrsenje funkcije pravosudja, jedne od suverenih funkcija drzave, ograniceno je samo na njenu teritoriju, de facto na teritoriju Srbije. - Ako bi trebalo preduzeti kakvu procesnu radnju u inostranstvu, domaci sudovi ce zamoliti da se procesna radnja izvrsi u okviru madjunarodne pravne pomoci. - Postupak za pruzanje pravne pomoci se pokrece zamolnicom, koja treba da sadrzi naziv i opis parnicne radnje cije se izvodjenje zahteva od zamoljenog suda, okolnosti cije postojanje, odnosno nepostojanje treba utvrditi. - Zamoljeni sud ne moze da ulazi u pitanje da li je izvodjenje zahtevane procesne radnje celishodno. B) Vazenje normi gradjanskog procesnog prava ratione personae - Norme gradjanskog procesnog prava se primenjuju na drzavljane RS kao i na strance i apatride koji su nastanjeni u RS. - U pogledu kategorije lica postoje izuzeci- neke kategorije stranaca, strane drzave i medjunarodne organizacije su izuzete iz jurisdikcije domaceg pravosudja, kada je to predvidjeno medjunarodnim pravom. - Ova kategorija uziva imunitet od pravosudja domacih organa, koji moze biti svojak: imunitet od jurisdikcije domacih organa; imunitet od izvrsenja. - Tuzbe protiv stranih drzava su dopustene samo ako predmet spora proizlazi iz delanja drzave iure gestionis. - Pravna posledica koja nastaje kada se tuzba podnese protiv lica koja uzivaju imunitet od domaceg pravosudja jeste odbacivanje tuzbe zbog nepostojanja jedna od procesnih pretpostavki za vodjenje spora. V) Vazenje normi gradjanskog procesnog prava ratione temporis - Kada je parnicni postupak zapocet nakon sto je novi zakon stupio na snagu, na taj postupak ce se primeniti iskljucivo odredbe novog zakona. - Cinjenica da stranke izvode svoje zahteve iz cinjenica koje su se desile pre nego sto je zakon stupio na snagu, irelevantna je za primenu procesnih zakona. - Druga situacija se javlja onda kada novi zakon stupi na snagu, a parnica je u toku. - Tada se odredbe novog zakona primenjuju neposredno i na parnice koje su u toku. - Ova neposredna primena znaci da norme procesnog prava proizvode trenutno dejstvo. - Zakonodavac predvidja odredjena odstupanja od principa trenutnog dejstva: a) Ako je pre stupanja na snagu vazeceg ZPP-a doneta prvostepena presuda ili resenje kojim se okoncava prvostepeni postupak, na dalji postupak ce se primeniti odredbe ZPP iz 1976. Npr: Prvostepena odluka je doneta 15. februara 2005. Tuzilac je izjavio zalbu 25. februara. Postupak po zalbi ce se sprovesti po pravilima starog ZPP-a. b) Ako po stupanju na snagu vazeceg ZPP-a, sud ukine prvostepenu odluku koja je doneta pre 22. februara 2005, dalji postupak se provodi po pravilima vazeceg ZPP-a. v) Odstupanje od trenutnog dejstva procesnopravnih normi predvidjeno je i za postupak po vanrednim pravnim sredstvima; Ovi postupci, zapoceti do dana stupanja novog zakona na snagu, okoncace se po pravilima starog zakona.

11

- U pogledu proteka rokova, u tekucim parnicama bi trebalo primeniti stari zakon, jer se na taj nacin obezbedjuje princip pravne sigurnosti. - Sto se tice primene procesnih normi na nadleznost sudova, dosledno se primenjuje princip o trenutnom vazenju procesnih zakona.

9.) Nezavisnost sudstva- Ustav stipulise da sudovi nazavisni, te da sude na osnovu Ustava i zakona. - Nazavisnost suda podrazumeva tri aspekta: sud mora da bude nazavisan od drzave, stranaka i od drustva. - Legislativna i izvrsna vlast nemaju nikakvog uticaja na sadrzinu pojedinacnih pravnih akata suda, a ne mogu ni da ih ukidaju niti da ih menjaju. - Sud finansira drzava a ne stranke, tako da je finansijski nezavisan od njih. - Nezavisnost sudije se garantuje i ostvaruje na sledece nacine: a) Nacinom izbora sudija. - U Srbiji sudije bira i razresava Narodna skupstina ili Visoki savet sudstva. - Biraju se na sledeci nacin: kada se kandidat imenuje prvi put, bira se na period od tri godine, i u tom slucaju ga predlaze VSS a bira Skupstina. - VSS ima 11 clanova, a od toga 3 stalna clana ( predsednik VKS-a, ministar pravde i predsednik odbora za pravosudje u Skupstini ), 6 sudija, 1 advokat i 1 profesor, i mandat im je pet godina. b) Stalnoscu i nepremestivoscu sudija. - Sudijska funkcija je stalna, osim kada se sudija bira prvi put. v) Obezbedjem njihove materijalne nezavisnosti. g) Obezbenjem medjusobne nezavisnosti sudija.

10.) Izuzece sudijeKad god se jave okolnosti koje ukazuju da sudjenje nece biti nepristrasno, postupajuci sudija moze biti iskljucen, izuzet iz sudjenja. - ZPP razlikuje iskljucenje od izuzeca sudije. - Do iskljucenja dolazi kada postoji jedan od taksativno u zakonu navedenih razloga; Za postojanje tih razloga se vezuje neoboriva pretpostavka da sudjenje nece biti nepristrasno. - Kod izuzeca, in concreto postoje okolnosti koje ne daju garancije za postojanje nepristrasnog sudjenja. A) Razlozi za iskljucenje- postoje tri grupe: 1.) Prvu grupu cine razlozi koji se zasnivaju na opstem pravnom principu da niko ne moze da bude sudija u sopstvenoj pravnoj stvari; Sudija ne moze suditi: a) ako je sam stranka, zastupnik ili punomocnik stranke. b) ako je sa strankom u odnosu saovlascenika, saobveznika ili regresnog obveznika. v) ako je clan ili akcionar pravnog lica koje je stranka u sporu. g) ako izmedju stranaka i sudije tece parnica ili postoji drugi sukob interesa. 2.) Druga grupa razloga za iskljucenje se odnosi na postojanje srodstva izmedju sudije i nekog ucenika; Iskljucice se sudija: -

12

a) ako mu je stranka, zastupnik ili punomocnik stranke srodnik po krvi u pravoj liniji, ili mu je supruznik srodnik po tazbini do drugog stepena.. b) ako je staralac, usvojenik ili usvojilac stranke, zakonskog zastupnika ili punomocnika, ali ako izmedju sudije i stranke postoji zajednicko domacinstvo. 3.) Treca grupa razloga se odnosi na inkompatibilnost funkcije sudjenja u konkretnom sporu sa ucescem sudije u drugim postupcima u istoj ili povezanoj stvari; Iskljucenje je nuzno: a) ako je sudija u istom predmetu saslusan kao svedok ili vestak. b) ako je u istom predmetu ucestvovao u postupku medijacije... B) Razlozi za izuzece - Za izuzece je dovoljno da postoji razumno, subjektivno osecanje straha na strani stranke da mu sud ne pruza dovoljno garancija da ce biti nepristrasan. - Razlozi mogu biti razliciti: prijateljstvo ili neprijateljstvo , izrazen stav sudije u odnosu na ishod spora, pripadnistvo u istom udruzenju gradjana, savetovanje stranaka tokom postupka... V) Postupak za iskljucenje, odnosno izuzece - Inicijativa za iskljucenje, odnosno izuzece moze da potekne od samog sudije ili stranke. - Cim sudija sazna da postoji neki od razloga za iskljucenje ili izuzece, on mora da prekine svaki rad na predmetu ( doduse kad se radi o razlozima za izuzece, onda ipak moze da preduzme one parnicne radnje koje ne trpe odlaganje ) i da o tome obavesti predsednika suda. - Zahtev stranke za iskljucenje, odnosno izuzece ne moze da bude pausalan, mora biti obrazlozen, blagovremen i da sadrzi okolnosti na kojima se temelji strah od pristrasnosti sudije. - Zahtev koji nema potrebnu sadrzinu je nedopusten i odbacice ga sudija pred kojim se vodi postupak. G) Odluka o iskljucenju, odnosno izuzecu - Kada postupajuci sudija ne odbaci predlog kao nedopusten, o izuzecu odlucuje predsednik suda. - Protiv resenja o odbacivanju zahteva kao nedopustenog nije dopustena posebna zalba ( kao i na odluku predsednika suda o zahtevu ). - Povreda gore navedenih pravila ima za posledicu da je sudska odluka apsulutno nistava, i na te povrede stranka se moze pozivati u zalbi na presudu, kao i u reviziji protiv presude. - Ako stranke nije istakla zahtev za izuzece tokom postupka pred prvostepenim sudom, trebalo bi smatrati da je prekludirana da iz ovog razloga pobija sudsku odluku, osim ako je za razloge, na kojima moze da se temelji izuzece, saznala nakon okoncanja prvostepenog postupka.

