gradina br. 3, 2004

Град Ниш

ДИГИТАЛНА

БИБЛИОТЕКА

ГРАДИНА

часопис за књижевност, уметност и културу

Нова серија

На основу уговора о пословној сарадњи између Нишког културног центра и Универзитетске библиотеке

„Никола Тесла“ у Нишу, објављује се као електронско издање,

према лиценци Редакције: Ауторство-Некомерцијално-Без прерада

3.0 Srbija (Creative Commons BY-NC-ND 3.0)

Прво електронско издање Јул 2012. године

^asopis za kwi`evnost, umetnost i kulturu

nova serijabr. 3/2004.

1900.

2

GRADINAâsopis za kwièvnost, umetnost i kulturu

Pokrenuta 1900. godine

Dosada{wi glavni urednici:

(1900 - 1901) - Milan Bani}, Jeremija @ivanovi}(1966 - 1968) - Dragoqub Jankovi}, Dobrivoje Jevti},

Nikola Meqanicki (1968 - 1972) - Dobrivoje Jevti}(1972 - 1973) - Veselin Ili} (1973 - 1974) - Zoran Mili}, Luka Pro{i} (1974 - 1978) - Qubisav Stanojevi} (1978 - 1989) - Sa{a Haxi Tan~i} (1989 - 2000) - Goran Stankovi}

Prvi broj Gradine pojavio se u Ni{u, januara 1900. godine (urednik profesor Milan Bani}, ~lanovi Uredni{tva profesori Jeremija @i-vanovi} - glavni saradnik, Todor Kobli{ka, Milan Kosti} i Sveto-zar Obradovi} - vlasnik). Kao petnaestodnevni ~asopis za zabavu, po-uku i kwièvnu kritiku stara Gradina je izlazila do oktobra 1901. go-dine (posledwa sveska je dvobroj 35 - 36). U woj su sara|ivali i poznati pisci, me|u kojima su A. [anti}, B. Stankovi}, S. \or|evi}, S. Mata-vuq, L. Kosti}i drugi iz mnogih krajeva tada{we zemqe.

Sada{wa Gradina obnovqena je oktobra 1966. godine. Osniva~: Skup{tina grada Ni{a

Objavqivawe ove sveske omogu}ili su:

SKUP[TINA GRADA NI[A(po projektu koji je usvojio Savet za kulturu Skup{tine grada Ni{a)

MINISTARSTVO KULTURE REPUBLIKE SRBIJE

GDE SU TEKSTOVI

GDE SU TEKSTOVI

3

RE^ UREDNIKAZoran Pe{i} SigmaPrvo ène i deca, zatim mu{karci, na kraju kapetan... 7

KWI@EVNOST KOJU STVARAJU @ENE

Qiqana [opIzme|u osporavawa i priznawa 12Talasaju li ène 48

Irina Antanasijevi} 17, 18, 28

Plevqewe ba{te 14Vasa Pavkovi} 24, 39, 45

Pogled na savremenu ènsku kwièvnost u Srbiji 19Divna Vuksanovi} 25, 26, 28, 37, 45, 47

@elela sam da budem vitez 60

Mirko Demi} Milka @icina - paradigma spisateqice dvadesetog veka 29

Vladimir Kopicl 38, 46, 48

Stvarala{tvo èna - {irewe ili suàvawe krugaBezrodnost artefakta: pismo umrle bogiwe 34

Mihajlo Panti} 17, 23, 26, 27, 28, 37, 61

Sada{wost je ènska 39

Stana Dini} Sko~aji} 11Bol u ti{ini sopstvene sobe 46

Stevan Bo{wak 48, 59

Lovac na mu{ice 47

Qubica Arsi} 17, 27, 46, 60, 61

Evina jabuka i Madonin korset 54

4

KROKODIL I DIVNE DAMEVLADIMIRA KANTORA

RazgovorKantor u deset pitawa 65

Vladimir KantorKrokodil 68

Ve~no @enstveno i ruska kultura 73

PROZA SA USANA

Milica Mi}i} DimovskaKu}a Tomanovi}a 97

Donald KlarkLejdi i Prez 99

Sne`ana Jakovqevi}Nizbrdo 111Miodrag Petrovi}Egzekucija 117Mirko Demi}Belo Lice 130

Dejan Stojiqkovi}Heroji ulice 133

POEZIJA SA USANA

Xin Marej VokerBlagoslov za provi|ewe 153

Ana Ristovi}@enska strana 154

Radmila Lazi}Budi opaka ku~ka 160

Marija Kne`evi}In Tactum 168

Matijas MalaI opet nismo sebi dozvolili izbor 170

Vladan Cveti~aninKosovo 172

DOKUMENTI

Miodrag Rai~evi}Beseda (Nagrada Ramonda serbica) 177

GDE SU TEKSTOVI

5

Aleksandar ProkopievAlis u zemqi kwiga 179

Alen BoskePisma (Uz komentare Mirjane Mihajlovi}) 182

LINKOVI

Valkiria Helena Grant@ena u mitovima severnog Brazila 195

Vilijam XejmsMoralni ekvivalent rata 199

ârli Danbar BrodMirnodopska razmi{qawa o ratu 210

Bojan Jovanovi}Stani{ta za seni 215

Zoran Arsovi}Koga ili {ta upokojiti 226

(na marginama "Filozofskih svesaka" Borislava Peki}a)Maks FrajMo} kwièvnosti 236

Dejvid S. MialBivsto kroz istoriju 242

Radosav Stojanovi}Kriti~arski postupak Radivoja Miki}a 249

\or|e PisarevIzme|u ~etiri zida 256

Simon GrabovacTajne Erosa 258

Laslo Bla{kovi}Pri~a o dva grada 263

Sla|ana Ili}Kwiga o graditequ 266

Goran Stankovi}Romansirana istorija 270

Anica Bukorovi}Kriti~arska progledavawa 272

Slobodan Krsti}Kako nas deca vide 274

Sr|an Markovi}Kolaì Lidije Uzelac 276

BELE[KE O AUTORIMA 278

Zoran Pe{i} Sigma

Prvo ̀ ene i deca, zatim mu{karci i ostali. To je redosled kojim se napu{ta brod koji tone. Da li je na{a ma~o zapadnoevropska civili-zacija udarila u ledeni breg mu{kih tehnologija i poput Titanika nezaustavqivo tone u ledeni okean svoje ma~o sujete? U ogromnom cuna-mi talasu panike, gde su se izme{ale slobode otkrivene seksualnosti gej, lezbo, rodne kulture, gde se porodica kao stoèr gra|anske civili-zacije transformi{e do neprepoznavawa, polako i ne`no se otvara ènski prostor, nada budu}nosti civilizacije.

U Ni{koj bawi odràn je skup posve}en jednom segmentu tog osloba|aju}eg ènskog prostora: kwièvnosti koju stvaraju ène. Gradina je, po ve} ustaqenom dobrom obi~aju, bila na licu mesta. I tekstovi su tu.

Kwièvnost je opasna igra. Bezazlena? Ko }e da traì, i mo`da na|e, odgovor na pitawe da li }e i u ovom veku Tezej izneveriti Arija-dninu qubav? Pisci, a ko drugi? Prvo da prepoznamo Minotaura XXI veka. Velika je konkurencija za ovo laskavo ime i spisak eti~kih, tehnolo{kih, ekolo{kih, politi~kih, i opet eti~kih, problema-~udo-vi{ta je duga~ak koliko i celokupna istorija za nama. Da li }e vas-krsnuti mitolo{ka zver sa bivoqom glavom i qudskim telom koju je u anti~kim vremenima rodila Pasifaja po{to se podala belom biku? Geneti~ki inèwering je drugo ime za Pasifaju. Pred nama je smena epoha. Kako pi{e Vladimir Kantor u eseju koji moète da pro~itate u drugom bloku ove sveske Gradine, Divne Dame, nosioce ve~ite ̀ enstve-nosti, smewuju ve{tice. Arijadnina nit je za~arana i Tezej joj u ovom veku ne}e pobe}i!

Kritski lavirint se ra{irio ~itavom planetom. Jedni drugima, ène mu{karcima i mu{karci ènama, {aqemo neme poruke mlata-

PRVO @ENE I DECA, ZATIM MU[KARCI, NA KRAJU KAPETAN

RE^ UREDNIKA

7

rawem ruku, wihawem kukova, savijawem, pruàwem dva prsta slobode ili prete}i kaìprstom. Kwièvnici, a ko drugi, zaviruju u sredi{te srca i du{e. Izgubqeni u gu`vi milijardi sudbina jo{ uvek nismo izgubili budu}nost. Civilizacija }e opstati dok god je onih koji ~ita-ju sa usana.

Ova sveska Gradine ne}e nikome doneti razre{ewe na sva pitawa mu{ko-ènsko. Poku{ali smo bar da dotaknemo neka i budemo na tragu misli Emanuela Svedenborga:

...takva veza izme|u Muà i @ene u Najdubqem wihovog Uma po-ti~e jo{ od samog wihovog stvarawa. Naime, Mu` se ra|a da bude razu-man, odnosno da misli prema Razumu, a @ena da bude ose}ajna, odnosno da misli prema Voqi. To se vidi i iz wihovih uro|enih odlika ili sklonosti, kao i prema wihovom obli~ju; prema odlikama, po tome {to Mu` dela prema Razumu, a @ena prema Voqi; prema obli~ju, {to je lice Muà o{trije i mawe lepo, re~ ozbiqnija, telo ~vr{}e, dok je @enino lice oblije i lep{e a re~ ne`nija i telo vitkije. Sli~na razlika postoji izme|u Razuma i Voqe, odnosno Misli i Ose}awa, a takva je razlika izme|u Istinitog i Dobrog, odnosno Vere i Qubavi...

Koliko je qudi toliko je pri~a. Kome treba toliko pri~a? Mnoge se ponavqaju ili neznatno razlikuju. Za ~iju pozori{nu predstavu toliko patwi i besmisla? Sudbine nam sve vi{e nalikuju jedna na drugu. Oslu{kuje li neko àmor civilizacije? Da li }e Kapetan na kraju sklopiti brodski dnevnik i nemo pozdraviti na nebu sazve`|e Koronu Borealiju, krunu koju je Dionis postavio u ~ast naj~istije i visokoplodne majke?

8


1

KWI@EVNOSTKOJU STVARAJU @ENE


Projekat izabran od strane Saveta za kulturu i Izvr{nog

odbora Grada Ni{a. Okrugli sto odràn je 26. i 27. septembra 2003. u

Ni{koj Bawi. Organizator: Ni{ki kulturni centar.

Autor projekta je po{ao od ~iwenice da je sve vi{e kwiga koje

sumiraju i ocewuju kwièvne stvaraoce koji su obeleèli protekli,

dvadeseti vek. U tim kwigama kwièvnice su ili pre}utane (prilikom

pravqewa reprezentativnog izbora) ili su otvoreno ocewene kao

mawe uspe{ne u odnosu na kwièvnike. Ispostavilo se da me|u

kompetentnim stvaraocima u kwièvnosti ima dovoqno onih koji su

raspoloèni za razgovor o Kwièvnosti koju stvaraju ène. Prili-

kom izbora moderatora ovog razgovora autoru projekta va`no je bilo

odabrati aktivnu ~itateqku - kwièvnu kriti~arku, koja se svojim

tekstovima, ali i u~e{}em u kwièvnom ìvotu iskazuje kao zainte-

resovana i upu}ena u probleme Kwièvnosti koju stvaraju ène. To u

svakom slu~aju jeste kwièvna kriti~arka Qiqana [op. U okruglom

stolu od pozvanih autora u~estvovali su: Divna Vuksanovi}, Qubica

Arsi}, Irina Antanasijevi}, Mihajlo Panti}, Vasa Pavkovi}, Vladi-

mir Kopicl i Mirko Demi}. Laslo Bla{kovi} nije bio u mogu}nosti

da prisustvuje skupu, a iz publike razgovoru su se prikqu~ili direk-

tor @enskog istraìva~kog centra - Ni{ prof. dr Nevena Petru{i}

i prof. dr Slobodanka Konstantinovi} Vili}, kao i kwièvnik iz

Ni{a Stevan Bo{wak.

Autor projekta: Stana Dini} Sko~aji}

11

12

IZME\U OSPORAVAWA I PRIZNAWA

Podteme okruglog stola

a) ,,@ensko pismo" i patrijarhalna kulturab) Stvarala{tvo ̀ ena - {irewe ili suàvawe krugav) Spisateqice i kriti~ka recepcijag) Kako na}i svoj put - od akademizma do bestselerad) Autorke u mreàma izdava{tva

Ideja ovog razgovora (za okruglim stolom) nije da se kwièvnost deli, da se stvarala{tvo ̀ ena getoizira ili da mu se pravi oma`, da se

teoreti{e i problematizuje ,,ènsko pismo". Razgovor bi trebalo da polazi od ~iwenice da se sve vi{e èna (u svetu i kod nas) profesionalno bavi pisawem, {to jo{ donedavno nije bio slu~aj, te da pruì (razgovor) priliku spisateqicama (u okviru predloè-nih mogu}ih tema ili izvan nabrojan-ih) da promi{qaju vlastitu situaciju unutar tradicionalne, zate~ene i budu}e kwièvne mape. U tu mapu za-crtani su ~esto i odre|eni stereoti-pi, navike, pravila i predrasude koji ne ohrabruju nove stvaraoce, me|u koji-ma je i nemali broj ̀ ena.

Zvani~no niko ne deli kwièv-nost na ,,mu{ku" i ,,ènsku" jer je takva podela besmislena. U praksi, me|utim, uo~qivo je ~ak i institucionalizova-no omalovaàvawe i zapostavqawe kwièvnosti koju stvaraju ̀ ene. ̂ ini se da bi vaqalo, pre nego {to ovakva

One su glavni krivci za okrugli sto:Qiqana [op i

Stana Dini} Sko~aji}

13

atmosfera ugrozi prirodnu integraciju spisateqica u normalne kwi-èvne tokove, izna}i mehanizme da se taj put pojednostavi i olak{a.

Kwièvnost, naravno, nije jedini i najbitniji, ali svakako jeste dobar put i na~in da se u jednoj jo{ uveliko patrijarhalnoj kulturi i iz mno{tva razloga zatvorenoj sredini, razgovara o mestu, ulozi i zna~aju stvarala{tva èna. Razgovor bi podrazumevao sve aspekte tog stva-rala{tva: esteti~ki, eti~ki, psiholo{ki, dru{tveni, politi~ki, pra-vni...

Predloèni naslov razgovora i wegove podteme ni u ~emu ne ograni~avaju u~esnike niti im name}u ugao posmatrawa. Bez obzira za kakav }e se na~in izlagawa u~esnici opredeliti (usmeni ili pisani), ogranizator o~ekuje od wih i pisani tekst kojim }e mo}i da raspolaè radi objavqivawa (kao separat Gradine ili kao nezavisna celina tipa zbornika).

Qiqana [op, moderator okruglog stola

Ni{ka bawa, 26. i 27. septembra 2003.

Qiqana [op:

Oni koji me znaju verovatno }e mi poverovati kad kaèm da bih vi{e volela da me ova moderatorska ~a{a mimoi{la, jer naprosto, oduvek sam vi{e volela da sedim u nekom zatvorenom prostoru, da ~itam i da napi{em ono {to mislim. Ali, projekat koji Stana i ja radimo, evo tri meseca, treba dovesti do nekakve finalizacije. Ja sam, sticajem okolnosti, kao neki doma}i zadatak, pola godine ve}, ~itala samo spisateqice i vrlo sam se ~udno ose}ala. Smatram da ènsko pismo ne treba razdvajati, deliti, getoizirati, teoretizirati o wemu na na~in na koji se to i kod nas a i svetu radi, pa se ose}am kao neko ko je morao bar delom da radi i da misli o tome traè}i argumentaciju za inkorporaciju spisateqica u kwièvnost bez polnog predznaka. Ali ba{ zato sam insistirala na ovako lepom i razli~itom sastavu na{em, nadaju}i se da }ete upravo vi pomenuti brojne druga~ije razloge za ovakvu ili nekako druga~ije formulisanu temu i podteme, nakon {to ste dobili onaj inicijalni papir i po~eli da razmi{qate - za{to ba{ danas, i za{to ovde ova tema, a ne neka druga.

Da po~nemo od najjednostavnije motivacije, za{to ova tema. ̂ ini mi se da je jo{ ne tako davno bilo gotovo nemogu}e i neverovatno da se u jednoj kalendarskoj ili izdava~koj godini pojave kwige stotinak ̀ ena. Ve} je to fenomen koji se dosad nije mogao zamisliti, a sad se ve} doga|a. Zato mi se ~ini da ne bi bilo zgorega da vidimo za{to.


14

Irina Antanasijevi}:

PLEVQEWE BA[TE

Istraìvati ènsku prozu te{ko je zato {to je to posao koji li~i na plevqewe ba{te tek {to se oslobodi{ korova la`nih predstava i banalnih predrasuda (~iji semanti~ki raspon moè biti za~u|uju}e {irok ènsko, ili "slabo", ili feministi~ko, zna~i agresivno), a eto ih opet.

Istraìvawe fenomena ènske proze te{ko je ne samo zato {to je ènsko drugi ~lan u opoziciji mu{ko-ènsko, nego je razmatran i

1kao drugi-sekundaran, a ne kao Drugi , a trebalo bi da bude, hronolo{-2

ki!, prvi matri~ni . Istraìvati fenomen ènske proze je te{ko i zato {to se i

mu{ka proza, pre}utno prihva}ena kao obrazac, i ̀ enska mere u odnosu na ne{to {to nikad nije ni bilo objekat istraìvawa sa aspekta gendera.

1. Postoje tri termina vezana za fenomen pola - sexus (biolo{ki rod), (gramati~ki rod), gender, koji je zadu-èn za socijalna i kulturna pitawa vezana za fenomen pola. Gender nam je poklonio takve sintagme kao {to su ènska kwièvnost, gde se akcenat stavqa na pol autora, ̀ ensko ~itawe - akcenat je na na~inu recepcije teksta,

3 -ènsko pismo - akcenat na izboru stila teksta, ènski diskurs - akcenat na

-izboru sadràja teksta. Osim toga, po

stoje jo{ i takvi izrazi, kao femini tekst - tekst koji je napisan u stilu, kulturno markiranom kao ènski, i feministi~ki tekst - tekst koji se sve-sno suprostavqa falogocentri~kim kwièvnim kanonima.

2. Istraìva~i granice gendera, pre svega, ipak prou~avaju specifiku Irina Antanasijevi}

15

4mu{kog ili ènskog na~ina pisawa. Tako se mu{ko pismo-single floor , razlikuje dominantnom ulogom naratora, aktivnim (agresivnim ili

dominantnim) dijalogom i sl, a ènsko pismo - collaborative floor ne naru{ava interakciju, gradi pasivni dijalog, obiluje emocijama i sl.

Ove ideje nisu nove i samo potvr|uju na{a intuitivna iskustva, koja govore da karakter metanarativa odre|uje izbor naratora - mu{karca ili ène. I to da ènski ili mu{ki diskurs ne postoje u ~istom obliku. Kao {to je nekada primetio stari gr~ki pesnik Arhi-loh, i ponovio engleski filozof Isaja Berlin, postoje lisice, koje znaju mno{tvo sitnih stvari, i jeèvi, koji znaju jednu veliku stvar. Me|u ovim krajnostima metafizi~kog znawa i metafizi~ke intuicije nalazi se metafizi~ka istina, po kojoj {umu stvaraju lisice i jeèvi. Ili druga~ije, Uloga labuda ni{tavna je bez Lede (Brodski). Ali fe-nomen ènskog pisma te{ko je objasniti koriste}i samo metode ling-visti~kog prou~avawa teksta.

3. Mu{ko-ènska podela na poqu kwièvnosti bitna je kao izbor izme|u dve razli~ite strategije. Prva je lidiraju}a, ne zato {to je mu{ka, nego zato {to logocentri~na - Svet postoji da bi u{ao u Kwigu, druga je sekundarna, pomo}na, i zato ̀ enska - logoekscentri~na Svet postoji da bi iz Kwige iza{ao. Prva pozicija je prava spisateq-ska sakriti realnost u tekst kao u konzervu, druga je blià poziciji ~itaoca osloboditi realnost od teksta. Posledwa pozicija je eksteri-torijalna i postmoderna, i zato je oslobo|ena agorafobije koju pose-duje ~ovek kada se suo~i sa beskona~nim nizom kwiga. Ona je oslobo-|ena epistemolo{ke nesigurnosti koja je karakteristi~na za tradici-onalnu kwièvnost.

Ovakva ènska pozicija u stawu je da rodi ne{to novo odnos, stawe, paradigmu, ~ak i ànr. Umetni~ku prozu u Japanu stvarale su ène, zato {to im nije bio dopu{ten pristup kineskojezi~noj (obra-zovani qudi u Japanu stvarali su na kineskom) intelektualnoj, ritu-alizovanoj poeziji. A u slovenskoj kulturi kwièvnost je bila dràv-ni, mona{ki posao, dakle mu{ki. Iako je folklor sa jakim mitolo{-kim jezgrom sa~uvan zahvaquju}i, pre svega, ̀ enama.

Iluzija o postupnom razvoju civilizacije iz ta~ke A u ta~ku B (Kont je tvrdio da qudska svest ide od mitologije ka metafizici u filozofiju i daqe) nestala je onog trenutka kada je postmodernizam uni{tio ideju centra, a time i ideju postupnog razvoja misli. Preko-gitalno vreme nije posedovalo svest o Ja, kogitalno je tvrdilo da po-stoji samo kada misli, a savremeno postkogitalno Ja ne postoji ba{ zato {to misli, zato {to je hipertekstualno, nema korena-kulturne tradicije (Drvo), nego je slaba trava - rizom, koju gazi{ i ~upa{, a ona se podiè i raste, a ~iji je koren - mitolo{ka tradicija, koja kodifi-


16

kuje misao. Takvo postmoderno fleksibilno i ekleti~ko Ja ènske je prirode. Subpersonalno, zato {to ne priznaje projektni konstruktiv-izam, uni{tava intuiciju voqe - centra, i ne poznaje pravila igre. Ba{ o tome je govorio Liotar, kada je pomenuo ènsku deligitimaciju mu{kih zakona. Mu{ka strategija u kwièvnosti podrazumeva postojawe odre|enih stabilnih pravila, koja markiraju tekst sa apsolutnim Da i sa apsolutnim Ne. Takva dihotomija podrazumeva po-stojawe po~etka i kraja. @enska strategija je fleksibilna, ne priznaje pravila, i ne zna za po~etak i kraj (za Ne i Da). I zato je te{ko klasifikovati i teoretizovati ènski na~in pisma ili, po defini-ciji R. Barta, ènski kod. Ovakvo stawe poklapa se i sa smr}u autora, koju je Bart proglasio jo{ 1977 godine, kada je konstantovao da u savremenoj kwièvnosti tekst postoji kao akt pisma, materijalna manipulacija znakova, koja je uniseksualna, a i sa uskrsnu}em autora koji je proglasio after-postmodernizam (Vard i Gotinger). Tu od subjekta zavisi struktura teksta (ne zavisi tekst od izbora naratora, ve} narator zavisi od teksta. Tekst bira naratora, subjekt pora|a tek-st). ̂ ak je i izbor termina veoma zana~ajan - ̀ enski!

Logika mu{kog teksta (klasi~nog teksta) postupna je, i zato kogitalna. Logiku ènskog teksta (postmodernog, inverzivnog) odre-|uje ne{to {to se u primewenoj psihologiji zove okret Kleopatre neo~ekivani preokret koji se oslawa na drugu logiku, koju veoma pogre-{no defini{u kao subjektivnu, ali ona leì u osnovi postmoderni-zma. On ul×bals® iskrenne, cini~no. Na zavtra u men® isterika i {oping. ®v tretÐem brake. Mu` - v poslednem.

Nivo razvoja misli (po Ni~eu) odre|uje vrednosni orijentir, ali vrednosne kategorije delimo na mu{ke i ènske, ili markiramo kao mu{ke i ènske. A sama radwa markirawa podrazumeva zavisnost od stereotipa (arhetipskih, sociolo{kih, tipolo{kih i dr). A stereo-tipe je lako imitirati (romani za ène se razlikuju od onih koje su napisale ̀ ene) i lako ih je ru{iti. U virtuelnom prostoru kompjuter-ske mreè markirane su stereotipno i varqivo, zbog zakona koji je @il Delez nazvao molekularnim poqem, i koji nam dozvoqava da me-wamo ne samo pol, nego i uzrast, vreme i mesto ro|ewa itd. Subjekt (seksus) nestaje, ali proces markirawa ne prestaje zato {to ne zna~i samo izbor naratora, ve}i na~in, princip gra|ewa teksta. Teoretski termin duplo kodirawe najboqe ilustruje takvo stawe.

Istraìvawe fenomena ̀ enske proze te{ko je i zato {to ̀ ensku prozu doìvqavaju kao sociokulturni fenomen, kako to odre|uju re~-nici (i zna~i u granicama gendera), a ona je pre kulturni fenomen (van granica gendera) znak, koji govori da je krajem HH veka promewena pradigma, i da dolazi vreme koje traì ne nove likove ( koji se razli-

17

kuju izborom naratora: mu{ko-ènsko), nego nove odnose unutar tog entiteta koje mi nazivamo kwièvnost. Mewa se strategija, a ne samo na~in izja{wavawa tj. diskurs. Rasprava o dominaciji mu{kog pisma nad ènskim, i obrnuto, fakti~ki, nema svrhe, kao ni rasprava o prioritetu koko{ke i jajeta.

Bez komentara: 35. dodela Bukerove nagrade, koja je zakazana za 14. oktobar donekle ilustruje gore navedene teoretske postavke - od 6 kan-didata koji ~ine bukerovu listu 4 su ̀ ene, a kriti~ari tipuju na roman kanadske spisateqice Margaret Etvud, ~iji roman "Oryx and Crake", upore|uju sa "1984", X. Orvela (Monika Ali, Zoi Geller i Kler Moral, a pored wih, pisci Dejmon Galgat i Pjer.) A i ruski Buker ve} dve godine najve}a priznawa dodequje ènama - Ulickaja (Kazus Kukockog) i Tatjana Tolstaja (Kis)

Qubica Arsi}:

Molim Irinu samo za nekoliko re~enica o antologiji ruskih 5)pripoveda~ica koju sam nedavno pro~itala.


Malo ko zna da je tu antologiju sastavio Viktor Jerofejev koji je napisao predgovor. Nakon toga je izbio veliki skandal, jer ta anto-logija i jeste sastavqena da izazove skandal. Taj predgovor ne samo da ima duplo, nego i troduplo dno. Zna~i, nekoliko podtekstova. U ruskom izdawu wen naslov je Vreme pora|awa. âk ni sam izbor tih spisate-qica nije ba{ najboqi. Ja sam u jednom ~asopisu napisala da kwi-èvnice u Rusiji vr{e ve} padobransku ofanzivu, a u Srbiji tek izvi-|a~ke manevre. Dve godine zaredom Bukera dobijaju kwièvnice...

Mihajlo Panti}:

Qudmila Ulicka je izvrstan pisac. Ne doìvqavam je kao ènskog pisca, ve} pre svega kao izvrsnog pisca. Wene kwige Sowe~ka i Kazus Kukocki govore o ìvotu iz samog sredi{ta imaginacije. Pri tom, ona govori o ìvotnim sadràjima i, posebno, na na~in karakte-risti~an za mu{ko pismo. Ali, u konkretnom slu~aju to nije presudno va`no. Kao {to ni ina~e ne mora biti od presudnog zna~aja. Glavni lik romana Kazus Kukocki je Tawa, spisateqicin alterego, ali je perspek-tiva te kwige dobrim delom mu{ka, ispisana tzv. jakim diskursom. [ta ho}u da kaèm. Da je literatura jedna vrsta neprestanog presvla~ewa, neprestanog mewawa pola. I sam ne{to sli~no poku{avam u svojim


18

pri~ama, neke od wih napisane su u ènskom rodu. To {to neko pi{e mu{kim ili ènskim pismom, dakako, nije nikakvo vrednosno odre|e-we, ve} konstatacija ne~ije prirode. U ruskoj i u srpskoj kulturi i daqe dominira arbitrarno-autoritativni diskurs, ali je monolitnost tog stava odavno na~eta, svejedno da li govorim o spisateqicama ili spisateqima. Ki{ i Albahari pi{u povremeno ènskim pismom. No, siguran sam da uspeh neke kwige ne zavisi od wene mu{ke ili ènske prirode, nego od toga da li je ona u umetni~kom smislu dobra ili lo{a. Uspeh Ulicke u Rusiji i u Evropi, a verujem uskoro i kod nas, nije u snazi wenog ènskog pisawa, ve} o malo dubqoj strategiji - ona operi-{e kodovima mu{kog pisma zato {to zna {ta dominira u kulturama kojima se obra}a. To je pod jedan. A pod dva bih rekao da kroz te kodove govori i vrlo bitne stvari o ènskom pogledu na svet. Mislim da i u srpskoj kwièvnosti moèmo na}i poneki takav i sli~an primer, re-cimo, Svetlana Velmar ili Vida Ogwenovi}.


Rekla sam da u su{tini, za mene ̀ ensko pismo nije na~in pisawa, nego promena paradigme, promena odnosa i samo ono {to ...

U Srbiji, na àlost, prevodi se veoma haoti~no. Spontano. Po principu - meni se svi|a i ja }u prevesti ovog pisca. Tako da neki pisci izostaju. Teè je prevesti pisca koji ima tih kulturolo{kih razlika. Zato izostaje mnogo dobroga. Ima kwièvni-ca koje su veoma dobre.

Mihajlo Panti}:

Kako tuma~ite uspeh Pavi}a u Rusiji? Irina Antanasijevi}:

Uspeh Pavi}a u Rusiji ve} je pro{lost. To je ve} ju~era{wi dan. Stvar je u tome da je ruska publika, ..... kako se smejao Brodski rekav{i da Rusija ~ita uvek jednu istu kwigu. Sada je moderan Haruki Muraka-

6). mi Ko to nije ~itao, ispao je... To je stvar mode, ali Pavi}je uradio do-bar marketing preko interneta. Zna~i, on je u{ao u trì{te. I ovo {to sada govorim nema veze sa kwièvno{}u.

19

Vasa Pavkovi}:

POGLED NA SAVREMENU @ENSKU KWI@EVNOST U SRBIJI

Ne treba mnogo mudrovati, potrebno je samo u}i u koju boqe snabdevenu kwiàru (kojih je, istina, sve mawe) pa se suo~iti sa velikim brojem kwiga koje su potpisale doma}e spisateqice. Ili pogledati neku pristrasnu ili nepristrasnu listu najprodavanijih kwiga, pa se suo~iti sa ~iwenicom da na woj dominiraju ̀ ene koje pi{u kwige. Pri tome je belodano da kwiga koje su napisale ̀ ene ima u svim smisaono-vrednosno-ànrovskim oblastima - od vrhunske umetni~ke produkcije, preko ne{to lak{e i popularne kwièvnosti do malo vrednih ili bezvrednih kwiga u rasponu od tzv. hit literature do priru~nika tipa kako da kuvate kao va{a baka ili kako da osvojite mu{karca na prvi pogled.

Nema sumwe da je ovaj proboj ènske kwièvnosti odnosno kwièvnosti koju pi{u ̀ ene danas svetski fenomen, uslovqen sloè-nim civilizacijskim kretawima, socijalnim uticajima, promenom odnosa me|u polovima kao posledicom seksualne revolucije (dakle komponentama koji znatno prevazilaze granice na{e dana{we zemqe, pa i eks Jugoslavije), ali i kwièvno{}u koju su stvorile ̀ ene pioni-ri modernisti~ke kwièvnosti kod nas i u svetu, u ~ijim delima sve dana{we spisateqice, ~inimi se, nalaze potporu i podsticaj za svoje pisawe. U na{em kontekstu, konkretno, temeq predstavqaju dela Isi-dore Sekuli}, Danice Markovi}, Jelene Dimitrijevi}, Jele Spirido-novi}, Anice Savi} Rebac, Milke @icine i nekih drugih autorki.

Socijalisti~ka revolucija i dru{tvo koje je nastalo posle Dru-gog svetskog rata i trajalo pedesetak godina, svojim utopijskim pro-jekcijama i nesumwivim dostignu}ima, u socijalnoj i psiholo{koj sferi, uticalo je da se ène odlu~nije, hrabrije i dru{tveno podrà-nije ukqu~e u kwièvnu scenu, pa su neke od spisateqica postigle kultni nacionalni status, kao Desanka Maksimovi}, dok su druge bile mawe ili vi{e prisutne u~esnice na kwièvnoj sceni (o globalno umetni~koj i da ne govorim!). Uspeh nekih autorki, vrlo razli~itih umetni~kih (i dru{tvenih odnosno intelektualnih) stremqewa, pot-vrda je, ponekad poeti~ki i ideolo{ki i paradoksalno, sve sna`nije


participacije èna u srpskoj i jugoslovenskim kwièvnostima tokom druge polovine 20. veka, sve do apokalipse devedesetih i raspada Jugo-slavije, odnosno {iroke umetni~ke i kwièvne scene. Mislim, dakle, suàvaju}i pogled na srpsku kwièvnu scenu, na prisustvo i uspeh dela Svetlane Velmar Jankovi}, Fride Filipovi}, Jare Ribnikar, Tawe Kragujevi}, Vide Ogwenovi}, Dragiwe Uro{evi}, Judite [algo, Olge Ostoji} Bel~e, Mirjane Stefanovi}, Milice Mi}i} Dimovske, Mir-jane Pavlovi}, Radmile Lazi}... Dok nabrajam ova imena, postaje jasno da su neke od spisateqica nepravedno vazda ostale u senci mu{ke kwi-èvnosti i mu{ke scene, dok su druge uspele da do|u u samo sredi{te pa`we (napisav{i svoje najboqe kwige) upravo u kriznim godinama posledwe decenije proteklog stole}a ~esto tako ru{e}i i predube|e-wa kriti~ara koji su pravilu predstavnici suprotnog pola, s retkim

izuzetkom Qiqane [op.Moram ovde da istaknem i

ulogu vlastite kwièvne gene-racije, koja se profilisala po-~etkom osamdesetih na strani-cama Kwièvne re~i, Poqa i nekih drugih ~asopisa, i u kojoj su, rekao bih ravnopravno u~es-tvovale Gordana ]irjani}, Qu-bica Arsi}, Qiqana Joki} Kas-par, Ivana Milankova, Nina @ivan~evi}, Sneàna Mini}, Jelena Lengold, Tatjana Luki} i

sa ne{to zadr{ke Maja Herman Sekuli}, Marica Josim~evi}, Ivana Dimi} i Stana Dini} Sko~aji}. Ako im dodamo i nekoliko spisateqica koje su startovale na prelomu vremena i svojom vredno{}u doprinele daqem raslojavawu scene ali i ènskom pokrivawu {ireg prostora na woj, docrta}emo horizont stvoren pred dru{tvenu i istorijsku apokalipsu devedesetih. Mislim na Danicu Vuki}evi}, Sneànu Bukal, Mariju Ivani}, Jelenu Marin-kov, Ninu Rabrenovi}, Du{icu Pavkov, Dubravku \uri}, Divnu Vuksa-novi}.

Kada govorimo o proboju ̀ enske literature, ~esto smo, me|utim, suo~eni i sa slede}im problemom. Posle godina kriti~arske izolacije i okretawa glave (sa izuzecima) koju su kriti~ari, mu{karci, prakti-kovali prema kwièvnosti ̀ ena, suo~eni smo sa fenomenom poturawa vrednosno negativno obeleène ideje da dana{wom scenom dominiraju malo vredna dela, bestseleri koje potpisuju ène, a koje sa vrhunskom kwièvno{}u imaju malo ili nimalo veze. Mislim da je na delu isti

20

Vasa Pavkovi} i Qubica Arsi}

21

polni, negativno, ustremqeni stereotip, koji je u pro{losti previ|ao relativno mali broj ènskih kwiga, da bi sada bio nameran da sasvim okrene glavu od ble{tavog mno{tva! Odre|uju}i se apsolutno negativno prema ènskoj kwièvnosti, ovaj kriti~ki stav zaboravqa da ni pro{lost nije bila bez bestselerskih pisaca u srpskoj kwièvno-sti. Mislim kako na Milicu Jankovi}, tako jo{ vi{e na Mirjam, ~ija popularna dela, romani prevashodno, ne prestaju da privla~e pa`wu ~itateqki ni posle vi{e od sedamdeset godina od svoje pojave. Ve} je ~iwenica da se niko nije ozbiqnije pozabavio tim kwièvnim feno-menom u srpskoj kwièvnosti svojevrsni tipolo{ki bitan znak kriti-~kog slepila.(Hrvatska kwièvna scena je posvetila pa`wu Mariji Juri} Zagorki, pandanu na{oj Mirjam. Wome se pozabavio Stanko Lasi}!). Tu mogu da pridruìm i Nadu Marinkovi}, koja po nekom fatu-mu, postaje visoko ~itan bestseler pisac tek po smrti.

Stiù}i tik do savremenog doba, suo~i}emo se, dakle, sa vrlo disperzivnom scenom ènske kwièvnosti. U woj paralelno postoje i objavquju nove kwige autorke visoke kwièvnosti: Svetlana Velmar Jankovi}, Vida Ogwenovi}, Milica Mi}i} Dimovska, Qubica Arsi}, Gordana ]irjani} i Mirjana Pavlovi}, koje su vi{e ili mawe uspele da se nametnu ovda{woj kritici, ali i visoko ~itane autorke, s kojima po tom kriterijumu ne moè da se nosi nijedan mu{karac, sem aktuel-nog dobitnika NIN-ove nagrade: Qiqana Habjanovi} |urovi}, Gorda-na Kui}, Isidora Bjelica, Jasmina Ana, Mirjana Bobi} Mojsilovi}, Vesna Radusinovi}... U woj , na neki na~in, bo~no, sa strane, u~estvuju i kwièvnice koje su razli~itim sticajem uzroka postale relativno ~itane a pi{u umetni~ku kwièvnost: Eva Ras, Svetlana Porovi}, Marija Ivani}, Hajdana Baleti}, Marina Malini}, Ana Rodi} i Sowa Atanasijevi}, ali su tu i autorke, naj~e{}e po zanimawu novinarke, koje pre svega nastoje da uspostave {to {iri kontakt sa ènskom pub-likom: Du{ica Milanovi}, Gordana Popovi}, Vesna Dedi}, Vojka Paj-ki}, Svetlana \oki}, Mirjana \or|evi}, Milena Pavlovi} Xomba...

Konstatuju}i da su se tokom devedesetih na sceni pojavile i ̀ ene koje se iskqu~ivo bave kritikom, Vladislava Gordi}, Du{ica Poti} i Bojana Stojanovi} Pantovi} ili pokrivaju vrlo {irok ànrovski prostor, kao Divna Vuksanovi}, odnosno ostvaruju evropsku recepciju na poqu drame, Biqana Srbqanovi}, re}i }u da su i ulozi i intencije, {ire nego u mu{koj kwièvnosti, kako onih autorki koje streme visokoj kwièvnosti, tako i onih koje se opredequju za pisawe best-selerske kwièvnosti veoma razli~iti. Kao i globalni odnos savre-mene kwièvne kritike. Ako prelistamo neke novije kriti~ke studije ili zbirke ogleda, opet }emo zapaziti da iz wihovog sadràja izostaju ~ak i tekstovi o Svetlani Velmar Jankovi}, Vidi Ogwenovi} i Mili-


ci Mi}i} Dimovskoj, a da su novije kwige Qubice Arsi}, Gordane ]irjani} i Mirjane Pavlovi}, naj~e{}e zaobilaène kako u pogledu kriti~ke pa`we, tako i u pogledu distribucije presti`nih nagrada. Sli~no je i sa kwigama Eve Ras, Svetlane Porovi}, Marije Ivani}, Marine Malini}, Sowe Atanasijevi}. O wima se ne pi{e ili se malo pi{e i one postiù uspehe iskqu~ivo u okviru tzv. ènskih nagrada ili ìrija. No, sve su vrlo ~itane, {to ih, bar na tom planu, donekle, pribliàva bestselerskim spisateqkama.

Neka vrsta trna u oku ovda{we visoke kritike su, pre svega, autorke koje svakom novom kwigom postiù izrazito velike tiraè i ~iji je uspeh, ponekad i meni, koji kao urednik u Narodnoj kwizi potpi-sujem najve}i broj takvih izdawa, jeste nejasan.

Sloì}emo se, naime, da su najve}i broj dana{wih aktivnih ~ita-laca, kod nas i u svetu, ̀ ene i u kwiàrama i u bibliotekama. Ako tome dodamo da se i one kao i kwièvnice koje pi{u za wih, u odre|enoj meri i ipak, osloba|aju mu{kog tutorstva, jasno je da }e traìti ̀ ene pisce koje }e ve} na planu polnosti i su{tinskog odnosa prema svetu i prema pripovedawu biti bliè wihovim intimnim svetovima.

Otuda mi se ~ini da je uspeh svake od bestselerskih spisateqica sasvim individualan ~in, mada, verujem, uspeh jedne pomaè i uspehu druge. Vidqivo je da neke od autorki insistiraju na melodramati-~nosti svojih pri~a (Qiqana Habjanovi} \urovi}, pogotovo u prvim kwigama), a da druge teè tzv. {ok terapiji. Isidora Bjelica i Vesna Radusinovi} prevashodno, a Jasmina Ana u ne{to mawem opsegu. Isi-dora Bjelica poseduje dramatur{ko obrazovawe, te kwige realizuje kao tematski relativno pa`qivo, zadane razotkrivala~ke projekte, tangiraju}i moralisti~ku radoznalost svoje publike i zasipaju}i je skoro svakog meseca novim otkri}ima. Vesna Radusinovi}, pak, igra na kartu satiri~kog, sasvim pojednostavqenog slikawa ovda{we situaci-je, feqtonisti~ki se obra}aju}i ̀ enskoj publici i podgrevaju}i u woj iluzije detronizacije estradne scene. Spajaju}i melodramske ànro-vske obrasce sa obrascima istorijskog i socijalnog romana, Gordana Kui} je u ranim romanima pokrivala prostore porodi~nog sveta, kroz ìvopisnu mulitkonfensionalnu pri~u, ispri~anu jednostavno, pa je stekla publiku, koja je, kad je re~ o popularnoj kwièvnosti po pravilu vrlo odana. Mirjana Bobi} Mojsilovi} pak, jednostavnim pri~ama, nastoji da svojim ~itateqkama govori o sasvim savremenim problemi-ma, koriste}i vlastito kulumnisti~ko iskustvo i analiti~ki pogled posmatra~a savremenosti. Mislim da je u uspehu bestselerskih spi-sateqica jedan od va`nih aduta, wihovo realno sagledavawe vlastitih intencija i mogu}nosti, {to ih odràva u vodama {iroko prihvatqi-vih kwièvnih obrazaca i sklawa od mogu}nosti ulaska u, uslovno

22

kazano, rizi~nije, formalisti~kije vode istraìvawa kwièvnog pisma.

Ako se pak s wima uporede autorke koje za sada imaju i mawe ~ita-laca i mnogo mawe medijskog uspeha, ~ini mi se da limiti shvatawa kwièvnosti, vlastitog samoprecewivawa ili pak potcewivawa kwi-èvnosti kao medija samoiskazivawa i kreirawa fiktivnih svetova, ostaju trajni limiti onoga {to pi{u.

Tako dolazimo do kraja, odnosno do zakqu~ka teksta, koji je pre-tendovao da na osnovu uredni~kih i ~itala~kih iskustava kaè pone-{to o vrednosno neujedna~enoj a ̀ anrovski raznolikoj sceni recentne ènske kwièvnosti.

Mislim da u svojim veoma udaqenim polovima, umetni~ke kwi-èvnosti i popularne kwièvnosti, ona doprinosi daqem raslojavawu ènske beletristike ali i wenom laganom usponu u okviru nacionalne kwièvnosti. A pojava novih autorki i novih kwiga, daqe }e bogatiti srpsku kwièvnost, pri ~emu se nikada ne bih bojao proliferacije mawe vrednih dela. Vreme }e sve dovesti na svoje mesto.

Mihajlo Panti}:

Napisao sam jedan tekst koji je, u nameri, sli~an tekstu Vase Pavkovi}a. Ipak, u ne~emu se ti tekstovi temeqno razlikuju. Pi{u}i svoj tekst mislio sam da nije umesno pomiwati sve one spisateqice kojima Vasa upravo govori. Za mene je kvalitet ̀ enskog pisma na drugoj strani, premda mi se ~ini vi{e nego va`nim wegov poku{aj, koliko znam, prvi kod nas, da sistematizuje sve te pojave i da ih donekle kwièvno-kriti~ki odredi. Bilo bi dobro i va`no da Vasa taj tekst jo{ razvije. Nedavno sam kao urednik ~asopisa Svet re~i dobio jedan tekst o Mir Jam, u kojem autorka poku{ava da je fenomenolo{ki opi-{e. I to ne suvo fenomenolo{ki, nego i sa stra{}u odbrane, o~igledno da ~ita Mir Jam. @elim da podrìm ideju opisivawa i tuma~ewa kwi-èvnog trasha, va`no je to, u svakom pogledu. I trash je legitimni deo scene, uostalom, on je na{a dana{wica i ne moèmo prenebregavati ~iwenicu wegove popularnosti, naprotiv, moramo se neprestano pita-ti za{to je to tako. Usre}iteqski koncept literature, literatura kao uquqkivawe, kao prepu{tawe eroti~nosti ki~a vrlo je zanimqiv fe-nomen. E sad, da li je taj fenomen u svojoj osnovi kwièvni, da li je to, Vaso, kwièvnost, to jeste pitawe. Za mene to nije kwièvnost, to je paraliteratura. I zato bih voleo da Vasa napravi jednu studiju o tome, bio bi to zaista pionirski poduhvat. Za razliku od Vase ~ije iskustvo je tu najve}e, jer kao urednik mora da ~ita sve {to dobije, vidim svoju poziciju kao znatno lagodniju, jednostavno stoga {to uglavnom naru~u-

23


jem rukopise i prevode, i nekako ostajem po{te|en od trasha. Bilo bi dobro da Vasa govori o toj strani svog rada, kako je raditi sa onima koje èle da budu spisateqice na na~in Mir Jam...

Vasa Pavkovi}:

Mislim da je lak{e raditi sa ènama, nego sa mu{karcima. Mo`da je to zato {to imaju jednu-dve kwige. Ono {to je meni inte-resantno je to, da, kad donesu prvu ili drugu kwigu, ve} govore o tre-}oj, na kojoj je rad ve} odmakao. Zna-~i da o~ito vole da objavquju. Ugla-vnom, ène dolaze sa spremnim ru-kopisom. To, naravno, vaì za ove o kojima Mihajlo govori, a ne vaì za pisce tipa Velmar-Jankovi}. Vrlo je interesantno da su one stalno u nekim projektima. Jedan su zavr{i-le, ali je drugi daleko odmakao. Ne-osporno su vredne, a izdava~i to

vole. Obratite pa`wu, kad u|ete u kwiàru, vi }ete videti 30 do 40 kwiga ̀ ena - pisaca. @ene su i kupci koje ulaze u kwiàre, traè auto-rku koju ve} poznaju...

Mihajlo Panti}:

A sa kakvim rukopisima one dolaze kod urednika?

Vasa Pavkovi}:

Postoje one koje su svesne svog talenta i donose zanatski korekt-ne rukopise. Ali, zapawuju}e je, da me|u novinarkama ima pisaca koji donose potpuno nesre|ene rukopise. One, ustvari, rukopis donose sa o~ekivawem da }e ga urednik srediti. Pritom prihvataju sve {to }e na wihovom rukopisu biti ura|eno. Samo da kwiga {to pre ugleda sve-tlost dana. Ako im ja kaèm da rukopis ne vaqa, onda sledi onaj odgo-vor tipa - Vi ste mu{karac i ne moète to razumeti.

* * *Vasa Pavkovi}:

24

ûvari ènskog pisma: Mihajlo Panti}, Qubica Arsi} i Vasa Pavkovi}

Za{to ja kaèm, vreme }e prosejati? Ako pogledamo odli~ne ka-taloge koje su nekada imali Nolit, BIGZ, Prosveta... vide}emo {ta je ostalo iz tzv. visoke umetni~ke kwièvnosti od 20 kwiga koje je objavio BIGZ pre 15 godina, vide}emo da 18 kwiga nije opstalo. Opstale su dve kwige koje su te godine objavili jako dobri pisci, a sve ostalo je nestalo. To }e se isto desiti i sada. Nema razlike. Mislim da je mnogo ve}i problem od ove ènske kwièvnosti koju ~itaju tako|e ène, jer one sva{ta ~itaju, jer su radoznalije od mu{karaca, ali je mnogo ve}i problem to {to su neki vrlo va`ni kriti~ari iz moje generacije napustili aktivno pisawe o kwièvnosti i neku, da kaèm, higijeni~arsku ulogu. A sa druge strane, problem je {to mladi kriti-~ari, me|u kojima ima vrlo kvalitetnih, {to nemaju prostora gde da pi{u. Politika, ja mislim ve} {est, sedam godina, nije promenila kriti~ara i ne samo Politika, drugi su ~ak ukinuli prostor, rubriku namewenu kritici. To je katastrofa za na{u kulturu. Velika opasnost po na{u kwièvnost je tzv. zavi~ajna struktura kriti~ara koja isti~e samo jedan vid kwièvnosti i afirmi{e ga pomo}u visoke kwièvne nagrade. Tako da se vrlo va`nim kwigama Milene Pavlovi} i Gorana Petrovi}a pretpostavqaju mnogo mawe va`ne kwige zavi~ajnih pi-saca.

Na taj na~in, onda jedan pesnik, npr. Nogo, dobije tri nagrade, \o-go dve, Tohoq dve, Brati} dve i kada se to sabere to je deset do dvanaest priznawa, koja bi mogla da podeli i desetak pisaca. To se sistematski radi. Distribucija nagrada se vr{i vrlo organizovano. Od malog broja kriti~ara koji idu od ìrija do ìrija. I mnogo ve}a opasnost od kwiga ovih novinarki koje sam naveo, koje ìve samo jednu sezonu kao kwige Danijele Stil, je pojava koju sam upravo opisao. Ta pojava se predstavqa kao na{ nacionalni interes, a to uop{te nije ta~no. Jer to je neka vrsta pokrajinske kwièvnosti, da se ne laèmo. Ti qudi koji dodequju nagrade ne prate kwièvnu scenu uop{te. Oni samo arbitri-raju od nagrade do nagrade i kre}u se u zavi~ajnom krugu, pa tako ispada da na{a kwièvnost ima dva do tri pisca.

Divna Vuksanovi}:

Meni je vrlo interesantno ono {to je Mihajlo pomenuo, tre{ kao kulturni fenomen, ako sam ga dobro shvatila. Koliko je taj tre{, kad je u pitawu ènska kwièvnost, marketin{ki primenqiviji? I boji vi{e duh vremena u smislu vremenske aplikabilnosti, pa ~ak kulturne aplikabilnosti. Recimo Gri~ka vje{tica je, ~ini mi se, pro{le godi-ne u Hrvatskoj postala povod za organizovawe posebne kulturne rute kojom se {eta po Zagrebu. Izme|u ostalog, turisti~ka atrakcija, pri ~emu su angaòvani savremeni kulturni alhemi~ari koji su trebali da naprave te napitke, ba{ tako da oni imaju nekakav poseban vizuelni

25


efekat na posetioce. Mihajlo Panti}:

Zaista zanimqivo, ali, ko bi recimo, mogao da napravi neku sli~-nu rutu sa Krleìnim Zastavama? To je, pre svega, malo ko pro~itao, to se ~ita najmawe dva meseca, i ta kwiga nije u{la u kolektivnu svest, ona se ne moè svesti na bilo kakvu fabulu, ona se ne moè vratiti u stvarnost ili materijalizovati u turisti~kom bedekeru. Jednostavno, integral te kwige prevazilazi stvarnost. To bi moglo da ko{ta kao Gospodar prstenova, sva tri nastavka. Ali, ne{to je tu, Divna, va`ni-je. Mu{ka literatura ima druk~iji tip verifikacije. Ona se usposta-vqa unutar akademskih a ne javnih poredaka pa stoga nemamo nijednog pisca kojeg bi mogla da uporedi{ sa jednim od ovih pisaca koje je Vasa pomenuo. Hajde, reci mi jednog. Mo`da Momo Kapor, ali sa svojim rani-jim kwigama?

Divna Vuksanovi}:

Recimo, kada su u pitawu kulturne rute, postojala je ruta Napo-leonovim stazama, ali u kwièvnosti su to, izgleda, ̀ enski reperi.

Vasa Pavkovi}:

Evo {ta je na{a potencijalna opasnost. Vi imate na{eg kolegu Lasla Bla{kovi}a koji je objavio roman ,,Svadbeni mar{". Ta kwiga nije udostojena nijedne nagrade. A za deset godina Vitalovu nagradu nije dobio nijedan pisac iz Vojvodine. Nisu to naivne stvari. Ko se danas se}a Straha od zvona, Radosava Brati}a? Dobio je tri nagrade za tu kwigu. A kad sam ja napisao u NIN-u da je to kwiga za koju ja ne razumem za{to ima tako veliki uspeh, jer nisam Hercegovac, oni su me pitali {ta mi je. Ko to danas pomiwe ovu kwigu kao va`nu? Ja sam ~i-tao kwigu. Ima dve dobre pri~e i mo`da je to dovoqno. Ta kwiga je iza{la u Srpskoj kwièvnoj zadruzi, u Kolu. Koji na{ pisac iz gene-racije 80-tih ima kwigu u Kolu. I kome je to uop{te ponu|eno? Da li Milutin Petrovi}? Ne. Da li Radovan Beli Markovi}? Ne. Tako stoje stvari. A ènska kwièvnost je jedna vrsta vrlo dobre kwièvnosti koja osloba|a i ènsku publiku i ènske pisce. Iz tog mno{tva od 30 ovih ̀ enskih pisaca, mo`da }e samo dve ili tri autorke u}i ovde...

* * *

Mihajlo Panti}:

26

Ono {to ène pi{u lak{e je prevodivo na govor medija, sceno-grafija je sobna, mu{ki pisci uglavnom pi{u Rat i mir, Seobe i Deobe. A ènska scenografija je kamernija. Ne moè se roman Na Drini }u-prija svesti na brend kise-le vode. E, sad za{to svi ko-nstatujemo ekspanziju èn-skog pisawa. ̂ ini mi se, iz-me|u ostalog, zato {to je ènsko pisawe saobraè-nije duhu na{e epohe. Wome se hrane mediji, mediji hra-ne wu. I ko sve to konzumi-ra. Ve} sam rekao, ponajvi-{e ̀ ene, uglavnom ̀ ene, sa-mo ̀ ene.

Qubica Arsi}:

A za{to ne bi na Na Drini }uprija tako|e mogla da ima svoju ko-notaciju modernosti?

Mihajlo Panti}:

Misli{ ona scena nabijawa na kolac?

Qubica Arsi}:

Pa ne mora ta, postoje druge scene... Zna{ u ~emu je tu problem? Postoji tzv. ozbiqna literatura. To je neka literatura mrtvih pi-saca koja pripada lektiri i kojoj se mi klawamo. I postoji ne{to {to je kao ta literatura velikih medija. I onda se, na primer, u ovom slu-~aju, po{to je ve}ina ̀ ena koja pi{e te petpara~ke romane, u odnosu na one koje pi{u intelektualci, onda se to celokupno ̀ ensko pismo svodi na te ̀ ene. Kad kaù ̀ ensko pismo misle na Vesnu Radusinovi}, na ovu, na onu. Kad se kaè ènsko pismo niko ne misli na Svetlanu Velmar Jankovi}.

Mihajlo Panti}:

To je lak{i put i to je na~in da se diskvalifikuje ono {to je tako-|e vredno. Mislim da kod radikalnijih feministkiwa, koje nisu kri-ti~ari nego ideolozi, i to prili~no rigidni ideolozi, vidim jedan

27


U~esnici okruglog stola u {etwi Ni{kom bawom

animozitet prema spisateqicama koje odbijaju da se deklari{u. Tako po~iwe svaki fa{izam. Ako je danas mahom svima priznato pravo da pi{u onako kako èle, ne znam zbog ~ega bismo to pravo uskra}ivali spisateqicama koje pi{u u mu{kim kodovima. Ako se smatra pohval-nim to {to Bora Stankovi} ili David Albahari pi{u u ̀ enskim kodo-vima, za{to bi se Margaret Jursenar, Qudmili Ulickoj ili Svetlani Velmar Jankovi} osporavalo pravo da svet opisuju mu{kim tipom dis-kursa, {to, tako|e, moè biti samo privid, manevar, duplo dno wihove adaptacije na mu{ki poredak sveta.


To je ta strategija subkulture, taj ènski tre{. Postoji pojava simulacije ènskog rukopisa, ~ak se ènskim imenima potpisuju mu-{karci...

Mihajlo Panti}:

Voleo bih da ovaj skup prepozna ~iwenicu da me|u srpskim pis-cima, mu{karcima, postoji niz zna~ajnih imena koji pi{u i ènskim pismom. Naglasak je na ovom i, jer je, kako rekoh, pisawe neprestano preobraàvawe, neprestana promena pola. Na primer, Boru Stanko-vi}a smatram prvim piscem ènskog principa u modernoj srpskoj prozi. Rastko Petrovi}, Ki{, Albahari, Jovica A}in. Moram re}i da to smatram vrlo va`nim, i to me, u krajwu ruku, intrigira, i kao pri-poveda~a i kao kriti~ara, i kao antologi~ara. Evo primera. Sve anto-logije srpske pripovetke koje sam pravio bile su mu{ke, ne zato {to sam tako hteo, nego zato {to nam je tradicija mu{ka, epska, jaka, heroi~ka, i tako daqe. âk i kada sam se iz sve snage upiwao da prome-nim taj standard ostajao sam na svega nekoliko ènskih imena. To, naravno, moè imati veze sa tekstualnim travestitstvom, premda ja mi-slim da tekst ne moè biti diferenciran polom onoga koji pi{e. Svako od nas moè da napi{e ne{to u onom drugom gramati~kom rodu. Nego je distinkcija u onome {ta se i kako projektuje u tekstu.

Divna Vuksanovi}:

... Ja sam, jednom prilikom, sa svojom pri~om u{la u zbornik gej -literature, i mislim da je tu, pored mene, bila zastupqena jo{ samo jedna èna. Interesantno mi je bilo kako su urednici do{li do mene, jer je uglavnom to bio zbornik mu{kih tekstova namewenih mu{kar-cima gej - orijentacije, sa dve ène koje su o~ito tematizovale lezbij-sku, odnosno gej - problematiku. Interesantno je bilo "pakovawe" tog

28

zbornika. Upakovan je bio u ènske ~arape. U pitawu je bio specifi-~an projekat i interesantno je sa stanovi{ta socijalnog konstruk-tivizma, da li se kwièvnost uklapa u odre|ene ideolo{ke, metodo-lo{ke, strate{ke pozicije i projekte u smislu pitawa da li se ona pro-dukuje kao takva ili je ona neka vrste teorijske produkcije post-fes-tum u odnosu na samo stvarala{tvo.

Mirko Demi}:

MILKA @ICINA - PARADIGMA SPISATEQICE DVADESETOG VEKA

Previ{e je te{ko videti sebe mrtvacem.Ne}u da se poniàvam neobjektivno{}u.

M. @.

Ne vidim u na{oj literaturi paradigmati~niju sudbinu, a vezanu za na{u temu, od sudbine Milke @icine (1902, Prv~a kod Nove Gra-di{ke - 1984, Beograd), paradigmati~niju kwigu od wene kwige Sve, sve, sve, {tampane pro{le godine u izdawu Srpskog kulturnog dru{tva Prosvjeta iz Zagreba.

To je vaqda uvek tako, i nije svojstveno samo na{oj kulturi, da do-bre i va`ne kwige uvek pro|u gotovo nezapaène, prepu{tene slu~aj-nom pomiwawu, potpuno ignorisane i pre}utane.

Takve se kwige, po pravilu, uvek {tampaju u malim izdava~kim ku}ama - u ovom slu~aju daleko od matice, u Zagrebu, bez medijske podr-{ke i bez mogu}nosti da bude dostupna velikom broju potencijalnih ~italaca. No, ne treba u toj ~iwenici traìti opravdawa; vi{e je nego sigurno da bi istu sudbinu doìvela i da je objavqena ovde, kod velikog izdava~a (kao {to se desilo sa Progutanim polemikama Vladana Des-nice, kwige koja svedo~i kako je jedan pisac vodio ogor~enu borbu za ~ast kwièvnog poziva protiv idelo{kih utvara, ~etvrt veka pre Ki-{a, objavqenim tek pre dve godine u Stubovima kulture). Ili se jo{ uvek novosti sa tzv. kwièvne periferije gledaju, pre svega, kao etno-grafske retkosti koje se lako `rtvuju zarad prosperiteta preovla-

29


|uju}ih kwièvnih tokova u matici?Kwiga Sve, sve, sve ima jo{ jednu nesre}u - do{la je u nedoba (ako

uop{te postoji dobro vreme za dobru kwigu). Iako pisana po~etkom osamdesetih godina - dakle, ranije nego mnoge va`ne kwige na{e ne ta-ko siroma{ne logorologije - ona izlazi 2002. godine, posle niza ratova u kojima smo mogli da budemo svedoci (kad nam sudbina ve} nije dodeli-la da budemo i direktni u~esnici) novih logora i novih egzekucija. Do{la je onda kada je tako te{ko definisani pojam kulturna javnost prosto pretrpan (a to zna~i i zasi}en) novim svedo~ewima i novim sve-do~anstvima.

***

Po|imo redom. Za Milku @icinu danas zna mali broj qudi, uglavnom posve}enika kwièvnosti, i oni znaju}i samo op{ta mesta o woj - a upravo u tim op{tim mestima i le-ì zamka, ravna nadgrobnoj plo~i spisate-qice o kojoj je re~. U raznim Pregledima i Istorijama kwièvnosti uz weno ime obavezno ide kamen koji je vu~e na dno za-borava, kao na primer: najzna~ajniji pred-stavnik proleterskog romana u pokretu socijalne literature, kako to stoji kod Dereti}a.

Uzmemo li ~iwenicu da su dva roma-na Milke @icine (Kajin put i Devojka za sve) tridesetih godina bili me|u naj~i-tanijim kwigama, kao i to da su prevedeni na nekoliko svetskih jezika, neminovno se name}u pitawa: [ta se to desilo sa tom

literaturom danas? Nije li ona tipi~ni predstavnik prolazanosti svih moda, pa i ~itala~kih? Da li popularnost doti~nih kwiga u jednom vremenu povla~i potpuno odsustvo interesa u nekom drugom?

Za literaturu Milke @icine nema interesovawa kod kwièvnih istori~ara i teoreti~ara. I wih interesuju, kao i ve}inu ~italaca, sa-mo popularni pisci wihovog vremena.

No, kwiga Sve, sve, sve poja{wava }utawe koje je skolilo Milku @icinu. Ona je ~etiri godine bila na robiji, a taj ̀ ig }e je pratiti do dana{wih dana. O robija{ici, dabome, nije bilo uputno da se pi{e; ni o wenim biv{im, ni o novim kwigama. Koliko samo gor~ine i patwe ima u wenom priznawu: Spoqweg podstreka za rad nisam imala. Atmo-

30

Mirko Demi}

sfera nije bila za rad. Naprotiv, sasvim naprotiv![ta zna~i to kriti~arsko -tako se vi{e ne pi{e - povodom wenog

tre}eg romana Drugo imawe, napisanog posle robije? Ni{ta drugo nego povla|ivawe kwièvnoj modi, ili, jo{ gore, izvr{ewu partijske di-rektive o izop{tenosti autorke.

Onda su do{le i druge kwige, tako|e pre}utane, Selo moje, sjajna lirska proza o spisateqi~inom detiwstvu. Do{la je i smrt, a posle we i nove generacije, po prirodi stvari neosetqive za nepravde ovakve vrste.

Da ironija bude ve}a, kwiga Sve, sve, sve izlazila je u obliku feq-tona u novosadskom Dnevniku tokom 1993. godine, one godine, dakle, kad mnogi, usred ratne histerije, nisu imali ni za hleb, a kamoli za novine.

***

Wena ìvotna pri~a je sjajan primer za jednu izuzetnu ènsku sudbinu dvadesetog veka. Ro|ena na selu, sa sedamnaest godina odlazi u beli svet, beskrajno radoznala, samouverena i odlu~na. Od Be~a, gde radi kao sluàvka, preko Hamburga, Pariza, Luksemburga, od ̀ ivota sa rudarima do druèwa sa poznatim qudima iz sveta umetnosti, prepuna bunta i levi~arskog zanosa bori se za radni~ka prava, do sobarice u beogradskom hotelu u kojem pi{e svoj prvi roman i donosi ga Veliboru Gligori}u, tada jednom od najve}ih kriti~arskih autoriteta; {tam-pawe u Nolitu, velik uspeh, druèwe sa najpoznatijim beogradskim levi~ariskim intelektualcima, novinarski posao, druga kwiga, rat, ìvot pod la`nim imenom u Banatu, oslobo|ewe, novi elan, agitacija za socijalizam, hap{ewe, robija, povratak (Kada se vratila, jedina koja se usudila da joj pri|e na ulici bila je Desanka Maksimovi}, daruju}i je - jabukom! To je za wu bila Desankina najlep{a pesma), poku{aj reha-bilitacije kroz pisawe romana ~ija je radwa situirana oko vaqaonice bakra u Sevojnu, kriti~arki muk i omalovaàvawe, rak i operacija, kwiga o svom detiwstvu, smrt - da bi posle dvadesetak godina bila ob-javqena wena se}awa sa robije...

Ono {to @icinu dodatno utemequje u svom vremenu, svakako je odnos prema ideologiji. Kako we prema ideologiji, tako i ideologije prema woj. @icina je tipi~na `rtva redukcionizma kojeg oli~ava ko-ketirawe sa ideologijom. Biti vojnik, u wenom slu~aju, leve orijen-tacije - zna~ilo je upravo od we biti okrutno ponièn robijawem, zatim joj se ponovo dodvoravati i kao protivuslugu imati apsolutno ignorisawe.

To je siè jednog monumentalnog romana o na{oj ̀ eni dvadesetog

31


veka.***

Ne moè se s pouzdano{}u tvrditi da je kwiga Sve, sve, sve - roman ili obi~na memoaristika; ona je ne{to mnogo, mnogo vi{e. To je delo veoma sloène strukture, prepuno takozvanih diskurzivnih praksi, kwiga u kojoj se neprimetno smewuju ̀ anrovi, pripovedni i vremenski planovi, ta~ke gledawa... Kwiga vrsne spisateqice o vlastitoj kalva-riji, spisateqice koja je to bila i pre stravi~nog isku{ewa robijawa. Ona, ta spisateqica, uzela je sebi u zadatak da se poku{a suprotstaviti pogubnom uticaju otrova se}awa, da razume {ta joj se de{avalo pune ~etiri godine; da ne traì razloge zbog ~ega se to desilo niti da optu-ùje, ve} da nesre}ni udes rekonstrui{e kwièvnim sredstvima, jedi-nim sredstvima koje poseduje.

Brojnim mu{kim svedo~anstvima ravnopravno se pridruùje i kwiga Milke @icine, svedo~anstvo koje je, ~ini se, itekako nedostaja-lo, dakle - ènsko svedo~anstvo, koje po snazi i ubedqivosti pripo-vedawa po mnogo ~emu prevazilazi ve}inu mu{kih sapatnika-pisaca. (Ta nesrazmera izme|u ̀ enskih i mu{kih svedo~ewa, izgleda, zasmeta-la je i Danilu Ki{u, koji je, ve} naru{enog zdravqa, putovao u Izrael da snima dokumentarni film Goli ̀ ivot.)

U toj svojoj izuzetnosti, paradoksalno, ova ènska kwiga Milke @icine pokazuje i dokazuje kako zlo nije samo mu{ka privilegija ili prokletstvo, ve} se i ono, kao i sve na ovom svetu, ravnopravno deli sa ènama. Dakle, potvr|uje postojawe ènske patwe, ali i ènske mon-struoznosti, konkretizovane u ̀ enskom logoru u Stocu.

Svedo~anstvo Milke @icine po~iwe na mestu gde bi ga mnogi za-vr{ili. Ona rezignirano konstatatuje da Dante ni{ta nije znao dok je opisivao Pakao, da to {to je pisao pripada literaturi, jer nije bio u ~uvenoj Osamnaestici u zatvoru Glavwa~a.

***

Tu ̀ ensku, umetni~ku izuzetnost odlikuje niz, naizgled nebitnih detaqa, a u stvari upori{nih ta~aka posledwe odbrane qudske jedinke pred silama koje nastoje da je ponize i potru.

Prepoznatqiva ènska strategija definisana je sentencom: - Pobe}i u svoje ludilo, da se ne bi zaista poludelo! Ona, bojkotovana, stoji ~itavu no} uz zid i, u glavi, pi{e - pri~e!

Najpre je to ptica - {eva - koja dole}e preko zatvorskog zida, no-se}i u kqunu to ìvotodajno zrno slobode. Zato~enica bi, uz sve rizi-ke, prona{la oblutak koji u svom wegovom savr{enstvu postaje weno vlasni{tvo i najve}a tajna, pa Dedak, vrh brega koji joj sau~esni~ki

32

namiguje, proviruju}i preko teskobnog zida iznad kojeg, nad nepokrive-nim ~etvorokutom bolelo je slobodno nebo. U nekoj drugoj prilici to je ̀ uta ruà u zatvorskom dvori{tu, ili scena sa vrapcem koji napada i osvaja lastavi~ino gnezdo na plafonu paviqona, ili iskren i pover-qiv razgovor sa pirevinom koju po kazni ~upa; ili uìvawe u ti{ini koja se u logoru javqa samo nedeqom popodne, kad, za trenutak, prestaje nesnosna derwava nad glavom; pronalaèwe tragova qudskosti u zatvo-renicama koje je kiwe (a ti tragovi se naziru pri svakom smawivawu najja~eg intenziteta zlostavqawa), pa sve do vagon-restorana, pri po-vratku sa robije, u kojem su joj qudi mili i dragi samom ~iwenicom {to razmewuju re~i i ne kidi{u na wu.

***

Retki ocewiva~i ove kwige @icini s pravom pripisuju upotrebu i nekih postmodernih strategija (u svim dobrim kwigama se to moè prona}i!); od samog naslova kwige, preko sna u kojem se likovi iz wenih papira, zateklih prilikom hap{ewa, bune zbog na~ina na koji su prikazani, pa do jezive scene koja donosi izvedba ̂ ehovqevog Ujka Va-we u zatvoru u kojem zatvorenice-glumci me{aju tekst drame sa vlasti-tim ̀ ivotima.

Naàlost, neki su tu kwigu krstili - sasvim profesorski - kao himnu opro{taja zlu ~oveka ~oveku u ime ideologija XX veka i spomeni-kom duboke vere u ~oveka i pra{tawe...

Nije to, naravno, nikakva himna niti vera; {ta }e jednoj starici himna bilo kome i bilo ~emu, vera u bilo koga i bilo {ta? Ta kwiga je rezultat stravi~ne borbe sa sobom i u sebi, borbe protiv }utawa (kako onog unutra{weg, tako i spoqa{weg). Rezultat sraza jednog vanrednog spisateqskog dara i svemo}nog Principa Zla.

Jedna separatna pobeda u op{tem Porazu.

***

Ova tu`na zaostav{tina, sna`no svjedo~anstvo i gorko zave{-tawe, kako re~e Drago Kekanovi}, pisana je petnaest godina po izlasku sa robije. Vi{e se nije moglo dràti u sebi. Motivi za pisawe @icini nisu bili honorari, èqe urednika i izdava~a, prijem u Akademiju, slava i privilegije ({to je danas ~est slu~aj), ve} iskqu~ivo borba sa sobom i materijalom u sebi i pred sobom. No, pisawe ne~ega za {ta gotovo da ne postoji verovatno}a da }e ikad biti {tampano - nije je su-novratilo u ponore proizvoqnosti i jeftinih konstrukcija. Napro-tiv. Odgovornost za napisano samo je pove}ana.

Za razliku od dana{weg trenutka, kada se produkuje - nazovimo je


33

tako u nedostatku preciznije odrednice - naruxbinarska kwièvnost: diktirana modom, ukusom prose~nog ~itaoca, hirovima urednika i interesima izdava~kih ku}a. Traè se (i nalaze) pisci koji rade udar-ni~ki, objavquju}i svoja genijalna dela iz godine u godinu, tako da ih ni najuporniji ~itaoci ne mogu pratiti, dela koja, kako se brzo pi{u, tako se brzo i zaboravqaju, jer ne doti~u ni svoje tvorce, a potom ni svoje ~itaoce. To nedoticawe, izgleda, odgovara obema stranama. Mediji su tu samo da cementiraju dato stawe.

***

U na{oj literaturi Milku @icinu zami{qam ba{ onakvu kako je samu sebe opisala Marku Nedi}u - kako sa nekog bureta agituje radni-cima na{eg porekla u okolini Pariza, a oni je prekidaju ve} u prvoj re~enici:

- E, ne}e nam vaqda sukwa pamet soliti!No, ona nastavqa misiju sa svog bureta uz jo{ ve}u upornost, upr-

kos svemu i uprkos svima, i na kraju pridobija publiku. Bar najboqi i najosetqiviji wen deo.

Vladimir Kopicl:

STVARALA[TVO @ENA - [IREWE ILI SU@AVAWE KRUGA

BEZRODNOST ARTEFAKTA: PISMO UMRLE BOGIWE

pi{em nekakvo pismo,ne znam kome ga upu}ujem.

Nata{a @iòvi}

Kad pre|e stotine kilometara da bi ne{to rekao, kriti~ar ili pisac, svejedno, ne treba da pri~a {ta misli. Mislio je on ve} dosta tokom putovawa, jer {ta drugo da radi sede}i, satima nepokretan i

34

nikom potreban, a sada, kad se zaustavio, kao svaki uqudan analiti~ar na zadatku, on svet treba da zapawi, {to nepoverqivim ~iwenicama, {to oko wih s a t k a n i m n e p o r e c i v i m ludorijama pisma.

To se daje direktno i to se zove prenos, fatum na{ega doba, hladno emfati~an, prozra~an, prazan, sav izvan spekulacije. Bez mi{qewa, bez misli. Jer - Kada ne govorimo direktno o telu onda kaèmo: ja mislim, ba{ kao {to ta~no govori, to jest pi{e Jelena Lengold. A on-aj ko je direktan, taj dopisuje te-lo, on ima {ta da pokaè. Na{e telo je jasno, ono je na{a tema. @ensko pisawe - krug, koji se sre}no suàva. Ne mora da se {iri, jer se davno ra{irio, sa pro{lim feminizmom kao dru-{tvenom potrebom {to sad je institucija, koja je uvek mrtva.

Ne mrtva Ema Goldman, ne Simon de Bovoar, ne mrtva Doris Les-ing ili Xilijen Bir, ali da mrtvo se}awe na osvajawe prava, jer to je sa-mo perfekat, lo{ oblik za prava mrtvih.

Da bude jednostavnije, evo i kqu~nih re~i, iz usta femino-Bogi-we kakva je Dona Haravej, iz Manifesta kiborga gde Nije samo Bog mr-tav, mrtva je i Bogiwa, kako to Dona kaè.

Femino-krug je prazan, ocrtan, ginekokratija - stvarna, od seksa do parlamenta, a svetu tehnike tehnika Rod vi{e nije Bog, niti Adam i Eva. Ma~ke, naravno, jo{ idu u raj, ali pogledamo li kako to one idu i {ta su po wihovoj pastirici Radmili Lazi}, koja to sigurno zna, odli-ke ènskog pisma u nas, vide}emo da ni pol (sex) ni rod (gender) vi{e nisu na vlasti. Jer ako pobrojimo po Radmili Lazi} kanonizovane oso-bine doma}eg ̀ enskog pisma, pa makar i pesni~kog, koje je izvesna avan-garda na{e kwièvne klase, a to su - wegova otvorenost, nelinearnost, fluidnost, fragmentarnost, polisemi~nost, nematifizi~nost, sklo-nost detauizirawu polnosti i pohvala trenutku, vidimo da smo i mi ma~o partizani sasvim fine seke, barem oni od nas kojima pol nije samo mio rod, a patria sav pomoz bog.

Prosta~ki re~eno - ènsko pismo je pisalo, pa se i ispisalo, tj.


35

Vladimir Kopicl

raspisalo, te danas na{om poetskom scenom u kojoj ìvi kvalitet tumara nad-polna bratija/sestrinstvo nalik onim ungendering islands Xilijen Bir, a povodom Defoa, uz napomenu za neupu}ene da tamo niko nije ni Robinzon, ni Petko: a deca su nam ipak prvoklasna, kada ih zovemo pesme. Zato i jesu pesme, pa htele one, ili ne htele, intenci-onalno ili post-intencionalno, da budu rodne ili bezrodne. Moderna devojka (~itaj pesnikiwa - V.K.) sedi ~vrsto na zemqi/na ~vrstom i zategnutom (tekstualnom - ibid.) dupetu, ba{ kao {to ta~no pri-me}uje Tawa Mandi} Rigonat, ali postmoderna (opet pesnikiwa), ~ak ve} incidentno, ume da sedi i na dva poetsko-subjekatski polna i rodna dupeta. Ba{ kao Nata{a @iòvi}, recimo, kad ve}u drugoj svojoj zbirci pesmica vrlo bipolarno peva: Izrezbarena sam i nakazna. Da ne bih plakao,/idiotski se cerim. Zvu~i, dakle, kao demanti onog privid-no rezolutnog stiha Lidije Dimkovske {to (anti) globalisti~ki veli: Pariz nam je uvek tako blizu ali nikad ovde, a zna~i mo`da i vi{e ako pristajemo na drugi bitan koan Done Haravej, {to zvu~i jo{ vi{e pozitivno deziluzionisti~ki, a post-poeti~ki sasvim mo}no, u samo pet malih re~i koje bri{u sve na{e skrivene tajne i glase sasvim pro-sto: I {impanze i artefakti imaju politiku - kaè nam sajber-dona, {to }e re}i da {impanze nismo a da ipak jesmo neka vrsta artefakata svojih artefakata, onih koji na sebe preuzimaju na{e rodne i druge aspekte a da nas i ne pitaju. Jer govor diktira nas, tekst nas pi{e a ne mi wega, makar da ̀ elimo, pa je sasvim svejedno da li si Ana Ristovi} ili Vlada Kopicl, ako zna{ da napi{e{ stihove poput onih da Na svakoj planeti/drema po jedna Lajka/koja ~ezne za buvama. Nema razlike, reklo bi se, sem {to je Ana zgodna post-devojka, ne recimo i ono moderna, dok je Vlada nezgodan ~emer-deka moderan kao post, od ~ega ni jedno za pisawe nije bitno kao neki G17 plus ili minus.

Patwa je privla~na (naravno - V.K.) ali mene ne zanima ni uìtak! - kako lepo stihom tvrdi Zorica Radakovi}, kao da je ba{ nije briga {to su u onoj divnoj pesmi Radmile Lazi}, gde Radmila Dragoj mami pi{e: Oti{la sam u dugu i dugu {etwu./ Lisice i veverice bi}e mi dru`benice sva imena/imenice ènskog roda, a od lovca ni traga. Sem ako neko zna kako se kaè mu{ka veverica, u koju bi se lovac mogao maskirati.

I - eto argumenta. Da se ne zavaravamo, dakle, i ne delimo, jer to zrelom pesni~kom svetu i ne prili~i. Na{a najboqa, svetski ve} sas-vim te~na poezija zrela je, aktivna poezija, i polno i bezbolno, pardon - bespolno, a weno uzbudqivo i naglo {irewe s prodorom uslovno ̀ enske scene dobar je prilog onom vidu suàvawa kruga u koji se prepoznatqi-ve perle re|aju i bezvoqno i voqno, da bismo dobili formu/formaciju o kojoj se rezolutno moè govoriti kao o ne~emu izvesnom, ako ve} i ne

36

trajnom. Jer, nadajmo se, da nikad ne}emo imati dovoqno vremena/ da opazimo znake starosti. U tome je/sva na{a snaga. To pi{e jedno ve} pomiwano devoj~e sa gorweg poetskog monstr-spiska ovog parakriti~-kog zastrawivawa, kao da ne zna za ono Liotarovo: Dok mi pri~amo sunce stari. A svako telo je sveto, jer ono je planeta - veli jedan mudar dromolog po imenu Pol, dok se ja nadam da sam telo na{eg dvodnevnog predmeta bar dotaknuo, makar i la`no blasfemi~no, ako mu se ve} nisam sasvim pribliìo. Nade tu, naravno, ima ali i ̀ udwa je lepa.

Nedostupne su sise maj~ine/a svemu {to je nedostupno vaqa te-ìti.To mo`da stvarno ne misli, ali stvarno pi{e nesta{na/nesta-bilna Nata{a @ivkovi}, ~as ona a ~as on. Na{a stalna briga je za-jedni~ka, a razbibriga - lepota. Ne drìmo se za re~, nisu lo{e ni ruke. One jo{ uvek pi{u, mu{ka i ̀ enska pisma. Po{tar je tema budu}nosti, a ~italac uvek ionako drema.

* * *

Mihajlo Panti}:

Ovo {to sada ìvimo ima mnogo odlika ènske pri~e. Recimo, mogu da me|u spisateqicama uo~im najmawe tri vrste poetike, a takva vrsta bogatstva te{ko je zamisliva kod mu{kih pisaca, mu{karci su robovi jakih tema i autoritarnog diskursa, oni uvek teè da oglase vaè}u istinu sveta, i da se upuste u trku za primat svoje istine. Mu{-ki pisci èle da budu dru{tveno relevantni, politi~ki relevantni, nacionalno relevantni, seksualno relevantni... @ene ne pretenduju, one pi{u... I zato je ovaj trenutak, mislim na stawe civilizacije, na-ravno, pre svega ̀ enski.

Divna Vuksanovi}:

To je mo`da iscrpqeno kao teorijska paradigma ali kao praksa izgleda da nije. Jer praksa pokazuje veliku razu|enost i demonstrira da je scena pisma zaista postala sce-na ènskih pisama. Tu se podrazu-mevaju, ne samo pismo du{evnih bolesnika, d e ~ i j e p i s m o i l i p i - s m o odre|enih mawinskih zajed-nica - recimo, homoseksualno pi-smo, kao


37

Divna Vuksanovi}

i neka etno-kulturolo-{ki zasnovana pisma. Za mene je borba za ènsko pismo, bitka za razli~itost. Ona je dobijena na takti~kom i na teorijskom planu, pri ~emu je bitno da paradigma mu{kog pisma, u tradicionalnom smi-slu re~i ostaje dominantna, a ova scena sa margine deluje suèno. Ako je mu{ko pismo, ustvari, pismo koje je vezano za smisao i smislenost, onda se postavqa pitawe na kojoj je osnovi izgra|ena ta razlika. Zna~i, ako nemamo smisao mi prakti~no nemamo jezik, u tradicionalnom smislu re~i, i zbog toga to ènsko pismo pokazuje ve}u fleksibilnost i proliferaciju u razli~itim medijima i jezicima. To je po mom mi{qe-wu wegov puni domet. Dakle, razlika koja radi u svim jezicima, ali i u jeziku kao takvom, pa otuda eklekticizam, razli~iti medijski diskur-si, ànrovski diskursi, odnosno razlike. Slede}a stvar je izmena para-digme, ne samo u pogledu diktata logosa, u psiholo{kom, pa ako ho}ete i u dana{wem marketin{kom smislu re~i, {to donosi jedan novi senzibilitet koji je zasnovan na emocionalnoj orijentaciji. Promi-{qawu stvarnosti koja je suprotna diktatu razuma, smisla i logike. Fiziolo{ki gledano, ova pojava vezuje se za dominaciju desne mo`dane hemisfere nad levom, zasnovana je na isto~wa~kom iskustvu i kultura-ma i, ustvari, na borbi da se izbalansira razumnost sa ose}ajno{}u i da i taj princip, uslovno re~eno, zadobije svoje utemeqewe, to jest da se, kako futurolozi tvrde, budu}nost vidi kao marketin{ki izme{ten san, zasnovan na ènskom tipu prepiske. To je zapravo novi vid kre-ativnosti, zasnovan na drugoj metodologiji, fiziologiji, na sasvim drugoj atmosferi, na razli~itom senzibilitetu. I za to se ne bore samo ène, ve} prakti~no svi mi osvajamo ponovo taj novi teren kulture srca, Malog princa, Blez Paskal, isto~wa~ke filozofije i teolo-gije... Sada je u veoma ~esto opticaju sintagma "oluja srca". A kako se to tradicionalno vezuje za ènski princip i za princip razlike, u ovom dobu po~iwe da uplivi{e taj i takav princip u sfere kwièvnosti. I ta izmena paradigme nije samo jezi~ka, nije samo otklon od smisla i od falocentrizma, ona je pomerawe ka novom vidu kreativnosti.

Vladimir Kopicl:

Kad se ve} ovakve pozicije zauzimaju, mi moramo ovu na{u pozi-ciju da posmatramo kao jedan kulturno-politi~ki problem. Mislim da nam predstoji veliki susret i sudar sa jednim novim drugim koji }e biti slede}i: Da je ènska pri~a zavr{ena, da je zapravo na talasu jedne alter-politi~ke podr{ke koja je dolazila iz dalekih centara misli i delovawa kulturne politike u svetu. Kod nas je podstaknut razvoj toga {to je drugo, pa u literaturi s po~etka 90-ih godina sve do danas, a tome

38

se, kao neki sekundarni talas prikqu~ila ova grupacija ̀ ena - pisaca- op{te-dru{tvenog smisla.