11.) Javni tuzilac u gradjanskom postupkuJavno tuzilastvo je samostalni drzavni organ kome je u nadleznost povereno da goni ucinioce krivicnih i drugih kaznjivih dela, da ulaganjem pravnih sredstava stiti ustavnost i zakonitost... - U gradjanskim sudskim postupcima uloga javnog tuzioca je ogranicena; On moze samo da: 1.) Pokrece neke sudske postupke kada to zakon izricito predvidja. - Kada javni tuzilac na osnovu ovlascenja koje mu daje zakon pokrece gradjanskosudski postupak, on je stranka po duznosti. 13 -

- Javni tuzilac moze da podigne tuzbu: za utvrdjenje nepostojanja, odnosno postojanja braka; za ponistenje braka iz razloga apsolutne nistavosti; za ponistenje priznanja ocinstva; za zastitu prava deteta; za lisenje roditeljskog prava... - ZOO priznaje javnom tuziocu pravo da zahteva utvrdjenje apsolutne nistavosti ugovora. - JT moze da predlozi pokretanje nekih vanparnicnih postupaka: proglasenje nestalog lica za umrlo; predlog za utvrdjivanje smrti fizickog lica. 2.) Intervenise u postupku izmedju trecih lica radi zastite javnih interesa. - O ulozi javnog tuzioca kao intervenijenta u javnom interesu govorimo kada ucestvuje u parnici koja tece izmedju drugih lica. - Pravo da ucestvuje u parnici koja tece izmedju drugih lica JT ce imati uvek kada postoji sumnja da jedna ili obe strane koriste svoja prava u postupku da bi onemogucile primenu prinudnih propisa o prirodnim bogatstvima, da bi izbegle javne finansijske obaveze ili da bi onemogucile primenu prinudnih odredaba medjunarodnih ugovora. - Svoje ucesce u parnici moze da prijavi samoinicijativno ali i na poziv suda. - Kada ucestvuje kao intervenijent, JT nije stranka. - JT se ne pridruzuje nijednoj stranci, vec u parnici ima samostalni polozaj ( osnovna razlika od obicnog umesaca ). - JT pomaze sudu da spreci stranacke dispozicije koje su u suprotnosti s prinudnim propisima, javnim poretkom i pravilima morala. - TJ moze, u granicama tuzbenog zahteva, da predlozi da se utvrde cinjenice koje stranke nisu navele, da se izvedu dokazi koje stranke nisu predlozile, a priznato mu je i pravo da izjavljuje pravne lekove ( stranke ga ne mogu spreciti u tome ). 3.) Ulaze vanredne pravne lekove. - Radi se o zahtevu za zastitu zakonitosti, koji moze da izjavi ex officio ili na predlog stranke.

12.) AdvokaturaAdvokatura je znacajna institucija za pravilno funcionisanje pravosudnog sistema i narocito za ostvarivanje prava stranaka na sudsku zastitu u parnicnom postupku. - Advokat ima dvostruku ulogu: on je zastupnik stranke, ali je i organ u sistemu pravosudja. A) Polozaj advokature u pravnom sistemu - Advokat je duzan da stiti interese stranke, da svojim postupcima i parnicnim radnjama doprinese zakonitom, pravilnom i efikasnom odvijanju gradjanskog sudskog postupka. - Advokat je duzan da odbije pruzanje pravne pomoci u sledecim slucajevima: a) ako je u istoj pravnoj stvari zastupao suprotnu stranu. b) ako je bi advokatski pripravnik u advokatskoj kancelariji u kojoj se zastupa suprotna strana. v) ako je clan ili je bio clan zajednicke advokatske kancelarije u kojoj se u istoj pravnoj stvari zastupa suprotna strana. g) ako je u istoj pravnoj stvari postupao kao nosilac pravosudne funkcije ili sluzbeno lice u drzavnom organu. d) u drugim slucajevima utvrdjenim zakonom, Statutom i Kodeksom. -

14

B) Organizacija advokature - Advokatura se obavlja kao nezavisno i samostalno zanimanje radi pruzanja pravne pomoci. - Pravo upisa u imenik advokata ima kandidat koji ispunjava sledece uslove: diploma pravnog fakulteta; polozen pravosudni i advokatski ispit; drzavljanin Srbije; potpuna poslovna sposobnost; nije u radnom odnosu; nema drugu registrovanu delatnost; da nije osudjivan za krivicno delo koje ga cini nedostojnim; da je dostojan poverenja... V) Odnos advokata i klijenata - Odnos advokata i klijenata se zasniva na ugovoru o nalogu ( bitna pismena forma ). - Advokat nije obavezan da prihvati ponudu klijenta, a izuzetno advokat ne moze da odbije da zastupa stranku ako ga je postavio sud stranci u okviru njenog prava na besplatnu sudsku pomoc. - Obaveza advokata iz ovog ugovora o nalogu jeste da stranku zastupa po svom najboljem znanju i umecu, te cuva kao tajnu sve ono sto je od stranke saznao radi izvrsenja naloga, odnosno prilikom pruzanja pravne pomoci. - Advokat ima pravo na nagradu i naknadu troskova za svoj rad prema advokatskoj tarifi, medjutim, advokat i klijent mogu na drugi nacin da urede placanje honorara i troskova u pismenoj formi. - Nije dopusteno ugovaranje nagrade u zavisnosti od rezultata u sporu, pa je takav sporazum pogodjen sankcijom apsolutne nistavosti, kao pritivan javnom poretku. - Ako je advokat propustio da se koristi procesnim sredstvima ili je pocinio greske u vodjenju spora, duzan je da klijentu koji je izgubio spor naknadi stetu prema opstim pravilima. G) Profesionalna odgovornost advokata - Za povredu svojih profesionalnih duznosti, advokat odgovara disciplinski pred organom i u postupku koji je regulisan opstim aktima Advokatske komore. - Povredom njegovih duznosti smatraju se postupci koji su protivni Zakonu i etickom kodeksu: a) postupanje protivno prinudnim propisima i moralu. b) preduzimanje nekorisnih parnicnih radnju ili preduzimanje parnicnih radnju protivno volji stranke. v) javno samoreklamiranje i nudjenje svojih usluga. g) kontaktiranje sa protivnom stranom. d) postupanje koje je protivno interesima stranke koju zastupa.

13.) Nacelo dispozicije u parnicnom postupkuNacelo dispozicije u parnicnom postupku ogleda se u tome sto je zakonodavac ostavio strankama mogucnost da svojom voljom uticu na pokretanje i razvoj postupka, odredjivanje predmeta i obima raspravljanja. 1.) Pocetak parnicnog postupka - Iz nacela dispozicije proistice da parnicni postupak pokrece stranka, tuzilac. - Nikada ga ne moze pokrenuti sud po sluzbenoj duznosti. Od ovog principa nema izuzetka! Dakle ne vazi princip oficioznosti. - Dispoziciona maksima u parnicnom postupku predstavlja procesnopravni pandan autonomiji volje stranaka u materijalnom gradjanskom pravu. -