Me|utim, u najnovije vreme, mi sada imamo jedno novo veliko dru-go, a to je kwièvnost dijaspore. Mi sada imamo izdava~e koji su sprem-ni da rade trì{no i koji se specijalizovano bave objavqivawem pisa-ca iz dijaspore, pa pisac moè da za novac dobije, ne samo od{tapanu svoju kwigu, nego (od vrednih do bezvrednih) da dobije i svu prate}u aparaturu. Na primer, dva pogovora, plasman, obezbe|enu politi~ku refleksiju. To sve rade izdava~i koji imaju svoja imena, za to su pro-filisani, za to su sazdani, to im je jedini izdava~ki ciq i od toga lepo zara|uju, pa je to novo drugo, verovatno ta kwièvnost dijaspore u ne-koliko vidova.

* * *

Vasa Pavkovi}:

U poeziji su se vrednosti izjedna~ile. Recimo poezija koju pi{e Radmila Lazi} i poezija koju pi{e Du{ko Novakovi}. U prozi nije tako. Ubedqivija je razlika izme|u mu{karaca i èna. Interesantno je da oni najboqi ène-pisci, imaju nameru da budu pisci za sve. Ali, javqaju se vrlo ozbiqni mu{karci-pisci s namerom da pi{u za ène, jer smatraju da su one pravi ~itaoci. Mirjana Pavlovi}, recimo, ne pi{e za ̀ ene. Ili ja to ne ose}am. Ona pi{e generalno za sve.

* * *

Mihajlo Panti}:

SADA[WOST JE @ENSKA

Razgovor o, sociolo{ki re~eno, kwièvnosti koju stvaraju ̀ ene, {to se ne poklapa uvek sa kwièvno-kriti~kim pojmom ̀ enskog pisma - jer, kako je odavno potvr|eno, i mu{karci mogu pisati iz perespektive meke misli, to jest, slabog ili neautoritarnog subjekta, do~im i spi-


39

sateqice tako|e srazmerno ~esto zagovaraju koncept pisawa kao ogla-{avawa jedine mogu}e istine sveta - mora najpre po~eti od svojevrsnog

ra{~i{}avawa terena, budu}i da je tematizacija te va`ne oblasti sa-vremene kulture optere}ena nizom stereotipa, boqe re}i, poluistina koje se uporno kandiduju da postanu sveti zakoni. U tom smislu treba shvatiti i sve {to }u o ènskoj kwièvnosti re}i, a na tragu nekih dosada{wih uvida, objavqenih u kwigama Tortura teksta i Ogledi o svakodnevici.

Da je ovaj svet mu{ki, boqe re-}i, da je, kako hri{}anska, tako i mo-derna civilizacija predominantno mu{ka, tome ne treba nikakvih doka-za, istorija je mu{ka pri~a. Ali da je savremenost ènska, naro~ito u

kwièvnosti na dokazivawe toga st-ava treba potro{iti ne{to truda i vremena. Ukoliko je nekom dosadno da slu{a te dokaze odmah }u mu saop-{titi zakqu~ak: kwièvnost je da-nas u rukama èna. To {to kwièvni ìvot, sa svim institucijama koje ga ure|uju i sa svim pojavama koje ga prate, na àlost i daqe nije, ne pri-pada sferama poetike i estetike (a mene te oblasti najvi{e zanimaju), nego pripada politici i inerciji dugovekih kulturnih konvencija, ta~nije re~eno, kulturnom modelu koji se neupitno samoreprodukuje. Najpre malo brzog kwièvno-istorijskog podse}awa, a potom sledi i podrobnija dijagnoza onoga {to nam se zbiva...

Ako je, po tradicionalnim shvatawima, kwièvnost i u na{oj sredini kulturolo{ki i civilizacijski mu{ki posed (u XIX veku Srbi nemaju nijednu relevantnu spisateqicu, nekmoli onu koja bi stala uz bok Wego{u, Steriji ili Lazi Kosti}u - ko se danas se}a Milice Stoja-dinovi} ili Drage Gavrilovi}, prve na{e spisateqice novoga doba), u modernom dru{tvu dolazi do radikalnog preobraàja te konvencije. Jer, ukoliko se danas uglavnom pi{e za ène, ako je literatura zaista zavo|ewe ili potencijalni vid qubavi, takore}i - qubav u izgledu, komprimovani eros, i ako su ène najboqi, mo`da i jedini preostali ~itaoci, onda je vi{e nego umesno pitawe za{to ̀ ene ne bi bile i glav-ni pisci. @urim da {to pre kaèm: naj~itaniji, najomiqeniji, naj-popularniji i, za{to da ne, najvredniji savremeni srpski pisci naj-

40

Mihajlo Panti}

~e{}e jesu - ̀ ene. Bilo je krajwe vreme.Prva polovina XX veka u srpskoj kwièvnosti, gledana sa ̀ enske

strane, proti~e u znaku dva velika, uprav, najve}a ̀ enska imena dosada-{we srpske kulture: Isidore Sekuli} i Desanke Maksimovi}. Prva je izvanredan esejista, sa nesravwivim uticajem na svekoliko ovda{we promi{qawe kwièvnosti i, uz to, vrlo zna~ajan prozni pisac, a druga je veliki pesnik, pa i ne{to vi{e od velikog pesnika, mitska figura, nacionalni bard, {to je za epski kodifikovanu kulturu, kakva je srp-ska, signal koji ukazuje na wen dubinski preobraàj. Ako su nacio-nalna pesni~ka imena u XIX veku Wego{, Branko ili Zmaj, u XX veku je to mesto, pre svih mu{kih imena, sebi i sobom posvetila upravo Des-anka Maksimovi}. Uz Isidoru Sekuli} i Desanku Maksimovi}, kada je re~ o prvoj polovini veka, stoje i nezaobilazna esejistkiwa Anica Savi} Rebac, kao i Milica Jankovi}, Danica Markovi}, Jelena Spiri-donovi} Savi}, Ksenija Atanasijevi} i druge.

Me|utim, tek u drugoj polovini veka, a naro~ito u wegovoj posle-dwoj ~etvrtini, dolazi do izrazitijeg rasta ènskog pisawa. To pi-sawe, ima tome petnaestak godina, prati i odgovaraju}i, teorijski raz-vijen koncept ènskog pisma. Bez obzira na to {to u svojoj radikalnoj, mu{kara~koj varijanti, teì ideologemskoj, pa i ideolo{koj hipostazi ènskog pogleda na svet, taj koncept je zna~ajno, ako ne i presudno korigovao poeti~ka kretawa savremene srpske kwièvnosti. @ensko pismo, kada je doista ènsko, podriva autoritarnost i arbi-trarnost mu{kog uvida, koji èli da dominira i da vlada. Ta mo} podrivawa, odnosno, skretawa sa kulturnom inercijom zadate staze, kada je uobli~ena na odgovaraju}i esteti~ki na~in, daje srpskoj kwi-èvnosti jedan novi kvalitet. Kwièvnost, naime, vi{e nije tran-smisija odre|ene, unapred zadate ideje, ovoga ili onoga tipa, od zabave do politike, ve} je nastojawe da se svet svedo~i u jeziku na na~in koji nije samo i pre svega funkcionalan, vezan za neku ulogu. Spisateqice poput Svetlane Velmar Jankovi}, Vide Ogwenovi}, Milice Mi}i} Dimovske, Mirjane Pavlovi}, Radmile Lazi}, ili prerano oti{lih Biqane Jovanovi}, Judite [algo ili Bobe Blagojevi}, uz ceo niz imena koje ~ekaju ili potvrdu ili realizaciju sopstvenog talenta, oformile su u dana{woj srpskoj kwièvnosti celo jedno krilo koje, prvi put u istoriji, vi{e nije u mu{koj senci. Sledi pri~a o tome.

Mora da je veoma zanimqivo biti ̀ enski pripoveda~ u ovda{wem tipu kulture. Najpre zato {to se u srpskoj kulturi, po neupitnom obi-~aju, politika, vo|ewe rata, rad u rudniku i pri~awe pri~a smatraju ~isto mu{kim poslovima. U takvom kulturolo{kom koordinatnom sistemu, u kojem je - o zablude! - centar i daqe u prividnom posedu mu{-


41

karaca, ène samo naizgled stoje po strani, i pi{u, svakojako, ali pi{u. I da cela pri~a bude jo{ zanimqivija, kwige koje pi{u i pot-pisuju ènski autori danas su i naj~itanije i najpopularnije u srpskoj kwièvnosti. Dakako, ~itanost, popularnost i, posebno, estetska vre-dnost, nipo{to nisu sinonimi, mada se uzajamno ispomaù.

Sude}i prema ~itanosti i popularnosti, sasvim suprotno od tradicionalnog i akademskog rasporeda snaga, ène su preuzele savre-menu srpsku kwièvnost. I to podjednako kao pisci i kao ~itaoci. Drugim re~ima: pisac koga prihvati ènska publika ima puno oprav-dawe za negovawe sopstvenog psihoterapeutskog privida kako je to {to pi{e nekome ipak potrebno a takav pisac je, sasvim o~ekivano, u ovda{wim prilikama naj~e{}e spisateqica. Ostavimo po strani izna-laèwe odgovora na pitawe da li ̀ enska publika - sigurno najbrojnija i najkompaktnija publika, a, mo`da, kako ve} rekoh, danas i ovde i jedina preostala - ~ita ènske pisce zbog solidarnosti, zbog traèwa saglasnosti iskustva, zbog podudarnog, polom i karakterom uslovqenog vi|ewa sveta ili, mo`da, iz najdubqe potrebe za razmenom emotivnih i mentalnih energija u prete`nijem, a socijalno potisnutijem delu popu-lacije. Verovatno je sve to u igri, s tim da se odnosi i zapremine pobro-janih uzroka stalno mewaju u laboratoriji ̀ ive svakodnevice.

Neko ènsko delo postane bestseler mo`da samo zato {to je spisateqica imala teàk ìvot pa se o tome dirqivo ispoveda svojim dru`benicama osetqivim na patwu, a neko opet iza|e na glas sa svojih istinskih umetni~kih vrednosti. O tome za{to ̀ ene ~itaju ̀ enske pi-sce pi{u se kwige, vode se rasprave koje ~esto zavr{avaju u ekstremnoj ideologizaciji teorijskih stanovi{ta i upra`wavaju se vrlo ozbiqne studije, motivisane potrebom da se sistematizuje, protuma~i i pre-ispita priroda ènskog sveta u mu{kom svetu, a odgovori su, kao i u svakoj duhovnoj disciplini, ukoliko su pravi, uvek relativni. Bilo kako bilo, ako neko danas u srpskoj kulturi uop{te ~ita sa àrom i sa gotovo fanati~nim interesom, onda to ~ine ène. Ako na nekog kwi-èvnost istinski deluje snagom i sugestivno{}u izgovorene re~i, onda je takva ciqna grupa gotovo iskqu~ivo sastavqena od ̀ ena. Me|u dana-{wim studentima kwièvnosti devet desetina su ̀ ene. Pa za{to onda i proizvodwa kwièvnosti, servis tekstualnosti i izvo|ewe kri-ti~ko-interpretativnih kwièvnih radova, aplikacija i adaptacija ne bi sasvim pre{li u ènske ruke. U stvari, nema potrebe za ovakvom vrstom retori~ke relativizacije, sve to je ve} realnost, izuzmemo li po pravilu konzervativne institucije koje spoqa izgledaju kao mu{ke tvr|ave, a iznutra su, zapravo, posledwe enklave iluzija o navodnoj mu-{koj superiornosti ove ili one vrste.

Raspored zvezda na astrolo{koj karti dana{we srpske kwi-èvnosti vrlo je ̀ enski: ponavqam, sada{wost je ̀ enska. Moglo bi se

42

re}i kako u posledwoj deceniji XX veka, pod sna`nim uplivom kata-strofi~nih dru{tvenih promena, ali i usled enormnog rasta ènske kreativne produkcije, srpska kwièvnost intenzivno mewa svoj poeti-~ki lik i vr{i, sobom i u sebi, radikalno preispitivawe doju~era{-wih sistema vrednosti. Ako su Isidora Sekuli} i Desanka Maksimo-vi} bile tek dva relaksativna, i to vi{e mitsko-rajska nego produkti-vno deluju}a ogranka na mu{kom rodoslovnom stablu istorije moderne srpske kwièvnosti (nisam ~uo nijednog pesnika kako govori da je na wega presudno uticala neka pesnikiwa iz tradicije), dana{we kwièvne prilike potpuno su u znaku ènske subverzije i inverzije. Raspon ènskog pisawa naprosto fascinira: od ~istog trash-a koji se nikako ne moè reciklirati - a u koji ulaze prozni inventari mu{kih skalpova, biografije slavnih srpskih sifraètkiwa, fa{istoidna pseudoteorija, pornografija na ènski na~in i ènskom rukom, te nezaobilazni lirsko-politi~ki dnevnici i srce drapatelni romani o tome kako je ènama te{ko, koje bez minimuma kriti~nosti, kao da {tepaju na {iva}oj ma{ini, proizvode spisateqice ~ija bi imena unakazila ovaj tekst pun qubavi i naklonosti za ènske stvari - do istinski nadahnutih, umnih, zavodqivih, eroti~nih, duhovitih, lucid-nih i, na prvom mestu, blistavo napisanih stranica sve brojnijih pri~a i romana - to je danas ̀ ensko pisawe na srpskom jeziku, prema kojem, ako }emo pravo, celomudrenost i nacionalno-istorijsko-politi~ko-et(n)i~ka ogovornost pisaca sa mudima deluje kao brqavi {(vr)akopis umi{qenih arbitara i hroni~ara, dobar samo kao efikasan lek protiv nesanice.

@ene su preuzele kwièvnost, i to je gotov fakat. Wih nema u pri~ama oko raspodele kwièvne i politi~ke mo}i, a i {ta }e im to kada imaju publiku i kada znaju za{to pi{u i za koga pi{u. Ovda{we spisateqice uop{te nisu nervozne {to ne dobijaju mnogo nagrada, osim onih koje su specijalno wima namewene; nema potrebe za nagradama kada u bibliotekama na wihove kwige morate ~ekati po nekoliko nede-qa. O izve{tajima kwiàrske mreè ne treba ni govoriti: uglavnom la`ni ili barem ve{to isfrizirani, ti izve{taji su pouzdano ta~ni jedino u podatku da se najvi{e kupuju kwige ènskih pisaca. Pri tom, poeti~ka razli~itost me|u ènskim piscima ne indukuje uzajamnu netrpeqivost, kakav je slu~aj u mu{kom delu srpske prozne filhar-monije u kojoj, u isti ~as, basovi drmaju kolo, udaraqke vaqaju roken-rol, a violine nerviraju sluh kejxovskom atonalno{}u. Kod spisa-teqica je sve druk~ije: ènski svet doista ~ita, a tek kada ~itate, i samo tada, uvi|ate da u kwièvnosti niste na hipodromu i da u toj umetnosti ima mesta za sve na~ine pisawa jednostavno zato {to postoji bezbroj razli~itih ~itala~kih afinititeta i ni{ta mawe razli~itih


43

na~ina ~itawa. I ni~ija voqa i ni~ija prisila ne mogu uticati na imanentnost te razli~itosti. Ona qubiteqka kwiga koja voli sledbe-nice Mir-Jam te{ko }e prihvatiti depresivnu i radikalnu kriti~-nost jedne Biqane Jovanovi}, ali }e sasvim lepo pro~itati wen roman Pada Avala. A pobornici (etimologija sve govori: pobornici) Dobri-ce ]osi}a, sa jedne, i Svetislava Basare, sa druge strane, ve} su odavno u aqkavo iskopanim rovovima i gledaju se jedino preko ni{ana.

Naj~itaniji srpski pisci danas su ène. Bez obzira na to {to neki od ènskih bestselera - zbog predvidqive fabulacije, to jest, zbog dramaturgije mawe ili vi{e ve{to doziranog ki~erskog rastvora, otprilike kao u aktuelnim TV-sapunicama, kao i zbog mehani~kih od-nosa izme|u lo{e ocrtanih likova, a najpre zbog neinventivno upo-trebqenog jezika - nikada ne}e u}i u red dobrih kwiga, treba respekto-vati ~iwenicu da su upravo takve (ènske) kwige najvi{e ~itane. Pa i to je ve} ne{to: boqe ~itati bilo {ta, nego ni{ta. Na kraju krajeva, od tih kwiga se, mo`da, kre}e prema nekom boqem i zahtevnijem {tivu, a poneki pisac-po~etnik moè se, pretpostavimo, na wima nau~iti kako (ne)treba pisati. Jer, ako èlite bestseler danas i ovde, morate ispu-niti sve pobrojane negativne uslove. Tome nisu krivi pisci ve} op{te stawe duha vremena, a bogme i priroda i nivo masovne ~itala~ke kultu-re, ukoliko ona postoji. A ako postoji, sam sebi sam dosadio sa tim ponavqawem, onda je i ta, masovna ~itala~ka kultura, uglavnom ̀ enske prirode.

Me|utim, i vrlo ceweni savremeni srpski pisci, pisci mainstre-am-a, tako|e su ène. Kwige Svetlane Velmar-Jankovi} i Vide Ogwe-novi}, na primer, imaju i publiku i umetni~ki kvalitet. I prozni stil Gordane ]irjani} vrlo je kultivisan, wime se zatomquje gor~ina opisanog iskustva. S druge strane, neke od najsubverzivnijih kwiga ove kulture posledwih godina potpisale se ̀ ene, recimo Qiqana \ur|i}. U pripovednoj eksperimentalnosti koja je vrlo ~itqiva, {to je gotovo presedan, odavno predwa~i i ne posustaje Mirjana Pavlovi}. Biqana Srbqanovi} je, uz Du{ka Kova~evi}a, danas najprovokativniji srpski dramski pisac. A ne bih hteo da zaboravim ni jednu Jaru Ribnikar. I tako daqe. Hitam prema zakqu~ku koji sam ve} izrekao: ̀ ene predwa~e, ne iz razloga programske proklamacije, ve} kako brojno{}u, tako i kvalitetom napisanih kwiga. Da kwièvnost postoji zbog èna i za ène, a ponekad i kao pre~ica do èna, to smo oduvek znali; sada neko treba da nam javi kako su taj svet, iznutra, odbijaju}i da budu wegovi objekti, definitivno zauzele ̀ ene, i to izgleda na duè staze. ̂ ini mi se da razlog takvom novom stawu po~iva u pertifikovanoj mu{koj osobini iskqu~ivog diktirawa i formulisawa (~itaj: pisawa) sveta, odnosno, u odbijawu da se on razume (~itaj: pro~itaj) iz samorelativi-

44

zuju}e perspektive. Ukratko, mu{karci su, neko}, bili pisci, a ène ~itaoci: sada su ène i pisci i ~itaoci, a mu{karci uglavnom drndaju vunu, izdaju saop{tewa za javnost, proizvode afere i ubijaju se. To bi, uglavnom, {to re~e Danil Ivanovi~, bilo sve. Malo li je? Pametnima je i ovoliko dosta.

K o n a ~ n o , m o g u d a odahnem. Napisao sam tekst o ` e n s k o m p r e u z i - m a w u kwièvnosti, a nijednom n i s a m u p o t r e b i o r e ~ feminizam.

Divna Vuksanovi}:

P o s t o j i s v e v i { e estradnih li~nosti, Vesna Zmijanac, pa izvesna Jami, na primer, koje "ozbiqno" ulaze u svet kwièvnosti. Ja sve vreme, kao {to vidite, govorim iro-ni~no i vi shvatate, zapravo, da i tu po-stoje ,,prvorazred-ne", ,,drugorazredne" i sve os-tale spisateqice, ,,prvobor-ci" za odre|enu stvar. I sad se takve scene trenutno razu|u-ju pred na{im o~ima i mi }emo mo}i da pratimo kako estrada proizvodi tre{-produkciju koja je na nivou produkcije ù-te {tampe, a i daqe se zove kwièvnost ili je bar tako oni/e doìvqavaju. I ~ini mi se da }e one postati ozbiqna konkurencija, u pogledu pri-vla~ewa ~itala~ke publike, u ovom drugom krugu tre{a, upravo zbog mita medijskih zvezda koji se dopuwava novom ,,duhovnom" kompo-nentom, {to u konkretnom obrazcu jo{ jedino nedostaje.

* * *Vasa Pavkovi}:

@ene imaju iskustva koje mu{karci nemaju. Recimo, gledao sam kwigu Olivere Tice koja je, ustvari, prevodila sa {panskog, Olivere Bulaji}, koja je prevela puno lepih kwiga. Svoju prvu kwigu je napisala o svojoj drugoj rizi~noj trudno}i. I ja sam joj vratio rukopis, rekav{i, da to ne treba pisati. Ona je sr~ani bolesnik i re{ava se na rizi~nu trudno}u u poznim godinama, po svaku cenu. U drugom braku... I vodila je dnevnik. Tema je interesantna ènama, rekao sam joj, ali, da li }e biti i mu{karcima, i ona me poslu{a i napravi samo taj dnevnik, vrlo zanimqivo.


45

Fotografija za uspomenu

* * * Divna Vuksanovi}:

U svetskom kontekstu gledano imate Madonu, koja se upravo pozicionira kao spisateqica za decu. Unapred su prodati tiraì wene nove kwige. Ona je, dakle, brend kome je bilo potrebno da ima jo{ tu mrqu intelektualnog elementa da bi se kompletirala kao medijski savr{ena pojava. I zbog toga }e jedan deo medijskih zvezda po~eti da se bavi duhovnim razvojem, za{ta }emo im mi biti puka tehnolo{ka po-dr{ka.

Vlada Kopicl:

Mi ̀ ivimo u jednom navodno medijskom vremenu koje je, naravno, na izmaku. Kod nas jo{ nije. I, {ta se doga|a? Meni je va`na podela pisaca na one koji jesu medijski osve{}eni i na one koji nisu. Ve}ina uspe{nih pisaca naro~ito su uspe{ni tako {to, bilo {ta da urade, oni }e o tome obavestiti javnost. Zna~i, u ~asopisu u Bugarskoj prevedena pri~a ta i ta... I mi tako imamo literaturu koja ̀ ivi preko tog medij-skog refleksa i imamo jednu dosta veliku literaturu koje uop{te nema u medijima. I mi pri~amo ovu pri~u kao da smo mi u nekom velikom svetu, a nismo. Naime, sve te stvari o kojima pri~amo, re{ene su. Postoji jedan ~ika ili jedna teta koja se zove literarni agent i oni rade svoj posao. A pisci pri~aju o ne~em sasvim desetom. I sad mi mo-èmo da napravimo odavde jedan apel. Ja sam slu~ajno, po{to su me jurili da napravim festival kulturne politike, do{ao do jednog frapantnog podatka. Postoji jo{ uvek zakon u kome je bibliotekama zabraweno da svoj fond procewuju, valorizuju i da se re{avaju ne~ega {to im ne treba. Zna~i, najve}i problem biblioteka danas je u tome {to one ne mogu da primaju nove kwige, ~ak ni kao donacije, po{to nemaju gde da ih drè, jer moraju da drè one tomove od pre 40 i 50 godina. To zna~i da }e ve}ina ovih kwiga, o kojima pri~amo, oti}i u Narodne biblioteke Srbije, gde ima mesta, i tamo }e stajati. A ve}ina biblioteka, gde qudi idu da uzmu kwige, za te kwige nemaju mesta, i one stoje negde po hodnicima, nedostupne aktivnim qudima. Dostupne su samo stare kwige. A na{a savremena literatura nije dostupna ~itao-cima, ~ak 80 i 90%. I posle su neki pisci naj~itaniji, a ovih savre-menih nema me|u wima.

* * *

Qubica Arsi}:

46

Ja sam o~ekivala da se ovom prilikom i ène, ovde prisutni pisci, oglase sa svojim iskustvom pisawa i ~itawa.

Stana Dini} Sko~aji}:

Komunikacija izme|u mu{karca i ène preko kwièvnosti sve ~e{}e se upra`wava u pri~ama koje pri~aju ̀ ene, ali i mu{karci. Ona je uspostavqena i u velikoj meri prisutna u svetu upla{enom i zbuwe-nom, pometenom. Delom zahvaquju}i buci, haosu ili nesporazumima svake vrste, pa i ograni~ewima koja dolaze nakon seksualnih sloboda proklamovanih i, naàlost, ostvarivanih u vreme hipi pokreta, u ko-munama ili van wih, mu{karci se odmi~u od ̀ ena, ̀ ene od mu{karaca. Tu su i ta bolna iskustva mu{karaca sa ènom - rivalom u poslu, sa ènom koja, avaj!, raspiruje sve nade u uspeh mu{karca koji se uvek vra-}a iz nekog lova na uspeh, (~itaj novac), mu{karca koji je video sveta.

U kwièvnosti koju poku{avam da pi{em poku{avam da dozovem sve odbegle, one upla{ene du{e. Mu{ke i ènske. I poku{avam da im ponudim jedan od mogu}ih pravih susreta, pripovedawe bola u ti{ini sopstvene sobe. Ako ko bude imao strpqewa, sigurno }emo se susresti. Ne pla{im se stvaralaca, ni ènskih ni mu{kih, koji su na nekom drugom poqu, muzike ili filma... I ba{ u kwièvnosti potro{ili strpqewe ovog, i onako ve} nervoznog, sveta. Pa sada te dame i ta gospoda, jedino mogu da nas ometaju svojom navikom da na{u pa`wu dobijaju kad god zaèle. Mi smo sada iskusni i izbirqivi. Zanimaju nas ne`ne, suptilne misli koje poku{avamo da oslu{nemo u glasnosti ili u }utawu sveta, a razmaène devoj~ure i razularena mom~ad i daqe vi~u u pravcu na{e pa`we. îne to u nameri da se dobace, da prodru u sam wen centar. Pri tom koriste ve} otrcana, potro{ena sredstva. Svla~e se na otvorenoj sceni, rade i neke druge stvari, potom o~ajni pquju, prde, pi{ke i kake pred svima, da prodrmaju u~amelu publiku. Ja se, pi{u}i pridruùjem onima koji se, bar za sada, ne uzdaju u ovakav na~in. Kona~no, ni taj na~in nije nov. Postoji on otkad je sveta. Kao i ovaj drugi, u koji se uzdam.

* * *

Stevan Bo{wak:

Samo jedna primedba koja nema veze direktno sa tekstom. Sve nas je nervirala ova muva koju sam upravo ja kao mu{karac ubio.

Divna Vuksanovi}:


47

Mu{karcima prepu{tamo da ubijaju muve.

Stevan Bo{wak:

Pa dobro, nema veze, samo jedna meka fusnotica.

* * *

Stevan Bo{wak:

U vezi onoga {to je re~eno, sada vi{e nema potrebe za dokazi-vawem u prilog ovog teksta. Razmi{qaju}i o svemu onome {to je Pan-ti} govorio, mislim da to ne treba dokazivati, to je sasvim normalno. To je pre dve i po hiqade godina otprilike bilo jasno. Panteon je imao {est bogiwa i {est bogova. Zevs je dobio malo ve}i zna~aj, a Atina je bila mo`da najja~a bogiwa (uz Heru), u svakom slu~aju {est prema {est. Ne bih sada insistirao na tome da postoji neko neslagawe me|u nama, neki milenijumski nesporazumi.

* * *

Vladimir Kopicl:

Mi smo pod jednim pritiskom stvarnosti zaboravili da se bavimo kwièvno{}u. Ono {to smo ovde rekli, niti moè odrediti, niti moè promeniti izdava~ko stawe, niti stawe svega toga {to se pi{e kod nas. I kupuje.

* * *

Qiqana [op:

TALASAJU LI @ENE

Sve ~e{}e se moè ~uti da je na{u, i naravno ne samo na{u kwièvnost, u novije vreme zapqusnuo talas tzv. ènske proze. Talas, barem onaj prirodni i autenti~ni, morski, uvek je veli~anstveno i

48

nekontrolisano osloba|awe energije. Ali, kada i najrasko{nije i najsilovitije talasawe pro|e, te{ko se otrgnuti utisku da je ta energija utro{ena uzalud. Prizor mirnog mora posle svakog talasawa kao da zahteva odgovor: ~emu malopre|a{wa uzbudqiva i velelepna pojava, u ~emu je bio i kamo se denuo wen smisao i da li ga je uop{te bilo?

Ruska spisateqica Viktorija Tokareva, upitana {ta misli o ,,talasu ènske proze u Rusiji t o k o m p o s l e d w e d e c e n i j e " , odgovorila je isto ono {to ja mislim i govorim o srpskom talasu:

Ne slaèm se da postoji neki talas. Postoji tek nekoliko kwi-èvnica koje pi{u dobro. Ne bih sada o onima koje pi{u lo{e. Tren-utno ne postoji vi{e od pet dob-rih kwièvnica u Rusiji. (A onda ih je lepo nabrojala, imenom i pre-zimenom, wih ~etiri i sebe, {to je hvale vredan primer hrabrosti i samosvesti kakav se kod nas ne sre-}e.)

Ne znam da li je Tokareva bi-la preo{tra ili velikodu{na po-miwu}i broj dobrih ruskih spis-ateqica danas. U svakom slu~aju ni Srbija ih nema vi{e ako visoko dignemo vrednosnu pre~ku, ako maksimalno zao{trimo kriterijume, ali je to odli~an rezultat za Srbiju uzmemo li u obzir veli~inu upore|enih zemaqa.

Kvantitativno gledano, ènska proza posvuda danas uistinu moè poneti naziv talasa. Kvalitativno posmatrano, me|utim, taj talas }e neznatno i kratkotrajno izmeniti izgled kwièvne obale i wenu relativno stabilnu konfiguraciju, koja je (istorijski, geolo-{ki, morfolo{ki, psiholo{ki, antropolo{ki...) oblikovana mu{-kim pismom. Tja, nepravde ne postaju preko no}i pravde samom ~iweni-com talasawa (ovo govorim zato {to dominaciju ,,mu{kog pisma" u istoriji kwièvnosti ve}ina dana{wih spisateqica i ~itateqki naprosto smatra istorijskom nepravdom, premda je problem mnogo sloèniji i fluidniji).

Interesantno je da danas ni mu{karci ni ène nisu u stawu da objektivno sagledaju prirodu talasa ènskog pisma, ni u svojim sre-dinama niti u celini. îni mi se da je jedna od kqu~nih i naj~e{}e ponavqanih zabluda, kada je o definisawu ènskog pisma re~, uverewe


49

Qiqana [op: Kako daqe?

i jednih i drugih da je stvarala{tvo èna sr` intimne istorije ~ove~anstva, dok stvarala{tvo mu{karaca oblikuje wegovu dru{tve-nu, moralnu, politi~ku, filozofsku, i kakvu ve} sve ne, ali uglavnom objektivnu istoriju.

Tako je, recimo, Teodor Zeldin, pi{u}i svoju Intimnu istoriju ~ove~anstva, po{ao od toga da su ènske ispovesti, ènski na~in mi{qewa i pogled na svet, alfa i omega svake intimne istorije. Pa kaè:

Odlu~io sam da pi{em o ènama, iako sam ja mu{karac, jer sam uvek vi{e voleo da pi{em o temama koje me ne navode u isku{ewe da nadmeno poverujem da ih mogu potpuno razumeti, i zato {to mi se ~ini da mnoge ène posmatraju ìvot na sve` na~in. Wihove autobiografije ~ine najoriginalniji deo savremene kwièvnosti. Wihov sukob sa oko{talim mentalitetom toliko je bezizlazan da svi ostali bezizlazi izgledaju neznatno.

Kao {to za izrazitog }utqivca u kakvom raspri~anom dru{tvu pre pretpostavimo da }uti jer je pametan, {to mu je dosadno i {to u sebi kriti~ki analizira na{e }eretawe, nego {to pomislimo da zapravo nema {ta da kaè, tako i Zeldin veruje da su vekovi ènskog }utawa izraz wihove mudrosti. Ne velim da ne mogu biti, ali ne delim ni Zeldinovo odu{evqewe sveìnom sa kojom ène, toboè, posmatraju ìvot i svet. Utisak sveìne pre je ~ar novine, drugosti, druk~ijeg ugla gledawa, ~ar nepoznatog i nerazumqivog, dakle neo~ekivana promaja a ne istinska sveìna i lekovit vazduh za udisawe.

Po{to sam i sama predstavnik ènskog pogleda na ìvot i svet (pri tom od one vrste koja se ne ose}a ugroènom, (bez)vrednom, zaslu-`nom niti bilo kako emotivno ili intelektualno usmerenom {to je to tako), prirodno je da sa Zeldinom i wegovim istomi{qenicima ne delim utiske o wegovoj sveìni, neobi~nosti, i egzoti~nosti. Te po-glede ja jednostavno ̀ ivim i primewujem na ̀ ivot, kao {to di{em ili hodam. Stoga nipo{to ne bih èlela da prethodni stavovi budu shva}eni kao omalovaàvawe ènskog veltan{aunga ili ènskog pi-sma, ve} samo kao promi{qawe koje teì ka ravnoteì, ravnoprav-nosti i objektivnosti, nasuprot ratobornosti, udvori{tvu, ostra{}e-nosti u bilo kom pravcu. Istovremeno, tuma~e}i godinama mu{ko pismo zakqu~ila sam da mi ono nije ni strano, ni neobi~no, ni neshvat-qivo niti suprotstavqeno. Ono je, tako|e, jedna polovina intimne istorije ~ove~anstva, ni{ta mawe intimne od one druge polovine. Pisawe je naj~e{}e obelodawivawe intime, kad neposredno kad posre-dovano. Dobro pisawe ni~im ne potvr|uje da polovi dele ~ove~anstvo na dva suprotstavqena pola.

Ako ne razumem potrebu za nerazumevawem, to ne zna~i da sve

50

razumem. Tako|e, ako nisam ratoborna, to ne zna~i da sam apsolutno miroqubiva. Doga|a se da mi tuma~ewe ènskog pisma i pojedina~nih dela na{ih spisateqica, iz grla ili pera pojedinih mojih kolega (po-niklih iz kulturolo{ki unapred oblikovanog sveta mu{karaca, kako bi rekao Xozef Margolis), podigne pritisak. Ali to uglavnom ne zna~i da oni razboritije pi{u i govore o mu{karcima, kao {to ni ̀ ene ne prosu|uju relevantnije dela spisateqica zato {to su ène, a po pravilu zataje u objektivnom vrednovawu mu{kog pisma ako startuju sa pozicija feministi~ke strategije, osobito onog wenog poslovi~no agresivnog krila.

Napisano je i drugde i ovde mnogo stranica o osobenostima, pre-poznatqivosti, drugoja~ijosti, odlikama, vrlinama ili manama èn-skog pisma. Pristupalo mu se katkad, simuliranim nau~nim pretenzija-ma, kao da je re~ o kakvom novom kwièvnom pokretu i pravcu, rodu i vrsti, ànru. Ne ~ine mi se ovakva pregnu}a, ma odakle i ma od koga dolazila, ni uverqivim niti relevantnim za kriti~ko vrednovawe. Ponekad pomi{qam da bi se samo neznalice i amateri, a takvi su obi~no najsamouvereniji, odvaìli da tvrde kako je neko delo napisala èna ili napisao mu{karac, ako ne znaju ni{ta o wegovom autorstvu. Da ne govorim koliko bi iole ve{ti stvaraoci oba pola mogli namerno da unesu zabuna u jednu hipoteti~ku igru ovakvog poga|awa, svesni kli{ea i zabluda kakvi prate podelu na ̀ ensko i mu{ko pismo.

Ako sam i u {ta sigurna kada razmi{qam o ovoj temi, onda bi moj zakqu~ak bio: najvrednija dela zapravo su bipolna ili bespolna. U wima se pogledi na svet suprotstavqaju da bi se dopunili a ne mimo-i{li ili nadgorwavali. [tavi{e, u wima pravo ,,pogleda na svet" nema samo ~ovek, nego i sve ono {to ~ini svet.

Terminu ènsko u na{oj istoriji i teoriji kwièvnosti nije se ~uditi. Od Gavrila Stefanovi}a Venclovi}a, a osobito od Vuka Kara-xi}a, termin se uvreìo da ozna~i opozit mu{kom (juna~kom, epskom) i odredi lirsko u na{im narodnim pesmama, te sledstveno tome dobismo ènske narodne pesme, ̀ ensku rimu i ̀ enski zavr{etak stiha, ̀ enski deseterac. [ta god da su hteli re}i tvorci ovog termina u osamnaestom i devetnaestom veku, a sva je prilika da je on izvorni specijalitet na{e patrijarhalne kulture, ~iwenica je da se on po~etkom dvadesetog veka doìvqavao neprili~nim i po~eo zamewivati internacionalnim terminom lirsko. Za ~u|ewe je, me|utim, da se termin nakon puna dva veka, u jeku ènske emancipacije i borbe za ravnopravnost polova, vratio (s po~etka oberu~ke prihva}en od samih èna) da su{tinski ozna~i zapravo isto ili sli~no {to i ranije: druga~iju ose}ajnost. U koju se, pre}utno ali izvesno, u~itava sentimentalnost, ogoqenost intime i svakojake emotivne peripetije. Du{evno nasuprot duhovnom,


51

li~no nasuprot op{tem, razneèno nasuprot odlu~nom, intuitivno nasuprot racionalnom, a sve skupa - okreni, obrni - sa istim onim korenima stare podele na juna~ko i nejuna~ko, zaodenute u novo i na-predno ruho, e da se Vlasi ne dosete {ta je ipak ja~e, vrednije i dobro-biti ~ove~anstva primerenije.

Ma kakve dimne zavese zamagqivale danas stvaran odnos izme|u polova u dru{tvenom ìvotu, pa i u savremenoj kwièvnosti, nije te{ko videti u kojoj smo i kolikoj meri mi i danas ìlavo (mada ne i vitalno) patrijarhalna zajednica. Mada na{a juna~ewa odavno vi{e nemaju nikakvog smisla ni efekta, ~ak ni u funkciji folklornog kolorita, ona su ne samo prisutna ve}i pre}utno institucionalizo-vana. @enski talasi se pripi{taju u taj institucionalni poredak naj~e{}e kao dekor, ili kao statisti~ki procenat, kao simulacija otvorenosti i ravnopravnosti. Kada se oseti da u tim talasima ima pomalo i sistema i organizacije, a ne samo individualne energije, onda se talasu omogu}i anga`man u svojevrsnom getu (ènske studije, èn-ska izdava~ka ku}a, ènska biblioteka ili edicija, ènska nagrada, ènska ta i ta organizacija, ̀ enska otvorena vrata i telefon, ̀ enski projekat i skup...). Zapravo se prave ustupci kakvi me èstoko podse-}aju na nevoqne ustupke dràve kada je re~ o procesima integracije u Evropsku zajednicu i novi svetski poredak.

I daqe je, me|utim, na ovim prostorima najve}i kompliment za ènu da misli i pi{e mu{ki, ma {ta to zna~ilo. Da stvar bude ~udnija, dodequju ga i ène ènama u neoficijelnim razgovorima, a ne samo dobronamerni i {irokogrudi mu{karci.

Mu{ko mi{qewe i pismo podrazumeva vrednosni sud sa pozitivnim predznakom, svesno i podsvesno, zvani~no i nezvani~no, priznavalo se ili ne da je tako, a to nipo{to nije jedini kofer tradi-cionalisti~kog prtqaga prenet u dvadeset prvi vek. Spisateqice se prema ovom nepisanom zakonu, koji se niko pametan ne usu|uje kodifikovati ali ga i najpametniji takti~ki i strate{ki uvode u pri~u na prakti~na mala vrata, odnose razli~ito. Najetabliranije kwièvnice odbijaju da temu i spomiwu a kamoli promi{qaju, ali se trude da pi{u mu{ki i da tom trudu zametnu trag. Usudila bih se ustvrditi da zato i jesu etablirane, a sve mi to pomalo li~i na spo-razum u kome niko ne gubi ali niko i ne dobija. Najdalekose`niji kvalitet vidim u delima samosvesnih autorki koje ne kalkuli{u ni sa nepovoqno{}u ni sa povoqno{}u svog poloàja unutar trusne pri~e o ènskom pismu. Ako su ovo do sada bile pomenute dve kategorije spisa-teqica, a po meni jesu, tre}u bi ~inila struja ogor~enih i stoga rato-bornih, ~ije delo po pravilu pokazuje da su negativne emocije r|av zavetnik i saveznik u dosezawu relevantnih vrednosti. U ~etvrtu i

52

danas, na ̀ alost, najbrojniju kategoriju (zbog koje je floskula o talasu i aktuelizovana) spadaju vlasnice kwiìca nastalih iz èqe da se iza|e iz anonimnosti, ili da se o~uva sumwiva popularnost, da se opseni prostota ili animira {iroka javnost. No ovde ve} prestaju razgovori o kwièvnosti, a mogu da zapo~nu drugi o wenom raznovr-snom banalizovawu i trivijalizaciji, komercijalizovawu i populi-zmu, ki~u i {undu. Polovi su, istina, ravnopravni i u ovoj proizvodwi. Me|utim, predrasude o stvarala{tvu èna dovoqno su jake da se wi-hovi proma{aji lak{e uvi|aju i neumoqivije ocewuju. Smatram da institucija kwièvne kritike, problemati~na kao i sve druge na{e institucije danas, bez obzira na pol wenih aktera, nije imuna na predrasude kada je re~ o stvarala{tvu èna. Ton gotovo generalnog omalovaàvawa i ~estog pre}utkivawa prisutniji je od bilo kakvog vrednovawa.

[teto~instvo proiza{lo iz ovakvog odnosa danas je takore}i opipqivo. Produbquje se jaz za koji smo ve} rekli da ima svoj dru{-tveni i psholo{ki istorijat. Narastaju nepoverewe, inat i fabriko-vawe kvazi-literature podràne neodgovornim i komercijalizovanim izdava{tvom, s jedne strane, a s druge ambicije tzv. naj~itanijih autor-ki i autora koji svoje upori{te imaju u tiraìma i medijskoj podr{ci, bez protivteè u profesionalnoj oceni. Dolazimo do situacije koja bi bila sme{na da nije tu`na, a koja je ve}im delom ipak rezultat pomawkawa odgovornosti svih ~inilaca u tzv. kwièvnom ìvotu i kulturi uop{te. Javno pre}utkivawe i izbegavawe kriti~kog vredno-vawa, a salonsko ili institucionalno podrazumevawe da se zna ko je ko i {ta je {ta, traje predugo da bi ostalo bez pogubnih posledica. Eventualna primedba da se haos u dru{tvu, moralu, ekonomiji i sl. pri-rodno morao reflektovati na sve, pa i na sferu o kojoj je re~, razumna je ali ne amnestira tvorce haosa.

Postoje aktivnosti, poslovi, profesije koje su u svesti qudi tradicionalno mu{ki ili ènski, bez obzira koliko se osoba onog drugog pola wima bavilo. Koliko danas, ~ak i u uxbenicima za osnovce provla~i se tu i tamo ova anahrona podela, u{u{kana u razli~ite kontekste, pa je pitawe kada }e se i kako ~ak i budu}e generacije sasvim osloboditi ovakvih, naoko neva`nih predrasuda. Dovoqno je pogle-dati spisak na{ih akademika, pa zakqu~iti da su mi{qewe, nauka i umetnost kod nas jo{ uvek mu{ki posao, i to ne samo u svesti tzv. obi-~nih qudi. Stoga je i u osporavawu i u priznawima stvarala{tva ̀ ena uo~qiviji fenomen psiholo{ke adaptacije na ~iwenicu da ène osvajaju odvajkada izrazito i suvereno mu{ke prostore, nego {to je uo~qiva utemeqena argumentacija za osporavawa ili pohvale.

Pro{la su vremena kada je èna, kako veli Virxinija Vulf,


53

morala da u sebi ubije Vilu doma}eg ogwi{ta, svejedno da li dobru ili zlu vilu, da bi pisala. Kwièvnost je posao, sa neizvesnom {ansom da postane i ostane umetnost. Ako od we o~ekujemo da to bude, onda mnoge ène nisu imale ra{ta napu{tati svoj ogwi{no-vilinski status, ali je i za mnoge mu{karce bilo boqe da pecaju ribu nego da pi{u. Ali kada se ve} na|u na istom, neizvesnom i te{ko merqivom poslu, najboqe bi bilo da zaborave i svoj pol i neslavni istorijat odnosa me|u polovima, te da stvaraju s onom neobi~nom polnom odre|eno{}u koja se pojavquje samo kada je pol nesvestan sebe (Virxinija Vulf).

Qubica Arsi}:

EVINA JABUKA I MADONIN KORSET

Qude je vekovima zbuwivala èna. Vi mu{karci sigurno }ete o ovome pa`qivo razmi{qati. Od nas èna to se ne o~ekuje, jer mi smo same zagonetke. Zagonetka koja samu sebe zbuwuje i ne razmi{qa o svom razre{ewu. Tajanstvenost ènske prirode uvek se podvla~ila nekom

metaforom koja se pridodavala sceni: Eva je le{karila ispod jabuko-vog d r v e t a razgovaraju}i sa zmijom, Marija se i g r a l a s a j a g a w c i m a , Leonardo je èle}i da u licu i stavu ène spoji lepotu i z a j e d q i v u

zlokobnost, |avolski {arm, svojoj Dami u naru~ju naslikao hermelina. Na jednoj kritskoj ikoni sa svetim \or|em princeza na uzici vodi

54

Slu{amo Qubicu Arsi}

a`daju. Jedna pop-peva~ica se u televizijskoj emisiji pojavila sa svojoj pudlicom.

Dok pi{em uv-ek razmi{qam: Da li èlim da saop-{tim ne{to ènama ili qudima uop{te bez obzira na pol. Da li ja èna imam da kaèm ne{to po-sebno. Da li smem, da li mogu, da li se sti-dim da u svojoj kwizi ispri~am sve ono o ~emu razmi{qam i {to mi se doga|a. Da li je moj svet ̀ ene pisca isto toliko vaàn kao onaj mu{ki, da li mu po snazi pripada, dopuwava ga, nadja~ava. Uz ova pitawa, skoro naporedo, pojavquju se i neka druga. Da li sam iskqu~ila bojler na kojem ne radi termoregulator pa moè da eksplodira ako se pregreje, da li sam stavila dovoqno pra{ka u ma{inu za ve{, {ta je brè skuvati - supu ili ~orbu, koliko je preostalo hleba, da li on, ako ne telefonira, u stvari ne misli na mene. Bez ovih pitawa, i ovih prvih koja se ~ine su{tastvena po shvatawe sveta, i ovih potowih ne bi bilo mogu}e pisati, ni ̀ ivot ne bi bio mogu}. Ne bi bilo mogu}e ̀ i-veti ako bismo wegov prostor iskqu~ivo obrubili pame}u, osporavaju-}i igru ili gluposti koje nam tako ~esto padaju na pamet.

Pre nego {to sam po~ela da pi{em, bila sam pa`qivi ~italac, druga~iji nego kad sam postala pisac. îtala sam sve {to mi do|e pod ruku, no}ima, do jutra, zami{qaju}i da se ono {to se opisuje u kwigama doga|a meni, da sam to ja. Uìvqavala sam se, zavedena mu{kim autori-tetom, pre svega u mu{ke likove, jer su mi ènski, ma koliko bili uzbudqivi u svojoj eroti~nosti i fatalnosti, po temperamentu, ose}aj-nosti, fizi~koj lepoti, vaspitawu bili strani. Bila sam ~itala~ko bi}e koje ne pruà otpor. To je svakako jedan od na~ina da civilizacija ostane netaknuta, zahvaquju}i prisustvu o~igledno bezglasnih Drugih, nemisle}ih. Drugih, nemo}nih, nasuprot kojima su ustoli~eni Zakon, Va`nost, Rasprostirawe mo}i. Izgledala sam kao ̀ ena, a u~ila sam da razmi{qam kao mu{karac, da se poistove}ujem sa mu{kim stanovi-{tem prihvataju}i mu{ki sistem vrednosti, koji je u ve}ini slu~ajeva mizogen, ̀ enomrza~ki.

Verovatno su i druge ène doìvele ne{to sli~no, otu|uju}i se od sopstvenog iskustva nesposobne da uo~e wegov oblik i posebnost, prihvataju}i iskqu~ivo mu{ko iskustvo (~ak i kad ga opisuje ve}ina èna pisaca) i mu{ku perpsektivu koja se prikazuje kao qudska. Po{to ne veruju u vrednost svojih doìvqaja i li~nog posmatrawa, jer oni nisu potvr|eni u kwièvnosti, u wima se sigurno razvija neki {izo-freni ose}aj podeqenosti na polnu ̀ enu i pametnog mu{karca, ~ime se prema sebi stvara ne ba{ mr`wa, ali svakako ose}aj nelagodnosti i sumwe. Upore|uju}i izvesne mu{ke stavove iz literature sa slikom mu{karca koji mi je u godinama mladosti i stasavawa bio najbliskiji, a to je moj otac u kojem ne samo da nije bilo ni traga mizogene filozo-


55

fije, ve} suprotno, uvek izvesnog tihog i vite{kog oboàvawa svega {to je ènsko, do{la sam do o~ajni~kog zakqu~ka: Ne samo da ja nisam potpuni i pravi predstavnik ènskog roda ve} ni moj otac nije pravi mu{karac.

Skoro cela evropska kwièvnost je u znaku donùanizma, koji je Kjerkegor, bave}i se temom zavodni{tva, obja{wavao kao filozofski problem. Don @uan je Isto. On se ne razvija. On nije u stawu zato {to ne moè da voli, da se ogleda u Drugom. Po tome on li~i na o~ajnika Narcisa koji je umro od tuge traè}i svoj odraz u mrtvom ogledalu potoka. Pravo iskustvo bi}a dobijamo kroz qubav prema Drugome. Kretawe Ja prema Drugom, celokupni odnos moga Ja prema Drugom, to je prsten istine. Don @uanom vlada pomama zavo|ewa koje je samo sebi ciq, wime vlada hibris neprestanog kretawa ka novoj èni koju treba poru{iti kao tvr|avu. Za mene je jedna od najuzbudqivijih filmskih scena ona u Formanovom Amadeusu kada u Mocartovoj operi Don \o-vani crna statua Kamenog Gosta dolazi po zavodnika da ga odvede u pakao. Za raj on nije prispeo, jer nije odgovorio ni na jedan Boìji zadatak. Ne samo da nije uspeo da voli ve} je kroz izbegavawe qubavi proma{io su{tinu postojawa, upotpuwavawe svoga Ja kroz Drugog pa time i ostvarewe velikog nebeskog poklona - mogu}nosti da se bude Li~nost.

@ena je slika, mu{karac je taj koji je gleda i slika. Shodno svojoj fantaziji, on u woj ̀ eli da prepozna samo onu pasivnu stranu ̀ enstve-nosti, dremqivu Evu nastalu od Adama. Odjednom kad u woj, brzopleto i zapla{en, prepozna stra{nu Lilit, demonsko bi}e ku{awa pobe}i }e od we glavom bez obzira ne prepoznaju}i podsticajnu ènsku energiju koja bi mogla da deluje isceliteqski.

@ena kao objekat lajt motiv je i velike kwièvnosti, slikar-stva, erotskog spektakla, od pin-up-a do striptiza koji na filmu pre-rasta u svojevrsni feti{izam. Noge Marlene Ditrih ili lice Grete Garbo ne samo da ru{e ~vrstinu filmske naracije ve} kao jaki seksual-ni simboli poni{tavaju u filmu renesansnu perspketivu svode}i je na dvodimenzionalni doìvqaj fragmenta koji se iskqu~uje iz vremena i prostora. U kwièvnosti toliko omiqeni kult Divne Dame, preuzet od trubadura, kao idealizacija ène koja je van doma{aja. Pitoma i verna, sklawawe je pogleda sa wene snage, bacawe vela na wu tako sme{tenu na pristojnu udaqenost koja ne obespokojava. Zapadwa~ki stav prema èni proisti~e iz vite{ke qubavi u kojoj Tristan ne voli Izoldu onakvu kakva jeste, ve} on voli samu qubav, onu Izoldu koja u wemu budi slatki àr èqe. îni mi se da je put shvatawa ène kroz istoriju kwièvnosti i{ao naniè - sa visoke ta~ke u starozavetnoj Pesmi nad pesmama, u kojoj dvoje qubavnika iako odvojeni razgovaraju u

56

mislima, izgovaraju re~i ̀ eqe i qubavi, da bi vole}i se preìveli pa strmoglavio, preko [ekspirovog Romea i Julije gde ovozemaqska qu-bav nije mogu}a bez smrti i misti~nog sjediwewa u woj.

Dugo nisam znala {ta zna~i to biti èna, jo{ mawe, kako treba da pi{e èna pisac. Mo`da ni sad ne znam, ali mi se na tom putu de{a-vaju neobi~ne stvari.

Jedne godine u Atini oti{la sam da sa prijateqicom Harulom, tada studentkiwom dramaturgije, odgledam u nekom malom skrajnutom pozori{tu na Kolonakiju modernu postavku Medeje. Na pozornici su se pojavile glumice u rupi~astim trikoima, prekrasnih nogu, bujnih gru-di. I u publici je sedelo mnogo lepih èna sa rasko{nim pun|ama, izrezima na {qoki~astim haqinama. Treptale su ve{ta~kim trepavi-cama pa`qivo prate}i predstavu. Odjednom, ali stvarno odjednom, ne znam kako, shvatila sam da su svi u pozori{tu, osim Harule i mene, mu{karci. U loàma su stajali policajci koji su, tako mi je Harula objasnila, ~uvali Medeju, te godine Mis transvestita, koja je osigurala noge i grudi na velike pare. Postoji opasnost, rekla mi je Harula, da je ostali rastrgnu od qubomore.

U jednom trenutku, me|u tim doteranim polom, kentaurima i mitskim bi}ima bila sam poni{tena, poni{teni pol, ni mu{karac ni èna, nisam bila ni{ta. Onda mi se usred nekog ~udnog straha u~ini da ba{tu, u tom pozori{tu moram da prizovem sebe kao ènu. Setih se re~i u~iteqa plesa kad mi je obja{wavao kako se igra tango: Sredwim prstom moje ruke koja vam je, draga moja, na le|ima ja vas blagim priti-skom upozoravam da se umirite i stavite ènu u mrtvu ta~ku. Zaledite se usred koraka da bi mu{karac mogao da izvede svoje figure.

Mnoge ène pisci li~e mi na te gr~ke pozori{ne transvestite. Sve je iz ènskog arsenala nekako tu, ali ipak glas je mu{ki, u stvari ni ènski ni mu{ki. Preru{en temama, uobi~ajenom mu{kom retori-kom i emocijama, intonacijom, on gubi svoje poreklo, udaqava se od izvora i postaje ne{to izme|u, {to je omek{alo, izgubilo obostranu ~vrstinu.

Osloba|awe ènske kwièvnosti omogu}ava i mu{karcu piscu da slobodnije pri|e temi ènskog i polnosti uop{te. Inspirativan primer je roman Majkla Kanigema Sati u kojem pisac, spustiv{i se na novi kontinent odbacuje stereotipe u tipologiji ènskih likova. On talentom ispituje i proverava ono {to je novo i neistraèno a ipak istinito, {to privla~i kao mogu}nost novog ~itawa ènskosti. Likom ledene majke manipulatorke on ispituje veliku temu maj~instva o kojoj mnogo toga nije re~eno, gde su dileme i strahovi, ve{to sakri-vani ispod kulta ̀ rtve, one koja daje ̀ ivot isplivali u zastra{uju}oj patologiji majke neprilago|ene u maj~instvu, vlasnice ìvota dete-


57

ta. Lik spisateqice Virxinije Vulf doti~e temu takozvane neobi~ne ène koja optere}ena viktorijanskim vaspitawem, ~ije su u~enice sko-ro sve ène sveta, mora da snagu svog talenta i svojih likova plati ludilom. U tre}em opet liku, Kanigem slika neutemeqenu, labavu polnost jedne ène ~ije kretawe ide od homoseksualca obolelog od si-de sve do mirne, skoro gra|anski ~edne veze sa ̀ enom.

Budu}i pionir i konkviskador jednog velikog, neistraènog kon-tinenta Kanigemov pogled je, govore}i Lajbnicovim jezikom, pogled jedne monade. To je slika s mora, ili iz vazduha-zavisno kako se pisac na kopno iskrcao. Naravno, pisac ni ne treba da donosi jednu, veliku istinu, jer je wegovo tragawe sli~no onom pipawu slepaca iz persijske pri~e, koji su hteli da saznaju kako izgleda slon. Onaj koji je dodirnuo surlu, rekao je da slon izgleda kao zmija. Onaj koji je pipnuo uvo, da je slon sli~an leptiru, a onaj koji je opipao nogu, da slon u stvari li~i na veliki paw. Svi su oni u pravu. Slon koga slika pisac istovremeno moè da li~i i na zmiju, i na leptira, i na paw.

Ja pisac prime}ujem da se najaktivniji, najzna~ajniji deo ne samo mog ̀ enskog nego i celokupne moje li~nosti budi i pokazuje dok pi{em. Uvek polazim od svog iskustva ne koriste}i tu|a. Odustajem od tu|ih doìvqaja, jer volim da svet posmatram svojim o~ima, kroz ejdetsko opaàwe prvog puta, onog kakvo su imali prvi qudi na zemqi, vide}i prvi put sunce kako izlazi i zalazi, doìvev{i prvi put qubav, duboka mora, lov na bizona. Ono opaàwe koje ima dete sa {oqom ili skaka-vcem u ruci, ispred kojih nije bilo nikakvog predznawa. Emocionalni sadràj je iskqu~ivo moj i ènski. Kroz wega mi se ne obra}a ~itav svet nego samo ono {to pu{tam u svoje emotivno poqe. Likovi koje tada stvaram nisu samo predstavnici ìvih qudi, ve} slike mojih emocija, moja ose}awa koja sad po~iwu da se kre}u i pona{aju kao qudi. Emocio-nalni sadràj je autenti~no moj, ali sam emocije obukla u likove pustiv{i ih da idu na pecawe, kupuju cipele, vode qubav. Naravno. Bez obzira {to su moja, ta ose}awa ni meni nisu dovoqno jasna i upravo zato, da bih ih objasnila sebi i drugima, ja ih pu{tam da ̀ ive, guram ih daleko od sebe da ih vidim sa ostojawa, da bih otkrila kako ono Neo-pipqivo i Neiskazivo izgleda u svetu koji se kre}e i moè da se do-dirne.

Mo`da èna mawe poznaje sebe nego {to sebe poznaje mu{karac. îtava istorija kulture puna je wegovih blistavih primera, finesa, obja{wewa wegovog sveta. Ali ja ne tragam za zna~ewem stvari izvan wih. Prihvatam stvarnost kroz uzbu|ewe svojih ~ula. @ena mnogo ma-we zna o sebi nego mu{karac. Ali ni mu{ka svest, ~ini se, nije do kraja pro~itana zato {to se taj veliki ostatak ne moè ~itati bez onog poti-snutog i civilizacijski suspregnutog dela ̀ ene.

58

@enski pogled, velika tema seksualnosti pokre}e zna~ajno pita-we prednosti ènskog iskustva, koje podriva tradiciju romanti~ne sentimentalnosti. Zidawe Skadra na Bojani kada mu{karci u gra|evi-nu uzidavaju ènu treba da bude zameweno drugim zadatkom: doìveti sopstveno telo kao sudbinu. Bavqewe ovom temom mo}i }e da objasni zna~ewe ènske dihotomije, wene rascepqenosti na dve mo}ne uloge. Jedna je uloga Svetice, @rtve, Velike Majke, Plemkiwe. Druga je uloga Fatalne ène, Kurtizane, Kurve. I èna sama vidi sebe kao bi}e koje prima i uzima, osvaja i biva osvojena. Zar nije i Tolstoj, posle anti~ke Medeje postavio to kqu~no pitawe pomirewa maj~inske i uloge zavodnice? Ukoliko qubavqu ne uspe da ove dve strane svog bi}a sjedi-ni, ̀ ena ostaje, u dru{tvenom smislu realizovana na jednu odnosno dru-gu ulogu, ali u psiholo{kom pogledu duboko nesre}na. Da li je u tome nedostupnost puno}e wenog ìvqewa? Iako se èni pripisuje da mno-go govori mislim da wenim bi}em jo{ uvek vlada }utawe.

Kwiga ]utwe Tili Olsen govori ba{ o tim neprirodnim }utwa-ma, ne onim koje prethode delu ve} o zabezeknutosti i umrtvqenom glasu. ]utwa je naj~e{}e prokletstvo ène u kojem ona mehani~ki prihvata uloge koje su joj date. Bu|ewe samosvesti kroz kwièvnu istoriju, one samosvesti kroz koju èna postaje pisac tekao je sporo. Mali broj èna pisaca obja{wavam time da postoji bojazan u otkri-vawu sklonosti ka pisawu, prepreka su vaspitawe i vreme, problem razvijawa zanata, prili~an nedostatak uverewa u va`nost onoga {to neko ima da kaè. Da li su moja prequba, kuvawe, abortus teme dovoqno velike za kwièvnost? Pesni{tvo je za razliku od proze nekako bilo dozvoqeno ènama, ono je tretirano kao elegantan hobi sli~an vezu. Emili Dikinson je svojim pesmama potvrdila pretpostavku da su pesnikiwe za razliku od ̀ ena romanopisaca koje mogu da isteraju stva-rala~ke strepwe pi{u}i o ludim ènama i drugim demonskim dvojni-cima, morale same da postanu lu|akiwe, da same odigraju te dijaboli-~ne uloge.

@ensko razgledawe se osloba|a. Ne samo da wen pogled luta po golom mu{kom telu, ve} wen humor luta po wegovoj pameti i odlukama. I telo ̀ ene se promenilo. Evin list postao je ko`ni korset peva~ice Madone, futuristi~kog putnika na nekom seksi svemirskom brodu. Mu{kobawaste ène i ènstveni mu{karci savremenog sveta mo`da su prelazni oblik na putu boqeg shvatawa polova. Vekovima racional-no izopa~en Animus obu~en u traqe mo`da se sad preobla~i u odoru dostojnu kraqeva iz bajke.

U svetu koji se budi okovan i osaka}en svim vrstama strahova, u kojem na svakom koraku prete stvarne i zami{qene kazne, tragaju}i kao pisac za slobodom koja }e objasniti mene samu pa onda i druge, ̀ elim da


59

u svojim kwigama bar malo dodirnem ono {to je zabraweno kao iskre-nost, ono {to je ogra|eno bodqikavom ìcom. Slika pompejanskog para okamewenog u zagrqaju mo`da je prava slika pisawa.

Stevan Bo{wak:

Pa`qivo sam slu{ao Qubicino izlagawe. Ja nisam, recimo, uo~io neke dramati~ne razlike u psiholo{kom statusu oba teksta, sem {to kod mu{kog teksta mora da se oseti ve}a transformna sigurnost, a kod Qubicinog ne. Imao sam sre}e u ìvotu da budem okruèn lepim ènama, tako da sam uvek doìvqavao ène kao ~arobnice, a ne kao okupatore. Moj je utisak da je kod nas Srba taj georgijanski aspekt veoma intrigantan. îni mi se, ustvari, da je ravnoteà ili neravno-teà izme|u ta dva sveta, ve~iti civilizacijski impuls. Zna~i, ako imamo prevalenciju anime onda dolazi do tipova civilizacije kakva je Vin~a. Imam utisak da se mi sada nalazimo u drugom ga{ewu animusa. Ne gasi se mu{ki princip tako lako. Prvi impuls je bio u doba Servantesa i stvarawa Don Kihota, protomodela ga{ewa vite{kog doba. Sada su impulsi ga{ewa drugog aspekta. Ja mislim da se animus gasi, ali, da dobija na nekom drugom zna~ewu. Onoliko koliko u svakom mu{karcu ima pomalo ̀ ene i u svakoj je ̀ eni pomalo mu{karac. Ali... Kako se ta kategorijalnost izme|u anime i animusa bude razre{ila, takva }e nam civilizacijska i evolutivna perspektiva biti.

Qubica Arsi}:

Aspekt ènskosti, na{ animus, se kroz civilizaciju tretirao stalno agresivno. I to je ta Lilit koja ugroàva mu{karca. Govorim o ènskom principu mu{kog. Zna~i, ja imam svog mu{karca, koga vi moète da doìvite kao jednu regresivnu energiju, umesto isceliteq-sku, kao {to je na primer [eherezada. Znate, postoji tip na Istoku, tip ène - isceliteqke koja snagom svoje pri~e budi sultana i dovodi ga do ~ove~nosti.

Divna Vuksanovi}:

Postoji jedna igrica u radioni~kom radu iz oblasti psihologije na temu arhetipa animusa i anime, sa tendecijom da se pokaè kako, u stva-ri, svaka zrela i celovita li~nost u sebi uspe{no integri{e animu i animus i da je recimo, ono {to je meni zanimqivo, kada je re~ o ̀ enama, da kod u~esnica igre postoji, naravno, prevalencija anime. Ukoliko ja kao ̀ ena, me|utim, ne razvijem animus u sebi, dakle mu{ki princip, ne

60

mogu do}i do integracije li~nosti. To se obi~no zanemaruje, jer se è-na ~esto identifikuje sa animom, a mu{karac sa animusom. Igrica iz-gleda tako {to se uloge podele na taj na~in da svako ko se nalazi u kru-gu, treba da zamisli sebe kao osobu suprotnog pola. Da u mu{kom odno-sno ̀ enskom rodu, ispri~a pri~u: {ta bi on/ona sa svojim ̀ ivotom da je... Interesantno je, da sam ja, kada sam obra|ivala tu ulogu, poèlela da ̀ ivim u vite{kom dobu. @elela sam da budem vitez, da osvajam osobe suprotnog pola, da zidam zadu`bine i zbriwavam mno{tvo dece. I da uglavnom obavqam neke fizi~ke aktivnosti koje bi, u pogledu moje li~nosti, integrisale animus i animu na adekvatan na~in. Imali smo mu{karce u grupi ko ji su radili suprotno. Oni su èleli da budu pa-s i v n i , d a s e doteruju, èleli su d a i m a j u m o } a t r a k c i j e suprotnog pola, ali minimalnim sredstvima, dakle da ne moraju da osvajaju. Poenta ~itave pri~e jeste da animus kod ̀ ena, odnosno animu kod m u { k a r a c a , n e vaqa zanemarivati. Treba ih negovati da bismo bili integralne li~nosti i da zrelost koju dostièmo, jeste zrelost tek ukoliko uspe-{no integri{emo ta dva principa. Kvalitet se nalazi ustvari u uspe-{noj integraciji animusa i anime. Ja koristim i mu{ko i ̀ ensko pismo istovremeno, ali integri{em u svoje rukopise i pismo du{evnog bo-lesnika, recimo. [to je uspe{nija integracija raznih diskursa, to je kvalitet boqi.


61

Jo{ jedna za uspomenu iz

Ni{ke bawe

62

Mihajlo Panti}:

Tu se u potpunosti sagla{avam. Uostalom, taj topos imamo i u kwi`evnosti i u psihoanalizi. @ena zaista mo`da mawe poznaje sebe od mu{karca, koji se uglavnom, kulturolo{ki, svodi na eksterne fun-

KROKODIL I DIVNE DAMEVLADIMIRA KANTORA

2

KANTOR U DESET PITAWA

KROKODIL I DIVNE DAME VLADIMIRA KANTORA

Umetnost razgovora pripada pro{losti. Samo tada su znali da razgovaraju bez ùrbe, staloèno, po{tuju}i sagovornika pre svega, uìvaju}i u dijalogu isto kao i u dobrom vinu, koje je (uzgred re~eno) znalo da dijalogu doda biber, da od odmerenog nizawa re~i napravi sjajnu {ahovsku partiju. Dijalog je umetnost, ali koga jo{ zanima ume-tnost? Strategiju i taktiku razgovora mewa ekspresija i brzina. Na{e vreme je vreme intervjua. Dodu{e i intervju je dijalog, ali ..., Osmeh, molim!, blic, Izvolite! i fotografska slika. Brzo, brè ... Najnezgod-niji za intervju su pisci Pa, sve sam ve} rekao u svojim kwigama!- i fi-lozofi Skloni se, zaklawa{ mi sunce! Pitawa je te{ko definisati... Odgovore te{ko tuma~iti.. Ipak da krenemo, banalno - E2-E4...

Pitawe 1 (filozofsko) BITI IL` NE BITI?

Vladimir Kantor:Verujem da svako ko je makar malo mislio o ̀ ivotu teì bivstvo-

vawu, ali ne samo privremenom i ovominutnom. Na{ ìvot je poku{aj da se ostvari putovawe iz sveta stvari u svet misli, a kwièvnost je poku{aj da se iz sveta misli prenese ne{to u svet stvari. Mi smo stal-ni putnici izme|u Biti i Ne biti.

Pitawe 2 (kwièvno) PISATI ILI NE PISATI?

Vladimir Kantor:Onaj ko je ikada, makar u {ali, sebi postavio ovo pitawe nije

pisac. Bilo ko - grafoman, biznismen, "kwigoklepac", okolokwièvni parazit...

65

Razgovor

66

Pitawe 3 (rusko) - PITI ILI NE PITI?

Vladimir Kantor:Pio sam i umem da pijem ali ... ~e{}e sam pijan od lepe pesme,

lepe ène ili lepog nesujetnog razgovora. Vino Hipokrene je ipak na prvom mestu.

Pitawe 4 (bukerovsko) UÊSTVOVATI ILI NE UÊSTVOVATI?

Vladimir Kantor:Iako ve} drugi put dospevam na kratku listu za dodelu ruskog Bu-

kera ne znam pravi odgovor. Vaqda kao i u sportu. Volim {to imam svo-ju publiku, volim {to sam prisutan u ne~emu {to se zove ruska kwièv-nost ... Po{teno tr~im svoju trku ... Izbegavam dopinge ...

Pitawe 5 (postmodernisti~ko)- DA ILI NE?

Vladimir Kantor:Da … Ili ne... Kwigu pi{u, a ne sklapaju kao kineski LEGO.

Kwigoklepac, tekstoslaga~ ne}e zameniti pisca. Pisac postmoderni-sta je Pisac. Samo postmodernista je kwigomonter.

Pitawe 6 (mu{ko) VOLETI ILI NE VOLETI?

Vladimir Kantor:Da...da... Pravi mu{ki kreativni ~in. Kod Bernsa Lep{e je napra-

viti jednog ~oveka nego uni{titi desetak. Rat, za razliku od qubavi, ~in je patolo{ki, neprirodan, ruàn, iako mnogi poku{avaju da ga estetizuju.

Pitawe 7 ( pragmatsko) DUH ILI MATERIJA?

Vladimir Kantor:I duh i materija, ako moè. A moè. Bog je dao telo i du{u, pa je

zanemarivawe jednog ili drugog greh, za koji pre ili kasnije sledi kazna.

Pitawe 8 (~itala~ko) ÎTATI ILI NE ̂ ITATI? I [TA ̂ ITATI?

Vladimir Kantor:Svako ima svog pisca. Onog jednog kod koga nalazi sve odgovore.

Za mene je to Dostojevski.

67

Pitawe 9 (ìvotno) U KAKVIM JE ODNOSIMA PISAC KANTOR SA FILOZOFOM KANTOROM?

Vladimir Kantor:Pisac veruje da je kwièvnost ne{to zbog ~ega vredi ìveti , a

filozof zna da je "filozofija najve}a umetnost" (Platon).

Pitawe 10 (retori~ko) KO JE KRIV? i [TA ̂ INITI?

Vladimir Kantor:(sledi retori~ko slegawe ramena... ) Uvek }e neko biti kriv i

uvek }emo morati ne{to da ~inimo u vezi sa tim. I uvek }emo beàti od svoje krivice i ne}emo znati {ta da radimo sa sobom.

Razgovor vodila Irina Antanasijevi}


68

Qova je podigao glavu. Ispred wega, na kasi, stajala je lepa plavu{a duge kose, u farmericama i plavoj bluzi. ,,Ma~kica" kako bi rekao Kirhov. Zagledao se u wu sasvim zaboraviv{i da on nije ni Kirhov, ~ak ni Timasejev, zbuwuju}i devojku vatrenim, pro`drqivim pogledom. Pogledala ga je svog ra{~upanog, nate~ene, podbule face sa nao~aricama, pegavog, {irokog lica, kako raskre~eno sedi sa koferom na kolenima i zaudara na alkohol. Pogledav{i ga napravila je pre-zrivu grimasu svojim lutkastim negovanim licem i okrenula mu le|a.

A Qova nije bio toliko pijan da nije mogao sebe da vidi wenim o~ima, kao starog, istro{enog, skoro pedesetogodi{weg mu{karca, ne ba{ ,,dabra" - presti`nog, dostojanstvenog stvaraoca na poloàju, na kog bi mogla da trzne takva lepotica. Stvaraoci ne izgledaju tako, oni se ~ak ni ne voze trolejbusima.

Pred pedesetom je, a {ta je stvorio, {ta postigao, u ~emu je uspeo. Ni karijere, ni nauke - sve prolazi pored wega. A samo su ta dva puta jedino mogu}a (neka su i alternativna) za savremenog intelektualca koji èli da ostane lojalan. Me|utim, on se nikada nije orjentisao na karijeru, u wegov sistem vrednosti ona nije ulazila. Suvi{e su prola-zna wena blaga, suvi{e sujetna i bezna~ajna sa stanovi{ta ve~nosti. Samo sitne du{e, smatrao je Qova koje ìve za sada{wost, jure kari-jeru. Mada samo ona daje sigurnost u ìvotu i jedino je psihopata ne}e vrednovati. Nekima se ~ini da mogu spojiti karijeru sa naukom. No to je nemogu}e, nemogu}e po prirodi. Nauka govori o su{tini, a takav pri-stup je karijeristi zabrawen. Nauka je sveto delo. Nekada je ma{tao kako }e sa Grisom, ujediniv{i svoje mo}i, filosof i istori~ar, zaje-dno uspeti da kaù ne{to va`no o ̀ ivotu. On je tada ̀ iveo kod Grise i smatrao ga je najpametnijim, najtalentovanijim, jedinim intelektual-cem koji obe}ava, a zatim ga je prozvo mlakowom, jer ovaj nije mogao da

Vladimir Kantor

KROKODIL

(odlomak iz romana)

69


napusti ̀ enu i zato ni{ta ne}e ni uraditi. Postavio je sebe za primer, svoj sasvim slobodan na~in ̀ ivota - ne sedi kao vuk samotwak, pi{e za ~asopis i moè makar u izvesnoj meri da uti~e na duhovni razvoj dru{tva. A Grisa se mu~io nad kwigom o ruskom dru{tvu koja je pre 12 godina iza{la u malom tiraù za uski krug stru~waka. Niko je osim eksperata nije ni primetio. A moglo je uveliko da se govori o wemu. Sada se ve} vi{e od 10 godina bavi problemom kulturnog arhetipa, sasvim trulom temom, koja gotovo da ne prolazi. [ta je arhetip ruske kulture? To zna~i i u pro{lost treba zadirati, i sa zapadom upore|i-vati - to treba ~itavog ̀ ivota da istraùje{. I {ta posle? U fijoku? Takve kwige Qova nije umeo da pi{e. ^lanak koji nije namewen za {tampu, koji konkretno ne ciqa na objavqivawe, za wega kao da nije postojao. On je ustvari bio profesionalac, nije umeo da radi polovi-~no, a tekst napisan radi teksta, radi obja{wewa nekog smisla ili ~ak istine, samom autoru, i nije mu se ~inilo nekim poslom. Treba se orjentisati makar i na ,,samizdat" kao Kirhov. Zato niko od intelekt-ualaca ne}e osu|ivati. A pisati prosto bez ciqa? Zamislio se. A kako je Spinoza objavqen posthumno? Ili Di{an? Ili ~ak na{ Kadajev? Me|utim, tako treba, da se posre}i, da rukopisi ne nestanu, da se na|u sledbenici ili makar qudi dobre voqe koji bi poèleli da se sa time nose. Da, u pro{losti su i pisali samo pojedinici. Moglo se nadati da se rukopis ne}e izgubiti. A u dana{wem bumu {tampe? Kada i objavqe-ne tekstove qudi ne stiù da pro~itaju? ̂ emu se nadati?

êmu se nadati posle smrti? Qova je iznenada zamislio kako je umro, kako ga sahrawuju, kako po~iwu da govore {ta je on to uradio i niko ne moè ni~ega da se seti osim toga kako je on dobro ure|ivao ~lanke. Govori}e da je bio talentovan istraìva~, ali se tu ve} grizu za jezik jer u objavqenim ~lancima osim aktuelnih doga|aja ni{ta ne}e{ na}i, od wih se ni kwiga ne moè objaviti. Poku{avaju}i da sada to uradi, on se i sam uverio da realnog predmeta istraìvawa nema. I {ta? Se}a}e se prijateqi kako je pio sa wima, kako je bio drag i sme{an. Qova se zaledio. Probao je da se uporedi sa Grisom. A {ta }e od Grise ostati? Kakva takva ali ipak kwiga koja }e stru~wacima biti zanimqiva i kroz deset i kroz dvadeset, a mo`da i vi{e godina. Ona bi mogla postati nezamenqivi deo bibliografije u vezi sa dràvnim pitawem... Kad pogleda{ daqe i rukopisi }e ostati, a po}i }e za rukom, daj boè, i druga kwiga da se izda, makar i za deset godina. Va`no je da se ona pi{e i treba se nadati da }e biti napisana.

A od mene Leopolda Fjodorovi}a Pomadova {ta }e ostati? Nat-pis na nadgrobnoj plo~i? I ni{ta vi{e. Zar }e neki budu}i istori~ar kulture po mojim ~lancima probati da postavi odre|eni socijalno-psiholo{ki tip epohe. Uteha je mala, mada jo{ uvek... Jo{ uvek {ansa

70

postoji... Stop. Al ja jo{ nisam umro. I jo{ uvek postoji ideja ìvota kao kalejdoskopa... Ona, naravno, sada izgleda mnogo nau~no, ipak mo`da je to samo mitsko - poetski vid, samo ga treba razviti, i nau~no i umetni~ki. Osim meni, to do sada nikome jo{ nije palo na pamet. A ja imam talenat, znawe i ose}aj da tu ideju uobli~im. Samo gde je sme-stiti? Kod nas }e se pokazati besmislicom. ̂ ak ni~emu ne sli~i. Tamo - wih tako|e samo politika zanima. Treba se sa Grisom posavetovati. Eto i u odnosima sa Grisom je tipi~ni kalejdoskop. Bili smo bliì od najbliìh, ni dan se razdvajali nismo, sve smo delili, najtajnije misli, a onda se iznenada ne{to poru{ilo, neko je prodrmao moj kalejdoskop i Grisa je ispao iz mozaika mog svakodnevnog ìvota, mada nije i{~ezao iz vidokruga, tj. mozaik se izmenio ali ne sasvim. A mogao se sklopiti sasvim druga~iji.

I Qova se tu prvi put za sve vreme otkako mu je pala na pamet ideja kalejdoskopa, setio sebe kao deteta i to kako su mu dali cev koja je sa jedne strane imala okrugli stakleni prozor~i}, a sa druge strane je bilo mat staklo. Zatim su mu rekli da stavi oko na prozor~i} i da gleda u cev. Mali Qova je pogledao i nije video ni{ta. Uvek je bio tupavko. Tada su mu rekli da belo mat staklo treba usmeriti ka svetlu. Qova je pogledao i video mozaik od dragog kamewa: trougao u krugu. Gledao je i bojao se da ne mrdne. Neko je prodrmao kalejdoskop i mozaik se odjednom izmenio. Qova je najpre hteo da brizne u pla~ ali novi mozaik nije bio lo{iji od pre|a{weg. I tada je Qova po~eo sam da drmusa cev, uzbu|eno stvaraju}i nove mozaike od raznobojnog dragog kamewa. Ta sre}a tra-jala je nekoliko dana. A zatim se desilo to ~ega Qova nije èleo da se se}a. Ili iz li~ne radoznalosti, ili po ne~ijem savetu, on je odvalio poklopac sa belim mat staklom nadaju}i se da }e u svoje ruke uzeti to drago kamewe i od wega sam sastavqati mozaik. Me|utim, to nije bilo kamewe, ve} su tamo leàla bezli~na, lo{e ispolirana stakla{ca. Vi{e Qova u svojim rukama nije drào kalejdoskop. âk i kad je odra-stao i kad bi video u rukama dece svojih prijateqa tu cev on nije propu-{tao priliku da prisloni oko na prozor~i} i ne di{u}i nekoliko minuta da pogleda kako se mozaik mewa. I ako negde postoji NEKO mo`da za WEGA Qudski ìvot, splet qudskih sudbina, nije ni{ta vi{e od mozaika u kalejdoskopu, samo naravno mnogo sloènijem. Uhva-tiv{i sebe u posledwoj misli, Qova je odmahnuo glavom: ne, o kalejdo-skopu treba ozbiqno pisati, ne pribegavaju}i jevtinom postupku sa-vremene fantastike, koja spekuli{e sa idejom vi{eg bi}a.

I uz to kako spojiti ideju kalejdoskopa sa idejom qudske predo-dre|enosti? Jedno iskqu~uje drugo. Ako sam ja za ne{to predodre|en ne smeju mene drmusati kao mozaik u kalejdoskopu, pa ja treba da se ostva-rujem. To ja ho}u od sebe, to sam i od Grise traìo. Grisa osim rukopisa

71


i kwiga ima jo{ i Borisa. To je tako|e ostvarewe... Ja to nisam shvatao. Eto, Verka na kraju moè roditi sina. Ali meni je ve} pedeset! Uvek sam mislio da deca smetaju. Ingu sam naterao da abortira, zato {to ono na ~emu sam tada radio (a {ta, on je ve} zaboravio) ~inilo se mnogo va`nijim od deteta. A onda... Inga vi{e nije mogla da ima dece. Wih su ve} upozoravali da je prvi abortus rizi~an. Inga je, me|utim, radila sve {to je on hteo, slu{ala je svaku wegovu re~. Uh, koliko je on lo{eg i nepopravqivog nagomilao u svom ìvotu. A najva`nije je {to on to nije ~inio sebi, ve} drugima.

Qova je osetio gra{ke znoja na ~elu. Podigao je pogled. Qudi su se gurali prema izlazu.

- Koja je ovo stanica? - iz nekog razloga je promuklim {apatom pitao putnika do sebe, pukovnika sa debelim obrazima koji je sedeo nepomi~no i ponosno kao faraon.

- Trg Majakovskog - odgovorio je ne okre}u}i glavu, i ne upu{taju-}i se u razgovor sa neurednim, raspasanim i o~igledno okorelim civi-lom.

- Izvinite - sko~io je Qova, hvataju}i kofer - Samo {to nisam propustio stanicu. Dozvolite da pro|em - dodao je videv{i da pukovnik i ne pomi{qa da se mrdne i propusti ga.

Kako je to izgovorio ovaj se lagano okrenuo bokom, skloniv{i noge sa prolaza i Qova je uspeo da pro|e. Stopiv{i se sa gu`vom putni-ka koji su napustili trolejbus, iza{ao je na ulicu. Pod ̀ arkim suncem pro{ao je pored pozori{ta Mosoveta, zatim ispod prohladnih visokih svodova sale Cajkovskog i u{ao u metro, a onda se spustio dole niz {iroke kamene stepenice, kao da se spu{ta u neku kra{ku pe}inu koja se preobratila u muzej sa svim udobnostima. Zatim je razmeniv{i 20 kopejki dobio ~etiri petaka. Jedan je ubacio u automat, pro{ao kon-trolu i evo ve} je na eskalatoru i spu{ta se dole. U metrou iz nekog razloga qudi se ~ine spokojnim i civilizovanim, jo{ davno je prime-tio Qova, mada bi trebalo da bude sasvim druga~ije; spu{taju se pod zemqu u ne~ije |avoqe crevo i neza{ti}eni su pod zemqom. Me|utim, metropoliten je ~ist, svetao i pun nade. Kako se to dogodilo - saterati sve re~ice, mo~vare i jezerca pod kamen i granit! Ali po{lo je za rukom! Eto u Wujorku kaù da je metro najstrasnije mesto, gde su qudi potpuno odse~eni od civilizacije - tamo su to uàsne razbojni~ke pe}ine, gde vr{qaju bande mladi}a i crnaca. Samo najbedniji i naj-o~ajniji tamo koriste metro. Spu{tati se sigurno je isto tako stra{no kao i pewati se u konandojlovski ,,izgubqeni svet" gde su ìvele uàsne praistorijske ìvotiwe, protiv kojih je ~ovek nemo}an. Mada je ipak stra{nije spu{tati se, nekako se uvek kaè da ~udovi{ta ̀ ive pod zemqom, u wenim tajanstvenim dubinama: porod Geje, majke Zemqe,

72

uvek su bila ~udovi{ta. Drevni Grci su dobro shvatili - sve te storuke velikane, tifone, lejnerske hidre, svi su iz wene utrobe iza{li. A i ovde }e kroz 200 godina ako se metro prevazi|e kao transportno sred-stvo, te zapu{tene, razgranate {ahte i podzemqa u centru grada sigur-no postati pristani{te nekih htonskih ~udovi{ta ili makar gradskih razbojnika.

I evo tebi i istorijskog kalejdoskopa.

S ruskog prevela Zorica Milenkovi}

73


Ne jednom, kada sam morao da govorim o tom boqem {to je stvorila Rusija, govorio sam o ruskoj kwièvnosti i ruskoj èni. U mojoj pripoveci Voz Keln-Moskva junak je govorio, naqutiv{i se na sabesednika, koji se setio Pu{kinovog i àlio se na na{e vreme: "Mislite <...> tada je bilo druga~ije? Pu{kin je sve video i znao Rusiju, kao niko drugi. Koliko samo vredi jedna fraza iz Kapetanove k}eri", kada koza~ki podoficir daje raport kapetanovici da se kaplar Prohorov potukao u parnom kupatilu zbog {kafa vrele vode sa Ustinom Negulinom. I u toj frazi je usput, o ruskom na~inu ̀ ivota tih godina sve re~eno. I da su kupatila bila zajedni~ka, a sada nam se to ~ini tvorevinom razvratnog zapadnog na~ina ìvota i stra{nim odnosima mu{karaca i èna! Pa zamislite! Mu{karac se tu~e sa è-nom za {kaf vrele vode, tu~e se, tj. tu~e je, i ona wega, gola, u malom parnom kupatilu. I s kim se tu~e! Sa Negulinom, tj. sa nequbqenom, neiskusnom, o~igledno, devicom, kojoj je, mogu}e, ne samo zbog vode dosa|ivao. Ali to je re~eno usput, na evropski na~in, ne pridaju}i zna~aj. Pu{kin je odolevao u sebi, harmonizovao je svojom re~i, samim sobom svu rusku besmislicu, budala{tinu i haos, besmislicama je pridavao smisao, sme{taju}i je, zatvaraju}i je u tvr|avu preciznih re~i, koje ne zahtevaju obja{wewe, i samim tim evropizirao Rusiju, nalaze}i svakom wenom predmetu, gestu, doga|aju, neophodno, pristojno mesto. Stvarao je umesto Haosa Kosmos. Dav{i Rusiji jezik, dao joj je i norme pona{awa. Ali da prate te norme mogli su samo oni koji su ovladali wegovim jezikom. A da li je mnogo bilo me|u ruskim mu{kar-cima onih koji su Bogom dani da stvore ìvot i svet, zato {to su mu{karci?... Ono {to je Pu{kinu po{lo za rukom da zaista pogodi, to ne}e tako lako rusku ènu obrazovanog staleà: da li je ideal postao realan? da li je realnost podizawe do ideala? - ne znam. Kwiga pomaè

VE^NO @ENSTVENO I RUSKA KULTURA

Vladimir Kantor

O qubavi i o ne qubavi

74

ruskim ènama da izgrade sebe, da preobrate dosetku u idealnu real-nost, da du{u vaspitaju po kwizi, kako su, uostalom, sebe vaspi-tavale i Pu{kinove gospo|ice, i ta, s kojom je obrazovan qupki ideal Tat-jane, i Ma{a Mironova, i Ma{a Trojekurova - sve su one du{a i nada Ru-

1sije i ruske kulture.Kao paralelu takvim razmi{qawima, èlim da navedem za-

paàwe Viktora [klovskog, kao uvek o{troumno, zlo, ali... delimi-~no i autobiografsko. [klovski uvodi termin probnici.

Kada se pare kowi, to je vrlo nepristojno, ali bez toga kowa ne bi bilo, kobila je ~esto razdra`qiva, kod we po~iwe da radi od-brambeni mehanizam, i ona se ne da. Ona ~ak moè i da ritne pastuva.

Priplodni pastuv nije predodre|en za qubavne intrige, wegov put treba da bude zasut ruàma, i samo premorenost moè prekinu-ti wegovu romansu.

Tada biraju omalenog pastuva, kod koga je du{a mo` da najlep{a, i pu{taju ga kobili.

Oni flertuju jedano s drugim, ali ~im na|u zajedni~ki jezik (ne u pravom smislu te re~i), jadnog pastuva vuku za vrat daqe, a na ̀ enku pu{taju priplodnog mu`jaka.

Prvog pastuva nazivaju probnik.<...> Ruska inteligencija je odigrala u ruskoj kwièvnosti ulogu

probnika. <...>Cela ruska kwièvnost je bila posve}ena opisima preìvqa-

vawa probnika.Pisci su bri`qivo pri~ali na kakav su ba{ na~in wihovi

2junaci dobijali ono ~emu su stremili. Prime}ujemo da se kod samog [klovskog u wegovom romanu "Zoo

ili Pisma ne o qubavi" radi o jednom poku{aju autora, skoro nasilnom, da se zaqubi u sestru Qiqe Brik - Elzu Triole.

To se nije dogodilo zato {to je ispalo da je èna ja~a (ako su joj pisma iskrena), ona je ruska Evropqanka (Mandeq{tam), ostala je u Evropi. A mu{karac nije smeo da ide za wom kao za duhovnom vodiqom, kao Dante za Beatri~e. U Sovdepiju mu je pripala slava o{troumnog kwièvnog kriti~ara, opojazovca i lika i kaverinskog romana Skan-dali, ili Ve~eri na Vasiqevskom ostrvu po prezimenu Nekrilov (prezime koje govori samo po sebi), a zatim se potpuno prilagodio sov-jetskom ìvotu kwièvnika. Poraàvaju}e je to, {to posledwe pismo u qubavnom romanu ima podnaslov Izjava u VCIK-u SSSR, gde je autor

4grubo ravnodu{an: Ja dièm ruku i predajem se. I èna to razu-me i u svom posledwem pismu ironi~no zapaà: Qubavna pisma se ne pi{u zbog sopstvenog zadovoqstva. <...> Ti pod raznim izgovorima pi{e{ samo o

5tome . To jest, pokajni~ko pismo u GPU. Da li je mogu}e voleti takvog

75


mu{karca? [klovski je sam ispao probnik, pripisuju}i taj termin svoj ruskoj kwièvnosti da bi sakrio sopstvenu slabost.

Ruska klasi~na kwièvnost je bila, ipak, druga~ija. I pre svega zato {to je pisala o qubavi, a ne o ne qubavi. To {to kod [klovskog zvu~i kao podsmeh, bio je ozbiqan problem za ruske pisce XIX veka, koji su usledili odmah za Geteom, koji su otkrili me|u ruskim sreskim gospo|icama (Pu{kin) sposobnost za iskrenu qubav, {to vodi ka Ve~-noj @enstvenosti (daqe - sofisti~nosti), u~iniv{i to otki}e fak-tom ruske kulture.

Ideja Ve~ne @enstvenosti javqa se kod Getea na kraju Fau-sta kao kvintesencija svetskog duhovno istorijskog iskustva. Faust je pro{ao sva isku{ewa qudske istorije, dok mu iza zavese Gete nije

6podario spasonosnu Ewig-Weibliche. U posledwim redovima tragedije re~eno je, ako zanemarimo neta~an Pasternakov prevod: Neizrecivo se ovde zavr{ilo; Ve~na @enstvenost vu~e nas ka vrhu (Das Unbeschrei-bliche, Hier ists getan; // Das Ewig Weibliche// Zieht uns hinan.). Faust, koga je mefistofel osudio na propast, naporom Ve~ne @enstvenosti ume-sto podzemnog sveta dospeo je u planinski (vu~e nas ka vrhu). Evo kako komentri{e tu situaciju Anikst: Qubav i milosr|e pro~i{}ava ène i to ih pribliàva Devici Mariji, ~iji lik ima kod Getea drugi smisao nego u religioznom kultu. Ona je ovde - ovaplo}ewe ènske ~is-tote, predstavnik svih gre{nika, ona koja daruje ìvot. Ve~no @en-stveno oli~ava tu silu qubavi, koja postojano obnavqa ̀ ivot i uzdi-

7 è ~oveka . Kako zapadno-evropska, tako i ruska kultura, nisu do{le odjednom do te ideje.

Stara Rusija i Zapadna Evropa: tema Divne Dame

Stara Rusija - to je sredwovekovna epoha, ali zaustavqena u svom istorijskom razvoju. Ne ra~unaju}i strahovito tristagodi{we ropstvo, hri{}anstvo je tako|e do{lo u Rusiju kasnije, hri{}ansko-moralna problematika nije bila toliko izraèna kao na Zapadu.

Zapadna Evropa ve} u XII veku postavqa pitawe o ulozi ène u duhovnom ìvotu dru{tva - upravo kao su{tine, koja sebe realizuje druga~ije od mu{karca. Ovo pitawe se javqa posle ~uvene stabi-lizacije socijalnog ̀ ivota u Zapadnoj Evropi, kada je ~ovek prestao da sebe ose}a neprimetnim delom ovih ili onih sistema sredwovekovnog socijuma, kada je u dru{tvu postalo primetno prisustvo na~ela li~no-sti. Pritom ne zaboravqamo da je po hri{}anskom shvatawu bila tvrdo ukorewena misao o Evinom grehu, misao sa kojom se moralo nekako iza}i na kraj (ne potiskivawem, ve} produhovqeno{}u ̀ enske su{ti-ne). Na zalasku sredweg veka, monahiwa Eloiza pi{e neobi~na pisma

76

svom voqenom- ~uvenom teologu Abelaru. Wihovi odnosi su simbol prvog renesansnog qubavnog para, koji svojom sudbinom re{ava va`na filozofsko - teolo{ka i moralna pitawa. Eloiza je razmi{qala o duhovnom uzdizawu Abelara, i time svesno iskupila Evin greh. Po re~ima savremenog nau~nika, "uzajamni odnos Eloize i Abelara izneo je jo{ jedan problem, jedan od centralnih za XII vek - problem veza i nesaglasnosti izme|u qubavi qudske i Boànske".

Eloiza ga je re{ila na svoj na~in, sluè}i Bogu u ime qubavi prema Abelaru, èle}i da na svaki na~in doprinese wegovoj bogo-slovskoj slavi: Bog je svedok da ja nikada ni{ta nisam traìla od tebe, osim tebe samog. <...> Iako naziv supruga izgleda kao svetije i trajnije, meni je uvek bilo prijatnije da se zovem tvojom prijateq-icom, ili da se ne bi uvredio, - tvojom saputnicom ili qubavnicom. Mislila sam, da ako se vi{e ponizim zbog tebe, to }e ve}a biti tvoja qubav prema meni i time mawe mogu povrediti tvoju istaknutu slavu. <...> Ja sam te sledila, ustremiv{i se ka Bogu, i po na~inu ìvota sam te ~ak prestigla. Ustvari, ti si me u po~etku podstakao da obu~em mona{ku ode`du i da odrìm mona{ki zavet, kao da si se setio ̀ ene Lota, koja se osvrnula i odmah potom posvetio Bogu samog

9sebe.

10"Svome jedinom posle Hrista i wegova jedina u Hristu". Zbog toga nije slu~ajan zakqu~ak K. Bruka da se kroz prepisku

Abelara i Eloize u odre|enoj meri priprema tlo za nalaèwe analogije izme|u qubavi qudske i qubavi Boànske.

Jo{ ve}e zna~ewe u vi{em - Boànskom - smislu dobija qubav Beatri~e. Beatri~e ne poseduje ni stoti deo Danteovog talenta, ali upravo ona vodi Dantea gore, iz Pakla, preko îstili{ta u Raj. Samo da imamo koga da vodimo. U tome je velika metafizika odnosa mu{kar-aca i èna. @ena traì dostojnog, ali nije svaki Dante, drugi vodi ènu u propast, ~ak iako ̀ ena usvaja duhovnu potenciju muà, a potom je razbuktava u ìvu vatru. Da Faust nije stremio istini, spoznaji sveta, dobrobiti ~ove~anstva, nikada ga ne bi spasila Ve~na @en-stvenost.

Razume se, Ve~na @enstvenost je pre svega ènstvena, podra-zumeva i qubav, i osmeh, i neàn pogled, i vernost, i ume}e da preda sebe - svoju du{u i telo. @enstvenost je tako|e talenat, tako su{tinski, kao talenat mislioca, umetnika, pesnika. I dana{wi mu{karac to ose}a. Kurtoazni romani i poeme predstavqaju upravo taj odnos mu{karca prema svojoj izabranici. U romanu [retijena de Troja "Lanselot" (isto iz XII veka, kao i prepiska Eloize i Abelara) wegov heroj se "od prve do posledwe strane pojavquje kao ludo zaqubqen, u potpunosti orjentisan na svoju damu, ~ija ose}awa prema toj dami ga ve~ito

77


nadahwuju za vite{ke podvige. Poloàj Lanselota u odnosu na Geni-evru, pred wenim svetim telom je poloàj onog koji veruje pred svojim boànstvom. Tu opet vidimo uvek isti prvi i boja`qiv korak sjedi-wewa qubavi zemaqske i qubavi nebeske u du{i zaqubqenog. Treba re}i da je element erotike postojao i kod du{evnih briga monahiwa- "nevesta Hristovih, skoro zaqubqenih u najsla|eg Hrista. Ali ta erotika je postepeno - kroz generacije - vaspitavala duhovnost ose}awa qubavi ne samo kod monaha, ve} i kod svetovwaka. To je bio primer odnosa ̀ ena prema mu{karcima.

Le Gaf, jedan od najve}ih francuskih istori~ara zapadnog sredwovekovqa, ovu temu razmatra sasvim jasno. Za hri{}anstvo od svih vidova |avoqeg isku{ewa, upravo je ̀ ena bila najgore otelovqewe zla. <...> Poboq{awe statusa ̀ ena najjasnije se vidi iz kulta Device Marije, koji je napredovao u XII-XIII veku. Preokret u hri{}anskoj spiritualnosti je isticao iskupqewe greha èna od strane Marije, nove Eve. Ovaj preokret se tako|e vidi i u kultu Magdalene koji je po~eo da se razvija od XII veka. <...> Ali rehabilitacija ̀ ena nije bila

13uzrok, ve} posledica poboq{awa poloàja ̀ ena u dru{tvu.

Ovome treba dodati i svesrdno sluèwe monahiwa Hristu, koje su svoj ìvot posvetile Wemu, kao {to su svetovne ène posvetile ìvot svojim muèvima. Setimo se svetica i velikomu~enica Zapadne Evrope, koje su primile na sebe sav teret krsta. Ali ne i u Rusiji. Veliki filolog F. Buslajev je pisao: U staroj Rusiji èna nije bila toliko ponizna da ne bi mogla da po{tuje svetost dostojnu sijawa, naprotiv, kao {to se za {est ruskih èna sa~uvala do danas op{te priznata ta visoka ~ast; sve one su bile knegiwe, i iako su zamenile svoj kneèvski oreol za svetliji, asketski, ali sve one su i bez toga, ve} po svom zemaqskom zvawu, imale pravo da budu istorijski poznate. A koliko je me|u wima dostojnih majki, i supruga, i devojaka, u svom tu`nom postojawu, u svim staleìma, na svim prostorima stare Rusije, bilo osu|eno na potpunu anonimnost! <...> Ruska èna ima puno pravo da se ̀ ali na nepa`wu starih znalaca prema woj, a posebno èna iz prostog seqa~kog ìvota. Primetimo da je u Rusiji oduvek postojao kult Majke Bo`je, Bogorodice, ali je skoro nepoznat kult Deve, {to je, razume se, bilo povezano sa odsustvom li~nosti mu{kog na~ela koje bi moglo da prepozna ènsku produhovqenost. Bilo bi ipak pogre{no govoriti o potpunom odsustvu odjeka ruske sredwove-kovne kulture kod ove teme.

Po~etkom XV veka (kako pi{u istori~ari i filolozi sredweg veka) u Rusiju prodiru prevedeni kurtoazni romani, u kojima se pojav-quje tema ̀ enske qubavi, koja se daje skoro bez tradicionalne moralne osude. Nave{}u samo jedno zapaàwe: U nema~kom {tampanom izdawu s

78

kraja XV veka bio je objavqen prevod <...> op{irnog romana o Trojan-skom ratu, napisanog krajem XIII veka od strane Sicilijanca Gvida de Kolumna. <...> U romanu, Gvido uporedo sa opisom bitaka, dvoboja, ratnih komplikacija i poviga junaka, zna~ajno mesto pripada roman-skim sièima, karakteristi~nim za sredwovekovne kurtoazne roma-ne: pripoveda se o qubavi Medeje i Jasona, Parisa i Jelene, O lako-

15mislenosti voqene trojanskog carevi}a Triola Briseide , o qubavi Ahila prema k}eri Prijama Poliksena. Ove teme bile su retke u sta-roj ruskoj kwièvnosti <...>, ali su izazvali kod ~itaoca nesumwivi

16interes. Na tom planu razumqiva je pojava remek-dela staroruske kwièvnosti XVI veka - "Povesti o Petru i Fevroniji", koju je napi-sao monah Jermolaj Erazmo.

Wen siè ubraja se u takozvane lutalice, ali prilike, pro-stor, qudski odnosi, o~igledno su proiza{li iz realija staroruskog ìvota. Povest govori o hrabrom muromskom knezu Petru, te{ko bo-lesnom posle bitke sa zmajem, i o mudroj devojci sa sela (selo sa upe~atqivim nazivom - Ne`no), koja ga je izle~ila, a kao nagradu je zatraìla da se knez oèni wome. U povesti se isti~e ne ènska le-pota, ve} um devojke, tako da se po pravilu radi ne toliko o qubavi (ona nikada ranije nije videla kneza), ve} o ìvotnoj dobiti. Ali i daqe se govori ne toliko o qubavi, ve} o mudrosti Fevronije, koja je na svom primeru u~ila da sledi kneza putem svetosti. Samo na jednom mestu kao da izbija na trenutak qubavna struja, ali na kraju krajeva ona dobija ne qubavno, ve} takore}i, ìvotno obja{wewe. Boqari su traìli da knegiwa Fevronija, biv{a seqanka, ode iz grada, a u zamenu su joj obe}ali, istina, da }e joj dati to {to ona poèli. Kao i u svim sli~nim situacijama u svetskoj poeziji, èna traì da joj se da mu`. Boqari se ne slaù: samo ako on pristane. Ba{ tu se i ~eka qubav - strast. Ali poslu{ajte kakvo je wegovo religiozno obja{wewe za pristanak da ode sa wom: Blaèni knez Petar nije hteo da naru{i Bo`je zapovesti radi vladawa u ìvotu tom. <...> Ve} je re~eno da ako neko progoni svoju ènu, koja nije u~inila prequbu, i oèni se drugom, onda on sam ~ini prequbu. Ovaj blaèni knez je postupio po Jevan|equ: zanema-

17riv{i kneèvinu svoju, da zapovesti Bo`je ne bi naru{io. Razume se, u gradu je po~eo razdor, i gra|ani su prekliwali kneza i knegiwu da se vrate. Daqe opet stupa na snagu lutaju}i siè unutar poznate hagi-ografije. Pred smrt oni su se zakalu|erili, umrli, kao {to su se dogo-vorili u jednom danu i ~asu, ali posle smrti su ih poloìli ne u zajedni~ku grobnicu, koju su ranije pripremili, ve} u posebne grobove. Ali, ujutru, su posebni grobovi bili prazni, a tela knegiwe i kneza su se na{la u zajedni~koj grobnici, gde su ih i ostavili. I potpuno hagi-ografski zavr{etak, nezamisliv ni u Romeu i Juliji, ni u Tristanu i

79


Izoldi, sa kojima istraìva~i vole da upore|uju ovu povest. Za-vr{etak je ovakav: Oni koji su sa verom legli u raku sa mo{tima, da-

18re`qivo }e na}i isceqewe.

Fevronija je, kao {to vidimo, ja~a od Petra, kao {to je Julija ja~a od Romea, a Beatri~e od Dantea, ali qubav u ruskoj povesti u rene-sansnom smislu mi ovde ne nalazimo, bez obzira na blizinu lutaju}ih op{teevropskih sièjnih linija. Pred nama je ipak hagiografska kwi-èvnost!

Hercen je primetio da Rusija nije znala za vite{tvo, i otuda odsustvo visokog pojma ~asti. Evropeizovano rusko plemstvo po~etkom XIX veka ve} vrlo dobro razume {ta je to ~ast. A tamo, gde postoji ~ast, javqa se i problem ènstvenosti koji zahteva mu{ku za{titu i naklo-nost. Nesumwivo u tim godinama ja~alo je usvajawe iskustva suseda sa Zapada. Specifiku zapadnoevropske Renesanse - prelaz kurtoazne li-rike u neobi~nu, perverznu qubav prema Devici Mariji, - svojevrsni erotsko - mona{ki kult Deve - sa uobi~ajenom pronicqivo{}u, iro-nijom, i sa lakim sme{kom je umeo da izrazi pesnik imperije i slobode, Pu{kin. Godine 1829. on je napisao baladu @iveo jednom bedni vitez, odakle

Balada je u{la u Pu{kinove Scene iz vite{kih vremena. Ali wu izgovara Aglaja u Idiotu, odavde poti~e upore|ivawe kneza Mi{kina sa junakom Pu{kinove pesme. Knez bedni vitez, zaqubqen ali ne u De-vicu Mariju, ve} u gre{nicu (Nastasiju Filipovnu), koja je o~igledan prototip jevan|eqske bludnice Marije Magdalene, koja time ni{ta mawe ne sledi Hrista i kojoj je opro{teno. Dostojevski, razume se, ne prati siè balade, ve} gradi svoju strukturu, koja je ~e{}e povezana upravo sa temom gre{nice - pokajnice (Sowica Marmeladova, Gru{-ewka), kroz Pu{kinov siè, uvode}i ~itaoca u svet sredwovekovno - kurtoaznih balada i misterija. Pu{kin je jednostavan i jasan. Bore}i se celog ìvota za sveti ideal, vitez je prepu{ten samoj Devici, isti-nskom simbolu Ve~ne @enstvenosti, u carstvu ve~nom.

su i ove strofe:

Pute{estvuÔ v @enevu,Na doroge u kresta

Videl on Mari¥ devu,MaterÐ Gospoda Hrista.

S toŸ por×, sgorev du{o¥,On na ènçin ne smotrel,

I do groba ni s odno¥MolvitÐ slova ne hotel.

80

Neprijatnost Divne Dame

Vladimir Solovjov je jednom primetio da se do Petrovih re-formi, u Rusiji, brinulo samo o tome kako }e se oformiti dràva, a posle Petra, kada se Rusija formirala kao velika imperija, pojavilo se pitawe o moralnom usavr{avawu zemqe, o primewivawu hri{}an-

19skih vrednosti u realnom ìvotu. Pu{kinova epoha se opravdano naziva renesansom ruske kulture. Kako su shvatali stvarawe ideje o Divnoj Dami u na{oj istoriji ruski pisci Pu{kinovog perioda, koji

su ve} usvojili vrednosti, vi{e od hiqadu godina stare hri{}anske istorije zapada?

Epski roman Taras Buqba je posve}en toj epohi Rusije, kada su se u Zapadnoj Evropi javili i motivi kurtoazne poezije, i kult Device Marije, i kada je Danteova Beatri~e postala ~iwenica duhovnog ì-vota. Zapravo, u romanu Gogoqa imamo svojevrsnu parafrazu [ekspi-rove tragedije Romeo i Julija, gde qubavnici ginu kao rezultat mr`we izme|u porodica. Romanti~na situacija je sme{tena u vite{ku sre-dinu, {to Gogoq stalno isti~e. Qubav se pojavquje u sredwovek-ovnoj Rusiji na planu odre|enog odnosa koza~kih viteza prema èni. @ena Tarasa je samo trenutak ìvela u qubavi, samo u prvoj mladala~koj groznici - i surovi zavodnik ju je ve} ostavio zbog sabqe, zbog drugova, zbog pijanstva. Vi|ala je muà dva - tri dana godi{we, a onda nekoliko godina od wega nije bilo ni traga ni glasa. A i kada se vi|ala s wim, kada su ìveli zajedno, na {ta je li~io wen ìvot? Trpela je poni-èwa, ~ak i batine, ona je videla iz saàqewa ukazivane ne`nosti, i bila je nekakvo strano bi}e u toj gomili viteza... Takvi su odnosi prema ènstvenosti i materinstvu. [tavi{e, da nije Tarasu palo na pamet da odvoji Ostapa i Andreja od maj~inske ne`nosti i da izmisli nekakav rat, da bi izjedna~io svoje sinove sa sobom, deca bi ostala ìva. Ne samo da svojom rukom ubija Andreja, ve} i, ustvari, vodi ka pogibiji i Ostapa, uvukav{i ga u razbojni~ko - religiozni pohod. Pojavqivawe Ve~ne @enstvenosti kao kulturne ~iwenice je mogu}e, kao {to sam ve} primetio, onda kada postoje jaki mu{ki karakteri. Mada je ovaj uslov neophodan, on nije i dovoqan. Neophodno je jo{ vaspitawe du{e. No wega, kao {to }emo videti, i nije bilo u osnovi kulture.

Priroda i istorijske okolnosti te epohe su stvarale pravoli-nijske i grube karaktere, ali su se ve} pojavqivala i kulturne muta-cije. U pore|ewu sa svojim bratom istomi{qenikom wegov mla|i brat Andrej, imao je donekle ìvqe i nekako razvijenije ose}aje. Upravo on se pokazao sposobnim za qubav. Jo{ na bogosloviji, on se zaqubio u divnu Poqakiwu, k}er vojvode. Gogoq daje divan opis budu}e heroine:

81


Lepotica je bila lakomislena, kao Poqakiwa, ali wene o~i, prekra-sne, prodorno - jasne, su bacale pogled dug kao beskona~nost. Istrajnost dvoje zaqubqenih je izdràvala najè{}a ratna isku{ewa.

Qubav Poqakiwe je trenutna i strasna kao i Julijina, kao i qubav Bulgakovqeve Margarite, ali ona mr`wu wihovih plemena i religija, shvata kao stra{nu prepreku: Pred svima se pojavilo weno prelepo lice, zabacila je nazad nemirnu kosu, otvorila usta i dugo gle-dala tako. Potom je htela ne{to da kaè i odjednom zastala i prisetila se da drugim ciqevima teè vitezi, da otac, bra}a i sva wegova otaxbina stoje iza wega sa surovim osvetnicima, da su grad opkolili sra{ni Zaporo{ci, da su na qutu smrt osu|eni svi oni zajedno sa gradom...

Ovo je zaista prava qubav, koja je Kob, Sudbina. I heroji to shvataju, shvataju da je wihova sudbina predodre|ena kao tragi~na. Ne obmawuj , viteè, ni sebe, ni mene, - tiho je govorila ona, klimaju}i svojom lepom glavom, - znam, i na moju àlost, znam suvi{e dobro da ne moè{da me voli{; i znam {ta je tvoja du`nost i tvoj zavet; tebe zovu otac, drugovi, domovina, a mi smo tvoji neprijateqi.

Pribli`no iste re~i ~ujemo i od Julije:

Andrej, kao i Romeo, kao odgovor odri~e se samog sebe i svog roda: Moja domovina si ti! To je moja domovina i pone}u domovinu celu u svom srcu, nosi}u je dok je sveta i veka, i pazi}u da neko od Kozaka wu ne izbaci odatle! I sve }u prodati, dati, ubi}u za takvu domovinu! [tavi{e, Gogoq daje nijansu koristi kretwama prelepe Poqakiwe, koje su usledile kao odgovor:"Uko~ena za tren, kao prekrasna statua, gledala mu je ona u o~i, pa se najedanput zaplakala i sa neobi~nom ènskom bujno{}u, za koju je sposobna samo jedna nepromi{qeno velikodu{na ̀ ena, stvorena za prekrasan srda~ni pokret, pade mu oko vrata, obgrli ga belim kao sneg, divnim rukama, i zarida."

Posle zaista homerovskog opisa bitke Kozaka i Leha (parafraza Ilijade, gde su jednakim bojama naslikani i Trojanci i Grci, wihova obostrana hrabrost i sitna sujeta, prisutna u svakoj vojsci) i pateti-~nog govora Tarasa u kome previ{e hvali rusku du{u, rusku hrabrost, rusko drugarstvo, koje je ve}e nego u bilo kojoj zemqi, potvr|uje se da su plemenska (kasnije klasno - gra|anska) ose}awa vi{a od bilo kog poro-

O, Romeo, Romeo, o za{to siRomeo? Odreci se oca svogI svoje ime odbaci; a ako

Ne}e{, na qubav mi se zakuniDa si dragi moj, i onda ja vi{e

Ne}u biti Kapuletova!

82

di~nog srodstva, vi{a od qubavi oca i dece, utoliko pre od qubavi mu-{karca i ène: Ni{ta nije svetije od drugarstva! U ime te slo`no-sti vojska, banda, bratstvo moè da `rtvuje voqenu ènu (Stenka Razin i persijska knegiwa), majku, oca, sina. Taras se sre}e sa Andrejom. I hrabri Andrej pred tim razbojnicima Kozacima, koji se od wega sklawaju, ne diè ruku na oca: "Pokorno kao dete (kurziv moj-V.K.) on je si{ao s kowa i zastao ni ìv ni mrtav pred Tarasom". I to dete ne ubija rat, ve} otac, prinose}i ga kao `rtvu bogu rata: "Stoj, ne mrdaj! Ja sam te rodio, ja }u te i ubiti!" Drugu re~, osim sinoubice, Gogoq ne nalazi za Tarasa: "Zastao je sinoubica i dugo gledao u beìvotno telo".

Zatim }e, u stra{nim mukama, poginuti i wegov stariji sin, Ostap, koga je otac uvukao u raspravu sa susedima, Poqacima. I ve} tu se Taras {iri u svojoj punoj snazi, nazivaju}i masovne katakombe od mr-tvih tela mirnih ìteqa, "pomenima Ostapu". Kako ih je on obeleà-vao? Gogoq slika svojevrsnu sredwovekovnu puga~ov{tinu: "Taras je, {etaju}i se sa svojim pukom kroz Poqsku, spalio osamnaest varo{ica, ~etrdesetak katoli~kih crkava, i skoro da je stigao do Krakova. Mnogo je pobio svakojaka plemstva, opqa~kao najbogatije i najboqe zamkove. <...> Ne àlite ni{ta ponavqao je samo Taras". I evo odnosa Kozaka prema ènama: "Kozaci nisu uvaàvali ni crnomawaste gospo|e ni devojke belih grudi i vedra lica; nisu mogli da se spasu ni na samim oltarima: zapalio ih je Taras zajedno sa wima. Mnoge su se ruke, bele kao sneg, uzdizale iz plamena ka nebesima, pra}ene ̀ alosnim kricima, od kojih bi se i zemqa pokrenula, i stepska bi trava uvenula od àlo-sti. Ali nemilosrdni Kozaci nisu niza {to hajali, oni su kopqima

20podizali s ulice wihovu decu i, bacali je k wima u plamen" (kurziv moj - V.K.). Stepen opisanog zverstva uporediv je samo sa svirepostima koje je opisao Dostojevski u Buni Ivana Karamazova (Bra}a Karamazovi), gde general pred o~ima majke, goni psima dete do smrti.

Smena epoha: ve{tica kao nosilac ve~ite ̀ enstvenosti

U najve}em romanu 19. veka, Bra}a Karamazovi, najstariji brat, Mi}a, izneo je, danas ve} celom svetu poznatu frazu: Lepota nije samo stra{na ve} i tajanstvena stvar.Tu se |avo bori sa Bogom, a popri{-te bitke su qudska srca. Stvar je u tome, {to umetnost i jeste kamert-on realnog ̀ ivota i preko umetnosti se i moè doku~iti ko je u stvari postao pobednik u qudskim srcima. U umetnosti je, na odre|eni na~in, iskazan i predose}aj propasti ruske imperije, zatim stvarawe sovjets-kog totalitarizma po carskom obrascu, i na kraju, kao rezultat tih pro-cesa, promena u duhovnim prioritetima i vrednostima ruskog dru{tva.

83


Na raskr{}u vekova, me|u simbolistima, pojavquje se grupa pesnika, koju su ~esto nazivali solovjovcima, duhovnim naslednici-ma Vladimira Solovjova, pre svega na planu wegovih razmi{qawa o qubavi, Sofiji i mistici Ve~ne ènstvenosti. Neprikosnoveni vo|a te grupe pesnika bio je Aleksandar Blok, koji je ubrzo postao prvi pesnik po~etka veka. Andrej Beli je pisao ovako: Izlazak Bloka iz filozofije Solovjova je izlaz u ~iweni~nu konkretnost zore; u ote-

21lovqewe Ve~nog u ̀ ivot.

Treba re}i i to, da je Solovjov sna`no ose}ao opasnost dodiri-vawa Ve~ne @enstvenosti sa |avolskim po~etkom, sa temom isku{ewa i Evinog greha, ali je tako|e verovao da je Ve~na @enstvenost, koja nosi u sebi Boànsku su{tinu, preko pesni~ke ma{te, postala neka-kva, gotovo fizi~ka realnost, istorijska pojava. Upravo o tome govori u svojoj pesmi iz 1898.godine:

¥

Savremenici Bloka su wegove stihove o Divnoj dami, shvatili kao poetsku realizaciju filozofije Solovjova i kao nastavak i razvoj wegovih poetskih intuicija. Govore}i o Blokovoj kwizi, Vja~eslav Ivanov, setio se jedino Solovjova: Vladimir Solovjov, taj doktor Marijanus iz zavr{ne scene "Fausta", prorok "Ve~ne @enstvenosti,

Pomnite l roz nad peno belo ,Purpurn×Ÿ otblesk v lazurn×h volnah?

Pomnite lÐ obraz prekrasnogo tela,Va{e smÔtenÐe, i trepet, i strah?

Ta krasota svoeŸ pervo¥ siloŸ,êrti, ne dolgo b×la vam stra{na;

Diku¥ zlobu na mig ukrotila,No pokoritÐ ne umela ona.

V tu krasotu, o kovarn×e ~erti,PutÐ sebe taŸn×Ÿ v× skoro na{li,

Adskoe semÔ rastlenÐÔ i smertiV obraz prekrasn×Ÿ v× seÔtÐ mogli.

ZnaŸte è: ve~naÔ ènstvennostÐ n×neV tele netlennom na zeml¥ idet.

V svete nemerknuçem novoŸ boginiNebo slilosÔ s pu~ino¥ vod.

Vsë, ~em krasna Afrodita mirskaÔ,RadostÐ domov, i lesov, i moreŸ, - Vsë sovmestit krasota nezemnaÔ

îçe, silÐneŸ, i ìveŸ, i polneŸ.

Ð × Ÿ

84

koji u besmrtnom telu hoda zemqom", prvi je u ruskoj poeziji po~eo da gradi novi Partenon, Hram Deve, - ali ne od pentelijskog mermera, ve} od sne`nih dijamanata i plave magle, od rumenih zora i ~istih zvezda. Jasno je da je bio veliki pesnik, pre svega zbog zna~aja wegove lirike za

22liriku koja }e uslediti.

U toj lirici koja je usledila, prvi je bio Blok. On se , u su{tini, pokazao ne samo kao prvi naslednik Solovjova, ve} i kao prvi pravi kurtoazni ruski lirik, ali ne u banalnom smislu manirnosti i slavqewu èna, nego upravo u strastvenom i uzvi{enom sluèwu Divnoj Dami, sluèwu koje se moè poistovetiti sa religioznim. Nisu slu~ajni stihovi o "treperewu crvenih kandila", o "tamnim hramo-vima", o devojci u crkvenom horu ( ili: stihovi). Blok je postao mit. Postao je kamerton poezije srebrnog veka. Sa wim su se merili svi ostali veliki pisci, koji su se afirmisali u toj epohi. A tema je kod wega ostajala, u su{tini, uvek ista iako sa delimi~nim izmenama. O tome je gotovo odmah pisala Zineida Hipius: Ona, Ona, svuda Ona i pesme wenog viteza su predivne, u celoj svojoj jednoli~nosti, da ne zna{ koju da izabere{ i zapi{e{ za sebe. Ko je Ona? Naravno da nije zemaqska dama sredwovekovnih vitezova; mo`da je "Devojka ispod duge" Vladimira Solovjova? Ve~na @enstvenost? Sofija premudrost? Svejedno je.

Ve} posle Dvanaestorice, mnogi su se pitali kako je mogu} put od Divne Dame do slavqewa ubistva prostitutke Kaje, koju su ubile sluge antihrista. Beli je tvrdio: Razumeti Bloka je razumeti vezu stihova o "Divnoj Dami" s stihovima "Dvanaestorice". Bez takvog razumevawa,

24Blok je partijski iskasapqen. Ali ta veza je bila isuvi{e duboka i -posredna; za weno razumevawe potrebno je i razumeti smisao nove epo

he koja je nastupala. Mo`da je G. P. Fjodotov najboqe opisao evoluciju

Bloka: Blokova poezija raste i ja~a u raspadawu jednog lika, koji je obasjao wegovu mladost <...> Mnogolikost Divne Dame nije prosto niz utelovqenih ikona, ve} niz izdaja. U danima bezbri`nog zanosa wega izjeda predose}awe, i sa neobi~nom precizno{}u on prori~e sopstvenu

25sudbinu.

Daqe, Fjodotov citira poznatu programsku pesmu Bloka (Pred-ose}am te ja) napisanu 4. jula 1901. godine sa epigrafom Vladimira Solovjova: I teàk san svakida{weg saznawa // odagna}e{, jaduju}i vole}. Za razliku od Fjodotova nave{}u pesmu u celosti:

U ogwu svod je sav, - i pomol ve} je blizu,Al pla{im se ja: Tvom liku bi}e kraj,

I, izazva}e{ sumwe, bezo~ne, u dugom nizu,Promeniv{i najzad i obi~ni izgled taj.

85


O, pa{}u ja - i àlosno i nisko,No odolev{i strahoti snova svi'!

Kako je vedar svod! A sjaj ve} tu je bliskoAl pla{im se ja: i lik }e{ izmeniti Ti.

I ovde nije stvar u budu}oj izdaji, kako misli Fjodotov, ve}- {to }u se potruditi da pokaèm nadaqe - u realnoj promeni u kata-strofalno promenqivom svetu lika Ve~ne @enstvenosti, Divne Dame. Posebnost Bloka kao pisca, kao vizionara, je u tome, {to on nije bio sposoban da izmi{qa, ve} je pisao o onome {to je video. On je u Dva-naestorici mogao antihrista nazvati Hristom, ali je pritom pri-

26kazao ono {to je video, - apsolutno stawe antihrista. Prikazao je i sve promene lika Divne Dame, preko Neznanke utopqene u opijenost kr~me, do prostitutke Kaje iz Dvanaestorice, koju su ubili biv{i robija{i - crvenoarmejci. Ali, mo`da se upravo na wu odnose najboqi srceparaju}i stihovi Bloka. Opet izbija na povr{inu arhetipsko

27se}awe na Stenku Razina i persijsku knegiwu: Prodao nas je za ̀ enu!

-Na {ta si nam, druè, spao,-Ti si sasvim pokisao!

-[ta je, Pero, nos si skrio?-Za Kajom si poàlio?

-O, drugovi kraj mene,@ensku tu sam voleo...

Crne no}i, medeneJa sam s wome proveo...

Zbog plamna sam oka wenaI zbog mladeà crvena

Vi{e desnog ramenaI {to be{e sila - èna,

Na pravdu je ubio!Du{u izgubio!

Zbog dru{tva, o kome je tako pateti~no govorio Taras Buqba, je i bila udavqena persijska knegiwa i ustreqena Kaja.

Evolucija spoqa{weg lika Divne Dame je, kao {to se vidi, veoma karakteristi~na. Ona svedo~i o tome, da je u XX veku, u borbi s Bogom pobedio |avo.

86

Karakteristi~na je i unutra{wa promena su{tine Ve~ne @en-stvenosti. Ako u Neznanki jo{ odjekuju se}awa na plavi cvetak Nova-lisa (O~i plave bezdane// cvetaju na udaqenoj obali), a u Kaji oskrnav-qena qubav, tada se u ciklusu pesama o Rusiji, koja, po ispravnom mi{qewu Fjodotova, i jeste za Bloka drugo otelotvorewe Divne

28Dame, pojavquju zastra{uju}i motivi; Rusija istupa ne kao sveta, ve} pre kao |avolska:

I tu ve{ci s gataricamaâraju klasje u spletovima,

I |avoli sa ve{ticamaKraj druma slade, u smetovima.

Rusija, 24. septembar 1906. g.

Podsmeh Vladimira Solovjova |avolima, koje }e pobediti Ve~na @enstvenost, pokazao se, izgleda, preranim. Stvarala{tvo Bloka go-vori druga~ije; dama wegovog srca mewa svoj duhovni oblik. Maku{in-ski je s razlogom govorio: Ako se uzme celokupan razvoj tog ènskog lika (te heroine) u svojoj sveukupnosti, sav put od Divne Dame prema Sne`noj masci, Neznanki i nadaqe, onda postepeno pomra~ewe, {ta-vi{e demonizacija te Ve~ne @enstvenosti i Sofije Premudrosti }e

29postati nesumwiva . Divna Dama Kaja ne gine slu~ajno od metaka dvanaestorice antihristovih apostola. I gine upravo zbog toga {to ona jo{uvek nije ve{tica, a da preìvi u narednoj epohi, mogla je, izgleda, samo ve{tica. Takvo je bilo predose}awe nastupaju}eg veka. A nadaqe |avoli prodiru u samu su{tinu Ve~ne @enstvenosti. Treba re}i, da je veliki revolucionarni pesnik, koji je napisao stra{an stih (Volim da gledam kako umiru deca), u svojoj voqenoj video upravo ve{ticu. Mogu}e je da je ta fraza svojevrstan epata`ni odgovor na poznatu tezu Dostojevskog, da se ne moè stvarati harmonija na de~jim suzama, makar ona bila i samo jedna. Ali autor takvog stiha, koji je u su{tini negirao samu ideju moralnog imperativa, mogao je da dobije (kao u romanu Kazota Zaqubqeni |avo) samo takvu ènu. Qiqi Brik, kao svojevrsnoj AntiBeatri~e, posve}eno je mnogo redova, u kojima se nekoliko puta ponavqaju re~i od prosto pakla do kru~enihovskog pakla, tj. pakla jednog od onih pesnika koji je uni{tio moralni smisao ruske poezije, ruske re~i. Re~ u wihovom stvarala{tvu postajala je magi~no zaliwawe, antihristov znak. U poemi Flauta- ki~ma (1915.), Majakovski je svalio na Boga to {to mu je draga ve{tica, ali |avoqsku

30su{tinu te ̀ ene je zaista uvideo:

87


Da boga nemahulio sam iz glasa.

A bog iz pakla kakvu izvukao mi,da pred wom gora zadrhti i zatalasa,

i naredi: voli!

..................................................

To je On, On glavomda se ne seti {to si, i ko ti,

izmislio ~oveka da ti pokloni pravogi na klavir da postavi ~ove~anske note.

Ako se prikradem spava}oj sobida jorgan nad vama prekrstim, draga,znam-

spaqene vune smrad }e da probijei ko sumpor ispra}e meso vraga.

Kod Dantea, Bog {aqe Beatri~e da pomogne pesniku da do|e do raja; kod Majakovskog se pokazuje upravo suprotna situacija. On bogohuli, i zato sebe ka`wava paklenim mukama neobi~ne, zlikova~ke qubavi. îni se, da se Bog, koji je odbijen od strane novog sveta, sam okre}e od tog sveta. U Misteriji - buf prikazuje se novi potop, gde ni{ta ne ostaje od stare Zemqe sa wenim tragi~nim, ali Boànstve-nim svetskim poretkom, gde dobro i zlo dobijaju po zasluzi. Dolazi novi poredak, gde antihrist, koga je Solovjov predskazao, trijumfuje nad svetom, a |avoli- uprkos nadawu Solovjova- se trude da probiju i probijaju u najdubqi unutra{wi sklop ~ak i onih ̀ ena, koje smo ranije mogli nazvati nosiocima Ve~ne @enstvenosti. I kako Beatri~e zastu-pa Dantea pred Svevi{wim, tako Qiqa Brik pi{e pismo zemaqskom otelotvorewu Satane - Staqinu, u kome obja{wava zna~aj Majakovskog za novi poredak i stavqa u usta Vo|e re~i o najboqem i najtalentova-nijem pesniku sovjetske epohe. Staqin je mogao i Fausta da spusti na nivo banalnog upore|ivawa Erosa i Tanatosa po{to je uklonio ono najsloènije, tj. borbu vi{ih sila i sila pakla za qudsku du{u. Imam u vidu wegovu veoma poznatu frazu izre~enu na ra~un gotovo nepoznate i netalentovane poeme M. Gorkog Devojka i smrt: To je komad ve}i od Geteovog Fausta. Ovde qubav pobe|uje smrt. A u platonovskom ̂ even-guri, umesto ̀ ivoj Divnoj Dami, idealist, skoro kao Don Kihot Kopen-kin, poklawa se, wemu nepoznatoj, mrtvoj revolucionarki, Rozi Lukse-mburg. Vulgarizacija teme je o~igledna i smi{qena. U Rusiji nema vi{e Divnih Dama.

88

I ta promena svetskog poretka, s potresnom jasno}om je pri-kazana u velikom ruskom romanu 30-ih godina. Re~ je, naravno, o Maj-storu i Margariti, gde ne stoji slu~ajno kao epigraf, provokativna fraza Mefistofela iz Geteovog Fausta: Ja sam deo one sile, koja ve~no èli zlo i ve~no ~ini dobro. Tih godina, ne samo Bulgakov, ve} mnogi u Sovjetskoj Rusiji, kako je pisao Stepun, pomiwali su tu frazu Mefistofela i gde treba i gde ne treba. Da li to zna~i, ironisao je Stepun, da stvarni tvorac dobrog, |avo, postaje dobro? O~igledno ne.

31On ostaje zlo. I ve} 1928. godine je ~vrsto i uvereno pisao: Od moder-nog uverewa, koje danas postoji, gde je svaki i najcrwi |avo boqi od oliwalog, trulog parlamentarizma, i gde je svaka svetla ideokratska izmi{qotina boqa i iznad demokratske ideje, neophodna je nedvosmi-slena otvorena za{tita buròaskih vrednosti i dobro~initeqa: samozakonskog morala pravne dràve, demokratskog parlamentari-

32zma, socijalne pravde itd., itd.Ve} iz epigrafa Bulgakovqevog romana, jasno je odricawe od

ideje o boànskoj predodre|enosti ̀ ivota. Pisac, u su{tini, kroz ceo svoj tekst vodi polemiku sa Geteom. Kako Faust po~iwe Prologom na nebesima, gde se Bog raspravqa sa |avolom, tako u romanu ruskog pisca Bog kao takav uop{te ne postoji. Wegovo mesto zauzima Satana. Branioci pravoslavqa su vi{e puta poku{avali da Bulgakova optuè za razli~ite grehove. Ali za razliku od servilne crkve, on je prikazao pravo stawe hri{}anske vere, ta~nije, bezverja u zemqi. Upravo takva paradoksalna potvrda dehristijanizacije zemqe, prikazana je u romanu o poseti |avola Sovjetskoj Rusiji. U romanu M. Bulgakova, Hristos vi-{e nije Isus, ve} Je{ua Ga Nocri. On je prosto dobar ~ovek, i iako je na neki na~in povezan sa vi{im silama kosmosa, |avo ga simpati{e. Nama se daje i vi{e od toga; blistavi ìvotopis Hrista, ali... iz |avoqe vizure, takore}i, Jevan|eqe po Volandu. U toj zemqi (budu}oj |avoqoj eparhiji, lik Hrista ostaje samo u se}awu |avola. Narod je ve} potpu-no dehristijanizovan.

A kako |avo gleda na Hrista je ve} poznato: kao na slabo bi}e, koje se wemu, |avolu, u mnogo ~emu pokorava. Po mom mi{qewu, savre-meni istraìva~ s pravom prime}uje da slika Hrista kod Bulgakova otvoreno teì apokrifnim ili prosto erotskim sièima. Ne moèmo, a da se ne saglasimo s wim kada kaè: Nije va`no samo ono {to postoji o Pontiju Pilatu u romanu, ve} i ono {to je u wemu zaobi|eno }uta-wem u pore|ewu sa jevan|eqskom pri~om. U wemu ima suda, pogubqewa i sahrane Je{ue - Isusa, ali ne i wegovog Uskrsnu}a. U romanu nema Device Marije, Bogorodice. Svoje poreklo Ga Nocri ne zna <...> Sa aspekta umetni~kog izraza i snage, Je{ua se neosporno pokorava Volandu. Kako se pripovedawe razvija, wegov lik bledi, raspliwava se i odlazi u drugi

89


plan. I potpuno je u redu, {to Jeu{i - Isusu u krajwem razra~unavawu, 33ne dolaze zemaqski junaci kwige Majstor i Margarita. Gavru{in

~ak tvrdi, i to ne bez razloga, da u romanu Bulgakova postoji duboko 34jedin-stvo i tajanstvena veza Jeu{e - Isusa sa Volandom - Satanom.

I Ve~na @enstvenost se ovde mewa, tj. Margarita, koja je, prema mi{qewu istraìva~a, uzajamno povezana sa solovjovskom teolo-

35gemom Sofije - Premudrosti. Ali ona se nikako ne opire |avolu, kako

-se nadao Solovjov. Setimo se kako se Geteova Margarita bojala Mefistofela. Kod Bulgakova, Margarita je jedina, koja razume Pesnika, Majstora, i ne samo da ga razume, ve} i poku{ava da ga spasi. Uzgred, ona

-jedina i dejstvuje. Majstor je u su{tini, vo{tana figura. Jedini pom-

o}nik na tom wenom putu do spasewa je |avo. I ona, za razliku od Geteove Gre~en, stupa sa wim u savez (podse}am jo{ jednom na Qiqu

Brik). Za razliku od Geteove Margarite - Gre~en iz Fausta, koja je bila spremna da ̀ rtvuje svoj ̀ ivot za voqenog, a pritom je ~uvala svoju du{u, zbog ~ega ju je Bog uzdigao, i zbog ~ega je i mogla da spase biv{eg dragana od |avola, kod Bulgakova je potpuno nedvosmisleno Margari-

36ta spremna da za svog qubqenog da svoju du{u. Ona uzvikuje: \avole,

veruj mi, sve }e biti redu!- O~i su joj odjednom sevnule, ona je zaigrala u mestu i po~ela da uzvikuje: - Kako sam sre}na, kako sam sre}na, {to sam s wim sklopila ugovor! \avo, o |avo!: Mora}ete, mili moj, ìveti sa ve{ticom! Zatim je jurnula Majstoru, uhvatila ga za vrat i po~ela da mu qubi usne, nos, obraze. Tu informaciju, wen voqeni prihvata spo-kojno: Pa, dobro, - rekao je majstor, - ve{tica pa ve{tica. Krasno i prekrasno. Istina, Margarita moli Volanda za milost Fride, ona koja je ugu{ila sopstveno dete (direktna aluzija na Geteovu Gre~en). Raz-lika je samo u tome {to tu gre{nicu ne spa{ava Bog, ve} ve{tica Mar-garita s Volandovim dopu{tewem. Nemo} Boga u tom svetu je o~i-gledna.

Istina, postojali su i oni, koji su se suprotstavqali tom sata-nizmu i ve{ti~arewu. Mandeq{tam, koji je napisao Razgovor o Dan-teu, neko vreme je ostajao sa svojom drugaricom - prosjakiwom, Ahma-tova je preìvela i nadmeno, s ponosom, govorila: Ja ~itav ìvot ~itam Dantea. Ne samo da je preìvela, ve} se pokazalo da je ona duhov-na vodiqa ~itavog pokoqewa ruskog naroda ka poetskim visinama, zato {to se ose}ala sledbenicom danteovskih ideja, i Muza, koja joj se javqala, potvr|ivala je, da je ba{ ona velikom Firentincu diktirala stranice Pakla, kao {to i sada diktira stihove Ahmatovoj. Postojao je jo{ i Pasternakov roman, u kome je odjekivala tema mu{ke izdaje, ali istovremeno je bilo mogu}e Larisu tuma~iti kao lik oskrnavqene Ve~ne @enstvenosti. Mnogo jasnije o tome govori jedna od pesama ju-naka romana - Jurija @ivaga:

90

Zbogom godine bez vremena!Zbogom, èno, {to izazov baca{

Provaliji ponièwa.Ja sam tvoje bojno poqe.

Kod Pasternaka je odlazak u qubav kao u katakombu, u qubav kao u suprotnost razbesnelom svetu:

Zavejalo po poquDo krajwih me|a.

Gorela sve}a na stolu,Gorela sve}a.

Ta neugasiva sve}a je drevni simbol suprotstavqawa silama zla, svetu, koga je |avo podigao. Ali, da li je bilo mogu}e na}i u tom svetu, takvu, boànsku qubav?

Ne{to kasnije, potvrdile su se i sumwe u mogu}nost postojawa ène - duhovne vodiqe. Tu imam u vidu Pesmu, hiqadu godina staru Nauma Koràvina (1958), koja govori o tome da vitez ili pesnik voli wu, vidi u woj svoje ozarewe, i ona kao da razume pesnika:

Ali ipak,Hiqadu godina

On voli wuA ona wega ne.

Za{to? zapita pesnik u o~aju i sam sebi odgovara:

Prosto kao qudiOna èli ìvqewe

I hladno je wojDa sluì kao ozarewe.

Reklo bi se kraj. Ali ne. Ipak se bez kraja pesnicima, koji su ̀ i-veli u toj epohi, postavqalo pitawe, pitawe izgubqeno u staqinskim vremenima - da li je mogu}a istinska qubav? I odgovor na to pitawe je stigao. Lik Ve~ne @enstvenosti, u rusku kwièvnost, vratio se 60-ih godina u neo~ekivanom sredwovekovnom obliku: u pesmama bardova, umnoènih na pronalasku XX veka, na magnetofonu, svojevrsni ruski

37 Minezang , sada ve} pro{log veka. Nave{}u samo jednu pesmu Okuxave iz 1960. godine:

91


Ovde je sve zavijeno tamomI ti{ina, kao na dnu...

Va{e veli~anstvo, èno,Da li je mogu}e - vi ste tu?

Svetlo je ovde prigu{enoSa krova cede se vode.

Va{e veli~anstvo, èno,Kako ste do{li dovde?

...........................................

Ko ste vi takvi? Odakle ste vi?!Ah, sme{an li sam ~ovek

Vi ste prosto pogre{ili,ulicu, grad i vek.

Stihovi upe~atqivi - pesnik o{amu}en: u celokupnom stawu sveta koji ga okruùje, Weno Veli~anstvo @ena nije trebalo da se pojavi, i on se pita da nije ona pogre{ila ulicu, grad i, najbitnije, vek. Ali ne, nije pogre{ila, zato {to se iznova vratio sveti i vite{ki odnos prema èni: Mi jednostavno na krilima nosimo// ono {to se na rukama nosi, - pevao je Okuxava. Uop{te, lirika Okuxave je neverovat-na pojava pro{log veka. Mo`da je on bio i vi{e od ruskog Minezanga, koji je pevao o qubavi: to je i Vizbor, i Gorodnicki, i Visocki.

Po ovom pitawu, sa prozom su stvari stajale mnogo gore. Seqa~ka proza uop{te nije razumela {ta je to qubav, predstavqaju}i je, iskreno govore}i, kao razvrat, a gradska (Aksjonov, Kormer, Poqakov, Vektor Jerofejev - do uàsa Sorokina) je videla, otprilike isto to: ili disidentsku takozvanu slobodnu qubav, ili qubav raznoraznih ino-stranih devojaka, ili qubav ruske lepotice - prostitutke, koja za auto-ra postaje simbol Rusije, i sl.

Verovatno }e se pojaviti pisac, koji }e sa vi{e snage umeti da obradi ovu temu. U svakom slu~aju, svi navedeni primeri govore o mogu-}em preporodu duhovne tradicije. Kako je, u romanu Mladi} Dosto-jevskog, jedan od glavnih junaka (Versilov) ponavqao: Nas je takvih u Rusiji, mo`da, oko hiqadu; zaista mogu}e, ne vi{e, ali i to je dovoqno, da ne umiru ideje. Mi smo, mili moj, nosioci ideje!... Pa eto, i ja sam ovaj tekst napisao da ideje ne bi umirale.

S Ruskog preveli Olivera \or|evi}, Radmila \or|evi} i Nata{a Luki}

92

1 Kantor Vladimir. Voz «Keln-Moskva»// Kantor Vladimir. Ruski evropejac kao kulturna pojava (filozofsko-istorijska analiza). M; 2001. str. 660-661.

2 [klovski Viktor. Hambur{ki ra~un. M; 1990. str. 186.3 [klovski je sam priznao da se koristio pravim pismima Elze Triole.

4 [klovski Viktor. ZOO ili Pisma ne o qubavi// [klovski Viktor. Bilo jednom. M; 1966. str. 256.

5 Isto. str. 254.6 Da li je on zasluìo spasewe? Jedan od najinteresantnijih ruskih mislilaca, A.

Mejer, predpostavqao je da je zasluìo, ali ne delima ve} tom bo`jom su{tinom («Moj sluga» - Gospod ga je odredio u «Prologu na nebesima»), koju on nije proneverio razgovaraju}i s Mefistofelom. (Mejer A.A. Razmi{qawa uz ~itawe «Fausta»// Mejer A.A. Filozofska razmi{qawa. Pariz, 1982. str. 316.).

7 Anikst A.A. Komentari// I.V. Gete. izabrana dela u 2 toma. tom 2. M; 1985. str.700.8 Bruk Kristofer. Renesansa XII veka// Teologija u kulturi Sredwovekovqa. Kijev,

1992. str. 144.

9 Prvo pismo Eloize Abelaru// Abelar Petar. Istorija mojih nesre}a. M; 1959. str. 67,70.

10 Drugo pismo Eloize Abelaru// Abelar Petar. Istorija mojih nesre}a. M; 1959. str. 80.

11 Bruk Kristofer. Renesansa XII veka// Teologija u kulturi Sredwovekovwa. Kijev, 1992. str.145.

12 Meletinski E.M. Sredwovekovni roman. M; 1983. str. 122.

13 Le Gaf @ak. Civilizacija sredwovekovnog Zapada. M; 1992. str. 266-267.14 Buslajev F.I. Idealni ènski karakteri Stare Rusije// Beslajev F.I. O

kwièvnosti. Istraìvawa. Studije. M; 1990. str. 264.

15 Uzgred, siè koji je obradio [ekspir - «Troil i Kresida»16 Istorija ruske kwièvnosti XI- XVII veka. M; 1985. str. 236.

17 Dela Jermolaja Erazma// Spomenici kwièvnosti stare Rusije. KrajXV- prva polovina XVI veka. M; 1984. str. 641.

18 Isto. str.645.

19 « Ali {to ~vr{}e postoji Rusija, to istrajnije se javqa pitawe: zbog ~ega i u ime ~ega ona postoji? Nije stvar u materijalnoj ~iwenici, ve}u idealnom ciqu». (Solovjov V. S. Nacionalno pitawe u Rusiji // Solovjov V. S. Dela u dva toma, 1. tom M., 1989. str. 260).

20 Ovde se pojavquje i jedan od elemenata dru{tva, o kome je govorio Taras, kada su svi kao jedan, kada nema granica kolektivnom opijawau i zverstvu. Nekada je to uzbu|ivalo sovjetske istraìva~e: «Su{tina, osnova, ìvopisna i idejna sr` Tarasa Buqbe - dru{tvo, ideja masovnosti, stihijskog kolektiva, suprotstavqenog egoizmu otu|ene li~nosti» (Gukovski G.A. Realizam Gogoqa. M.-L., 1959. str. 158.).

21 Beli Andrej. O Bloku. m., 1997. str. 109.

22 Ivanov Vje~eslav. Aleksandar Blok. Stihovi o Divnoj Dami // Blok A. Sabr. dela u 12 tomova. 1. tom, 1995. str. 331.

23 Hipius Zineida. Stihovi o Divnoj Dami // Blok A. Sabr. dela u 12 tom. 1. tom. M., 1995. str. 333.

24 Beli Andrej. O Bloku. M; 1997. str. 105.

93


25 Fjodotov G.P. Na Kulikovskom poqu// Fjodotov G. P. Sudbina i gresi Rusije. u 2 toma, 1. tom SPb; 1991. str. 107.

26 Pogledati o tome u mojoj studiji «Antihrist, ili neprijateqstvo prema Evropi: nastajawe totalitarizma»// oktobar 2001. No 1. str 134. Isti tekst u mojoj kwizi: «Ruski Evropejac kao kulturna pojava (filozofsko-istorijska analiza)» M. 2001. str. 494.

27 Treba primetiti, da je u svim kulturama potreba za razbojni~kim druìnama ve}a od potrebe za qubavqu. âk se i plemeniti razbojnik Karl Mur odri~e svoje voqene Amalije, a zatim je ubija uz melodramati~ni (tako karakteristi~an za razbojni~ki svet) uzvik: «Ona koju vili Mur treba da umre samo od wegove ruke». Sam [iler je u prate}oj bele{ci o premijeri «Razbojnika» napomenuo o svom junaku da «lo{e dru{tvo kvari wegovo srce». Ali ja se u ovom tekstu, naime, bavim ruskom kulturom. Uporedno istraìvawe je sasvim drugi problem.

28 «Rusija- i samo Rusija- je stvarno otelotvorewe Deve, to jest ìvo qudsko meso, a ne romanti~arska ma{ta» (Fjodotov G.P. Na Kulikovskom poqu. str. 108.)

29 Maku{inski Aleksej. Odbijeni mladoèwa, ili Osnovni mit ruske kwièvnosti XIX veka. str. 43.

30 Dostojevski je pokazao da je |avo po{ao. Pokazalo se da je isto tako po{la i izabranica velikog pesnika. Putuju}i po Evropi, kada su pesnika gonili u SSSR-u, na dan wegove smrti, ona je u svom dnevniku zapisala: «14.4.1930. Ustali smo u 5 ujutru. U 6 smo seli u voz, u vagon-restoran. <...> Do Amsterdama smo putovali preko cvetnih }ilima, kanala, pored {arenih ku}ica. Celo jutro smo lutali starim gradom». Saznav{i za samoubistvo, odjednom se razotkriva, da je ona wega doìvqavala kao sredstvo za ìvot za wu i Osu: «Vladica mi je pokazao tako monstruozni egoizam- ubio se. Za wega je to, naravno, najlak{e. Ali ja bih, ipak, za Osu uradila sve na svetu- i Vladica nije trebalo da se ubije- zbog mene i zbog Ose» (Brik Qiqa. Pristrasne pri~e. Ni`wi Novgorod: DEKOM, 2003. str. 209-210.).

31 Stepun F. Misli o Rusiji. Studija 4. // Stepun F.A. Dela. M., 2000. str. 239.32 Stepun F. Misli o Rusiji. Studija 10. (Demokratija i ideokratija; buròazija i

socijalna struktura saznawa; marksisti~ka ideologija kao preporod socijalisti~ke ideje; religiozna tema socijalizma i nacionalno-religiozan ìvot Rusije)// isto str. 335.

33 Gavru{in Nikolaj. Litostraton, ili Majstor bez Margarite// Gavru{in Nikolaj. Na tragovima Sofijinih vitezova. M., 1998. str. 182- 183.

34 Isto. str. 184.35 Isto. str. 192.

36 Isto. str. 189.

37 Minnesinger - peva~ qubavi (nem.). To su bili pesnici XII veka, koji su pevali o vite{koj ~asti i predanom sluèwu svojoj izabranici.

PROZA SA USANA

3

KU]A TOMANOVI]A

PROZA SA USANA

Ispod zeleno-ri|ih ciglica svodova zjape podrumske prostorije, nalik na katakombe. Iz wih struji hladan vazduh s mirisom memle. Bio je to na{ deo podruma, sada nalik na podlokanu obalu, nekakav zaostali sprud koji samo {to se nije obru{io pod nama. A plo~a iznad temeqa koju su ru{iteqi okrwili na vi{e mesta be{e otvorila, kao neku odu{ku na zale|enoj reci, {iqat ponor odakle mi se ~inilo da se diù duhovi Tomanovi}a. I sve ih zami{qam u o~evom obli~ju, isti su mi iako dolaze iz razli~itih vremena. Kwigovo|e! Da, bili su kwigovo|e. Imali su svoje kwigovodstvene kwige nad kojima su provodili ìvot. Pun zna~ewa ìvot.S ose}awem odgovornosti . Beàli su u te velike kwige sa koricama ~ije {are su nalik koì da`devwaka, zagwurivali su glavu u wih. Glava mog oca nagnuta nad ra{irenim stranicama tih kwigovodstvenih kwiga, micala se tajanstveno, levo-desno, od jedne kolone s brojkama do druge. Kako su ga cenili qudi ! Mene niko nikada ne}e ceniti tako. Lepo je ~uti kad o tebi govore kako si savestan, pouzdan, odgovoran, kako se razume{ u posao, to daje ~oveku samopo-{tovawe koje, ose}am, uni{tava misli o krivici, o nedostojnosti .

Prvi Tomanovi} je do{ao ovamo s prezimenom Toman.Bio je neki me{anac, malo ~eh, malo Nemac, iz okoline Bratislave. Tata bi rekao iz Poùna (zaboravqeni nazivi mesta ~inili su mu se gospodstve-nijim). Taj prvi Tomanovi}, deda mog oca, radio je u trgovinskim fir-mama novosadskih Jevreja i Nemaca sve dok se nije ustalio kod gazde Obrena Mili}a, vlasnika ugledne radwe sa galanterijskom robom, s ~ijom }erkom se ven~ao, potpisuju}i se u mati~noj kwizi, umesto To-man, novim prezimenom: Tomanovi}. @ena mu je donela u miraz plac blizu stare èlezni~ke stanice, na kojem je izgradio ovu ku}u, sad je

97

Milica Mi}i} Dimovska

(Odlomak iz duè proze)

98

ve} mogu nazvati biv{om ku}om Tomanovi}a. Ru{ewe je po~elo i ne}e prestati, moj otac je to znao. "Kad - tad od ove ku}e ne}e ostati ni traga", rekao mi je. " Ja sam je ve} preàlio,u stvari jo{ od ..."

Nije dovr{io tu re~enicu, prekinula mu se na usnama kada se suo~io s mojim licem. Znam, zaustio je da pomene svog umrlog sina, svog jedinog mu{kog potomka, a onda je postao svestan prisustva mog lica nadomak wegovog, prisustva lica jednog wemu ropski odanog bi}a, lica gotovo unakaènog od qubavi i patwe, lica }erke, osobe koja ga potpuno razume i pra{ta mu {to on, ipak, ipak ne moè sasvim da je prihvati kao zamenu za sina iako je bezgrani~no voli, iako mu je jedini drug u samo}i. O, kako je bolno bio usamqen moj otac, samo sam ja usamqenija od wega, iako imam sina, jo{ imam sina...

Drugi po redu Tomanovi}, moj deda, Aleksa Tomanovi}, nastavio je porodi~nu poslovnu tradiciju, tako|e je bio kwigovo|a, ali ne besprekoran kao wegov otac, ve} s jednom mrqom u biografiji, dodu{e opranom mrqom, od koje je, ipak, ostao beleg. Beleg nesigurnosti. Za Aleksu Tomanovi}a se govorilo da je pla{qiv i neodlu~an. Strepeo je da ne ukaqa o~ev ugled, te{ko ste~eni ugled jednog, ipak, do|o{a, zatim ugled maj~ine familije, starosedela~ke, sa ve} dve-tri uspe{ne gene-racije trgovaca, i najzad, ugled Doro{kih, familije svoje ̀ ene , fami-lije razmetqive, iako ve} u opadawu, pune blaziranosti i neke oso-bewa~ke uobraènosti. Bilo je to za wega prete{ko breme. On se prosto ugibao pod tim bremenom, ali nije smeo da ga se oslobodi. Razumem ga dobro. Wegov otac, prvi Tomanovi}, izbrisao je svoje pre-tke, te mu nisu mogli biti ni preporuka ni smetwa, i to mu je davalo slobodu u delovawu. Naprotiv, wega, drugog Tomanovi}a, gu{ile su preporuke ...

99

Donald Klark

LEJDI I PREZ

(odlomak iz biografije Bili Holidej 'Wishing on the Moon')

Xon Hamond je bio qubiteq muzike sa novcem u xepu; mogao je sebi da priu{ti najve}i i najboqi radio ure|aj u automobilu. Jedne januarske ve~eri 1936. na parkirali{tu u îkagu slu{ao je radio firme Motorola' sa devet lampi i izuzetno velikim zvu~nikom, nesum-wivo naru~ena instalacija, kada je ~uo prenos deveto~lanog benda Kaunta Bejzija iz kluba Reno u Kanzas Sitiju. Danas ve}ina nas moè da priu{ti dobar radio ure|aj u automobilu, a Hamond je imao privi-legiju koja je zauvek nestala: godine 1936. svake ve~eri se uìvo pre-nosila muzika preko radija.

Hamond, takav kakav je, ve} je ranije ~uo i Bejzija i wegovog tenor saksofonistu Lestera Janga. Bejzi, ro|en u Red Banku, u Wu Xersiju, uzimao je ~asove organe od Fetsa Volera u bioskopu dok su jo{ obojica bili de~aci. Svirao je sa Elmerom Snoudenom u prvom klubu Eda Smolsa, negde na Petoj aveniji u Wujorku. Probio je svoj put u Kanzas Sitiju u vodviqu, svirao je u Blue Devils Voltera Pejxa i u plodno sni-manom bendu Benija Motena; Moten se pojavio u pozori{tu Lafayette u wujorku i Hamond je sreo Bejzija 1932. u klubu Covan's, koji se nalazio iza pozori{ta. Moten je umro 1935. a Bejzi je zavr{io u klubu Reno kao vo|a.

Kanzas Siti je bio grad bezakowa, gde je dvadeset ili trideset klubova radilo tokom prohibicije i Depresije; muzi~ari su svirali cele no}i, svingovali bluz i kovali svoje ve{tine, dok je Tom Pen-dergast, korumpirani politi~ki {ef koji je sve to drào, odlazio na spavawe svake ve~eri u devet. ûv{i bend na radiju, Hamond je ubedio Bejzija da ga uve}a i da krene na Istok; big bendovi su ve} bili atrak-cija ere, i Hamond je u svojoj kwizi zaslugu pripisao Vilardu Aleksan-deru iz agencije MCA {to je bio voqan da primi nepoznatu grupu sa Sre-dweg zapada.

PROZA SA USANA

100

Lester Jang je bio iz Misisipija; porodica se preselila u Wu Or-leans, zatim u Mineapolis 1920. Otac je bio nastavnik muzike, i Lester je po~eo na bubwevima u porodi~nom bendu; u drugoj polovini dvade-setih je svirao tenor saksofon, dupliraju}i na altu i baritonu. Ham-ond ga je jednom na kratko ~uo sa Kingom Oliverom; onda je Lester 1934. do{ao u wujork da radi sa Fle~erom Hendersonom, {to je trajalo mawe od ~etiri meseca. U to vreme je upoznao Bili. Kolmen Hokins je kona~no digao ruke od Hendersonovog neodlu~nog pona{awa i oti{ao u Evropu; Lester se sigurno ose}ao jadno u Wujorku, jer su Henderson-ovi qudi (i Hendersonova zapovedni~ki nastrojena èna Leona) è-leli nekog sa velikim punim tonom nalik na Hokov. Hamond je napisao da je dao novac Hendersonu da dovede Lestera u Wujork, ali su Hender-son i Hamond bili jedini kojima se on dopao. Kao i Bili, Lester je radio na svoj na~in, i u wegovoj muzici je bilo vi{e toga {to se razli-kovalo pored wegovog laganog vazdu{astog tona, koji je on jednom opi-sao kao 'alt / tenor'.

Sa zahvalno{}u se preselio kod Bili i Sejdi, koje su ìvele u stanu koji je Bili opisala kao stan sli~an vagonu, sa sobama pored hod-nika: jednu od soba je zvala 'muzi~ka', gde je ~uvala svoje plo~e i imala stari klavir, a Lester je dobio svoju sobu. Imati ~oveka u blizini sa velikom muzi~kom senzibilno{}u, jedinstvenim ose}ajem za humor i iskrenom naklono{}u prema drugim qudima, koji nije bio nikakva pre-twa, sigurno je bilo neizrecivo divno; to je nesumwivo razneìlo Sejdi i u Bili izazvalo toplinu.

Jo{ u ranim danima harlemskih klubova povremeno je nazivana Lejdi (Dama), kada je nerado uzimala napojnice sa stolova: ne zna~i da je to druge devojke obavezno vre|alo; jednostavno je bila takva. Lester je imao nadimke za sve: Bejzija je zvao Holi a svog mla|eg brata, bubwara Li Janga Litl Pi. Lester je bio taj koji je nazvao truba~a Harija Edisona Svits. Vil Fridvald kaè da je Eli Ficxerald dao ime Lejdi Tajm. Xez je ve} imao Viteza (Earl), Vojvodu (Duke) i takozvanog kraqa svinga; pri~a se da je jedan najavqiva~ sa radija iz Kanzas Sitija dao plemi}ku titulu Grofa (Count) Biliju Bejziju (me|utim, postoji dokaz da je Bejzi jo{ mnogo ranije sebe tako nazivao). U svakom slu~aju, ovo je bila Amerika, i s obzirom na to da je Frenklin D. Ruzvelt bio najve}i ~ovek u okolini a Lester predsednik saksofona, Bili ga je skra}eno nazvala Prez. Smatrao je da Bili mora da bude prva dama, dao joj je ime Lejdi Dej, i prosudio da Sejdi, Lejdina majka, mora biti Vojvotkiwa (Duchess). Sva imena su se zadràla do kraja wihovih ̀ ivota.

Od tada su weni najstariji prijateqi nastavili da je zovu Bili, ali se woj sve vi{e dopadalo da je zovu Lejdi, titulom koju joj je dao Lester; strancima u klubovima koji su joj se obra}ali sa Bili bilo bi prigovoreno zbog familijarnosti. Ona je zaista bila Lejdi i od sada }e tako biti nazivana u ovoj kwizi.

101

Svi su saglasni u tome da Lejdi i Lester nisu bili qubavnici; od samog po~etka su bili du{evno bliski i on je sigurno bio kao brat kojeg nikada nije imala. Mo`da su imali vrstu qubavi kakvu mu{karac i èna treba da budu kadri da ponude jedno drugom, ali koju nijedno od wih dvoje nije moglo da ponudi; razumeli su strahove onog drugog tako dobro da su verovatno mislili da }e romansa to pokvariti. U svakom slu~aju, Lejdi je nau~ila da juri èstoke momke ili momke koji su mislili da su èstoki, a Lester je bio sve samo ne èstok. Pona{ao se na 'ènskast' na~in i neki su mislili da je bio homoseksualac; me|u-tim, wegov neprirodan hod verovatno je bio uzrokovan sifilisom. Istraìva~ Frenk Bihman-Meler kaè da su 1937. Lesteru i jo{ tro-jici ~lanova Bejzijevog benda postavili takvu dijagnozu i da je 1944. medicinsko ispitivawe ameri~ke armije to potvrdilo, dodaju}i da je on povremeno imao epilepti~ne napade, prate}u pojavu bolesti. U svakom slu~aju, za razliku od mnogih mu{karaca Lester se nije pla{io svoje ènske strane: na svom saksofonu je mogao da odsvira sve {to je poèleo i nije morao da se takmi~i na bilo koji drugi na~in.

Ako je Lester imao demona to je bio rasizam. Jednom je napustio porodi~ni bend samo da ne bi oti{ao na turneju po Jugu. Bio je neàn ~ovek a rasizam je nesumwivo, samim tim {to je van svakog poimawa, za wega predstavqao prosto sile mraka. Wegova muzi~ka inteligencija, kao i Lejdina, bila je povezana sa wegovom senzitivno{}u, {to se javilo veoma rano; kao i u Lejdinom slu~aju, muzika ga je oslobodila.

Lesterov brat Li je rekao da je on bio introvertan.

To zaista poti~e jo{ iz wegovog detiwsta. Majka mi je bila nastavnica; moj otac je bio direktor {kole. Znao je samo za jedno: Uradi to zato {to ja tako kaèm. To je za mene bilo odli~no; da se pona{ao na bilo koji drugi na~in ja bih bio najgori tip na svetu. Lester je bio tako ose}ajan, nije mogao to da podnese. Sa decom se ne pona{ate na isti na~in zbog wihovih individualnih karakteristika. Lester bi beào od ku}e svaki put kada bi otac podigao ruku da ga udari; pobegao je {est ili sedam puta. Mislio je da biti tu~en zna~i biti nevoqen. Mom ocu nikada nije palo na pamet da je to bio pogre{an metod.

Li je uglavnom radio na Zapadnoj obali i nije upoznao Lejdi sve do 1939. u Uptown Houseu. Svoje bubweve je preneo iz Los An|elesa u Wu-jork Trailways autobusom i odlazio je na dosta xem se{na.

Izgledalo je kao da je na svakom mestu gde sam odlazio i gde su imali se{n tu bila i Lejdi... Bila je kao muzi~ar. Mislim da ako slu{ate stvari koje su ona i Prez radili zajedno, shvati}ete da je ona bila kao muzi~ar; razmi{qala

PROZA SA USANA

102

je kao duva~ki instrument. Ona i Prez su dopuwavali jedno drugo i Bili su kao brat i sestra. Inspirisali su jedno dru-go. Na ve}ini se{na za snimawe on bi svirao prelaz; ovo se de{avalo zbog stvari koja je postojala me|u wima. Ako slu-{ate pa`qivo, on je svirao na na~in na koji je ona pevala, a ona je pevala na na~in na koji je on svirao.

êsto se kaè da je Lejdi pevala kao duva~ki instrument, me|u-tim Li je precizniji: ona je razmi{qala kao duva~ki instrument. weno rekomponovawe pesme nikada nije bilo samo radi pesme; kao i kod Luja i Lestera, kako je Martin Vilijams napisao: ... Za wu, dramati~ni efekat i muzi~ki efekat su jedna ista stvar. Weno frazirawe i wen ritam bili su frazirawe i ritam xez muzi~ara; wen instrument je bio wen glas.

Kler Libenson je pri~ala o Lejdi i Lesteru, se}aju}i se kako je upoznala Lejdi u klubu Hot-Cha..

Karmen se muvala sa svim muzi~arima. Sa Prezom i Artom Tejtamom. Saznali bismo od Lesa gde }e ona biti. âk i da je bila udata, uvek bi mogao da stavi svoje ruke na wu. Toliko su bili bliski. Karmen bi pevala gde bi on bio i tako daqe; rekla bi: Lejdi je ovde...

Ali, bez obzira na to sa kojim ~ovekom bi bila, ako bi je Prez pozvao ili bi mu ne{to bilo potrebno, videli bi se. Razgovarali bi o tome; rekla bi o Prezu: Najve}i drkaxija koga sam ikad upoznala. Tako je pri~ala o wemu, volela ga je. Mislim da nije bilo ni~eg vi{e od prijateqstva. Oboàva-li su jedno drugo. I ne bi se uvek qubili kao {to to qudi danas rade - zagrle se i poqube. Ali kada bi videli jedno drugo, pretpostavqam da su znali da su sre}ni {to se vide. Lica bi im se ozarila ili tako ne{to, a nisu se ~ak uvek ni rukovali. Pogledali bi jedno drugo i rekli prokleti ku~-kin sine, bila je to jedna od onih stvari (sniènim promuk-lim tonom): Kako je, Tatice. Mala. Zvala ga je Prez ili Ta-tica. Koliko se se}am, ve}inu mu{karaca nije zvala Tati-ce. Ali wega jeste. Na~in na koji bi to ona rekla. Sasvim jedna bliska veza izme|u wih dvoje. Imao je ènu i sve os-talo, znate...

Videla sam Preza i Bili kako xemuju u klubi Kelly's, oh, da. Svirao je pratwu iza we i u drugim klubovima kasno no}u sve do 7 ujutru...

Ximi Rouls, bistar, zabavan, tvrdoglav i jedan od najboqih pra-tilaca koji su ikad ̀ iveli, fasciniran je Lejdi i Lesterom, posebno i zajedno:

103

Bio sam u The Trouvilleu (u Holivudu) oko nedequ dana, i samo {to sam je upoznao, samo {to smo se vratili sa probe, nisam znao {ta da mislim o woj, da li je do{la ovde da se tuca sa Lesterom Jangom ili {ta ve}. Jedne no}i sedeo sam na kraju {anka i pozvao sam je - Lejdi, da li mogu da ti kupim pi}e? Sela je pored mene, uzeo sam joj xin i kolu. Moète li zamisliti da neko pije takvo srawe? Nisam znao o ~emu da pri~am sa wom. Vratio sam se mislima u vreme kada sam slu{ao bend Endija Kirka... Tako sam se setio tenoriste kod Kirka, i iz nekog ~udnog razloga pitao sam je za Dika Vilsona. Spustila je svoje pi}e. Da li sam ikada upoznala Dika Vilsona? Ovo je bio prvi put da sam s wom pri~ao nasamo. Re}i }u ti ne{to. Izlazila sam sa Fredijem Grin-om i bila sam verna tom drkaxiji, ali svaki put kada bih videla Dika Vilsona jednostavno sam morala da ga izvedem i pojebem. Ovo je bio prvi put da sam ~uo ne{to tako od jedne ènske. Luda ènska. Tada me je osvojila. [ta moète da uradite posle toga? Morate da je volite. Opasna cura.

Zbog na~ina na koji je Lester svirao u wenoj pratwi, te dopune, ose}ala bi se kao da je bila u zagrqaju svoje majke. Kad se on ne bi jedne no}i pojavio na poslu, ona bi bila izgubqena. Pevala bi, ali ne bi bila Lejdi Dej. Zato {to je uvek bila sre}na kada je znala da Prez stoji upravo tu i svira za wu. Zbog toga {to je ono {to je on radio bilo za wu. Savr{eno su se poklapali. Bez obzira na to koliko je neki tenorista veliki - i koliko ja volim Bena Vebstera, divnog - sada razmi{qam kao Lejdi Dej, upravo razmi{qam o wenoj svesti, kako je mislila - wen momak je bio Lester Jang, Ujka Baba. Tih dana smo ga svi tako zvali, jer su ga svi wegovi ne}aci i ne}ake zvali Ujka Baba. Bio je oèwen devojkom po imenu Tedi, ali je nisam video od '42. Niska, tamna devojka, veoma, veoma lepa, zvao ju je Meda (Teddy Bear).

Na~in na koji su se on i Lejdi slagali bio je zaista ~udan. Ako je ikad postojao jedinstveni individualac, to je bio ovaj ~ovek. I wegov na~in govora. Niste mogli da ga razumete ukoliko niste tri meseca radili sa wim. Izmis-lio je sve one smicalice, kao imam oko za ovo. Kad mu se ne{-to nije dopadalo uradio bi ovako (Ximi je naduo svoje obra-ze i napravio mrzovoqan izraz lica) nema o~iju, nema o~iju. Wegov naziv za policajce bio je Bob Krozbi (poznati beli vo|a benda, brat Binga Krozbija - prev.). Ako policajci u|u, Lester bi pri{ao i dodirnuo te po ramenu i rekao: Bob Krozbi je u ku}i. qudi bi gledali okolo i traìli Boba Krozbija.

PROZA SA USANA

104

Neki drugi put policajci bi bili Alisin plavi ogrta~. Belci su bili sivci u crnom argou; Lester je zakqu~io da su crnci bili oks-fordski sivci. Rasizam ili neka druga neprijatnost su se ozna~avali sa ose}am promaju. Jedan drugi izraz nedopadawa, ispri~ao je Li Jang, bio je ni mama, ni tata. Prilikom upoznavawa nove cure nekog ~oveka, rekao bi: Jel' madam gori? (Da li ume da kuva?) U te{koj situaciji bilo bi daj mi pi}e. Ovo me izbacuje iz koloseka. Silvija Sims je dodala: On je bio prvi ~ovek kojeg sam ikad ~ula da kaè svom pijanisti 'samo sviraj vanilu, ~ove~e. Samo sviraj vanilu, {to je zna~ilo da prekine sa preterivawima i odsvira ispravne akorde iza sola.

Zapravo nije bio vulgaran, uzimaju}i u obzir sve d. i k.s. koje muzi~ari upotrebqavaju, ispri~ao je Li. Imao je izraz za dobru ènsku. Kakav dobar {e{ir, ili kako bi ti se svidelo da nosi{ ovaj {e{ir? Rouls se tako|e toga se}a.

Bili bismo na bini, i on bi se okrenuo, pogledao me i rekao: Okreni se na tri sata. Pogledao bih okolo na tri sata i tamo je bila ènska sa krupnim o~ima. Morao sam to da dekodiram dok sam bio tu, kao kad u~ite japanski. @enske su bile {e{iri.

Jedne no}i je tip u{ao sa novom ènskom i Prez ga je pogledao. Babo, kupi}u ti pi}e. U to vreme je pio Old Schenley Bond, ~ist, u punoj ~a{i od dva deci, stopostotni alkohol. I ~a{u vode. I tako Prez seda. Konobarica mora da ode do uprave za ovo pi}e, izlazi sa ~a{om od dva deci. Prez po~iwe, prvi gutqaj je veliki. Vidim da nosi{ novi {e{ir. A tip koji je znao - ovo ne bi radio ukoliko tip to ne bi znao - rekao bi: Daaa. Prez bi pitao: Kapica? Pa, uh... Idn {e{ir? Uh... Meksi~ki {e{irni ples? @enska u me|uvremenu sedi i sme{i se, pita se o ~emu pri~aju. Razgovarali su o wenoj ribici, znate.

I Lejdi Dej je imala svoje malo srawe koje je ubacivala. I{li bi zajedno maltene kao bogomoqka koja pro`dire mu`jaka kada zavr{i s wim. Tako ih ja zami{qam. Lejdi Dej je bila sre}na, bila je samostalna. Bila je tu zato {to je i Prez bio tu, ali joj nikad nije bilo dosta wega, kao 'gde }emo sada da idemo', i uvek su sedeli zajedno. Ona je i{la svojim putem a on svojim. O, Prez, mogu da ga namiri{em. Znam da je ovde, zna~i dobro je. Iz ove garderobe izlazi ta divna ku~ka braon koè i dolazi do {anka. O{tra je. Mislim, zaista o{tra. On bi se pojavio iza stuba i pona{ao bi se ̀ enskasto, znate. Pri{li bi jedno drugom, stali bi, a on bi rekao: Kako si, gospo|ice Lejdi Dej, Lejdi Dej? Uputio bi joj onaj sme{an pogled. Odgovorila bi: Hej, drkaxijo. Ona bi odstupila, krenuli bi zajedno, grlila bi ga, zatim bi se ponovo odmakla, kao da se previ{e sparuju. Kao da namerava da ga pojede. Sparuju se toliko mnogo. Kao zlatne ribice ili tako ne{to. I{li su svojim malim putem. Kad sastavite wih dvoje zajedno, ispadne divqa stvar. Me|utim, oni bi se samo dodirnuli, izvadili bi svoja oru`ja, i to je bilo super, sve do sle-

105

de}eg puta kada bi nabasali jedno na drugo oko kluba, kada bi ponovo svr{ili, kao Hriste, ponovo }u da svr{im. Dograbili bi jedno drugo i onda bi se razdvojili. Kao slu~ajna sre}a. A ona je bila sre}na sve vreme.