15

- Dispoziciona maksima se proteze i na prigovor kompenzacije, s obzirom na to da je rec o materijalnopravnom prigovoru o kome sud odlucuje u izreci presude ( dakle tuzeni mora sam da istakne prigovor kompenzacije ). 2.) Odredjenje predmeta spora - Stranke svojim predlozima i zahtevima odredjuju sudu i granice u kojima ce on da odlucuje, tj. stranke same odredjuju sta je predmet spora u parnicnom postupku. - Sud ne moze svojom odlukom da dosudi strankama nesto sto one u toku postupka nisu zahtevale, niti im moze odbiti zahtev koje one u toku postupka nisu iznele. - Npr, sud ne moze tuziocu da dosudi visi iznos nematerijalne stete od zahtevanog, cak i ako bi, na osnovu utvrdjenih cinjenica, dosao do zakljucka da bi tuziocu pripadao visi iznos. - Sud moze da dosudi tuziocu manje od onoga sto je trazio u tuzbenom zahtevu, tako da tuzilac, u svakom slucaju, snosi inicijalni rizik prilikom odredjenja vrste i visine tuzbenog zahteva. - Da bi se ublazile negativne strane resenja, po kome tuzilac snosi inicijalni rizik, zakonodavac mu je priznao pravo da i u toku postupka disponira svojim tuzbenom zahtevom ( preinacenje tuzbe ). - RAZGRANICENJE ODLUKA INFRA PETITA I ALIUD - O odluci infra petita govorimo onda kada je tuziocu dosudjeno manje od onoga sto je trazio, pri cemu se pravna posledica, sadrzana u izreci presude, kvalitativno ne razlikuje od pravne posledice koja je sadrzana u tuzbenom zahtevu. - Nasuprot tome, aluid postoji onda kada sud tuziocu dosudi nesto drugo, a ne ono sto je zahtevano u tuzbenom zahtevu. - Infra petita je dopustena, za razliku od aluid-a, koji nije dopusten. - Primer za aluid: tuzilac je trazio ponistenje ugovora, a sud je doneo presudu op raskidu ugovora. 3.) Dispozicija stranaka u postupku po pravnim lekovima - Ni drugostepeni sud ni VKS ne pokrecu ex officio postupke po pravnim lekovima, vec su vezanim inicijativom stranaka, odnosno one strane koja je parnicu izgubila. - Drugostepeni usd moze odluku prvostepenog suda na osnovu zalbe da preispituje u onom delu u kome se prvostepena odluka pobija. - Npr. ako je prvostepeni sud doneo presudu u kojoj obavezuje tuzenog da plati tuziocu 500000 na ime materijalne stete i 300000 na ime nematerijalne stete, pa se na tu presudu tuzeni zali ali samo na iznos nematerijalne stete, onda drugostepeni sud moze da eventualno ukine samo deo presude koji se odnosi na nematerijalnu stetu. - Stranka koja je izgubila parnicu moze potupno da se odrekne mogucnosti da ulozi pravni lek, a moze i da povuce vec ulozeni pravni lek. 4.) Okoncanja parnice voljom stranaka - Tuzilac moze, u principu, da povuce tuzbu, onako kako ju je i podneo, i nakon povlacenja, sud ne moze vise da odlucuje po sopstvenoj inicijativi o tuzbenom zahtevu, pa je parnica okoncana. - Tuzilac moze odmah nakon sto je povukao tuzbu da podnese novu sa istim tuzbenim zahtevom. - Tuzenom koji se vec upustio u spor je, ponekad, u interesu da dobije konacno resenje za svoj sporni odnos s tuziocem, te zakon predvidja da je za povlacenje tuzbe, od momenta upustanja tuzenog u raspravu, tuziocu potrebna saglasnost tuzenog. - Stranke mogu tokom postupka da se nagode o predmetu spora, te da zakljuce sudsko poravnanje. 16

- Ovakvo zakljuceno poravnanje pred sudom proizvodi dejstvo materijalnopravnog ugovora, ali i okoncava parnicu i ima dejstvo izvrsne isprave. - Ako duznik koji je naveden u sudskom poravnanju ne izvrsi dobrovoljno obavezu, poverilac ne mora vise da vodi novu parnicu protiv njega, vec moze neposredno da zahteva prinudno izvrsenje sudskog poravnanja. - Tuzilac moze iz samog toka postupka da zakljuci da mu ne pripada pravo ciju je zastitu trazio u tuzbenom zahtevu, i tada moze da se odrekne tuzbenog zahteva. - I tuzenom moze da se ucini da je njegova dalja odbrana izlisna, te mu zakonodavac ostavlja mogucnost da prizna tuzbeni zahtev. - Sud ne moze da ispituje da li je ovakvo ponasanje stranaka celishodno, vec je vezan ovakvom dispozicijom i duzan da donese presudu na osnovu odricanja, odnosno presudu na osnovu priznanja. - Za razliku od povlacenja tuzbe, odricanje od tuzbenog zahteva ima za posledicu donosenje sudske presude koja predstavlja konacno resenje spora za stranke. - Kada tuzeni priznaje tuzbeni zahtev, nije mu potrebna nikakva saglasnost tuzioca, ni obrnuto.

14.) Raspravno nacelo u parnicnom postupku1.) Saznavanje cinjenica - Buduci da sud ne moze unapred znati za cinjenice na kojima se tuzbeni zahtev zasniva, postavlja se pitanje na koji nacin ih on saznaje. - Posto stranke po svojoj volji pokrecu parnicni postupak, logicno je da nacelo dispozicije obuhvati i obavezu stranaka da pravno relevantne cinjenice u postupku iznesu pred sud. - U principu, sud moze da zasnuje svoju odluku samo na onim cinjenicama koje su stranke saopstile sudu u toku postupka. - Ovakav nacin saznanja cinjenica pociva na raspravnom nacelu koje nije nista drugo do derivat dispozicione maksime. - Parnicni postupak u Srbiji ne pociva na cistom raspravnom nacelu. - Postoji odredba koja obavezuje sud da utvrdi sve cinjenice od kojih zavisi odluka o osnovanosti tuzbenog zahteva. - Dakle, sud je duzan da odstupi od raspravnog nacela i da u osnovu svoje odluke uzme i onu cinjenicu koju nije saznao od stranaka i na koju se stranke ne pozivaju. - U prilog toj tvrdnji mozemo izneti i odredbu koja predvidja da sud utvrdjuje cinjenicno stanje na osnovu rezultata celog postupka. 2.) Dokazivanje A) Cinjenice o kojima se izvode dokazi - Iz raspravnog nacela proizlazi da sud izvodi dokaze samo o onim cinjenicama koje su medju strankama sporne. - Dakle, ne dokazuju se cinjenice koje je jedna stranka iznela, a druga ih je izricito priznala, ili ih nije osporila. - Od ovog pravila postoji izuzetak: Sud moze odluciti da se dokazuju i priznate cinjenice, ako smatra da stranka njihovim priznanjem ide za tim da raspolaze svojim zahtevom na nacin koji je u suprotnosti s prinudnim propisima, javnim poretkom i dobrim obicajima.

17

B) Vezanost suda dokaznim predlozima stranaka - Sud nije duzan da izvede sve dokaze koje su stranke predlozile, jer je zakonodavac dao sudu mogucnost da sam odredi koji ce se dokazi izvesti radi utvrdjenja bitnih cinjenica. - Npr. tuzilac predlozi saslusanje tri svedoka, ali sud moze da utvrdi da je dovoljno da se saslusaju samo dva svedoka po njegovom izboru. - Prema vazecem ZPP-u ( za razliku od starog zakona ) sud moze izvoditi samo one dokaze koje su stranke predlozile. - Npr. Sud ne moze da pozove na saslusanje nekog cevrtog svedoka za kojeg smatra da je bitan, ako nijedna stranka nije to predlozila. 3.) Utvrdjivanje procesnih pretpostavki - Pravilo je da sud ex officio utvrdjuje postojanje procesnih pretpostavki. - To znaci da sud, nezavisno od volje stranaka, utvrdjuje (ne)postojanje cinjenica od kojih zavisi da li tuzilac i tuzeni imaju stranacku i parnicnu sposobnost, da li postoji apsolutna nadleznost suda... 4.) Nacin primene raspravnog nacela - Stranke su duzne da pred sud iznesu sve cinjenice na kojima zasnivaju svoje zahteve, pri cemu je za odluzivanje potpuno nebitno koja je od stranaka iznela koju cinjenicu. - Do usvajanja tuzbenog zahteva redovno dolazi onda kada tuzilac pred sud iznese cinjenice koje idu u prilog njegovom tuzbenom zahtevu i kada se, nakon dokaznog postupka, pokaze da su one tacne. - Medjutim, do usvajanja tuzbenog zahteva moze doci i u uslucaju kada osnovanost tuzbenog zahteva proistice iz cinjenicnog navoda tuzenog. - Ako tuzeni sam navodi cinjenice koje govore u prilog osnovanosti tuzbenog zahteva, pri cemu ih tuzilac u tuzbi ne navodi, doslovna primena raspravnog nacela zahtava da se u postupku i sam tuzilac pozove na istu cinjenicu kako bi sud mogao da usvoji njegov tuzbeni zahtev ( ali to ipak nije potrebno, jer se navodi da nije bitno od koje strane je sud saznao za postojanje neke relevantne cinjenice ). - Tuzilac ne bi morao da ponavlja u postupku kao svoje one cinjenicna navode koje je izneo tuzeni, a iz kojih proizlazi da je tuzbeni zahtev osnovan. - Sud ce odbiti tuzbeni zahtev kada tuzilac iznese cinjenice koje govore u prilog njegovoj neosnovanosti, uprkos tome sto je tuzeni propustio sam da iznese takve cinjenice.