Kao da su bili brat i sestra, ali na druga~iji na~in. On je bio tako ~udan. Bio je kao posetilac. A i ona je to bila.

Lester Jang je imao dvadeset sedam godina kada su napravqeni wegovi prvi snimci, u îkagu oktobra 1936, dok je bend svirao u Grand Terrace na svom putu ka Istoku.

U malenom studiju koji je imao samo jedan mikrofon, Hamond je snimio kvintet sa Bejzijem, Pejxom, Xonsom, Lesterom i Karlom Ta-tijem Smitom na trubi ({ou u Grand Terrace je bio tako ̀ estok da je Bak Klejton rascepao usnu). Smit je bio savr{eno dobar truba~, koji ostaje nedovoqno poznat zato {to je oti{ao u Ju`nu Ameriku i nikad se nije vratio.

Kada su snimci objavqeni na etiketi Vocalion kao Jones-Smith Inc. bilo je jasno da je ovo predstavqalo novu vrstu muzike. Ekonomija, mawe je vi{e: ovo su ideali za kojima se teì, napisao je mnogo godina kasnije Ginter [uler. Uz osvrt na neke od Bilinih plo~a sa Tedijem iz 1935, pisao sam nekoliko stranica ranije o udarcima u taktu, prelazu od 2/4 do 4/4: wujor{ki xez u tridesetim godinama bio je i daqe duboko, indirektno pod uticajem regtajma, preko wujor{kog 'strajd' klavir-skog stila Vilija Lajona Smita, wegovog prijateqa Bruta (Xejms P. Xonson) i wegovog odanog sledbenika Filtija (Fets Voler). Bejzijeva ritam sekcija sa Xoom Xonsom na bubwevima i Volterom Pejxom na basu (koga su ve} zvali Big 4) bila je ta koja }e ga izgladiti. Xons nije bio jedini bubwar koji }e odràvati 4/4 takt na ~inelama polovinom tridesetih, ali je on to radio sa tako upornom ve{tinom da je po~eo da mewa muziku; ovi qudi }e imati uticaj na xez sli~an onom koji je Bili imala na peva~e. Nije ~udno da su Bilini se{ni sa Bejzijevim prate}im muzi~arima bili me|u najboqima.

Smit-Xons ansambl je snimio dve pesme sa vokalom Ximija Ra{-inga i dva instrumentala na kojima je svirao Lester; o pesmi Lady Be Good Xo Xons je naprosto izjavio: Ovo je bio najboqi solo koji je Les-ter ikada snimio.

[uler je transkribovao solo za svoju majstorsku kwigu The Swing Era (1989), i o wemu je naduga~ko pisao, opisuju}i linearizaciju melo-dijskog sadràja. Kao da su sva uzbudqiva vertikalna arpe|a koja jedan Hokins moè da odsvira ostavqena po strani, a melodijski intervali sabijeni u uzak opseg: kao {to su xez muzi~ari beskrajno i briqantno improvizovali na akordskim strukturama, i to su nastavili da rade jo{ mnogo godina, Lester je ve} ukazivao na put napred, slobodan od

PROZA SA USANA

harmonije, sa jednostavno{}u i svingom bez napora koji su proiza{li iz kr~mi Kanzas Sitija i {irokih otvorenih prostora Jugozapada. Lesterova muzika, kao i Lejdina, slavila je qubav lepote i slobodu duha koji su bili iznad rasizma, politike, pa ~ak i hrabrosti: nastu-pali su tamo gde niko nije mogao da ih dotakne.

U Bejzijevom bendu postojalo je rivalstvo sa odli~nim Her{a-lom Evansom, koji je svirao sa velikim tonom kao Hokins. Evans je rekao Jangu da bi trebalo da svira alt: Ima{ ton alta. Lester ga je potap{ao po glavi i odgovorio: Postoje stvari koje se de{avaju tu gore, ~ove~e. Neki od vas momaka sve izvla~e iz stomaka.

Bend nije osvojio Wujork pred kraj 1936. To je zapravo bio novi bend: truba~ Oran Hot Lips Pejx (nije u srodstvu sa Volterom) oti-{ao je sa Xoom Glejzerom, koji se nadao da }e od wega stvoriti zvezdu, kao od Luja Armstronga; alt saksofonista Baster Smit odbio je da napusti Kanzas Siti; Bejzi je morao da doda dosta novih quda a bend je i daqe bio uzdrman. Hamond se ume{ao: gitarista Klod Vilijams zame-wen je Fredijem Grinom, zato {to je Vilijams tako|e voleo da svira i violinu, a Hamond nije mogao to da podnese: dobili smo neuporedivog Grina, ali ovo izgleda nepravedno prema Vilijamsu. Kafi Roberts na altu je uskoro zamewen Erlom Vorenom; [uler misli da je mo`da Robertsov ton vi{e odgovarao u ansamblu, ali je Hamond radio na svoj na~in. Nije ~udno {to je bend morao da bude uzdrman; to nije bio bend koji je Hamond ~uo na radiju ranije te godine. Bili su toliko dugo siroma{ni da su svirali na polovnim instrumentima, koje su povezi-vali gumicama; neki od wih nisu dobro ~itali note, i ponekad su svira-li ra{timovano. Postoji jedan pora`avaju}i prikaz u ~asopisu Metro-nome; Klejton je svalio krivicu na wihove 'jeftine i previ{e kori{-}ene instrumente' i tako|e je rekao da je truba Xoa Kejsa bila tako lo{a da niko nije mogao da svira usagla{eno.

Nekoliko wihovih prvih snimaka, kako [uler isti~e, tako|e su bili pomalo nedoterani; Klejton je gre{io u se}awu da je wegov prvi se{n za snimawe bio sa Bili krajem januara 1937. i da mu je pru`io ve-liko zadovoqstvo. U stvari, prvi termin za snimawe celokupnog benda je bio ~etiri dana ranije. Uskoro je, 7. jula, bend snimio svoj prvi hit One O'Clock Jump, koji se pojavio u Kanzas Sitiju kao glavni aran`man pod nazivom Blue Balls. Kao i Glen Milerov In the Mood, bio je to samo rif koji se oduvek tu nalazio, ali je u Bejzijevim rukama postao himna; svi bendovi su svirali rifove, ali im je Bejzijev pokazao kako: sving-ovao je bluz, jugozapadni stil, i uskoro su se pojavili mnogi snimci One O'Clock Jump, od kojih su nekoliko bili hitovi.

Trinaestog marta 1937. Lejdi je debitovala sa bendom u Skrentonu u Pensilvaniji, zara|uju}i vi{e novca nego u Uptownu: sada

106

107

je dobijala 70 dolara nedeqno, {to je moralo da pokrije sve wene tro{-kove na turneji, i u tom smislu, Bejzi je ispri~ao da je ona zara|ivala vi{e od bilo koga drugog u bendu.

Hamond je doveo Bejzija da je ~uje: ̂ uo sam je i to je bilo to.

Sa muzi~kog gledi{ta bila je velika promena, velika promena je napravqena u bendu. Ne{to je dodato, divna atrakcija koju smo imali. Svi su je voleli, svi su se s wom dobro slagali; ona se dobro slagala sa svim momcima, i to je bilo ne{to drugo {to je bilo divno... Svirati za wu je bilo jednostavno previ{e... Bili je bila muzi~ar. Tako su momci ose}ali Bili - zaista su ose}ali da mogu da u|u u autobus a da, znate, ne kaù: Pazite, momci. Ali svi drugi koji bi u{li u autobus morali su da paze.

Nedequ dana po{to im se Lejdi pridruìla svirali su u Apollou, i tu je zapravo Bili zasijala, rekao je Bejzi. Jednostavno nije mogla da si|e sa bine. Novinski kriti~ar koji je pisao o svirci u Apollou ran-girao ju je iznad Ele Ficdèrald, ~iji su se hit snimci sa ̂ ikom Vebom nagomilavali; u Apollou Bili je pevala I Cried for You, My Last Affair i One Never Knows, Does One, ~ija ~e`wiva melodija prevazilazi wen sme{an naslov. U nedequ, 11. aprila, pojavila se sa Bejzijem u Savoy Ballroomu i do tada su se weni i Bejzijevi oboàvaoci borili za istu stvar.

Bejzi je sigurno intervjuisan mnogo puta, ali je oduvek bio xen-tlmen; ìvot na turneji nikad nije bio lak, ali se Bejzi i prema tome postavqao lakonski.

Nisu se de{avali nikakvi posebni incidenti. Pro-se~no putovawe. Upravo smo po~iwali. Zaista po~iwali. Koja su bila te{ka mesta? Kad razmi{qam o tome, nije bilo nijednog. Radili smo i to je bilo sve {to smo ̀ eleli. Imali smo sasvim dobar bend... Bili smo sre}ni zajedno. Kada nam se Lejdi Dej pridruìla, tada smo bili zaista sre}na grupa... Te{ka vremena - sada pretpostavqam da moèmo to da kaèmo kad odra|ujete svirku za jednu no}, verovatno u nekim delovima Sjediwenih Dràva gde je bilo nekako te{-ko. Sada se ~ini da je bilo te{ko, ali smo tada bili mla|i i zabavqali smo se. Iz godine u godinu i{li biste iz jednog mesta u drugo i radovali biste se tome. Navikli biste na uslove. Radili smo i bili pla}eni za taj rad... Nekad smo svi-rali na dobrim klavirima, nekad na lo{im, nekad na veoma lo{im. Kao sad.

Bejzi, Beni Karter i mnogi drugi morali su ista}i tokom godina da, {to se ti~e saksofona koji su bili spajani gumicama, sada i daqe koriste gumice, kada pukne opruga, sve dok ne budu mogli da je zamene.

PROZA SA USANA

Lejdi ga je zvala Tatica Bejzi, a on wu Vilijam. Linda Kuel je ukazala na TV program napravqen mnogo godina kasnije, govore}i: Bili ste bliski. Videla sam to u The Sound of Jazz, po na~inu na koji je govorila o vama. Bejzijev odgovor na ovo je bio sve samo ne lakonski; Linda je zabeleìla u svojoj transkripciji kako je to duboko doìv-qeno: Bili smo bliski. Mnogo bliskiji o toga. Mnogo bliskiji. Voleo sam Bili uàsno mnogo. Voleo sam Bili dokle god qubav moè da dosegne.

Na turneji bend je poku{avao da spava na jednom istom mestu, ponekad iznajmquju}i celu ku}u kako bi se smestili i kako bi mogli da budu svi zajedno i kuvaju za sebe. Lejdi je bila jedna od najboqih kuva-rica. Upitan da li su svi ostajali u istim hotelima, Bejzi je odgovorio: Ponekad. Ve}inu vremena. Zato smo se toliko zabavqali... Malo bismo popili. Kada bismo stigli u grad ranije svi bismo oti{li - momci koji su bili bliski sa Bili - u Bilinu sobu; imala je dobar gramofon. Kada nisu mogli da na|u mesto u koje bi se svi smestili, naro~ito na jugu, javqao se uzvik svako bure, u zna~ewu svako bure na svom dnu ili svaki ~ovek za sebe. / Bend je snimio melodiju Bejzija i Edija Darama Every Tub (Svako bure) po~etkom 1937. /

U Detroitu je morala da zacrni svoje lice u pozori{tu, jer je bila suvi{e ̀ uta. Imam tu sliku u albumu, rekao je Xo Xons. Pojavila se u Detroit Free Press. Imam sliku onoga {to su nam radili u Fox Theateru. Hari Edison je ispri~ao: Kada sam iza{ao na binu, nasmejao sam se. To mi je bilo sme{no, a onda se ona okrenula i nazvala me drkadìjom.

Ima dosta svedo~ewa o tome da se Lejdi kockala u autobusu i op{teg slagawa da je dobila svoj deo plena. Nije znala kako da baca kocke, rekao je Xo Xons. Govorili su joj pogre{no. I ma koliko da su joj govorili pogre{no, ona im je uzimala sav novac. Kada su qudi ostajali bez novca pozajmqivali su jedni od drugih, ali im nije padalo na pamet da pitaju Ra{inga za pozajmicu. Prigovorio bi im {to ne paze na svoj novac i bio je u pravu; u svojim memoarima, Bejzi je ispri~ao da je Ra{-ingov duh bio taj koji je pomogao da bend ide daqe u svojim prvim godinama, pa su na neki na~in svi dugovali svoje poslove gospodinu Pet-sa- pet.

Ra{ing se se}a incidenta kada je odbio da Lejdi da novac; rekao je da joj je uporno pri~ao kako nema novca, ali istina je bila da ga je on izgubio u kockarskoj igri. Hari Edison se toga se}ao druga~ije:

Mislim da su svi kritikovali Ra{inga s vremena na vreme, jer nikom nije davao novac, ne. Verovao je samo sebi. Ali, bio je tip momka koji nije pio, nije pu{io, pa je uvek imao novac, razumete? Jeftini debeli drkadìja, tako ga je zvala. To je bilo sme{no. Bio je isti kao i ostali i nije ga bilo briga {ta oni govore. Ona je zaista postala zajedqi-va, ali nije dobila nikakvu lovu. Uporno se drào tog no-vca. To nije ni{ta; Bejzi je vodio bend a on nije pozajmqivao ni Bejziju.

108

Nikad se nije kockao s nama u autobusu, mo`da je igrao karte, ali ako izgubi nekoliko dolara on odustaje, dok mi sedimo tamo dok sav novac ne nestane. Imao je dosta èna, ali nije razbacivao novac na wih dok bih ja ovako potro{io svoju lovu...

Svits se se}a mesta gde je bend svirao:Bila su najgora. Se}am se mesta u Karolinasu, gde se

uzgajao duvan - Vinston, Salem. Svirali smo u skladi{tima duvana. Sve {to ste mogli da namiri{ete bio bi duvan, jer je visio na vrhu tih ogromnih ambara, i konopcem bi ogradili prostor za ples, a po ode}i bi vam se ose}ao samo miris du-vana, i kada po~nu da igraju, pome{ali bi se pra{ina sa po-da i miris duvana - ne znam kako je izdràvala, kao èna. Nikad se nije umarala.

Poznavaju}i Bili bilo je kao da imate prijateqa za-uvek. Jer, ako vas je volela, ne bi bilo ni~eg na svetu {to vam ne bi dala, i niko ne bi mogao da joj kaè bilo {ta protiv vas. Pona{ala se kao mu{karac, samo {to je bila ènsko, jer je shvatila kako da se za{titi.

Postojala je zabava na turneji, ali kako je trombonista Beni Morton objasnio: Ovi qudi su sami sebi pravili zabavu jer im je bila potrebna, mnogo puta su u du{i bili povre|eni...Bili se dosta smeja-la, ali verujem da je ta devojka i dosta plakala.

Lejdino slobodno i lagodno pona{awe je ve} bilo dobro poznato, i bilo je spekulacija o wenom spavawu sa svima u bendu. Sa muzi~ke str-ane i svega ostalog ona je oboàvala Baka Klejtona; bio je veoma zgodan ~ovek a Bili je volela mu{karce koji dobro izgledaju. Nekoliko god-ina kasnije u Pedeset drugoj ulici, prema Silviji Sims, koja je volela da pri~a pri~e, Bili Ekstajn je pitao Lejdi: Zar nisam lep?

Lep si, ali nisi najlep{i, odgovorila je Lejdi.Ko je najlep{i?, Ekstajn je zahtevao odgovor.Bak Klejton je najlep{i ~ovek koji je ikada ̀ iveo.Me|utim, Bak se godinama kasnije iznenadio kada je o tome pro~i-

tao u wenoj autobiografiji; nikada mu nije pri{la sa ne~im takvim, rekao je. Jedan svedok je kazao: Bila je an|eo u pore|ewu s tim na {ta se neke devojke pretvore na turnejama. Lejdi je ispri~ala da se pla{ila okruèna svima wima, zbog sveg wihovog promiskuiteta. wen qubavnik u bendu je bio Fredi Grin, koji je bio oèwen i imao decu; u hotelima bi se prijavili zajedno, ali je wihova romansa bila kratkotrajna.

Najve}i problem je bio taj {to je Lejdi bila pod ugovorom sa Brun-wickom, a to je bilo va`no. Bejzi je imao odli~nog mu{kog peva~a u Ra{ingu, ali je peva~ica bila sve ve}a atrakcija tih dana, i mada je Bejzi imao najboqu, industrija plo~a iz tog vremena nije joj dozvoqa-vala da snima plo~e sa bendom.

109

PROZA SA USANA

Prava istina je da je Lejdi prirodnije pripadala kontekstu male grupe, ili ~ak najmawim klubovima koji su imali samo klaviristu, i

ta~no je da kada uzmemo u obzir sve wene snim-ke, oni sa najve}im an-samblom su najmawe bi-tni. Ipak, era big ben-da je odbacivala Lejdi, a ne suprotno; u svakom slu~aju, ortodoksno gledi{te ignori{e neobi~an na~in na koji je ona pripadala Bejzi-jevom bendu. Bejzi je is-pri~ao: Tako lako se uklapala, kao da imate jo{ jednog solistu. Sve {to joj je bilo potre-bno bila je rutina, on-da je mogla da po~ne za-tvorenih o~iju - bez migova ili signala. Upitan kako je plani-rano da Svits ili Bak upadnu kako bi joj se pridruìli, Bejzi je

odgovorio: To nije bilo u aran`manu. Kada osete. Klejton je napisao u svojoj autobiografiji: Posmatrao bih wena usta, i kada vidim da }e da udahne ili tako ne{-to, znao bih da je vreme da sviram izme|u wenih izraza. To smo nazivali ispuwavawe prozora. Ovi qudi su disali zajedno.

Tu`no je da imamo samo tri radio snimka, dva iz Savoy Ballrooma (They Can't Take That Away from Me' i Swing, Brother, Swing!) i jedan iz The Meadowbrooka u Wu Xersiju (I Can't Get Started: ~ak me je i Bejzi pozvao na ~aj, pevala je ona). (Tako|e se kaè da je Dinah bila iz The Mead-owbrooka.) Samo iz ovoga je o~igledno da je Bejzijev bend iz tog perioda bio odli~no okruèwe za wu: kada ona promeni re~i u hajde, svinguj me Grofe!, znala je na {ta moè da se osloni; tokom jo{ jednog radio sni-mka iz Savoya, na instrumentalnoj pesmi Shout and Feel It, Lejdi se moè ~uti u pozadini tokom Bejzijevog sola kako uzvikuje re~i ohrabrewa. Jedno od najve}ih iskustava iz ere svinga je za nas izgubqeno jer su kompanije plo~a bile suvi{e glupe da bi sara|ivale.

S engleskog prevela Mimica Petrovi}-Radovanovi}

110

Bilo je kao pre sedam dana, samo sada smo i{li nizbrdo. Gotovo da smo tr~ali. Suva, klizava zemqa izmicala je ispod nogu, dok su nas reka i put magnetski vukli dole. Krajevi kose zavla~ili su mi se u kragnu od ko{uqe, a maj~ine re~i golicale su me po le|ima. Nije mi bilo udobno. Otac je bio nekoliko koraka ispred mene. Volela sam ga, iako sam ~esto imala utisak da nije tu kada mi je potreban.

- Je l' tako? - re~e majka.- Jeste - odvratih.Nisam imala pojma o ~emu pri~a. Sre}om, ona nije ni o~ekivala

pravi odgovor. Majka nije lo{a èna, naprotiv, samo pripada onima koji se boje ti{ine. Ponekad mi ju je ̀ ao. Ja wu nerviram. Nervira je i otac. To je zato {to mi ne govorimo mnogo, a i kada govorimo vi{e mumlamo nego {to stvarno govorimo. Otac kaè da mi razgovaramo sa sobom i to, samo po sebi, nije ni lo{e ni dobro. Mada, kada bismo naglas izgovarali svoje misli, majka bi mo`da mawe pri~ala.

Ne znam da li je otac u pravu. Kad }utim, ja ne razgovaram uvek sa sobom. O, ne. Mo`da izgleda kao da to radim, mo`da mi se usne mi~u, ali ne razgovaram. Sada, na primer, pazim da se ne okliznem i ne sapletem o debelo korewe. Ako budem smotana pa se okliznem ili sapletem, mo`da }u slomiti nogu, a ako slomim nogu i}i }u u bolnicu i stavi}e mi gips. Posle }u leàti u krevetu i silno }u se dosa|ivati. Zato, moram da pazim.

Majka je za}utala i umesto we slu{ala sam neki zvuk, koji je izgledao kao kad se {mirglom prelazi preko neravne povr{ine drveta. Onda majka ponovo progovori:

- Dobro je {to sam obula krimke.Zvuk je dolazio od krimki!- Je l' da je dobro?

111

Sneàna Jakovqevi}

(Odlomak iz duè proze)

PROZA SA USANA

NIZBRDO

Bilo mi je svejedno. Mogla je da obuje bilo {ta, iako je izgledala sme{no u krimkama, jer su joj bile velike. Pozajmila ih je od dede. Landarale su joj na nogama, ali bilo bi joj gore da je u cipelama. Te{ko da bi u cipelama mogla da hoda nizbrdo a da se ne oklizne. A ako se oklizne, mo`da }e slomiti nogu, pa }e i ona morati u bolnicu.

- Slaèm se - kazao je otac.- Nego {ta - rekla sam.Verovatno bih bila u novom, qubi~asto okre~enom F krilu, kod

same bolni~ke kapije. U mekim papu~ama izlazim na terasu i posma-tram... [ta bih sve mogla da vidim... Qude na nosilima i kapelicu u kojoj leè mrtvi, pre nego {to ih sahrane, i mu{karce sa cve}em u ruka-ma i pomoranxe u kesama koje posetioci nose bolesnicima. I kola hitne pomo}i sa sirenom koja zavija. One {to leè na kolicima, hitne slu~ajeve, drugu decu, prehla|enu, bolesnu od {arlaha i upale plu}a. Trudnice. Porodiqe. Nedeqa je i bolni~ki krug se pretvorio u {etali{te. Ispred ulaza tiskaju se qudi. Vidim majku i oca, teta Milenu, ~ika \or|a, teta Nadu. ̂ ak i Coku i Dindu.

Gre{ka! Ne bih mogla da stojim na terasi. Nikako da stojim. Boqe je, onda, da pazim.

Svako drvo li~ilo je na ono do sebe; xin sa kvrgavim i spletenim nogama, uraslim u tlo. Jednom sam zatrpala noge zemqom. Nisam urasla u tlo. Posle sam morala da perem cipele vodom sa pumpe. Majka je pravila pala~inke i kada me je pozvala ostavila sam cipele i sela za sto.

Volim pala~inke.Sunce jedva da nas vidi kroz zamr{enu, gustu kosu na xinovim

glavama. - Blago drve}u - rekoh. - Ono ne mora da se ~e{qa.- [ta si rekla? - re~e majka.- Ni{ta... Rekla sam da drve}e ne mora da se ~e{qa.Po koja retka kap svetlosti provu~e se izme|u pramenova i padne

na na{a lica ali se kratko zadrì. Bili smo izgubqeni me|u nevidqivim pticama i zmijama sakrivenim u grmqu.

Pre nedequ dana, pri pewawu, na po desetak metara, obeleàvala sam drve}e kredom koju mi je poklonila Dinda.

- Lak{e }e si}i - rekla je.- Mama i tata znaju put - kazala sam.Ipak, obeleìla sam drve}e i to je sada bio dokaz da se ciq

pribliàva.I redosled je bio isti: otac, ja, pa majka. Kada gledam ispred,

izgleda kao da sam vi{a od oca koji hoda pognute glave i savijenih kolena.

112

- Ba{ je klizavo - udahnu majka. - Lak{e je bilo pewati se.- Zaboravila si kako je bilo - re~e otac.Zar je tako stra{no leàti u krevetu? Majka misli da bio ona,

kad ne bi imala obaveze, leàla pet dana i ne bi ustajala.- Za{to pet dana? - pitala sam je.- Tako - rekla je.Mogla bih, dakle, da leìm, ako treba i pet dana i da traìm da mi

donesu kavijar. Kavijar je ne{to ukusno i fino, ~im bi majka volela da ga proba. Ili, mogla bih da zatraìm cipele sa visokom petom, povreda }e svakako zarasti i jednom bih mogla da stojim, ili karmin, pa ne bih morala da ih uzajmqujem od majke. îm iza|em iz bolnice oti{la bih kod Coke i Dinda da im pokaèm. Mo`da bih im pokazala jo{u bolnici. Da li bi do{le?

Kad smo iza{li na ~istinu u blizini grobqa, jedan zalutali kamen, koji je virio iz zemqe, podmetnu se pod o~evu nogu i otac se okliznu. Korpa iz wegove ruke polete visoko, iznad zemqe, iznad drve}a, napravi pun krug i kad sam ponovo pogledala ona se klatila o o~evoj ruci. Bila je to pletena korpa od pru}a.

- Pazi - viknu majka. - Jaja su unutra.- Pazi - ponovih. Otac je za trenutak pogledao u nas, pa u torbu i nastavio je da ide. - Zna{ koliko volimo doma}a jaja - re~e majka. - Kad razbije{

doma}e jaje, ùmance se nadima, di{e punim plu}ima. Kod jaja iz pro-davnice, ̀ umance kao da se bori za vazduh. Se}ate li se kad sam pro{li put pravila majonez? Sigurno se se}ate. Nije vaqao. Nije vaqao zato {to je pravqen od gradskih jaja. Je l' da nije vaqao?

Otac ponovo stade, okrenu se i pogleda majku.- Da se odmorimo - re~e. Majka je tako|e stala i sme{ila se visoko dignute glave. Otac ju

je dugo gledao, onda se i on nasme{i i re~e:- Trebalo bi da izuje{ krimke! Te{ke su!Majka spusti kesu koju je sve vreme nosila, na zemqu.- Vru}ina mi je - re~e. Onda sede na stenu, okrenuv{i le|a grobqu

i izu krimke. Stajale su kao dva velika cveta pored kamena.Majka je }utala, samo je u jednom trenutku kad su nam se pogledi

susreli dole u podno`ju brda, rekla:- Pogledajte!Reka se, u daqini, belila kao komad duga~kog opranog platna.Ujak bi sigurno do{ao i obe}ao mi da }e me voditi u bioskop.

Obu}i }u plavu haqinu. Pone}u xemper. Temperatura je uve~e nià nego tokom dana. Kupili bismo fi{ek semenki, mo`da i dva, i gricka-li u mraku. Kupili bismo i ~okoladu, koju bismo jeli posle semenki. Mo`da bismo odlu~ili da uop{te ne iza|emo iz bioskopa.

113

PROZA SA USANA

Majka ponovo obu krimke, ne zapertlavaju}i ih, i krenusmo prema reci.

Boqe je, ipak, da pazim. Neki nevaqali de~aci mogli bi da dobacuju i misle kako sam ja ujakova devojka.

Kod ku}e sam shvatila da se ne{ti ipak promenilo. Ona je i spo-qa, i iznutra, bila kao i ostale ku}e, okre~ena u ùto, sa crvenim krovom i u belo ofarbanim vratima i prozorima, niska, prizemna, ne-kako srasla sa zemqom. Zasmejala sam se pomisliv{i kako sam je jo{ samo pre sedam dana zvala bundevom.

U me|uvremenu, majka se presvukla, uvek je to radila brzo, pa je stajala ispred mene u pewoaru od porheta crne boje, ~vrsto stegnutim u struku. Pewoar se na grudima preklapao. U pravilnim razmacima, po tkanini su bile posute sitne ruè. Majka je podse}ala na mladu, pomalo obesnu devojku, smirenog, ravnodu{nog izraza lica.

Pitala je ~emu se smejem, okrenuv{i mi le|a da stavi pleh sa kola~ima u {poret. Pri tom me okrznu krajevima pewoara i malo ru-ìnog mirisa dopre do mene. Nisam joj odgovorila, a ona me nije ponovo pitala. Pospremala je sto umazan bra{nom i pretrpan prqavim sudovi-ma, gledaju}i kroz prozor. Le|a su joj bila blago povijena i kroz tanku tkaninu nazirao se ki~meni stub. Bi mi je ponovo ̀ ao. Ne moè{ biti sre}na ovako savijena nad plehom sa kola~ima, ~ak i da voli{da spre-ma{ kola~e.

Utonula sam u sredinu otomana, kao ka{ika u med. U uglu otomana leàla je Biba, neobi~no }utqiva, o~iju uperenih u plafon. Do nedav-no nisam znala da neko moè biti neobi~no }utqiv. Teta Mirjana mi je rekla da moè. Sada Bibu, kad god }uti, smatram neobi~no }utqivom.

Razmi{qala sam kako bih jo{ pre sedam dana bila zbuwena {to cipelice nije prona{ao princ nego otac. Od mnogih obja{wewa mogla bih da se setim samo jednog: da se princ pretvorio u oca. Ako je prethodno bio àba, za{to potom ne bi bio otac, mislila bih. Volela sam da obja{wewa budu logi~na, pa sam bajke smatrala za mesta u kojima moè{, slobodno, da se pretvara{ i bude{ druga, ne ona koja jesi. Ali, nau~ila sam da nije uvek logi~no ni u bajkama. Ponekad mora{ da pase{ sa Pepequginom majkom.

Sada, to sa bajkama, izgleda besmisleno.Vidim oca kako stoji na sredini sobe, kao statua, malo ra{irenih

nogu, {to mu pomaè da odràva ravnoteù i rukama drì braon kutiju sa cipelama.

- Kupio sam ih u ,,Peku" - zna~ajno kaè.@abice u uglovima wegovih o~iju sko~i{e.Verujem mu. Prodavnica slovena~ke firme ,,Peko" zaista posto-

ji. Nalazi se preko puta gradske fontane. Fontana zbliàva, okupqa i

114

povezuje qude, kaè majka. Jo{ kaè da na fontani mogu da se qubim kad postanem tinejxerka. Ona voli da govori pou~ne stvari. Ponekad to zvu~i nesuvislo. Ako treba da se qubim na fontani, ne}u da budem tinejxerka.

U odnosu na fontane u velikim svetskim gradovima, na primer, u Rimu ili u Parizu, na{a izgleda skromno iako ima veliku ulogu, da podeli grad na stari i novi deo, ta~no po sredini kao {to su pravim geometrijskim linijama izdeqene afri~ke dràve na geografskoj karti.

- Za{to u ,,Peku"? - pita majka.- Bile su najlep{e.Lepe su i ostale stvari koje u na{e prodavnice dolaze iz

Slovenije, vozovima ili avionima.Sloveniju sam, kao i Afriku, prona{la u atlasu. Nalazi se iza

Velike Britanije, Nema~ke, Rumunije, Norve{ke... Sasvim iza, u stvari, pri samom kraju. Na po~etku atlasa, preko paralela i meridijana razapet je svet.

Svet se sastoji od braon zelenih mrqa koje plivaju po vodi, izme|u dve bele povr{ine koje se zovu Ju`ni i Severni pol. Na braon mestima geografska karta se podiè i ozna~ava planine, a na zelenim se spu{ta u ravnicu. Voda je ozna~ena plavim linijama. One koje vode du` braon povr{ina su tanke i kratke. Wima plove ~amci od papira. One druge, okruène zelenilom, duga~ke su i debele. Jezera su o~i kojima geografske karte gledaju u tebe. Oblik im je kao kad na papir prospe{mastilo a ono se razlije, negde vi{e, na drugim mestima mawe. Ogromne, buqave o~i su mora. U tamno plavom postoji mogu}nost da se udavi{. Svetlo, razvodweno plavo su plitke vode, àlovi, sprudovi, pesak, korali i meduze. Podebqane crne ta~ke su gradovi. Karte su pune miliona, metara, kilometara, hiqada. A opet, kad spusti{ dlan na svet, sve je glatko i ravno.

Na slede}im stranama je politi~ka karta. Tu su sve boje, ~ak i roza i ùta. Onda ide karta Evrope: tigar gore, medved sa strane, pesnica, ~izma i tri prsta dole, plus Sovjetski savez sa druge strane.

Slovenija je na vrhu Jugoslavije, tik uz Hrvatsku sa dowe i Aus-triju i Italiju sa gorwe strane. Jedna je od {est republika Socijali-sti~ke Federativne Republike Jugoslavije.

Ali, to malo govori o Sloveniji. Kao i maj~ino obja{wewe da se tamo nalazi Triglav, na{a najvi{a planina, da je glavni grad Qubqana i da Slovenci rado izvode ples koji se zove polka. Majka je poku{ala da mi pokaè kako izgleda polka. Sklonila je sto i stolice i stala na sredinu kuhiwe.

- Do|i!

115

PROZA SA USANA

Stavila mi je ruke na ramena, a moje oko wenih bokova.- Sko~i}emo dva puta u mestu, pa korak desno.Sko~ile smo, pa smo se pomakle u desno. - Opet u mestu!Zavrtelo nam se u glavama.- Je l' sad zna{ {ta je Slovenija? - pitala jeIstina je da mi je bila potrebna druga~ija predstava o Sloveniji.

Ona iz ~asopisa, koji je ~itala teta Mirjana. Tamo je Slovenija li~ila na zamak od bele ~okolade sa krovom od prepe~enog {e}era i prozorima od marcipana, sa zlatnim dimwacima, zabodenim u nebo kao igle u jastu~i}. Postoqe joj je bilo na~iweno od alpskih brda zgu`vanih kao aluminijumska folija.

116

117

Miodrag Petrovi}

EGZEKUCIJA

PROZA SA USANA

Osamdesetogodi{wi sudija okru`nog suda u penziji Blagi{a Saravolac ve} tre}i dan zaredom budi se u ranu zoru s nelagodno{}u kakvu dotle nije doìveo. Tihim korakom, s mekanim papu~ama na no-gama, iskrada se iz sobe da ne bi probudio ̀ enu koja i daqe mirno spava i izlazi na verandu. Tamo ga ve} ~eka leàqka u kojoj i ina~e rado provodi jutarwe sate pune majske sveìne. Nebo je jo{ uvek pod prisen-kom minule no}i, na istoku prve trake svetlosti najavquju da }e dan biti sun~an i prijatan. Osmanluk ispod verande ve} je isterao prvo li{}e. Pro{le godine ubila ga je slana i già nije izbacila ni zrna gro`|a. Ovog puta bi}e sve u redu, vreme neo~ekivanih proletwih mra-zeva je pro{lo i vi{e nema opasnosti za lozu koju je sam, pre toliko godina, zasadio.

Barem sam to vaqano uradio, pomisli i odmah se trè od formu-lacije koju je dao toj misli. Za{to ,barem' - nastavi da razmi{qa. Ura-dio sam ja, vaqda, podosta vaqanih stvari u ìvotu, ne krupnih i ne bogzna kakvih, ali vaqanih, sigurno vaqanih.

I opet ga ne{to trè od pravca na koji se wegova misao, nevoqno, uputila.

Ustade iz leàqke, sunce se u me|uvremenu pojavilo kao ogromna plo~a, ali wegovi zraci jo{ nisu osvetqavali zemqu i uputi se prema kuhiwi pomalo {epesaju}i stara~kim korakom. Kafu mu je obi~no kuvala supruga Smiqka dok je on le{kario u leàqci, ali to ona nije ~inila pre pola osam, neka je, neka spava. Pristavi lon~e na {tedwak i ukqu~i ringlu. Po~eka}e ovde, u kujni, dok voda ne uzavri. Ranije, dok je bio mla|i, voleo je da sam sebi skuva kafu ili da isprì jaja sa mladim lukom za doru~ak i, bogami, bio je gotovo ponosan {to ume da uradi i pokoji ̀ enski posao, a sada ve} i ne moè i noge ga polako izdaju. Eh, gde je onaj wegov nekada{wi korak! Gde ona wegova nekada{wa neiscrpna

118

energija! Sve je oti{lo. Sve je to ve} poodavno iza wega. Pa, sloì se s tom pomi{qu, tako mora biti. Tako je sa svima. Nekada nije tako mislio. Dopu{tao je da sa ostalima moè biti i ovako i onako, ali sebe je na izvestan na~in izuzimao. Drugi su drugi, - razmi{qao je na malo neobi~an na~in, - ali on nije {to i drugi. Pomalo je verovao da za wega vaè neki posebni zakoni i da on nije i da ne moè biti ikakva kopija op{teg qudskog pona{awa i ìvqewa. Nije da je ba{ tako mislio. To je bio vi{e kao neki odsev misli, ne{to {to palucne pa nestane, jer bi svaka ozbiqna analiza te prisenke misli, tog nejasnog nagove{taja mogla da dovede do zakqu~ka... Sada je, naravno, takvo razmi{qawe u potpunosti odbacivao. Jeste, ima jedan period u ìvotu kad se ~oveku privi|a ovo ili ono, ~ini mu se da je po ne~emu druk~iji, ali kad navale godine i zgrbi se u svojoj nemo}i, on je primoran da shvati da izme|u wega i ostalih nema razlike, da se svi, bez izuzetka, nalaze na istom putu, a taj put, ma koliko se trudio da gazi{ nekim bo~nim stazama koje ti se ~ine bezbednijim i sigurnijim, vode na istu stranu - tamo u nedo|iju, u nestajawe. I tu nema pomo}i. Ni apelacije.

Blagi{a Saravolac ustade sa kuhiwske stolice, zame{a s kipu-}om vodom prepunu ka{i~icu kafe, htede da stavi i ne{to malo {e}era, pa odustade, i odmah u tom gestu uo~i ne{to {to mu se nije svi-delo. ôvek u osamdesetoj godini ìvota - mislio je sudija Blagi{a - nema pravo na opreznost na koju imaju prava mladi qudi, jer wima tek predstoji ìvot i vaqa im se ~uvati od svega {to bi moglo da ga pore-meti. A {ta ja sa mojih osamdeset godina ~uvam? Sa osamdeset godina nema se vi{e {ta ~uvati. U ovom mom {epesawu, u ovom mom pretra-javawu, ìvota zapravo nema ve} samo neko kuwawe iz navike, bez pravog smisla i ciqa. Da sam imao dece, mo`da bih druk~ije razmi{-qao. Radovao bih se porodu, pratio {ta se de{ava s wim, a ovako... Istina, ima bratance, ali wih retko vi|a i gotovo da su mu stranci.

Po{to je poloìo lon~e sa kafom i {oqicu na nisku klupu pored leàqke, Blagi{a se udobno smesti i pogleda po {irokom dvo-ri{tu. Engleska trava ve} je nabujala, prvi cveti}i plave i ̀ ute boje u lejama koje je wegova Smiqka, iako i sama u godinama, s pa`wom i qubavqu odràvala, radovali su se suncu koje je u me|uvremenu osve-tlilo ceo grad, a odnekud sa oraha, tamo pokraj kapije, javqala se tan-kim cijukom neka ptica koju po cvrkutu nije mogao da raspozna. Neka, neka peva, neka cvrku}e, pomisli. I gotovo se razneì od neke miline koja ga, neo~ekivano, obuze. Ona }e, prostruja kroz wega, pevati mo`da i kad wega ne bude. I to mu se u~ini kao ne{to naro~ito zna~ajno. Kao da }e u toj wenoj pesmi (ne naro~ito milozvu~noj) i on nastaviti da postoji, kao da gotovo ne{to presudno zavisi od wenog cvrkuta. Bes-mislena misao! Neki put navale s takvom uporno{}u da je nemogu}e odbraniti se od wih.

119

PROZA SA USANA

I tek sada, bez suzdràvawa, provali u wegovu svest san koji mu se, s vremena na vreme, vra}a, a no}as i prethodne no}i ponovo su ga mu~ili ko{mari. Ni govora da je negde napravqena gre{ka, sve istra`ne radwe obavqene su s najve}om savesno{}u, druk~ije nije ni moglo biti. Nije umeo da protuma~i iz kojih dubina psihe prodire i s kakvom svrhom. Iako je znao da je bez osnova, bez ikakvih osnova (ipak, da li? - kopkalo je u wemu), on ga je potresao u korenu bi}a. Kao neka stra{na kazna za delo nesavesnosti koje nije po~inio.

Za ~asak se Blagi{i u~ini da neko stoji na vratima koja iz sobe vode na verandu i on se naglo okrete, kao da je u~inio ne{to r|avo, pa bi da nekim gestom, koji }e upravo smisliti, nastojati da se opravda. Ali istoga ~asa bi mu jasno da je ta misao - otkud li je samo navrla? - nekako samooptuùju}a, mada za wu nema ni razloga ni povoda. Na vratima, naslowena na dovratak, stajala je Smiqka. I kao da nije tek do{la tu nego kao da ga ve} neko vreme posmatra, kriti~ki ispituje i meri. Nije to voleo; otkud joj to pravo - iako je s wom proìveo tolike decenije - da ga meri i odmerava, kao da bi htela da mu u mozak prodre i prokquvi {ta se to u wemu doga|a i je li sve onako kako joj je pri~ao ili ima jo{ ne{to {to nije uspela da sazna. Istina, Smiqka bi, kakva je da je, uvek bila na wegovoj strani. Ali u toj tihoj kontroli, u tom ma~jem prikradawu bilo je ne{to {to mu se nije dopadalo, ne{to ga je u tome poga|alo jer je bilo puno neke neiskazane neverice. ,,Nemam ja {ta da krijem", qutio se u sebi Blagi{a, ,,nema nikakve tajne koju nisam sklon da obelodanim. @enska posla! Uvek misle da ima jo{ ne{to". Sve mu je to i{lo na nerve, kao da mu se ~ini neko nepravo, mada je - pravo govo-re}i - i u wemu bilo jo{ mnogo toga nera{}i{}enog, nejasnog i tamnog, ali gotovo da nije znao {ta da preduzme. ôvek - Blagi{a zami{qeno protrqa ~elo - sva{ta sawa. Neki put su ti snovi mawe-vi{e smisleni i nemogu}e je na wih ne obratiti pa`wu. Razmi{qa o wima kao o nekim nedovoqno jasnim porukama. A ima ih opet sasvim zbrkanih i glupih koje istoga ~asa zaboravqa. Ali sasvim je druga stvar kad se san ponav-qa na gotovo istovetan na~in. E, tad ~ovek mora zdravo da porazmisli. Wegovo iskustvo starog, prekaqenog sudije u tome mu je moglo malo pomo}i. Na{ao se u ~udu, neo~ekivano, a iz wega nije znao kako da izi|e.

- Vidim, sam si skuvao kafu - javqa se Smiqka, s rukama prekr{te-nim na grudima i s ne~im kao igla o{trim u pogledu.

Jasno je Blagi{i da ona kaè 'kafa' a misli ne{to sasvim drugo. I to ga ~ini nervoznim {to se {uwa naokolo kao da bi ga htela uhvatiti u ne~em ru`nom i nedopustivom. Ej, pa pro{lo je otada skoro ~etrdeset godina.

- Sam - najzad se odlu~i da ne{to kaè penzionisani sudija.

120

Smiqka se levom rukom kao po~e{a po bradi, a lepo se videlo da to ~ini samo zato da bi smislila {ta }e jo{ re}i, pa se odlu~i:

- Mogla sam i ja da skuvam.- Mogla si ali nisi - odvrati Blagi{a tonom neke pritajene

qutwe.Smiqka po}uta jo{ nekoliko trenutaka. Uporno je gledala u

Blagi{u; on je gotovo fizi~ki ose}ao wen pogled na svom temenu i ~inilo mu se da je teàk kao kamen. Nastojao je da svoje posmatrawe us-redsredi na orah, tamo pored kapije, bio je sav obliven suncem, a ona pti~ica od malo~as, gle, vi{e nije cvrkutala. Niko da pro|e ulicom, pomisli. A i za{to da pro|e. Jo{ je suvi{e rano, a onaj Smiqkin po-gled koji je legao na wegovo teme nikako da postane lak{i. Smiqka jo{ uvek povla~i prstima po svojoj bradi, jo{ uvek smi{qa {ta }e re}i, a onaj wen o{tar pogled, onaj ispituju}i pogled ose}a kao iglu koja opa-sno rawava. Najzad je prona{la {ta }e re}i. Samo tri oskudne re~i, ali pune smisla.

- Opet, je li?- Opet - potvr|uje Blagi{a.I istog ~asa kao da sva teìna neizvesnosti pada s wega. Sve je po

starom. Nema za {ta da optuùje svoju Smiqku. Ona brine o wemu i uvek je na wegovoj strani. Druk~ije nikad nije ni bilo. A on je, eto, ovog jutra sav nekako povu~en u sebe, nepoverqiv, gotovo nam}orast. Ima stvari koje ~ovek ne sme da drì u sebi nego treba da ih nekome poveri. Tako biva lak{e. Nego, stvar se |avolski iskomplikovala - eto, to ne{to iz dubine vremena, skoro zaboravqeno, dolazi posle toliko i toliko godina da ga mu~i a ne zna se ni za{to ni kro{to. Ali od toga odbrane nema, a, opet, ne{to mora da se u~ini. Jer, svake no}i treba spavati, a ono, opasno neiskazano, moè se opet javiti. Dokle }e to mo}i da izdrì? Kao da bi se boqe ose}ao kad bi se san mewao u kakvoj poje-dinosti, u pone~em, makar to bilo i nezna~ajno, tada bi mogao sebi re}i ,,Pa eto, ~as ovako a ~as onako", pa bi to bio zgodan povod da sve odbaci kao besmislicu. Ali, ne! San je uvek u svakoj pojedinosti isti. Bez ikakve promene. I nekako - ako bi se to za snove moglo re}i - grubo realisti~ki. Sve ono {to se stvarno dogodilo pre toliko godina po-navqa se u potpuno neizmewenom vidu. I to je ono {to ga izlu|uje i dovodi u stawe neke psihi~ke neravnoteè iz koje ne zna kako da se izbavi. Smiqka zna za snovnu pri~u, ali ne zna - a i kako bi - za wegovo du{evno stawe koje iz dana u dan postaje sve gore. Postao je zarobqenik tajnih sila koje rade svoj posao, a on je tu samo posmatra~, svejedno {to je upravo on u sredi{tu svega, a po onome {to moè da u~ini jednak je sa svakim drugim koji o wegovoj muci pojma nema.

- Po}i }u - odlu~uje se Blagi{a, pa ustaje, skida sa ~iviluka u

121

PROZA SA USANA

predsobqu sako, uzima {e{ir sa kojeg sklawa nepostoje}i kon~i} i kre}e prema uglu gde stoji wegov {tap sa dr{kom u obliku iskeènog zmaja.

Smiqka prati svaki wegov pokret, ali ne govori. U posledwe vreme je nervozan, ne bi vredelo i{ta mu kazivati, planuo bi sigurno, ve} je - ocewuje - na ivici da to u~ini, a ona ne èli da joj dan pro|e u neraspoloèwu zbog suvi{nog sukoba. Po{to je iz fioke velikog sta-rinskog ormana uzeo ~istu maramicu, Blagi{a se vra}a na verandu, malo zastaje kao da o~ekuje da }e Smiqka ne{to neumesno prozboriti {to bi bio dobar povod da se istutwi, ali wena su usta kao zakatan~ena, samo ga posmatra, nepokretna kraj vrata. I taman kad on zakora~i na prvi stepenik, Smiqka se ipak oglasi:

- Idi u crkvu i upali sve}u za pokoj du{e onom nesre}nom Anta-nasiju...

- Atanasiju - ispravqa je Blagi{a. - A-ta-na-si-ju! Zar posle toli-kih pri~a nisi uspela da zapamti{ wegovo ime?

Blagi{a Saravolac, sudija okru`nog suda u penziji, izgovara te dve re~i s unutra{wim mirom, nije planuo, nije rekao i{ta neprili-~no zbog ~ega bi se kasnije kajao. Stara prznica je uspela da se savlada, i onu wegovu tako ~estu potrebu da se izvi~e od kako mu dolaze ti pro-kleti snovi uspeo je da zatomi u sebi, da je mu{ki savlada. ,,Nije pravo da Smiqka trpi moje hirove i da, ni kriva ni du`na, ispa{ta moje eventualne sudijske gre{ke. Ali, naravno, gre{aka nije bilo, otkuda bi ih bilo, kako, te stvari se rade temeqno, sve se propu{ta kroz filter krajwe savesnosti, ne, ne, o gre{kama tu ne moè da bude ni go-vora, prosto ludi snovi" - ali, iako je tako razmi{qao, veruju}i da je takvo razmi{qawe u svakom pogledu osnovano i opravdano - pa, u struci, a pogotovo kad je re~ o najteìm krivi~nim delima, postupci su osve{tani - u pozadini svega leàla je neka gadna sumwa koju nikakvim postupkom nije bio u stawu da otkloni.

Penzionisani sudija nije bio bogzna kakav vernik, ali ni never-nik. Za wega se sve u ìvotu svodilo na postupak. Za ovo postupak ovakav, a za ono onakav. Sve je propisano kako i {ta da se ~ini, i ako se ~ovek drì pravila ni{ta mu ne}e izma}i. A tako je i s verom. U|e{ u crkvu dva-tri puta godi{we (a u tome i Smiqka posreduje), zapali{ sve}u za ̀ ive i mrtve (takav je postupak), prekrsti{ se par puta (i to je uobi~ajeni postupak) i - to je sve. Izlazi{ napoqe. Bilo bi previ{e praviti dru{tvo popovima do kraja bogosluèwa. Dodu{e, postoje i molitve. On je jo{ iz osnovne {kole (kad je to bilo!) zapamtio O~e na{, bilo je jo{ molitava, ali wih je zaboravio. Ne se}a se da je ikad o~itao molitvu. Za wegov pravni~ki ukus bilo bi to previ{e naivno. O~e na{ iè jesi.... Uostalom, nije imao ni razloga da Boga moqaka za

122

ne{to. @ivot mu je bio ravan i prav. Ni ku~eta ni ma~eta o kome bi da brine, a ìvqewe po propisima ne vodi ni u kakve stranputice i nevoqe.

Hodaju}i osun~anom stranom ulice ovog majskog jutra, Blagi{a odista krete prema crkvi. @ena je mo`da u pravu. Koristiti mo`da ne}e ako upalim sve}u za pokoj du{e Atanasija Stojkovskog, ali ne}e biti ni {tete. Upali}u, pomisli, i za onog drugog, za onog Arbanasa, istina, on me ne uznemirava, prilikom izvo|ewa iz samice onog za wega posledweg praskozorja nije rekao ni jednu jedinu re~, tu je sve oduvek bilo jasno, ni mrvi~ak sumwe - pa, eto, zapali}u i wemu. I Pilat je, pomisli Blagi{a, prao ruke, samo {to je Pilat bio |avolski kriv, jer je presudio po rimskom zakonu u jednoj stvari koja se Rima uop{te nije ticala. Popustio... popustio Jevrejima, umesto da im ga je predao u {ake: ,,Evo vam ga, radite s wim {ta vas je voqa, to nije stvar rimske pravde." Ali, eto, nije tako postupio i otuda je prawe ruku postalo ~uveno. Ja od toga perem ruke - kaè danas i posledwa {u{a. A u slu~aju onog Arbanasa stvar je potpuno jasna. Od grada do sela jurio je koliko su ga noge nosile. I, bogami, uspeo je da stvori kao neki alibi. Ali, Blagi{a je na{ao nekog trka~a koji je uspeo da za isto, ~ak i kra}e vreme, pretr~i to rastojawe, pa se ono {to je trebalo da bude ~vrst alibi sru{ilo kao kula od karata. A dobro ga je zapamtio. O~i s nekakvim mra~nim pogledom. Gazi pravo i ~vrsto. Otrese se od dodira àndarmskih ruku koji ga drè pod mi{kom s jedne i druge strane. Gadan tip. Pa ni prilikom egzekucije re~ da rekne. Kao da tim prezrivim }utawem ho}e da kaè: ,,Uradio sam {to sam uradio, a sada po{teno pla}am". Kao da tim tvrdim, odlu~nim stavom pquje u samu gubicu smrti. Uvek je dobijao ̀ equ da takvima - a nije mu bila prvina da prisustvuje egzekuciji - vikne u lice: ,,Ej, ~ove~e, ~ove~e, ovo je put bez povratka!" Ali, naravno, nikad to nije izgovorio. Pla{io se da bi mu bilo odvra}eno psovkom ili kakvom drugom grdwom {to bi ga kao sudiju unizilo. ,,Ipak, zapali}u mu sve}u".

Blagi{a Saravolac ne ode u crkvu. Promeni pravac puta i na|e se pred zgradom Okru`nog suda. U|e u zgradu, pa se stepeni{tem spusti u podrumske prostorije u kojima je ~uvana sudska arhiva. U hodniku prizemqa bilo je dosta sveta, neki su stajali, neki tmurnog izraza sedeli na crno ofarbanim klupama o~ekuju}i da ih sudije pozovu na ro~i{te; malo je priklonio glavu da ne bi bio prime}en, ali wega ve} davno niko nije poznavao; povremeno su hodnikom promicale mlade ène nose}i spise iz jedne kancelarije u drugu, neke su bile lepe, doterane i vrckave, a druge matore, nekako usukane i s debelim staklima na nosu. To je bio neki novi svet s kojim on nije imao ni{ta. U arhivi je bio, sre}om, jedan od poznatih: neki Jev|a Stanivuk. U ono,

123

PROZA SA USANA

wegovo, vreme bio je mlad, a sada - posle toliko godina - bilo je samo pitawe meseci kad }e ga otpremiti u penziju. Silno se obradovao Bla-gi{i Saravolcu. Kao da je u wegovu podrumsku prostoriju prodrla svetlost wegove mladosti.

- Jo{ malo, jo{ samo malo, gospodine Saravolac, pa }u iza}i na vazduh, na slobodu.

- I sve ovo vreme, ti si proveo na istom radnom mestu! - iskreno se ~udio stari Blagi{a. Hteo je re}i ,,u istoj rupi", ali izmeni iskaz u posledwem trenutku.

- Svih ~etrdeset godina, gospodine Saravolac. I posledwih godina gotovo uvek sam. Ovde vi{e niko i ne svra}a. Retko. Kao vi, eto. Sve je ovo - Jev|a nemarno pokaza rukom na silne rafove koji su se ote-zali du` celog podruma i li~ili na lavirint - preneto u kompju-tere, na diskete. Sada se dugmi}i pritiskaju, gospodine sudija, ne mr~e se vi{e prsti mastilom. Pro{la su ta vremena. Kaèm vam: samo dugmi-}i. Danas sve radi na pritisak.

Jev|a je ba{ bio voqan da pri~a, ali penzionisani sudija nije bio voqan da slu{a. Tonom koji nije trpeo protivqewe, ali jo{ uvek dovoqno qubazno, zamolio je ve} starog arhivara da mu, ako mu nije te{ko, prona|e sudski predmet iz 1937, broja se ne se}a - ko bi jo{ i to pamtio posle toliko godina? - a odnosi se na izvesnog Atanasija Stoj-kovskog, smrtna kazna, èleo bi da se wime malo pozabavi. Jev|a je smesta obe}ao da }e sve u~initi da predmet prona|e, da ga nije lako pro-na}i u ovom moru ùte pra{wave hartije - nije, ali nema te muke koju on ne}e podneti da bi udovoqio èqi ,,gos'n" Saravolca. (Blagi{u taknu ovo gos'n", gotovo se trè od te re~i, ali se savlada, a Jev|a wegov trzaj - mo`da vi{e unutra{wi nego spoqni - kao da nije ni primetio). Sad }emo, brzo }emo, imamo mi ovde na~ina da stare predmete pro-na|emo, ali prvo kafica, ne}e Jev|a ni da ~uje, nije to za wega nikakav teret, za~as }e on to, postoji debela kwiga ulaska predmeta - Jev|a {eretski namignu - trideset sedma, jel'te, cap, cap, cap, i predmet je ve} na stolu, ali kafica obavezno, voda }e za~as da uzavri, {ta ìv stvor ovde moè da radi nego da kroz niski prozor~i}, okovan sa spoqne strane re{etkama, celoga dana posmatra kako promi~u qudske noge, istina, prolepr{a i po koja lepa ènska nogica, ali to traje neprave-dno kratko, tek tren jedan, taman si ih uo~io u celosti, a one, |avolice, i{~eznu kao fatamorgana.

Slu{a Blagi{a to brbqawe, nije mu do kafe, ba{ mu se druga od jutros ne pije, ali, ~ini se, da se ova usluga Jev|ina mora i da plati: mora}e da ispije jo{ jednu kafu i da saslu{a litanije zveketavih i prazwikavih re~i.

[oqica prepuwena mrkom te~no{}u koja se ru`no preliva pre-

124

ko ivice i puni tacnu ve} je pred Blagi{om, a uslu`ni Jev|a je ve} za protokolom, lista po wemu i ne{to pri~a, kao da ima neodoqivu potrebu da brbqa ~im ko u|e u ovaj hadski prostor ne bi li, upravo tandrkawem jezika, razbio utisak da je on ovde ostavqen i zaboravqen za sva vremena. Blagi{a ga ~uje ali ne razume wegove re~i, uostalom {ta tu ima da se razume, a kafa je odvratna. Jev|a {e}er nije àlio, a ve} ima toliko vremena kako penzionisani sudija ne pije kafu sa {e}erom. Boè, te{kog li i dosadnog ~oveka!

Najzad evo i Jev|e, drì svitak poùtele hartije, ma{e wime kao pobedni~kom zastavicom i ceri se od uva do uva. Kona~no je tu, ulovio ga je. Trijumfalno ga spu{ta na nizak sto~i} pred Blagi{u, a Blagi{a, uàsnut samom pomisli da }e ovaj pri~qivac dok on bude prou~avao predmet i daqe brbqati i dekoncentrisati ga, stavqa molbeno prst na usta. Jev|a to razume, klima glavom potvr|uju}i, pa i sam stavqa prst na usta, uslu`no se na prstima odmi~e u neki nevidqivi ugao i tu, na lepo Blagi{ino iznena|ewe, i{~ezne u potpunom }utawu.

Stari sudija ostade gotovo dva sata nad predmetom. Kad je iza{ao iz arhive, na ~elu - i ina~e izboranom - kao da se pojavila jo{jedna bora nad povijama, nekako posebno izdvojena. I sutradan je do{ao u isto vreme, ostao jo{ dva sata (ovog puta je Jev|a, upozoren, skuvao kafu bez {e}era) i pravio iscrpne bele{ke. I tre}eg dana je svratio u sudsku arhivu, Jev|a se ve} navikao na dolazak sudije kao na ne{to {to se podrazumeva. Blagi{a jo{ jednom razgleda predmet, ali ovog puta vi{e na preskok, ovde i onde, odlu~no odbi kafu gotovo qutito, a onda se - po{to se pozdravi sa Jev|om pruìv{i mu ruku {to dotle nije ~inio - uspe na prvi sprat i potraì okru`nog tuìoca. Tuìlac je bio neki mla|i ~ovek hladna i stroga lica sa pozla}enim nao~arima na nosu, Blagi{a mu se predstavi, da, kako da ne, naravno da je ~uo za gospodina Saravolca, pa gospodin je u ovom sudu proveo sav svoj radni vek, tuì-lac mu stoji na usluzi, razume se da }e sve u~niti da bi iza{ao u susret gospodinu Saravolcu.

Blagi{i je bilo savr{eno jasno da pred sobom ima hladnog i do pedanterije na{timovanog dràvnog ~inovnika. Kod ovog - procenio je - ni{ta ne moè da pro|e onako. Ma{ina koja izvr{ava posao. Sumwa u sve i ni u koga ne veruje. Ali, iako je takva hladna psihologija i te kako dobra za posao koji obavqa, ovaj ~ovek imao je u sebi ne{to {to je odbijalo. U wegovom tamnom pogledu, za{ti}enom tanackim metalnim nao~arima, bilo je ne{to o{tro {to skrozira, stalno ispituje i metodolo{ki sumwa. Tu ni za koga nije bilo ni iskre poverewa. Svak koji bi stao pred wega morao je biti za ne{to kriv kao onom apsanxiji iz Andri}eve pri~e. Takvi se qudi, u svakoj vlasti, uvek iznova ra|aju. Ve~ni.

125

PROZA SA USANA

Tuìlac, s najqubaznijim osmehom na licu, uvede Blagi{u Sara-volca u svoj kabinet i pokaza mu na udobnu stolicu.

Posle ~etrdesetak minuta, okru`ni tuìlac otvori vrata svog kabineta i s nekim name{tenim osmehom (koji mu je otkrivao zlatnu navlaku na desnoj strani dowe vilice) propusti u hodnik penzioni-sanog sudiju Blagi{u Saravolca.

- Doga|aju se gre{ke, gospodine Saravolac, nismo ni mi izvan sveta. Isti smo kao i drugi - nastavqao je tuìlac razgovor koji se upravo do tog ~asa vodio iza zatvorenih vrata.

- Ne, qutito je uzvra}ao Blagi{a, nismo mi kao ostali svet. Na{e odgovornosti su mnogo ve}e. A kad se ne pokaè dovoqna mera opreza, doga|aju se, gospodine dragi, nesre}e. Mi na wih nemamo pravo.

- Zaboga, gospodine Saravolac, pa pro{lo je toliko godina... od slu~aja. [ta se sad tu moè? Ve} je to dovoqno... {to ste upozorili na izvesne okolnosti.

- Dragi doktore Papi}u, nisu tu posredi nikakve okolnosti. Posredi je tragi~na gre{ka, i to gre{ka kojom sam ja kumovao pre-sudom.

- Vi ste samo sudili - poku{avao je tuìlac da ublaì utisak - po osnovi istra`nih radwi koje su vam pripremqene.

Blagi{a nije bio voqan da slu{a opravdavaju}e re~enice tuìo~eve, gluposti, sve same gluposti, istra`ne radwe se dodu{e, ti~u nekog drugog, ali je zato posao sudije da na sve, sve, pa i na istra`ne radwe, baci kriti~ki pogled i da sve dovede u vezu u kojoj ne}e biti unutra{weg nereda i sumwivih provizorijuma.

Okrenu se i bez re~i po~e da silazi niz kamene sudske stepenice.Pa eto, uradio je ono {to je morao da uradi. Priznao je pred

tuìocem da je postupak pogre{no vo|en, a posledica pogre{no vo|enog postupka i neta~nog sagledavawa ~iwenica je smrt nedu`na ~oveka. Mirno i sabrano je ispri~ao tuìocu saznawa i ubedqive pretpostavke do kojih je do{ao posledwa tri dana prou~avaju}i one davna{we spise, a zapisni~ar je napravio slu`benu bele{ku unose}i Blagi{inu pri~u u kompjuter. Iznenadila ga je neverovatna ti{ina tog ~ina. ûo se samo glas dr Papi}a, ali ne i tipkawe zapisni~arevo po tastaturi. Nekada su sudske sobe i dvorane tre{tale od {tektawa pisa}ih ma{ina, a sada se, pomo}u nove tehnike, sve nekako umirilo, i - za~udo - ta tihost rada na uno{ewu podataka i izjava ~inila mu gotovo va`nijom od same pri~e. Sam je sebi izgledao neobi~an. Potpuni preokret u stavu prema nekada{woj presudi ~inilo se da }e u wemu sve promeniti a nije. Kao da je re~ o ne~em sasvim uobi~ajenom. Ni ̀ alost ni kajawe. Ili je to bilo stawe neke privremene zbuwenosti i uko~enosti, a reakcije, prave reakcije tek treba o~ekivati. Nije znao.

126

Prosto se ose}a ispra`wenim. Nekako oslobo|enim. Kao da se ratosiqao tereta koji ga je dugo mu~io, a sada tog tereta nema i on je vazdu{asto lak, mada u toj lako}i nije bilo i~eg vedrog. Kao da ga wegova starost brani od wega samog. Starost ume da bude pakosno ravnodu{na. Ni{ta nije dovoqno va`no da je uzbudi, pokrene, uznemiri. U Blagi{inoj svesti stajalo je saznawe da je u svom poslu, nekada davno, pogre{io i da je posledica te pogre{ke smrt Atanasija Stojkovskog. I to je sve: saznawe. Puko saznawe. A saznawe, kakva god da su, ne uznemiravaju. Wih prima samo svest, i ona otuda daqe ne idu. A i kuda bi? Odavno je on gajio izvesne sumwe, izvesne rezerve koje nije mogao da uklopi u ~in presude, a sada je tih sumwi tih rezervi nestalo. Li{en je jedne more.

Prosto je neverovatno da je on mogao da previdi da je mladi Marko, navodna `rtva stri~eva, bio neke vreme u depresivnom stawu; to stawe nije bilo shva}eno kao depresija u psihijatriskom smislu re~i ve} vi{e kao tuga {to ga je napustila neka devojka (koji mladi} ne bi bio tuàn zbog toga?). Ali, ako je to bila prava depresija, onda ga je ona mogla navesti na samoubila~ki ~in. Ali, gde je opro{tajno pismo? U takvim situacijama obi~no se ostavqa pismo u kome se sa par re~enica sve objasni. Pisma nije bilo. Pa, glupa glavo, korio je sebe Blagi{a dok je hodao gradom, pa pisma se ne pi{u da bi sudijama bilo lak{e da isteraju istinu na ~istac. Briga tog mladi}a za sud i sudije. On je, mo`da, mnogo voleo i to okretawe devoj~inih le|a od wega doìveo je - biva to kod mladih qudi - kao mrak bez svitawa.

în ubistva - ako je posredi bilo ubistvo - izveden je na jedan vi{e nego neobi~an na~in. I to ne toliko neobi~an koliko stru~no znala~ki: pomo}u elektri~ne struje. Atanas je uveravao da o struji ni{ta ne zna, ama ba{ ni{ta, ali mu se nije poveravalo. U svakom razmi{qawu, ~ak i u takvom gde se traì pa`qiva istraga, pre~ica se nikad ne odbacuje. Bilo je prosto zgodno poverovati da je Atanasije znao kako da izvede ~in likvidacije. U ku}i je na|ena kwiìca ,,Majstor u ku}i" u kojoj je pisalo kako se vr{e popravke na ku}nim instalacijama, a posebno na elektri~nim ure|ajima. Tamo je pisalo i kako neke radwe ne smeju da se vr{e. Istina, vlasnik te kwiìce bio je Marko, ali to nije bilo od odlu~uju}eg zna~aja: nije bilo nikakvih smetwi da kwiìcu pro~ita i Atanasije. Uslov da se nesre}a dogodi bio je mokar betonski pod i bose noge. Preko te izuzetno va`ne okolnosti pre{lo se na krajwe povr{an na~n. Tragovi borbe nisu na|eni. Ni beton nije bio mokar, ali od ~ina do pojave istra`nih organa pro{lo je poprili~no vremena, i kako je bilo letwe vreme voda je mogla da ispari, mada su tragovi vlage na|eni na rukavu ko{uqe koja je leàla na podu. Beton je, dakle, ipak bio mokar. Mladi} je bio bos.

127

PROZA SA USANA

Taj uslov je bio zadovoqen. Defekt utika~a bio je utvr|en na nesumwiv na~in.

Sudija Saravolac se iznenadi kad se odjednom na|e ispred Saborne crkve iako je wegova ku}a bila na drugom kraju grada. E, pa sad je mogao da u|e u crkvu i da u~ini ono {to mu je savetovala Smiqka. Sad je to bilo gotovo neophodno. Uzede dve sve}e i uputi se prema sve}waku s peskom u kojem je gorelo ne{to sve}a. Crkva je bila prijatno hladna i skoro prazna. Nekoliko starijih èna stajalo je posred crkve i mrmqalo svoje molitve. Blagi{a prikleknu i poluglasno izgovori: ,,Za pokoj du{e nesre}nog i nevinog Atanasija Stojkovskog". Htede drugu sve}u da zapali za onog Arbanasa, ali mu se ne dade. ,,Ne}u da se time optere}ujem, u~inio je to {to je u~inio i dobio ono {to je zasluìo" - promeni odluku i ustade da na gorwem delu sve}waka zapali sve}u za zdravqe wegove Smiqke. Ali se odmah i trè, te ponovo prikleknu i {apatom izgovori: ,,Za mladog Marka koji je digao ruku na sebe - neka mu Bog oprosti - i meni za zlodelo {to ga nevoqno po~inih". I po{to pripali sve}u, prekrsti se nekoliko puta. Da li }e to ne{to i nekome vaqati, ne zavisi od wega. Vi{e od toga ne moè, a onaj gore }e ve}presuditi.

Nije mu se ̀ urilo ku}i. Smiqka bi ga ispitivala kuda sve to ide ova tri posledwa dana. Kao da zaboravqa da wemu nije trideset ve} punih osamdeset godina. Ne sme da se previ{e zamara, a i Sunce, iako je tek sredina maja, èstoko greje. Nije za wega {etwa po suncu. Unapred je znao za sve wene mogu}ne prigovore.

Sede na klupu ispod starog bresta u crkvenom dvori{tu. Odozgo, iz ve} olistalog drveta, ~ula se pti~ja graja. Dve starice s crnim maramama, drè}i se podruku, iza|o{e iz crkve, a na wenim se vratima, za trenutak, pojavi onaj crkvewak {to prodaje sve}e, pogleda levo i desno pa se vrati. Vaqda je iza{ao na sunce, pomisli Blagi{a, da se malo ogreje. Ispred dvori{ne kapije zaustavi{e se dva cigan~i}a sa ru~nim kolicima; sedo{e uz ogradu, glasno ~avrqaju}i, i halapqivo grizu}i burek. Mora da su odradili neki posli} i sad se, po{to su za-radili, ~aste. Sa visokog zvonika oglasi se sat sa tri kratka, mukla udara: ~etvrt do jedanaest. Ve} prvi udar prepla{i dva vrapca {to su se odmarali tu kraj sata.

Uvek se ne{to doga|a, svakog ~asa. Odnekud je dopirao slatkast miris dafine. Blagi{a duboko udahnu. Voleo je taj miris. Ranije je ra-do odlazio u park i uìvao tamo odmaraju}i se ispod sitnoùtih cveti}a rascvalog drveta. Odavno ve} tamo ne ide. U po~etku, u mla-dosti, sve je novo i obilato, a onda nai|e vreme - ne moè{ da ga zausta-vi{ - kad po~ne{ da se li{ava{ jednog po jednog zadovoqstva. [ta da se radi! Tako je sa svima koji imaju sre}u (je li to sre}a?) da za|u u duboke godine starosti.

128

Kroz jo{ mlado brestovo li{}e probijao se sun~ev zrak i grejao mu vrat. Ose}ao se odista ugodno. Sedeo je tu, usamqen, van i~ijeg pogleda i ~inilo mu se da bi tako mogao ostati beskona~no dugo. Bilo je ne~eg lekovitog u nesvesnom poistove}ivawu sa svim ovim {to ga je okruìvalo: sunce, hladovito drvo, sat koji se s vremena na vreme budi iz dremeà vremena. Bilo je neke divne blagosti u stvarima oko wega, u wihovom neprekidnom doga|awu koja ga nisu doticala ni na kakav nasilni~ki na~in. Ako bi svoju pa`wu skrenuo sa wih, ostavqali su ga na miru i ne~ujno se povla~ile u qu{turu sopstvenog postojawa. ,,\i-|i" - ~uo je udaqeni glas, ali kowa ili tandrkawe kola koja je za~as zamislio nije ~uo.

I odjednom, ali odjednom, ono hrupi svom snagom, nezadrìvo, kao ne{to od ~ega odbrane nema.

Ponovo se stvorio u sudskom zatvoru. Kqu~ar je otvorio vrata }elije, na stolu u limenim tawirima bili su ostaci sino}ne ve~ere onakve kakve su i ina~e, po èqi, prave za one koji su na belom hlebu, jaka sijalica osvetqavala je celu prostoriju, a on, Atanasije Stojkov-ski, sedeo je na krevetu, oslowen le|ima o zid, i sudiji Blagi{i Saravolcu se ~inilo da se Atanasije gura le|ima o zid kao da bi da izmakne od ovoga {to je tu na neminovan na~in, a izma}i ne moè. O~i su mu se nekako raskrupwale od uàsa koji je ve} nastupio (a zapravo je ve} danima u wemu) i za trenutak kao da je zanemeo, ali ~im je u hodniku, iza upravnika zatvora i sudskog lekara, spazio sudiju, jezik mu se odve-zao. ,,Nesum kriv, gos'n sudija, nesum kriv" - zavikao je pani~no. Naj~udwe od svega bilo je to {to mu je glas bio kri~av i o{tar, kao da je svu svoju preostalu snagu prelio u glas; noge ga nisu dràle, te su ga dva àndarma prosto vukli po betonu sudskog zatvora.

U tom snu-polusnu sve je isto kao i u ranijim snovima sudije Saravolca. Sve se ponavqa na isti na~in, samo {to sada u svemu u~e-stvuje i wegova svest. On zna da je u snu i prati ishod jedne radwe ~iji mu je kraj dobro poznat. Sasvim napred su dva àndarma koji vuku, gotovo nose Atanasija, iza osu|enika hoda sve{tenik u crnoj mantiji s metalnim krstom u rukama, a iza sve{tenika, ba{ kao na pravom spro-vodu, hodaju, bez re~i, upravnik zatvora, sudski lekar i jedan sudski ~inovnik koji }e, posle svega, na~initi slu`benu bele{ku o egze-kuciji. ûje se klaparawe cipela po betonu; svaki {um ovde stokratno odjekuje. Jedine re~i koje se ~uju su osu|enikove: ,,Nesum kriv, gos'n sudija, nesum kriv". I glas kao da mu biva sve umorniji, sve ti{i i sve pla~qiviji. To on tuì nad vlastitom sudbinom, a svi koji ga prate samo su prisutna lica.

I prvi put, u snu, Saravolac zna da je Atanasije nevin i da je, prema tome, duàn i kao ~ovek i kao sudija da spre~i zlo~in koji je u

129

PROZA SA USANA

izvr{ewu. I on, sudija, podiè ruke i vi~e neke re~i. On je sudija i we-gova je posledwa. Ovo {to se de{ava ne sme da ima svoj kraj, a kraj je zastra{uju}i: pogubi}e ~oveka koji nije po~inio delo za koje je optuèn i osu|en. Ali kao da niko ne vidi sudijine podignute ruke niti ko ~uje re~i koje on, najglasnije {to se moè, izvikuje. Svi hodaju mirno, kao i dotad, u procesiji koja }e imati svoj finale u zatvorskom dvori{tu, u rano jutra, pre svitawa, kada ~estit svet jo{ uveliko spa-va. Atanasije se okre}e koliko vi{e moè i pogledom traì sudiju. On je jedini koji moè spre~iti ovu paklenost u koju je gurnut i iz koje izlaza nema. Ne}e pro}i ni nekoliko minuta a desi}e se ono {to ne sme da se desi. I kad Atanasije pogledom okrznu sudijino lice, on o~eknu da se dogodi ~udo, ali se ~udo ne dogodi.

Srce Blagi{e Saravolca gromoglasno bubwa, boè, {ta se to doga|a, sa jezom pomi{qa stari sudija, niko ne ~uje moje re~i, niko ne vidi moje ruke koje zaustavqaju, sve ide mimo mene, kao da se to mene ne ti~e, kao da sam ja ovde samo onako, da popunim broj, stvari su mi se otele, izmakle su - kako je to mogu}no? Srce kao da }e mu se rasprsnuti. Ta, zar ne ~uju zvowavu moga srca, toliko je glasna da bi i najgluvqeg prenula, ali ne i ove slu`benike. Boè, {ta sam to po~inio?

U dvori{tu, na visokom drvenom postoqu, xelat nami~e preko glave unezverenog ~oveka crnu kapuqa~u, a nekada{wi sudija jo{ kao da ~uje re~i koje su se zauvek utisnule u wegovu svest: ,,Nesum kriv, gos'n sudija, nesum kriv".

Blagi{a Saravolac poku{ava i posledwe. Nare|uje da se proces smaknu}a obustavi, ali to nare|ewe ostaje samo u wegovoj svesti; iz wegovih usta ne izlazi ni jedna jedina re~.

Iz ruke mu ispada {tap i on tupo zvekne o kamen. Dr{ka {tapa u obliku zmajeve glave okrenuta je prema Blagi{i ~ija je glava klonula na grudi. Crkveni sat otkucava deseti, pa jedanaesti udar. Ali to ve} davno penzionisani sudija Blagi{a Saravolac ne moè da ~uje.

Postoje beli gradovi, u stvarnosti i u pesmama; postoje vrhovi, ve~nim snegom prekriveni, {to u nama bude varvarske instikte i u wima ̀ equ da ih pokorimo i zasko~imo im za vrat; ali, nasuprot tome, postoji Belo Lice koje pokorava sve nas, bez razlike i izuzetka, bez oru`ja i nasiqa, pred kojim odstupamo kao krivci ili gubavci, Lice koje ne dozvoqava da se u wega zagledamo, Belo Lice koje sve zna i razu-me i pred kojim nema nedore~enosti i dvosmislenosti.

Belo Lice je uski zasun kroz koji iz neke daleke, svetle unutra-{wosti, kolevke prasvetlosti, dopiru zraci ~iji izvor ne moèmo da samerimo ni odredimo.

Niko jo{ nije odgonetnuo Belo Lice. Mnogi pokazuju àrku è-qu, ali niko nema mo}i da ga simulira. Zato, svima nam je, bez razlike, dato da ga prepoznajemo, postaju}i ozareni, ogrejani, laki i svetli.

Kao da smo se napili sa ~istog izvora. I u wemu se po prvi put ogledali. Belo Lice ne utaùje, ve} uve}ava è|, ali sa tom è|i lak-{e se ̀ ivi nego da smo se napili ̀ ive vode. Ono nas podmla|uje i vra}a izgubqenu ~istotu, budi iz nas posledwe trepataje ne`nosti i dariva dodatnom sposobno{}u da se ~udimo svetu i wegovom nastojawu za uki-dawem ~uda.

Pred Belim Licem se gubi dah i nestaje potreba za disawem. Iz wega isijava ~ista svetlost; ona koja ne zaslepquje, ali ipak tera o~ne kapke da se sladostrasno sklope. Ono nas hipnoti{e i vodi putevima za koje i ne slutimo da postoje. Gospod nam kroz Belo Lice to~i spokoj koga oduvek ima premalo na ovom sumornom svetu.

Ali, Belo Lice nas ~ini starijima nego {to jesmo. Ta je starost odevena u mladala~ko ruho. Ono pomera granice vremena i prostora. quqa i uspavquje. Umrtvquje i ra|a.

Belo Lice nam pokazuje koliko smo gladni i èdni, u kolikom mraku ̀ ivimo, koliko smo siroma{ni i sami. Pred Belim Licem sve se

Mirko Demi}

BELO LICE

130

jasnije i o{trije ukazuje, ali pred wim sve postaje mawe bolno i kona-~no. Ono sve izjedna~ava i uravnoteùje, sve pripitomqava i obuzdava, sve oblagotvoruje.

Ako nam se desi da Ga sretnemo, pomisli}emo da je upravo Ono to za ~im oduvek tragamo, nepokolebqivi u uverewu da nas ba{ Ono ~ini boqima! Da nas Ono ~ini qudima! Belo Lice je jedino ogledalo u kojem bi se, bez straha i razo~arewa, svako od nas ogledao. Ono je jedino ogle-dalo u kojem se umivamo, osloba|aju}i se debelih nanosa no}nih snovi-|ewa.

Kad bi me pitali: - Ko ima Belo Lice? - ne bih znao da odgovorim, ali sam siguran da bih Ga uvek prepoznao i tajno se grejao na wegovom plamenu. Belih Lica nema mnogo, ali su raspore|ena tako da ih sre}emo u onim momentima i situacijama u kojima posustajemo, kada u svojoj ma-lodu{nosti pomi{qamo da se daqe ne moè i nema kuda. Ono nas nago-ni da biramo nedosti`ne ciqeve i prelazimo nedostupne granice.

îtav ìvot nam se sastoji u putovawu od jednog do drugog Belog Lica.

Belo Lice je jedino koje bi rado mewali za svoje. Belo Lice rastapa najdebqi led oko na{ih srdaca i ledi neugasi-

ve vulkane koji nas saìù. Belo Lice se vidi i kroz najdebqu mrenu na o~ima. Belo Lice je sam o~iwi vid.

Svako Belo Lice je neponovqivo; ni jedno od wih ne li~i jedno na drugo. Samo im je zajedni~ko ime i blagotvornost koju {ire oko sebe. Niste sigurni da li postoji samo Jedno ili ima bezbroj objava. Pred wim se sve povla~i u nesigurnost i neodlu~nost.

Belo Lice samo sebe hrani, dok se ostatak sveta hrani opiqcima winih odblesaka.

Pod koòm Belog Lica Tvorac je u`dio neku belu svetlost pred kojom se pale davno ugasle zenice, bude oluje u usahlim plu}ima, diù plime u zakre~enim ìlama, svetlost {to obasjava a ne zaslepquje, svetlost koja se pije i jede, koja se di{e i doti~e...

Belo Lice sve le~i i sve razboqeva...- Mudrost prosvjetquje ~ovjeku lice - kaè Propovednik, ali

nije to ona mudrost koja se prenosi sa kolena na koleno. Ona postoji za sebe, za svakoga i nikoga. Bela svetlost koju to~i Belo Lice prosvet-quje tako i toliko da nas ~ini mudrijima i ~istijima, ali tako da nam mudrost i ~istota ne postaju oru|e protiv bilo koga.

Belo Lice se ne zara|uje i ne zavre|uje, niti ga bilo kojom qudskom mo}i moèmo pridobiti. Ono se dodequje, ali dovoqno retko da nam ve~no nedostaje i da ga ve~no traìmo. Dodequje se mimo qudske i zemaqske pravde i logike, mimo zasluga i mimo reda. Nekom vi{e puta, a ve}ini qudi - nikad.

Postoje mnogi oblici objave Belog Lica. Ve}ina se ne prepoznaje odmah: ona nose maske kako ne bi bila tako o~igledna i prozai~na,

131

PROZA SA USANA

sluè}i da {tite win tako redak dar. Potrebno je vanredno strpqewe i dobra voqa sa na{e strane da bi se otkrila ta mimikrijska sposobno-st Belog Lica. Ali, ono mora kad-tad da proviri iza svoje neudobne maske. Taj trenutak je najdragoceniji za posmatra~a. Svetlost Belog Lica je toliko mo}na i neuporediva da ne moè da zaslepi, niti skrene pogled sa sebe. Naprotiv, ono okamewuje svaki pogled, prikiva ga za se-be i pruà nemerqiva ~uvstva.

Svetlost Belog Lica je ̀ ivotodajna hrana. îstota se sa ovog sveta povukla u Belo Lice, pa, iz wega, s vreme-

na na vreme, problesne i zaiskri. Tako dokazaje da otkrovewe nije pusta tlapwa, a vaskrsnu}e puka fantazija.

Bijele vile i bqedolike djevojke iz narodnih pesama kojima su "suncu kosu plele, a mjesecu dvore mele", koje dolaze otuda "|e se muwa s gromom igra" - dokazuju da Belo Lice nije od ju~e. Da Ga uvek ima tamo gde ima i fantazije.

Pralepota, obrazac na osnovu koga su nastali svi na{i estetski kriterijumi. A sve se moè obuhvatiti sa dva na{a otvorena dlana.

Bijelo lice mlijekom umiveno...Iz wega isijava svetlost koja ne moè da se sagleda, sem u deta-

qima. Ali, zbir tih detaqa nikad ne moè da sa~ini celinu te svetlo-sti. Ne{to sli~no se de{ava i u Pjesmi nad pjesmama.

Predeo ve~ne zore, ve~nog ra|awa dana, ve~ne mladosti... Ne kaè se zalud ~isto kao sunce, a negde - ~isto i stra{no...Setimo se samo one ~udesene ̀ ene "obu~ene u sunce" u Otkrivewu

Jovanovom...Belo Lice prebija ruke u laktovima, a noge u kolenima...Ba{lar kaè da je qudsko lice, pre svega, sredstvo koje sluì

zavo|ewu. To se Belo Lice podvla~i pod neka lica pred kojima se, kroz ìvot, zaledimo i prepu{tamo im se na milost i nemilost.

Sve ovosvetske beline svoju prapostojbinu imaju u Belom Licu. Ono dolazi izvan svakog zla, nerawivo u svom dostojanstvenom miru i }utawu....

îstota je tkanina isflekana belim mrqama koje se, uz burnu re-akciju, dodiruju... ̂ istota je mir i nekretawe, a belina - krv koja proti-~e wenim telom.

Belo Lice, me|utim, nije belo. Ono samo toplotom zra~i... Svakom od nas je odre|en precizan broj Belih Lica koje }e sresti

i nakon susreta sa onim posledwim - ìvot }e se ugasiti burno, kao grumewe kre~a ba~eno u vodu...

Jo{ uvek, s nadom i strahom, posmatram nepoznata qudska lica. Znam da se me|u wima krije i Belo Lice.

A sa wim je, kao i sa mi{qu o wegovom postojawu, sve lak{e i podno{qivije.

132

Nikad nisam bio ̀ estok tip.U stvari, ne znam ni {ta to uop{te zna~i. Jesu li èstoki oni

tipovi {to se naroqaju pa maltretiraju slu~ajne prolaznike ili su to mo`da oni koji ti, ako ih samo okrzne{ pogledom, dobace "[to buqi{ majmune?". Mo`da je ̀ estoki tip bio debeli Kokolo koji je nas klince ~ekao posle {kole i izvrtao nam xepove? Uvek sam znao da ga prejebem, krio bih novac u ~arapi ili nekom unutra{wem xepu pa onda tr~ao kod Veqe u fliperanu da potro{im pare igraju}i "Fenix" i stoni fudbal.

Jedno znam. Ne moè{ dugo biti èstok momak. Pijane budale kad-tad dobiju pivsku fla{u u glavu a oni koji ne vole da u wih neko buqi obi~no dobiju batine onda kad se tome najmawe nadaju. Debeli Kokolo je jednog letweg popodneva umesto love od nepoznatog po~ini-oca dobio za uspomenu {rafciger u svoje ogromno ~kembe.

Ne, nikad nisam bio èstoki momak. Nisam umeo da napravim tu tvrdu facu od koje bi se pla{ili balavci, da pquckam sitno ̀ mirkaju-}i o~ima, da gurnem pal~eve u xepove od farmerica i laèm kako sam sino} prebio trojicu ~isto iz zezawa. Ne, ja sam se klonio srawa kad god sam mogao, ali se zato srawa nisu klonila mene, izgleda da sam im bio zanimqiv, ovako nezainteresovan za mangupirawe i kur~ewe, deka-dentan i sklon alkoholisawu. Ma koliko se trudio da izbegnem nepo-trebna ka~ewa sa budalama, rasprave koje se zavr{avaju razbijawem ne~ije glave, dobacivawa tu|im devojkama koja se pretvore u masovne tu~e, mene je neki baksuz terao da uvek sve krene naopako. I uvek bi se posle gradom pri~alo kako je neko nekog ̀ estoko odrao od batina, kako je neko ispao faca i mudowa. Ulica bi tada, ~isto iz nehata, ra|ala svoje heroje. Mangupe iz centra i sa periferije, ~uvene po tome {to su prebili ovog ili onog, {to mogu da ulete jedan na deset, {to su dovoqno glupi i ludi da se mari{u a da ne pitaju ni sebe ni druge zbog ~ega to

133

PROZA SA USANA

Dejan Stojiqkovi}

HEROJI ULICE

Seti se dana kada su uli~ne tu~e bile ispitMilan Mladenovi}

rade. I stvarno, bilo je puno onih koji su ̀ eleli da se pro~uju i dokaù, ba{ kao u onoj staroj pesmi "Prqavog kazali{ta": Hteo sam da budem heroj ulice, devojko, bar jedan dan...

Bio je to prohladni novembarski dan na svom izmaku. A ja ba{i nisam bio ne{to raspoloèn za izlazak, vrteo sam se po sobi, poku{avao da ~itam stare epizode Dilana Doga i preslu{avao albume "The Pouges"-a, taman sam bio stigao do "Bujica viskija", kad je telefonsko ZVRRRRR po~elo da se probija kroz pukotinu od glasa [ejna Mek Gouena. Iskqu~io sam kasetofon negde na mestu gde bezuba pijandura peva "Ja idem, ja idem... I bujice viskija teku..." i podigao slu{alicu.

"Alo...""Alo, Alo!, kaè Bata Rumenige sa druge strane ìce. Glas mu

prepoznajem odmah, hrapav je od cigareta. Dve pakle dnevno, ponekad i vi{e.

"E, ba{ dobro {to si kod ku}e...", kaè on."Ba{ dobro...", mumlam ja nezinteresovano."Treba{ mi ne{to.""Ne{to hitno?""Onako.""Onako?""Ma da... Trifke je upao u neko srawe pa moram malo da ga vadim..."O da, Trifke. Bio je to Batin drug iz detiwstva, odrasli su zaje-

dno i sad se kao druè, naravno kad Trifketu to odgovara. Kad nema sa kim da se ide u grad tu je Bata, kad se ostane bez love, Bata }e da pozajmi bespovratno, kad treba ne{to da se rinta Bata }e da zasu~e rukave i tako... Kad su u pitawu neke druge stvari, ùrke, ribe, zezawa, ko jebe Batu. A Bata je dobar ko 'leba, on bi za ortaka dao i desncu ruku. Dodu{e jedini on misli da mu je Trifke ortak. A svi ostali misle druga~ije. Trifke je samoìvi, dvoli~ni, naduvani kreten, a uz to je i patolo{ki laòv. Nekim smeta i to {to je Bugarin, mene li~no to mnogo ne uzbu-|uje. Mada, moj drug Vojvoda voli ~esto da citira onu ~uvenu sentencu nepoznatog autora: "Kad je od xigericu bilo meso, pa i od Bugarina ~ovek!"

A drugovi iz detiwstva su vam ~udna sorta, neka posebna, uzvi{e-na vrsta qudi. Prema wima ose}ate obavezu. Ja i Bata smo po~eli da se druìmo jo{ u zabavi{tu. ̂ ini li to mene, na neki na~in, obaveznim?

"I?", kaèm, "[ta Trifke sad izvoqeva?""Zna{ onu wegovu?""Onu droqu Ivanu? Znam.""Nije ba{ droqa..."

134

"Nije ba{, fali joj jo{ samo da po~ne da napla}uje...""Trifke se malo popi~karao sa wom...""I {ta onda? Treba da ih mirimo?""Ma ne... Onaj wen burazer je malo popizdeo.""Ona budala? Pa i ja bi popizdeo da mi sestra ide sa nekim kao

{to je Trifke.""Pusti sad to... Zvao je Trifketa jutros. Ho}e kao da pri~a sa wim.

Rekao je da se kao na|u ve~eras. Kao da razgovaraju. Sigurno mu sprema ne{to."

"Super... Kao...""Pa nije super...", Bata ovo izgovara malo glasnije nego ostalo.

Zna~i da sledi ne{to zna~ajno."Trifke me zvao. Ho}e da idem sa wim.""Aha".Duga sekunda ti{ine. Sad Bata o~ekuje da se i ja prijavim u

dobrovoqce. To ba{nije fer. Ona zna da ja mrzim Trifketa. Zna i koliko ga mrzim. Zna da ne mogu o~ima da ga gledam. Ali sa druge strane on od mene ne o~ekuje da sko~im za Trifketa ve}za wega. Nekakva jebena lan~ana reakcija? Bi}e da je tako.

"I?", pita na kraju Bata kroz telefonsku statiku.]utim par sekundi a onda kaèm:"Ho}e{od mene da ~uvam le|a Trifketu?"Sad Bata malo }uti. Odgovor koji sledi ve}znam:"Ne, ho}u od tebe da ~uva{ le|a meni."Dobro. Predajem se. "A, to li je..."Dobro. Bata se verovatno poziva na sve one situacije kad je on

mene vadio iz govana. A bilo ih je. Nezgodan sam kad popijem. Kur~im se i teram sve u pizdu maternu. Mada, i sam zna da sam u tu~ama uvek umeo da se sna|em i da mi nikad nije bio potreban bebisister. Dodu{e uvek je tu bilo neko priru~no sredstvo. Kada smo se grupno makqali na starom Pravnom, uvek bi pre no {to srawe po~ne privukao uz sebe par pivskih fla{a da bi ih porazbijao o glave majmunima koji bi eventualno krenu-li na mene.

[ta sam mogao nego da pristanem? Dogovorili smo da se na|emo ispred wegove ku}e za dva sata i da krenemo. Trifke }e nas ~ekati u Jagodin-mali, sa jo{ nekim. Dok smo se spu{tali ka gradu, Bata mi je pri~ao kako je brat te Trifketove cure nekakva te{ka smradina, kako kao ho}e samo da porazgovara sa Trifketom a u stvari èli da mu na-mesti batine, kako je Trifke upao u takvu situaciju ni kriv ni duàn... Bilo mi je dosadno da ga slu{am ali morao sam, nalaze}i tako opravda-wa za Trifketa, Bata je ustvari hteo da opravda sebe samog. Nije mi

135

PROZA SA USANA

jasno za{to to nije hteo da uradi na prostiji na~in. Mogao je jednostav-no da kaè: "Brate, drì mi le|a ve~eras i ni{ta ne pitaj." Oduvek me ~udila qudska potreba da se pravi razlozi zatrpaju gomilom fakata koji nemaju nkakve veze sa su{tinom stvari. To je isto kao kad se xukac posere pa govno zatrpa zemqom. Vaqda misli da }e mawe da smrdi, {ta li... Bata je jednostavno bio dobar ~ovek i to su svi znali a neki umeli da iskoriste. Neko mawe a neko vi{e. Trifke je spadao u ovu drugu grupu.

Trifke nas je ~ekao sa jo{ nekim na autobuskoj stanici u Jagodin-mali. Bio je obu~en u svom fazonu. Izlizani pija~arski petstokec i imitacija "Kapa" trenerke uvu~ena u wega. Na nogama mu se u duginim bojama prelivala ciganska verzija patika sa vazdu{nim |onom. ̂ uo sam da je to negde moderno. U Zanzibaru, verovatno.

Do~ekao nas je dobro poznatim {irokim dupe-glava osmehom koji je kod mene proizvodio dizawe ̀ eluca. Zga|eno sam se rukovao sa wim a onda i sa kompawonom kog je poveo. Uop{te uzev, bio sam iznena|en da je na ovoj planeti postojao jo{ neko ko bi, osim nad dvojice kretena, zbog smrada kao {to je Trifke èleo da stavi muda u procep. Ipak, ispostavilo se da u Ni{u jo{ uvek ima takvih majmuna: ̀ ive u Durlanu i hrane se bananama. Nije mi ba{ bilo jasno gde je Trifke iskopao Da~u Durlanca ali izgleda da je situacija bila prili~no beznade`na kada je i wega morao da vu~e sa sobom.

Da~a u su{tini nije bio lo{ momak i mo`da bi od wega i bilo ne{to da kojim slu~ajem nije ìveo u Durlanu, da mu marihuana nije pretvorila u dim i ono malo mozga {to je bu|alo u wegovoj xombastoj glavuxi. A stvarno je bio ruàn, sa glavom oblom i ravnom koliko i lokalni put Ni{-Leskovac, s tom razlikom {to je put ponekad i bio krpqen od strane radnika iz niskogradwe a za Da~inu facu to nije mo-glo da se kaè. Uz to je voleo i da zalizuje kosu i zabacuje {i{ke unazad. Verovatno je mislio da tako podse}a na nekog italijanskog mafiozu. Da je malo stariji, a da su ovo osamdesete, verovatno bi imao one ~uvene rep~i}e a la Ja{ar Ahmedovski.

"Momci!", ciknuo je razdragano u neuroti~no-nedojebanom tona-litetu. "]e bude tepawe, a?"

"Jedi govna", rekoh hladno."Jebem 'odma!", odgovorio je intelegentnom Durlanskom dosko~i-

com. Do{lo mi je da ga raspalim preko pi~ke ali sam se suzdrào, ipak

smo ve~eras na istoj strani, ne?"Jeba}e{ ti ~vorka ako nastavi{ i daqe da me nervira{..."Mesto gde je Trifke trebalo da se na|e sa svojim nesu|enim {ura-

kom nije bilo daleko tako da se nismo ̀ urili. To mi je dalo priliku da

136

nam potanko objasni svoje odnose za bogatom, razmaènom direktor-skom }erkicom, okon~ane {amarima zbog kojih mu je wen brati}i zaka-zao razgovor za ve~eras.

"On }e da do|e sa dru{tvom sigurno...", pri~ao je samouvereno, "Verovatno 'o}e da me malo iz|ebri. E, pa kurac malo! Poveo i Trifke dru{tvo. Ako treba da se {ibamo, }e se {ibamo. Nisam ni ja od ju~e."

Na mesto sastanka stigli smo u petnaest do sedam. Tu su momci zapalili cigarete da ubiju nervozu {to im se uvukla pod koù, a ja sam, s obzirom na to da sam nepu{a~, prebirao po xepovima koje sam usput bio napunio kamewem. Ne znam za{to sam to u~nio, ali nekako sam se ose-}ao sigurnije dok sam ih gwe~io svojim sada oznojenim dlanovima i zami{qao kako }u prvog kretena koji nasrne na mene spucati jednom od tih kamen~uga ravno u ~elo. Kada su cigarete ispu{ene i kamewe u mo-jim xepovima izbrojano i to vi{e puta, Rumenige je predloìo da Trifke ostane ovde, na trotoaru ispred servisa za TV ure|aje koji se zvao jednostavno "Kod So}u", a da mi pre|emo preko, i sa druge strane kuliramo i gledamo {ta }e biti. Kad nezadovoqni {ura i wegova ekipa gumenih mozgova nai|e, misli}e da je Trifke bio toliko glup da do|e sam, pa }e bez okoli{awa odlu~iti da urade ono {to su naumili... [ta god to bilo.

"Ako budu re{ili da ga pojebu...", primetih zajedqivo dok smo prelazili ulicu, "Da li }emo da im se pridruìmo ili }emo samo da gledamo?"

Ne obra}aju}i pa`wu na ovu moju upadicu, Trifke je zauzeo pozu polovnog frajera sa periferije koji ~eka i boli ga kita za sve. Prkosi sudbini, reklo bi se... Mi smo pre{li ulicu i stali kraj jednog izvrnu-tog kontejnera koji je smrdeo skoro kao zadah iz Da~inih usta. Durla-nac se naslonio na zid iza sebe i po~eo ne{to da mumla, zatim je izvadio pqosku iz unutra{weg xepa ne~ega {to je verovatno trebalo da bude ki{ni mantil ili tako ne{to i velikodu{no nas ponudio votkom. Trzali smo je lagano i za pet minuta ispraznili pqosku. Da~i je to bilo dovoqno da po~ne da baqezga.

"Ej, momci, jeste poneli ne{to?""A?", upitno sam podigao obrve."Neko oru`je, mislim...""Ja imam dve spajalice...", promrmqao sam nehajno, "A ti?"Osmehnuo se zadovoqno i pomerio kraj svog mantila. Dve-tri

sekunde zurio sam u neverici, pa na kraju rekao:"Je li, da te pitam... Ima li tamo kod vas u Durlan neke podzemne

vode ili tako ne{to... Nemogu}e da ste svi toliki debili bez ikakvog razloga."

"[to? Ne}u vaqda s golo dupe u koprive? [ta ako su i oni naoruàni?"

137

PROZA SA USANA

Ne skidaju}i pogled sa zarxale sekiretine koju je Durlanac zade-nuo za pojas, rekao sam Banetu:

"Vidi{ {ta ti je pronicqivost... Ako nekom i ne raspoluti lobawu ovim srawem, moè bar da ga recne pa da ovaj posle tri dana umre od tetanusa... Da~o sine, ta sekira ti je u isto vreme i 'ladno i he-mijsko oru`je!"

Da~a se cerio odu{evqeno:"Pa jeste, hi, hi, hi... E jesi lisica, Pantelejac...""Pa jesam, hi, hi, hi.... Lisica... hi, hi, hi..."Se}am se, jednom, na ùrci kod Sandre Triper, Da~a je hteo da se

pr~i pred ribama pa je u{ao u duel sa Lukom Grobqancem, ~ovekom koji je mogao da popije litar viwaka na eks i da posle toga samo podrigne i zatraì gajbu piva da se betonira. Nakon nekih sat vremena i litra ~uvene "Balkanik"* votke kojom ga je Luka isforsirao, Da~a je uspeo da upovra}a ceo stan, ukqu~uju}i tu i Di-Xeja (~uvenog Bibu Qakseta iz Me|urovo), "pionirov" stub i skupocenu {pansku tapiseriju zbog koje je Sandra popizdela. Dok smo ga onako pijanog i unere|enog vozili ku}i, jedan wegov ortak koji ga je na zadwem sedi{tu pridràvao, samo je zavrteo glavom i glasno prokomentarisao:

"E, moj Dalibore... Ne}e votka posle pasuq..."Stajali smo tako, dok je vreme oko nas hladnilo. âk je i neki ve-

tar po~eo da duva. Malo sam se sklonio u zavetrinu, bliè zidu, a daqe od kontejnera koji je bazdeo na kiseo kupus i ne{to {to se raspadalo godinama. Bacio sam pogled na sat. Bilo je sedam i pet, {ura je kasnio ili je to jednostavno ~inio iz fazona, onako, kao kad riba kasni na sastanak da bi ostavila utisak da nije laka i da ne}e da ti da odma' po{to je odvede{ u prazan stan, ve} tek kad popijete kafu i ispu{ite po cigaretu. Rumenige je kulirao sa stisnutom cigaretom izme|u usana i zurio u Trifketa. Ko zna {ta mu je sve promicalo kroz glavu, verovat-no se po hiqaditi put pitao dokle }e vi{e da se `rtvuje za jednog ovakvog smrada. Da~a je cupkao na hladno}i sa izrazom lica koji je odavao da mu je mozak na rezervi. A ja sam prebirao po onom kamewu u xe-povima svoje jakne i bio nekako sam sebi jadan i sme{an. Jedno pitawe mi je non-stop prolazilo kroz glavu...

[ta }u, bre, ja ovde? Za koj moj ja sve ovo radim? Za nekakav izmi-{qeni ideal od drugarstva? [to je najgore, nije u pitawu bilo moje drugarstvo prema Rumenigeu, ve} wegovo prema Trifketu, smradini koji ga je zajeb'o kad god je mogao. To drugarstvo, taj ideal oko{tao od

138

* Ovo draèsno pi}e pravi firma ~ija je glavna orjentacija proizvodwave{ta~kih |ubriva, pesticida i otrova za buba{vabe. Klinci kaù da ihpomenuta votka "tera na mafiju", a iskusne pijandure da se od we umire brènego od plu}ne kuge.

nekih pravila i uli~nih kodeksa izmi{qenih za kretene, bio je sada na testu, na probi... Trebalo je da svi mi dobijemo opasne batine, samo da Rumenige dokaè samom sebi da nije pi~ka. Sve to je bilo prili~no glupo. A ja prebiram po xepovima, gwe~im ono kamewe, vadim ga napoqe pa ga opet vra}am, ose}am na dlanu wegovu tvrdo}u, pa se onda stidim sebe samog {to sam se uop{te tako "naoruào"... Nai}i }e mo`da neki quti tipovi sa utokama zadenutim o pojas a mi }emo na wih da udarimo mojim kamewem i Da~inom zar|alom sekirom... Kakva beda... Ne, nisam se ja pla{io batina, a sigurno nisu ni Da~a ni Rumenige. Za Trifketa nisam ba{ bio siguran.

Oni koji su ikad pojeli batine u ̀ ivotu, makar to bio i {amar od osmenca u osnovnoj {koli, znaju da udarci nisu ono {to boli. Najvi{e od svega ti{ti te ponièwe. Pi~ka na oku brzo nestne, polomqena kost zaraste, modrice i{~eznu, ali ono unutra, onaj jad koji si osetio dok su se kreteni igrali tvojom glavom kao fudbalskom loptom, ona nemo}i spoznaja sebe samog kao slabog i nesposobnog da bilo {ta u~ini{osim da se zgr~i{i prima{ udarce, jeste ono zbog ~ega ti se stomak izvrne od stida. Mo`da je najgore u svemu tome {to tada otprilike skapira{ kakav je ̀ ivot i kakva je tvoja pozicija u wemu. @ivot te makqa gde god te stigne, a sve {to ti moè{ jeste da stisne{ zube i da trpi{.

Jo{ kao deca u osnovnoj {koli delili smo se na "jake" i na "slabe". Devoj~ice su se delile na lepe i na one koje to nisu. Pa tako, po nekoj glupavoj ̀ ivotonoj logici, najja~i de~ak je sedeo u klupi sa najlep{om devoj~icom. Onda bi se delili na bande, pa bi se delili na momke iz ovog i onog kraja, pa na Delije i na Grobare, na Metalce i Pankere... I sve te imaginarne razlike terale su nas da se zbog ne~eg mrzimo i da se tabamo gde god stignemo.

Pobijemo se, recimo, na fudbalskom terenu. Padne sva|a oko toga da li je bio aut ili korna, onda na{ napada~ pripali wihovog golmana i eto ti srawa... Kasnije smo se makqali na basketu. Ja sam imao ru`nu naviku da podme}em lakat i koleno dok sam u skoku ili kad ulazim na dvokorak. To se nekima nije svi|alo. A neke je i bolelo.

Grupa na grupu, ekipa na ekipu, "Mi" na "Wih"... Bizarno dokaziva-we mu{kosti besomu~nim pesni~ewem, uporno utrkivawe u tome ko je mla|i, lu|i i glupqi. Povodi su bili razli~iti ali u ve}ini slu~ajeva itekako besmisleni. Ali taj bes koji je kao {umski poàr kuqao iz nas bio je na neki na~in lekovit. Ali, tek onda kad iza|e napoqe...

Nisam ose}ao ni{ta sli~no tome. Mo`da zato {to vi{e nemam petnaest godina. Mo`da zato {to mi je glupo da se bijem na ulici sa neznancima kao nekakav balavi napaqenko. Ili mo`da jednostavno za-to {to sam postao pi~ka? Ili sam to i bio, samo nisam znao. Ko }e ga znati {ta je u pitawu?

139

PROZA SA USANA

Okrenuo sam se ka Da~i, on je bio zanet grafitom na zidu ispred sebe. Neko je crvenim sprejom ispisao: ,,Jebem, jebem, jeba}u, ko pro~ita, wega }u". Dugo je Durlanac zurio u tu re~enicu, sri~u}i slova i razmi{qaju}i. Na kraju se odmakao, sa uvre|enim izrazom na licu, psuju}i ne{to u sebi.

Otprilike tada je i beli opel zastao pored trotoara. Kao po ko-mandi, trojica momaka obu~ena po posledwoj dizela{koj modi iza{la su iz wega. Da li treba da pomenem da su svi nosili one seqa~ke, skra-}ene ko`ne jakne, u narodu poznatije kao "bokserice"? Da li treba re}i da su svi bili zalizani i imali min|u{u u levom uvetu? Verovatno su imali i kvarne predwe zube, samo se to sa ove moje pozicije nije dalo vi-deti.

Onaj {to je vozio, zalizana debil~ina, klonirani sviwski odre-zak u farmerkama, stao je ispred Trifketa i po~eo neku spiku sa wim. Razgovor je u po~etku bio prili~no ù~an. Trifke je ne{to obja{wa-vao, gestikulirao rukama, ukratko: jeo govna.

Dlanovi su mi se znojili dok sam gledao u wih i ~ekao da se ne{to desi.

Taj besmisleni razgovor otegao mi se kao ono drugo poluvreme utakmice polufinala KE[-a, Zvezda-Bajern. A ona dva kretena su ne-{to pri~ali, pri~ali i pri~ali... Poku{ao sam da zamislim taj idiot-ski razgovor vo|en od strane likova koji su posedovali inteligenciju prose~nog grejpfruta:

"[to mi ubi sestru?""Nisam, keve mi... Samo sam je i{amarao.""Ne pitam je {to si gu {amarao, nego {to gu tepa?""Iznervirala me... Ne}e s mene da ide vi{e. Kaè da gu nesam

dobar...""A, to li je? Pa, nesi gu dobar. Ina~e se sad ja i ti ne bi xapali...

Vidi{ da smo ista govna, dizela{ka... Ne znamo da pri~amo, ni da se obla~imo, a i ~itawe i pisawe nam nije ja~a strana..."

Ma, da... [ta mogu da kaù jedan drugom prigradski mangupi, ~lanovi fankluba Sinana Saki}a i prvaci u zapquvavawu trotoara? Jo{ako se tome doda ~iwenica da obojica u svojim sun|erastim mozgo-vima raspolaù fondom od nekih pedeset re~i kojima samo mewaju raspored... Da, da... Bi}e ovo duga i ̀ ivopisna rasprava.

Natezali su se tako wih dvojica, a ja sam se samo jo{ vi{e nervirao.

Bane je palio cigaretu za cigaretom i jeo se iznutra. I on je ~ekao da po~ne ono glavno. Jedino je Da~a bio 'ladan k'o {pricer.

I onda, kad sam pomislio da }e se ~itava situacija otegnuti u nedogled, dva bilmeza su prekinuli svoj verbalni duel. Tako je momci. Ho}emo li sad da pre|emo na pesni~ewe?

140

[ura je pri{ao Trifketu i napetost je dostigla vrhunac, stvar je trebala da pukne sad...

Sad...Sad...Sad?Uko~io sam se. Hteo sam da protrqam o~i da ne sawam, da se

stvarno doga|a sve ovo u {ta gledam.Trifke i wegov {ura izqubili su se kao rod najro|eniji. U oba

obraza. Kao da su na nekoj jebenoj proslavi. Sre}na slava doma}ine!Ali to nije bilo sve. Dva drugara, odjednom veoma dobro raspolo-

èni, stali su da se kesere jedan drugom, da se tap{u po ramenima, da se prenemaù... Na kraju je Trifke, mrtav 'ladan, seo sa wima u kola. [ura je malo nagario opela, krenuo niz ulicu, okrenuo se sto metra navi{e, pre{ao u drugu traku i krenuo prema gradu.

Pogledao sam u Baneta koji je sve to sa nevericom posmatrao. Neupaqena cigareta oklembesila mu se sa dowe usne kao u imbecila.

Beli opel stao je ispred nas. Ru`na Trifketova faca provirila je sa prozora.

"Ej, Bato...", rekao je Trifke razdragano, "Ja i moj {ura idemo ma-lo do "Lagune" u zezawe. ]e se vidimo tamo neki dan... Vaì?"

"Vaì....", promrmqao je Bata na jedvite jade.[ura i wegov odnedavno najboqi ortak Trifke, odjezdili su u

svojim belim kolicima niz ulicu, pravo ka burùskoj diskoteci, da piju hajneken i muvaju sponzoru{e. Ostali smo iza wih, na trotoaru, kao popi{ani klo{ari, Bane, Da~a i ja, nesu|ena telesna garda, raz-bija~i bez posla...

U grobnoj ti{ini koja nas je tada pritisla, nekoliko minuta potom, za~uo se samo Da~in glasan komentar:

"Majke mu ga nabijem bugarske..."

Nismo znali {ta }emo sa sobom, pa smo odlu~ili da se napijemo. To mu nekako do|e logi~no. Ja sam predloìo da odemo do jednog od mojih omiqenih mesta koje je, ujedno i bilo najbliè. Svuda po gradu sam imao te svoje prijem~ive kutke. Kad kaèm "prijem~ive", mislim prijem~ive u svakom pogledu. Bili su to lokali koji su mi na neki ~udan na~in odgovaral po svojoj unutra{wosti, atmosferi, osobqu i gostima koji su zalazili u wih, a i cena pi}a je igrala va`nu ulogu. Mirna mesta gde moè{da bude{ potpuno opu{ten, gde zna{da si se za par sati sakrio od sveta, od qudi koje ne ̀ eli{ da sretne{, od problema koji te ti{te, od samog ̀ ivota, onakvog kakav jeste, glupog i prolaznog.... Ako bih bio u centru, svratio bi do "Skadarlije" u Du{anovoj ulici, tamo kod Pravnog fakulteta bih oti{ao do ~uvenog Kluba @elezni~ara,

141

PROZA SA USANA

najjeftinije pivo i najgora vrsta alkosa, gore, prema mostu Mladosti je bila "[e}er mala", tuglara u kojoj su pravili najboqe pile}e ra`wi}e u svemiru, a na mom Panteleju je glavno mesto bila kafana kod Sa{e Buqa{a... U na{em ve~era{wem slu~aju, bili smo blizu nekada{weg Bulevara Lewina, dvoumio sam se izme|u "Vide" u kojoj sam proveo jednu nezaboravnu srpsku novu godinu, "Ambrozije" u kojoj znam svaku stolicu i svaki separe, na kraju se odlu~io za pomfrit, girice i pivo na to~ewe. Da, da.... Pivnica "Stambolija", tamo na obodu velikog parka u kome se gradi crkva posve}ena Caru Konstantinu i Carici Jeleni, bila nam je najbli`a i ujedno, najboqi izbor.

U wenoj zadimqenoj unutra{wosti obreli smo se petnaestak minuta nakon {to nas je Trifke odradio kao zadwe volove. Naru~ili smo odmah po podmornicu, ~isto da imamo dobar zalet. Da~a nije znao {ta je u pitawu pa je bio iznena|en i pomalo razo~aran kad nam je mla|ana konobarica donela po kriglu piva i ~a{icu viwaka.

"A {ta si ti mislio?", upitao ga je Bata, "Da je to neki egzoti~ni koktel? Da ne}e{mo`da i ratluk uz wega?"

Zveknuli smo na{e podmornice na brzinu. Nakon {to je i Da~a uz malu Batinu asistenciju uspeo da uradi isto, mogli smo da naru~imo brdo pomfrita i duplu porciju girica. Ni sam ne znam koliko piva sam popio te ve~eri. Pomfrit je bio dobar, girice |avolski posoqene, a nervoza tolika da je jednostavno moralo da se pije, pije i pije. Bata je uglavnom pre}utao tih nekoliko sati, ispijao je svoje krigle bez re~i, zami{qen i nekako otupeo. Znao sam da je bio razo~aran i posti|en ali nisam hteo da mu solim pamet, nisam je imao dovoqno ni za sebe. Sa druge strane, Durlanac nije zatvarao usta, neprestano je kewao razno-razne gluposti. I lagao k'o pas. Stalno sam ga podbadao i pravio buda-lom, to mi je nekako bilo zabavno a i uspevalo je da me, u kombinaciji sa pivom, solidno opusti.

Kada je do{ao fajront, negde oko pola tri ujutru, izvrnuli smo xepove i platili ra~un. Nije nam ostalo ni za taksi tako da smo morali pe{ke.

To ba{ i nije bila najboqa opcija imaju}i u vidu da se Da~a komi-rao i da je trenutno bio u onom stadijumu pijanstva koji se u `argonu naziva: E, sad }u svima da vam jebem mater! Nekako smo uspeli da ga bez indicdenata izvedemo napoqe, mada je mumlao ne{to kako su nas pokra-li i kako bi trebali da pojebemo "onu kurvu od konobarice". Iza{li smo u hladnu oktobarsku no} gde nas je ~ekao posiveli i nezaintereso-vani Bulevar, sa redovma zgrada kje su bile kao nizovi zuba u podjebava-~kom kakvi-ste-vi-luzeri osmehu.

S obzirom da smo ja i Bata bili Pantelejci, a Da~a je, kao {to je ve} poznato, imao tu nesre}u da ̀ ivi u Durlanu, prelazak preko Ni{a-

142

ve nam nije ginuo. U tu svrhu najpogodniji i najbliì nam je bio tako-zvani "Novi most" koji je povezivao Durlan i Bulevar, a od koga je "Stambolija" bila udaqena nekih trista ili ~etiristo metara. Namr-{tio sam se na pomisao da }u morati da prelazim preko wega. Taj zakrivqeni komad armiranog betona bio je ne{to najru`we {to su u svojim sjebanim mozgovovima ni{ke soc-realisti~ke arhitekte smi-slile tamo osamdesetih, kada se neko dosetio da bi se od para koje na ime raznih nameta i doprinosa izdvaja lokalno stanovni{tvo, pored raznih delova Beograda, moglo graditi i ne{to u Ni{u.

Bio je to ruàn most. I nekako zlokoban. âk i po danu prtio je preko sebe neku tamnu senku, a u toku no}i je bio stvarno jeziv. Pored toga, na mestu gde je izgra|en, zavr{avao se kej na Ni{avi. Sa wegove desne strane (one u pravcu uzvodnog toka reke) zavr{avao se grad i po~iwala su pusta prostranstva zarasla u bagrewe i kukuruz. A kad bi ste stali na wegovu sredinu i pogledali u tom pravcu, mogli biste da vidite samo crnu rupu nadsvo|enu kro{wama drve}a iz koje oti~e Ni{ava. Taj prizor me je oduvek ispuwavao strahom.

"Ej... Momci....", ~uo sam sebe kako govorim, "Ajmo drugim putem."Bata se okrenuo i za~u|eno me pogledao."Kojim drugim putem? Nema drugog puta.""Zna{... Ja bih da ipak zaobi|emo jebeni most.""Je l"? A kako to? Da preplivamo Ni{avu?""Moè!", dreknuo je Durlanac odu{evqeno, "To je odliiiii~na

ideja! Evo, ja ska~em prvi!""]uti, moronu", prekidoh ga, "Niko te ni{ta nije pitao. Bato, daj

da idemo preko Jagodin-male, jeste da je duè, al' }emo bar da zobi|emo ovaj most..."

"A {ta tebi smeta ovaj most?""Ma, ne smeta mi... Nego je nekako trulo... Mislim... Ne volim da

idem preko wega. ûdan je, nekako sjeban... A i onaj mali se bacio s wega..."

"Koji mali?""Ma, zna{. Mali Diki. Pre neku godinu. Devedeset{este vaqda.

Sko~o je sa mosta u Ni{avu i nikad ga vi{e nisu na{li.""Daj, ne seri", rekao je Bata i krenuo sa Da~om niz ulicu.Znao sam da je, {to se wega ti~e, rasprava bila zavr{ena, pa sam,

iako nevoqno, krenuo za wima. Pravo ka Novom mostu. Pravo u susret srawu.

Mene predose}aj retko vara. Moglo bi se re}i da imam peto i po ~ulo, kao Dilan Dog. Da smo kojim slu~ajem i{li zaobilaznim putem, izbegli bi srawe, ovako, neke stvari na tom ru`nom mostu kao da su bile su|ene da se dese.

143

PROZA SA USANA

Samo {to smo krenuli pe{a~kim delom pored ograde, Da~a je stao da urla neke gluposti i morali smo da ga smirujemo da ne bi probudio pola grada. Kao za inat, preko puta nas, sa druge strane kolovoza, na suprotnom pe{a~kom delu prolazila je grupa momaka. Bili su prili~no nezainteresovani za nas trojicu pijanih kretena. Me|utim, to wihovo interesovawe naglo je poraslo, kada je Da~a, onako razbijen i raspomamqen po~eo da im dovikuje:

"Alo, bre, pederi! Alo, mamu vam jebem! Do|ite ovamo da se po{ibamo, pi~ka vam materina!"

Odmah smo ga smirili, ja sam mu ~ak i zapretio da }u da mu polomim pi~ku nastavi li da provocira, me|utim, bilo je kasno.

Jedan po jedan, momci od preko puta pre{li su kolovoz i do{li na na{u stranu. Da~a je ne{to {krgutao zubima, o~igledno spreman za obra~un, me|utim, ja koji nisam delio to wegovo odu{evqewe za pono}nu gimanstiku u vidu {orke, samo sam izbrojao koliko ima tipova na koje smo se namera~ili.

Jedan, dva, tri... ̂ etiri, pet, {est...Sedam?Sedmorica? Zajebano. Mislim da bi nam u ovom slu~aju vi{e

pomogla diplomatija nego pesnice.Kao da je pro~itao ovu moju misao, Bata se odmah upustio u spiku

sa momcima."Ej, qudi.... Zajebite budalu. Vidite da je pijan. Ne zna ni gde se

nalazi, stoka... A i Durlanac je."Mislio sam da su likovi napaqeni za tu~u, ali ipak se

ispostavilo da je Batina govorancija urodila plodom. Raspravqali su se nekih pet minuta. Bata se stvarno potrudio da izgladi stvari, oni su se malo ne}kali, naro~ito jedan klempavi glavowa me|u wima, na kraju je sve ispalo kako vaqa. Ekipa je odlu~ila da pre|e preko onog "pederi" i "pi~ka vam materina", krene daqe i ostavi nas na miru.

Ve}ina wih je ve}bila po{la prema Bulevaru, kada se desilo...Ne znam {ta je bilo tom pu`dravcu, najbalavijem me|u wima, da

zaostane i tako, nekako provokatorski buqi u Batu."Mali....", promrmqao je Bata nervozno, "Nemo tako da me

gleda{..."Klinac je bio uporan. ̂ ak je i zastao.Bata mu je pri{ao na korak udaqenosti. Opet mu je napomenuo."Rek'o sam ti... Nemoj tako da me gleda{..."Dugi trenuci ti{ine. Nepomi~no sam zurio u wih i ponavqao u

sebi: Znao sam, znao sam, znao sam... A onda je balavac izgovorio magi~ne re~i:"A {to da te ne gledam?"

144

Bata ga je odmah sloìo ~elom u nos. \usna mu je pukla prave}i vodoskok od krvi, nisam nikad imao prilike da vidim tako ne{to. Balavander je vrisnuo i zateturao se unazad.

Video sam kako wegovi ortaci zastaju dvadesetak metara niè i okre}u se ka nama. Po~eo sam grozni~avo da prebiram po xepovima traè} najkrupniji kamen. Dlanov su po~eli opet da mi se znoje a srce je luda~ki udaralo u grudima. Nekoliko dugih sekundi bio sam zanet tim poslom, kada sam kona~no napipao jednu kvrgavu i golemu kamen~ugu, vratio sam se nazad u nimalo lepu stvarnost.

Podigao sam glavu i sve {to sam video bilo je {est prete}ih silueta kako nam hitaju u susret.

Stigao sam samo da prozborim:"E, jebi ga..."Prvo su saleteli Batu, wih dvojica. On je najblièg odmah

pripalio u glavu i skoro ga nokautirao. Drugi je stigoa da ga zasko~i i stali su da se makqaju.

Da~a je, onako pijan i raspomamqen, krenuo u susret nekom od tipova ali ga je ve}prvi udarac oborio na zemqu.

Na mene je naleteo jedan zdepasti, ro{avi majmun. Tr~ao mi je u susret steù}i svoje malene pesnice, lokalna verzija Kvazimoda. Kad je pri{ao dovoqno blizu zviznuo sam onu kamen~inu pravo u tu wegovu izbrazdanu facu. Zaurlao je i posko~io unazad, za trenutak sam pomislio da sam mu isterao oko. Nisam imao vi{e vremena da razmi{qam jo{ malo jer je na mene naleteo wegov ortak. Zamahnuo je pesnicom pravo ka mom licu. Uspeo sam da izbegnem taj udarac, ni dan-dans mi nije jasno na koji na~in. O~e{ao me je po uvetu i to je bilo prili~no bolno, ali mnogo boqe nego da me je drmnuo posred face. Uli~ne tu~e daleko su od idealnih, uglavnom se sve svodi na gu{awe, secawe, potezawe i prqave udarce, ni{ta od onog kung-fusrawa koje smo gledal u filmovima o Burs Liju. U skladu sa tim, ja sam mog napada~a povukao za rukav jakne, tako da je on, izgubiv{i ravnoteù, zamalo pao preko mene. Ni sam ne znam kako, pribio sam ga uz ogradu mosta, on se zapetqao i malo presamitio, levom rukom sam ga potezao za nezgrapnu jaknu, a desna mi je bila slobodna. Po~eo sam da ga punim u glavu, a on jadnik se samo bacakao kao krpeni lutak. Ne znam odakle je tada do{ao taj glupavi ose}aj nevi|enog ushi}ewa i zadovoqstva, ali meni je itekako prijalo dok sam bembao tog jadnika. Naprotiv, toliko sam se zaneo, onako, ~isto sadisti~ki (ni{ta samoodbrana, ni{ta fer-plej) da sam po~eo da uìvam.

Me|utim, neko je ipak re{io da mi pokvari merak.Osetio sam jak udarac u potiqak i sve mi se smra~ilo. Zateturao

sam se propisno o{amu}en, okrenuo se taman da se suo~im sa klempavim

145

PROZA SA USANA

debeqanom koji me napao s le|a i da primim jo{jedan udarac, ovog puta u pleksus. Pao sam na kolena... Senke su zaigrale oko mene a jedn od wih mi je pritr~ala i o{tar bol me tada zaparao u predelu rebara. Prevrnuo sam se na stranu...

Bio sam na zemqi, oboren. Znao sam {ta sad sledi. Nema vi{e otpora. Samo sam podigao ruke i wima pokrio lice.

Vaqda ne}e mnogo da me ubiju.Stali su besomu~no da me {utiraju, wih trojica ili ~etvorica.

Wihov bes ose}ao sam po ~itavom telu, udarci su se nizali jedan za drugim ali, na sre}u, nijedan od wih nije bio upu}en ka mom licu.

Da... Rekoh sebi s gor~inom, Kakva korist {to }e faca da ti ostane ~itava ako ti istresu bubrege i polome rebra?

Kroz koprenu od bola i mraka vidim da Bata posustaje pod udarcima torjice likova, povla~i se unazad, jo{je u gradu, ali pesnicu mu zuje oko glave kao veliki, pogani bumbari. ̂ ujem psovke izme{ane sa besom i pquva~kom, vidim redove bulevarskih zgrada iza senki koje igraju oko mene, utrnuo sam od udaraca i vaqawa po asfaltu...

Misli u mojoj glavi su bolni, isprekidani komadi}i svesti:Prokleti most...Znao sam... Znao sam... Znao sam...Samo ne u lice...Ne...U lice...I taman kad sam pomislio da }e ovi klo{ari da nas useru od

batina desila se jedna neverovatna stvar. Kao Feniks koji vaskrsava iz pepela, Da~a Durlanac je posko~io sa kolovoza na kojem je do tad leào kao odavno mrtav...

... i iz unutra{wosti svog ki{nog mantila trgnuo svoje qubqeno sekir~e.

Kao da se sve zamrzlo u tom trenutku.Zar|ala sekira i ludak koji je steè balave}i od besa.Ja, onako zgr~en na zemqi i propisno prebijen.Most koji kao da se nekako quqa pod teretom na{ih ludih godina.I Ni{ava ispod wega koja kao da ne te~e.A onda...A onda je sve ponovo krenulo.Da~a je zaurlao, raspomamqeno vitlaju}i iznad glave sekirom

kao ~i~a kome su mangupi orobili vinograd."AAAAAAAAAAA!!!"Tip koji mu je bio najbliì, potpuno izbezumqen od straha,

okrenuo se da beì, ali bilo je kasno. Tupi deo vrha Da~ine sekire prona{ao je put pravo do wegovih le|a. Bolelo me je samo da to gledam.

146

Ne{to je strahovito puklo (jedno, dva ili tri rebra...) a lik je ispustio takav uàsan krik od koga zamalo nisu popucali prozori na obli`wim ku}ama i sru{io se na asfalt kao da je prese~en rafalom iz mitraqeza.

Ostali su zajebali da nas mlate i okrenuli se ka Da~i. Nije im bilo jasno {ta se doga|a ali stvari su ve}po~ele da se kre}u svojim sumanutim tokom.

Kada je ludi Durlanac uleteo me|u wih i stao da ih mlati, mislili su da su naleteli na inkarnaciju Tasmanijskog \avola. Najhrabriji me|u wima, onaj krupni bilmez sa klempavim u{ima koji me je tako gadno udario u glavu, mislio je da moè da iza|e na kraj sa poludelim domorocem iz Durlana. Bila je to lo{a ra~unica. Kada mu je pri{ao dovoqno blizu, Da~a ga je zveknuo sekirom pravo u facu, onako slepa~ki, iz sve snage. Pregr{t zuba proletelo je tada kroz vazduh i rasulo se po ulici. Sa razbijene obe usne, ispu{taju}i mumlaju}e zvukove, klempavi je, ostavqaju}i sluzavo-krvave tragove, pobegao u pravcu Bulevara. Videv{i {ta se desilo sa najja~im i najagresivnijim ~lanom wihove druìne, ostala bratija nije ~ekala da im Da~a sekiretinom obja{wava naravou~enije, ve}je, povev{i sa sobom Gospodina Ispravqena Le|a, uhvatila {turu preko mosta, prate}i svog osaka}enog predvodnika.

Stao sam na noge pridràvaju}i se za ogradu mrskog mi mosta. îtavo telo me bolelo, ose}ao sam se kao da me pregazio tramvaj. Malo naniè video sam i Batu kako gega prema meni, drào se za stomak. On je izgleda pro{ao malo gore... Ako je to uop{te mogu}e.

Ludi Da~a je stajao na kolovozu, dovikivao ne{to pobeguqama koji su ve}bili izbili na kraj mosta i silazili niz nasip kraj Ni{ave. Mlo potom, okrenuo se ka nama i odu{evqeno uzviknuo:

"[ta kaète, a?! Razbismo ih!""Je... Jesmo...", klimnuo sam glavom. "Ba{ih razbismo..."Bata je pri{ao do mene, i zastao na trenutak duboko udi{u}i

hladni no}ni vazduh."Brate...", prozborio je nekako, "Ajde da bri{emo odavde...

Kom{ije su sigurno pozvale muriju..."Sloìo sam se ovim wegovim predlogom. @ivele kom{ije.

Ve} je po~elo da svawiva kad sam se dovukao ku}i. Oprezno sam se u{uwao u svoju sobu i presvukao se. Ode}u koja je bila prqava i na nekim mestima pocepana ubacio sam u ve{ma{inu. Zatim sam stao ispred ogledala. Lice mi je bilo netaknuto. Dodu{e, po telu je bilo dosta modrica ali one se ne vide, je l' tako?

Vratio sam se nazad i izvalio u krevet.Ispred o~iju mi je zaplovila pusta belina plafona. Bila je to

147

PROZA SA USANA

neka vrsta moje privatne Nedo|ije. Ja sam, ruku na srce, bio malo mator i malo grogi da izigravam Petra Pana, ali ova vrsta meditacije i nije bila tako lo{a.

Nisam mogao da zaspim pa sam ukqu~io kasetofon.Matori alkos [ejn Mek Gouen, koji me je ispratio u ovu no}a{wu

tragikomi~nu avanturu, po`eleo mi je dobrodo{licu nazad stihovima:Bilo je Badwe ve~eU }eliji za alkose, lutkoI neki matorac mi re~eDa slede}e videti ne}eO rosi sa stare planineOn onda po~e da pevaA ja sam okrenuo glavuO tebi mirno da snevam..." *Ose}ao sam se bedno i proma{eno. Pitao sam se opet i opet za{to

mene stalno sale}u takva srawa, razmi{qao o tome kako to, jebi ga, nismo krenuli zaobilaznim putem ali i o tome {ta bi tek bilo sa nama da Da~a nije odlepio i po~eo da deli pravdu i zau{ke svojom zar|alom sekirom.

Negde pred zoru sam zaspao.

Obreo sam se tada u ko{maru koji ne}u zaboraviti dok sam ̀ iv.Murija mi dolazi na vrata i mojoj kevi pokazuje nalog za

hap{ewe...Dok mi, kao u ameri~kim filmovima, drotovi izri~u prava i sta-

vqaju lisice na ruke, u uglu sobe, na dotrajaloj foteqi vidim mrsku pi-janduru [ejna kako ispija svoj viski, i kroz krezubi osmeh mi na iskva-renom srpskom ka`e:

"[jebo {i {e, {inko..."A zatim po~iwe da peva onu wihovu irsku o pijandurama koje su

{vercovale viski za Ameriku pa ga svog popili i podavili se ko pacovi.

"... And the rest of the Irsih rover."Klimaju}i glavom u ritmu pesme i pevaju}i uglas kao irske seqa-

~ine, veseli drotovi me voze kroz grad u zadwem sedi{tu legendarnog plavo-belog stokeca dok ja urlam:

"Nisam ja, keve mi! To je bio Da~a! Vatajte wega, pizda vam mate-rina pandurska!"

148

* Prevod: Fairytale of New York, The PoguesAleksandar Blagojevi}, list "PRESSING", br. 33. 1999.

A oni mi se cere i pevu{e:"I'm going, i'm going, and steams of whiskey..."

Pritajio sam se par dana. ̂ ekao da modrice zacele. Izlazio napo-qe samo da kupim novine ili hleb i mleko. Slu{ao "The Pogues" i ~itao Dilana Doga. Gledao prenose Premijer lige. Dosa|ivao se i zurio u plafon.

Bata me zvao u par navrata da se raspita za juna~ko zdravqe i da mi uputi ne{to kao izviwewe. Zvali su me i ostali ortaci, namerno sam izbegavao pri~u na osetqivu temu, a i oni nisu navaqivali. Kona~no, kada sam u pro{li petak oti{ao sa Vojvodinom do "Tajma" na pivo, on mi usred jednog neobaveznog razgovora re~e:

"Brate, pri~a se da ste se {ibali sa nekim likovima na Novom mostu..."

"Aha...", odgovorio sam lewo."ûo sam da ste ih razbili...""Vaqda....", slegnuo sam ramenima.Napravio je kratku pauzu, zapalio cigaretu, malo poslu{ao Xi-

mija Morisona koji je sa zvu~nika pevu{io Come on, baby, light my fire a onda rekao:

"Da~a Durlanac pri~a da su tebe totalno razbili i da bi bilo jo{gore da on nije usko~io..."

Gledao sam ga par trenutaka zbuweno i zate~eno. Da li da mu ka-èm da je Da~a isprovocirao tu~u? Da je prigrlio asfalt odmah posle prvog udarca? Da li da mu kaèm da ih je bilo po tri na jedan? Da su me udarili s le|a? Da ih je Bata dobro oplajvazio pre nego {to su ga obo-rili? Da...

Na kraju, ~uo sam samog sebe kako mirno govorim:"Neka pri~a..."To je bilo sve.Vojvoda je jo{malo zurio u mene. Izgleda da je ~ekao da mu ja malo

pojasnim neke stvari. Ali ono ne{to {to sam ose}ao te grozne ve~eri, onako isprebijan, buqe}i u plafon svoje sobe, ponovo mi je steglo grlo i spre~ilo me da izustim ijednu re~.

Na kraju, dotukav{i kriglu nik{i}kog, podigao sam ruku i poz-vao novu turu.

Vojvoda se isprva zbuweno uzvrpoqio, mo`da mu je bilo neprijat-no, ne znam, a onda po~eo da mi pri~a kako je trpao neku sponzoru{u koju je nekako uspeo da isfolira da je lovator. Kad joj je ujutru dao pare za taksi, umalo ga nije ubila...

Slu{ao sam tu wegovu bizarnu dogodov{tinu, zami{qaju}i kako se po Durlanu i ostatku grada raspreda pri~a o meni i Bati kao posled-wim pi~kama.

149

PROZA SA USANA

Zure}i kroz wega, kroz zid kafi}a, kroz jebeno sivilo grada {to se kao pustiwa protezalo i levo i desno, u la`ni beskraj kome lagano isti~e rok trajawa, u tri pizde materine, po~e{ao sam se po onom mestu gde me je te no}i zveknuo klempavi debil.

Pod prstima sam osetio blagu oteklinu.Niz vrat mi je pro{lo ne{to kao talas nelagode.Ali, kao {to rekoh...Nisu udarci ono {to boli.Ve} poni`ewe.

decembar 2003.

150

POEZIJA SA USANA

4

POEZIJA SA USANA

Pukotina u mom oku, sa manomstvorenom, kao mala mrqa od krviu jajetu, procep kroz kojivetar me bije, zvezda je vodiqa,severu bliska, brod koji vi{ene brodi, mesto gde prazno hodimoja ruka ~ak i dok gledam je,klin {to izjeda svaku stenu kojuznam, nije va`no {to prikaznestaje u pesku il pesak u more;grlim te, deli}u ne~eg ~ega nemakoji govori{ mi {ta sam sutra, jerdok ne spasi me Bog, mra~an }e danbiti, o, to je tren {to mo`da }e meda progledam nau~iti.

S engleskog Dejan Kosti}

* (u originalu Little Blessing For My Floater); Floater - privi|ewe crnih ta~kica koje nastaje kao posledica pojavqivawa mrtvih }elija na o~nom so~ivu (prim. prev.)

153

Xin Marej Voker

BLAGOSLOV ZA PROVI\EWE *

po Xorxu Herbertu

154

@ENSKA STRANA

Na kilometar do popisa grobqaiza ugla Palate pravdei ne-tako-daleko od gradske vladea u samom predvorju kulturnog hramakoketno se pru}ila `enska strana

Na klupi,u zaboravqenim novinama

Na kilometar doiza uglane-tako-dalekou samom predvorju

jedan okrweni rajgorko-sladak kao kamparitra`i svoj izgubqeni pakao

Ana Ristovi}

@ENSKA STRANA

155

OH, KAKO SAM QUBOMORNA

Prole}e, a ipak sneg

Sawamneke ~udne ène malih grudi:

da bi ih drào u rucinije ti potreban ni dlan

ve} samo dva prstakao vrh pincete

i ne{to imaginacije, zar ne,

i sitni, vla`ni snegkoji ti upada u cipelene bi li prag koji prestupi{bio {to topliji, {to mek{i{to podatniji tvrdim |onovima

Sawamneke ène malih grudi

{to svetle u mraku uglavnom crvenoi ponekad fluorescentno

Wihove bradavice sudugmi}i radio aparata koji ti nudipozdrave i èqe, minut za bluzjutarwi i no}ni program, literarni nokturno i sav taj xez,kontakt emisije u kojimavoditeq zna da }uti,

neàn vazduh izme|u megaherca

Sawam i u snudok vrti{ dugmi}e u desno, u levo du` te podno{qive skale, moja usta se

POEZIJA SA USANA

156

otvaraju i izme|u ove i one stanice drugog redahtela bi da odzvoneJarrettov Kelnski koncertali ogla{avaju se tupimsasvim tupim {umom

i sneg postaje snegi prag ostaje prag

PRVI LED

Spusti{ gran~icu, dune{ u list,otvori{ ne~ujna vrata za prigu{eno svetlokoje ne otkriva da li se to dan bli`i krajuili se najavquje jutarwa oluja:

tako se tvoj prst dotakne mog lica,spusti niz ~elo, proputuje nosnu autocestu,prona|e zatvoren vulkan na bradii proveri toplinu tamnog ruba.

Spusti{ gran~icu, dune{ u list,ali list sklizne na jastuki vrata se otvore,sa tihom {kripom:

Oh, oprosti dragi, otkucava trideseta,i po~iwem da koristimno}nu kremu, marke Afrodita- moji ve~erwi poqupci su masni,a tvoji prsti klizaju sei padaju mom licu

kao nesigurni mali kliza~i,po prvi putna jo{ nesigurnijem prvom ledupod kojim se jo{ uvek mo`e nazretipo koji zaboravqeni plovaki po koja smela,mada sitna riba.

157

ÎSTKA

U jeku kre~ewa stanare{ih da krenem sa bibliote~kom ~istkomal bacih samo katalog izdawa iz 85-ei kwiga poezije, nekoliko.

Od tada se police quqaju i {kripekao tuberkulozna plu}a ne~ija, davna,a za Dostojevskog, uporno se lepi,osiwe gnezdo, kao meta-kazna.

I svake no}i, iz imena tvog Osipe M,putuje om~a do mog vrata i glava se, ipak, spu{ta sama:svih mojih telefona brojke su u tebi.

LOVE POEM

Pov{etova 44

Kao taj voz, {to godinama prolazipored ku}e, pa ga ne ~uje{,jer uho ga podrazumeva, a onda,najednom: zazvone tra~nice, zasvetleiskre u sudaru dva ~elika,i vidi{, lica putnika,iako dovoqno daleka, broji{ sitne bore,prati{ liniju prstiju koji preturajupo torbi i traè jabuku, noì},ili mo`da ba{ prazninu, i seli{ se na prvu stranicunepoznatih paso{a, i ~uje{ne~ije mrmqawe u snu ili uzdahne~ije ravnodu{ne miline, pa klizawekarmina preko ne~ijih usanau zaquqanom WC-u, a ondalepqivo gu`vawe tkanine,

POEZIJA SA USANA

158

i kupuje{ ono ~ega nema,i dobija{ stostruko vi{e,

kao taj voz {to putuje u parafraziizme|u ~as ogluvelog i ~as sasvimosetqivog uha, i kao kad,tek ponekad,pomisli{ na disawei ve} ostaje{ bez daha, tako

i da bi qubav imenovao qubavqupotrebni su, izme|u ostalog igeografija navikei istorija dvadesetine jednogsasvim obi~nog poretka i veka

i potrebno je napamet znatiorbitu kretawa tvojih papu~aizme|u posteqe, kupatila i stolada bih ponekad, ugledav{ibelu kap jogurta na wimapomislila: to je spermai krenula sa u~ewem,od samog po~etka.

SNEG U CIPELAMA

Ne gradi se ku}a na zbirkama escajgamada koja ka{ika vi{eponekad dobro do|e.

Ne gradi se ku}a na novim zavesamamada druga~ije pogledes vremena na vremetreba zakloniti novim platnom.

Da bi dom bio dom, izme|u ostalogtreba ti i mnogo toga

159

~ega bi se unapredodrekao, vrlo rado.

Slu{aj {ta ka`u Eskimi:da bi sagradio dobar iglogodinama mora{ da nosi{sneg u cipelama.

I {penadlu, zaboravqenuu okovratniku kaputa,blizu `ile kucavice.

POEZIJA SA USANA

160

BUDI OPAKA KU^KA

Hej, sister,Zawi{i se, mrdni kukom,Ne budi kao stara frajla[to g|u Pi~ku drì u slamuri.Budi opaka ku~ka[to udara pravo me|u noge.

Svakog macana na crtu izvediDa vidimo koliko vredi,[ta ima u ga}ama a {ta u nedrima.Onog koji ti cepa srce a picu ne pali[utni odmah.

Zauzdaj srce, sister, Nek propiwe se, nek cupka u mestu,Ali nek ne stavqa wu{kuU svaku ruku {to {e}er nudi.Moè ti presesti.

Ne daj srcu da kle~iNe daj mu ni da kme~i.I kad ti se suze tri danaNa obrazima su{e,Ti na {tikle se pewiI svakom pokaì osmeh, kez.

Radmila Lazi}

BUDI OPAKA KU^KA

161

Budi opaka ku~ka.Poput no`a blistajKad u{eta{ me| ~opor hijena i lisicaS la`nim biserima i porcelanskim osmesima,Me|u wu{ke i vre}e pune loveMe| zadrigle i zablenule somove.

Ne daj se svakom kurowi,Odjebi, snobove i {minkere,[owe i {mokqane.Boqi je i dripac od glavowe[to muqa jaja i nosi kolajne.

Opakoj curi pa{e samo opak dasa.[to viski ima u jednakim dozama U duhu i u venama.

Ne izgovaraj tek tako qubavne re~i,Qubav je staromodna,Qubavne re~i tako|e,Svaki }e drkaxija pomisliti da ga peca{, Zbog wegovog konta u banci,Ili da je to fora da ga odvede{ pred mati~ara.Misli}e da mu radi{ o glavi - [to i nije daleko od istine,Kako se uzme, a i {ta fali?

Zaboravi, sister, sve ono [to ne {iri ti u osmeh gorwe i dowe usne.Se}awe je ionako pretrpana kamp-prikolica,Zaludno bu|ewe mrtvaca.Po{tedi crnu i belu xigericu, sister!A prezrelu {qivu - tvoju stidnicu,Daj samo onom {toIznad svega voli pekmez od {qiva,Sa rumom ili bez.

Sister, na{i su sumraci isti,Al za svaku od nas svi}e druga zora,Zato ti je ne mogu opisati, predvideti.Obiqe ti ne mogu po`eletiJer ono izaziva zavist.

POEZIJA SA USANA

162

Ni sre}u, jer ona izaziva podozrewe.Jedino je nesre}a kao kod ku}e,Svugde je wen slatki dom.Zato ti fige drìm da te mimoi|e,A i ti pripomozi,Ne daj joj useqeni~ku vizu,Neka crkne u egzilu!

EVERGREEN

Dosta mi je usamqenih èna.Tu`nih.Ucveqenih.Napu{tenih.îje du{e plutajuKao boce s porukom ba~ene u more.Dosta mi je narika~a.Dosta sau~esnica, dru`benica, sestara.Usedelica i udava~a.Ve~nih udovicaîja srca cure i kapquPoput pokvarenih slavina.Dosta mi je tog pogrebnog mar{a.Nemam vi{e ni{ta s vama.

Dosta mi je maj~ica sko~ica iVernih quba presami}enog pogleda -ûvarku}a lawskih snegova i rajskih vrtova.Dosta mi je va{ih spomenara i herbarijuma,Ispresovanih himena i ispeglanih bora.

Dosta, va{ih zamrznutih talenata[to se kr~kaju u loncu Wegovog omiqenog jela.Va{e crne xigerice i pohovanog mozga.Va{ih praznih kreveta i uglancanog parketaPo kome klizi mese~inaUmesto {ekspirovske ìvotiwe s dvojnim le|imaNemam ni{ta s vama.

Dosta mi je va{ih oteàlih zadwica,Podvaqaka, podo~waka, poba~aja.Va{ih dijeta, depilacija, ondulacija.

163

Va{ih dekoltea, visokih potpetica,[liceva, i ostalih udica.Dosta mi je te noìce ispod stola,Tog pogleda ispod oka.Licitirawa i rasprodaja:Ko-}e-kome, Ko-}e-koga.

Dosta mi je va{ih aperitiva i desertaMladih str{qenova i bezopasnih bumbara -Va{ih slatkih otrova.Na smrt voqenih i qubavi do kraja ìvota.Va{eg Sedmog neba {to seèDo vrhova Wegovih cipela. Va{ihVitlejemskih jasala - Wegovog me|uno`ja.Dosta mi je, va{eg: ”Po èqama slu{alaca”.

Va{e never more stara je pesma,

Evergreen va{ih kasnih prole}aSve bi dale za jednog mu{karcaU liku bespomo}nog boga,Vi Adamova rebarca.Nemam ni{ta s vama.

Igra~ica bih da sam na trapezu,Hoda~ica na ìci, ukrotiteqica lavova.Kroz obru~ vatre bih da sko~imU svako grlo ili srce,Da bih se ponovo rodila u poro|ajnim bolovima.Sve bih isto a sve druk~ije.I wegovu bih qubqenu glavuNa mom trbuhu - Salominom pladwu.

FUCK YOU, TOO

Hajde curo, obri{i suze, zaboravi ga.

On je dave`, sigurno mu kara posustaje.

Hvata ga frka da ne ode{ s drugim,

Zato te mu~i kao bog |avola.

POEZIJA SA USANA

164

Vidim, qubavni muq stigao ti je do gu{e,

[ta ~eka{, skini ga s vrata jednom za svagda,

Taj }e ti kao reumatska groznica lizati kosti doveka.

Ne ska~i `mure}i u ìvo blato qubavnog o~aja.

To se samo qubavno ~edo obilnije ukakalo.

Jo{ }e{ ti voleti.

Kao kost supi tako qubav daje aromu ìvotu,

Otrcanom. Znam i svedo~im.

Jutros rano odnekud se vra}a{,

Ne ba{ prikladno obu~ena,

Boqe re}i, kao za ve~erwi izlazak,

Sigurno si negde izvan ku}e zano}ila

I sad se jedva vu~e{ sa podo~wacima do kolena.

Taj iz ~ijeg si kreveta jutros takva iza{la,

Vidi se, nije te u~inio princezom na gra{ku,

Naprotiv, skinutio ti je pozlatu sa kojom si oti{la.

U tvojim jedrima nema vi{e vetra,

Wegovo cepidla~ko srce ostavilo te je na pu~ini

Da se snalazi{ kako zna{ i ume{.

Ali vidim za tebe ima spasa,

Promuklim glasom besno vi~e{ u telefon

Fuck you, too!, Fuck you, too!.

Izgovara{ ono {to sam ja toliko puta propustila.

Pa mi jo{ uvek svako jutro izgleda ukiseqeno

Kao da sam se tek ispovra}ala na qubavni parket

Koji sam iz sve snage gla~ala rukama i nogama.

Bravo curo! ima{ moju podr{ku,

Daj mu {ut kartu i ne àli.

Ne zato {to qubavi vi{e nema{,

Ve} zato {to se pomije prosipaju u slivnik odmah.

Ina~e zaudara i ono {to se pojelo u slast.

165

KOST U GRLU

Za{to treba da sam lepa,Za{to treba da se dopadam,Da sam savr{ena kao orhideja,Da sam ve{ta kao akrobata,Da imam devet ìvota kao ma~ka?-Kada i ovaj preme}em kao vuneno klup~e maca.

Znam, bedra mi nisu vi{e ~vrsta i glatkaKao sapi `drebice.Niti tako gipka i pokretna za kas.Nisu vi{e za pokazivawe na pijacamaI sajmovima lepote,Ni na nudisti~kim plaàma, pa {ta?

Nisu za vi{e od dva oka.Pod uslovom da su Onoga koji me je video i boqu.Onda se mogu opruìti kao nimfa, Ali u kamenu,Sa pokriva~em do grla,Uz svetlo koje ~kiqi kao ma~je oko.Jer nisam u policijskoj staniciDa bi mi proveravao li~ni opis.

Pa {ta ako tu i tamo ne{to visi, bora se.I dekor-zavese i prekriva~i ra~unaju na to.Koà mi je grgurava i kruta kao brokat.Ali ispod gejziri - aktivni jo{.Uokolo nikog. Napustili brod.

Mu{karci, ha! Svaki je imao mamuzu.Zar je ~udo {to sam ih zbacivala na zemqu,Jednog po jednog. @alim slu~aj!Samo pod jednim se ugibah,Jedoh mu {e}er iz ruku.Samo wemu lizah ~izmu.Okusih i to. [tavqenu koù i balegu. Fuj!

POEZIJA SA USANA

166

Qubav sad izgovaram u pro{lom vremenu.Mada srce jo{ kostere{i se.I rado bi da u~estvuje u borbi petlova,Iako rasparano je po svim {avovima -Jer ga vukoh i cimah,Kao besna devoj~ica krpenu lutku.

Sad se zajedno kr~kamo u zemaqskom loncu,Kost i iznutrica,[to jedna drugu glo|u.Za kotao na nebu ne ostaje ni{ta. Ni rebarce! Zapre~i}u se u sopstvenom grlu.

STABLA

Dobro si par~e maznuo, dragi,Slatku ìvotiwicu, mili,Lepo dupence napu}enih usanaKoje izgovaraju: daj mi, daj!

Ima{ li {ta?Kako funkcioni{e kara?Pazi, ona zna {ta je {ta.Pokaì joj da i ti zna{.Svog petla pusti da kostre{i se-Onako kako ga pamtim ja-Nek se zabezekne, mala.

Cure danas vole èstoke momke,One {to voze brze motocikle.[to kraj mene bruje i fiju~u,Oblake pra{ine na mene diù.Pazi kako te slalome izvodi{Nemoj da mi se povredi{, polomi{.

Stabla se mogu sru{itiNa put le}i, pru}iti se,Ruke svoje ispruìti.

167

Mogu te oboriti, pokositi-Po nalogu Dajane Vakoski*.Nemoj da pomisli{ da sam to ja[to pred tebe se baca.Da me vetar qubaviJo{ tako svija da zemqu celivamKud prolazi{.Da ni~ice padam.

Moje grane nisu vi{e tako gipke,Nisu zelene da o~aravaju prolaznike[to pod wima prolaze.Nisu tako savitqive a ni lomne,Mada su ih lomili i sekli oni kao ti.

O~vrsle su toliko da nikakav vetarPa ni onaj koji me je tebi nosio,Vi{e ih ne savija i ne lomi.Iz wih sad mladice izbijaju[to svojim zelenilom osvajajuSusedni hrast i grm,Stabla {to tebi dana{wem nali~e.

* Aluzija na pesmu ameri~ke pesnikiwe Diane Wakoski “Ti {to kao izdajica pu{ta{ da moja stabla stoje”

POEZIJA SA USANA

168

TRI SESTRE

Dani su ti po takvim no}ima -koje dobijaju lestve. Ali ne samoda se pewe{! Ih! Kao dete i stablo.Mada i to. Ve} rebra no}i. Ribqa kost.

Kada nas prostor primi, takve,skupa smo. Ne neobi~ne, ko mari -ìve od èqe. Klinke, ne deca.Plod limuna, jedan, taman -krepe nas opaàji, mudra hrana.

Pri~aju da je ta {uma postalaod goleti ugledav{i zdawe Svete Marine.ûde se. A to je samo mo}.Voqen, bez o~ekivaware~ni kamen u tvojoj morskoj ruci.Novogodi{wa. U wojnijedan jezik nije stran.ûde se. Neka ih, i to je lepo!Bar ùbore. Re~i se podaju, po daru predakabivamo odasvud.Ina~e smo u starim gradovima,vi|ene u lukama, gore na grobqu,

IN TACTUM

Marija Kneèvi}

169

po pijaci na{ smeh miluje ko`unamirnica. I ori se, odbija o kamen - zvukpodvodnog visa, lud, prosisvoju sne`nu sestru od oca lave.

Dok deca vina stasavaju u podrumima.

Loze bliskosti uzgajamou tim no}ima od kojih potom daniblistaju jo{ najmawe od sunca.

KAD UISTINU ]UTIM

Kad uistinu }utim~ujemno} je pri~alica.

*

Gluvo doba no}ine propu{tasopstveno slavqe.

*

Pusta ulicatako ne{to nikada o sebi ne bi rekla.

*

Bez domaBiva dan kada danBiva `ivot bez sre}e

*

Ranavapiza du{om.

*

Lepa je tvoja du{a.Rekoh i otvorih seKao cvet.

POEZIJA SA USANA

170

{trp mqac mqac {mrcrazumqivo samo onomekoji sviwe ananasom hranizadovoqstvo da im se vidiu gubici plod {to vrijeceri se krm~esviwasto bqutavo preterujesa ba{ krme}im gustom{trca sokslinave}i ve}makapqe li kapqeorgiasti~ki zapenu{anagubica sviweo~i sviwekosi prorezi u hrpi slaninelukavstvo i u`ivawe stokepoput muwe zasenimrvice odavno progutanezadugo jo{mqacka}e jezikomjo{ }e vilice drobiticok}u}i i balave}itrza se glava unazadu opojnoj po`udiza jo{krrrr krrrr kavgaxije skon~avajudum dum dum pr{te {rapnelisve po voqi naroda

Matijas Mala

I OPET NISMO SEBI DOZVOLILI IZBOR *

171

tre{ti rat sa teveapre`vakava se ono {to vrijeiz uzavrele ka{e mozgaizgubqeno i opoganqenoguta pohlepno ~ovek prasac`va}e ustajalu pquva~kumqac mqac cok {mrk {mrkmqeska i podrigujesve ono ispovra}anosa kezom krme}epohotnimsr~e wu{kom to sviw~ebalave}i poput sapunalakom grok}ena sluzavi izmet

Sa nema~kog Dragan J. Risti}

* Ovom pesmom, koja je nastala za vreme NATO bombardovawa Srbije, nema~ki pisac Matijas Mala (Matthias Mala) iz Minhena kritikuje izve{tavawe medija i pona{awe gledalaca u Nema~koj. (prim. prev)

POEZIJA SA USANA

172

Negde sad klize tihi koraci ne`nihstopalapo snegu, mekom i mo`da ba{ no}as,pod nebom i vetrom, ko nekad ovdeu kraju dalekom, idu odredi senki dasklopqeniho~iju zanavek najave novi danu ovoj mrtvoj ti{ini {to traje presivog svanu}anegde je sve pitomi san - negde bitka svequ}a.

A ja ti moj kraju prilazim sa svihstrana,ja ti se pribli`avam, ja se ponosimtobomu no}i {to se okon~ava romorom kapisa granaja stojim na pustom trgu, o~ajan nadovim grobom.

Nedosawani `ivote, teret si na TEstubuna glavnom trgu grada, nefriziraneviticeiz vas je bagrem isklijao na brdutek sad - a magla, kakva je maglapritislabesku}e zatrovano,

Vladan Cveti~anin

KOSOVO

173

posle tolikih mena, glava se mojasaglai ~elo dodirnulo mrtvi, hladni kamen,spokojan, nikad vi{e.

Jednom gaèni ìvot, nikad vi{e beoali ja ti se vra}am ùrno i kle~e}is ~elom na kamenuose}am otvorena srca, da brod taj nemidi{eja umirem sam i nepotrebno zreo - mewam se -bogotvorno kruì krv i toplinom mesnaìtreperi svaka ìla i trepavica davlagu obesnaì,grade novi i stari, ja ti se vra}am ceo.

Mo`da nekuda plove, krcati nemiromi smr}ua mo`da vizija iz Kine ili Upsale,kao dijamantska igla kraj Xu-boksare{avasvoja pitawaa zvezde vijore daleko, po nebu seprosulo mleko,qudi putuju svemirom, ta mladacrnkiwa,mlada kao maj ili no}no nebo ponekadpoziva u ùdna skloni{ta

I tako, kokteli, tamna odela, ène sme|ih udova,Ko da se seti kuda je ciganka predve~ekrenula?U {ta si se tu|ino, s podsmehomzablenula?U {ajka~u, belo ke~e, ili niskumladih dudova?

Kre}u se qudi i vreme hu~iSvet koliki je i {ta se u wemu zbiva?Idu kolone, vuku se usamqeniciEmprati sa UKT doziva plavusvetlost

POEZIJA SA USANA

174

{to gasne.Traje Golijat - David za boqe mestoZalogaja i za sve.

I svi obla~e za{titne ogrta~e i boje,Nigde osmeha, bez opreza i pozdrava,Bez noà u rukavuGrade, nigde pokoja i drhtave qubavitvojeNigde pravoga mesta da smirimbolesnu glavuPrimi me! Vrati mi snagu{to sam je ludo svenuouzmi me na svoje mutne plo~nikeumornog i klonulogne znam gde bih se da nije tebesklonio?

U toj toplini, gde nema velike vodeIzme|u vinograda i klasja, na starimulicamaDavna me svetlost zasja i ne napu{tame vi{eNeumitna u zenici se to~i u grudimami toplo bije,I mutav u qubavi, osveèn {irokootvaram o~i,I iz vedrine ki{a niz bradat obrazlije.Jer vizija je ìva i svaki me deo telapotresaProlaze gorke godine umrlePosle tolikih udesa, ipak sam punìvota i dece i ìve bukeNa srce neposlu{no pritiskam oberukeI od radosti, sve naglas i sebe psujem.

Primi me! Uradi ne{to[to }e me uvek boletiali ma {ta se desilo,i sa tobom zbiloja }u te tako stra{no,do crne smrti voleti.

DOKUMENTI

5

BESEDA

DOKUMENTI

Volim, stoga sam se ~esto, svih ovih godina, spomiwao Si}eva, krenulog u nebesa, sa vinogradima, ~ija vina nisu tako opora i te{ka kao ona iz moje Crmnice, ali ~ovekovom uveseleniju itekako znaju dati krila, te duh, tako slavno potpomognut, prti na nebesa, da ih takne, {to je, ovde, na zemqi, pa tako i u Ni{u, ~ovekova du`nost najsvetija!

Volim i ono zvono ispred pesni~ke da~e u Si}evu, u stvari wega najvi{e volim, ono zvono na kome lepo pi{e ko ga je salio, ali ime svoje ne pomiwe. Neka je slava \or|u Boti i wegovim sinovima koji su metal pretvarali u bogoudan zvuk.

Tako se rado spomiwem i onih koji su za Ni{ u~inili mnogo vi{e od mene, ne mawe ga od mene vole}i: sa nama je onaj Ni{lija iz Sente, a niko kao on ne be{e odan smehu, bogme i jednoj lepoj crnookoj, koju bi i o`enio, al ne dade Pantelija, tu je i Princ Tu`na lika i Svetle Re~i, pa plemeniti Nestor, {to peva{e @u~no, koji navek ostade u Ni{u, i wegov, po zloj sudbi sabrat, Svetislav Nikoli}, koga se skoro vi{e niko i ne se}a; ovde se rodio i Dobrica Milutinovi}, glumac, a da celu pri~u za~inimo vaqa pomenuti da su se vasilevsi Konstantin Veliki, a ne{to kasnije i Konstancije III, rodili u Ni{u. A kad wihovo pro|e, ovde je, ~itao sam o tome, gazda Kal~a sticao imetak, ne slute}i, veselnik, da }e posao tako lepo krenuti i da }e danas imati onakav i onoliki tr`ni centar. Svi oni su ovde, u Ni{u, `ivovali, i snevali o ne~em o ~em i sam, ponekad, mislim da je bilo nemogu}e.

Na kraju, slutio sam da }e se i meni desiti ono {to se, pretpo-stavqam, de{avalo i drugim, koji su ovde bili i besedili: ona, svima dobro znana, muka s re~ima. Priznajem, te{ka srca, ma koliko mi skro-mnost suflirali da }utim: ne vole re~i uvek svoje pesnike, a i kad ih i vole, ne vole ih podjednako; re~i obi~no znaju gde im je mesto, a pesnik je taj koji unosi nered.

177

Miodrag Rai~evi}

(Povodom Nagrade Ramonda Serbica)

178

Zato, bilo kako bilo: ono {to ne moè u re~i, znam, na}i }e mesta u srcu, u toj maloj pe~atalnici ose}awa.

Isto tako znam da }e, kad sve ovo pro|e, jedna zvezda iznad mog visokog doma, biti ova, od ranije draga varo{ na Ni{avi, na Ni{avi koja, kaù to oni koji pamte boqe i duè od mene, nekad be{e plovna, ova varo{ i carska i srpska.

Carska be{e, a srpska jeste, {to je, meni li~no, draga solucija!"Ja sam", kako re~e jedan moj neumrli prijateq, "starinski pesnik

i nije me sramota da, kao ono na po~etku, kaèm - volim". Kad to kaèm, mislim na ovaj Grad, na pitomo, i ~udesno Si}evo; a pre svega mislim na onaj cvetak s klisure si}eva~ke, koji tako srpski miri{e, kojim se, na kraju, kao s nekom mirisnom ta~kom, na ovom svetu, sve zavr{ava.

Drugi jedan pesnik, bivaju}i u mojim godinama, pre nekoliko leta, na jednoj salveti, tu u Kal~i, napisa da ~ovek nikad nije stranac u gradu u kome ga neko voli. Te{im se time, zavr{avaju}i ovo malo slovo qubve, za Grad, u koji sam samo jednom do{ao kao pomenuti stranac, i nikad vi{e.

Evo konca, a klupka nema!Blagodarim na ovoj i ovolikoj, za mene izuzetnoj ~asti!

U Si}evu, 18. septembra 2003. godine

179

Kod dece, nagon za igru nalazi podsticaj isto kao kod ma~i}a. Dovoqan je {u{aw ùtog lista ili odbqesak dugmeta na osun~anom }ilimu ili zujawe p~ele netom uletele kroz otvoreni prozor, pa da se ono potpuno odoma}i u fantaziji. Tako, i nekoliko {arenih kwiga razbacanih po dnevnoj sobi postaju zidine jednog zamka, unutar kojih dugmeta su stanovnici koji se {etaju izme|u raznobojnih korica. Detetov smeh odzvawa usred ti{ine sobe. Docnije, kad nau~i da ~ita, dete prepoznaje iste ogrejane crteè u Pepequgi, Petru Panu, Alisi u zemqi ~uda, Siqanu Rodi...

Usamqeno dete u ku}i postaje druèqubno kad izlazi iz we. Vinetu, Old [eterhend, d' Artawan, Atos, Robinzon su junaci scena-rija iz kom{iluka, kada se "film" smi{qa na licu mesta, a kamera u rukama nevidqivog snimateqa {eta po kaldrmi slepih sokaka, pored ba{ta i velike lipe, najvi{eg drveta u mahali, odakle se Indijanci odlu~uju za napad iz zasede. Jedini problem je {to niko ne}e da igra Miledi, te obavezno mora da se vu~e najkra}i {tapi} za onoga koji ho}e{-ne}e{, mora da nastupi u ènskoj ulozi, pod uslovom da se ona brè-boqe odigra.

Pubertet kuca na vrata sa prvim suzama koje izaziva tragi~na sudbina Ane Karewine. U predve~erje, u parku, jedan zbuwen mom~i} ne zna na koju stranu da po|e, ali ne zbog devojke (pa on se jo{ nije ni poqu-bio!), ve} uzrok je Raskoqnikov, koji mu je podelio pamet na par~i}e, od kojih svako puslira kao ludo i taloì misti~ne ose}aje i ideje jedne preko drugih.

Ali, samo dve godine kasnije, On (koji ve} sebe smatra lepim primerkom mu{kog roda), diskutuje prepotentno i koketno u kwièv-nom klubu o Kafki, Prustu, o belom Borhesu i belom Bulgakovu (jer se na makedonskom oni promovi{u u belim koricama). U tom uzrastu,

Aleksandar Prokopiev

ALIS U ZEMQI KWIGA

DOKUMENTI

180

odu{evqewe se ~esto glumi, {to je u slu~aju "Izmislica" mogu}e, ali u slu~aju "Majstora i Margarite", ne. Naime, sa svom va`no{}u budu}eg studenta svetske kwièvnosti, on ipak, na jedan jo{ ne do kraja ~ujan na~in, moè da nasluti visinu najneobi~nije lepote, lepote koju pruà kwiga. Ponovo prepro~itava Euripidivog "Hipolita", Servantesovog "Don Kihota" i sve Latinoamerikance, od Asturijasa do Kortasara. Ima potrebu, kao kada je bio deri{te, da se uvu~e u osamu sobe i da ostane tamo do posledwe stranice "ârobnog brega" i "ôveka bez svojstva". Kwige, kao u prvom detiwstvu, postaju wegovi utilitarni predmeti. Kao da po~iwe od ranije, kao ponovo da otkriva svetlucawe dugmi}a na }ilimu, a ispod stola, u dnevnoj, ne slu~ajno pronalazi "Bajke" bra}e Grim i Cepenkova, "Zlatnu granu", "Gr~ke mitove".

Nesigurniji u ̀ ivotu (pa tu se nespokojstva de{avaju postojano i mimo wegove voqe!), vremenom postaje sve sigurniji da kwiga sluì wemu, ~itaocu, kao i on woj. Na kraju dana, opet daje (veliku) prednost kwizi nad predvidqivim TV emisijama. Dok se san polako i udobno gwezdi na o~nim kapcima, sadrìna iz tek pro~itanih stranica migrira u naru~je nekog izwedrenog li~nog iskustva. Bezbedno, u polusnu, uìva u cikli~nosti, reqefnosti i preciznosti ~ovekovog nesavr{enstva, koje u kwièvnosti tako ubedqivo ìve putem slika, situacija, likova... Mogao bi, pretencioznije, da ulogu Kwige nazove "ejdetskom", su{tinskom, u huserlovskom smislu, kao svojevidnu potra-gu za su{tinom saznawa, iako je, prema wegovom skromnom mi{qewu, utemeqiva~ fenomenolo{kog metoda, bio, pre svega, filozof, a uìvawe u kwizi je i u igri, paradoksu, nepredvidqivosti... Kao {to veli Ba{lar: ,,Ako je svet voqa, onda je plavo nebo voqa za lucid-no{}u". Dobra kwiga, uveren je, hrabri i tu ludisti~ku vrednost kwi-èvnosti, ~ime, pre svega, brani sebe od umrtvqavawa i dosadnosti. Zavodqiva kwiga ume da osvoji ~itaoca svojim "cakama", koliko i svojim tajnama. Iskustvo ~itawa sadrì u sebi iskustvo qubavi, ali i iskustvo flerta.

Obnavqa doma{ni kviz pod naslovom Koji je tvoj pisac broj jedan? (Koja je tvoja najomiqenija kwiga?), koji je nekada, u ve~erima kraj kaqeve pe}i, vodio u leèrnim razgovorima s ocem. Rang-liste su sve duè (iako je êhov i daqe {ampion, Man, Muzil i Bulgakov su tu negde, Markes i Pirandelo sigurno me|u prvih dvadeset...) i mnoè se prema geografskim ili hronolo{kim "principima". Na primer: Engleski roman - top ten (iako su dobar deo pisaca Irci): Svift - "Guliverova putovawa", Filding - "Tom Xons", Stern - "Tristan [en-di", Dikens - "Veliko i{~ekivawe", Xorx Eliot - "Vodenica na Flosi", Stivenson - "D-r Xekil i g-in Hajd", Vajld - "Slika Dorijana Greja", Virxinija Vulf - "Gospo|a Dalovej", Lorens - "Zaqubqene ̀ ene", Xojs -

"Uliks". I jo{ uvek sastavqa takve brojne tabele, jer posle svakog istinskog ~itawa ni~u nove misli, seju se nove asocijacije i nova kwiga ̀ uri ka vrhu top-liste...

Sa nekoliko decenijskim ~itala~kim iskustvom, on se jo{ uvek me|u kwigama ose}a kao Alis. Ka`u mu da je u{ao u godine nostalgije i mudrosti, a on je pred ~udom dobre kwige, jednostavno, radoznalo dete!

Sajam kwiga u Ni{u, 2.12.2003.

181

DOKUMENTI

Prvo pismo

Upu}eno je Milijanu Despotovi}u, koji me je zamolio da prevedem na francuski jezik wegovo pismo i po{aqem ga Alenu Boskeu. Zato je pismo nameweno Milijanu Despotovi}u, a ja }u kasnije nastaviti da mu pi{em.

Pariz, 22. februar 1993.

Dragi Milijane Despotovi}u,

Zahvaqujem se na va{em pismu.Svakog dana mislim na va{u nesre}nu zemqu sa bolom i nemo}no.

Vrlo je hrabro baviti se poezijom. Evo serije od petnaest neobjavqe-nih pesama, koje }e biti u zbirci pod nazivom "Sutra bez mene". Ja vam dozvoqavam da {tampate ovu seriju u kom obliku ho}ete.

Samo, molim vas, obavestite me.

Sre}no!Mislim na vas sa mnogo simpatija.

Va{ odaniAlen Boske

Nemam haiku pesme i ne znam specijalizovani ~asopis te vrste.

Alen Boske

PISMA

(S komentarima Mirjane Mihajlovi})

182

Drugo pismo

Za Mirjanu Mihajlovi}

Pariz, 13. septembar 1993.

Draga Gospo|o,

Va{e qupko pismo od 27. avgusta koje mi je poslato 10. septembra i ja sam ga upravo danas primio sa pismom gospo|e Domazet.

Zahvaqujem vam na svemu {to me obave{tavate i na svemu {to ste rado u~inili za mene. U dva odvojena paketa {aqem vam reprezen-tativni izbor mojih kwiga, naro~ito iz poezije.

Rado bih ̀ eleo da vam potraìm dve stvari, ako dozvoqavate:

1. moj roman "Potreba za nesre}om", posve}en uspomeni na Branka Miqkovi}a, trebalo je da bude {tampan na srpsko-hrvatskom jeziku u Ni{u. Nemam nikakve vesti ve} skoro godinu dana. Da li vam je mogu}e da me obavestite dokle se stalo sa tim?

2. Beogradska {tampa je objavila vest, pre {est meseci, da su me proglasili "po~asnim gra|aninom" tog grada, {to mi laska i ~ini ~ast. Ali nikada nisam primio ni potvrdu ni pismo gradske Op{ti-ne. Da li mogu da mi po{aqu zvani~no pismo da bi to i ovde znali?