15.) Nacelo usmenosti i pismenosti u parnicnom postupkuUsmene parnicne radnje se preduzimaju na rocistima, dok se pismene parnicne radnje preduzimaju predajom podnesaka sudu. Razlozi koji govore u prilog principa usmenosti ogledaju se u sledecem: a) nacelo javnosti moguce je samo onda kada se parnicne radnje preduzimaju na rocistu. b) usmenost omogucuje potpunije ostvarenje raspravnog nacela. v) usmenost omogucuje potpunije ostvarenje principa slobodne ocene dokaza. g) usmenost omogucuje da se prisutna stranka odmah izjasni o navodima svog protivnika, cime se doprinosi koncentraciji postupka.

18

U prilog nacela pismenosti mogu se izneti razlozi sprecavanja eventualnih zloupotreba procesnih prava, a i iskljucuje se mogucnost da sud precuje neku relevantnu cinjenicu. - Zbog dobrih i losih strana oba principa, za GPP u Srbiji karakteristicna je njihova kombinacija. - Stranke, po pravilu, mogu birati da li ce svoje parnicne radnje preduzimati pismeno ili usmeno na rocistu; Od ovog pravila postoji izuzetak a to su slucajevi kada zakonodavac za odredjene parnicne radnje predvidja obaveznu pismenu formu. A) Vazenje nacela usmenosti - Najvaznije ogranicenje u primeni nacela usmenosti sadrzi odredba prema kojoj u odredjenim slucajevima sud nije duzan da raspravlja sa strankama, na pripremnom niti na rocistu za glavnu raspravu, vec moze neposredno da okonca spor presudom ( presuda bez odrzavanja rasprave ). - Presuda bez odrzavanja rasprave moze se doneti ako se ispune sledeci, kumulativno postavljeni uslovi: a) da je tuzeni podneo odgovor na tuzbu. b) da medju strankama nisu sporne cinjenice. v) da su ispunjene kako opste tako i posebne procesne pretpostavke. - Sud je duzan da zakaze makar jedno rociste za glavnu raspravu, i pored toga sto je, vec nakon prethodnog ispitivanja tuzbe, stekao uverenje da se radi o jednostavnom sporu koji bi mogao da resi i bez usmenog izlaganja stranaka. - U postupku po predlogu za povracaj u predjasnje stanje, u postupku po zalbi sud odlucuje, po pravilu, bez usmene rasprave, ali moze da je odrzi ( fakultativna usmena rasprava ), kada je potrebno da se pravilno utvrdi cinjenicno stanje. - Tuzba, odgovor na tuzbu i pravni lekovi moraju da se podnesu pismeno, u formi podneska. - Stranke mogu vec u toku pripremnog rocista, ali i tokom samog rocista da dostavljaju sudu podneske koji sadrze njihova objasnjenja cinjenica, dokazne predloge i pravna razmatranja. B) Jedinstvo glavne rasprave - Jedinstvo glavne rasprave znaci da stadijum glavne rasprave predstavlja jednu procesnu celinu, cak i kada nije okoncan na jednom rocistu. - Shodno tome, prilikom donosenja odluke, sud je duzan da uzme u obzir procesno gradivo koje je izneto na svim rocistima za glavnu raspravu. - Nase pravo stoji na stanovistu da je stvar slobodnog sudijskog uverenja da proceni priznanje i naknadno osporavanja neke bitne cinjenice ( u drugim pravnim sistemima ne postoji ta mogucnost ). V) Nacelo pismenosti - ZPP predvidja da se odredjene parnicne radnje obavezno preduzimaju pismeno: podnosenje tuzbe, protivtuzbe, odgovora na tuzbu, pravih lekova i procesno punomocje. - Nacelo pismenosti je pojacano i izostankom obaveznih rocista na kojima stranke usmeno raspravljaju. - U fazi pripreme za glavnu raspravu, sud moze da donese i presudu na osnovu priznanja ili presudu na osnovu propustanja, ili presudu na osnovu odricanja tuzioca. ( dakle ovde ne dolazi do zakazivanja pripremnog rocista niti rocista za glavnu raspravu ). - ZPP predvidja obavezni pismeni postupak jedino u postupku za izdavanje platnog naloga. - U privrednim sporovima, odrzavanje rocista za glavnu raspravu je fakultativno.

-

19

16.) Nacelo neposrednosti u parnicnom postupkuNacelo neposrednosti ima dva vazna segmenta: a) Svako raspravljanje, a pogotovo izvodjenje dokaza treba da se obavi pred sudijom, odnosno vecem koje rukovodi parnicom. - b) Sud u nepromenjenom sastavu treba da odrzi sva rocista za glavnu raspravu i da donese presudu. - Za ocuvanje neposrednosti u postupku dovoljno je da presudu donese ono vece ciji su clanovi ucestvovali na poslednjem rocistu za glavnu raspravu. - Premda zakon nalaze da se novo rociste za glavnu raspravu uvek odrzava pred istim vecem, postoje izuzeci od primene nacela neposrednosti u korist drugih nacela i zahteva se da se odluka donese u razumnom roku. - Rasprava uvek mora da pocne iznova, ako dodje do promena u personalnom sastavu veca tokom trajanja parnice. - Sud, medjutim, moze da odluci da ne izvodi ponovo vec izvedene dokaze, vec samo da procita zapisnike o njima. - Saglasnost stranaka za ovakvo resenje suda nije potrebna, ali je sud duzan da pruzi priliku strankama da se o tome izjasne. - Kada je u pitanje saslusanje svedoka i stranaka, ne bi smelo da se na ovaj nacin odstupi od nacela neposrednosti, jer sud moze da se uveri u verodostojnost ovih lica samo u neposrednom kontaktu s njima. - Od nacela neposrednosti se odstupa i u slucaju kada dokaze izvodi zamoljeni sud, u formi pravne pomoci, pa se tada pred postupajucim sudom procita zapisnik o dokazima koji su izvedeni pred zamoljenim sudom. -

17.) Nacelo javnosti u parnicnom postupku- Ovo nacelo obuhvata dve stvari: 1.) Javnost raspravljanja pred sudom - Javnost raspravljanja pred sudom znaci da rocistima mogu da prisustvuju sva punoletna lica. - Transparentnost parnicnih radnji stoji u tenziji s pravom na privatnost i mogucnoscu povrede licnih prava ucesnika u postupku. - Zato zakonodavac predvidja da sud moze da iskljuci javnost s glavne rasprave, ako to zahtevaju interesi cuvanja sluzbene, poslovne ili licne tajne ili razlozi morala. - Protiv ove odluke suda u obliku resenja nije dozvoljena zalba. - Od opste javnosti treba razlikovati stranacku javnost. - Sud ne moze ni u kom slucaju da s rocista za glavnu raspravu iskljuci stranke, njihove zastupnike i umesace. - U okvire stranacke javnosti spada i prava stranaka da se neposredno upoznaju s procesnim radnjama suda i protivne strane. - Treca lica imaju takvo pravo samo ako za uvid imaju opravdani interes. 2.) Objavljivanje presude - Presuda se uvek objavljuje javno ( makar njena izreka, bez obrazlozenja ), bez obzira da li je sa rocista bila iskljucena javnost.

20

18.) Nacelo obostranog saslusanjaSud ce svakoj stranci pruziti mogucnost da se izjasni o zahtevima, predlozima i navodima njenog protivnika. A) Primena i domasaj nacela obostranog saslusanja - Prava koja proizlaze iz ovog nacela uzivaju i umesaci, kao i sva treca lica koja ucestvuju u parnici, te lica na koja se prostire tzv. materijalna pravosnaznost presude. - Ovo nacelo obuhvata sledece duznosti suda, odnosno sledeca prava stranaka: a) sud je duzan da stranci omoguci da iznese svoje cinjenicne navode, zahteve i predloge. b) sud je duzan da stranci omoguci da se izjasni o navodima, zahtevima i predlozima protivne strane. v) sud mora da uzme u obzir navode, zahteve i predloge stranka, ma kakvi oni sadrzinski bili. g) sud je duzan da razmotri svaki od navoda, zahteva ili predloga stranka, ma kakvi oni bili i da o tome donese odluku. d) sud je duzan da uzme u razmatranje i pravna shvatanja stranaka. - Kad je rec o pismenim podnescima stranaka ili parnicnim radnjama suda, tuzba se obavezno dostavlja tuzenom na odgovor, presuda obema stranama, a zalba protivnoj strani na odgovor. - Stranke mogu, ali nisu duzne da se izjasnjavaju na navode i predloge protivne strane. B) Ogranicenje primene nacela obostranog saslusanja - Ogranicenja ovog nacela imaju za cilj da sprece odugovlacenje postupka ili nalaze svoje opravdanje u onim postupcima ciji bi smisao bio osujecen, kada bi se insistiralo da se i protivnoj strani pruzi mogucnost da se izjasni. - Neki postupci ( npr. odredjivanje privremenih mera ) impliciraju hitnost i donosenje sudske odluke bez mogucnosti da se i druga strana izjasni o predlozima i navodima svog protivnika. - Medjutim, cim je takva odluka doneta, protivnoj strani mora da se obezbedi mogucnost da u postupku ospori donosenje takve odluke. - Donosenje presude zbog propustanja nije protivno nacelu obostranog saslusanja, jer je stranka propustila da se u odgovoru na tuzbu izjasni o navodima tuzioca. - Ako jedna stranka ne dodje na rociste, sud moze da raspravlja samo s prisutnom strankom. - Medjutim, u ovoj situaciji sud ne bi mogao da donese odluku na stetu odsutne strane, ako bi se ona bazirala na cinjenicama i dokazima koji su izvedeni na rocistu. - Sud bi bio duzan da takvoj stranci dostavi zapisnik sa rocista i ostavi joj mogucnost da se izjasni o rezultatima koji su nastali nakon odrzanog rocista. V) Posledice povrede nacela obostranog saslusanja - Povreda ovog nacela ima karakter apsolutno bitne povrede pravila parnicnog postupka. - To znaci da ona, u postupku po zalbi, povlaci i ukida sudske odluke, bez obizra na to da li bi ishod spora bio drugaciji da je tokom parnice postovano ovo nacelo ( dakle ovo nacelo je strogo formalne prirode ). - Zbog ove povrede moguca je i revizija, kao i predlog za ponavljanje postupka. - Primeri povrede ovog nacela: prvostepeni sud je odlozio rociste i pozvao stranku da se u odredjenom roku pismeno izjasni o navodima njenog protivnika i doneo presudu pre isteka tog roka; tuzilac je povisio tuzbeni zahtev na rocistu na kome tuzeni nije bio prisutan, a sud nije odlozio rociste i dostavio tuzenome prepis zapisnika s tog rocista, vec je nastavio postupak sa tuziocem, zakljucio glavnu raspravu i usvojio povisen tuzbeni zahtev... -

21

19.) Nacelo efikasnosti u parnicnom postupkuDuznost je drzave da procesne zakone tako strukturira da bi stranke mogle efikasno i brzo da dodju do konacnog resenja spora. 1.) Savesnost i postenje u parnicnom postupku - Stranka u parnici moze da dela, tj. da aktivno ucestvuje u postupku, ali to nije duzna da ucini. - Zapravo, u parnici je rec o procesnim teretima, a ne o obavezi u materijalnopravnom smislu. - Ipak postoje tri vrste obaveza stranka: --> da savesno koriste procesna prava. --> da govore istinu. --> da ne zloupotrebljavaju svoja procesna prava. 2.) Nacini zloupotrebe procesnih prava - Svako koriscenje procesnog prava protivno cilju radi cijeg ostvarenja je ono ustanovljeno objektivnim pravom, predstavlja zloupotrebu prava. a) Prevarno stvaranje procesnih stanja ( fraus legis ) - Fraus legis u parnicnom postupku se sastoji od stvaranja ili iznosenja laznih cinjenica kako bi se proizvela odredjena procesna posledica koje ne bi bilo da se stranka nije posluzila prevarom. - Npr. Tuzilac podeli tuzbeni zahtev na vise manjih iznosa i pokrene parnicu pred raznim sudovima, kako bi tuzenog izlozio sikani i troskovima. - Poseban vid fraus legis-a je prividna parnica, koja se vodi u sasvim drugom cilju, a ne zbog toga sto tuzilac ima pravnozastitnu potrebu ( u nasoj praksi cesto su vodjene prividne parnice za razvod braka radi ostvarenja uslova za sticanje stanarskog prava ). b) Venire contra factum proprium - Ovde se zapravo radi o zakljucenju procesnih ugovora van parnice, a o njihovoj dopustenosti i dejstvima uvek ce odlucivati sud ( npr. jedna stranka u parnici se ponasa suprotno onome na sta se u stvarnosti obavezala prema drugoj strani ). v) Zloupotreba procesnih ovlascenja - Stranke ne smeju da preduzimaju procesne radnje ciji bi cilj bio odugovlacenje parnice. Ako to i pokusaju, duznost je suda da ih u tome spreci. 3.) Posledice povrede obaveze savesnog parnicenja - Zakon poznaje dva nacina na koji sud treba da se bori protiv zloupotrebe procesnih ovlascenja: A) Kao prvu sankciju za nesavesno parnicenje predvidja se obaveza da stranka naknadi svom protivniku troskove koje mu je prouzrokovala svojom krivicom ili cak i bez svoje krivice, slucajem koji nju pogadja. - Obaveza naknade troskova zbog nesavesnog parnicenja odnosi se, u prvom redu, na sve oblike taktickog preduzimanja parnicnih radnju sa ciljem da se postupak odugovlaci. - Stranka odgovara za umisljaj, ali i za nehat, jer odgovara i za slucaj. -

22

- Stranku pogadja obaveza da snosi troskove zbog nesavesnog parnicenja, ako se npr. uputi se ka sudu da bi ucestvovala na rocistu, ali zbog slucaja ( npr. blokada puta ) zakasni, pa se rociste odlozi. - Potpuno je irelevantno da li stranka na pripremno rociste nije namerno donela isprave ili predmete koji mogu da posluze kao dokaz ili je to zaboravila da ucini. - Obavezu naknade troskova parnicnoj stranci ima i zastupnik njenog protivnika, ali samo ako postupak moze da mu se pripise u krivicu ( dakle samo umisljaj i nehat, ne i slucaj ). B) Sud moze tokom parnice da izrice kazne strankama, zakonskim zastupnicima, punomocnicima, umesacima, vestacima zbog zloupotrebe procesnih prava. - O tome sta se smatra odlugovlacenjem postupka postoje dva shvatanja: a) Po prvom ( apsolutni pojam odugovlacenja ), odugovlacenje postoji ako postupak traje duze nego sto bi trajao da parnicna radnja uopste nije preduzeta. b) Po drugom ( hipoteticki pojam odugovlacenja ), odugovlacenje postoji ako postupak traje duze nego sto bi to bio slucaj da je parnicna radnje preduzeta na vreme. - Primena hipotetickog pojma odugovlacenja trebalo bi da bude pravilo. - Stranka koja zloupotrebljava svoja procesna ovlascenja moze da postane duznik drugoj strani za naknadu stete koju joj je zloupotrebom pricinila. - Ovakav zahtev stranka moze da istakne samo prema drugoj strani, umesacu ili vestaku, ne i punomocniku stranke. - Ako je steta nastupila kao rezultat procesnih radnji koje je preduzeo punomocnik, odgovara vlastodavac, odnosno stranka ( naravno postoji mogucnost regresnih zahteva izmedju stranke i punomocnika ). - Zahtev za naknadu stete nastale usled zloupotrebe procesnih ovlascenja treba da se raspravi u posebnom postupku. - Odbacivanje tuzbe zbog nedostatka pravnog interesa bi bilo najefikasnije sredstvo za sprecavanje prividnih parnica ( ali zakon to ne predvidja izricito ). 4.) Nacin ubrzanja parnicnog postupka. - Nacelno je moguce da zakonodavac resi problem efikasnosti postupka na dva nacina: a) Primenom eventualne maksime - Eventualna maksima podrazumeva razlaganje postupka na stadijume ( stadijum u kome tuzilac iznosi svoje navode i predlaze dokaze, stadijum u kome to cini tuzeni, dokazni postupak ), pri cemu je stranka duzna da odredjene cinjenice, dokaze i predloge iznese samo u odredjenom, za to predvidjenom stadijumu postupka. - Ako to propusti da ucini, pogadja je prekluzija. b) Primenom nacela koncentracije procesnog materijala. - Nacelo koncentracija procesne gradje podrazumeva da se sve cinjenice rasprave, svi dokazi izvedu, te odluka donese na jednom rocistu za glavnu raspravu. - ZPP je u cilju efikasnog sprovodjenja postupka pomerio teziste raspravljanja na pripremno rociste. - Veliki pomak u Zakonu ucinjen je uvodjenjem obaveznog odgovora na tuzbu, pri cemu zakonodavac ne dopusta pausalno osporavanje tuzbenog zahteva, vec zahteva od tuzenog da u odgovoru navede sve cinjenice i dokaze kojima potkrepljuje svoje navode.