Beskrajno vam zahvaqujem {to }ete me obavestiti.Jo{ nisam primio ~asopis "Gradinu".Moète li da mi pi{ete ili telefonirate? Uvek je mogu}e da

to uradite posredstvom Vlade Uro{evi}a: wegova pisma mi stiù bez te{ko}a.

Sa mojim najsrda~nijim ̀ eqama i mojom potpunom zahvalno{}u.

Alen Boske

DOKUMENTI

183

Tre}e pismo

Pariz, 10. oktobar 1993.

Draga gospo|o,

Va{e pismo od 27. avgusta stiglo mi je sa pet nedeqa zadocwewa,

ono me je mnogo dirnulo i ja vam toplo zahvaqujem na wemu. Zahvaqujem

vam na svemu {to ste izvoleli u~initi za mene u va{oj zemqi, {to

ste me preveli i {to predstavqate moja dela. Posebno sam bio sre}an

{to sam primio ovaj lepi broj "Gradine"; ja bih vam bio zahvalan da

prene-sete moju zahvalnost Goranu Stankovi}u, koji u najteìm uslo-

vima, nastavqa da izdaje ovaj ~asopis.

Vi mi govorite o Branku Miqkovi}u, kome se mnogo divim: znam

koje mesto on od sada zauzima u va{oj poeziji dvadesetog veka. Ne znam

iz kog razloga je Ana Davi~o napustila prevod "Potrebe za nesre}om":

davno sam je sreo sa Davidom, koji be{e vrlo blizak prijateq pede-

setih i {ezdesetih godina. Ali ja sam zadovoqan {to ste vi nasta-

vili taj prevod. Nadam se da ne}e biti prekida u stilu i tonu. Da li

znate kada }e kwiga mo}i da se pojavi i kod koga izdava~a?

Moèmo da se direktno dopisujemo nadam se i bez posredstva

na{eg prijateqa Vlade Uro{evi}a.

[aqem vam moje najiskrenije èqe da va{a zemqa povrati mir.

Tako|e vama upu}ujem svoje li~ne èqe da bih vam izrazio sva moja

odana i vrlo prijateqska ose}awa.

Alen Boske

184

êtvrto pismo

U "Gradini" 1, 2, 3, 4, 1993. {tampana su prevodi "Soneti za kraj veka" Alena Boskea.

Po{to je pro~itao moj prevod "Sutra bez mene" Dimitrije Mi-lenkovi}, ceweni pesnik u na{oj zemqi posve}uje ovu pesmu Alenu Boskeu.

REÎ KOJIMA PRETI ZABORAV Alenu Boskeu

Neguje{ re~i kojima preti zaboravSri~e{ sonete za kraj vekaI srce svoje zave{tava{ okeanimaOtvori tavna vrata o otvoriDa primi{ ~emernu kap SrbijeNe pori~i hulom snovidni predeoNe pristaj na odar od pene Alene

Naravno da sam prevod ove pesme poslala Alenu Boskeu i evo we-govog odgovora u ~etvrtom pismu:

Pariz, 26. avgust 1994.

Draga prijateqice u daqini,

Kada sam se vratio u Pariz, na{ao sam va{e divno pismo od prvog avgusta i toplo vam zahvaqujem na wemu. Sre}an sam zbog svega {to ste u~inili za mene. Svakog dana mislim na va{u zemqu i nadam se da }e uskoro ponovo do}i vreme mira. Suvi{e sam star da bih se ume{ao perom, ali vi vrlo dobro znate gde je moja simpatija.

Vidim sa najve}im zadovoqstvom da "Potreba za nesre}om" treba da se uskoro pojavi zahvaquju}i vama. Hvala vam od sveg srca {to me obave{tavate. Izrazite tako|e moju zahvalnost Dimitriju Mi-lenkovi}u za wegove èstoke pesme. Ovih dana }u poku{ati da napi-{em jednu ili dve pesme posve}ene dana{woj Srbiji....

Nadam se da }e do}i vreme kada }ete mo}i da do|ete.Volim vas i izraàvam svu moju simpatiju i potpunu zahval-

nost.

Alen Boske

Nisam primio va{a prethodna pisma koja pomiwete. Ovo pismo {aqem preporu~eno.

DOKUMENTI

185

Peto pismo

Roman Alena Boskea "Potreba za nesre}om" koji je po~ela da pre-vodi Ana Davi~o i ostavila, ja sam nastavila i prevela do kraja. Ni{ka "Gradina", izdava~ko preduze}e, izdala je tu kwigu 1995. godine. Kao {to se vidi moja pisma nisu dolazila redovno u Pariz, ali smo, ipak, nekako nastavili sa dopisivawem skoro do wegove smrti 1998. godine.

Peto pismo je ~estitka za 1996. godinu.

Draga gospo|o,

koristim Novu godinu koja je u toku da po`elim najboqe ̀ eqe za 1996. godinu.

Neka ova godina bude divna za poeziju.

Ovog leta sam vam poslao moje kwige, ali su mi one bile vra}ene. Da li ste primili bar moje pismo?

Moji najsrda~niji pozdravi.Alen Boske

186

DOKUMENTI

[esto pismo

Pariz, 8. januar 1996.

Draga Mirjana Mihajlovi},

Po{to je mir stidqivo do{ao u va{u zemqu, ja vam èlim mi-

rnu, sre}nu i nadahnutu godinu. Izvinite za moje dugo }utawe: bio sam

dva puta operisan za dva meseca i jo{ sam slab.

Va{e pismo od 10. decembra mi je pri~inilo duboko i trajno

zadovoqstvo. Milorad Pavi} mi je upravo poslao prvi primerak "Po-

treba za nesre}om" na srpskom jeziku. Ja vam izraàvam svu moju ganutu

i srda~nu zahvalnost. Ako vidite Anu Davi~o, koju ne poznajem i

nemam wenu adresu, ho}ete li molim vas da joj toplo zahvalite?

Kao i izdava~u.

Pre nekoliko meseci sam napisao poemu o doga|ajima u Jugosla-

viji, koju vam {aqem: "Oda Sarajevu"*. To je pre svega lak tekst, ali

koji se zavr{ava u nevidqivim zonama nesvesnog. Voleo bih, ako je to

mogu}e, da se pojavi u srpskom prevodu, bilo u novinama, bilo u ~aso-

pisu. Ne mislim da je to teàk posao. Hvala unapred, ako moète da

uradite ne{to.

Ponovo vam mnogo zahvaqujem i prijateqski pozdravqam.

Alen Boske

Ako moète, po{aqite mi drugi primerak moje kwige, to bi me

obradovalo.

* "Oda Sarajevu" u mom prevodu {tampan je u ni{kom ~asopisu "Gradina"

broj 5. i 6. 1996. godine.

187

Sedmo pismo

Draga prijateqice,

Sa zadocwewem vam zahvaqujem na va{em dobrom pismu od desetog januara.

Izvinite me: moje zdravqe se nije poboq{alo. Hteo sam tako|e da vam izrazim zahvalnost za prevod moje "Ode Sarajevu" koja nije lak tekst, u svakom slu~aju za drugi deo.

Vrlo srda~no va{Alen Boske

Norma vam {aqe svoje vrlo srda~ne misli.

Osmo pismo

Pariz, 12. avgust 1996.Draga Mirjana Mihajlovi},

Va{e pismo od 10. maja mi je u~inilo veliko zadovoqstvo. Ja vam izraàvam svu moju zahvalnost {to ste radili na mojoj "Odi Sarajevu". Sada kada su borbe prestale, iz we se moè izvu}i simboli~na ili mitska strana.

Ja sam vam poslao posebnim paketom zbirku svih mojih pesama: "Ja nisam slatkovodni pesnik"

Bio sam dirnut {to mi je Dimitrije Milenkovi} posvetio jednu pesmu. Da li biste mogli da mi date wegovu adresu, da bih mu zahvalio pismom i da mu po{aqem moju kwigu?

Vi mi kaète da }e gospodin Goran Stankovi} {tampati moju "Odu". Ja ne poznajem tu osobu: hvala {to me obave{tavate.

Ja vam ponovo {aqem sve moje èqe i svu moju prijateqsku zahvalnost.

Iskreno,Alen Boske

Pariz, 17. april 1996.

188

Deveto pismo Pariz, 6. decembar 1996.

Draga Mirjana,

Ja vam zahvaqujem istovremeno na va{em pismu od 31. avgusta i za dva broja ~asopisa. Ja sam vrlo zadovoqan {to se ta pesma pojavila kod vas i hteo bih da zahvalite Goranu Stankovi}u od mene.

Hteo sam da ponovo do|em u va{u zemqu. Na`alost, moje zdrav-stveno stawe mi to ne dozvoqava.

Sa potpunim prijateqstvom i zahvalno{}uAlen Boske

Deseto pismo

Pariz, 23. januar 1997.Dragi prijateqice,

Ja vam tako|e ̀ elim godinu mira, vedrine poezije i inspiracije. Ja sam vam beskrajno zahvalan na divnom radu koji ste obavili za

moje pesme i objavili u "Svitku".* Zahvaquju}i vama ja sam vi{e poznat u va{oj zemqi gde uprkos nesigurnosti, izgleda da se vra}a iz-vesna nada. Ho}ete li, molim vas da se posebno zahvalite Milijanu Despotovi}u?

@eleo sam li~no da objavim va{e divne prevode Milijana Despo-tovi}a, ali zbog mog zdravqa i finansijskih uslova, morao sam da se odreknem da nastavim objavqivawe moje revije Nota bene. [aqem va{e prevode mom prijatequ, pesniku, [arlu Dobzinskom, koji je glavni urednik revije "Evropa", sa mojim preporukama. Ho}ete li da od sada se dopisujete sa wim po tom pitawu. Evo wegovih podataka ...

ja sam ga obavestio.

S druge strane, po{to postoji ve}veliki broj mojih pesama koji ste preveli, da li verujete da je mogu}e da napravite malu kwigu kod izdava~a? Uvek je lako na}i pomo} kod na{eg ministra za kulturne poslove ili ministra za strane poslove.

Ja vam se mnogo zahvaqujem, vrlo prijateqskiAlen Boske

DOKUMENTI

* Pesnik Milijan Despotovi} iz Po`ege izdao je Boskeove pesme u mom prevodu u ~asopisu "Svitak".

189

DOKUMENTI

191

Poliglota i veliki poznavalac pesni{tva velikih kultura pro{losti i sada{wosti, on danas nema premca u na{oj zemqi. U wemu ose}am vrstu prirodne snage, srodnu snazi ogromnih reka i oluja.

Mandiarg

Mada smo znali da je bio bolestan, vest o wegovoj smrti bolno je odjeknula u mnogim zmeqama, ali da bismo ga upoznali boqe je po~eti od ro|ewa. Anatol Bisk, kasnije Alen Boske, ro|en je 28. marta 1919. g. u Odesi, a umro u 80-oj godini u Parizu (1998. g). Danas, posle {est godi-na od wegove smrti ̀ elimo da pokaèmo da ga nismo zaboravili i da se se}amo svega {to je u~inio za nas.

Wegova majka je bila Ruskiwa, a otac Belgijanac i zvao se Alek-sandar Bisk, industrijalac, ali i pesnik. Godinu dana posle ro|ewa wihovog sina odlaze u Varnu, zatim u Sofiju i najzad u Brisel. Kad je po~eo rat 1940. godine Alen Boske napu{ta studije da bi postao vojnik francuske armije. Neko vreme je boravio u Monpeqeu, zatim odlazi u Wujork gde upoznaje mnoge zna~ajne pisce. Godine1944. sa savezni~kom vojskom iskrcava se u Normandiju i u~estvuje u borbama za osloba|awe Francuske. Dugo boravi u Berlinu, ali se 1951. g. definitivno vra}a u Pariz, gde radi kao profesionalni pisac. Od tada je wegova biografi-ja sli~na wegovoj bibliografiji.

Alen Boske je objavio 26 romana, 16 zbirki pesama, pri~e, eseje, prevode, aforizme. Pored mnogih nagrada za svoja kwièvna dela dobio je Nagradu Francuske Akademije za celokupno pesni~ko stva-rala{tvo. Alen Boske je stvorio svoj jezik prema ìvotu koji mu nije nepoznat. Wegova pesni~ka re~ poti~e odatle, gde se me{a stvarno i imaginarno, racionalno i iracionalno, fizi~ko i metafizi~ko, jasno i tajno, bezbo`no i sveto, ozbiqno i }udqivo, ironija i humor napi-

Mirjana Mihajlovi}

ALEN BOSKE (1919-1998)

sao je Klod Renar. Za roman "Majka Ruskiwa" dobio je nagradu za prozu od Francuske Akademije. Wegova dela su prevedena na 18 jezika.

Alen Boske nije }utao. Do kraja svog ̀ ivota je pisao. Ne moèmo a da ne pomislimo kako je wegova imaginacija nepresu{na kao da izvire iz gejzira. Danas sa setom ~itam wegovu posvetu na kwizi "Ja nisam slatkovodni pesnik". To je komplet pesama od 1945-1994. g. Wegova ve} nesigurna ruka pi{e posvetu:

Za Mirjanu Mihajlovi} ova polovina veka mog tajnog ìvota, prijateqski veran i zahvalan. Alen Boske.

Na{ grad Ni{ ne moè zaboraviti ~uvenog francuskog pisca Alena Boskea. Posle devet godina od izdawa wegovog romana "Potreba za nesre}om" posve}en na{em rano preminulom pesniku Branku Miqkovi}u, vi ga moète prona}i u na{im kwiàrama. Pored mnogih pisaca koji su pisali o delu Alena Boskea, Branko Miqkovi} je napi-sao esej. Pored romana i mnogih pesama prevela sam i wegovu posledwu pesmu "Oda Sarajevu" i vrlo zanimqivu pri~u "Jedan umesto drugog". Dvadesetak stranih pisaca su tako|e uvek sve najboqe pisali o Alenu Boskeu na primer: Beket, Tomas Man, Herman Broh, Asturias, Klodel, Jursenar, Sen Xon Pers i mnogi drugi. Na{i pisci su mnogo i lepo pisali o Boskeu: Vasko Popa, Ivan V. Lali}, Miodrag Pavlovi}, Branka Bogavac, Mirjana Vukmirovi}, Dado i Qubo, Vlada Uro{evi}, Slobodan Jovaleki}. âsopis "Gradina" broj 3 je posve}en Alenu Bo-skeu. Vlada Uro{evi} iz Skopqa je li~no upoznao Alena Boskea i objavqen je wegov razgovor, zatim pesme, aforizme i biografski leto-pis. Zatim dr Risto Lainovi} je preveo pisma sa Alenom Boskeom. Kritike su pisali Miodrag Pavlovi}, Ivan V. Lali}, Zoran Mi{i}...

Alen Boske vrlo plodan i svestran pisac duboke inteligencije pisao je za nas, ali i za budu}e generacije, pa }e tako ostati uvek savre-men i zanimqiv.

192

LINKOVI

6

Valkiria Helena Grant

LINKOVI

Mitovi su karakteristi~na usmena predawa koja se prenose kroz bezbroj generacija ostvaruju}i na taj na~in vezu geneolo{kog pripad-awa precima. Namena im je da kroz konstrukciju simboli~ke mreè pruè konzistentnost onim doga|ajima i problemima, koji su po svojoj prirodi nekonzistentni.

U ovom radu }u poku{ati da stavim akcenat na proces subjektivi-zacije ène u brazilskoj kulturi, kroz analizu mitskih pri~a zabele-ènih na severu Brazila. Region reke Amazon, u kome su nastali raz-li~iti mitovi, u potpunom je kontrastu sa globalizovanim svetom, a naro~ito sa ulogom koju u tom i takvom svetu imaju mediji. Ovde nisu doprli ni radio, ni televizija ni {tampa. Kako no} pada, obi~aj je qudi u okolini jezera Kunija, da se skupe na wegovoj obali kako bi slu{ali pri~e o za~aranosti. Pripovedawa kraj jezera, koja se potom prepri~avaju veoma pa`qivim slu{aocima nebrojeno puta, na~in je tr-agawa zajednice za obja{wewem onoga za {ta ~esto nema obja{wewa...

Jezero Kunija u Rondoniji se sastoji od blizu sedamdeset jezera i bogato je vegetacijom i raznovrsnim ìvotiwskim svetom. Do wega je mogu}e sti}i jedino rekom. Udaqeno je pet sati putovawa od Porto Ve-qa, prestonice Rondonije. U ovoj regiji jo{ postoje uro|eni~ka pleme-na. Ona je blizu reke Amazon i u woj su grupe afri~kih crnaca odbeglih od ropstva na{li skloni{te. Ovaj uticaj afri~ke kulture u oblasti Amazona datira iz 16. veka.

Pri~a o Brazilu je pri~a o me{ovitoj kulturi, kulturi koja se razvijala pod uticajem starosedelaca Indijanaca, Evropqana i afri-~kih crnaca, koje su oteli Evropqani iz wihove postojbine i bacili u ropstvo na brazilsko tle. Ovo ukr{tawe izme|u Indijanaca, Crna-ca i bele rase rezultiralo je stvarawem me{ovite psihe, ~iji posebni delovi, koji konstitui{u celinu imaju nejasne granice. S druge strane

195

@ENA U MOTIVIMA 1

SEVERNOG BRAZILA

196

jukstapozicija u kojoj razli~iti delovi koegzistiraju, stvara ne{to sasvim egzoti~no.

Vratimo se slu~ajevima op~iwenosti iz pri~a koje su prenosili starosedeoci kraj jezera Kunija. Pri~e su sakupqene da bi se istakli osnovni aspekti subjektivizacije brazilske ène. Slede}i duh psi-hoanalize, poku{ala sam da dovedem u vezu individualne fantazije i teme koje se ponavqaju u kulturi Brazila.

MIT O RU@IÂSTOM BOTOU

(ènski san)

Ruì~asti boto (slatkovodni ruì~asti delfin), Don @uan voda, predstavqa se kao onaj koji je neodoqiv za mlade ène na severu Brazila. On je rezultat metamorfoze. U jednom trenutku je ìvotiwa, a ve} u slede}em mu{karac.

Metamorfoza koju pretrpi boto kroz qudsku ma{tu, tako {to se pretvori u neodoqivog mu{karca, navodi na pomisao o zavo|ewu od strane ~oveka koji dolazi izvana, iz reke - u stvari stranca koji dolazi na tlo Brazila.

U ovom mitu boto se svojevoqno transformi{e u privla~nog mu{karca koji uvek nosi {e{ir, kako bi sakrio rupu na svojoj glavi, znak da je delfin. Ruì~asti boto ovaplo}uje u mitu qubavnika za jednu no}, qubavnika koji se ne}e vratiti narednog dana istoj èni. On iznena|uje ènu i poziva je da se prepusti uìvawu, uìvawu sa nekim ko }e uskoro nestati u vodama reke.

Kada botoa seksualno privu~e ̀ ena, on po~iwe da je uznemirava u snovima. Napu{ta reku i prikazuje joj se na zabavi, plesu u vidu zgodnog, visokog, sna`nog mu{karca, crnih, zavodqivih o~iju, uvek lepo obu~en i uvek u belom. Tu je naravno i {e{ir. Neke ̀ ene zatrudne s wim, druge polude, a neke odlaze s wim u svet op~iwenih... (Alusio, mu{karac 68 godina).

Ovaj susret, unapred predodre|en da bude jedini, obeleèn je poraznom ~iwenicom: boto zavodi do krajnosti, pozivaju}i ènu da mu se preda i da se prepusti neponovqivom uìvawu. Potom se vra}a u svoj svet ostavqaju}i ènu da ma{ta o danu kada }e ga ponovo sresti. Boto ne doìvqava ènu kao partnera, ne naziva je svojom izabranicom. Na taj na~in obes~a{}uje oca ène koju je izabrao, ne pokorava se zako-nima zajednice i braka, a pri tom ~ak moè da ostavi i potomke za

15

sobom. To su botoova deca a zajednici qudi sa obale to je na~in da se daju imena deci ro|enoj od nepoznatog oca. Biti botoovo dete, patronomi-ka je za one koji nisu priznati od oca, ali su prihva}eni od lokalne za-jednice.

U ovom mitu o ruì~astom botou, zavo|ewe ène od strane mu{-karca, stranca koji dolazi spoqa, je osnovni element u kotlu rasnog pretapawa, {to Brazil i jeste. Za stranca koji se u vreme kolonizacije nije pridràvao zakona koji su ograni~avali istraìvawe prirodnih bogatstava zemqe, Brazil su ~inili privla~nim minerali i prirodne lepote, ali i tela domoroda~kih èna. U mitu o botou, mu{karac koji dolazi spoqa, zavodi ènu, koja zatrudni i stvara brazilske meleske rase. S druge strane èna, koja odgovori na ovaj poziv, da bude objekat uìvawa, ~esto to pla}a samo}om tokom celog ìvota. To je cena stra-sti, ve~ni oìqci na wenoj du{i.

Ako je u zemqi karnevalske lepote nagla{ena egzoti~nost ̀ ene, ako je duh uìvawa deo na{eg subjektiviteta, rezultat takvog shvatawa zakona u {aqivom maniru je sekularno nare|ewe super-ega, koje nas nagoni da platimo na{ simboli~ki dug predaka, dug ̀ enama koje su sebe poni{tile kao subjekat ̀ eqe, ne bi li odgovorile na uìvawe koloni-zatora. Mitolo{ka pro{lost.

Nagla{avamo karakteristiku subjektiviteta brazilske ène na koji se ona poziva, kako bi se s jedne strane prikazala sre}nom, egzoti-~nom, senzualnom, a s druge strane da prikrije aspekte wene psihe koja govori o intenzivnoj patwi, o oìqcima koji su rezultat pri~a mnogih generacija koje su joj prethodile.

Brazilski qubavnik koga je besmrtnim u~inio Sergio Buarque de Holanda, moè nam pomo}i da razumemo slede}e dvojstvo: maska sre}e i potreba da se ̀ ivi u grupama, tako brazilska, u stvari je osloba|awe od panike koju Brazilac ose}a kada ̀ ivi sam i kada se oslawa na sebe, sve-stan svoje sopstvene sudbine.

Mit koji je ovde u sredi{tu pa`we, kao i mnogi drugi koji se pre-pri~avaju od generacije do generacije, ovekove~uje neke karakteristi-ke koje bismo mogli nazvati srda~na brazilska èna. Egzoti~ne lepo-te, ona poku{ava da se predstavi zajednici svojom senzualno{}u i svo-jim telom. Na taj na~in, ona u~estvuje u etni~kom procesu me{awa rasa, toliko karakteristi~nom za kulturu Brazila.

S druge strane zna~ajan konstitucionalni aspekt Brazilke je oìqak na du{i, kao eho daleke pro{losti u kojoj je èna morala da sputava svoju ~ulnosti, jer je Brazil za kolonizatore bio zemqa uì-vawa, zemqa u kojoj su mogli da iskoriste tela domoroda~kih ̀ ena, pri-tom ne uvaàvaju}i wihove istinske ̀ eqe.

Tragawe za partnerom, koje je postalo besmrtno u mitovima

197

LINKOVI

198

severnog Brazila, krije uàs prose~nog Brazilca suo~enog sa samo}om i nagla{ava spremnost brazilskih èna da asimiluju ono {to je novo, qude koji dolaze iz daleka, a {to je vaàn faktor u procesu me{awa rasa u Barzilu.

S engleskog preveli Vesna Miki} i Jelisaveta Todorovi}

1 Ovaj tekst je slobodan prevod rada saop{tenog na VIII evropskom kongresu psihologa odrànom u Be~u 2003. godine

17

Rat protiv rata ne}e biti ni {kolska ekskurzija ni odlazak na piknik. Vojni~ka ose}awa su preduboko ukorewena da bi tako lako abdicirala sa svog mesta me|u na{im idealima, bar dok se za wih ne na|e boqa zamena od slave i stida koje u nacijama i pojedincima izazivaju politi~ki preokreti i }udqivosti trgovine. Pitajte sve one milione na{ih qudi, kako sa juga tako i sa severa, da li bi danas, kad bi to bilo mogu}e, glasali da gra|anski rat bude izbrisan iz istorije, a zapisi o wegovim mar{evima i bitkama zameweni dokumentima o mi-rnom razdobqu koje se proteè sve do dana{wih dana, i verovatno bi jedva {a~ica ekscentrika odgovorila potvrdno. Ti preci, ti napori, te uspomene i legende jesu najidealniji deo onoga {to danas svi zajedno posedujemo, sveti duhovni posed vredniji od sve prolivene krvi. A opet, upitajte iste te qude da li bi bili voqni da sada, mirne du{e, zapo~nu novi gra|anski rat kako bi stekli jo{ jedan sli~an posed i nijedan ~ovek niti èna ne}e glasati za ovaj predlog. Sa savremene ta~ke gledi{ta, ratovi, iako dragoceni, ne smeju se voditi samo zarad jedne idealne ètve. Rat se danas smatra dozvoqenim samo ako nam je nametnut.

U drevna vremena, nije bilo tako. Qudi su tada bili lovci, i ulo-viti susedno pleme, pobiti mu{karce, opqa~kati selo i posedovati ène, bio je najunosniji, ali i najuzbudqiviji na~in ìvota. Tako su odabirana borbenija plemena, a u poglavicama i narodima, ~ista bor-benost i slavoqubivost pome{ale su se sa fundamentalnijim pqa~ka-{kim apetitima.

Savremeni rat je tako skup da mi danas smatramo trgovinu znatno boqim terenom za pqa~ku; ipak, i savremeni ~ovek je nasledio svu onu uro|enu borbenost i slavoqubivost svojih predaka. Ukazivati na ira-cionalnost i uàse rata, nema na wega nikakav efekat. Uàsi su upra-

MORALNI 1

EKVIVALENT RATA

Vilijam Xejms

199

LINKOVI

vo ono {to izaziva fascinaciju. Rat je snaàn ̀ ivot, ̀ ivot in extremis; ratni porezi su jedini porezi koje qudi nikada ne oklevaju da plate, {to nam jasno pokazuju buxeti svih zemaqa.

Istorija je prava poplava krvi. Ilijada je jedan duga~ak spev o tome kako su Diomed, Ajaks, Sarpedon i Hektor ubijali. îtalac nije po{te|en nijednog detaqa o ranama koje su zadavali, a gr~ki um se napajao ovim opisima. Gr~ka istorija je panorama {ovinizma i impe-rijalizma ratovawa zarad rata samog, u kojem su svi gra|ani bili rat-nici. To je uàsno {tivo zbog iracionalnosti svega opisanog izuzev u svrhu stvarawa istorije - istorije potpunog uni{tewa civilizacije, u intelektalnom pogledu mo`da najve}e koju je svet ikada video.

Ovi su ratovi bili ~isto piratski. Ponos, zlato, ène, robqe i uzbu|ewe bili su wihovi jedini motivi. U Peloponeskom ratu, na primer, Atiwani zahtevaju od stanovnika Melosa (ostrva ne kojem je prona|ena Miloska Venera) da im predaju vlast. Predstavnici su se sreli i odràli debatu, koju Tukidid prenosi u celini, i koja bi zbog same jasno}e svoje forme, verovatno zadovoqila i Metju Arnolda. Mo}ni iznu|uju ono {to mogu, kaù Atiwani, a slabi prihvataju ono {to moraju. Kada stanovnici Melosa odgovore da }e se, pre nego {to padnu u ropstvo, obratiti za pomo} bogovima, Atiwani odgovaraju: Za bogove verujemo, a za qude znamo da, po zakonu prirode, gde god mogu vladati, oni vladaju. Ovaj zakon nismo mi smislili, niti smo mi prvi koji ga slede; ali nasledili ga jesmo, i znamo da bi i vi i celo ~ove-~anstvo, da imate na{u snagu, ~inili isto {to i mi. Toliko o bogo-vima; objasnili smo vam za{to o~ekujemo da nas oni cene jednako viso-ko kao i vas. Ipak, stanovnici Melosa su odbili da se pokore i wihov grad je bio osvojen. Atiwani su, hladnokrvno nastavqa Tukidid, nakon toga pobili sve sposobne za vojnu slu`bu a ène i decu pretvorili u robove. Zatim su kolonizovali ostrvo {aqu}i 500 sopstvenih nase-qenika.

Aleksandrova karijera nije bila ni{ta drugo do orgija mo}i i pqa~ke, koju je romanti~nom na~inila samo li~nost heroja. Nije bilo nikakve racionalne svrhe u tome i ~im je on umro, wegovi generali i guverneri napali su jedni druge. Surovost ovog doba bila je prosto neverovatna. Kada je Rim kona~no osvojio Gr~ku, rimski senat naredio je Pavlu Emiliju da svoje vojnike nagradi za wihov trud daju}i im staru kraqevinu Epir. Uni{tili su sedamdeset gradova i odveli sto pedeset hiqada qudi kao robqe. Koliko su ih pobili ne znam, ali znam da su u Etoliji poubijali sve senatore, petstotina i pedeset wih. Brut je mo`da bio najplemenitiji od svih Rimqana, ali da bi podstakao svoje vojnike na ve~e Filipika, on im na sli~an na~in obe}ava da }e, ako do-biju bitku, mo}i da opqa~kaju Spartu i Solun.

Takva je bila krvava obuka koja je vojnike u~ila zajedni{tvu. Mi

200

smo nasledili ovaj ratni~ki tip i za ve}i deo herojskih osobina za koje je ~ove~anstvo sposobno, moèmo zahvaliti upravo ovoj surovoj istoriji. Mrtvi qudi ne pri~aju pri~e i ako su i postojala plemena druga~ijeg tipa wihovo potomstvo nije preìvelo. Na{i su preci usadili borbenost tako duboko u samu na{u sr`, da je ni hiqade godina mira ne}e iz nas iskoreniti. Popularna imaginacija rado se nasla|uje ratnim ma{tarijama. Kada se javno mwewe na|e na vrhuncu borbenosti, nijedan mu se vladar vi{e ne moè odupreti. U burskom ratu, obe strane su po~ele blefiraju}i, ali nisu mogle na tome da ostanu ratna tenzija bila je prejaka 1898 na{ narod je ~itava tri meseca gledao u re~ rat ispisanu slovima od tri in~a na naslovnim stranama svih novina. Fleksibilni politi~ar, Mekinli, nadja~an je wihovom borbeno{}u, i na{ bedni rat sa [panijom postao je stvarnost.

Ono {to se u sada{wem istorijskom trenutku smatra civilizova-nim mi{qewem, predstavqa jedan veoma ~udan mentalni sklop. Vojni instinkti i ideali jaki su kao i uvek, ali im se suprotstavqa ref-leksivni kriticizam koji u velikoj meri obuzdava wihovu drevnu slobodu. Mnogi kwièvnici opisuju zversku stranu vojnog zanata. Sa-mo plen i mo} vi{e se ne smatraju dozvoqenim motivima za rat, te se izgovori nalaze wihovim iskqu~ivim pripisivawem neprijatequ. Engleska i mi, neprestano ponavqaju na{i vojni i mornari~ki zvani-~nici, zalaèmo se iskqu~ivo za mir. Nema~ka i Japan su ti koji su se namera~ili na slavu i plen. Mir je danas u vojni~kim ustima samo sinonim za o~ekivawe rata. Ova re~ je postala ~ista provokacija i nijedna vlast koja iskreno èli mir ne bi smela da dopusti weno pojavqivawe u bilo kojim novinama. Svaki savremeni re~nik trebalo bi da re~ima mir i rat pripi{e isto zna~ewe, sad in posse, sad in actu. âk bi se moglo re}i da su intenzivne pripreme za rat zapravo pravi rat, permanentan i neprekidan, a bitke su samo neka vrsta javnog ozvani~ewa nadmo}i ste~ene tokom perioda mira.

Jasno je da je po ovom pitawu civilizovani ~ovek razvio jednu vrstu dvostruke li~nosti. Ako uzmemo za primer evropske nacije, nijedan legitiman interes bilo koje od wih ne bi mogao da opravda ogromna uni{tewa koja bi nu`no izazvao rat poveden zarad wegovog ostvarivawa. ̂ ini se da bi zdrav razum morao da na|e put do dogovora u svakom iskrenom sukobu interesa. Ja li~no verujem da je na{a du`nost da verujemo u ovakvu me|unarodnu racionalnost koliko god je to mogu}e. Ali, kako stvari stoje, vidim da je uàsno te{ko pomiriti ratnu i mirovwa~ku stranku i verujem da je ova te{ko}a prvenstveno izazvana izvesnim slabostima u pacifisti~kom programu kojima se militaristi~ka ma{ta odlu~no, a u izvesnoj meri i opravdano, suprotstavqa. Obe strane u ovoj diskusiji, nalaze se na terenu ma{te i emocija. To je samo suprotstavqawe jedne utopije drugoj, i sve {to bilo

201

LINKOVI

ko moè re}i na tu temu, mora biti ili apstraktno ili hipoteti~no. Vode}i ra~una o tome, poku{a}u da okarakteri{em u apstraktnim potezima, suprotstavqene snage ma{te i ista}i ono {to mom sopstvenom, pogre{kama veoma sklonom umu, izgleda kao najboqa utopijska hipoteza, odnosno najizglednija linija pomirewa.

Iako pacifista, ja u svojim primedbama ne}u govoriti o zverskoj strani rata (koju su ve} mnogi pisci tako verno opisali), ve} }u umesto toga razmatrati samo uzvi{enije strane militaristi~kog ose}awa. Patriotizam niko ne smatra nedostojnim, niti iko pori~e da je rat romansa istorije. Ali neobuzdane ambicije leè u srce svakog patriotizma, a mogu}nost nasilne smrti leì u srcu svakog romantizma. Militaristi-patrioti i romanti~ari svih zemaqa, na ~elu sa klasom profesionalnih vojnika, odbijaju da i na trenutak prihvate ideju o ratu kao prolaznom fenomenu dru{tvene evolucije. Protiv takve zamisli raja za ovce, buni se, kaù, na{a uzvi{ena imaginacija. [ta bi onda bilo sa strmim visovima ̀ ivota? Ako bi rat ikada prestao, morali bismo da ga izmislimo, tvrde pobornici ovog gledi{ta, kako bismo spasili ̀ ivot od degeneracije.

Svi dana{wi mislioci koji nastupaju kao apologeti rata, doìv-qavaju rat skoro religiozno. On je za wih neka vrsta svete tajne. On donosi dobit poraènom jednako kao i pobedniku; i potpuno nezavisno od pitawa dobiti, on je apsolutno dobro, govore nam oni, jer predstav-qa qudsku prirodu na vrhuncu wene silovitosti. Wegovi su uàsi mala cena u pore|ewu sa alternativom, svetom slu`benika i u~iteqa, pot-ro{a~kih udruèwa i udruènih dobrotvora, razobru~enog industri-jalizma i bestidnog feminizma. Nema vi{e odva`nosti, nema ~vrsti-ne, nema hrabrosti! Fuj takvom oboru od planete!

[to se ti~e same su{tine ovog ose}awa, ~ini mi se da nijedna osoba zdrave pameti ne bi mogla da porekne da ga bar u izvesnoj meri poseduje. Militarizam ~uva na{e ideale ~vrstine, a qudski ̀ ivot bez potrebe za ~vrstinom bio bi dostojan prezira. Bez rizika i nagrade za odva`ne, istorija bi uistinu bila bqutava; i postoji jedan tip vojni-~kog karaktera za koji }e se svi sloìti da rasa nikada ne treba da prestane da gaji, jer su svi osetqivi na wegovu nadmo}. Du`nost je qud-ske vrste da sa~uva zalihe ovog vojni~kog karaktera ako ne da bi ih upo-trebio, a onda kao ~iste primerke savr{enstva kako slabi}i i meku{-ci o kojima je govorio Ruzvelt ne bi izbrisali sve ostale sa lica pri-rode.

Mislim da ova prirodna ose}awa ~ine samu su{tinu mili-taristi~kog pisawa. Militaristi~ki autori, bez ijednog meni pozna-tog izuzetka, zauzimaju vrlo misti~an stav prema svojoj temi i smatraju rat biolo{kom i sociolo{kom nu`no{}u, koja stoji van kontrole obi-~nih psiholo{kih namera i motiva. Kada trenutak sazri rat }e do}i, sa

202

ili bez povoda; opravdawa su ionako uvek izmi{qena. Ukratko, rat je stalna qudska obaveza. General Homer Li, u svojoj nedavno objavqenoj kwizi Odva`nost neznawa, stavqa se otvoreno na ovu poziciju. Spremnost za rat je, po wemu, su{tina nacionalnosti, a sposobnost pokazana u wemu najvi{a je mera wenog zdravqa.

Nacije, kaè general Li, nikada nisu stacionarne one se moraju ili {iriti ili povla~iti, u skladu sa svojom vitalno{}u odnosno is-crpqeno{}u. Japan je trenutno na vrhuncu; i po ovom sudbinskom zako-nu, bilo bi nemogu}e da wegovi dràvnici ve} pre izvesnog vremena nisu, vo|eni neobi~nim predvi|awem, po~eli sa ambicioznom osvaja-~kom politikom ratovi sa Kinom i Rusijom i sporazum sa Engleskom, bili su tek po~etni potezi u ovoj igri ~iji je krajwi ciq zauzimawe Filipina, Havaja, Aqaske i jednog dela na{e obale, zapadno od Sijere. Tako bi Japan dobio ono na {ta je ve} samim svojim poloàjem kao dràve, apsolutno primoran da polaè pravo, a to je prevlast nad celim Pacifikom; a mi Amerikanci, kako tvrdi ovaj autor, nemamo ni{ta ~ime bismo se suprotstavili ovim dalekose`nim planovima, do na{e ta{tine, na{eg neznawa, na{eg komercijalizma, na{e korupcije i na{eg feminizma. General Li pravi detaqno tehni~ko pore|ewe na{e i japanske vojne sile, i zakqu~uje da bi Aqaska, Oregon i Ju`na Kalifornija pali prakti~no bez borbe, da bi San Francisko morao da se preda posle najvi{e dve nedeqe japanske opsade, da bi u roku od dva do tri meseca rat bio gotov a na{a republika, nesposobna da povrati ono {to je tako lakomisleno propustila da za{titi, raspala bi se i prestala da postoji, sve dok se, mo`da, ne bi na{ao neki Cezar koji bi nas ponovo ujedinio u naciju.

Uistinu nevesela prognoza! Ali ne i neostvariva, ukoliko bi mentalitet japanskih dràvnika bio cezarovskog tipa, za koji se moè na}i tako mnogo istorijskih primera, i koji je izgleda jedini koji je general Li u stawu da zamisli. Ali nemamo razloga da verujemo kako su ène danas nesposobne da ra|aju napoleonovske i aleksandrovske karaktere; i ukoliko se ovakvi na|u na vlasti u Japanu, mogu nas o~eki-vati upravo onakva iznena|ewa kakva slika Odva`nost neznawa. S obzirom na na{e vrlo oskudno poznavawe dubina japanskog mentali-teta, bilo bi prili~no nepromi{qeno od nas da takvu mogu}nost odba-cimo.

Ostali militaristi su kudikamo komleksniji i moralniji u svojim razmatrawima. Dobar primer za to je i kwiga S.R.Stajnmeca, Philosophie des Krieges. Rat je, po mi{qewu ovog autoru, isku{ewe po-stavqeno od Boga, koji drì nacije u ravnoteì. Rat je esencijalna forma dràve i jedina funkcija u kojoj narodi mogu da upotrebe sve svoje mo}i odjednom i usagla{eno. Nema pobede koja nije rezultanta totaliteta vrlina, niti poraza koji nije nastao usled nekog poroka ili

203

LINKOVI

slabosti. Vernost, zajedni{tvo, ~vrstina, savesnost, domi{qatost, ekonomi~nost, bogatstvo, fizi~ko zdravqe i snaga nema moralnog niti intelektualnog kvaliteta koji se ne uzima u obzir kada Boìji sud odràva svoja zasedawa i baca narode jedne protiv drugih. Die Weltgeschichte ist das Weltgericht; i dr Stajnmec veruje da na duè staze, sre}a i slu~aj ne igraju nikakvu ulogu u dono{ewu kona~ne presude.

Istini za voqu, vrline koje na kraju odnose prevagu, moge se smatrati vrlinama u svakom slu~aju, u mirnodopskoj ba{ kao i u ratnoj utakmici; ali u drugom slu~aju, optere}ewe koje moraju da podnesu je beskona~no ve}e, pa je samim tim i rat jedan beskona~no ve}i izazov. Nijedno se isku{ewe ne moè meriti sa wegovim neda}ama. Svojim uàsima, on dovodi qude u stawa kohezije, a samo u takvim stawima qudska priroda moè adekvatno da razvije svoje mogu}nosti. Jedina alternativa jeste degeneracija.

Dr Stajnmec je savestan mislilac i wegova kwiga, bez obzira na svoju kratko}u, uzima mnogo toga u obzir. Wen se vrhunac, ~ini mi se, moè sumirati re~ima Sajmona Patena, da je ~ove~anstvo odgajano u strahu i bolu, i da prelazak na ekonomiju zadovoqstva moè biti fat-alan za jedno bi}e koje ne ume da se za{titi protiv wenih degenerati-vnih uticaja. Govore}i o strahu od emancipacije od vladavine straha, celu situaciju obuhvatamo jednom jedinom frazu; strah od nas samih, zauzima mesto drevnog straha od neprijateqa.

Kako god da gledam na ovaj strah, ~ini se da se on uvek svodi na dve nevoqkosti imaginacije, jednu estetsku i jednu moralnu; prvo, nevoq-kost da se zamisli budu}nost u kojoj }e vojni ìvot, sa svim svojim privla~nim elementima, biti zauvek nemogu}, i u kojoj se qudske sud-bine vi{e nikada ne}e re{avati brzo, uzbudqivo i tragi~no, silom, ve} samo postupno i bezukusno, evolucijom; i drugo, nevoqkost da se zamisli zatvarawe teatra qudskih napora, i da se ~ovekove vojne sposobnosti zauvek osude da ostanu u stawu latencije i nikada ne budu pokazane u akciji. Ove uporne nevoqkosti, moraju, ~ini mi se, da budu saslu{ane i po{tovane, ba{ kao i svi ostali estetski i eti~ki zahtevi. Ne moèmo im se efektivno suprotstaviti prostim protiv-tvrdwama o skupo}i i uàsima rata. Uàsi upravo i sa~iwavaju uzbu-|ewe; a kada se radi o postizawu onog najekstremijeg i najuzvi{enijeg iz qudske prirode, govoriti o tro{kovima, zvu~i sramno. Slabost jedne takve, ~isto negativne kritike, o~igledna je. Pacifizam jo{ nije preobratio nijednog pristalicu vojne stranke. Vojna stranka ne pori~e ni bestijalnost, ni uàs, ni cenu rata; ona jednostavno tvrdi da ove stvari kazuju samo polovinu pri~e. Ona tvrdi da je rat wih vredan; da su, uzimaju}i u obzir qudsku prirodu kao celinu, ratovi weno najboqe sredstvo odbrane od sopstvene slabosti i kukavi{tva, i da ~ove~anstvo ne moè sebi da priu{ti usvajawe mirovne ekonomije.

204

Pacifisti bi trebalo malo vi{e da se udube u estetsku i eti~ku ta~ku gledi{ta svojih protivnika. U svakom sukobu mi{qewa to je prvo {to treba uraditi, tvrdi X.X. ̂ epmen, i onda }e vas, kada tu ta~-ku budete pomerili, va{ protivnik slediti. Sve dok antimilitaristi ne budu predloìli nikakvu zamenu za disciplinuju}u funkciju rata, nikakav moralni ekvivalent rata, analogan, reklo bi se, mehani~kom ekvivalentu toplote, sve dotle }e proma{ivati u proceni pravog stawa stvari. I po pravilu, oni proma{uju. Sve du`nosti, kazne i sankcije koje prikazuju slikaju}i svoje utopije, previ{e su slabe i pitome da bi dotakle vojni~ke umove. Tolstojev pacifizam jedini je izuzetak od ovog pravila, jer zauzima duboko pesimisti~an stav prema svim vrednostima ovog sveta i daje strahu od Boga ulogu moralnog podsticaja koju u drugim slu~ajevima igra strah od neprijateqa. Ali svi na{i socijalisti~ki nastrojeni zastupnici mira, bespogovorno veruju u vrednosti ovog sveta; i umesto straha od Boga i straha od neprijateqa, jedini strah sa kojim ra~unaju jeste strah od bede koja bi mogla da zadesi one lewe. Ova slabost dominira svom socijalisti~kom literaturom sa kojom sam upoznat. âk i u izvrsnom dijalogu Lousa Dikinsona, visoke dnevnice i kratko radno vreme jedine su snage koje se angaùju u prevazilaèwu ~ovekovog otpora prema odbojnim vrstama poslova. Za to vreme, velika ve}ina qudi ìvi onako kako je oduvek ìvela, pod vladavinom ekonomije bola i straha jer mi koji ìvimo u ekonomiji lagodnog ìvota predstavqamo samo ostrvo u uzburkanom okeanu i cela atmosfera dana{we utopijske literature izgleda sentimentalno i bqutavo qudima koji jo{poseduju ose}aj za gorke ukuse ìvota. Zapravo, ona dovodi pacifisti~ke poglede u krajwe inferioran poloàj.

Inferironost je uvek sa nama, a weno nemilosrdno ismevawe predstavqa osnovnu crtu vojni~ke naravi. Psi, zar biste da ìvite ve~no? vikao je Fridrih Veliki. Da, odgovaraju na{i pacifisti, hajde da ìvimo ve~no, i podièmo svoj nivo postepeno. Najboqe kod onih koji se danas smatraju inferiornim, jeste ~iwenica da su tvrdi kao ekseri, i pritom skoro podjednako bezose}ajni kao oni i to kako u fizi~kom tako i u moralnom pogledu. Utopisti bi èleli da ih u~ine mekim i slaba{nim, dok bi militaristi zadràli wihovu okorelost, ali transformisanu u hvale vrednu osobinu, neophodnu za slu`bu, i na taj na~in iskupqenu od svake sumwe za inferiornost. Svi ~ovekovi kvaliteti sti~u dostojanstvo kada on zna da je potreban kolektivu kome pripada. Ukoliko je on ponosan na ovaj kolektiv, utoliko je ve}i i wegov sopstveni ponos. Nema kolektiva koji pothrawuje ovaj ponos boqe nego {to to ~ini vojska; isto tako, mora se priznati i da jedino ose}awe koje je pacifisti~ki i kosmopolitski industrijalizam u stawu da izazove u juna~kim grudima, jeste ose}awe stida zbog

205

LINKOVI

pripadawa takvom kolektivu. O~igledno je da SAD, ovakve kakve su danas, na osobu kakav je general Li ostavqaju vrlo jadan utisak. Gde su ona o{trina i strmoglava hrabrost, prezir prema ìvotu, kako sopstvenom tako i tu|em? Gde je ono divqa~ko da i ne, ona bezuslovna du`nost? Gde je regrutacija? Gde je krvavi danak? Gde je bilo {ta {to bi onog koji ovom kolektivu pripada u~inilo ponosnim?

Nakon ovog poduèg uvoda, prizna}u vam svoju sopstvenu utopiju. Ja iskrenu verujem u vladavinu mira i postepeni dolazak jedne socija-listi~ke dru{tvene ravnoteè. Fatalisti~ki pogled na rat za mene je besmislica, po{to znam da je ratovawe posledica vrlo jasno odre|enih motiva, pa je samim tim podlo`no razumskim ograni~ewima i kriti-kama, ba{ kao i svaki drugi poduhvat. A kada cele nacije postanu vojske, a nauka o uni{tewu po svojoj intelektualnoj prefiwenosti nadma{i nauku o prozvodwi, rat postaje apsurdan i nemogu}u svojoj ~udovi{no-sti. Ekstravagantne ambicije mora}e da budu zamewene razumnim zahtevima i nacije }e morati da ih zauzdaju zajedni~kim naporima. Ne vidim za{to sve ovo ne bi moglo da se primeni i na ùte ba{kao i na bele dràve i èqno i{~ekujem budu}nost u kojoj }e ratovi biti i zvani~no zabraweni me}u civilozovanim narodima.

Sva ova moja uverewa nedvosmisleno me svrstavaju na stranu anti-militarista. Ali ipak, ja ne verujem da }e mir na ovoj planeti biti, niti da bi trebalo da bude, trajan, ukoliko pacifisti~ki orga-nizovane dràve ne bi zadràle neke elemente stare vojne discipline. Trajno uspe{na mirovna ekonomija ne sme da bude puka ekonomija uìvawa. U mawe ili vi{e socijalisti~ki organizovanoj budu}nosti ka kojoj ~ove~anstvo izgleda teì, mora}emo i daqe zajedni~ki da se izlaèmo onim te{ko}ama koje odgovaraju na{em poloàju na ovoj samo delimi~no gostoqubivoj planeti. Mora}emo da se damo u potragu za novim izvorima energije i neda}e sa kojima }emo pritom morati da se suo~imo odrà}e u ̀ ivotu onu muèvnost, tako dragu vojni~kom umu. Ratni~ke vrline moraju biti cement koji drì zajednicu na okupu; neustra{ivost, prezir prema meku{tvu, spremnost da se zarad ciqeva zajednice odustane od li~nih interesa, pokornost pred nare|ewima, moraju ostati onaj kamen temeqac na kojem }e se podizati dràve izuzev ukoliko ne èlimo da ìvimo u zajednici dostojnoj prezira i podlo`noj osvajawu svaki put kada se u wenom kom{iluku kristalizuje novo sredi{te militarizma.

Ratna stranka je svakako u pravu kad tvrdi da ratni~ke vrline, iako prvobitno ste~ene kroz rat, predstavqaju apsolutna i trajna qud-ska dobra. Patriotski ponos i ambicija su u svojoj vojni~koj formi u stvari samo poseban slu~aj jedne op{tije takmi~arske strasti. Oni jesu wena prvobitna forma, ali nema nikakvog razloga da budu i wena posledwa forma. Qudi se danas ponose svojom pripadno{}u pobedni-

206

~koj naciji, i spremni su da bez pogovora daju svoje ìvote i svoju imovinu ako je to na~in da se izbegne pot~iwavawe. Ali ko moè biti siguran da i drugi aspekti jedne dràve ne}e, uz dovoqno uloènog vremena, obrazovawa i sugestije, po~eti da se smatraju jednako vrednim sna`nih ose}awa ponosa i stida? Za{to qudi jednog dana ne bi smatrali da je pripadnost dru{tvu superiornom u bilo kom smislu vredno pla}awa krvavog danka? Za{to ne bi crveneli od stida pri saznawu da je dru{tvo kojem pripadaju pokvareno u bilo kom pogledu? Pojedinci, a svakim ih je danom sve vi{e, ve} danas ose}aju ovu gra|an-sku strast. Bi}e dovoqna samo jedna varnica i ubrzo }e plamen ove strasti obuzeti celu populaciju, a na ru{evinama starog morala vojni-~ke ~asti izgradi}e se stabilan moralni sistem gra|anske ~asti. Ono u {ta veruje celo dru{tvo steè se oko individue kao kakva kle{ta. Do sada nas je stezala ratna funkcija, ali konstruktivni interesi }e nam se mo`da jednog dana ~initi ni{ta mawe obavezuju}im, niti }e teret koji }e oni nametnuti pojedincu biti i{ta lak{i.

Ilustrova}u svoju ideju konkretnije. Nema nikakvog razloga da budemo uvre|eni zbog same ~iwenice da je ̀ ivot teàk i da qudi moraju da se mu~e i trpe bol. Planetarni uslovi su prosto takvi, i mi to moèmo da istrpimo. Ali da tako mnogo qudi, samo slu~ajno{}u ro|ewa i prilike, moraju da proìve ceo ̀ ivot ispuwen samo mukom i bolom, te{ko}ama i bedom, bez ikakvog odmora, dok drugi, ni{ta zaslu`niji, nikada ni ne okuse ovakav ìvot to ve} moè da izazove indignaciju me|u refleksiji sklonim umovima. Moè se re}i da je sramno za sve nas to {to neki od nas ne dobijaju ni{ta osim muke, a drugi opet ni{ta osim nemuèvne lagodnosti. Ako bismo, me|utim i u tome se sastoji moja zamisao umesto da ih regrutujemo u vojsku, mobili-sali celokupnu mladu populaciju za slu`bu, u trajawu od nekoliko godina, u armiji koja }e se boriti protiv prirode, ve} bismo bili bliè prevazilaèwu ove nepravde, i mnogo bi ve}i broj qudi mogao sebi da dozvoli ono {to danas sebi dozvoqavaju samo pripadnici vi{e klase da provedu ve}i deo svojih ìvota daleko od surovosti prirode, kao i od te{ko}a i opasnosti koje leè u temequ na{e civilizacije. Posla}emo na{e zdruène omladince tamo gde izaberu, u rudnike ugqa i gvo`|a, ili na teretne vozove, ili u flote zimskih ribolovaca, ili na prawe sudova, ve{a i prozora, ili na izgradwu puteva i probijawe tunela, ili u livnice i topionice, ili na izgradwu nebodera, kako bi tamo o~vrsli i vratili se odande zdravijih sklonosti i trezvenijih razmi{qawa. Tako bi oduìli svoj krvavi danak i dali svoj doprinos ve~itoj ~ovekovoj borbi protiv prirode; kora~ali bi zemqom sa vi{e ponosa, ̀ ene bi ih vi{e cenile i bili bi boqi o~evi i u~iteqi nared-noj generaciji.

Ovakva bi regrutacija, uz odgovaraju}e javno mwewe koje bi je

207

LINKOVI

zahtevalo i mnoge moralne plodove koje bi donela, uspela da u sred jedne pacifisti~ke civilizacije, o~uva one muèvne vrline ~ijeg se nestanka toliko boji vojna stranka. Dobili bismo ~vrstinu li{enu bezose}ajnosti, autoritet u najve}oj mogu}oj meri li{en kriminalne surovosti, i veselo obavqawe te{kih poslova, uz znawe da je du`nost samo privremena i da ne preti, kao {to je to sada slu~aj, da upropasti ceo ostatak ìvota. Govorio sam o moralnom ekvivalentu rata. Do sa-da, rat je bio jedina sila koja je bila u stawu da disciplinuje celo dru{tvo, i sve dok se ne organizuje kakva ekvivalentna disciplina ve-rujem da rat mora opstati. Ali ja ni najmawe ne sumwam u to da }e uobi~ajeni ponos i sramota dru{tvenog ~oveka, kada se jednom budu razvili do odre|enog intenziteta, biti u stawu da organizuju ovakav moralni ekvivalent kakav sam opisao ili neki jednako delotvoran, kako bi se o~uvala izvesna vrsta muèvnosti. To je samo pitawe vre-mena, ve{te propagande i sposobnosti uticajnih qudi da ugrabe prave istorijske prilike.

Ratni~ki karakter moè se razviti i bez rata. Nesebi~na i na sve napore spremna ~ast, moè se na}i svugde. Sve{tenici i medicinari su obi~no obrazovani u wenom duhu, a i mi ostali bi trebalo da osetimo bar deli} wenog imperativnog vaèwa, ako bismo mislili o svom poslu kao o obaveznom sluèwu dràvi. Trebalo bi da budemo vlasni-{tvo, onako kako su vojnici vlasni{tvo vojske, i na{ bi ponos samim tim porastao. Mogli bismo onda da budemo siroma{ni bez ponièwa, kao oficiri danas. Jedino {to je sada potrebno u~initi jest raspaliti gra|ansku strast onako kako je dosada{wa istorija raspaqivala onu vojni~ku. Kao i obi~no, H.X. Vels najjasnije vidi situaciju. Po mnogo ~emu, kaè on, vojna organizacija je najmirnija od svih aktivnosti. Kada savremeni ~ovek, sa ulice, iz vreve neiskrenih reklama, laktawa, varawa, zelena{ewa i nesigurnih zaposlewa, stupi u dvori{te kasar-ne, on istovremeno stupa na jednu vi{u dru{tvenu ravan, u atmosferu sluèwa, saradwe i neizmerno ~asnijeg nadmetawa. Ovde barem qude ne izbacuju s radnih mesta da propadaju samo zato {to trenutno nema posla za wih. Dobijaju hranu i ve`bu, a obu~avaju se i za boqe poslove. Ovde se barem od ~oveka o~ekuje da zasluì priznawe odricawem, a ne sebi~no{}u. I naspram kratkih i sporadi~nih nau~nih napredaka za koje je zasluàn komercijalizam, pored wegovih kratkovidih poku{aja da zaradi pomo}u inovacija i nau~ne ekonomije, pogledajte samo kako zadivquju}e uspehe ostvaruje brz i stabilan razvoj metoda i ure|aja za vojne i pomorske svrhe! Nema nikakve sumwe da pore|ewe napretka koji je ostvaren u oblasti civilnih dobara i koji je bio skoro u potpunosti prepu{ten privrednicima sa napretkom vojnog aparata, u posledwih par decenija, mora i}i na {tetu ovog prvog. Ku}ni aparati, na primer, danas su samo malo boqi nego {to su bili pre pedeset godina. Dana{we

208

ku}e su skoro isto tako lo{e provetrene, neekonomi~no i nedovoqno grejane, nespretno ure|ene i name{tene kao i ku}e iz 1858. Ku}e stare i po nekoliko stotina godina, jo{ uvek se smatraju zadovoqavaju}im mes-tom za ̀ ivot, tako su malo porasli na{i standardi. Ali pu{ke i ratni brodovi od pre pedeset godina nesumwivo su inferiorni u odnosu na ove dana{we, po snazi, odnosno brzini i udobnosti. Zastareli primer-ci su potpuno prevazi|eni.

Vels dodaje i da }e, po wegovom mi{qewu, koncepcije reda i dis-cipline, te tradicija poslu{nosti i odanosti, fizi~ke spremnosti, neograni~enih naprezawa i univerzalne odgovornosti, kojima op{ta vojna obaveza sada u~i evropske nacije, ostati na{e trajno vlasni{tvo ~ak i kada posledwa municija bude potro{ena za vatromet kojim }e se proslaviti dolazak kona~nog mira. I ja verujem u isto. Prosto je nezamislivo da ne postoji nijedna druga sila osim straha da ne budu ubijeni od Japanaca ili Nemaca, koja bi bila u stawu da u Englezima i Amerikancima probudi ideale ~asti i standarde efikasnosti. Jer strah je, uistinu, veliki, ali ipak ne, kako bi hteli da nas ubede vojni entuzijasti, i jedini stimulus za pobu|ivawe ~ovekovih vi{ih poten-cijala. Koli~ina promene u javnom mwewu koju moja utopija zahteva, neizmerno je mawa od razlike izme|u mentaliteta onih crnih ratnika koji su progonili Stenlijevu ekspediciju u Kongu, uz kanibalske po-vike Meso! Meso! i prose~nog stanovnika bilo koje civilizovane nacije. Istorija svedo~i o premo{}ivawu ovog posledweg rastojawa; ono prethodno moglo bi se jo{ i kudikamo lak{e premostiti.

S engleskog preveo Rastislav Dini}

1 Åñå¼ ¼å çàñíîâàí íà ïðåäàâàœó êî¼å ¼å �å¼ìñ îäðæàî 1906, íà ñòåíôîðäñêîì óíèâåðçèòåòó.

209

LINKOVI

DU@NOST GRA\ANINA ̂ IJA JE ZEMQA U RATU

Ostaje mi da u zakqu~ku kaèm par re~i na jednu znatno komplikovaniju temu. Ako sam u pravu, jasno je da je du`nost svakoga od nas da u~ini sve {to je u wegovoj mo}i da spre~i ulazak svoje zemqe u rat pod skoro svim zamislivim okolnostima, kako god provokativnim i bilo kojim povodom, kako god ~asnim. Na{a je ni{ta mawe jasna du`nost da, ukoliko se ona u ratu ipak na|e, uloìmo sve svoje napore da se rat zavr{i {to je skorije mogu}e, te da se do mira do|e pregovorima u kojima se nijedna strana ne bi smatrala pobednicom niti nametala svoju voqu drugoj strani. Ove stavove smatram onoliko nesumwivim koliko se takvim moè smatrati ijedan stav koji se ne ti~e ~iste matematike. Ali oni sami po sebi ipak ne predstavqaju dovoqno jasne smernice ka odgovoru na pitawe koje }e se na}i pred svim mu{karcima doraslim za vojsku u slu~aju da se wihova zemqa na|e u ratu: Treba li da stupim u armiju ili ne?. Ovo }e pitawe, naravno, ostati otvoreno ~ak i ako vojna slu`ba bude propisana zakonom, ne toleri{u}i pritom nikakve izuzetke u vidu takozvanih prigovora sav-esti. U svakom slu~aju, niko ne moè biti prisiqen da u~ini ono {to smatra pogre{nim, ukoliko je spreman da istrpi ekstremne posledice odbijawa. Ono malo {to mogu da kaèm o eti~kim principima uplete-nim u ovo pitawe moè se podeliti u dva potpitawa o prikladnosti ili neprikladnosti i korisnosti ili {tetnosti.

PRIKLADNOST VOJNE SLU@BE

Po pitawu prikladnosti, izdvajaju se dva ekstremna stava. Ima qudi koji smatraju da je uvek prikladno boriti se za svoju zemqu kada se

MIRNODOPSKA 1

RAZMI[QAWA O RATU

ârli Danbar Brod

210

ova na|e u ratu, bez obzira na trenutne okolnosti i verovatne budu}e posledice, te da nam ovo name}e obavezu koja prevazilazi sve ostale obzire. Drugi pak drè da je uvek pogre{no upotrebiti nasiqe protiv svog bli`weg, bez obzira na povod i bez obzira na posledice, direktne ili indirektne, nepruàwa otpora, te da nam je ovim nametnuta obave-za koja prevazilazi sve ostale zahteve. Oba ova ekstremna stanovi{ta izgledaju mi prosto sme{no, mada su i iza jednog i iza drugog ~esto sta-jali qudi koje ne moète a da ne po{tujete. Ovo drugo stanovi{te bilo bi ono {to engleski zakon, odnosno sudovi koji ga sprovode, podrazume-vaju pod prigovorom savesti. Kako bi ovakva definicija u~inila nemo-gu}im da bilo ko osim budale ili fanatika bude smatran savesnim, bilo bi vrlo poèqno ispraviti je. Stoga }u ja sada ponuditi jednu, po mom mi{qewu, ispravnu definiciju savesnog postupka.

Jedno delo je savesno, ako i samo ako su ispuweni slede}i uslovi.

1. Delatnik je razmotrio situaciju, postupak, kao i mogu}e alternative, sa iskqu~ivom namerom da otkrije ono {to bi bilo ispravno. îne}i to, on je dao sve od sebe da sazna sve relevantne ~iwenice i svakoj od wih pripi{e odgovaraju}u teìnu, sudio je o wima najboqe {to je umeo, i nastojao da uzme u obzir sve mogu}e izvore predrasuda.

2. Zakqu~io je da je, na osnovu raspoloìvih mu informacija, postupak o kome je re~ najverovatnije ispravan.

3. I wegovo verovawe da je ovaj postupak ispravan, i wegova èqa da u~ini ono {to je dobro kao takva, moraju biti dovoqan motivacioni faktor za vr{ewe te radwe.

Povodom ove definicije moraju se dodati jo{ dva obja{wewa.

A. Nije bitno koje se teorije delatnik pridràvao, ako se uop{te pridràvao ijedne, pri proceni ~inilaca koji odre|uju ispravnost ili neispravnost postupaka. O~igledno je da se moè biti savestan intuicionista, savestan utilitarista, ili pak savestan obi~an ~ovek. Sve dok je spreman da pripi{e odgovaraju}u teìnu svim ~iniocima koji, po wegovom mi{qewu, odre|uju ispravnost ili neispravnost, we-gov postupak moè biti savestan, kakvo god bilo to mi{qewe.

B. Nije neophodno da delatnikov motiv za vr{ewe radwe, bude u potpunosti nepome{an. Sve dok wegovo uverewe da je postupak ispra-van i ̀ eqa da se postupi ispravno presudni za dono{ewe odluke, u smi-slu da bi wihovo prisustvo bilo dovoqno da navede delatnika da izvr{i radwu ~ak i kada bi svi ostali faktori koji ga guraju u istom smeru bili odsutni, postupak ostaje savestan bez obzira kakvi drugi motivacioni faktori bili prisutni.

211

LINKOVI

Trebalo bi da je iz ove definicije i dodatnih obja{wewa dovo-qno o~igledno da nijedno qudsko bi}e ne moè nikada biti sigurno u to da postupa savesno. A fortiori, ne bi bilo razumno o~ekivati ni od jednog tribunala na kugli zemaqskoj, da se izjasni o tome da li je ne~iji postupak savestan ili nije. Stoga izgleda da bi u narednim ratovima najboqe bilo odbaciti prigovor savesti kao osnov za izuze}e od vojne slu`be.

[to se ti~e prikladnosti i neprikladnosti, verujem da bi ve}ina razumnih qudi bila sklona da prihvati slede}e pretpostavke. Veoma je prikladno u~estvovati u odbrani svoje zemqe, i, {tavi{e, postoji sna`na obaveza da se za taj zadatak svojevoqno prijavimo ~ak i da ne postoji zakon o obaveznoj vojnoj slu`bi. Tako|e, prikladno je po{tovati zakone sopstvene dràve, pa samim tim postoji sna`na obaveza da se po{tuje i zakon o regrutaciji, ukoliko je na snazi. Dakle, svako ko odbije da se bori za svoju zemqu kada je ova u ratu i raspisala je mobilizaciju, suprotstavqa se dvema sna`nim obavezama koje mu name}e wegova pozicija kao gra|anina. Kona~no, ~ovek koji odbija da se bori, kako god uzvi{eni bili motivi wegovog odbijawa, sebe neizbe-`no dovodi u situaciju da za hranu, krov nad glavom, kakvu-takvu sigur-nost i komfor, ima da zahvali samo po`rtvovawu onih svojih sugra|ana kojima savest dozvoqava da se bore. A u ovakvoj relaciji jednostrane zavisnosti ima ne~eg jako neprikladnog. To se u svakom slu~aju moè prebaciti ovakvom stavu.

A ipak, mislim da se mora priznati da postoje i protiv-tvrdwe koje mogu u~initi vojnu slu`bu u potpunosti neprikladnom za neke qude. Svaki ~ovek je pripadnik mnogih zajednica razli~itih od one dràvne na primer: porodice, crkve, sindikata, Evrope i td. Wegov od-nos prema svakoj od ovih zajednica ~ini neke stvari za wega priklad-nim a neke neprikladnim. Ove razli~ite obaveze mogu se me|usobno sukobiti, i nema nikakvog a priori razloga za{to bi zahtevi koje pred pojedinca postavqa wegova dràva uvek pretezali nad suprotstavqe-nim zahtevima koji proisti~u iz wegove pripadnosti drugim zajedni-cama. Kakvu god odluku da donesemo, pona{a}emo se prikladno prema nekim od faktora u totalnoj situaciji, a neprikladno prema drugim, i ne moèmo tako lako utvrditi koji }e smer delovawa biti najpriklad-niji ili najneprikladniji u odnosu na celu mreù ~inilaca.

KORISNOST VOJNE SLU@BE

Osvrnimo se sada na pitawe o korisnosti i {tetnosti. Vodi}emo se pretpostavkama da je, kada je nacija u ratu, nepoèqno kako da ona osvoji potpunu pobedu, tako i da pretrpi potpuni poraz, ba{ kao {to je

212

nepoèqno i da se rat preterano oduì. Ove pretpostavke mogu pone-kad pokazivati u suprotnim smerovima. Ako bi ne~ije odbijawe da se odazove vojnom pozivu posluìlo velikom broju drugih kao primer, onda bi takav ~in mogao u izvesnim fazama rata imati velikog uticaja na korisnost i {tetnost. Ipak, prili~no je bezbedno pretpostaviti da bi se onaj koji to u~ini na{ao u jednoj vrlo malobrojnoj grupi istomi{-qenika, te da wegov postupak ne bi imao nikakvih zna~ajnijih posledi-ca, bilo neposredno, bilo kao primer, na trajawe ili ishod rata. Mora-}emo, stoga, da ispitamo neke udaqenije posledice ovakvog izbora.

U celini gledano, najpoèqnije je po{tovati zakone, i to pogo-tovu onda kada oni name}u neprijatne du`nosti. Svako ko javno pre-kr{i neki zakon, bez obzira koji, u izvesnoj meri doprinosi slabqewu po{tovawa prema zakonima uop{te. O~igledno je da postoje nedo-stojni, ali jaki motivi, poput straha i qubavi prema luksuzu, na koje skoro niko nije imun i zbog kojih qudi izbegavaju vojnu slu`bu iako argumenti prikladnosti i korisnosti govore ovoj u korist. âk i ako samo nekoliko qudi odbije da se odazove pozivu, i to iz najuzvi{enijih motiva, wihov primer }e dovesti u isku{ewe i qude ~iji motivi nisu nimalo uzvi{eni, da prekr{e ovaj i druge zakone. Odatle prili~no jasno sledi da dràva ima prava da najstroìje kazni one koji odbiju da sluè. Ta~no je da ova kazna ne}e imati nikakvog efekta na iskrenog prigovara~a savesti, te da }e se u wegovom slu~aju ona svesti na progon. Ali izgleda da nema drugog na~ina da se {a~ica savesnih ovaca odvoji od mno{tva nesavesnih koza. Tako|e, sklon sam mi{qewu da }e iskreni prigovara~i savesti u izvesnom smislu pozdraviti strogu, pa ~ak i smrtnu kaznu, po{to ona teì da neutrali{e neprikladnost one jedno-strane zavisnosti od rizika i patwi boraca na frontu, o kojoj je ranije bilo re~i.

S druge strane, dobro je da postoje pojedinci spremni da dràvi odbiju poslu{nost i snose posledice ovog odbijawa. Nema te zajednice na svetu koja ima prava da traì od svojih ~lanova da uvek i svugde wene zahteve pretpostave svim ostalim; i nema nijedne zajednice koja tu ~iwenicu lak{e zaboravqa, od savremene nacionalne dràve; i nema trenutka u kojem je izglednije da se ovo zaboravi nego kada je nacija u ratu. Zato je veoma va`no da se u takvim trenucima nacije na silu podsete da patriotizam nije dovoqan, i da se wihovim vladama otvo-reno kaè, re~ima Horacijevim, Dis te minorem quod geris imperas. Iz ovog razloga moè biti vrlo korisno da izvestan broj qudi veruje da je pogre{no boriti se za svoju zemqu, postupa u skladu sa svojim uverewem i plati kaznu za takvo postupawe. Celishodno je da zakon bude prekr-{en i celishodno je da prekr{ioci budu ka`weni, a ako ovo izgleda kao paradoks, cela oblast primewene etike ve} je toliko puno sli~nih

213

LINKOVI

paradoksa da jedan vi{e ne bi trebalo mnogo da nas zabriwava.Nema nikakvog razloga za sentimentalnost kada su u pitawu

prigovara~i savesti. Ba{ kao i rani hri{}ani, neki od wih su bili podlaci, ve}ina su bili budale, a svi su bili jako iritantni za svoj kom{iluk. Ali, jednom kada to priznamo, dobro je setiti se da su najboqi me|u wima bili prava so zemqe kako u moralnom tako i u intelektualnom pogledu, te da su jedini qudi koji su se mogli sa wima uporediti i koji su imali prava da ih kritikuju bili oni me|u wihovim savremenicima koji su se dobrovoqno prijavili u vojsku ve} u prvim danima rata. Istina je da je svaka od ove dve grupe qudi bile u stawu da sasvim dobro razume i po{tuje stanovi{te one druge i da se one nisu razlikovale u principu, ve}u kona~noj odluci po jednom jako sloènom moralnom pitawu. Oni uglavnom nisu razmewivali te{ke optu`be. Taj posao je bio rezervisan za one kojima su godine, pol ili zanimawe omogu}avali da izbegnu opasnost, a da pritom zadrè za sebe pravo da tu|e odbijawe vojne slu`be pripi{u najniìm motivima, da hu{kaju ruqu protiv onih koji su ovu slu`bu izbegli, da poku{aju da im ospore prava koja im je zakon davao, te da prognaju iz javnog ìvota sve qude koji su protestvovali u ime zakona i pristojnosti. Podse}ati se ovakvih pokvarenosti svakako nije prijatno ali je korisno kako bi se, kad se sli~na isku{ewa budu ponovo javila, izbeglo ono biblijsko, Vratio se pas na svoju bquvotinu, i Okupana sviwa vra}a se da se vaqa

2u kaquzi. S engleskog prevelo Rastislav Dini}

1 Îäëîìàê èç èñòîèìåíîã ïðåäàâàœà îäðæàíîã íà Earl Grey Memorial, 13. ìàðòà 1931.2 Äðóãà ïîñëàíèöà Ïåòðîâà 2:22, öèòèðàíî ïî ïðåâîäó Åìèëè¼àíà Ì. ×àðíèžà.

214

Najraniji postupci prema umrlima izraàvali su ujedno i prvobitni ~ovekov odnos prema smrti. Utvr|eni potowom obrednom tradicijom, takvi postupci su regulisali pona{awe ìvih prema preminulim ~lanovima zajednice. Po{tovawem pokojnika i predaka utemequje se obrazac kulta u kulturi kao autenti~nom na~inu ~oveko-vog odnosa prema svetu, prema drugima i prema samom sebi. Budu}i da grobni sadràji govore o ìvotu nekada{wih kolektiva, grobovi su ponekad jedini tragovi pomo}u kojih rekonstrui{emo wihovo posto-jawe, poreklo, ìvitni hod i odlazak sa istorijske scene. Na osnovu tih tragova otkrivamo i tuma~imo obrede, predstave o onostranom i duhovni ̀ ivot tvoraca nestalih kultura.

Simboli~no ogra|ivawe ranih grobova zna~ilo je za{titu umrlih od ìvih, ali je obezbe|ivalo i ìve od umrlih. Granica izme-|u ovog i onog sveta bri`qivo se ~uvala jer je ona bila garant izvesno-

1sti. Ukoliko je grob, kako je smatrao Fojerbah, kolevka religije , onda je i odnos prema grobqima, koja imaju poseban zna~aj u svakoj kulturi, pokazateq prirode religijskih ose}awa. Sude}i prema razli~itim pojavama u na{oj kulturi, ova ose}awa nisu ujedna~ena, profilisana i utemeqena, ve} me|usobno duboko protivre~na. Dok se na novim podi-

ù pojedina~ne kapele i nastoje obezbediti grobnice jo{ za ìvota, stara grobqa su izloèna nemaru, zapu{tawu i ru{ewu.

Druga smrt

Pri~a o ni{kom Pantalejskom grobqu ilustrativna je za sagle-davawe tamne strane ove pojave. Budu}i da se po~etkom {ezdesetih godina pro{log veka prekinulo sa sahrawivawem na ovom grobqu,

STANI[TA ZA SENI

Bojan Jovanovi}

215

LINKOVI

zapo~elo je wegovo zapu{tawe. Ve} sredinom iste decenije, spomenici bez odgovaraju}e zvani~ne za{tite postali su predmeti vandalskih destrukcija. Kada se na {irem podru~ju oko ovog grobqa ubrzala izgr-adwa novog naseqa, nadgrobni spomenici su po~eli da nestaju. Wihova jasna obele`ja nisu ih mogla za{tititi od onih koji su ih odnosili i ugra|ivali u temeqe svojih ku}a. Spomenici koji su ostali, izloèni

su razarawu i skrnavqewu, a od nekada{weg grobqa sa~uvano je do da-nas, prvih godina tre}eg mile-nijuma, samo nekoliko prepo-znatqivih tragova.

Prepu{teno nebrizi, istovetnu sudbinu u ovom gradu ima i Jevrejsko grobqe koje po-ti~e iz 17. veka. Kako je zbog stradawa Jevreja u Drugom svet-skom ratu do{lo i do zapu{ta-wa wihovog grobqa, ovaj pros-tor zaposeli su Romi koji su divqe izgradili svoje najpre provizorne, a potom i sve posto-janije ku}e. U prostoru grobqa i nad samim grobovima nikle su ilegalne zgrade, a pojedine gro-bnice u vidu kapela simboli~-nom gra|evinskom intervenci-jom pretvorene su u ìvotna stani{ta. Po~etak tre}eg mi-lenijuma zatekao je Rome iz na-seqa Sto~ni trg nastawene na zapu{tenom Jevrejskom grobqu.

Tu`na je sudbina i srpskog vojni~kog grobqa iz Prvog i Drugog svetskog rata na drugom delu istog grada. Ru{ewe slavoluka zbog zidawa stanbenih zgrada govori o wegovom zapu{tawu i postepenom uni{tavawu. Me|utim, u blizini ovog nalazi se i grobqe engleskih vojnika poginulih u Prvom svetskom ratu. Ogra|eno, ure|eno i ~uvano, ono ukazuje na instituciju koja se odràva i {titi. Wegov pla}eni ~uvar odgovoran je odseku pri engleskom ministarstvu koje se stara o grobqima svojih vojnika van otaxbine. Po ure|enosti i brizi, ovo grobqe moè se porediti sa zejtinli~kim grobqem srpskih vojnika poginulih na solunskom frontu.

216

Sumornu sliku o stawu starih ni{kih grobaqa upotpuwuje i ~iwenica da od 1971. godine, kada je izgubilo svoju namenu, propada i staro srpsko grobqe "Gorica". Budu}i da je svojevremeno bilo izvan turskog dela grada, Srbi se na ovom grobqu sahrawuju jo{ od 18. veka. Mada je zbog vi{e stotina kulturno i umetni~ki vrednih spomenika progla{eno 1991. godine za spomenik kulture ovo grobqe nije pre-tvoreno u odgovaraju}i memorijalni park. Okru`eno stanbenim nase-qem ono se na{lo u sredi{tu urbanog prostora. Sliku wegove zapu{te-nosti poja~ava prisustvo ba~enih otpadaka i sme}a. Ru{ewem i razarawem spomenika kao i otvarawem grobnica da bi se u wima orga-nizovale satanisti~ke i narkomanske seanse, grobqe je postalo mesto neka`wivog ispoqavawa agresije i destrukcije i pogodno no}no ste-ci{te za delikvente i pripadnike sekti.

Pomenuta stara grobqa koja se nalaze na sasvim suprotnim kraje-vima Ni{a, govore o istovetnom duhovnom i mentalnom stawu karak-teristi~nom ne samo za ovaj grad ve} i za na{u znatno {iru socio-kulturnu realnost. Iako spadaju u jedinstvene spomenike kulture, gro-bqa su u na{im sredinama prepu{tena nebrizi, nepo{tovawu, skrnav-qewu i uni{tavawu. Bez potrebne institucionalne za{tite zajedni-ce, dru{tva ili dr`ave, nemarnost prema grobqima pokazateq je odno-sa prema na{oj kulturnoj pro{losti.

Nemaran odnos prema grobqima i wihovo uni{tavawe imaju u srpskoj kulturi, me|utim, dugu i neslavnu tradiciju. Razlozi takvog pona{awa su razli~iti, ali je wihov u~inak istovetan. Prema narod-

217

LINKOVI

nom verovawu, smatra se da nije dobro podizati i popravqati ve} pale spomenike, pa je i odnos prema grobovima samo neposredan izraz takvog shvatawa. Iako i na{a tradicija zna za ka`wavawe mrtvih, ukoliko wihovo povampirewe postane smetwa normalnom ìvotu zajednice, navedeni odnos prema grobqima nije rezultat nikakvih sankcija prema umrlima ve} proisti~e iz preovla|aju}e paganske spontanosti prema kulturi i neadekvatnog odnosa prema instituciji kakva je grobqe. U tom smislu i novije pojave nemarnosti prema grobovima predaka poka-zuju svoje dubqe korene.

Naime, jo{ je Milan \. Mili~evi}svoj "Pomenik", kwigu o znamenitim srpskim junacima sa po~etka 19. veka, posvetio grobnim kamenovima. Opisuju}i na kakav je odnos prema spomenicima nailazio, on veli: "Du{a vowa, i tako sam sretao protojereje koji krstove zaslu`nih pokojnika ~upaju, boèm da pro{ire prostor oko crkve; video sam potomke koji plo~e svojih predaka ostavqaju dun|erima da ih lupaju i novoj zvonari u temeqe bacaju; nailazio sam na {kolovane unuke koji na tu|em grobqu ̀ ale da raspla~u, a svojih dedova i stri~eva spomenike malodu{no kre}u, ostavqaju}i grobove {ute, samo zato {to su zapisi na wima za neke dana{we o~i o{tri; a video sam dosta gro-bnih krstova i u portane ograde uzidanih, za pragove povaqenih, i za podlo`nike jaha~ima usa|enih: pa ipak su mi studene grobne stene ~e-

sto kazale vi{e nego mnoga nasledni~ka usta" 2. Ovaj zapis odnosi se na

-mnoga stara grobqa u Srbiji o kojima nije ostalo nikakvog traga, jer su

-kamene spomenike ìte

-qi okolnih sela uzi|i

-vali u temeqe raznih svojih zgrada. Ukoliko su

-seoska grobqa bila ogle- -

dalo na{ih rural nih na-

seqa, onda se u ur banim -

sredi{tima stva raju -

uslovi za druga~iji odnos prema mestu na kome

-po~ivaju mrtvi. Ia ko su u {irem arealu urbanih

- -sredina grobqa ure|uju kao gradovi mrtvih, na {i nekropoli si dele -sudbinu na{ih gradova obezli~enih u ambijentu odsustva kul turnog

218

obrasca i dominacije prelazni~kog mentaliteta. U t a k v o m a m b i j e n t u

implicitnim kulturnim pravilima i merama regulisan je i odnos prema grobqima koja su sveta prvenstveno zbog svetosti grobova na tom prostoru. Me|utim, sama svetost nije i dovoqna da bi za{titila grobqa od skrnavqewa i ru{ewa. Ta svetost u paganskom smislu zna~i da se spomeni-ci ne smeju dirati i da se u svojoj ne-upitnosti prepu{taju svom prirod-nom trajawu, postepenom zarastawu u travu i qudskom nemaru. Ne ~uvano i ne obezbe|eno, grobqe je mesto gde se mnogo {ta moè neka`weno ~initi. Ukoliko ono ostane bez svoje institu-cionalne za{tite, onda se tolerisa-wem vanalizma institucionalizuje wegovo ru{ewe.

Odnos prema hri{}anskim bele-zima govori o preovla|uju}oj konfor-misti~nosti paganskog duha koji u brzom i olakom zanemarivawu, odba-civawu i ru{ewu prethodnog nastoji da od poru{enog i lako dostupnog ma-terijala izgradi na plitkim duhovnim temeqima ne{to novo. Temeqi kult-urnog pam}ewa se stalno potkopavaju, pa se zato izvesnost pronalazi u nesigurnom se}awu i improvizovawu. Obespokojavaju}i umrle zbog ovozemaqske sigurnosti, ru{iteqi gro-bova u takvom ~inu poni{tavaju duhovnu visinu sopstvenog qudskog dostojanstva.

Tragi~no sa stanovi{ta kulture, uni{tavawe nadgrobnih bele-ga, uklawawe tragova o precima i brisawe pam}ewa je ne{to razum-qivije kao neminovan prirodni proces u kojem se staro i beìvotno pretvara u elementarnu materiju od koje nastaju novi ̀ ivotni oblici. Me|utim, nasuprot prirodi, ~ovek stvara kulturu kao na~in preo-braàja prirode u jedan druga~iji socio-duhovni ambijent ~iji je opstanak zavistan od te`wi da se on kao takav odrì i sa~uva. Zapu-{tena kultura izloèna je prirodnim zakonima poni{tavawa wenih znakovnih i simboli~kih sadràja koji se redukuju na elementarno. Tim zakonima najvi{e su pogo|ene periferije naseqa, zapu{tena i

219

LINKOVI

neurbanizovana mesta gde su i sme{tena grobqa. Ne~iwewe koje dovodi do prirodnog zapu{tawa grobova i

ru{ewe kojim se brzo uni{tavaju nadgrobni spomenici samo su dva aspekta istog odnosa sa istovetnim posledicama. Iza svesnog prepu-{tawa prirodi onoga {to bi trebalo da bude za{ti}eno od propadawa i vandalskog ru{ewa tu|ih spomenika zbog zidawa svojih gra|evina, dolazi do izraàja na{a nesvesna, potisnuta, skrivena i nepriznavana priroda. Iako su jo{ na ste}cima ispisane molbe i opomene, ali i pre-kori i pretwe prokletstvom da se pokojnici ne uznemiravaju, pqa~-ka{e i ru{iteqe grobova to nije spre~avalo da ostvare svoje naume. Da li se dana{wi ~ovek moè zamisliti nad nadgrobnim napisima svojih predaka i porukama saètim u epitafe: "Nemojte mi kosti pretresati",

3"Vi }ete biti kako ja", "Klet i proklet tko }e krenuti na me" . Ukoliko je smrt negacija ìvota, onda poni{tavawe wenih

oznaka ima zna~ewe negacije te negacije, odnosno potvrde ìvota u wegovom elementarnom zna~ewu. Me|utim, uni{tavawem grobova ponovo se usmr}uju mrtvi, a wihova druga smrt je, u stvari, smrt kulture i tradicije sredine koja ne ~uva tragove o sebi. Divestirawe grobaqa i ugra|ivawe nadgrobnih hri{}anskih spomenika u temeqe i stepe-ni{ta okolnih ku}a ocrtava put paganskog duhovnog silaska u osnove prvobitnog postojawa. Odnos prema spomenicima umrlih osvetqava odnose izme|u wihovih ìvih potomaka, nesvesnih ~iwenice da od odnosa prema "ve~nim ku}ama" umrlih zavisi i sigurnost wihovih prolaznih domova.