23

20.) Nacelo slobodnog sudijskog uverenja u parnicnom postupku- Sudija po slobodnom uverenju ceni da li je postojanje odredjene cinjenice dokazano ili ne, odnosno da li je ona istinita ili ne ( za razliku od nacela zakonske ocene dokaza ). - Sud je vezan zakonskim pravilima ocene dokaza samo u pogledu dokazne snage javnih isprava. - Sudija nije npr. duzan da pokloni veru iskazu veceg broja svedoka. - Sistem slobodnog sudijskog uverenja podrazumeva i jednaku vrednost svih dokaznih sredstva upotrebljenih u parnicnom postupku ( svedok, vestak...). - Ovo nacelo ne sme biti povod za arbitrarnost u odlucivanju. - Sud je duzan da oceni vrednost svakog dokaza posebno, te oceni vrednost svih dokaznih sredstava zajedno, da uzme u obzir rezultat citavog postupka i da obrazlozi svoju ocenu. - Arbitrarna ocena predstavlja povredu prava na fer sudjenje.

21.) Nacelo pomoci neukoj stranci- U odredbama kojima se regulise stadijum pripremanja glavne rasprave odredjuje se obaveza suda da pouci stranku koje parnicne radnje moze preduzeti. - Uslov za ovu vrstu pomoci jeste da stranka nema punomocnika u postupku i da se iz neznanja ne koristi procesnim pravima koja joj pripadaju po zakonu. - Prema odredbama ZPP-a sud ima obavezu zastite interesa neuke stranke u postupku u nizu situacija i duzan je da obavesti organ starateljstva da zakonski zastupnik ne pokazuje potrebnu paznju u zastuapnju. - Ako bi usled propustanja zakonskog zastupnika mogla da nastupi stata za lice pod starateljstvom, sud ima obavezu da zastane sa postupkom i da predlozi da se odredi drugi zakonski zastupnik. - Sud poucava stranke i druge ucesnike u postupku o pravu da postupak prate na svom jeziku posredstvom tumaca. - Ako je podnesak nerazumljiv ili ne sadrzi sve sto je potrebno da bi se po njemu postupalo, sud vraca takav podnesak stranci koja nema advokata radi ispravke ( ako ima advokata, onda se takav podnesak odmah odbacuje ). - U pozivu na rociste stranka se upozorava na posledice izostanka. - Postoji i obaveza da se tuzena strana upozori na posledice propustanja davanja odgovora na tuzbu u propisanom roku. - Sud izuzetno moze da odlozi rociste za glavnu raspravu ako neuka stranka koja nema punomocnika a nije u stanju da se jasno i odredjeno izjasni o predmetu o kojem se raspravlja. - Sud u toku postupka ukazuje strankama na mogucnost sudskog poravnanja. - Strankama se daje uputstvo o pravu na izjavljivanje pravnog leka. - U pozivu za svedocenje svedok se mora upozoriti na posledice neopravdanog izostanka i pravo na naknadu troskova ( kao i vestak, plus nagrada ). - Svedok se poucava o pravu na uskracivanje svedocenja ili davanja odgovora na pojedina pitanja. - Lica koja prisustvuju raspravi sa koje je javnost bila iskljucena se upozoravaju da cuvaju kao tajnu ono sto su saznala na raspravi uz ukazivanje na posledice odavanja tajne.

24

22.) Pojam i sticanje svojstva parnicne strankeA) Pojam stranke - U parnicnom postupku, stranke su tuzilac i tuzeni. - Tuzilac je lice koje je podnelo sudu tuzbu, koje u parnicnom postupku trazi od suda da pruzi pravnu zastitu njegovim povredjenim ili ugrozenim subjektivnim pravima, a tuzeni je lice prema kome se ta pravna zastita trazi. - Pojam stranke je cisto procesnopravnog karaktera. - To znaci da pojam stranke ne zavisi od toga da li u stvarnosti postoji neki materijalnopravni odnos i da li su tuzilac i tuzeni zaista i subjekti tog materijalnopravnog odnosa. - Tuzilac stice svojstvo stranke samim tim sto je podneo tuzbu, a tuzeni postoje stranka jer je tuzba podignuta protiv njega. - Npr. T tuzi Z i zahteva osudu na cinudbu u visini od 100000 dinara. U tuzbi navodi da je pozajmio Z utuzeni iznos. U stvarnosti, T i Z nisu zakljucili ugovor o zajmu. Sud ce odbiti tuzbeni zahtev kao neosnovan. Uprkos tome, T i Z su bili stranke u parnici. - Danas se u procesnom pravu problem materijalnopravnog ovlascenja i obaveze tretira kao problem stvarne legitimacije stranaka. - Sud odbija tuzbeni zahtev meritornom presudom, kada utvrdi da tuzilac nije titular subjektivnog prava ili ovlascenja, odnosno kada utvrdi da tuzeni prema tuziocu nema nikakvu obavezu gradjanskopravnog karaktera. B) Stranke po doznosti - Prema teoriji duznosti, javni tuzilac, organ starateljstva, stecajni upravnik su stranke po duznosti, koje nastupaju u parnici na osnovu naredbe zakona i spore se o tudjem pravu. - Prema teoriji zastupanja, takvi organi nemaju svojstvo stranke u parnici, vec samo zakonskog zastupnika pravnog subjekta kojeg u parnici zastupaju ( stecajni duznik, naslednici..). - Jedna varijanta ove teorije je i organska teorija. - Takva lica ( stecajni upravnik, staralac zaostavstine ) imaju polozaj organa imovinske mase u cije ime i za ciji racun ucestvuju u parnici. V) Sticanje svojstva i identitet parnicne stranke - Tuzilac stice svojstvo u momentu kada podnese sudu tuzbu, a tuzeni stice svojstvo kada je tuzba podneta sudu. - Da bi se steklo svojstvo stranke u parnicnom postupku, neophodno je ispuniti nekoliko uslova: a) Stranka mora da postoji, jer tuzba protiv nepostojeceg lica nije dopustena. b) Stranka mora biti poznata, jer tuzba protiv nepoznatog lica nije dopustena. v) Stranka mora da je odredjena. - Ako je odredjenje stranaka nejasno ili neprecizno ili ako se tuzba dostavi pogresnom licu javlja se problem utvrdjenja identiteta stranaka, odnosno tuzenog. - Pravilo je da nije stranka ono lice koje je oznaceno u rubrumu tuzbe, vec ono kome takav procesni polozaj pripada iz tumacenja navoda i zahteva tuzbe. - Do diskrepancije izmedju stvarne volje tuzioca u pogledu oznacenja stranke i identiteta lica navedenog u rubrumu tuzbe dolazi zbog nepreciznog oznacenja stranaka, zbog omaske u

25

odredjenju tuzenog ili zbog propusta u dostavljanju ii zbog zablude tuzioca u pogledu identiteta tuzenog. 1.) Neprecizno oznacenje stranaka - Kada je stranka neprecizno oznacena, sud ce tuzbu vratiti tuziocu radi ispravke ili dopune. - Ispravke u odredjenju identiteta stranaka ne smeju da budu takve da se, nakon zasnivanja parnice ( litispendencija ), menja identitet stranaka. 2.) Omaskom odredjen tuzeni - Ako je identitet tuzenog u rubrumu tuzbe omaskom odredjen ( npr. lice A umesto B ), ili se iz tuzbenog predloga vidi da je tuzilac hteo kao tuzenog da odredi drugo lice ( B ), moguce je da se ova omaska otkloni ispravkom u svakom stadijumu postupka, pa i u postupku po pravnim lekovima. - Za ispravku identiteta tuzenog ne moze da ima za posledicu promenu pravnog subjekta: on mora da bude isti u momentu podnosenja tuzbe, ali i nakon ispravke. 3.) Dostavljanje tuzbe pogresnom licu - Postavlja se pitanje ko postaje stranka u parnici: da li lice oznaceno u rubrumu tuzbe ili ono kome je tuzba dostavljena. - Npr. tuzba se dostavi licu koje ima isto licno ima kao i zeljeni tuzeni. - Shodno procesnom pojmu stranke, u ovakvim situacijama lice kome je tuzba dostavljena postaje stranka u parnici. - Lice kome je tuzba pogresno dostavljena mora da odgovori na tuzbu i istakne prigovor nedostatka pasivne legitimacije. - Ako to ne ucini, rizikuje da se protiv njega donese presuda zbog propustanja koju moze da pobija redovnim i vanrednim pravnim lekovima. - Medjutim, drugacije je ako se tuzba dostavi licu koje prema sadrzini tuzbe ni u najekstenzivnijem tumacenju ne moze da bude stranka. Tada oni i ne postaje stranka. - Ovo lice nije duzno da preduzima nikakve procesne radnje ( odgovor na tuzbu ) i nece zbog toga snositi nikakve stetne procesne posledice. 4.) Error in personam - Ako tuzilac u zabludi oznaci kao tuzenog pogresno lice i tuzba bude dostavljena upravo tom licu koje je oznaceno u tuzbi, ono postaje stranka u postupku. - Npr. tuzilac smatra da mu je stetu pricinilo lice A, a u stvarnosti stetu mu je pricinilo lice B. Sud ce odbiti tuzbeni zahtev prema A kao neosnovan. G) Naknadno sticanje svojstva stranke - Naknadno sticanje svojstva stranke naziva se procesnom sukcesijom. - Naime, u parnicu na mesto inicijalne stranke stupa nova koja prima parnicu u onom stanju u kojoj se nalazi ( dakle parnice ne pocinje iznova ). - Razlikujemo procesnu sukcesiju koja nastupa kao posledica univerzalne ili singularne gradjanskopravne sukcesije, te sukcesiju koja nastupa na osnovu zakona, kao i voljnu sukcesiju. a) Procesna sukcesija kao rezultat univerzalna sukcesije - Problemi u vezi s naknadnim sticanjem svojstva stranke ne nastaju kada je procesna sukcesija posledica gradjanskorpavne. - Jer, univerzalna gradjanskopravna sukcesija povlaci za sobom procesnu sukcesiju ex lege. - Tako, univerzalni sukcesor stupa u parnicu na mesto svog prethodnika ( npr. posle smrti ostavioca parnicu nastave njegovi naslednici ).