Nadgrobni spomenici su listovi "kamene kwige na{ih predaka" koja je simbol tradicionalnog znawa o smrti. Izgled i stawe te kwiga je danas simbol prekida komunikacije sa tradicijom i oli~ava na{u zbuwenost pred pitawem na koje smo, dok jo{ uvek nismo prona{li nove, zaboravili nekada{we odgovore. Iz te zbuwenosti proisti~u mnogi nesvesni poku{aji utemeqewa smisla postojawa izraèni i potpuno neprimerenim destruktivnim pona{awem, koje je raskori-~ilo i razvejalo listove pomenute kwige. Ru{ewe i razgra|ivawe nadgrobnih spomenika pokazuje snagu nihilisti~kog vihora koji je za sobom ostavqao pusto{. I{~upanih korica i iscepanih listova, stawe zate~ene kwige upozorava na brzo zatirawe upori{nih toposa tradicije, zbog kojih se i na{ kolektivni ìvot odvija u znaku bolnih kulturnih diskontinuiteta. Odnos prema starim grobqima govori o sklonosti ka olakom ru{ewu institucija, kao pouzdanih ~uvara vrednosti i kontinuiteta, ~ije postojawe ~ini izli{nim nastojawe gotovo svake generacije da wihovo gra|ewe zapo-~iwe uvek iz po~etka.

Presti`ne grobnice

220

Uve}ane materijalne mogu}nosti dru{tva i pojedinaca krajem {ezdesetih i tokom sedamdesetih godina dvadesetog veka pove}ale su i isku{ewa od megalomanije, neracionalnih i iracionalnih investicija. Gra|evinarski geometrizam stanbenih blokova novih gradskih naseqa osen~io je materijalni standard mladog socijalisti-~kog dru{tva. Novonastale pojave su iz te senke pokazale ìvu pagansku svest koja je u ambijentu povoqnih materijalnih prilika do-bila priliku da se potpunije ispoqi.

Karakteristi~an za srpsku tradicionalnu kulturu, kult mrtvih zasnovan na animisti~kim predstavama izraèn je i u izvesnim savremenim pojavama obeleàvawa mesta smrti pored puta, gra|ewa nadgrobnih kapela i podizawa grobnica jo{ za ìvota. Prividna neobi~nost ovih pojava postaje razumqivija ukoliko se shvati kao odgovor na najdubqa qudska pitawa vezana za odnos prema smrti u kontekstu savremene kulture.

U skladu sa neprekinutom dotada{wom narodnom tradicijom, belezima pored puta i na ulicama obeleàvaju se i u dana{wem vre-menu mesta nastradalih. Veruju}i da je za ovo mesto vezana du{a na-silno preminulog, wegovi srodni-ci podiù odre|eno obele`je da bi wegovoj du{i obezbedili odgova-raju}e stani{te. Ta obele`ja se podiù u vidu krsta, plo~a, pola-gawem cve}a ili lepqewem pla-kata.

Krajem {ezdesetih i po~et-kom sedamdesetih godina dvadese-tog veka po~iwe na pojedinim na{-im grobqima da se grade izuzetno upadqivi spomenici. Veoma ras-prostrawena, najpre u isto~noj Srbiji i Pomoravqu, ova pojava do posebnog izraàja dolazi na seoskim grobqima u bliòj i daqoj okolini Beograda, u Velikom i Ma-lom Mokrom Lugu. Nadgrobni spomenici se podiù kao grobne kapele u kojima se nalaze delovi name{taja i poku}stva. U unutra{wosti je mermerni spomenik sa uklesanim imenom pokojnika i wegovom foto-grafijom. Podignute nad grobom pokojnika, ove gra|evine su

221

LINKOVI

razli~itih dimenzija i izgleda. Naj~e{}e ~etvrtaste osnove, one su izgra|ene kao mawe crkve u stilu srpskih sredwovekovnih manastir-skih crkava, ali ih ima i u vidu orijentalnih pagoda prekrivenih lime-nim krovovima.

Ukoliko se sagleda materijalni aspekt ovih gra|evina, onda se wima iskazuje prvenstveno poruka wihovih graditeqa o sebi samima, o svom materijalnom i dru{tvenom statusu. Me|utim, sam enterijer tih spomenika, opremqen predmetima vezanim za svakodnevni ìvot, ukazuje na izraèno verovawe u materijalnu posmrtnu egzistenciju umrlog. Predstava o ìvom pokojniku je prikrivena i u senci domi-nantnog materijalnog izgleda wegovog stani{ta. Prenagla{enim materijalno-socijalnim planom, ova pojava ocrtava svoje zna~ewe u savremenoj kulturi. Potisnuti oblici tradicije javqaju se kao odgo-vori na pitawa koja savremeni ~ovek postavqa u kontekstu svojih razvijenih materijalnih mogu}nosti i povi{enog ̀ ivotnog standarda. U okolnostima razorenog dotada{weg tradicionalnog obrasca kul-ture, krizni momenat zajednice je povod potvr|ivawu ~inioca identi-teta koji se u tom trenutku smatra najva`nijim. Kako je materijalno

stawe najbitniji faktor dru{tvenog statusa, ste~eno bogatstvo se povodom smrti ~lana zajednice nastoji i neposredno da pokaè. Nad-grobnim spomenikom koji mu se podiè potvr|uje se, u stvari, uspe{no-st i socijalni status wegovih ̀ ivih srodnika. Stani{te za umrlog po-

222

LINKOVI

223

vod je da wegovi ̀ ivi srodnici podignu spomenik svojoj ta{tini. Ideja o gra|ewu monumentalnih grobnica jedna je od posledica

procesa ateizacije u kome su i grobqa, gube}i svoja nekada{wa tradicionalna obele`ja, postala pogodna za izraàvawe predstava o smrti. Prenagla{ena materijalnost ovih gra|evina i mesto na kome se podiù predstavqa odgovor savremenog ~oveka na upitnost svoje vere u postojawe realnosti iza granice neposredno vidqivog i ~ulno opip-qivog. Ovakvim odgovorom na pretpostavqeno pitawe o besmrtnosti du{e obnovqen je, u stvari, u novom vidu tradicionalni kult.

Podignute kao spomen umrlima, grobnice su izgra|ene poput ku}a za stanovawe. Wihovo izgra|ivawe aktualizovalo je do tada potisnuti i ve} zaboravqeni odnos prema umrlima. Investirawem u wih prenagla{ava se zna~aj belega kao ta~ke koja se stavqa na kraj ìvotnog puta. S aspekta ovozemaqskog, postavqawe takvog obele`ja ima odlike materijalne `rtve. Predimenzionirane grobnice kojima se nastoji pokazati du{evni gubitak, nagla{avaju materijalni standard oàlo{}enih. Podizawe ovakvih monumentalnih nadgrobnih spomenika primer su novokomponovanih gra|evina nastalih kao spoj tradicije i savremenosti. Grobqa su postala mesta za izgradwu malih mauzoleja u vidu ki~iziranih nekrofilnih vikendica u kojima se real-no{}u ovostranog nastoji da pribliì svetu onostranog.

U tom smislu i ~itav niz upotrebnih predmeta od name{taja, poku}stva do televizijskih i radio aparata nije skrnavqewe grobnice ve} konstituisawe wenog sakralnog prostora. Pretvarawem grobnica i kapela u neku vrstu vikendica smawena je razlika izme|u ìvota i smrti. Kult na ~ijoj se osnovi gradi ovaj prostor odlikuje se svojom sadrìnskom sinkreti~no{}u. Svaki od elemenata koji je bio na dohvat ruke prenet je iz poqa neposredne ìvotne upotrebqivosti u novu sakralnu realnost grobnice. Nekoherentnost tih gra|evina ukazuje na svojevrsnu zbuwenost savremenog ~oveka ~iwenicom smrti na koju se nastoji odgovoriti li~nom improvizacijom i poku{ajem uspostavqawa nove kultne prakse.

Iako smrt otvara prostor preobraàja, jer je zavr{etak ovoze-maqskog ujedno i po~etak onozemaqskog postojawa, odnosom prema smrti ne preobraàva se ìvot, ve} se oli~ava predstava o ìvoj smr-ti. Smrt nije povod ritualnom odvajawu od uobi~ajenog ̀ ivota da bi se pre{lo u drugu realnost, jer se predmetima iz ìvota nastoji poti-snuti smrt. Pomerawe granice je na~in wenog nepriznavawa i poti-skivawa, a strah od praznog prostora, s onu stranu ìvota, nastoji se prevazi}i ispuwavawem grobnice ovozemaqskim stvarima. Preno{ewem tih predmeta iz uobi~ajenog ìvotnog ambijenta u zagrobnu realnost nastoji se produìti ìvot. Me|utim, bez odgova-

224

raju}eg obrednog procesa koji bi potrebnim preobraàjem dao ovoj te`wi duhovnu transpoziciju, stvarawem ambijenta materijalizovane smrti zaustavqa se i zamrzava ̀ ivot. Nove grobnice se javqaju u okol-nostima kada se prenagla{avaju i prethodni obi~aji vezani za obele-àvawe zna~ajnih momenata u ìvotnom ciklusu pojedinca: povodom

ro|ewa, ispra}aja u vojsku i sklapawa braka.

U istom periodu podiù se i grobnice sebi za ìvota. Izraèna na Novom ni{kom grobqu, ova pojava poti~e iz odnosa prema smrti, koja je postala predmet pa`we i graditeqske opsesije pojedinca. Pripremaju}i svoju ve~nu ku}u, on na kamenu upisuje "Spomenik podièm sebi za ìvota". Skulpturalno i reqefno ukra{avawe ovih grobova likovima wihovih budu}ih ìteqa i wihove posete svojim budu}im "ve~nim ku}ama", zna~i suo~avawe sa sopstvenim ìvotnim kra-jem. Pitawe sopstvene smrti dobija vid izvesnosti i pomirewa sa ìvotnim is-hodom kao odgovorom na problem samog smisla svog postojawa. Pojava praznih grobova shva}ena kao izraz nastojawa za osigurawem budu}nosti, predstavqa onaj

drugi, tamniji aspekt wegove materijal-ne realizacije. Naime, gra|ewe vikend ku}a koje su dimenzijama i funkcijom postale merilo ostvarenog dru{tvenog statusa samo su jedan pol tog nastojawa na ~ijem se drugom kraju i javqaju grob-nice koje ve} imaju ili ~ekaju seni svojih stanara.

Izrasle iz nekrofilne opsesije i strepwe od smrti, grobnice su postale oltar svakodnevice, sredi{we mesto ko-me je usmeren tok uobi~ajenog ìvota. Promewen i prilago|en drugom svetu, svakodnevni ìvot je nepo-sredno i osen~en smr}u. Briga sa kojom ~ovek investira svoje poten-cijale u predstavu o svom grobu zatvara pojedinca u neautenti~nost i pre nego zavr{i svoj ̀ ivotni krug.

Izmaglica {to prekriva dubinu qudske du{e zgusnuta u ideju o sopstvenoj grobnici, izgra|enoj jo{ za ìvota, nekrofiluje ovozemaqski ̀ ivot. Opsednutost krajem postaje na~in da se ̀ ivi kroz smrt. Suo~avawe sa sopstvenom smr}u pretvara se u svojevrsnu apoteozu gra|evina podignutih na grobqu. To robovawe smrti, dovodi qude na

225

LINKOVI

1 L. Fojerbah, Predavawa o su{tini religije, BIGZ, 1974, 33. 2 M. \. Mili~evi}, Pomenik, SKZ, 1959, 19-20. 3 M. Karan, Psihologija ste}ka, Prosveta, Ni{, 2001, 179. 4 E. Moren, ôvek i smrt, BIGZ, 1981, 32.

kraju do toga, isti~e Moren, da unapred doìvqaju svoju smrt. Stalno prisutna misao o smrti hladi svakodnevni ìvot i na kraju dovodi do

4 -wegovog kona~nog patolo{kog zamrzavawa . Me|utim, iz procesa zaustavqenog ìvota isijava jedan dubqi motiv sakralizacije utemeqen

-upravo na ponovnom uspostavqawu neposrednijeg odnosa prema mrtvima i prema sopstvenoj smrti. Taj odnos predstavqa odgovor na pitawe produbqeno odsustvom obrednog obrasca koji bi bio primereniji duhovnom i materijalnom statusu dana{weg ~oveka.

Budu}i da je neminovna smrt posledwi kriti~ni trenutak u ìvotnom ciklusu pojedinca, kriza koja obeleàva stawe vaè}ih predstava ispoqi}e se upravo prilikom neposrednog suo~avawa sa ìvotnim krajem. Velika pukotina smrti nije mogla biti zatvorena ni ekspanzivnom naukom, ni povla~ewem religije, a nova civilizacija je,

kako se smatra, samo jo{ vi{e produbqivala i {irila bol izazvan smr}u bli`weg, strah od sopstvene smrti i predstave o zagrobnom ìvotu. Kriza odnosa prema smrti poja~ana je odsustvom odgovaraju}eg obrednog obrasca, pa se strah od

-smrti iskazuje bekstvom od neposrednog suo~avawa sa wom. Bez takvog obrasca pojedinac je prepu{ten sebi kada treba da pogleda smrti u o~i, da nau~i ume}e umirawa i uspostavi pravi odnos prema mrtvima. Zato je kroz odnos prema senima umrlih u pomenutim pojavama i progovorila wegova senka.

Neadekvatan odnos prema grobqu kao instituciji, prepu{tenoj nebrizi i ru{ewu nadgrobnih spomenika koji su potom kori{}eni kao gra|evinski materijal, govori o onom aspektu neobuzdanih graditeq-skih te`wi koje su u okolnostima uve}anih materijalnih mogu}nosti

Ono o ~emu imam namjeru propitivati, mnogima se moè u~initi kao neka jeres, ~ak i neoprostiva, naro~ito unutar one oblasti u kojoj se mi{qewe poglavito odvija - u filozofiji. Neoprostivo je i ne-dopustivo, ali dopust nisam ni traìo, posebno stoga, {to bi trebalo da je poznato, da ova ~iwenica poglavitog odvijawa, pa bilo to u filo-zofiji ili nauci, nikako i nikad nije sama po sebi i garant istinskog mi{qewa. Za re~eno najboqi je dokaz ono {to danas imamo i {to se zove mi{qewem. Jedno odsustvo i nedostatak sluha. Ali sva nevoqa nije u tome, ono najgore jeste kad se ne{to takvo organizuje u sistem znawa, a svaki sistem, govorio je Peki}, nosi u sebi ne{to doktrinarno i diskriminatorsko. Ne{to opasno. Da bi bio potpun wemu je potrebna samo vaqanost, ali ne i istinitost. Stoga, ovaj Peki}ev stav uzeo sam najozbiqnije i u~inio ga, u neku ruku, kormilarom svojih propitivawa. Naravno, ja se ovdje ne ̀ elim baviti Peki}em, kao neki kriti~ar, i ne samo to, ja se ne ̀ elim uop{te baviti Peki}em, jer se nemogu}e baviti Peki}em, onako kako to neki ho}e. Uvijek se on bavi nama, jer je u nekoj poziciji za to. Ali, ja }u poku{ati stalno biti sa wim i ne samo sa wim, na taj na~in, {to }u propitivati o toj poziciji. S tim u vezi, onda, ima neke {anse da jeres unutar nauke i filozofije, bude neko Da mi{qewu, neko wegovo propu{tawe.

Svakako, potpuno sam svjestan, da }u se ovim {to }u re}i, dovesti u te{ku situaciju, boqe re~eno, pozicija koju }u zauzeti, izgleda}e, ne-kako sama od sebe privla~nom i lakom za napadawe. âk bih je i nazvao pozicijom otvorenosti za rawivost ili od-strelnom pozicijom. Tim prije, {to je ona neka grani~na pozicija. Podru~je granice je oduvjek bilo podru~je rizika i opasnosti. I tu strele stiù sa svih strana. I od pozvanih i od nepozvanih. I neka ih. U ovo vrijeme strelovito, ono {to se ovdje ispisuje i nema namjeru da gradi neki {tit ili oklop, nema

(na marginama "Filozofskih svesaka" Borislava Peki}a)

Zoran Arsovi}

KOGA ILI [TA UPOKOJITI

226

namjeru da se brani, niti da se pravda. Ali, ni da ulazi u rasprave. Jer, za nekim drugim stolom odlu~uje se o onom {to se ima namjeru re}i. Jednostavno, izri~e se tvrdwa, a ona stoji ili ne. Bez obzira na strele. I wihov domet. Tog stajawa strele se ne doti~u, te ga i ne sti~u, jer radi se o sasvim drugoj oblasti, koja nije ciqevita. Tu u pitawe mogu do}i, kako smisao odapiwawa, tako i strele kao takve. Nedostaje ciq. Ali i sama ~iwenica tvr|ewa, danas jeste ve} neki rizik i za svaki je od-strel. Me|utim, bez rizika i opasnosti, nema ni igre sa samom stvari. Nema mi{qewa. Ima samo neko utvr|ivawe distance, neko bjeàwe. Ne{to dobro poznato u nau~nom svijetu, ali nikad nazvano svojom imenom - cjenkawe sa stvari mi{qewa, u~eno koketirawe. Me|utim, je li u nekoj takvoj postavqenosti odmjeravawa i premjeravawa, mi{qe-we uop{te mogu}e? Da li mi{qewe di{e u takvoj atmosferi? Moè li se sa distance doku~iti ono {to je sama stvar? Ili je ulazak u igru neminovan, a time i neko dopu{tawe? Da se bude. A, ima li igre bez rizika? Dodu{e, jedno odvijawe bez rizika moè biti nao~ito, pa ~ak i naro~ito, ali je mrtvo. Stvar je jasna, ali je distancom ìvot pre-kra}en i uz-kra}en, i pri tom, ona je bezopasna. @ivot je tamo gdje je rizik, gdje se moè postradati, ali i obogatiti. Zato ~esto ~ujemo kako autori kaù da imaju skromne ambicije, ali bez obzira, da su te ambicije i velike, mi{qewe ne zna za ne{to takvo. I onda, ambicije kao bolest mi{qewa. Jedne vrste mi{qewa. Istinsko mi{qewe - wega ima ili nema. Ono je u igri ili nije, kao takvo. Svaki onaj koji nastoji izbje}i rizik, on ispada iz igre i ne moè doku~iti stvar mi{qewa. Ovdje izuzetka nema, iako se nastoji stvoriti atmosfera koja bi da izuzetke dopusti. Ali, ta atmosfera i nastojawa oko we, ve} je iz-pad. Takvi vi{e ne bacaju kocke, nego samo spoqa opisuju bacawa. Ne, nije ovo bez veze, kao {to se na prvi pogled ~ini, jer pokaza}e se - s jedne strane, da je prvi pogled i jeftini izgled, ~ije ̀ rtve, nadam se, ne}emo da postanemo, i s druge, to je jedan od glavnih razloga i glavnih argumenata za potvrdu onog {to imam namjeru iznijeti. Me|utim, ne moè se odagnati utisak da se pona{am kao upla{ena porodiqa koja, odvra}a na neke druge strane, u nadi da }e odgoditi ~as koji se odgoditi ne moè. Ali, stvar je potpuno druga~ija, dok ona na svijet iz-nosi ne{to sasvim novo i osobeno, i ima strah, koji je pomje{an sa najvi{om rado{}u u ìvotu jedne ène, ja iznosim na svjetlo dana ne{to staro, jednu tvrdwu koja je mnogo stara i znana, i ba{ zbog tog poro|aja starog i znanog, imam potko`nu jezu, neku muku da kaèm, ali i neko potmulo morawe. Jeza i muka dolaze spoqa, a ovo morawe iznutra. Podru~je izgovorenog ovom tvrdwom, oblast kazanog, i pored svih povr{nih poznatosti, ne{to je odlu~uju}e {to nosi naboj hitnosti. Sama situacija da se staro mora ponovo ra|ati i znano obnavqati, govori o

227

LINKOVI

specifi~nosti tvrdwe. Poku{ajte samo da predstavite sebi sliku - ra|awe starog, za mnoge mrtvog i doku~i}ete ne{to od moje situacije. Kao da prizivam vampire. Me|utim, ovdje izbija jedno drugo pitawe - o kakvom je starom rije~? Je li to neko staro, kao pro{lo i minulo, i koje, kao takvo, treba upokojiti i ne zazivati, ili staro, kao belo, koje }e uvjek biti i u svojoj bitosti i bitnosti odre|ivati i ono sad {to biva, i ono {to dolazi, bez obzira na sva zastirawa? Onda se za takvo staro treba nau~iti otvarati. Umjeti se otvarati, danas zna~i, izvojevati. Pitawe, za{to se staro treba ra|ati, trebalo bi, ve} samo po sebi, mnogo govoriti o nama. Na djelu je gluvo}a za ono wime no{eno i uvjek govoreno. I onda, ko je ovde star, a ko mlad, i koga ili {ta treba upokojiti? Stvari se komplikuju. îja je priroda vampirska? Onog {to se nastoji upokojiti i time zastrti ili onog koje tako stvari pred-stavqa i pozvano je da upokojava? Onog belog, koje nosi i pred-nosi, ili ovog sada koje zastire? Zastiru}i, ono se hrani na upokojenom, metod-ski iz-sisavaju}i wegovu krv. Ali problem je u tome, {to je upokojeno ono {to upokojeno ne moè biti, i {to ga je upokojilo ono {to ga ne moè pre-uzeti, i {to ga nikad nije umjelo pre-uzeti. Jer, to je po pri-rodi stvari. Me|utim, jo{ ve}i je problem {to je savremeni grobar, toliko mo}an i nadmo}an da }e upokojenog ponovo proglasiti za vam-pira, tako skrivaju}i u biti, svoju vampirsku prirodu.

Zato, ovo staro je svo od ~ekawa. Obavijeno }utawem, ono i ne moè druga~ije. U tome je wegova osobenost, ono se zna, ali ga }ute. I wime se hrane. Ono je staro od }utawa, a u su{tini, ono {to se zna, mla-do je i ìvotno. Ono nije tek tako mlado i ìvotno, ve} ono jeste time {to je uvijek mlado i ìvotno. Ali ga }ute, mo`da ba{ zato {to se dobro zna. To se }uti, jer spremqeni ~ekaju uvijek primjereni govori o tome. O wima se stara u posebnim laboratorijama, koje nisu od mi{-qewa. [utwa su-spreè i ne da, i onda, kao normalno moje pitawe, je li ta {utwa metodska, jer, ko zna u dana{wa vremena, kad je samo metoda ta koja pro-pu{ta. Ili si nau~an ili te nema. Neki taman prostor oko toga, {utwa poput one, kojom se u nekim porodicama okruùje egzisten-cija izvjesnih srodnika. I onda, kad to prisutno, to {to vlada i odre-|uje, si{e krv onom mladom i ìvotnom i zastire, ne mogu, a da ne ka-èm, da je vampirizam nau~ne prirode, to je po{ast ra~unawa i plani-rawa. Gdje to vlada nema ìvota, ìvot je metodom stavqen pod zabra-nu. Nije nau~an. Umjesto wega, wegova spodoba, vampir. Umjesto mi{-qewa, wegov vampir - ra~unawe i planirawe. Ali kako upokojiti ono vladaju}e? [utwu, metodu, pogre{no razumijevawe mi{qewa? Mo`da tako {to }e se raz-pri~ati. Ili }e se na taj na~in vampir tek raz-paliti? Primjeti}ete, da sve pomalo luckasto izgleda.

228

I bilo bi, da ne vaskrsava ono Sloterdijkovo upozorewe, da u ovakvim i sli~nim situacijama, me|u kolegama postoji ne{to kao zavjet, zavjet na sqepilo i }utawe, kad se treba pogledati u o~i i re}i. Ovaj zavjet od zanemarivawa ponekad vodi u potpunu ignoranciju. Ve} odavno je u zajednici nau~nika promijewen pozdrav, ve} odavno je u upo-trebi ono {to je Sloterdijk predlagao - pozdrav: ne primje}uj ni{ta kod mene, pa ne}u ni ja kod tebe. Iako ovo osigurava kontinuitet uspje-ha u vje{tini da se svijet obja{wava i raz-laè sa distance, a da se pri tom sebi ne oteà ìvot nekim rizikovawem ili u~e{}em u onom {to je razumijevawe svijeta, ipak, kad je o ovoj tvrdwi rije~, o onom {to ona nosi, to {to ti primjeti{ kod mene, isto je ono, {to ja primje}ujem kod tebe, i to odmah, to ne moè, a da se ne primjeti, uostalom, to primje}uju i oni izvan nauke i filozofije, primje}uju kad god ne{to kaèmo, i ja i ti. Mo`da zato i }utimo, da se ne odamo. Ali, bez obzira {utwa vlada i ono {to je uz-postavqa. Jer, takav govor - kaè to {to uspostavqa nije primjeren. Svakako da Ni~e nije trebao re}i svoju ~uvenu re~enicu da su sve filozofije nevoqne i neprimjetne autobiografije i memoari wenih autora, jer se sa wom desilo ne{to sli~no kao i sa pronalaskom kau~a u psihoanalizi - tek otkad postoji kau~, tek otkad je otkriveno nesvjesno, moè se donijeti odluka da se ono svoje sopstveno ne uzima na znawe. Ovim se obilato sluìlo u ovoj stvari, koja se primje}uje, ali se }uti. Pa kad se ve} primje}uje, onda je i vrijeme, da se kaè, bez obzira {to to nije primjereno. Ali prilikom kazivawa ne treba ostati na pukom iskazu, ve} voditi ra~una o sprezi sa onim nekazanim, a no{en-im, o nevjerovatnom naboju koji je sadràn u jednoj prostoj tvrdwi. Taj naboj ima karakter neodlo`nosti. I zato - na{a stvarnost nema sebi ni{ta odgovaraju}e u na{oj nauci i filozofiji. Ili, na{a stvarnost nije u na{oj filozofiji, a na{a filozofija nije u na{oj stvarnosti, ali stvarnost ima mi{qewa, dakle ima filozofije. Na{a filozofija i nauka nisu oblasti u kojima je na{a stvarnost uzimala rije~. To nije nimalo bezazleno - ostati gluh za ono stvarno{}u kazano. Treba li on-da postavqati pitawe je li to do stvarnosti ili je ovim sve re~eno o filozofiji i nauci?

Mo`da rije~i na{e stvarnosti nisu bile dovoqno nau~ne za nauku, jer danas ne moète koristiti svakakve rije~i, posebno one iz va{e stvarnosti, koje je va{a stvarnost obiqeìla, u koje se utisnula, jer nauka odre|uje koja i kakva rije~ spada u wen pogon. Uze}u primjer -~ini mi se da nauka ne misli ono {to je su{tinski kod rije~i, pa i kod same rije~i stvarnost. Nauka se brine o stvarnosti na{eg jezika, a zaboravqa misliti ono {to kaè rije~ stvarnost. A, ono {to ~uva rije~ stvarnost, koja je sva ina~e od ~uvawa, jeste ono bitno i jezika i mi{-qewa. Sad postaje jasno kako se nauka brine. I kako u tom brigovawu

229

LINKOVI

napreduje. Upokoji bitno, iz-si{e mu krv, da bi bitno napredovala. To je metodski postupak i izgradwa u naukama i jedino se tako moè napre-dovati, i to nauka zna - na upokojewu bitnog. Ne dozvoqava mu pojavqi-vawe, a ako se i pojavi, proglasi ga vampirom. I onda vampir ponovo upokojava vampira. I zato, oprezno s vampirima. O ~emu se radi? Da ne bude zabune ne radi se ovde o tome, da se utvrdi staro zna~ewe neke rije~i, koje nam ni{ta danas ne govori i ono iskoristi u novoj upotrebi jezika - to bi bilo i proizvoqno i neozbiqno; ve} radi se o onom su{tinskom kod rije~i, da se pomo}u starog zna~ewa (koje danas ne govo-ri, prije svega, zbog nemisaonosti modernog ìvota, a ne zbog rije~i) uo~i podru~je i oblast u koju nas rije~ uvodi i iz koje govori. To je su{tinska oblast i podru~je unutar kojeg se kre}e stvar imenovana rje~ju. Na kraju krajeva, samo tako rije~ i govori. Na osnovu ove oblasti ona govori prije negoli postane filozofski ili nau~ni pojam (da li nauka uop{te stvara pojmove?) i na to upozoravaju i Hajdeger, i Tugend-hat i mnogi drugi. Na kraju krajeva, {ta bi bila st-var-nost da u woj ne odjekuje ovo var, da nije varna. A varna je uvijek na na~in zbirawa, sa-kupqawa. A zbira se, sakupqa se, uvijek na ono bitno, na Ono {to traì da se misli. Zato, za mi{qewe koje se drì ovog upustva mora da je u pi-tawu ne{to vi{e od obezbje|ivawa objektivne istine u smislu vaè-

1}ih iskaza . Mora, jer u tom mora govori Mo-i-ra, sudba mi{qewa. Istinsko mi{qewe je varno. Moèmo li i mi pustiti na{u rije~ var da pro-govori i od-zvoni i u na{em jeziku. Da li jo{ imamo u{i za tu zvo-wavu, ili je i ovo samo neko moje natezawe. Da bi ga pustili na pravi na~in, nije dovoqno samo zaviriti u rje~nike, gdje neosporno stoji da var zna~i: ~uvawe, brawewe, straàrewe, pomwu i pa`wu, nego potrebno ga je misle}i pustiti. To opet zahtijeva povratak do izvornog jedinstva. Putovawe u ovu oblast nije mogu}e izvesti, jer bi mi trebalo mnogo prostora, ali samo kao upozorewe neka ostane da, isto tako, treba znati da var, u na{em jeziku, pjeva zajedno sa vir i vor, pjeva pjesmu ~uvawa bivstvovawa i to u vrtwi Iz-Tog. Iz vrtwe je i rije~ vrijeme (treba primjetiti da jedino na{a rije~ za vrijeme ne nosi u sebi mjerqi-vost). Izvor i vir su u svojoj su{tini ~uvawe, i pored vora (skoka) u iz-voru ~uva se ono iz ~ega se vori, ali se i napusti, kao metafizika, a i Ono samo kroz vor i vir virne i pozove nas, pa umakne, Ono samo kao Isto. Ova i ovakva stvarnost govori, ova i ovakva stvarnost ima filo-zofiju. Ali, ova i ovakva stvarnost nije u na{oj filozofiji. Stvarnost na{e filozofije je pomalo wema~ka, pomalo francuska, sad i amer-i~ka, ali nikad na{a stvarnost. U woj nikad ne odjekuje izvorna pozi-cija na{eg ~ovjeka, raspravqa se o fenomenima koji kod nas nisu ni izbijali na vidjelo, a na{i se zanemaruju, kao da nisu dostojni onog {to se zove filozofija, ili se posmatraju pod sasvim drugom lupom, koja

230

naravno iskrivquje. I ovdje vlada jedan ignorantski stav prema jeziku, izbjegavaju se srpske rije~i i radije koriste wema~ke ili neke druge vi{e filozofske, odnosno, nau~ne, a na{e koje to isto ili boqe kazuju progla{avaju se za arhaizme. Me|utim, to {to iza neke rije~i u rje~nicima stoji arhaizam i {to to, u principu, zna~i rije~ koja vi{e nama ne govori, to ne zaboravimo, nije do rije~i, koja ima itekako {ta da kaè, ve} do nemisaonosti modernog ìvota. Time se potvr|uje ona teza da srpski jezik ima nevjerovatne mogu}nosti za mi{qewe, samo filozofija nije mislila. Niti se danas ho}e o tome misliti. Razgovor na ovu temu se unaprijed odbija, kao neozbiqan, kao bavqewe nekom filozofskom atletikom iskqu~ivo radi kondicije. I onda se poseè za stranim rije~ima kao jo{ jednim dokazom svoje erudicije. Me|utim, st-var-nost ~uva, ona ne moè, a da ne ~uva, i to ~uvano progovara, iteka-ko progovara u jednom mi{qewu koje se nije poglavito odvijalo ni u nauci ni u filozofiji. U jednom mi{qewu, tako mo}no sabiraju}em i zbiraju}em na ono {to traì da se misli. U kwièvnosti. Srpskoj. Ovo je jedno od bitnih obiqe`ja na{e duhovne stvarnosti, to je bitno obi-qe`je u su{tinskim stvarima. To je, na kraju krajeva, na{e bitno obi-qe`je, kao naroda u svom istorijskom opstojawu. O tome se nije vodilo ra~una, nije se staralo o ta~nosti u ovim stvarima. A starati se o ta~-nosti u su{tinskim stvarima trebalo bi da zna~i mi{qewe.

Filozofi su stvar mi{qewa nastojali pribliìti iz neke druge stvarnosti, {to zna~i sa distance, a reklo se, da distanca izbacuje iz igre. Nije se htjelo rizikovati u sopstvenoj stvarnosti. Jednom rje~ju, htjelo se koketirati i cjenkati oko stvari mi{qewa, ~ime su kocke, uz dogovor i ugovor, predane i nikad nisu ba~ene. Ili, ako su bacane, to je uvijek bilo negdje drugdje, tako da nikad ne padnu. Pa danas npr. pri~amo na{iroko o metafizici subjektiviteta, nikad ne doku~uju}i da li je zaista taj i takav subjekt, ikada uspijevao na ovim prostorima. Pri-mjera ima jo{ mnogo, a vremena malo. I onda, dok se stvarnost u nauci traìla negdje drugdje, ova na{a je progovorila tu, za na{e ovdje i sa-da i za svako budu}e, tu je progovorila u kwièvnosti. I dala. Do-pustila velika djela. I veliko ime. Srpska kwièvnost. To je srpska filozofija. Mi Srbi druge i nemamo. Mada, postoje kod nas filozo-fije i filozofi. Kao i nauke i nau~nici. One postoje, tako da nikad nema nas, ili, danas postoje ba{ time.

Ali samo je jedna filozofija na{e stvarnosti i ona je ono {to 2

Peki} kaè: filozofija u svom estetskom korelatu . Ta filozofija je na{a, jer u woj je progovorila ono {to je sudbina jednog naroda. Taj ofarbani model filozofske predstave stvarnosti je krik same stvar-nosti, ìvotodajni krik i trijumf ra|awa jednog naroda kao istorij-skog. Kwiàvnost je najzaslu`nija {to ima nas Srba. Wom su se ob-

231

LINKOVI

grani~ili i po-stavili. U poziciji ob-stojawa koja je uvijek istorij-ska. Tu poziciju su izveli u jeziku. Wim su se izvojevali. Kwièvnost je ~ula poziv i od-govorila. I filozofija i nauka o kwièvnosti su izgubile svoju stvar, one su se distancirale, jer su se izmjestile iz sopstvene stvarnosti. A tu je stvar i ona je uvjek jedna i ista. Stvar mi{qewa. Bitnog. Nau~nici nikad ne stupaju u poziciju sa koje je stvar doku~iva, oni premjeravaju, mjerkaju, ali premjeravawem i mjerewem mi{qewe je ve} napustilo svoje mjesto, ono je iz-mje{teno iz svoje biti. Ono opisuje, obrazlaè, upore|uije, jer mu ni{ta drugo ne pre-ostaje u jednoj izba~enosti iz igre. Bacati kocke moè samo onaj koji poput Peki}a jasno kaè: ako se kwièvno{}u izraàvam ja to ~inim u svojoj ukupnoj egzistenciji, koja nije samo umjetni~ka, nego time i reli-

3giozna, socijalna, moralna, a iznad svega metafizi~ka . Takav dobro zna mjesto ~ovjeka, zna svoju izvornu poziciju, kao onog koji uvjek kasni i u tome je sva wegova tragi~nost, ali i veli~anstvenost. ôvjek je na neki na~in iz-uzet i time mu je dodjeqeno i izuzetno mjesto u Onom {to izuzima. Mnogo {ta je nezavi~ajno, stra(h)no, stra(h){no, strahovi-to, pa ipak, se ni{ta stra(h)nije, stra(h){nije, strahovitije ne mi-

4~e str~e}i iznad ~ovjeka . To je ta situacija, to je situacija ~ovje{tva, -koju svaki narod kasnije sam za sebe izvodi u svom istorijskom opstoja-

wu, ali to je situacija koja je tako upe~atqivo, i kao obrazac za sva vremena pokazana u tragediji gr~ke i u tragi~noj misli onoga {to je An-fang filozofije. Tamo gdje nam je svima domovina, gdje upiremo svoj pogled da bi se sreli, ukoliko smo za~eti mi{qu.

Ne èlim sad govoriti o djelima u na{oj kwièvnosti, posebno to ne èlim na na~in nauke, nego, stalo mi je do ove situacije, do ove pozicije. Jer, probija pitawe ima li zaista neke druge postavqenosti za opstojawe i otvorenosti sem ove koju su ozna~ili stari Grci? I onda odatle svi moraju po~eti i daqe iz-voditi u toku svog istorijskog opstojawa. Zato i govorim o kwièvnosti, jer je najjasniji trag ove po-stavqenosti upravo tamo. Kako je to Peki} dobro znao i osje}ao, kako nam je to pruào i jo{ uvijek pruà. U kwièvnosti se iz-vodi ono {to je srpski narod. Sama sudbina je tu na djelu. Ona je negdje iza onoga {to se de{ava, {to se zapisuje, ili negdje ispred toga, ili sa strane, ili negdje ispred istorije i kao da je nedostupna, neprozirna i koliko god da se trudili ne}emo je na}i. I onda, kao da je nema. Ali ona se vidi. Kaèm sudbina Srba - kaèm srpska kwièvnost! Vidi se!

Ona kao trag izvornog odlu~ivawa, od-lu~ivawa kao lu~ewa iz samog bivstvovawa. I onda, mi{qewe kao naspramnost, kao od-lu~eno u toj poziciji. Tu se od-lu~uje i o ~ovjeku, uop{te o ~ovje{tvu, tu se odlu~uje na jedan iz-uzetan na~in. Uspomena na tu poziciju jeste karak-teristika na{e kwièvnosti, ona je zato velika, jer je ovo izuzetno

232

znala prihvatiti. Ono samo je tu u kwièvnosti uzelo rije~. Kroz wih. ôvjek je iz-uzet odlu~ivawem, on je izuzetno odlu~en, on je izuzetan. ôvjekovo mjesto nije privilegija, kako bi to htjele religije ili filozofije, ~ovjekovo mjesto jeste izuzetnost i samim tim od-govornost. Izuzimawem i naspramno{}u ~ovjek sti~e svoje dosto-janstvo, jer samo izuzet moè on daqe izvoditi odnos prema porijeklu i kazivati. To je izuzetnost kazivawa i odgovarawa, ali i izuzetnost onog koji kazuje i odgovara. Samo tu je li~nost. Pojedinac koji ho}e u Evropu, ovo ne zna. Evropa mu je tu i za~eta, sve {to je istinski evrop-sko je tu, u toj poziciji, a ne na geografskoj karti ili u mrtvilu monetarno informati~kog politeizma. Od-govarati iz ove pozicije jedino moè zna~iti - i}i uz, dopustiti se ne~emu, dolikovati ...I to je odgovornost kao autenti~no stawe ~ovjekovo. Odavde se na{a kwièv-nost za-dobija i dopu{ta, kao jedina od-govaraju}a na{oj stvarnosti, kao jedina ~uvaju}a te na{e stvarnosti. Jedina varna, kwièvnost je st-var-na. Mo}no stvarna. Zadobijati se sa ovog mjesta, koje je uvjek povjes-no mjesto, moè se samo, kao u biti tragi~ko mi{qewe. Jer, zar izvorno odlu~ivawe nije tragi~no? Zar ~ovjek sam svojom pozicijom nije tragi-~no iz-poru~en. Trag ovog iz-poru~ivawa imamo samo u kwièvnosti, uzdah za~u|uju}eg jesam.

A {ta je tragedija? Moè li ono sa vampirskom prirodom da zna za tragediju? Ono ìvi od ne~eg drugog, pozajmquje ìvot. Pozajmqeni ìvot nije tragi~an, to je drama apsurda, uzaludnost, nedovr{enost i nedovr{ivost. Tragedija je iskonski - sabranost, iz iskustva se sabire u svijest i onda - sve~anost, radost, puno}a, puno}a bivstvovawa, ispu-wenost, dovr{enost bi}a sam telos. @ivot. Izvorno jedinstvo. Isto. Ko ne zna za jedna~inu tragedija = radost, taj ne zna ni {ta je tragedija, nakon brojnih maskirawa zakqu~i}e Ni~e. Jedna misao, koja otvara mogu}nosti postojawa, koja obuhvata svako ro|ewe - ponovo stvara ~ovjeka i ~ini, da on, na sebe, preuzme svoju sudbinu, pravu sudbinu, koja se ne razdjequje na ìvot i smrt, nego je wihova sveukupnost: ìvot i smrt u jednom jedinom trenutku usijawa. Sve to kwièvnost nudi. Jed-nom rje~ju nudi da se vidi stvarnost, ona ~uva ono {to stvarnost ~uva. I po-kazuje. Tragediju od-lu~ivawa. Nauka ovo zastire, potiskuje i ne}e da misli, ne slu~ajno, jer tako nas prepu{ta ta, uobi~ajenom, dirigova-nom iskustvu svakida{wosti, koje odgaja, boqe re}i, dresira i stvara iluziju da smo svi podjednako va`ni sudionici u znawu i djelovawu, a, u stvari, jedino smo podjednako va`ni kao potro{ni robovi. I onda, postupamo, kao {to i postupamo, pa svaku mogu}nost druga~ijeg vi|ewa i iskustva, ve} unaprijed odbacujemo, {to zbog nenaviknutosti, {to iz straha da se ne poremeti mir ìvota pred smr}u. Sva dana{wa Evropa jeste zaborav ovog tragi~nog. I ba{ zbog toga je onakva kakva jest. Na

233

LINKOVI

koqenima, mrtva ta vam je Evropa. Svo istinsko evropsko nestaje sa tragi~nim. Gubitak tragi~kog iskustva, osje}aja za tragi~ko, ekviva-lentan je stepenu zaborava izvornog jedinstva i od-lu~ivawa. Danas govoriti o tragi~nom iskustvu za mnoge }e predstavqati obi~nu ludo-riju, ali danas upravo treba govoriti o tome, jer treba se otvoriti za iskustvo i iz wega znawe da tragedija nije nekakav, nikad vi{e doseg-nuti kwièvni rod, nego neko osnovno i iskonsko zbivawe same qudske prirode, zbivawe koje ~ovjek, ovo je va`no, moè da osjeti, da wime bude zahva}en, da to bude zaista kao doga|aj - Ereignis, koji se zbiva na taj na-~in {to je ~ovjek wime ponesen kao da je tim doga|ajem prisvojen - er-eig-net. Ovaj doga|aj kwiàvnost je osjetila i ona ga uvijek pred-nosi. Po tome ona je god u do-godu srpskog naroda. (na{a rje~ god je mnogo govo-rnija od eminetne wema~ke rije~i Ereignis i kaè - svetkovina, praz-nik, govori u rije~i godina, ugodan (gdje ima psiholo{ko zna~ewe onog {to se èli) prigodan itd. U god, ugo|aj, {to je veoma va`no zna~i ujedno i sklad, slogu, pa i zbranost; biti zgodan zna~i biti lijep, ali biti lijep zna~i biti skladno, po pravoj z-branosti sazdan, po z-brano-sti Onog koje zbira, biti po logosu itd. Isto tako, kao {to drvo ima svoje godove, tako i otvorenost bivstvovawa i vremena ima svoje epohe).

ôvjek je iz-pao iz Po~etka, od svog po~iwawa u istorijskom hodu, on je tako od-lu~en {to je iz-uzet, ali on se sje}a, a sje}a se jer jo{ uvjek stoji u bivstvovawu i govori iz te stojnosti, kao Parmenid i Heraklit, i zato je tragi~an. Kao Andri} i Peki}. Kao Ki{, i prije svih wih, Wego{. Zato je Izuzetan. Dostojanstven kao taj kaziva~ i tog kaziva~. ôvjek je izgubio svoju slavu, ali ne i dostojanstvo.Ovo ga sje}awe ne ~ini o~ajnim, ve} suprotno, punim i silnim. @ivotnim. To osje}awe je rodilo filozofiju u Gr~koj. Dionis i Apolon istovremeno ili Isto. Dionis do-stavqa, s Apolonom sazrijeva, ono Isto dostavqeno ob-grani~ava se. To osje}awe je na{a kwièvnost. Zar Peki} ne vra}a po-~ecima opstojawa i mi{qewa, zar o~i nisu uprte u egejsku daqinu, osje}aju}i tamo najve}u blizinu, zar sav nije hitnut tamo gdje svima nam je domovina, svima {to za~eti su mi{qu. Hitnut tamo, hitnut je sebi. Zato je Peki} uvijek svoj i u svemu svoj, jer je nau~io, ono {to kaè Platon, da bude radi sebe sama. A biti radi sebe sama moè samo onaj {to nau~i da biva radi drugog, radi najva`nijeg koje traì da se misli. Takav luta, takav je tragi~an, jer je tako od-lu~en, ne nekom voqom bo`jom, nego od-lu~ivawem iz bivstvovawa on je postao na-spraman i onaj koji odgovara, ali ne u smislu da okajava svoje grijehe, nego da odgovara tako {to slu{a i ide uz ono ~emu je naspraman, i ne moè druga~ije, jer ̀ ivi u tome, iz toga misli govori i osje}a. Iako je iz-pao iz "vrata ~udestvah", on ipak sam sobom ~udo so~iwava (Wego{), ba{ zbog te ispalosti. To je sve {to mogu znati. Kwièvnost je to znala i

234

kao da je uvijek govorila iz-traùj sebe, izo{tri pogled licem u lice, su-o~i se, idi uz i oslu{kuj, a ne spoznaj samog sebe, u smislu, gledaj samo u sebe, okreni se u sebe. Okrenuti se, uvijek je i uvrnuti se. Tako da danas imamo posla samo sa uvrnutim. Kwiàvnost ne govori samospoznaja, a ostalo zanemari. Jer, zna - ostalo to je svijet, ̀ ivot. Ja, bez tog ostalog, ni{ta je. Vrlo brzo samospoznaja pre|e u ono, {to je Peki} dobro vidio i {to sam na po~etku ozna~io kormilarom mojih putovawa, naime, u doktrinu ili ideologiju, u sistem strogo propisanih normi i pravila. Boqe re~eno, samospoznaja i ne prelazi, ve} to ona jeste po svom osnov-nom naumu - uvrnuti pogled. Samospoznaja i jeste maslo vampira, preva-ra da bi se svijet izgubio, a time i ̀ ivot. Nikakav zadatak nije postavio Apolon pred umne glave filozofa da spoznaju sebe. Iz-traùj, jer samo tako }e{ do}i do toga da se spoznati ne moè{, ali moè{ biti. Saznaj: jesi! Da jesi, i kako jesi, i ~ime jesi. I budi. Svim svojim bi}em budi, ìvi. Onda je granica ne{to najprirodnije, smrt dio ìvota, onda je srpska kwièvnost sa svojim svjetlosnim zracima. Onda je ono {to je ~udo. ̂ udo svih ~uda - da jesmo. Da smo od-lu~eni. I tako naspramni. Mi koji jesmo. Jesmo. I ni{ta vi{e, ni mawe. ûdo. To ~udo u ~udu rije~i. Kwièvnost. Divqewe i ~u|ewe kao jedini mogu}i metod shvatawa nisu li nas oni i time odvra}ali od vjere u razum i usmjerili ka egzi-stenciji, ka biti i ìvotu. Ka osje}awu i imawu tog ìvota, {to se zastire vampirskim konstrukcijama.

I onda, zaista, koga ili {ta upokojiti?

235

LINKOVI

1 M. Hajdeger - "Uvod u metafiziku" - Eidos, V. Bawa, 1997. g., str. 98.2 B. Peki} "Filozofski spisi"- Stylos, Novi Sad, 2001.g., str.155.3 B. Peki} "Filozofski spisi"- Stylos, Novi Sad, 2001.g. str. 155.4 Hajdegerov prevod "Antigone" stih 332 iz "Uvoda u metafiziku" Eidos,

V. Bawa 1997 g. str. 132.

Moja dobra prijateqica mi je nekako priznala, da je u mladosti znala napamet deo iz Grinove Trka~ice po vodi - u kom se govori o mo}i neostvarenog. Nije ga u~ila napamet, strasno stegnuv{i viski, jedno-stavno ga je i{~itavala toliko ~esto, da su se re~i same nemilosrdno urezale u pam}ewe, jedino se vreme pokazalo dovoqno jakom kiselinom da izbri{e naslov, ostaviv{i na wegovom mestu prazninu. Ni{ta neo-bi~no: kome, ako ne doìvotnom zarobqeniku u pau~ini od{tampanog teksta da iz li~nog iskustva (ne gorkog, a slatkog) zna o mo}i neostva-renog, a moja prijateqica - jedna od zanesenih ~itateqki, jedna od tih baksuznih sre}nica, za koju su {are crnih znakova na beloj pozadini papira - Borhesov Zair, Mandala, neizmerno dubok zvuk om, nejasno ogledalo, zaviriv{i u wegovu tamu, prihvati}e{ svoje umorno lice za lik Ve~nosti, jedna od onih, koja nikada ne}e poku{ati da prona|e u lukavstvu tih {ara koje op~iwavaju, tajno ime Boga - po{to ga je, ~ini se, na{ao odavno, ono je ve} postalo jedno od uobi~ajenih re~i, poput onih kojima dozivamo dete koje se zaigralo, ku}i da jede...

Mo} kwièvnosti nad ~itaocem je u stvari mo} neostvarenog. Mo} va{e ma{te nad vama je apsolutna, nemilosrdna i èqno o~eki-vana. Dok leìte na krevetu, zgr~eni kao fetus, s kwigom u rukama, de{ava vam se to, {to vam se nikad nije desilo - i {to se ne}e desiti! - U STVARNOSTI, ali razlika izme|u stvarnosti i nestvarnosti nije tako velika za za~aranog papirnog putnika. Dok je tamo - on je TAMO, sve ostalo nema smisla.

Ali ~itao~eva tragedija je u tome, {to pisac nije ~arobwak. On je prosto samo ~ovek, lukava protuva, va{arski ma|ioni~ar, ponekad - izvrstan ma|ioni~ar, veliki Hudini, u krajwem slu~aju - veliki i stra{ni Oz, ali ne vi{e od toga. Ne}e se desiti ~udo. Uop{te ni~ega ne}e biti, nikada, zato {to ~udo mora biti Sada{we, a za Sada{wost, s

Maks Fraj

MO] KWI@EVNOSTI

236

velikim slovom, ~italac nema ni vremena, ni snage - jedino ima za do-sadnu obi~nu sada{wost, koja se ne pi{e velikim slovom, ve} najma-wim, koje ste imali na raspolagawu.

Verovatno, ve} odavno znam, kakve trikove ~itaoci o~ekuju od autora, kakve trikove su spremni da prihvate kao iskonsko ~udo.... Gospode, nikako verovatno, naravno da znam, ja sam i sam takav - jedan od beznade`nih, zanesenih guta~a od{tampanog teksta.U najmawu ruku, pre par godina sam bio takav - i sama pomisao na to je stra{na! Ne}u sebi uskratiti zadovoqstvo da nabrojim omiqene ~itao~eve trikove - makar se zbog toga, da bi osetio slast izdaje, morao potpuno odre}i drugova po muci.

TRI TRIKA S OGLEDALOM

Najpotrebniji, omiqeni trikovi svih ~italaca, moraju biti u arsenalu svakog pisca - me|utim, ~itaoci su do te mere poludeli od trikova s ogledalom, da se besprekornost ostvarewa od autora i ne o~ekuje: ~italac je spreman da za`muri zbog neke nespretnosti slede}eg iluzioniste, on }e vam sa zadovoqstvom pomo}i, evo vide}ete!

PRVI TRIK S OGLEDALOM

Pokaìte mi, mene, omiqenog, u punom sjaju! - moli ~italac. Evo, to je upravo, sve {to se od vas traì. Kwiga je ~arobno ogledalo u kome ~italac o~ajni~ki traì misli, iskustva, sli~na svojim, ̀ ivot, koji je opisan tako, kako ga on zami{qa. [tavi{e, ~italac od pisca o~ekuje merodavnu potvrdu, da su wegove ideje - genijalne, da je jedino wegovo poimawe ìvota - pravilno, wegovo iskustvo - bogato, to jest on je naj, naj, naj.... (epiteti po izboru). Intelektualac, koji se dosa|uje Fukoo-vim Klatnom i prose~an, naivan ~ovek, koji se udubio u slede}i tom epopeje o Besnom, bio bi potresen saznav{i koliko su sli~ni. Ali ova dvojica, gotovo blizanci, su u istoj barci - qudi se, uop{te, me|usobno razlikuju mnogo mawe nego {to bi oni hteli! Obojica koncentrisano zure u zamagqeno ogledalo, poku{avaju}i da u wemu prona|u svoj pre-krasni odraz, a ogledalo je ogledalo, nezavisno od kvaliteta polirawa i veli~ine rama, tako da qubiteqi kwièvnih remek-dela u stvar-nosti ne tragaju samo za wima: u dubini ogledala oni vide sopstveni nadahnuti profil, koji se otmeno nadneo nad kwigom, koju mu je su|eno da razume boqe od najboqih, a zna~i, ja sam - ah!- ja sam jedan od wih....

Najsme{nije je to da, prona{av{i u kwizi dokaze sopstvene izu-zetnosti (ili izvukav{i ih na jedvite jade), ~italac je sre}an neko

237

LINKOVI

vreme. Zatim pun elana nastavqa da traga za novim dokazima, drè}i slede}u kwigu u rukama. Pisac ovih redova je i sam vi{e puta doìveo ~ari ovog, u stvari, jednostavnog trika, wegova prva (mo`da i nije prva, a najve}a) qubav je nekada bila Borhesova du{a, pa ~ak i sada, otvaraju-}i u metrou Pavi}ev Hazarski re~nik, on zbuweno shvata da je opet uhva}en....

DRUGI TRIK S OGLEDALOM

Ponekad ~italac moli: Molim vas, pokaìte mi kako sam lo{! Varijanta: Pokaìte, kako ja lo{e ìvim i kako jo{ gore ìve svi ostali, jadni mi, jadni! Zadovoqstvo nije samo za mazohiste. Kao prvo, bilo koje drvo da baci{ u ogaw li~nog zna~aja - gore}e: puna porcija poroka ili patwi nas ~ini jo{ izuzetnjim i natprose~nim (u krajwoj meri, u svojim o~ima); a kao drugo, ve}ina qudi je zbog ne~ega uverena, da priznati svoje slabosti ve} zna~i promeniti se, a na~itav{i se crne hronike, mogu}e je otkriti da je stvarni ̀ ivot, dok si ti ~itao, postao prekrasan i izvanredan. Me|utim, iskustvo staro hiqade godina tvrdi suprotno, kao i moje li~no, kako to nije uvredqivo: od svoje sedamnae-ste godine sam dugo uìvao u umereno otmenom samooptuìvawu nad sabranim delima ~udovi{nog sunca ruske kwièvnosti Fedora Mi-hali~a, i {ta s tim! Sre}om, ve} odavno ne uìvam u tome!

TRE]I TRIK S OGLEDALOM (KRIVIM)

Prost i najjeftiniji trik: Pokaìte mi drugog mene i ako je mogu}e boqeg nego u stvarnosti! Tada se od pisca ne o~ekuje ba{ ni{ta, jedino da da odmah glavnog junaka, sa kojim bi bilo prijatno svim ~itao-cima da se poistovete, a poistove}ivawe }e biti potpuno original-no.îtaoca gleda strano lice iz krivog ogledala, koje }e ipak, pro-kleto dobro neko vreme smatrati svojim li~nim! Hladnokrvni super-men koji ne gubi smisao za humor, neizostavno qubimac èna, optere-}en sa dva-tri zla neprijateqa, sa kojima je tako prijatno obra~unati se na putu ka sre}nom zavr{etku, ili damska varijanta: lepa, fatalna, ose}ajna lutalica po svetu punom mr`we mu{karaca i zlih drugarica - jeftino ali dobro. Idealni junak moè biti ne samo li~nost, ve} i ce-la nacija, kojoj, podrazumeva se, pripada ~italac odu{evqen tom jedno-stavnom ~iwenicom: bujica ~udovi{nog slovenskog heroizma u ànru fantastike, koja se koristi poznatim komercijalnim uspehom, tera me s uzdahom da budem siguran u svoju ispravnost. Usluga vi{eg reda: da bi shvatio sebe kao predstavnika slede}e velike nacije nije ti potrebna

238

~ak ni mrvica ma{te, dovoqno je odgovaraju}a ocena u petoj rubrici - a ako ona nije odgovaraju}a, potrebno je prosto potraìti drugu kwi-ìcu, u kojoj se veli~a upravo va{a peta ta~ka. Gore navedenu bezvred-nost hladnih intelektualaca, razume se, ne}e{ shvatiti, pa {ta s tim, i nije ih mnogo, tako da je i za wih mogu}e prona}i odgovaraju} i jasan lik, samo treba poèleti! Nekim piscima se ~ak svi|a da rade za izabrane - ~itaj: malobrojni auditorijum. Tako da svaki ~italac pre ili kasnije na|e svoje krivo ogledalo, u kome se pokazuje wegov ~udesni lik, kakav je mogu|e u potpunosti prihvatiti kao sopstvenu wu{ku i najzad lako zavoleti taj tu|i odraz qubavqu koja nikad nije izostajala za sebe nedoteranog....

TRIK "KAKO JE ZANIMQIV QUDSKI @IVOT"

Pla~e ti se, kako je sve tako prosto. Umesto poku{aja da u~ini{ svoj ìvot zanimqivim - a to je te{ko, prili~no opasno, i uop{te neshvatqivo: odakle po~eti? - strastven ~italac sa zadovoqstvom pro-ìvqava mno{tvo tu|ih zanimqivih ìvota. Takav ~italac nije pre-vi{e zabrinut za svoj odraz, gore navedeni TRIKOVI S OGLEDA-LIMA mu nisu potrebni, on prosto zaroni u zanimqivu iluziju i pra}aka se u woj dok ne do|e vreme za posao. Dele}i poro~nu, ali pot-puno beskorisnu qubav velikog dela ~ove~anstva prema tim bezbednim (i beskorisnim) snovima na javi, autor tih redova drhti prebrojavaju}i uzalud potro{ene ~asove svog jedinog, neponovqivog i uàsno kratkog ìvota. Ponekad wegovi nervi ne izdrè, i on iska~e iz ku}e u miri{-qavu tamu avgustovske no}i - da upada u pustolovine koje mu se mogu obiti o glavu. Za vreme tih {etwi se obi~no ni{ta posebno ne de{ava, pa ipak...

TRIK SA [ARGAREPOM

E,taj trik je jedan od najotmenijih (pla{im se, i jedan od najnemoralnijih)! Tehnologija je ista kao i u slu~aju sa pravom {arga-repom, koja visi pred wu{kom jadnog magarca. Obe}ajte! Obe}ajte, svom ~itaocu da }e, pro~itav{i kwigu, postati boqi, pametniji i o{tro-umniji, sazna}e TAJNU, i o~arane dugonoge devojke }e ga pobo`no slu{ati, on }e povremeno izjavqivati ne{to takvo, da i predati se nije greh. Obe}ajte mu, da }e se, otvoriv{i va{u kwigu automatski pridruìti broju odabranih, posve}enih, svojevrsnoj masonskoj loì - u doma}oj kwièvnosti kao nikome drugom bra}i Strugacki je to po{lo za rukom, i wihove nadahnute pristalice do sada se prepoznaju

239

LINKOVI

po citatima: ponekad ti jadnici bez zamuckivawa citiraju cele pasuse! Obe}ajte, da }e se ~itao~ev ìvot posle va{e kwige promeniti na boqe i na kraju postati takav, kakav on , bez svake sumwe, zasluùje. Jednom re~ju, obe}ajte ~itaocu makar ne{to. On }e poverovati va{im obe}awima, zato {to jako èli da veruje u wih... Da, samo nemoj da vam padne na pamet da obe}ate otvorenim re~ima, takve stvari }e pro}i jedino kod o~itih debila!

TRIK SA "ZABRAWENIM VO]EM"

Vi{e pi{ite o tome {ta uznemirava ma{tu lakovernih nespret-wakovi}a, kojima se ve} odavno smu~io ujedna~en ritam svakida{weg ìvota. Nesre}nim junacima va{ih kwiga }e do}i da vode qubav u najkomplikovanijim pozama u toku besmisleno dugih ~asova.Tako|e im do|e da se opijaju do delirijuma i drogiraju, poèqne su bilo kakve te{ko pristupa~ne - sage o upotrebi lepka Moment zbog ~ega se niko ne uzrujava, osim qubiteqa javnih crwaka, za koje je pripremqen DRUGI TRIK S OGLEDALOM - ako ga ve} niste zaboravili. Junaci va{ih kwiga rade ne{to pribli`no tome? U tom slu~aju, sve ostalo nema posebnog zna~aja: ~itaocu moète utrapiti remek-delo ili apso-lutni proma{aj. Spisak zabrawenog vo}a se po ̀ eqi moè pro{iriti, ali ja ne}u da u~estvujem: nemam stvarala~ku du{u i ni{ta pametno mi ne pada na pamet! Uop{te, ne treba zaboraviti to, da ovom zemqom hodaju stvarni ìvi qudi, koji ozbiqno smatraju, na primer, da je Kastaneda pisao iskqu~ivo o narkoticima, Pelevinov roman âpajev i pusto{ je o tome {ta }e biti ako se pome{a votka sa kokainom i (ra-zume se!) o pe~urkama, Nesta{na pomoranxa je dobra jer wegovi junaci piju u svom mle~nom restoranu ne{to strogo zabraweno itd.âk je i autor ovih redova u svoje vreme s ~u|ewem otkrio - primetite u izda-va~koj bele{ci - da u wegovim kwigama (tako nevinim, da je qubiteq-ima zabrawenog vo}a ~ak i neprijatno da ih gledaju!) neprekidno se razleù bajawa pripitih ~arobwaka iako moja deca daju prednost zdravom na~inu ìvota, kao da se neprekidno spremaju za va`na sport-ska takmi~ewa, samo ponekad izvla~e}i se iz tog surovog reìma da bi se dobro najeli, ali nisu imali sre}e sa autorom, {ta da se radi! Jednom re~ju, me|u ~itaocima stalno biva uhva}ena riba, koja rado zagrize bilo kakav pikantan mamac (ili zbog toga {to u svom ìvotu nema dovoqno ~udesnih poroka, ili da bi na de~iji na~in opravdao svoje samouni{titeqsko pona{awe, solidarno{}u sa junacima omiqenih kwiga: Karlson jede mnogo slatkog, zna~i mogu i ja!). A, ako ve} postoji riba, za{to je ne pecati?!

240

P.S. (Samo za ~itaoce)

Deco, ne zamarajte se. Vi ste so zemqi, i dok lutate bez smisla po iluzornim svetovima, koji su nakratko izvu~eni iz starog cilindra probisveta -ma|ioni~ara, na{ glup kwi`evni ̀ ivot ima neki smisao. Volim vas.

Va{ Maks Fraj

S ruskog preveli Biqana Stankovi} i Andrijana Stankovi}

241

LINKOVI

242

Na{e znawe je poput znoja ili isparewa, ono je funkcija organi-1

zma neodvojiva od postojawa i nema ba{ nikakve veze sa Istinom.

Konstrukcije svesti su ~esto u neskladu sa fizi~kim i emotiv-nim iskustvom. Doga|aj koji se o~ekuje ne uspeva da se materijalizuje ili zadobija druga~iju formu od one koju smo predvideli; pa ipak konstruktivne aktivnosti svesti nepromenqivo traju bez zbuwivawa, kao da gotovo nikakav iznos suprotnog dokaza ne bi bio dovoqan da ih izbaci iz koloseka. Istine svesti, me|utim, funkcioni{u u druga~ijoj dimenziji i na druga~ijoj vremenskoj skali od znawa tela ili ose}awa. Ovde su kontradikcije norma; vreme ~esto ima malo ili nikakvog zna~aja, a koherencija bivstva ~ini se da polako nestaje. Nekoliko zna~ajnih umetni~kih dela fokusira na{u pa`wu na konflikt izme|u ove dve iskustvene forme, posebno na glavno autobiografsko delo pesnika Vordsvorta i filmskog reìsera Tarkovskog, u Preludiju (1805) odnosno Ogledalu (1974). U oba dela, istorijski doga|aji su pro-ìvqeni kroz neposrednu fizi~ku formu, vr{e}i pritisak koji na-stoji da izobli~i ili negira mentalne konstrukcije od kojih se obi~no o~ekuje da ih sadrì, tako da se ~ini da se kontrolnom, svesnom bi}u preti dezintegracijom ili haosom.

Za Vordsvorta je tenzija izme|u misli i ose}awa (saèto govo-re}i) o~igledna na mnogo mesta u strukturi wegove pesme. ̂ ini se kako je u Simplon Pass-u u VI kwizi, post-hoc slavqewe imaginacije u neobi~-nom neskladu sa li~nom istorijom poti{tenosti koju Vordsvort pri-poveda kada opisuje da je ve} pre{ao Alpe te te{ke no}i ... Sli~no tome u XI kwizi, opaàwa koja prate wegov opis dva momenta na Penrit Bikonu i iznad Hoksheda u ~udnom su skladu sa ose}awima koja su cen-tralna u obe epizode. Wegova pozivawa na duh zadovoqstva i zlatni

2odsjaj mladosti (XI, 322) ili moraliziraju}e pozivawe na Boga koji je tako ispravio moje èqe (XI, 374) izgleda da imaju vrlo malo veze sa

Dejvid S. Mial

BIVSTVO KROZ ISTORIJU:*Vordsvort, Tarkovski i Autobiografija

snagom epizoda kojima su pripojene. Dok je razvoj ili sukob ose}awa centralni deo Vordsvortovih interesovawa, wegov poku{aj da u~ini ovaj proces pristupa~nim za okvir obja{wavawa redovno kasni. Vord-svortove prekognitivne intimizacije nisu samo po re~ima Tark-ovskog funkcija organizma, ve} trenutak u kojem ose}amo znoj i ispa-rewa neposrednog proìvqenog istoricizma. Dok su wegovi izrazi mawe zemaqski i neposredni od ove fraze Tarkovskog, Vordsvort govori o svom iskustvu Imaginacije na Alpima kao o neo~inskoj pari; i bio sam izgubqen kao u oblaku (VI, 527, 529). U tekstu iz 1850, on tako|e isti~e da je ovo iskustvo nazvano imaginacijom samo usled jadne nekom-petencije qudskog govora (VI, 593) - tako da je, drugim re~ima, jezik tako|e zastareo i neadekvatan.

U takvim trenucima iskustvo izmi~e konstrukcijama svesti veoma uporno; {tavi{e, ono ~ini neposredniji kontakt sa istorijskim podtokom qudskog ìvqewa koje je zaokupiralo i Vordsvorta i Tar-kovskog. Za razliku od Alana Luia, koji tvrdi kako Vordsvort izbega-

3va istoriju u wenim glavnim delovima kao {to je epizoda Simplon Pass, tek tu pronalazim Vordsvortov istoricizam: u wegovom odgovoru na humaniziranu prirodnu sredinu sopstvenog detiwstva, Francuske ili [vajcarske. Ali ovo pretpodstavqa ne alternativu ve} dekonstruk-ciju standardnih izraza kojima su glavni istorijski momenti tog perioda tuma~eni. Vordsvort je imao vrlo malo interesovawa za onu vrstu istorije, za koju Lui smatra da je pesnik pori~e. Po wemu, veze iz-me|u ~oveka i ìvotne sredine su centralni deo wegovog intereso-vawa kao pesnika i ova preokupacija ide i na ra~un wegove snage i ogra-ni~ewa kao pesnika: kako wegova neobi~na snaga da prenese uzvi{eni ose}aj za lokaciju (kao u momentima vremenskih epizoda) tako i wegova tendencija ka zemaqskom ili ka memorijalnom.

Iako, ~ini se, nije ni bio u to vreme upoznat sa Vordsvortovom poezijom autobiografsko delo Tarkovskog Ogledalo je poku{aj da se obradi sli~na grupa pitawa upotrebom donekle sli~nih sredstava. Kao {to Preludijum iznosi Vordsvortovo li~no iskustvo deteta i mladi}a u sukobu sa Francuskom revolucijom Ogledalo skre}e pa`wu na neposrednost snimqenih trenutaka vremena iz detiwstva kao i na razaruju}i uticaj individualnog doìvqaja savremene istorije, tj, Staqinisti~ki teror i Drugi svetski rat. Tarkovski, tako|e, sme{ta svoje vi|ewe rezultiraju}ih kontrasta ili konflikata ose}awa unu-tar humanizovane prirodne sredine, pokazuju}i dok to ~ini da je to jedini mogu}i kontekst za oboga}ivawe qudskog iskustva zna~ewem i da postojani ego svesti koji insistira na odvajawu onog {to je qudsko od prirode mora biti napu{teno. Kao {to doktor prime}uje, na samom po~etku filma mi samo letimo naokolo uzvikuju}i banalne fraze: ,,To

4je zato {to ne verujemo u prirodu, u ono {to je u nama" . Film Tarkov-skog, kao i Vordsvordova pesma, dovode u pitawe zna~ewe i svrhu biv-stva: za wega i ovo izgleda da je iluzija (i zapravo potencijalno raza-

243

LINKOVI

raju}a) s obzirom da istorijska o~iglednost koju pruà film je auten-ti~na.

Za Tarkovskog je odnos individue prema istoriji su{tinski. U osvrtu na film Tarkovski ukazuje na ovaj princip na~inom na koji opisuje jednu od centralnih i najzagonetnijih crta filma, doku-mentarac o putawi Sovjetske vojske dok je prelazila Siva{ mo~vare. Kada je prvi put otkrio ovaj film nakon pregledavawa hiqade metara filmskog ùrnala rekao je: Znao sam da ova epizoda mora da postane centar, sama sr`, srce i nervi ovog filma koji je otpo~eo jednostavno

5kao moja intimna lirska se}awa. Mo`da je upravo fizi~ka strana rata najimpresivnija kod ove ranije nepoznate sekvence: vidimo kako se ratne teme prevode u jak telesni zamor vojnika, neizdrìvu teìnu wihove opreme koju vuku preko vode. Ali iste sile koju su oblikovale ovaj trenutak tako|e oblikuju i najprivatniji trenutak: ~ini se da je ovo zbog insistirawa Tarkovskog na zna~aju ove epizode. Naravno, ovo nisu snage koje su napravqene u propagandnim materijalima ili zva-ni~ni podaci. Ono ~ega smo mi svedoci iz vojni~kog iskustva nema nikakve veze sa ,,istinom" na{e svesti, javnim konstrukcijama. Tarkov-ski poku{ava da se obrati na{im emocijama, ne na{im idejama: kao {to re~e jedan komentator, on pobu|uje "vrlo instiktivne reakcije kod gledaoca umesto inicijalnih ideja koje bi podràle odre|eni stav

6prema dru{tvu i istoriji". Ali ose}aj istori~nosti u ovom filmu, prema Tarkovskom treba da bude proìmaju}i:

U "Ogledalu" sam èleo da qudi osete da su Bah i Pergolezi i Pu{kinovo pismo i vojnici koji mar{iraju preko Siva{ prelaza a tako|e i intimni doga|aji u domu - sve te stvari su na neki na~in podjednako va`ni kao qudsko iskustvo. Izraèno ne~ijim duhovnim iskustvom, ono {to se u wemu desilo ju~e ne moè da bude istog nivoa zna~aja kao ne{to {to se ~ove~anstvu desilo pre sto godina... (Sculpting. 193)

Na nivou koji se odnosi na Baha ili napredovawe preko Siva{ prelaza svi periodi su podjednako prisutni kao {to Arsenije Tarkov-ski isti~e u pesmi koja je prikqu~ena Siva{i epizodi:

Pozva}u se na bilo koji vekOti}i u wega i sagraditi sebi ku}u

Zbog toga su tvoja deca kraj meneI sve tvoje ène, svi su posedali za jedan sto

Jedan sto za pradedu i praunuka. (Sculpting. 143)

Ali na~in na koji razli~ita vremena uporedo postoje moè se shvatiti kroz jednu vrstu logike sna koju Tarkovski koristi da bi struktuirao film.

Takva tehnika se povezuje sa istorijskim temama na neobi~an i zanimqiv na~in, koju }u uskoro pomenuti, ali vredno je isticawe naj-

244

pre da strukture Preludijuma i Ogledala pokazuju nekoliko sli~nosti. Iako su oba dela autobiografska, oni vrlo istrajno prekidaju sa konvencionalnim linearnim narativnim stilom. Zapravo, Ogledalo jedva i da sadrì i{ta narativnog. Oba dela imaju ~este izlete iz hro-nolo{kog reda (osobina koja ~ini Ogledalo izuzetno nejasnim kod pr-vog gledawa). I dok Vordsvort svakako stvara ose}aj sebe kao indivi-due koja se razvija izvan onoga {to on zove svojim bezvrednim, delom neprizornim ìvotom u Kembrixu, prikazanog u kwizi III, ili odus-tajawe od Godvinijanskog razloga u kwizi X, ipak je linearni model razvoja vidno neprimeren. U drugoj kwizi na primer, on kao odrasla osoba preuzima identitet deteta ~ije doìvqaje prirode je on upravo opisao, jer su mu oni ostavili

zapis

o trajnim odnosima ina~e nepoznatim.Otuda su ìvot i promena i lepota, samo}a

aktivniji ~ak i od "najboqeg dru{tva" ( II, )

Pa ipak ranije u toj istoj kwizi on pokazuje svoj ose}aj za duboki diskontinuitet u odnosu na ista iskustva iz detiwstva: ponekad kada pomisli na wih, on kaè, "meni kao da su/ dve svesti - svest o sebi/ i o nekom drugom bi}u" (II, 31-33). Tarkovski, tako|e, mo`da ~ak promi{-qenije postavqa kontradikcije pred nas. Ne samo da su identiteti majke i ène sukobqeni, ve} Marija tridesetih godina izgleda isto-vremeno i kao mlada ̀ ena sa svojom malom decom obrijanih glava i kao stara ̀ ena sa istom takvom decom. Ove promene ru{e uobi~ajeni ose}aj za uzrok i posledicu, suàvaju}i na{u sposobnost da dekodiramo znake narativne logike u oba dela. Ali na nivou ose}awa, i jedna i druga kon-tradiktorna percepcija izgleda istinito.

Druga va`na sli~nost je erupcija istorijskih doga|aja u centru oba dela, sme{tenih izme|u po~etne i zavr{ne sekvence izrazito liri~nog i veoma li~nog iskustva. Dok Vordsvort izbegava pomiwawe doga|aja sa svetske scene sve dok ne stigne do Kwiga IX i X , Tarkovski nas ranije u svom radu podse}a na istorijski kontekst tridesetih u epizodi sa {tamparijom, u proìmaju}oj atmosferi straha. Glavne sekvence u centru filma, me|utim, pruàju kola` ratnih scena i dru-gih svetskih doga|aja ([panski gra|anski rat, Drugi svetski rat, sukobi sa Kinezima na ostrvu Damanski 1969): oni se ~ine na prvi pogled nepovezanim kako jedan sa drugim tako i sa autobiografskim kontekstom filma. Sa svoje strane Vordsvort opisav{i vlastiti ugao posmatrawa Francuske revolucije (priznaju}i svoje ograni~ene spo-sobnosti naratora) u toku svojih ranih dvadesetih, gotovo je nem kad su u pitawu de{avawa koja su usledila i koja su se odvijala dok je pisao ve}i deo druge polovine pesme 1804. i 1805. (on samo vrlo kratko po-miwe Napoleona (X, 932-940) No ipak, Vordsvort jasno odbacuje zva-

311-314

245

LINKOVI

ni~nu verziju istorije. U Kwizi VIII, nakon {to kaè "na{a vrlo uslovqena moderna pripovedawa / Ogoqena od svoje qudske du{e me nikada nisu mnogo ushi}ivala, "pa dodaje da ono {to je bilo ura|eno i propa}eno kroz vekove jeste jako uticalo na wega: to "bi moglo da potkrepi test misli --/Bilo je kao beskrajno veli~anstvo i snaga/ Nezavisne prirode" (VIII, )

I Tarkovski i Vordsvort uokviruju svoje izve{taje istorijskih doga|aja kroz individualnu perspektivu. Na primer, u Ogledalu, Natalija usagla{ava prelaz ka segmentima ùrnala time {to slu{a razgovore izme|u [panaca i gleda borbu sa bikovima na televiziji; ali, {to je jo{ va`nije, tenzija i verbalno izbegavawe argumenata koje je imala sa Aleksejom, pronalaze paralelu najpre u nasilni{tvu [panaca (borbe sa bikovima, otac koji udara k}i po licu), a zatim u sceni bombardovawa [panije. Sli~no tome, iako jo{ misterioznije, scene iz Drugog svetskog rata su uokvirene na{im vi|ewem nepo-korivog Asafijeva, koji je odbijao da sara|uje sa instruktorom ve{ti-na: nakon {to se pewe na sne`no brdo daleko od dometa vatre, on skre}e pogled na desno od kamere kao da scena preseca na{e vi|ewe wega; on vidi ruske tenkove, le{eve vojnika, eksplozije atomske bombe -- zapra-vo, to je provi|ewe jer se sve de{ava u budu}nosti. Wegovo odupirawe uslovima koje mu rat name}e a mo`da i wegovo prevazilaèwe wih, predstavqeno je pticom koja sle}e na wegov {e{ir. On uzima pticu u ruku, kao {to Aleksej ~ini kasnije leè}i na samrtnoj posteqi.

Ovaj neo~ekivani prenos fokusa na simbol iz prirode je ~est u tehnici Tarkovskog i na drugim mestima u Ogledalu. Prvi upadqivi primer je vetar koji iznenada po~ne brisati preko poqa dok doktor polazi, zbog ~ega je zastao. Vordsvort postiè sli~an efekat na broj-nim mestima u Preludijumu, izme{taju}i sebe iz scene u kojoj je bio centralni deo, da bi dao prizvuk prirodnih sila: na primer, kada krade gavranova jaja,

Dok na opasnoj padini vijah se sam,Kakvim je ~udnim izrazom bu~ni suvi vetarDuvao kroz moje u{i; nebo nije izgledalo kao ovozemaqskoNebo, a kakvim su se tek pokretom pomerali oblaci! (I, 347-350)

I u pesmi i u filmu, qudska motivacija koja je obi~no centralna kod pripovedawa otu|ena je. Likovi u pejzaù prolaze kroz vrstu zaokreta lik-tlo, tako da okruèwe u okviru kojeg qudska bi}a crpu svoj smisao i podr{ku, je samo u prvom planu. Tako Vordsvortovo isticawe iskustava iz detiwstva na koja se poziva, kao i u kasnijim epizodama kao {to je prelazak Alpa, uvek prebacuje pa`wu sa doìv-qaja sebe na prirodne procese {to ~ini da ose}awa naratora izgledaju kontinuirana. Dok se Vordsvort pewe po opasnoj litici, prati ose}awa u skladu sa vetrom i nebom koji se upli}u u wegove trenutne motive. Ne`ni {ok blagog iznena|ewa (V, 407) koje je doìveo de~ak iz

744-786; XII, 112-119

246

Vinandera beleì sli~an moment. Ovim pomacima svesti, Vordsvort stavqa u prvi plan skup prirodnih sila koje se suprostavqaju, sukob-qavaju ili u~estvuju u stvarawu sredine, istovremeno pokazuju}i da one repliciraju ili su eho sila koje dejstvuju unutar qudskih ose}awa.

U Simplon Pass sekvenci, Vordsvort beleì svoja neostvarena o~ekivawa; ispostavqa se da je ~isto qudski motiv mawkav usled okolnosti, a o~ekivano iskustvo lepote nedostaje. Ali on zatim prela-zi na beleèwe sasvim druga~ijeg iskustva u Ravinu iz Gonda, sa sta-ti~nim udarima vodopada, mumlawem stena i divqim potokom.Ovo su, kaè on, sve dela jednog uma, crte / istog lica (V,558-569). Ono {to ovde nalazimo je slika ose}awa u osnovi qudske prirode, ne samo mnogo zna~ajnije od estetskog iskustva koje je Vordsvort svesno traìo pewu-}i se na Simplon Pas, ve}i slike konflikta, mo}i i transformacije koja podvla~i vremensku granicu izdvojenu od na{e obi~ne percepcije,

7otuda i wen apokalipti~ni karakter.U delu Tarkovskog, prirodni ambijent doma wegovog detiwstva u

Ogledalu postaje glavni ~inilac u predstavqawu sli~nog niza sila, posebno ivica {ume pod vetrom, {to se pojavquje kao motiv u nekoliko sekvenci filma. Kao i u Vordsvortovim primerima, Tarkovski se pre-bacuje na ovu scenu, to je i na~in rekontekstualizacije momenta qud-skih ose}awa ili o~ekivawa, a i onemogu}ivawe konvencionalnih narativnih situacija s obzirom da, umesto da ponudi ne{to za razume-vawe, ova enigmati~na scena je direktno upu}ena ose}awima gledalaca. [tavi{e, primetno je da Tarkovski stalno koristi pomerawe na levo da bi postigao ovaj ciq - tehnika koja se verovatno moè objasniti psiholo{ki na slede}i na~in. Pomerawem na levo slika se najpre pojavquje u levom delu ekrana: kako levo vizuelno poqe projektuje ka desnoj hemisferi, ovo daje primat u interpretaciji desnoj hemisferi, sa wenim analognim i afektivnim mo}ima. Zna~ewe ove scene koja se ponavqa mo`da se kona~no otkriva tek u toku posledwe epizode filma. Stalna upotreba ove tehnike Tarkovskog kulminira u posledwoj podu-òj zavr{nici {to mu omogu}ava da postavi unutar jednog okvira pre-ispitivawe identiteta koje je film otvorio, wegovu trajnu istorijsku svesnost i raspad individualnog identiteta unutar {ireg kruga stva-rawa i smrti.

Identiteti Marije kao mlade i kao stare ène, koji su se ve} ra-nije u filmu stapali sa Natalijinim likom, ovde se izgleda pretapaju jedan u drugi. Mladu Mariju pita wen mu`: Da li èli{ de~aka ili devoj~icu? Wena pome{ana ose}awa u odgovoru je verno do~arala glu-mica Margarita Terekhova, ali ona zatim okre}e glavu od nas udesno i paralelno sa Asafijevim gledi{tem na istorijske trenutke koji }e do}i, ~ini se da vidi odvijawe scene {to je bukvalno nemogu}e: sebe kao staricu kako vodi svoje dvoje male dece kroz uraslu ba{tu. Presecaju}i ovo, kamera zapo~iwe najduì {venk u levo u filmu (58 sekundi), preko vegetacije u ba{ti, zaustavqaju}i se kratko na palom stablu drveta. Cela sekvenca je pra}ena muzikom po~etnog pevawa Bahove Strasti

247

LINKOVI

svetog Jovana (re~i koje se ovde pevaju se mogu prevesti kao: Bo`e, na{ gospode, tvoja slava ispuwava celu zemqu). To je kao da su pojedina~na sopstva likova, iznad svega Marijina/Natalijina, transformisana u skladu sa prirodnim silama na koje se fokusiramo u tom centralnom dugom snimku prelaza u levo. Teme razvoja, propadawa i smrti nago-ve{tene ovde u prirodi nalaze svoju paralelu u sledu generacija pri-kazanih kroz qudske likove u ba{ti, gde Marija, dok weno lice poka-zuje kontradiktorne emocije, izgleda da je obdarena mo}ima provi|ewa koje je postavqa istovremeno unutar i izvan vremena.

Ekolo{ka svesnost pesnika romanti~ara je nagla{ena u novijim 8

kwigama Xonatana Bejta i Karla Krebera. U pogledu ovoga, teme koje su ovi pesnici otvarali su, naravno, mnogo va`nije danas nego {to su bile pre 200 godina: ovaj aspekt nasle|a romanti~ara ima novu snagu i zna~aj. Kao {to moja diskusija ukazuje, film Tarkovskog je ~ini se preokupiran setom briga, a primewuje tehnike koje, uzev{i u obzir razliku u medijima, pokazuje zanimqive sli~nosti sa Vordsvortovom pesmom, ukazuju}i na to da se oba dela bave istim problemom u osnovi: disparitet izme|u svesti i ose}awa. I Vordsvort i Tarkovski se upu-{taju u najdestruktivnije i naizgled neshvatqive istorijske doga|aje svog vremena (Francuska revolucija, Drugi svetski rat) da bi smestili qudska iskustva unutar prirode, da bi ih nau~ili novoj skromnosti u vezi qudskog razumevawa i da bi osvetlili, s pravom smatran sklad qudskih ose}awa sa zakonima prirodne sredine.

S engleskog prevela Maja Pe{i}

248

* Ovaj rad je prvi put predstavqen na Tre}oj konferenciji Severnoameri~ke asocijacije za prou~avawe Romantizma (University of Maryland, Baltimore Counti) 20-23. jula 1995. Kasnija verzija se pojavila u The Wordswort Circle 27 (1996): 9-13

1 Andrey Tarkovsky, Vreme unutar vremena: Dnevnici 1970 - 1986, prev. Kitty Hunter Blair (Calcuta: Seagull Books, 1991) str. 284.

2 Izvodi su iz Preludijuma, verzija iz 1805, izd. J. Wordsworth, M. H. Abrams, and S. Gill (NewYork: Norton, 1979)

3 Wordsworth: Ose}aj za istoriju (Stanford: Stanford University Press, 1989), strana 23, strana 31. za daqu raspravu o ovom odeqku videti moj esej "The Alps Deferred: Wordsworth at the Simplon Pass", European Romantic Review 9 (1998): 87 - 102

4 Izvod iz teksta Ogledalo su iz verzije koja je prikazivana u Ujediwenom Kraqevstvu Kanalu 4 (1986) osim prevoda pesama Arsenija Tarkovskog, koji su uzeti iz Sculpting in Time.