26

- U ovom slucaju, medjutim, ne dolazi do automatske sukcesije, jer se postupak prekida zbog smrti stranke ili usled prestanka pravnog lica. b) Procesna sukcesija kao rezultat singularne sukcesije - Kada u gradjanskopravnom odnosu dodje do singularne sukcesije, to ne povlaci ex lege i procesnu sukcesiju. - Obrnuto, pravilo je da u ovoj situaciji moze da dodje samo do voljne sukcesije. - Voljna sukcesija podrazumeva, nacelno, saglasnost stranka, te saglasnost treceg lica koje stupa u parnicu umesto inicijalne stranke. - Saglasnost svih ovih lica je neophodna, jer stranka koja stupa u parnicu mora da je primi u stanju u kome se ona nalazi, tako da ne moze da ponovi ili izmeni parnicne radnje koje je vec preduzeo njen prethodnik. - U tom smislu, ona se stupanjem u parnicu, zapravo, odrice prava koja joj pripadaju na osnovu principa kontradoktornosti. - Do procesne sukcesije dokazi kada singularni sukcesor stupi u parnicu na mesto svog pravnog prethodnika ( npr. u slucaju kada tuzilac otudji stvar ili cedira pravo povodom kojeg tece parnica ). - Isto vazi i kada tuzilac izvrsi subjektivno preinacenje tuzbe, kada umesto prvobitnog tuzenog tuzi drugo lice. - Za subjektivno preinacenje tuzbe potrebna je salglasnost samog tuzenog kada se on vec upustio u raspravljanje o glavnoj stvari. - Saglasnost tuzenog se zahteva i u slucaju promene identiteta tuzioca, jer tuzeni ima interes da se parnica okonca odbijanjem tuzbenog zahteva prema inicijalnom tuziocu. D) Prestanak svojstva parnicne stranke - Svojstvo stranke traje do okoncanja parnice, smrti fizickog, odnosno gubitka statusa pravnog lica.

23.) Stranacka sposobnostProblem stranacke sposobnosti tice se odgovora na pitanje ko sve moze da bude stranka. - Osnovno je pravilo da stranka moze da bude svako fizicko i pravno lice ( dakle ko ima pravnu ima i stranacku sposobnost ). - To je razumljivo, jer svaki titular subjektivnog prava je ujedno i titular ovlascenja da zahteva zastitu svog povredjenog ili ugrozenog subjektivnog prava od suda. - Stranacka sposobnost je sire priznata subjektima prava od pravne sposobnosti, pa dok pravno sposobna mogu da budu samo fizicka i pravna lica, stranacka sposobnost moze da se prizna i organizacijama, udruzenjima i drzavnim organima koji nisu subjekti prava. A) Stranacka sposobnost fizickih lica - Svakom fizickom licu je priznata pravna sposobnost, te ono moze da bude stranka u parnici. - Stranacka sposobnost se priznaje i zacetom a nerodjenom detetu ( ako se ne rodi zivo, tuzba se odbacuje, a parnicne radnje ostaju bez dejstva ). - Stranacku sposobnost imaju i stranci, a ocena njehove stranacke sposobnosti daje se po njihovom lex nationalis-u u momentu podnosenja tuzbe. - Ako strano pravo iz bilo kog razloga ne bi priznalo stranacku sposobnost fizickom licu, primenu takvog prava trebalo bi otkloniti s pozivom na povredu domaceg javnog poretka. 27 -

B) Stranacka sposobnost pravnih lica - Svakom pravnom licu je priznata neogranicena stranacka sposobnost. - Stranacka sposobnost stranih pravnih lica odredjuje se prema pravu drzave u kojoj su ona inkorporisana. - Lex fori koji je merodavan za citav postupak, odredjuje domasaj stranacke sposobnosti. - Sud u SR bi mogao da prizna stranacku sposobnost i onim entitetima koji nemaju svojstvo subjekta prava po lex nationalis-u, a ispunjavaju uslove iz clana 73. ZPP-a. V) Stranacka sposobnost organa i oblika udruzivanja koji nemaju pravni subjektivitet - Svostvo stranke moze da se prizna posebnim zakonom i entitetu koji nije fizicko ili pravno lice ( npr. javni tuzilac ili organ starateljstva ). - ZPP izricito predvidja da sud moze da prizna stranacku sposobnost odredjenim oblicima udruzivanja koji nemaju status pravnog lica, ako nadje da ti entiteti, s obzirom na predmet spora, u sustini ispunjavaju bitne uslove za sticanje stranacke sposobnosti, a narocito ako raspolazu sredstvima na kojima se moze sprovesti izvrsenje. - U sudskoj praksi se stranacka sposobnost priznaje npr: sportskom drustvu, carinarnici, lovakom drustvu... ( ali ne i SZR-u ). G) Znacaj stranacke sposobnosti - Sud ex officio u toku celog postupka vodi racuna o tome da li subjekti koji se pojavljuju kao tuzilac i tuzeni imaju stranacku sposobnost. - Pravilo je da sud odbacuje tuzbu, ako utvrdi da ne postoji stranacke sposobnost. - Ako se spori o tome da li stranka ima ili nema strancku sposobnost, u sumnji se smatra da je ima. - Nedostatak stranacke sposobnosti moze da se svede na problem utvrdjenja identiteta stranka i on je tada otklonjiv, ako identitet stranaka moze da se utvrdi ispravkama il idopunama tuzbe ( npr. tuzilac navede kao tuzenog Ministarstvo finansija, pa ce ga sud pouciti da se ispravi i da kao tuzenog oznaci Republiku Srbiji, i dace mu rok za ispravku ). - U slucaju da se nedostatak parnicne sposobnosti ne moze otkloniti, sud ce doneti resenje kojim ukida radnje sprovedene u postupku i odbacuje tuzbu. - Ako gubitak stranacke sposobnosti nastupi tokom postupka ( npr. smrt lica ), postupak se prekida. - Ako se stranacka sposobnost stekne u toku parnice, preduzete parnicne radnje se konvalidiraju.

24.) Parnicna i postulaciona sposobnostA) Pojam - Parnicna sposobnost je sposobnost parnicne stranke da sama ili preko punomocnika punovazno preduzima parnicne radnje u parnici. - Ona predstavlja procesnopravni pandan poslovnoj sposobnosti. - Stoga, pravilo je da su sva potpuno poslovno sposobna lica i parnicno sposobna. - Poslovna i parnicna sposobnost se, medjutim, ne poklapaju, - Fizicko lice moze da ima delimicnu poslovnu sposobnost, dok stranka u postupku moze da ima samo potpunu parnicnu sposobnost. - Za razliku od poslovne, parnicna sposobnost ne moze da bude uslovljena.

28

- Jer delimicno poslovno sposobna lica mogu nekada da preduzimaju pravne poslove uz saglasnost zakonskog zastupnika, dok takva mogucnost ne postoji u parnicnom procesnom pravu. B) Parnicna sposobnost poslovno sposobnih lica - Parnicno su sposobna potpuno poslovno sposobna lica. - Parnicno su nesposobna: a) lica potpuno lisena poslovne sposobnosti. b) maloletna lica ispod 14 godina starosti. - Ova lica ne mogu da preduzimaju punovazno parnicne radnje i njih u parnici zastupa zakonski zastupnik. V) Parnicna sposobnost ogranicene poslovno sposobnih lica - Ograniceno poslovno sposobna lica parnicno su sposobna u granicama svoje poslovne sposobnosti. - U resenju vanparnicnog suda odredjuje se koju vrstu pravnih poslova to lice delimicno liseno poslovne sposobnosti moze samostalno da preduzme. - Kada se predmet spora tice pravnog posla koji je lice delimicno liseno poslovne sposobnosti samo preduzelo, ono je u toj parnici parnicno sposobno. G) Parnicna sposobnost maloletnika - Maloletnici su parnicno sposobni u granicama priznate im poslovne sposobnosti. - Maloletnik star 15 godina moze punovazno da zakljuci ugovor o radu, te moze i da povede parnicu ciji se predmet spora tice tog ugovora. - U sporovima iz pravnih poslova kojima je maloletnik raspolagao svojom zaradom on je, takodje, parnicno sposoban. D) Parnicna sposobnost pravnih lica - Pravna lica nemaju parnicnu sposobnost. - U njihovom postupku parnicne radnje preduzimaju zakonski zastupnici pravnog lica. Dj) Znacaj parnicne sposobnosti - Parnicna sposobnost predstavlja procesnu pretpostavku, kako za punovaznost svake parnicne radnje, tako i za meritorno odlucivanje. - Obaveza suda da kontrolise postojanje parnicne sposobnosti je siroko postavljena: a) duznost suda da utvrdi da li parnicno nesposobna strana ima zakonskog zastupnika i da li ovaj ima posebno ovalscenje za preduzimanje nekih radnji u postupku. b) duznost suda da od organa starateljstva zatrazi da postavi staraoca parnicno nesposobnom licu. - Nedostatak parnicne sposobnosti nije neotklonjiva smetnja. - Tuzba koju je podnelo lice koje nije parnicno sposobno odbacice se kao nedopustena, jedino u fazi prethodnog postupka ispitivanja tuzbe. - U ostalim stadijumima parnice, ako se javi sumnja u parnicnu sposobnost stranke, sud ce zastati s postupkom i utvrditi njenu sposobnost. - Uvek postoji mogucnost da organ starateljstva postavi stranci, tuzenom, staraoca. - Ako stranka izgubi stranacku sposobnost u toku postupka, postupak se prekida. - Ako stranka koja inicijalno nije bila parnicno sposobna naknadno stekne parnicnu sposobnost moze da odobri sve vec preduzete parnicne radnje. - Kada je sporno da li je stranka parnicno sposobna, smatra se da je ona parnicno nesposobna. 29

- U tom slucaju, sud ce resenjem odbaciti tuzbu i ukinuti sve sprovedene parnicne radnje. - Povreda pravila o parnicnoj sposobnosti predstavlja apsolutno bitnu povredu pravila parnicnog postupka na koju drugostepeni sud u postupku po zalbi pazi po sluzbenoj duznosti. E) Postulaciona sposobnost - Postulaciona sposobnost je fakticka sposobnost stranke da sama i neposredno, bez icije pomoci, preduzima parnicne radnje u postupku. - Postulaciona sposobnost se razlikuje od parnicne. - Parnicno nesposobna stranka moze u postupku da preduzme neku parnicnu radnju koja se smatra punovaznom sve dok se ne utvrdi da je nistava. - Ukoliko parnicno sposobna stranka nema postulacionu sposobnost, ne moze dopusteno da preduzima bilo kakvu parnicnu radnju. - U nasem pravu postulacionu sposobnost imaju sva parnicno sposobna lica. - Parnicno sposobna stranka nema postulacionu sposobnost samo u dva slucaja: a) kada je fakticki nesposobna da vrsi parnicne radnje ( nema, gluca, ne zna jezik suda...i tada se stranci postavlja tumac ). b) stranci nije dopusteno da izjavi reviziju protiv presude ili resenje. To u ime stranke moze da ucini samo advokat, a u suprotnom, revizija se odbacuje kao nedopustena. - Postulaciona sposobnost nije procesna pretpostavka. - Sud samo odlaze rociste, kada stranka ne moze da se izjasni o predmetu spora ili kada je slepa, gluva...te ce takva stranka nastaviti da vodi postupak putem punomocnika. - Povrede pravila o postulacionoj sposobnosti nisu razlozi koji imaju za posledicu nistavost presude.

25.) Stvarna i procesna legitimacijaA) Stvarna legitimacija - Ako parnicne stranke nisu ujedno i ucesnici materijalnopravnog odnosa koji je bio povod za spor, kaze se da nisu stvarno legitimisane, da im nedostaje stvarna legitimacija. - Stranka moze da postoji, da bude odredjena, da ima stranacku i parnicnu sposobnost, ali da nije stvarno legitimisana u parnici. - Dok su prvi kvaliteti iskljucivo procesnog karaktera, stvarna legitimacija je stvar materijalnog prava. - Stvarna legitimacija moze biti aktivna i pasivna. - Aktivno legitimisan je tuzilac, ako je titular spornog prava ili ovlascenja iz odredjenog gradjanskopravnog odnosa s tuzenim. - Pasivno je legitimisan tuzeni, ako je i subjekt obaveze u materijalnopravnom odnosu iz koga je nastao spor. - Npr: T tuzi K i zahteva placanje kupoprodajne cene. Za meritornu odluku je neophodno da se utvrdi da li su T i K stranke iz ugovora u prodaji. - T je aktivno legitimisan, ako je prodavac, a K pasivno legitimisan, ako je kupac u ugovoru o prodaji. - U slucaju da strankama nedstaje stranacka legitimacija, sud odlucuje meritorno i odbija tuzbeni zahtev kao neosnovan. - Stvarna legitimacija nije procesna pretpostavka.

30

- Na postojanje stvarne legitimacije sud ne pazi po sluzbenoj duznosti, vec u praksi ovo uglavnom istice tuzeni i tvrdi da tuzilac nije imalac spornog prava, odnosno da on ( tuzeni ) nikad nije bio subjekt obaveze ( prigovor nedostatka aktivne ili pasivne legitimacije ). B) Procesna legitimacija - Procesna legitimacija je pravo jednog lica da u sopstveno ima vodi konkretnu parnicu. - Pravilo je da stranke same vode spor u svoje ime o svom pravu, te se, po pravilu, procesna i stvarna legitimacija poklapaju ( ali mogu i da se ne poklapaju, retko ). - Pravni poredak dopusta mogucnost da stranka vodi parnicu o tudjem pravu a ne o svom ( ali ne kao zastupnik ). - U ovom slucaju, pitanje prava na vodjenje spora nije materijalnopravnog, vec procesnog karaktera, tako da procesna legitimacija ima znacaj procesne pretpostavke. - Do diskrepance izmedju stvarne i procesne legitimacije dolazi po dva osnova: 1.) Procesna legitimacija ex lege - Zakon ovlascuje drzavne organe i lica da vode parnicu o tudjem pravu, kada ona imaju polozaj stranke po duznosti ( javni tuzilac ), polozaj zakonskog zastupnika stranke ( stecajni upravnik, privremeni staralac zaostavstine..). 2.) Procesna legitimacija temeljem volje stranaka a) Singularna materijalnopravna sukcesija - Npr: T tuzi P i zahteva da mu kao prodavac preda stvar. Nakon pocetka parnice,P proda stvar K. - Npr: T tuzi Z i zahteva povracaj zajma od 100000din. Nakon sto je parnica zapoceta, T cedira potrazivanje iz ugovora o zajmu na C. - S obzirom na diskrepancu izmedju stvarne i procesne legitimacije nakon otudjenja spornog prava ili stvari, postavlja se pitanje da li je tuzilac duzan da izmeni tuzbeni zahtev, te da u tuzbenom predlogu zahteva da se na cinudbu obaveze sticalac prava ili stvari. - O tome postoje dva stava uoblicena u okvire teorije irelevancije i teorije relevancije: --> Prema teoriji irelevancije, otudjenje spornog prava ili stvari nema nikakav procesnopravni niti mateorijalnopravni znacaj. Presuda i dalje glasi na inicijalnog tuzioca, ali se dejstvo njene materijalne pravosnaznosti prostire i na sticaoca. --> Prema vazecoj teoriji relevancije, otudjenje spornog prava ili stvari nema procesni, ali ima i te kako materijalnopravni znacaj. S obzirom na gubitak stvarne legitimacije, tuzilac je duzan da izmeni predlog tuzbe, tako da glasi na sticaoca. U drugom primeru, T bi morao da u tuzbenom predlogu zahteva da se Z obaveze da zajam vrati C. U parnici, tuzeni moze da istice sve materijalnopravne prigovore koji se ticu otudjenja stvarnog prava ili stvari, kao i njegovog odnosa sa sticaocem. - U ovom slucaju, presuda