5 Sculptin in Time Reflections on the Cinema, prev. Kitty Hunter Blair (Austen: University of Texas Press, 1987) str. 130

6 Vlada Petri}, "San ma{te Tarkovskog", Film Quarterly, 43 (Winter, 1989-90), str. 28.7 Izdava~i Nortonovog Preludijuma pomiwu Hri{}ansku apokalipsu u

obja{wewu ovog pasusa; mislim da je kontekst koji vi{e odgovara tiha apokalipsa najave The Recluse "velika konzumacija" u kojoj je ~ovek vezan za svet prirode.

8 Jonathan Bate, Romantic Ecology: Wordsworth and the Environmebtal Tradition (London: Routledge, 1991); Karl Kroeber, Ecological Literary Criticism: Romantic Imagining and the Biology of Mind (NewYork: Columbia University Press, 1994).

Jo{ na po~etku svog kwièvno-kriti~arskog rada, sedamdesetih godina pro{log veka, dakle pre tri decenije, Radivoje Miki} se jasno opredelio za ono {to }e ga do dana{weg dana, s jednakom merom, inte-resovati kada je re~ o kwièvnom umetni~kom delu. A to je pre svega tuma~ewe su{tine kwièvnog dela, wegovih svojstava, kreativni pos-tupak autora, odnosno kako ono nastaje, podloga na kojoj nastaje, fun-kcija jezika, koja sredstva je umetnik koristio da bi ostvario svoje zah-teve, kako funkcioni{e odnos umetni~kog dela prema stvarnosti, odnosno prema realnom svetu, ako je re~ o mimeti~koj pripovednoj str-ukturi, i niz drugih zna~ajnih pitawa imanentnih kwièvnom delu.

Ukratko, jedan korpus teoretskih pitawa, bez kojih kwièvno delo ne moè da funkcioni{e kao umetni~ka tvorevina, a sve to pri-meweno na konkretno kwièvno ostvarewe. Ta svoja kwièvno-teo-retska razmatrawa Radivoje Miki} je uvek vezivao za ono delo i one pi-sce koji ~ine vrh na{e kwièvnosti, jednako kod savremenih pesnika kao i kod savremenih proznih pisaca.

Naoruàn dostignu}ima savremene nauke o kwièvnosti, poseb-no one koja se bavi procesom nastanka kwièvnog dela, oblikovnim po-stupkom, od Viktora [klovskog do dana{wih dana, Miki} pribegava analizi koja rastvara, ili boqe re}i rasklapa kwièvnu strukturu dela na sastavne komponente, i u jednom minucioznom postupku vodi nas kroz sve faze wegove gradwe, otkrivaju}i tako sve kqu~ne wegove ele-mente i efekte koji proisti~u iz primewenih kwièvnih sredstava. Koliko su ovakve analize zna~ajne i dragocene govori i ~iwenica da i sami pisci iz wegovih razmatrawa otkrivaju mnogo toga nejasnog {to se nalazi u wihovom kreativnom postupku.

Na drugoj, pak, strani, kada je o Miki}evom ranom kriti~arskom radu re~, bitno je pomenuti da je uz veliku podr{ku wegovog kriti~ar-

Radosav Stojanovi}

KRITIÂRSKI POSTUPAK RADIVOJA MIKI]A

249

LINKOVI

skog pera stasalo nekoliko generacija srpskih pesnika i proznih pis-aca koji danas ~ine sr` srpske kwièvnosti. Malo je kwièvnih kri-ti~ara u nas, koji su tako pomno i studiozno, sa akriti~nom ozbiq-no{}u, pratili sva zna~ajna i relevantna kwièvna dela i wihove autore u protekle tri decenije, bivaju}i im zna~ajna podr{ka na po~etku. Taj wegov rad obimno{}u svakako prevazilazi ono {to je on za sada stavio me|u korice objavqenih kwiga.

Podsetimo se, Miki} je do sada objavio nekoliko studija; prva se bavi Proqe}ima Ivana Galeba Vladana Desnice kud i kamo obimnija - doktorska disertacija, nosi naziv Postupak karnevalizacije - uvod u poetiku Ranka Marinkovi}a, i tre}a Pesma i mit o svetu posve}ena poeziji i poetici Novice Tadi}a. Za wima slede kwige ogleda u ~ijim naslovima je definisan i sam predmet interesovawa na{eg kriti~ara: Jezik poezije, zatim Pesma: tekst i kontekst, pa Opis pri~e, Pesni-~ki postupak, i Orfejev dvojnik, studija o poeziji i poetici Branka Miqkovi}a. Na ~elu ovog niza ogleda i studija nalazi se Antologija serpske pripovetke od 1950. do 1982. godine, koja je u stvari Miki}eva prva objavqena kwiga, dakle pre dve decenije.

Na{u pa`wu usmeri}emo na wegove tri posledwe kwige, od kojih je Opis pri~e posve}ena umetnosti pripovedawa u delima na{ih znamenitih pripoveda~a i romanopisaca: Crwanskog, Nastasijevi}a, Vladana Desnice, ]opi}a, Lali}a, Slobodana Xuni}a, Dragoslava Mi-hailovi}a, Svetlane Velmar Jankovi}, Radovana Belog Markovi}a i Jovana Radulovi}a. U uvodnom tekstu, naslovqenom kao Opis pri~e, Miki} se bavi, koliko s teoretskog, toliko i s prakti~nog stanovi{ta, pripoveda~kim postupkom kojim se pisac sluì da bi izgradio jedan narativni, funkcionalni svet umetni~kog dela. Zavisno od pisca i dela, on prati wegove elemente od tematske ravni do selekcije i rasporeda verbalnog materijala, defini{u}i svoj, odnosno tuma~ev zadatak kao nastojawe da nam pokaè na koji na~in je to delo kon-struisano, to jest kako su napravqene sve one pojedinosti u delu iz ko-jih se ra|a na{ utisak.

Prema ovome, on ~esto dovodi u korelaciju poeziju i pri~u, jer je pesma u svojoj biti neposrednije vezana za vankwièvni svet, dok ga pri~a mora izgraditi, koriste}i brojna narativna sredstva koja joj stoje na raspolagawu. Moderna pri~a i moderni pripoveda~i, grade}i fikcionalni svet, sve vi{e su na tragu svojih kolega pesnika u mnogo ~emu. Tu Miki} posebno isti~e citat i citatnost u proznom tekstu. Naime, i pripoveda~i svoju sliku sveta zasnivaju ili grade uz pomo} ve} osvojenog, to jest tradicije, naslawaju}i se ili preuzimaju}i u svo-je delo ono {to je ve} stvoreno u qudskom duhu i kulturi, po~ev od naj-dubqih mitolo{ko-folklornih slojeva do tekovina moderne kwièv-

250

nosti i kulture uop{te. Na primer, bajka i predawe na koje se naslawa ne mali broj dela na{ih pripoveda~a, prema Miki}u, nije samo obrazac po kome se grade pripovedne strukture, ve} i sredstvo za uspostavqawe jednog sasvim posebnog odnosa izme|u pripoveda~a, pri~e i ~itaoca. Pored oslawawa na ve} inkorporirane vrednosti u kulturi, moderna proza unutar svog tkiva dosta prostora posve}uje i teoretskim pita-wima va`nim za poetiku dela, raspravqa o tome kako se pri~a pri~a, {to }e na{ autor posebno analizirati na primerima dela Dnevnika o ârnojevi}u Milo{a Crwanskog i Proqe}a Ivana Galeba Vladana Desnice, prate}i kako to konkretno funkcioni{e u delu, koliko je pisac na ovaj na~in svoju poetiku definisao, i ukazuju}i i sam na ~i-wenicu da je kwièvni svet konstrukcija, stvoren uz upotrebu niza postupaka i sredstava.

Od onih parametara koji su odlu~uju}i u formirawu fikcio-nalnog sveta Miki} se bavi istraìvawem vremena, vremenskog okvira i vremenske podloge u proznom tekstu, zatim prostora i prostornog aspekta, pa onda i osnovnom intonacijom pripovedawa, koja odre|uje karakter teksta, uti~u}i na sadràj slike sveta u delu.

Deo wegovih razmatrawa ~ini i stilska strana pri~e u kojoj jezik ima dominantnu ulogu, od ~iwenice da je wime napisan tekst do primera gde se "sam jezik pretvara u sredstvo za evokaciju", kako autor veli. Ovim poeti~kim sredstvima pridruùje se ~itava skala oblika pripovedawa "zasnovanih na primarnoj ulozi verbalnog gradiva", kao {to su skaz, socijalno-tipi~na re~, àrgon i sli~no, kao i oblici kompozicione motivacije i pripoveda~ko stajali{te.

Sve te elemente, koji tvore jedinstvenu pripovednu strukturu kwièvnog dela, Miki} pokazuje najpre na primeru Andri}eve Pro-klete avlije, ali i u pojedina~nim segmentima kao u kompoziciji Nas-tasijevi}eve pripovetke Zapis o darovima moje ro|ake Marije, te u "nezamaqskim vidicima" u Ba{ti sqezove boje Branka ]opi}a, pole-mi~koj intonaciji pripovedawa u Ratnoj sre}i Mihaila Lali}a, u Motivaciji slike sveta i na~inu pripovedawa u prozi Slobodana Xuni}a i ostalim ogledima koji su uvr{}eni u kwigu Opis pri~e.

Pristupaju}i, pak, razmatrawu poezije devet na{ih savremenih pesnika, (Rastka Petrovi}a, Nastasijeva}a, Popa, Ivana V. Lali}a, Jovana Hristi}a, Borislava Radovi}a, Brane Petrovi}a, Aleka Vuka-dinovi}a i Milosava Pe{i}a), u kwizi Pesni~ki postupak, Radivoje Miki} se najpre u polemi~kom tonu zalaè za obnavqawe, odnosno vra-}awe onog zna~ewa i vrednosti termina postupak, kad je re~ o lirskoj tvorevini, koje su svojevremeno ruski formalisti u svojim radovima zagovarali. Razlog za povratak ovom terminu, kako sam navodi, "na}i }emo najpre u samoj potrebi da se do|e do analiti~kog oru|a koje moè

251

LINKOVI

da ozna~i celinu oblikovanog poduhvata u pesni~kom delu, a potom i u jednostavnoj ~iwenici koju su ruski formalisti neprekidno isticali - pesni~ki tekst je jo{ vidqivije konstruisan nego prozni tekst."

Koliko su i sami moderni pesnici svesni toga da je pesma u stvari konstrukcija koja nastaje po odre|enim na~elima, a ne izraz podsvesnog zanosa i plemenitog ludila, na{autor to najboqe ilustruje analizom ogleda Edgara Alana Poa Filozofija kompozicije. Naime, Po je u ovom ogledu izloìo svoje shvatawe stvarala~kog procesa, posebno u nastanku pesme Gavran, kao duboko promi{qenom procesu u "kome se i{lo korak po korak ka svom zavr{etku s neumitno{}u i strogom dosledno{}u matemati~kog genija". "Ni{ta se ne moè pripisati slu~aju ili podsvesti" - veli Po. Drugim re~ima, oblik, kompozicija pesme, sredstva koja koristi, intonacija i sve ono {to ~ini pesmu Gavran je unapred isplanirano sa odre|enim, jasno preciziranim zadatkom u lirskom tkivu, kako bi pesma izazvala planirani utisak.

Poova analiza pesme Gavran, kao i Miki}eva paralelna analiza pesama Ve~e \ure Jak{i}a i istoimene pesme Milete Jak{i}a, omogu}i}e na{em autoru da u analizu strukture lirskih tvorevina krene s odre|enim na~elima pesni~kog postupka, pokazuju}i kako kod na{ih modernih pesnika, na pojedinim primerima wihovih pesama, funkcioni{u elementi ugra|eni u lirski tekst, sa jasnim namerama da tvore odre|en misaoni i ritmi~ki utisak.

Studijom Orfejov dvojnik Radivoja Miki}a poezija i poetika Branka Miqkovi}a su najzad, ~etrdeset jednu godinu od smrti pesnika, dobile svoje celovito tuma~ewe na osnovama relevantnih teorijsko-poeti~kih postavki, koje odgonetaju jedan sloèn a ~esto i hermeti~an pesni~ki svet. Premda pisana u vidu samostalnih ogleda, ona popuwava prazninu koja je, uprkos brojnim parcijalnim bavqewem kriti~ara Miqkovi}em, do danas ostala kao nedore~enost i nedogonetnutost po-etike pesnika koji jednako zaokupqa pa`wu i ~italaca, i kriti~ara, i teoreti~ara umetnosti. Osvetqavaju}i Miqkovi}evu o fi~ku poeti-ku, posle niza tuma~a, Miki} u Re~i na kraju, isti~e da je u radu, poput pesnika, koji je neprestano bio oslowen na druge pesnike, i sam nasto-jao da se osloni na ono {to u drugim tuma~ewima ve} postoji. Naravno, mnogo toga u ovom temeqnom istraìvawu Miqkovi}eve poetike je novo i prvi put iz ovog ugla sagledano.

Razmatraju}i najpre poeti~ku osnovu Miqkovi}eve poezije, Mi-ki} kroz analize poeti~kih postavki Malarmea i Valerija, upore|uj-u}i ih sa Miqkovi}evim esejima u kojima je ome|io svoje poimawe poe-zije (Hermeti~ka pesma, Poezija i ontologija, Poezija i oblik), utvr-|uje wihovu srodnost u nastojawu da se pesma zasnuje na aluziji, sugeri-sawu i postepenom odgonetawu predmeta, kako bi se ostvarila "savr{e-

252

na upotreba tajne". Sluè}i se postupkom sugestije i evokacije, pesnik se opire mimetizmu, imenovawu predmeta, tako da "stvarnost pretvara u mogu}nost", a "onome {to je ve} dato oduzima izvesnost i postepeno ga sugerira zamewuju}i odre|eno neodre|enim, postoje}e mogu}nim, ne-posrednu stvar {ifrom, konkretno simbolom", kako sam Miqkovi} veli. Tako wegova pesma "ima ideju, a ne sadràj", ~ime zapravo u postu-pnosti zasniva svoju simbolisti~ku poetiku.

Na drugoj strani, u zasnivawu Miqkovi}eve poetike, Miki} is-traùje i udeo nadrealisti~kih na~ela koja su u nekim elementima bliska simbolistima. Kao neobi~no va`nu crtu ove poetike, koja se u wegovoj poeziji pojavquje kao stalni element, on podvla~i "strasnu upotrebu slike koja iznena|uje" (Aragon). Me|u primerima takve slike Miki} navodi i stihove u pesmi Sluga Milutin: "Gorka pri~est sluha u sebi vas krije, / ̂ emerni labudi izli{nosti britke", pri ~emu se prvi stih da protuma~iti ako se ima u vidu folklorno-mitolo{ka podloga pesme: da sluga Milutin donosi lo{e glase o Kosovskom boju, dok je drugi stih u stvari "slika koja iznena|uje", bez neke bliè veze sa pred-metom pevawa, zapravo na tragu nadrealisti~kog misticizma. Tako da, na kraju, Miki} zakqu~uje da je Miqkovi} u svojoj poeziji i poetici sledbenih simbolista "koji su teìli da maksimalno redu-kuju trag empirijskog sveta u svojim pesmama i nadrealista kojima je posebno bilo stalo do smrti vidqivog".

Analiziraju}i orfi~ku poetiku Branka Miqkovi}a, Miki} po-lazi od poznatog ciklusa Sedam mrtvih pesnika, u kome se, kroz pesme, jednako prepli}u Orfejeva sudbina i sudbina pesnika kojima su pesme posve}ene, modelovane uz pomo} citatnosti, elemenata na{e folklor-no-mitolo{ke tradicije i simbolisti~ke poetike, grade}i tako pose-bnu pesni~ku realnost sveta "s druge strane groba".

Kako moderna poezija u svojoj biti sve mawe polaè na "smisaonu jasnost", svesno ra~unaju}i na "neprozirnost" i "nerazumqivost", pri ~emu se te{ko nalazi "kqu~" za preciznu odgonetku pesni~ke slike, to se i Miki} u najobimnijem ogledu kwige s pravom pozabavio Pesmom i nejasno{}u u delu Branka Miqkovi}a. Su~eqavaju}i stavove modernih evropskih pesnika sa Miqkovi}evim postavkama iznetim u esejima poput Nerazumqivost poezije, Miki} utvr|uje koliko je Miqkovi}, ne samo "teoretski", no i na delu, u pesmi, uspeo da sublimi{e dosege avangardnih pesnika. Izme|u Malarmeove te`we da "re~i nisu oznake stvari, ve} stvari same u svojoj aktuelnosti" i Valerijevog uverewa da se u poeziji "sve sastoji u tome da se jezik dovede u stawe ~arolije", Miqkovi} iznalazi poetsko ishodi{te da "melodijom i harmonijom treba u neku ruku uspavati zna~ewe i na taj na~in osloboditi emotivne vrednosti jezika". Upravo u tome {to "poezija voli da skriva", a da je

253

LINKOVI

wena su{tina i u "saètosti" i "nedore~enosti", nalazi se mo} "sup-stancionirawa stvarnosti". Otuda Miki} izvodi zakqu~ke da Miqko-vi}evi pogledi na nejasnost poezije osciliraju "izme|u na~ela sim-bolisti~ke i nadrealisti~ke poetike", ali da upravo "nejasnost vidi kao onu crtu modernog pesni~kog govora u kojoj se ostvaruje su{tinski ciq pesni~kog govora uop{te".

Kao "prakti~ni" primer kako Miqkovi} shvata nejasnost u poeziji Miki} analizira wegove Tragi~ne sonete, u kojima se ne opisuje i ne imenuje svet, ve} u "jeziku stvara svet koji }e biti u svim elementima nezavisan od empirijske stvarnosti". Ovim postupkom au-tor Orfejevog dvojnika seè do kqu~ne Miqkovi}eve programske za-snovanosti poezije kao "mi{qewe pevawa", (termin Novice Petko-vi}a), po ~emu je na{ pesnik osobena pojava u modernoj srpskoj poeziji, jer je poeti~ka pitawa uvodi u samu pesmu, nastoje}i da "svest o pesmi" bude jedno od va`nih svojstava sopstvene poezije.

I u analizi poeme Ariqski an|eo Miki} na isti na~in tuma~i kako se kod Miqkovi}a bi}a i pojave ontologiziraju tek onda kada iza|u iz empirijske ravni, grade}i jedan svet paralelan vidqivom svetu. Tako najva`nije Miqkovi}evo poeti~ko na~elo o pretvarawu stvarnosti u mit vezuje i za folklorno-mitolo{ke sojeve na{e kultu-re, {to je posebno obra|eno u Miki}evom ogledu Utva zlatokrila. Iscrpnom pojedina~nom analizom ve}ine pesama ovog kruga, Miki} zakqu~uje da je Miqkovi} opredeqewem za elemente na{e folklorno-mitolo{ke tradicije ra~unao da }e ~italac imati na umu te elemente "kao jezgro same pesme", dok }e pesnik, na drugoj strani, uspeti da rea-lizuje ono {to je wemu vrlo bitno - "udaqavawe od onoga od ~ega se po{lo", to jest "stvarawe novog smisaono-tematskog prostora u kome je mnogo {ta neodredivo i ukqu~eno u proces kruèwa va`nih tematskih elemenata i poeti~kih lozinki".

Razmatraju}i pak ne mali Miqkovi}ev kriti~arsko-esejisti~ki rad, u rasponu od {est godina, Miki} utvr|uje da pi{u}i o drugim pesnicima, pogotovu o grupi neosimbolista (Boìdar Timotijevi}, Velimir Luki}, Milovan Danojli}), kojima je i sam pripadao, a posebno o Desimiru Blagojevi}u, on u stvari pronalazi zajedni~ka svojstva sa sopstvenom poetikom, tako da ih ~esto i reinterpretira. Za Miqkovi}evo shvatawe poezije pogotovu je zna~ajan tekst o Blago-jevi}evoj poeziji, u ~iju interpretaciju unosi i neke druge temeqne pretpostavke sopstvene poetike. Tako u tuma~ewu poezije drugih pesnika, pa i stranih, Miqkovi} im pozajmquje i pripisuje odlike svojih poeti~kih shvatawa, makar im ona i ne pristajala. Kroz sva ta tuma~ewa on neprestano projektuje sopstveno shvatawe poezije. Otuda se moè i tuma~iti ~iwenica da nije pisao o nekim drugim savremenim srpskim pesnicima koje je i te kako cenio.

254

U posledwem, sedmom, poglavqu studije Orfejev dvojnik Miki} je dao i svoj pogled na dosada{wa tuma~ewa Miqkovi}eve poezije, za-paàju}i da je u kritici najboqe pro{la wegova prva kwiga Uzalud je budim, a najlo{ije posledwa Vatra i ni{ta, i da gro interpretacija po~iva na protivure~nosti, navode}i veliki broj pesni~kih uzora, na jednoj strani, a na drugoj, paradoksalno, insistiraju}i na pesnikovoj originalnosti. Iz toga Miki} izvla~i zakqu~ak da je kritika u stvari naslutila va`nu komponentu Miqkovi}eve poezije, samo {to nije imala "analiti~ka oru|a da je precizno i formuli{e".

Od ambicioznije pisanih tekstova o Miqkovi}evoj poeziji Mi-ki} posebno analizira eseje, oglede i studije Dragana M. Jeremi}a, Vje-rana Zupe, Petra Xaxi}a i Aleksandra Jovanovi}a. Iznev{i niz neslagawa sa prvom trojicom Miqkovi}evih tuma~a, Miki} podràva Jovanovi}evo odbijawe da u mnogim elementima sledi prethodnike koji su ovu poeziju vezivali za filozofiju i filozofsko, ocewuju}i pri tom da je Jovanovi} time, u svojoj studiji Poezija srpskog neosim-bolizma, omogu}io da Miqkovi}evu poeziju vidimo u novoj svetlosti. Tom zapaàwu pridruùjemo i svoje da studija Radivoja Miki}a Orfejev dvojnik doprinosi jednom novom pogledu i vrednovawu Miq-kovi}eve poezije sa poetsko-teorijskog stanovi{ta, otkrivaju}i svu sloènost i bogatstvo Miqkovi}eve poezije i poetske misli.

255

LINKOVI

Tu zaista nema zbora: i ranije Matijevi}eve kwige Van kontro-le, R.C. neminovno, Prili~no mrtvi upu}ivale su na elitnog postmo-dernistu koji se prema literaturi odnosi kao prema kontrolisanom grobqu arhetipova (sièa, postupaka, tema). Bilo je dakle svega: suvi-{e mraka, ludila, bede i smrti, a sve to u korespodenciji sa stvarno{}u koju ìvimo. Trebalo je imati stomak za ovo ludilo postmoderniste u postupku, a realiste u tematici! Posebno u zbirci pri~a oven~anoj An-dri}evom nagradom, Prili~no mrtvi, sa te{kom atmosferom crnog o~aja i neminovnosti smrti. Junaci su zapravo ve} mrtvi svi ti margi-nalci, autsajderi, usamqenici, transvestiti, infantilci, samoubice, sadisti i potencijalne ubice i kao da govore sa (ve}) dve noge u grobu!

Matijevi}eva proza se nalazila negde izme|u poetike apsurda i simulirane poetike minimalizma, znala je da bude urbano nostalgi~na kada se ume{a rokenrol filozofija, ali i groteskno-socijalno reali-sti~ka kada iznosi (ne tamnu stranu Meseca, nego) tamnu stranu ìvo-ta. U skladu s temama i junacima, Matijevi} je umeo da do~ara speci-fi~nu atmosferu sa izrazitom monolo{kom perspektivom i izraè-nom unutra{wom dramom koja je, ponekad, delovala i pretenciozno, pa i neuverqivo.

Za{to govorim u pro{lom vremenu? Zato {to je Matijevi} ro-manom Pisac izdaleka na~inio primetan otklon u odnosu na svoju raniju prozu.

Treba li, kada je ovaj roman u pitawu, govoriti o vremenu, junaci-ma, prostoru, pripoveda~u... Ili da poku{amo da govorimo o namerama pisca prikazati poja~anu stvarnost, papirnate qude, bedu ta{tih spi-sateqa, pa onda: roman o svetu kwièvnosti, roman o stvarnosti i na-{em dobu, roman o piscu, roman o pisawu romana... Hej, zaboravili smo ~itawe, seks, ludilo, honorare, promocije, kriti~are, biblioteke...

Ne, polako, sada ve} po~iwem da pi{em sve {to mi u ovom trenu pada na pamet - neko bi rekao: kao Matijevi}! a znam da nisam sposoban

IZME\U ÊTIRI ZIDA

(Vladan Matijevi}: Pisac izdaleka; Narodna kwiga, Beograd 2004)

256

\or|e Pisarev

da tom brzinom popisujem otrovni tok misli. [tavi{e, moglo bi se, u ovakvom nekontrolisanom sledu doga|awa, desiti da napi{em kako je Matijevi} roman od tri~avih par stotina stranica, i napisao samo da bi wegov junak Xoni Glinti} kresnuo curu, i to ènu ro|enog brata, ali zato ja, kao svaki u{togqeni kriti~ar, nastavqam da kontroli{em stvari i kaèm (to jest pi{em)...

Podlogu romana ~ini bombardovawe Jugoslavije (Srbije i Crne gore, naravno i Kosova) iz 1999. godine. Ostalo je ve} pri~a koja nad-rasta roman: pisac mrzi pisce, junaci mrze junake, pisci mrze junake i junaci mrze pisce (ve} vi|eno? Ma, samo vam se ~ini...). Sledi xinovski eruptivni izri~aj u kome junak-pripoveda~ poku{ava da zapi{e sve {to se de{ava izme|u ~etiri zida me|u kojima se zatekao bez obzira {ta mu se to pa de{avalo: ~upaju ga, grizu, grebu i mu~e, preziru...

Uporni spisateq Xoni Glinti}, ma koliko mrzeo to {to radi, mrze}i tako i samog sebe, pa i sve ostale, ne odustaje od zacrtanog ciqa: roman mora biti napisan a Velika Nagrada Ne Znam Kakve Fabrike mora biti osvojena! Ispisan gotovo freneti~nim, upornim i iscrpnim tokom svesti ovaj roman ne otkriva samo odnos junaka Glinti}a prema ìvotu i kwièvnosti, niti samo odnos Matijevi}a prema ìvotu i smrti nego odnos svih nas prema stvarima, doga|ajima i ose}awima koji su sastavni deo na{ih ìvota. Ma koliko to paradoksalno zvu~alo, uzimaju}i u obzir nestandardni i gotovo eksperimentalni stil kojima je pribegao Matijevi}, bez i malo poku{aja da se, zarad boqe pro|e, prikloni, umili i pribliì obi~nom ~itaocu, roman Pisac izdaleka je izrazit dru{tveni roman pa se sa sigurno{}u moè re}i da je prili-~no realisti~ki i pouzdano prikazan duh vremena koji vlada u ovoj na{oj imaginarnoj dràvnoj zajednici od Nato bombardovawa naovamo. Dakle, ma koliko ta stvarnost, iz prizme poprili~no ludog i obuzetog pisca Xonija Glinti}a izgledala besmislena, depresivna, crna i mah-nita, ona je naàlost na{a i upravo zato u tom segmentu prepoznajem i najvi{e vrednosti Pisca izdaleka, a ne{to mawe u samom postupku kojim je roman ispisan, jer on u spisateqskoj strategiji pretenduje na novo, iako je ve} vi|en.

Zaboravio sam da, dok je jo{ bilo za vremena, kaèm kako u ovoj kritici nisam izrazito insistirao na tome da moje re~enice imaju smisla (ili je to rekao Matijevi}?) i zato, bez veze sa svim izre~enim, tvrdim da stvari ne treba shvatiti na prvu loptu; Matijevi}, ma koli-ko izgledao mra~an ili neprilagodqiv, zapravo primewuje jednostav-an, stari literarni trik oneobi~avawa. Bavi se svakodnevicom ali je pomera za jedan korak i tako dolazi do apsurda. Mo`da i jeste osvedo-~eni detaqista gesti, ali je jo{sigurniji Biqe`nik Malih Stvari. Dovoqno?

Siguran sam da jeste.

LINKOVI

257

LINKOVI

258

Simon Grabovac

TAJNE EROSA

Polure~enica sa samog po~etka eseja @orà Bataja "[ta je erotizam" moè nam biti vi{e nego pomo}, kqu~ ili neka vrsta ogledala u tuma~ewu pojedinih pri~a iz najnovije A}inove kwige. Kada znamo koliko se dugo i sa kakvom èstinom i posve}eno{}u na{ autor bavio erotskim, pogotovo erotskim u kwièvnosti, onda nam Bataj, a i de Sad, iako odmah sinu pred o~ima, ipak ne mogu biti jedini sigurni vodi~i kroz najnoviju prozu ovog autora. Ali malo pre prizvana polure~enica koja glasi "erotizam je potvr|ivawe ìvota ~ak i u smrti" podastire se kao polazno ali i sabirno mesto u tuma~ewu poje-dinih zna~ewa ove proze. Mada, treba to posebno ista}i, ovo pozivawe, po{tapawe ili samoispomagawe, nije iskqu~ivo ni u okviru mawe poznatih re{ewa koja nude pisci erotske proze ili neki drugi radi-kalni mislioci, nego vi{e kruèwe, prizivawe, ogledawe, ali iz duge perspektive, negativne utopije, ili senkine senke erosa.

Tako|e, mo`da je pravi trenutak da se na samom po~etku teksta o A}inovoj novoj kwizi pri~a Mali erotski re~nik srpskog jezika pozabavimo i nekim prisutnim konstantama koje su prime}ene i u prethodnim kwigama a koje su u ovoj dobile kona~ni oblik. Iako zapaène, raznorodne i postojane one su, ipak, uspevale da ostanu po strani i da se wima skoro niko ne bavi. Ali kako u ovoj kwizi, posebno u nekim pri~ama, zauzimaju toliko bitna mesta i za samo wihovo razumevawe i tuma~ewe onda je sasvim normalno da se ozbiqnije poza-bavimo wima. Prvo zapaàwe ovakve vrste je utisak da, iako nam sve izgleda jednostavno i jasno posle ~itawa pojedinih pri~a, ipak se ve-oma te{ko nalazi kqu~ adekvatnog razumevawa koji bi otvorio A}ino-vu pri~u {ifru. Drugo se odnosi na veoma precizno i jasno, eksplicit-no naratorovo saop{tavawe stavova i odnosa prema pojedinim ìvot-nim fenomenima, koji svojom jednostavno{}u, istinito{}u i iskre-

(Jovica A}in: Mali erotski re~nik srpskog jezika;)Stylos, Novi Sad, 2003

259

LINKOVI

no{}u toliko razorno deluju da ih je skoro nemogu}e prihvatiti a kamoli, u prvi mah, upotrebiti za tuma~ewe pojedinih pri~a. I tre}i utisak efekat koji proizvode wegove pri~e je govor iz neposredne blizine teme koju na prvi pogled negira tema o kojoj pi{e. Ali da ne bismo ostali na nivou apstrakcije najuputnije je da u razumevawe uve-demo i konkretne primere iz kwige i poneku celu pri~u. Za po~etak mo-`da je najboqe da se obratimo pri~i po kojoj je nova kwiga imenovana.

Na kraju pretposledweg pasusa ove pri~e nalazi se izjava: "@elim vam od srca dug i sre}an ìvot! Ionako je mogu}an jedino kao erotski." Ove dve re~enice na neverovatan na~in saìmaju mnoga zna~ewa pri~e otvaraju}i jedva prohodan, ali opravdan, put za tuma-~ewe. Me|utim da bi stvari postale jasnije potrebno je da ponovo bacimo pogled na naslov kwige. Iako u naslovu eksplicitno stoji re~ erotsko, ona ovde, uostalom kao i u celoj kwizi, nema zna~ewe koje je uglavnom imala u dosada{woj kwièvnoj praksi. Erotsko je ovde sen~ewe ili senka intimnih drama, drasti~nih ìvotnih fenomena, neobja{wivih doga|aja, iracionalnih situacija i sudbinskih, ali i jezi~kih, igri. Tematski ova pri~a oblikuje grozote rata a motivski na jedan ~udan na~in ostaje u sferi erosa.Tragawe glavnog junaka za erotskim re~ima/re~nikom ne zavr{ava se neuspehom ali paradosalno tog re~nika nema. Op{tepoznati stav o bliskosti erosa i tanatosa jo{ iz mitskih matrica a naro~ito teorijski razra|en i argumentovan posle famoznog Markiza ovde dobija poseban obol. Kod najzna~ajnijih pisaca takozvane erotske literature vrlo ~esto se vrhunac erotskog naboja, doìvqaja postiè u situacijama smrtno opasnim ili, re|e, koje su smrt sama. Kod A}ina imamo sasvim drugu situaciju. Wegov ju-nak, tragaju}i za srpskim erotskim re~nikom i re~ima, spasava svoju golu egzistenciju iako je okruèn najmonstroznijim oblicima smrti i wenom stalnom pretwom kao posledicom posledweg rata. Posle mnogih peripetija i nemogu}nosti da na zemqi prona|e sigurno skloni{te on zavr{ava u zemunici, prokopavaju}i, za slu~aj opasno-sti, tunel do najdubqeg dela {ume. Provode}i vreme u dru{tvu sa grba-vom hijenom, sa kojom deli svakodnevne ìvotne potrebe, on uporno, iskqu~ivo i slepo traga za re~nikom. Ali paradoksalno, tek kada pronalazi svog mrtvog dvojnika, dolazi do obrta: on je slobodan i tada prvi put ne dozvoqava hijeni da se pogosti telom mrtvaca, jer je preuzeo wegov identitet, ali to je, kona~no, i kraj potrage i on konstatuje: re~nik je gotov. Da bi potuno ra{~istio sa prethodnim ìvotom os-talo je jo{ samo da se oslobodi hijene tako {to je gura u rupu bez dna. Rad na re~niku ne samo da je gotov, nego "vi{e ne}e izazivati zlo, ne}e za mnom ostavqati pusto{", da bi na kraju istog pasusa poku{ao da potvrdi svoje dileme "da bez Erotskog re~nika nema ìvota ni jednom

260

jeziku, pa ni na{em, i nema ̀ ivota qudima", iscrtavaju}i tako dvogubo lice erosa. Jednostavno, kao da je rekao da bez smrti nema ìvota. Me|utim, posledwa wegova konstatacija glasi da je on bio ̀ ivi re~nik i da sada vi{e nije, {to je sasvim logi~no jer je promenio identitet, postao je drugi. Ali narator koriguje wegove stavove svode}i ih na nagon za pri~awem, {to nas uvodi u drugi vid erosa, jer o~ito je, da je u ovoj pri~i upleteno vi{e oblika erosa i tanatosa, kona~no kao i u ìvotu. U ovoj pri~i eros je, {to bi se kolovijalno reklo, sredstvo i na~in, a ne ciq.

Slede}a pri~a koja se uklapa u ovu vrstu propitivawa proznog tkawa na{eg autora je Sveto spasewe. Ova negativna utopija ple{e po najbolnijim ranama naroda ~iji je ovo jezik. Fokusiraju}i i stavqaju}i u prvi plan najdrasti~niji segment izuzetno te{ke wegove situacije on na svim onim elementima nacionalne patetike, samosaàqewa i na-cionalne ugroènosti pravi karikaturalnu parabolu koja nudi strategiju za nacionalni oporavak a posebno za najbolniji problem biolo{kog osipawa. U svojoj sveobuhvatnosti, nau~noj zasnovanosti, istorijskoj istinitosti i futiristi~koj opravdanosti ovo otkri}e, posle dugotrajnog istraìvawa, sameravawa i upore|ivawa sa nekim tajnim istorijskim faktima, proverama u nau~nim krugovim ne nudi se samo kao lek nego kao kona~no re{ewe svih problema. Izuzetni genije, priznati svetski stru~wak, specijalista nanologije, ~ovek na{eg roda, posle ko zna koliko neprospavanih no}i, dolazi do zakqu~ka kako razre{iti su{tinski problem na{eg nestanka sa zemaqskog lica. Recept je jenostavan: treba uvesti poligamiju. Wegov opseg nau~nog istraìvawa i dokazivawa kre}e se od ipsilon hromozoma do, pored ostalih, re{ewa krucijalnog problema brojnosti na{e vojske. Jedno-stavno govore}i, poligamija treba da omogu}i pove}awe broja pripad-nika ovog naroda a samim tim bi}e i re{eni svi drugi problemi. Erot-sko je ovde pokazalo koliko je, kao i sve, podlo`no ali i podatno za raz-ne manipulacije.

Ne znam koliko je ovaj na{ pristup pri tuma~ewu potkrepqen pravim argumenima i koliko strukturu i pojedine ~iwenice pri~a izobli~ava i prilago|ava sebi samom ili druga~ijem poimawu erosa, ali ~ini se, da se i pri~a Popis susreta moè uklopiti i nadopuniti, iz drugog ugla, ovakvo razumevawe erosa. Narator nas, od bezazlenog su-sreta sa nepoznatim kod gradili{ta, vodi kroz niz slu~ajnih zgoda i susreta sa junacima ili pojavama koje svojom neobi~no{}u i sve ve}om neizvesno{}u, ali i tragi~nim svr{ecima nekih od wih, kao medija-tor, vodi izme|u stvarnog i onostranog, racionalnog i iracionalnog, realnog i fantasti~nog, qudskog i demonskog, i kona~no, erotskog i smrtnog. Metodi~no i sistemati~no, od bezazlenog problema buke pri

261

LINKOVI

izgradwi zgrade u susedstvu, on nas uvodi u mno{tvo doga|aja koji nemaju svoje racionalno obja{wewe ali koji, svojom tajanstveno{}u i neizvesno{}u, okupiraju na{u pa`wu i interesovawe. Erotsko u ovoj pri~i dobija sasvim novo lice, lice koje saìma iskustva ànrovske literature ali i uspelo u sebi spaja i varira motive koji nisu tako ~esti i pogotovo ne tako ~esto prisutni u erotskoj literaturi. Ko-na~no u ovoj pri~i pohrawena je jo{ jedna zna~ajna re~enica "fascina-cija je poreklo qubavi". Mo`da je to pravi putokaz za na{a nastojawa. Mo`da je junak narator prate}i i ose}aju}i zov fascinacije stigao do svoje qubavi gube}i usput sebe, kao i junak pri~e erotski re~nik.

Pri~e Arteindue i Sisawe lule su gra|ene na osnovama sli~nog principa ali u sferi intime svakodnevnog ìvota sa skoro potpunim odsustvom tanatosa. Arteindue je zasnovana na igri slu~ajnosti, nei-zvesnosti i nesporazuma. Ali i tu imamo u pozadini, u dubini pozadine, senku tragedije velikog filozofa Ni~ea. Ali ono {to daje poseban pe~at ovoj pri~i je nekoliko vrsta erosa: neizvesnosti, feti{izma rubqa i igre. Posebno se izdvaja apsurdna razigrana scena borbe i nadmetawa progowenih u poznavawu vrsta jela, wihovih sastava. Vo|e-na sa dubokim ose}awem za ritam, jezi~ku igru, ali i za asonance i aliteracije re~i, ona se ne icrpquje iskqu~ivo u mogu}nostima igre, nego zamenom oru|a (oru`ja) sukoba simulira neiscrpnu qudsku energiju u borbi za opstanak. Iako ostaje u sferi ludizma i opsena ova pri~a ipak dodiruje dno i vrhove erosa ìvota. Pri~a Sisawe lule iako na tragu klasi~nije erotske pri~e uspeva da opstane u A}inovom erotskom prostoru zato {to se zasniva na igri mnogozna~nosti re~i i jezika. Kona~no to potvr|uje i naratorova motivacija ali i poeti~ki stav: "Ono {to sam slikao jeste slika po sli~nosti, ina~e to ne bi moglo biti vidqivo u svetu."

Vra}aju}i se na po~etnu pretpostavku o erotskom kao stalnom potv|ivawu ìvota, pa i sa one druge wegove strane, a u skladu sa uvi-dima do kojih smo do{li u toku analize, moè se zakqu~iti da je A}in nekim od navedenih univerzalnih uvida dodao nove valere, a neke razradio kao principe gra|ewa pri~a. âk, i u onim pri~ama, koje na prvi pogled, ne da ne potvr|uju ovo stanovi{te, nego ga negiraju. Iako je paradoksalno, ovo se ne mora dokazivati, jer u pitawu je ispitivawe mogu}nosti jezika, erosa ìvota i stvarawa, i kona~no, èstina do-ìvqaja teksta i sveta koji, ponovo i sve vi{e, postaje kqu~no mesto u umetni~koj komunikaciji. Tako|e, pomenuta jednostavnost i nerazum-qiva samorazumqivost ve}ine tekstova ili wihovih delova i slojeva, kao i mno{tvo jednostavnih a duboko ambivalentnih izjava/izreka, koje svojom apsurdnom jednostavno{}u, vi{ezna~nom obojeno{}u ali i ironi~no-posprdnom i rugala~ko-bezazlenom intonacijom otvaraju

262

ogroman prostor mogu}nosti izbora ali igre u kombinovawu motiva pri tuma~ewu. Mo`da je, pored otklona od tradicionalno shva}ene erotske literature, A}inovo vrtlo`no kru`ewe oko erosa i tanatosa i zahvata u wihovu prepletenost, najve}i kvalitet ovih pri~a ali i ove kwige.

Na{ autor, na temeqima davno osvojenih tajni erosa, ali i na dubokim uvidima teoreti~ara erotizma, kao i na novim iskustvima i saznawima o erotskom, gradi erotski magnetizam svojih pri~a. Na po-~etku teksta pomenute konstante i eksplicitni iskazi doprinose ne samo uverqivosti nego su i putokazi za razumevawe i tuma~ewe speci-fi~nosti i izdvojenog mesta ovih proza. To govori o sasvim novoj poeti~koj svesti ali, istovremeno, i o slo`enosti i kvalitetu poje-dinih pri~a.

263

LINKOVI

PRIÂ O DVA GRADA

Laslo Bla{kovi}

Takozvani kwièvni uspeh najve}ma je u vlasti bogiwe Fortune. Moète vi imati dobru pamet i dobru voqu, ono {to se zove dobar glas, kwièvni {arm, talenat i sve {to uz to ide, re~ju, biti odli~an pisac, ali ako niste ro|eni pod sre}nom zvezdom, ako vam nije pisano ni{ta od slave.

Godine 1948. ro|ena su, izme|u ostalih, dva pisca: jedan je David Albahari, oduvek u ̀ iì, s gomilom onih iza{lih iz wegove pelerine, drugi je pak Miodrag Vukovi}, jedno vreme poznatiji kao junak nepo-uzdanih pri~a ambasadora Svetislava Basare. Svojevremeno su obojica predstavqala odre|eni vid postmoderne reakcije na stvarnosnu prozu, ali mada radikalniji i, recimo, inovativniji u postupku od Alba-harija, poku{aji ovog drugog ispisnika ostajali su u Davidovoj senci, a Vukovi} skoro sasvim anoniman, znan sladokuscima.

I ne znam da li je u pitawu bio huk vremena (ako bismo da filozo-firamo), ili boqi, odnosno lo{iji kw. marketing (ako smo bliì glo-balnoj, tegobnoj prozi). ̂ ija mo}na ruka moè da okrene misti~nu kle-psidru, pa da pesak procuri obrnuto? Ko je taj prevednik? Postoji li taj alef u srcu jednog kamena?

Jednom sam tako, uz kwigu Svetlane Velmar Jankovi} Glasovi (koja mi je stigla po dogovoru), dobio i Zonu sumraka Qubice Arsi}, gotovo usput, kao da su im se korice slepile, a onaj ko ih je slao nije u ùrbi stigao da ih razmrsi. Ve} vidim mrguda koji prezrivo klima glavom, kao oboleo od Parkinsonove bolesti skepse, dok ga pu{tam da slobodno sklopi korice zaslepqen prevelikim svetlom, jer mi odmah sutradan (~uj!) zarozani po{tar, kao kakav fanati~ni Hermes, ne sila-ze}i sa svog partizanskog bicikla, ubacuje pravo u sobu, pogodiv{i me direktno u pleksiglasni pleksus (zna se da ~itam i spavam pod prozo-rom) Barutanu, jo{ jednu kwigu Qubice Arsi}. Bio sam na ivici da se

264

probudim kao ostareli Knut Hamsun zatrpan sopstvenim kwigama!Da li je to perce bilo presudno da odloìm Glasove? (Uostalom,

{ta sam mogao da kaèm a da se ne ponovim, Vra~ar i Dor}ol, istorija i wene senke, znano i bezimeno, mreà ulica kao lavirint jednog proznog kolaju}eg krvotoka...) I kako to biva lako sam ostavio jednu da bih se po~eo zabavqati s drugom. Avaj, slatkim neda}ama moje pri~e ni tu nije bio svr{etak.

Prvo izdawe Barutane saznao sam iz bele{ke s po~etka, {tampa-no je pred rat, u Sarajevu, i odmah izgorelo u tom usamqenom, kamijev-skom gradu.

Je li to opet onaj dosadni, ubita~ni vic o kwièvnoj sre}i i nesre}i, o pu{ewu koje je u barutani najstroè dozvoqeno? Jer, nevoqa ove kwige bila je jo{ dubqa. Jedan od osnovnih zahteva moderne umet-nosti je originalnost, jedinstvenost, neponovqivost. Ali Barutana nije bila jedina nesre}nica. Ko zna {ta je sve sa wom izgorelo. ôvek bar moè da oseti malo gorkog, ta{tog zadovoqstva ako mu je data eksk-luzivnost u ìvotnom o~aju. Ovako je samo jedan od inih stanovnika masovne grobnice. Obi~ni stradalnik.

Kada je jedan sarajevski pesnik, svojevremeno, nekim pacovskim kanalima iza{ao iz opsednutog grada, najvi{e mu je bilo ào kwiga, i pri~ao je, sklawaju}i pogled, kako je {rapnel (jedan od {rapnela) uletev{i u ku}u, pogodio biblioteku, strefio hrbat jedne kwige, a kao patrqak naslova na rikni ostala je samo re~ besmisao. To je stvarno bilo, rekao je s rukom na srcu. Ali toliko stvarno, htedoh mu re}i, da deluje kao izmi{qeno, pateti~no, name{teno, sudbonosno, prakti~no neupotrebqivo za literaturu. Boqe je da to ne pri~a{, ube|ivao sam ga. Niko ti ne}e verovati...

Nego, ona stvarnija Zona sumraka, koju sam bio odloìo dok sam se ma{u}i rukama branio od izvesne su|aje kao od ose debelog struka, sastojala se od pet pri~a, u kojima junaci Pavaroti, Tesla, Singer, ili kwièvni obrasci i mimikrije, kao ironi~ni horor~i} naslovne sto-rije, pavi}oliko ìtije sveca, ili presmrtna ispoved, dobijaju sasvim nova tela, lica, sudbe, trude}i se da izokola kaù kako je voditi pri~u isto {to i voditi qubav.

Mu{ko-ènski sukob (ako je to, naravno, starinski narodni iz-raz za susret), metonimijski izraèn relacijom uniforme i patwe, brak Erosa i Tanatosa izme{anih u novom qubavnom neredu, kao intimno rubqe dadaisti~ki pobacano u strasnoj hitwi tako se zapra-vo zvao taj usud.

Nestale su ène, re}i }e Qubica u zapaqenoj Barutani, ima sa-mo smrti. I kao {to asocijativno izvr}e slavnu krajwu re~enicu srpskog romana, nare~ena Barutana je dekomponovala i ànr kratke

265

LINKOVI

pri~e. Po zadatom obrascu, pri~u od romana, osim naravne tekstualne mase, razlikuje prisustvo okretaja zavrtwa na kraju, sunovratnog obrata, koji ceo dotada{wi tok problematizuje, dovodi u pitawe. Tra-gi~ni kraj Ani Karewini ne donosi posledwa re~enica, on je poznat miqama ranije. Pri~e Qubice Arsi}, me|utim, poseduju izvesnu centrifugalnu energiju, vretenasto {ire narativni prostor, tako da je wihov vrhunac negde u centru, a ne na o~ekivanom koncu. Tako u Zalivu paprika bahati oficir, ratni pobednik, obqubquje jednu od junakiwa pomo}u cevi pi{toqa, i taj podatak o wegovoj nemo}i i po-razu (to, uzgred, nije nikakav prosti psihoanaliti~ki ~vor nego seman-ti~ko finale), dat je u procesu dizawa narativne kule, u samom sredi-{tu stvari, a ne na improvizovanom vrhuncu.

Uostalom, Zona sumraka zavr{ava se re~enicom: Eto vidi{, i to je sre}a, i to je sre}a, pa je sasvim logi~no upitati se je li tu, napo-kon, re~ o sre}nom kraju?

Ali prirodno je, pre toga, primetiti da je cela kwiga uspostav-qena na kwièvnoj mimikriji, na ve{tom stilskom presvla~ewu (evo termina za qubiteqe ènstvenog pisma!), na nekoliko retori~kih kompleksa u istoj ravni s pesoinskim heteronimima. Glasovita imena zadaju biografiju, i na{ napor je skoro uzaludan i svakako sme{an, jer je sve ovde, pre svega, uzor-pri~ica na{eg neuravnoteènog sveta. î-talac prisustvuje krahu jedne ideologije (u kojoj caruju rasutost i odsutnost, ledene fame), i nazire petpara~ko lice novog posledweg dana, koji se izdaje sarkasti~nim signalima {to, ma koliko opipqivi, jesu znaci zagrobnog ̀ ivota koji ̀ ivimo, opis socrealisti~kog sandu-ka iznutra, odakle se moè samo u Zonu sumraka, u ~e`wu za paklicom Inferna. (Pri~om, ina~e, uprkos mojim mra~nim tuma~ewima, vlada izvesna ̀ eèna veselost, humor zaspalog.

Kona~no, recimo da je sve tu: mada bez formalisti~kih fanfara i artisti~kih svetlaca, proza Qubice Arsi} ima potpisani jezik, sjaj, nepreglednost. I da li bismo to mogli nazvati sre}nim krajem? Jer, na{a briga za hepiend, koju su nam u vene ubrizgali Holivud i religija, provedena je u ovoj pri~i kroz nekoliko agregatnih stawa, sublimi-{u}i ~isti ose}aj.

Da li se za to vaqalo roditi u ovom obliku?

266

Roman Dosije Doma{evski od motoa (Selin) pa nadaqe govori {ta autora Dragana Veliki}a u stvari zanima. To nije ni{ta {to bi se moglo objasniti ~iwenicama, idejama i re~ima. Istine do kojih se do{-lo na osnovu ideja i re~i tek su odraz istine, da se posluìmo Platono-vom terminologijom. Ni{ta se na osnovu wih ne saznaje. Paralelno sa odrazima istine postoji ono {to se ne zna i {to ~ovek (na ̀ alost - ipak samo ~ovek) nikada ne}e saznati. Dakle, samog autora koji ima dar da zaviri bar malo i s onu drugu stranu ili da makar nasluti istinu i kao pisca i kao ~itaoca zanimaju prostori iza stvari i doga|aja, a to su beline izme|u redova i palimpsest.

Beline i priroda palimpsesta ~ije zna~ewe beline produbquju, obezbe|uju samostalni ìvot kwige ~ije su putawe, poput sudbina pojedinih junaka u ovom romanu nepredvidive. Po ~itawu ovog romana, zakqu~ujemo da je sve nepredvidivo po prirodi stvari i da je sve oduvek usled te nepredvidivosti bilo relativizovano.

Relativizovanost u svemu i relativizovanost svega moèmo tretirati kao pi{~evo opredeqewe za postmodernu koja je oduvek postojala. Dakle, postmoderna nije uokvirena pojedina~nim naukama ili umetnostima ve} je u woj sve uokvireno, pa i poku{aji da se sve obja-sni na osnovu ~iwenica, ideja i re~i i da se svemu dodeli nekakva usta-qenost i logi~nost, {to je, kako smo ~itaju}i ovaj roman utvrdili - nemogu}e.

Ono {to je nu`no povezano sa svetom koji se ne zasniva na poku-{ajima obja{wavawa na osnovu ~iwenica, ideja i re~i, niti stvarala-~kim procesom, jeste tenzija i konstantna opsesija koja stvarawe po-dsti~e i izaziva. Rezultati jednog takvog procesa su originalnost i samosvojnost u kreativnom ~inu. Stvarawem jednog umetni~kog dela krug se zatvara, poistove}uju se po~etna i posledwa ta~ka, jer kao {to

KWIGA O GRADITEQU

(Dragan Veliki}: Dosije Doma{evski; Stubovi kulture, Beograd, 2003)

Sla|an Ili}

267

LINKOVI

je ve} poznato, sve ̀ ivi od svoje suprotnosti, ~in je trenutno svr{en, a originalnost i samosvojnost ostaju. To }ete uo~iti analiziraju}i pojedina umetni~ka dela i analiziraju}i stalno mesto u ovom romanu - {tit poput Ahilejevog. Moète se prisetiti kakav je bio Ahilejev {tit, {ta je sve na wemu izrezbareno, a {ta je izrezbareno na imagi-narnom {titu Adama Vasi}a ili na imaginarnom {titu nekog drugog junaka romana i uveri}ete se da je autor bio u pravu kada je tvrdio da postmoderna po~iwe sa Homerom i Ahilejevim {titom.

U romanu Dosije Doma{evski Veliki} polazi od dokumenta, od prona|enih podataka o ̀ ivotu vojnog slu`benika, a po vokaciji gra|e-vinara - fantaste, nesu|enog projektanta luke u Puli - Viktora fon Doma{evskog, koji je ro|en 1821. godine u Vadovicama (kotar Tarnov) u Galiciji. Istraìvawe ideja, pa mo`da i re~i Viktora fon Doma{e-vskog i wihovo pretakawe u paralelni svet umetnosti u kome one jedino sti~u relevantnost i kredibilitet, povod su za preispitivawe i utvr|ivawe ~iwenica o sudbinama jo{ nekoliko junaka ovog romana.

îtaju}i ovaj roman sagledavamo ìvotne skorove junaka koji u svom hodawu do kraja ostaju neostvareni. Junaci romana Dosije Doma-{evski imaju udvojen hod. Fizi~ki, oni lutaju kroz razli~ite prostore i istovremeno hodaju u sebi. Stevan je, na primer, vi{e hodao u sebi nego po realnosti, pa je od silnog hodawa u sebi pod teretom ̀ ivotnih trauma pomra~io umom. Junaci romana se probijaju i kroz udvojeno vreme i kroz udvojeni prostor. Taj postupak svodi se zapravo na skup-qawe dekonstruisanih elemenata iz ìvota junaka i wihovo origi-nalno kombinovawe. Stvaraju}i mozajk od rasutih par~i}a sudbina pojedinih junaka zakqu~ujemo da je priroda ~oveka nomadska i da samo stvarawe ispuwava zna~ewem qudski ìvot i omogu}ava ~oveku da uhvati nit stvari koje mu u svakodnevici izmi~u.

Shvataju}i umetni~ko delo kao preplitawe palimpsesta i tek ispisanog teksta, Veliki} u romanu prelama pro{lo i sada{we, poi-grava se sa slojevima, sastruguje pojedine delove davno napisanih redo-va i dopisuje nove. Wegov roman je jedan neobi~no ispisan pergament - ispisivawe pro{log i sada{weg, tekst koji podrazumeva opsesiju i razlivawe u dva paralelna toka, stalno udvajawe i poku{aj otkrivawa onoga {to se nikada ne}e saznati.

U prozi Dragana Veliki}a dominantno je vreme sada{we i stalne reminiscencije na vreme pro{lo. Za wega postoji vreme kao univerzalija: to je unutra{we vreme i spoqa{we vreme koje proti~e i koje je qudima va`no jer odre|uje ìvot i smrt. U romanu je mno{tvo meditacija o prolaznosti i smrti i o naslu}ivawu budu}nosti: Poku-{avao je da zapamti te mirne ~asove, da sa~uva sna`nu preplavqenost lepotom prolaznosti, kada je neodre|ena tuga, ili mo`da antici-

268

pacija budu}e tuge - koja }e se na wega sru~iti u starosti, kad ìvot pro|e - poput boànstvene fuge, davala smisao opu{tenim trenu-cima u kojima ni{ta nije ̀ eleo sem da potraju slutwe obe}avaju}e bu-du}nosti.

S obzirom na to da se po wegovom mi{qewu vreme moè staviti u ampulu, mogu}e je sa sobom nositi dozu pro{losti u vremenu sada-{wem. Svaki od junaka romana Dosije Doma{evski nosi sa sobom po jednu takvu ampulu. Otuda stalni osvrti na sudbinu Viktora Doma{ev-skog i stalni osvrti Adama Vasi}a na sudbinu svog oca Teodora Vasi}a - duva~a stakla. U vezi sa preispitivawem pro{log i sada{weg autor uvodi ina~e ~esto kori{}en simbol u svetskoj literaturi - stanicu. Stanica je uvek mesto svo|ewa nekakvih, naj~e{}e ìvotnih skorova, ona je simbol i potvrda prolaznosti.

U ovom romanu putovawe je sinonim ìvqewa. îtav ìvot se odre|uje kao putovawe izme|u dve stanice. Analizira se uticaj puto-vawa na psihu, odnosno ispituje se ~ovekovo doìvqavawe fenomena ìvqewa: Jer, i putovawe je jedno me|uvreme, kad misli ostaju nera-spakovane u koferima memorije. Verovao je da se na putovawima zau-stavqa biolo{ki ~asovnik.

Dakle, ̀ ivqewe se shvata kao stalno odlagawe smrti. Ro|ewe i umirawe kao dve grani~ne ta~ke udaqavaju se jedna od druge ̀ ivqewem, ali se ̀ ivqewem istovremeno i pribliàvaju. U vezi sa tim, ukazano je na op{te zakone prolaznosti i ve~itog vra}awa. Iako govori o putovawu, pripoveda~ veruje da ~ovek ima svoje utvr|eno mesto sa koga se ne moè pomeriti. ôvek se nalazi na mestu koje mu je dodeqeno i koje naj~e{}e nije u skladu sa wegovim te`wama, ~e`wama i èqama: Obe}ane obale su himere koje zadràvaju uvek isto odstojawe od mesta na kojem se odvija pri~a, tako su i daqe ̀ iveli.

Dakle, u romanu Dosije Doma{evski o~igledna je autorova sklonost spekulaciji. Okupira ga mno{tvo ontolo{kih i gnoseo-lo{kih i eti~kih pitawa, kao i niz pitawa iz oblasti psihologije i psihijatrije: ...i da li radost i tuga, bes i apatija, postoje kao zasebna bi}a mimo qu{tura tela koja za neko vreme nastawuju? Da li su strasti i poroci privremeni stanari? On razmi{qa o smislu rada nevidqivih nanosa vremena. Ukazuje na ~iwenicu da su qudi skloni mistifikacijama u ciqu podno{ewa sada{wice.

U ovom romanu izdvojena je usamqenost kao jedna od osnovnih karakteristika qudskog bivstvovawa. Ona je u ovom romanu defini-sana kao ose}awe koje nije u vezi sa odnosom pojedinca prema drugima, ve} je u vezi sa odnosom nas samih prema nama samima: Nismo usamqeni dok ose}amo odsustvo drugih u nama, ve} kada se suo~imo sa odsustvom nas samih u nama.

269

LINKOVI

U romanu se progovara o strahu, o neizgovorenim re~ima, o tesko-bi, o povezanosti hipersenzibilne prirode umetnika i bolesti kao os-novnom pokreta~u stvaraoca, o poku{ajima da se ̀ ivot koliko - toliko popravi: Bezbroj puta ponavqa se svakodnevna avantura putovawa. ôvek popravqa ìvot ~itawem kwiga, odlazi u pozori{te, u bio-skop, na koncerte...

U romanu se kao o zna~ajnom segmentu qudskog ìvota progo-vara o fenomenu sna i namernom razarawu svake konstrukcije koja bi omogu}ila ~oveku da kroz ìvot pro|e neo{te}en. Iskazi o snu u romanu Dosije Doma{evski mogu se shvatiti kao zna~ajni autopoeti~ki iskazi Dragana Veliki}a. Razarawe konstrukcije kako u ̀ ivotu tako i u kwièvnosti ukazuje na wegovo poeti~ko i ̀ ivotno opredeqewe. San ima mo} novog, autonomnog, originalnog stvarawa. On ne korespondira uvek sa lepim, ali se poistove}uje sa darom. Sude}i po romanu reklo bi se da ~e{}e sawaju daroviti. Kako pripoveda~ kaè: Snovi ne staju u testament. Kao neka vrsta talenta snovi nas nadilaze, ve~niji su od nas i stoga jesu povla{}eni prostor jer unekoliko produàvaju egzistenciju sneva~a. Dakle, pravi san dolazi posle, tek kada voz u|e u stanicu. Vreme provedeno u vozu je predsobqe sna. San je ve~ita kate-gorija, zato je u wemu vreme uvek sada{we. San je povla{}eni prostor i zato {to nudi odsustvo kompromisa. Za stvaraoca je san oduvek bio mera sveta,stvaralac nikada ne}e biti star za san, kaè se u ovom romanu. To je ujedno i garancija da bi po objavqivawu romana o gradi-tequ, stvaraocu i umetniku trebalo o~ekivati novi spisateqski pod-vig Dragana Veliki}a.

270

Goran Stankovi}

ROMANSIRANA ISTORIJA(ili obrnuto)

(Goran Mila{inovi}: Camera obscura;Stubovi kulture, Beograd 2003)

Borhes u jednoj pri~i kaè da se istorija sluì tehnikom film-ske montaè. A istovremeno, postajemo svesniji svoje tragikomi~ne zablude, da }e vreme (budu}nost, re~ju) doneti istinu i smisao. Napro-tiv, sve vi{e zaboravqamo od onoga {to znamo, sve je ve}a nedoumica o tome {ta se zapravo doga|alo. Zatim tu kartu zaborava, i li~nog i dru-{tvenog, sva ta sve {ira bela (ili crna, kako vam drago) podru~ja popu-wavamo èqama, misterijama, manipulacijama, opsesijama, litaratu-rom, ili, najgore, antropologijom. Ovo predposledwe, literatura, naj-simpati~nije je sredstvo za popuwavawe rupa u svesti. Goran Mila-{inovi} u svom romanu stvara vlastiti univerzum alternativne ili paralelne istorije, pruàju}i "nove priloge za istoriju Srba". Za tako {to bio mu je potreban svevide}i narator, onog najklasi~nijeg tipa, te je roman pun naznaka o oku ili posmatra~u likova i toka radwe.

Sam roman se kre}e oko motiva camere obscure, obrnutoj slici stvarnosti, slici u tehnolo{kom ogledalu onoga {to oblikuje li~ne i kolektivne istorije Srba u rasponu od 17. do 20. veka. Nekolicina junaka iz 17. veka, Uro{ Nestorovi}, Slavko Novakovi}, Grk Sideris Valavadis i jo{ poneko, kasnije Rafael Lazi~, jo{ kasnije, krajem 19. veka Novak Lajo{ i wegov sin Novak Milo{, kao naturalizovani amerikanac poznat pod imenom Milo{ Novakovi}, sve do zarobqenika u ve~nosti wujor{kih blizanaca Bogdana Magdaleni}a, svi ti junaci ovog romana i pri~a i pri~ica koje kruè oko wih ili likova vezanih za wih, nalaze se u preklapaju}im krugovima jedne tajne i li~ne isto-rije, koju pokre}e nastanak medija fotografije. Izme|u sudbina ovih likova i istorije Srba tokom svih tih vekova romanopisac uspostavqa prili~no neizvesne relacije, koje bi i trebalo da odgovaraju op{toj pi{~evoj nameri, da napi{e roman o jednoj mogu}oj istoriji.

Ako kaèmo da se istorija sluì fle{bekovima, mogli bi da to

271

LINKOVI

predstavimo i kao efekat stroboskopa. Dubqe senke i svetlije pov-r{ine stvara taj fragmentarni, sekvencionalni uvid. Mila{inovi} u romanu pruè odbqeske vremena, detaqe koji nose radwu ali je ne obja-{wavaju, slike koje se iscrpquju jednim pogledom ali ostaju zagone-tne. Re~ju, pred nama je svojevrsni roman u slikama. Lajt motiv svih tih slika je istorijsko vreme, fiksirano na fotografijama i oivi~no nebeskim pojavama, kometama za koje se zna {ta donose. A same slike àlosnih doga|aja, {to je najta~nija definicija istorije, ukr{taju se sa podjednako tajanstvenim putevima likova ovog romana.

Verovatno je skoro nemogu}e prona}i druga~iji prozni put da bi se ispri~ala cikli~na pri~a o cikli~nosti istorije. Problemi pre-terane konstrukcije ostaju i u ovom romanu, kao i u ve}ini srpskih romana ovih godina. Preterano gust tekst donosi nova isku{ewa za ro-manopisce, koja Mila{inovi} elegantno nastoji da re{i prefiwenim i elipti~nim jezikom i "epizodizacijom" romana. I u tome uspeva, tako da zavr{nica romana razre{ava nedoumice sa po~etka, pridaju}i i neophodni ton unutra{wih korelacija. Priznajem, posle prvog dela romana skoro da sam odustao da daqeg ~itawa. îtawe je veoma nei-zvesna investicija, rabota neizvesnija i od pisawa samog. Ali, "ostao" sam u kwizi... i mogu da kaèm da je sama kwiga razlog tome.

"Osvetqavaju}i" karakter zavr{nice romana istovremeno ubla-àva i relativizira odre|eni nesklad izme|u pojedina~nih tokova romana. Detaqniji i razu|eniji prvi deo i pri~a o prvim srpskim istraìva~ima camere obscure i zvezdanih pojava u koliziji su sa znatno saètijim i {turijim drugim delom, bliìm na{em dobu, kao da romanopisac pretr~ava preko likova i doga|aja sa kraja 19. i iz 20. veka. I upravo tada kwiga po~iwe da funkcioni{e kao celina, sa namerom samog autora ili bez we. Nikako ne smatram da je kakva kriptografsko-prozna igra, lak{a za tuma~ewe i podlo`nija laganim ~itala~kim otkrivawima, ozna~ila ovaj roman kao kvalitetan. Sama ve{tina autora da zaokruì konstrukciju svoga romana kao samo-svojnog dela, dakle unutar samog proznog teksta, dovoqna je preporuka. Sve ostale primedbe bile bi proizvod lo{e i lewe ~itala~ke voqe ili, pak, previ{e u~enog zakerawa profesionalnih ~ita~a. Jer i roman je u mnogome nalik istoriji. Bez smisla je u trenutku kada se doga|a, tek naknadno nam ~ini nejasnijim ono {to smo mislili da je jasna poqana na{ih ìvota. I jo{: kao i istorija, i roman mewa i preobraàva svoje sadràje i forme sa svakim novim danom, sa svakim novim ~itawem.

272

Anica Bukorovi}

KRITIÂRSKA PROGLEDAVAWA

Knièvno-kriti~ka opservacija i dijapazon literarnog intere-sovawa Qiqane [op predstavqa pojavu koja nije svojstvena na{oj modernoj kritici. Jednostavnim, laganim i nadasve jasnim izrazom sa puno {arma i slikovitosti, Qiqana [op se svojim kwièvnim kri-tikama obra}a iskqu~ivo ~itaocima, kako onima koji jo{ nisu imali prilike da se upoznaju da delom koje ona toplo preporu~uje (jer za svako iznedreno {tivo postoji najmawe jedan razlog zbog koga se vredi wime pozabaviti), tako i onima koji su u dilemi oko toga da li da se upuste u ~itala~ku avanturu. Wene kritike, za razliku od nekih drugih, nisu namewene vrsnim kolegama kojima je, ~ini se, postao manir da se me|u-sobno nadme}u kriti~arskim sudovima i stavovima koji su tako strani i daleki obi~nom, prose~nom srpskom qubitequ pisane re~i. Ono {to ih odvaja od drugih kriti~arskih struktura jeste, pre svega, damar svakodnevice.

Urawaju}i u dela lepe kwièvnosti bez predrasuda i unapred usvojenih stavova i preko potrebne vremenske distance, Qiqana [op stvara sasvim nov svet, novu umetni~ku tvorevinu. To je svet u kome se junaci kwièvnih dela sa najrazli~itijih geografskih i umetni~kih prostora prepli}u sa likovima na{e svakodnevice i daju im jedno posebno, skriveno zna~ewe. Kwièvno, nau~no ili istoriografsko delo je za wu povod da za najrazli~itije asocijacije i aluzije na dnevno-politi~ke doga|aje i stawa, isprepletane svojevrsnim filozofsko-eklekti~kim promi{qawima o simetriji, mogu}em i nemogu}em, o po-delama, ministrima, konvencijama, autsajderima, dnevnoj {tampi... Stav i doìvqaj pro~itanog za wu je u velikoj meri privatna stvar, koju ona rado deli s drugima. Koketiraju}i sa op{teprihva}enim, po-malo ove{talim kwièvno-kriti~arskim stavovima Qiqana [op stvara kritiku koja nije suvoparna, formalisti~ka struktura, ve} tvo-

(Qiqana [op: Ekstaza s predumi{qawem;Dereta, Beograd, 2003)

revina koja otvara nepregledne prostore za analize, sumwe, dileme, argumente i protivargumente. No, ne upadaju}i u zamku opstrukcije, autor kritika Ekstaza s predumi{qajem s pravom ne dozvoqava ni se-bi, a ni ~itaocima, da poveruju da kritika nema prava da izrekne svoj sud, isto onako kao {to kwièvnici imaju prava da iznena|uju i zbuwu-ju svoje posve}enike.

Promi{qawe o kwièvnim tvorevinama za Qiqanu [op nije samo uobli~avawe vrednosnih umetni~kih kategorija, ve} i povod za tuma~ewe uobi~ajeno neobja{wivih svakodnevnih pojava i wihovo jezi~ko pretakawe, za asocijativna povezivawa kwièvnih junaka i obi~nih qudi (glumaca, politi~ara, nau~nika, pisaca...), za osmi{qa-vawe vremena sada{wih i pro{lih.

Weno kriti~arsko pero, sa izuzetnom literarnom privla~no{-}u, tako nesvojstvenom kritici, ne boluje od stereotipa, od uskogru-dosti, pomawkawa dobrog ukusa, niti dlake na jeziku.

Svojom posve}eno{}u kwièvnosti, wenim autorima i junacima, Qiqana [op na najboqi na~in vra}a poverewe u kwièvnu kritiku kao vodiqu i putokaz u svet literature. Citiraju}i ovu kriti~arku koja kaè da nekog (?) voli zato {to joj otvara o~i za stvari koje nije prime}ivala ili ih smatrala va`nim, mo`da je to i najboqa preporu-ka upravo za opservacije u Ekstazi s predumi{qajem koje nisu samo vrhunski oblik folozofije samo}e, ve} i autenti~no i izuzetno pri-jem~ivo kriti~arsko progledavawe u ime i za ~itaoce.

LINKOVI

273

Krajem decembra 2003. godine otvorena je (jo{ jednom) Mala scena Narodnog pozori{ta i to posve zanimqivim komadom Hose Tria-na No} ubica u osavremewenoj adaptaciji i osobenoj rediteqskoj ima-ginaciji Nenada Todorovi}a, sada{weg upravnika Narodnog pozo-ri{ta u Leskovcu.

Koliko ste puta do sada ~uli ili izgovorili ove re~enice: "Kakva su to dana{wa deca, kakvo je ovo vreme". "Ja ho}u svoj ìvot, svoje dane, svoje ~asove, svoje minute. "Ho}u da odlazim kad mi je voqa i da ~inim sve {to ose}am". "êmu ova ku}a, ~emu sav taj name{taj, ~emu sve ako mi ne predstavqamo ni{ta, ako samo tumaramo gore - dole izme|u svih tih stvari i tu smo samo kao jedna pepeqara vi{e, kao no`." "ôvek stvarno ne zna da li govori ono {to ose}a."

Iako istrgnute, ove re~enice jasno potenciraju odnose u poro-dicama, komunikaciju roditeqa i dece svuda u svetu. Ista pri~a, isti odnosi vladaju i na Kubi, gde je autor komada Hose Trian proveo dobar deo ̀ ivota, ali i u Evropi, Srbiji, gradu Ni{u.... U komadu No} ubica kao na filmskoj traci odslikana je jedna porodica. To je slika terora nad decom, vi|ena ovoga puta iz ugla dece, kojima nedostaje toplina doma svog i roditeqska qubav. U destruktivnim porodicama sve je mo-gu}e, pa i ono najgore!

Rediteq Nenad Todorovi} kao da se specijalizovao za postavku takvih ili sli~nih komada (Ku}a Qudmile Razumovske, Porodi~ne pri~e Biqane Srbqanovi}) i u wima traga i pronalazi ono {to je karakteristi~no za svet mladih i wihovo okruèwe. Wegov rediteq-ski na~in mi{qewa je identi~an, poetski sli~an, rukopis - prepo-znatqiv. A to je ve} odlika jednog darovitog, mladog i perspektivnog rediteqa. Koliko se Todorovi} ovoga puta uzdao u tekst i svoju adapta-ciju, jo{ vi{e je, ~ini se, verovao tro~lanoj gluma~koj ekipi, koja se

Slobodan Krsti}

KAKO NAS DECA VIDE

Pozori{na premijera

Hose Trian: No} ubica, reìja Nenad Todorovi}, Narodno pozori{te u Ni{u (Mala scena)

274

nalazila na izazovnim, ali zahtevnim zadacima. Jasminka Hoxi}, Evgenija Stankovi}-Kova~evi} i Aleksandar Mihailovi}, tuma~e}i vi{e likova, sjajnom transformacijom glasa i tela, igre i pokreta, do~arali su i "u{li u svet", u du{u, psihu, na~in mi{qewa i rezono-vawa desetogodi{waka! Mala po~etna nesigurnost (mo`da i zbog blizine gledali{ta) brzo je prebro|ena, pa su sve scene do kraja pred-stave odigrane sigurno, sna`no, emotivno izra`ajno, uverqivo i upe-~atqivo. Zadivquje fizi~ka sprema glumaca na kojoj je rediteq smerno i opravdano ciqao, a majstor scenskog pokreta Ferid Karajica jo{ jednom potvrdio svoj istan~ani ose}aj za scensku igru.

Komad nagona i dramske provokacije je uvukao glumce u likove. Kao na filmskom kadru sve se kre}e, odvija, doga|a i nagove{tavaju novi kadrovi, odnosno scene. Sve to traje skoro sat vremena, koji pro|e kao tren zahvaquju}i lepoj i kultivisanoj gluma~koj igri, do kraja osmi{qenim i prostudiranim rediteqskim rukopisom, koji upotpu-wuje muzika Bate Zlatkovi}a, scenografija Krstomira Milovanovi-}a, kostimi Milice Grbi}i ve} pomenuti majstor scenskog pokreta - Ferid Karajica.

I na kraju da se opet poslu`imo citatom. "Sve je izgledalo lako, ali je ispalo veoma komplikovano." Sve te "komplikacije" su se i te kako isplatile, pa je publika izuzetno toplo primila ovaj komad, koji zbog mnogih pouka treba svakako videti. Deca naro~ito dobro vide i procewuju!

LINKOVI

275

276

Lidija Uzelac spada u red mladih stvaralaca izrazitoga senzi-biliteta i stvarala~ke snage. Ciklus kolaà koji je pripremila za izlagawe u Galeriji savremene likovne umetnosti u Ni{u predstavqa oblik zrelog stvarala~kog promi{qawa i reagovawa na svet u kojem ìvi. Sam pristup tehnici kolaà i sama wegova elaboracija ukazuje na paralelno postojawe nekoliko me|usobno proètih uslovqenih, ni-voa u wenoj koncepciji.

Sa jedne strane tu je re~ o kombinaciji tekstualnog i tipograf-skog kolaà. Dakle, o semanti~ko-sintakti~koj varijanti nastaloj proìmawem heterogenih jezi~kih materijala.

Sa druge, pak, strane ta proètost semanti~ko-sintakti~ke stru-kture poja~ana je crta~kom nervaturom koja predstavqa vezu izme|u razli~itih segmenata wenog kolaà i istovremeno ~ini aktivnu ~iwe-nicu koja u~estvuje u promenama primarnog materijala kolaà i wego-vom pretvarawu u novu tvorevinu u kojoj se odvija wegovo preozna~a-vawe i prerastawe u novu vizuelno - zna~ewsku celinu.

Su{tinski gledano u kolaìma Lidije Uzelac ogleda se proces transfiguracije po~etnog materijala, wegovog preoblikovawa i pro-mene zna~ewskih odnosa, kao oblika reagovawa na svet oko sebe, na we-gove vibracije kao mogu}e oblike jednog velikog, konstantno promen-qivog kolaà. Ta stalna promenqivost modernoga sveta kao jedna od wegovih datosti podrazumeva svest o saznawu da se jednom realizovana situacija u wemu nikada vi{e ne moè ponoviti na taj na~in. To u slu~aju upotrebe kolaà u postmodernoj umetnosti anticipira svest o mogu}nosti wegovog prevazilaèwa kao medija i zamene ili, {to bi u slu~aju Lidije Uzelac bilo prirodnije, dopune i nadgradwe instala-cijom ~ime bi se dobila vizuelno zna~ewska zaokruènost projekta kao ideje.

Sr|an Markovi}

KOLA@I LIDIJE UZELAC

LINKOVI

277

^itav proces reagovawa izveden je krajwe suptilnim senzibi-litetom, pogotovo u crta~koj strukturi, sa sigurno uspostavqenim odnosom izme|u crta~ke nervature, kao oblika intimnoga dnevnika, i aplikovanih segmenata masovnih medija (novinski ise~ci) izra`avaju-}i time po~etnu ideju o totalitetu modernoga ~oveka.

Irina Antanasijevi}Ro|ena je 1965. u gradu Severodoweck (Ukrajina). Radi kao docent za rusku

kwièvnost na Univerzitetu u Ni{u. Doktorirala na temi Poetika ruskih tu`balica. Prevodi i objavquje stru~ne i nau~ne radove i kritiku. Priqeàn ~lan Uredni{tva GRADINE.

Qubica Arsi}Napisala je kwige pri~a:Prst u mesto, Barutana, Zona sumraka, Cipele buvine boje, Samo za

zavodnice (izabrane pri~e).Romane: ûvari kaza~ke ivice i Ikona.Nagrade: Pro-femina, nagrada Biqana Jovanovi} za Cipele buvine boje;

Peki}eva nagrada i Isidorinim stopama za roman Ikona.Priredila je antologiju svetske erotske pri~e Na brzaka.@ivi u Beogradu.

Laslo Bla{kovi}Objavio je Gleda{, 1986; Zlatno doba, 1987; Crvene brigade, 1989; Ritam-

ma{ina, 1991; Imewak, 1994; Svadbeni mar{, 1997; @ivoti baca~a kocke, 1997; Mrtva priroda sa satom, 2000; Jutarwa daqina, 2002. Madonin nakit, 2003.

Alen BoskeVidi tekst Mirjane Mihajlovi}.

Stevan Bo{wakRo|en je 1951. godine u [apcu. @ivi i radi u Ni{u. U Ni{kom kulturnom

centru je glavni i odgovorni urednik ~asopisa UNUS MUNDUS. Objavio je kwige: Manastir u visokim planinama, 1991; Lutalice i lutawa,

1994; Stra{ne bajke i druge pri~e, 2000; Pitagorin soj, 2003. Koautor je kwigama Hronike o Hloygeu, 1991. i Terra marginalis 1997.Jedan od trojice osniva~a poetskog i duhovnog pokreta FIZIZMA i

MARGINALIZMA kao i autor brojnih umetni~kih projekata vezanih za ove pokrete.

BELE[KE O AUTORIMA

278

Anica Bukorovi}Ro|ena 1966. u Ni{u. Zavr{ila kwièvnost (svetska i jugoslovenska) u

Beogradu. Radi kao novinar-urednik u Narodnim novinama.

Vladan Cveti~anin Ro|en je 1954. god. u Ni{u. Diplomirao sociologiju na Filozofskom

fakultetu 1989. god. Radi kao bibliotekar u Narodnoj biblioteci "Stevan Sremac" u Ni{u. Do sada objavqivao pesme u ~asopisima "Gradina", "Kwièvna re~", "Zbivawa", "Jedinstvo".

@ivi u Ni{u.

ârli Danbar Brod (1887-1971)Britanski filozof, savremenik i saradnik Bertranda Rasla, bavio se

epistemologijom, filozofijom morala, filozofijom religije i primewenom etikom. Iako nikada nije dostigao slavu ve} pomenutog Rasla, Mura ili Vitgen{tajna, wegovi tekstovi se, i danas cene kao uzor jasnog, nepristrasnog i tehni~ki besprekornog izlagawa argumenata. Jo{ jedan slavni savremenik, Alfred Ajer, hvali jasno}u Brodovog stila: Tema se raspravqa iz svakog ugla, razli~ite mogu}nosti se izlaù bez predrasuda, presedani se citiraju, pogre{ni argumenti kao takvi razotkrivaju; ni{ta se ne preska~e; u procesu obrazlagawa nema zastra{uju}e retorike; nikada ni jednog nagove{taja neke dubqe povezanosti. Mo`da je Brodova slabost u tome {to ne kopa dubqe ispod povr{ine, ali retki su oni koji su u tom kopawu uspe{ni, a dobro o~istiti povr{inu nije mala stvar.

Mirko Demi}Ro|en 1964. u Grwem Klasnicu (Hrvatska). Do sada objavio kwige proze:

Jabuke Hesperida (1990), Slamka u nosu (1996), ]ilibar, med, oskoru{a (2001) i Apokrifi o Furtuli (2003). Glavni je urednik ~asopsa Koraci. Za sada ìvi u Kragujevcu.

Rastislav Dini}Ro|en 1978. Ve~iti student iz Ni{a, autor je brojnih kafanskih tirada iz

oblasti etike, metafizike i me|unarodne politike. Malo pi{e, vi{e prevodi, objavquje uglavnom u Gradini. Slu{a Dina Martina i Arsena Dedi}a. Veruje u boqe sutra, ali samo u meteorolo{kom smislu.

Stana Dini} Sko~aji}Ro|ena 1951. Vi{e godina je urednik Kwièvnog programa Doma kulture a

potom i Ni{kog kulturnog centra, pokreta~ jednog ~asopisa (Ni{ki analiti~ar, zajedno sa Zoranom Pe{i}em Sigmom), urednik za prozu u ~asopisu Gradina, vi{e godina je organizator a dve godine (2001. i 2002) i umetni~ki direktor Programa Kwièvne kolonije Si}evo. ^lan je pro{logodi{weg ìrija za dodelu Nagrade Branko Miqkovi}.

Objavqene kwige: Gladna tama, pri~e, izdawe BIGZ, 1996; U{ivawe senke, pesme, Prosveta - Ni{, 1996;Mreà, pesme, Prosveta - Ni{, 1998;Mrtvi smo ozbiqni, pri~e, Narodna kwiga, 2001; Stra{ne strasne veze, roman, Narodna kwiga, 2002.

BELE[KE O AUTORIMA

279

Maks FrajPoseti sajt www.frei.ru

Vilijam �ejms(1842-1910)

Áèî ¼å ëåêàð, ïðèðîäœàê, óìåòíèê, ïñèõîëîã, ôèëîçîô, ðåëèãèîçíè ìèñëèëàö, èñòðàæèâà÷, ïèñàö, ïðåäàâà÷ è ïðîôåñîð. Ñìàòðàí çà ¼åäíîã îä íà¼óòèöà¼íè¼èõ Àìåðèêàíàöà ñâîãà âðåìåíà, œåãîâ óòèöà¼ îñòà¼å íåñìàœåí äî äàíàñ, äåâåäåñåò ãîäèíà ïîñëå œåãîâå ñìðòè, ïðâåíñòâåíî çàõâàšó¼óžè êœèçè Ðàçíîëèêîñò ðåëèãèîçíîã èñêóñòâà. Êàî ÷îâåê ñíàæíîã èíòåëåêòà, àëè è äóáîêèõ åìîöèîíàëíèõ êîíôëèêàòà, �å¼ìñ ñå òðóäèî äà óðàâíîòåæè çàõòåâå ñâîã ðàçóìà ñà ñèëîâèòîì ïîòðåáîì äà íà�å äóõîâíè ñìèñàî ñâîã æèâîòà. Õ. Ë. Áîðõåñ ãà ¼å óïîðåäèî ñà Õ¼óìîì è Øåêñïèðîì, ðåêàâøè äà ¼å, áàø êàî è îíè, è �å¼ìñ áèî è ìèñëèëàö è ïèñàö êî¼è ¼å, óìåñòî äà êó¼å êàáàñòå äè¼àëåêòå, êàî Êàíò, Ñïèíîçà èëè ñêîëàñòèêà, ïèñàî îíîì ¼àñíîžîì êî¼ó èçèñêó¼å äîáðî âàñïèòàœå.

Simon GrabovacRo|en 5. 2. 1955. U Glogovici, Doboj, Republika Srpska. Gimnaziju je zavr{io

u Doboju a jugoslovenske kwièvnosti je diplomirao na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.

Tokom studija ukqu~io se u kwièvni ìvot, pre svega poezijom, a znatno re|e kritikom. Od 1976. honorarno, a od 1983. stalno zaposlen u Kulturnom centru, ure|uju}i kwièvne i pozori{ne programe.

Bio je ~lan redakcije ~asopisa Poqa (1979-84) i glavni i odgovorni urednik izdava~ke delatnosti Novog Zenita (1992-94). Bavio se i dramatur{kim radom. Osnovao (sa Z. Pavlovi}em) pozori{nu grupu Interventna trupa Forgov (1989-90). Bio urednik i selektor Malog pozorja (1985-94) koje je transformisao u Internacionalni festival alternativnog i novog teatra INFANT 1995. godine. Sada je wegov programski direktor. Urednik je i autor koncepta Novosadskog letweg festivala (94, 95, 96). Dramaturg je predstave Uroboros i autor dva libreta za moderan balet - Predsmrtna qubavna pesma i Najlep{e pevaju zablude. Za kulturno-umetni~ki program RTS - TV Novi Sad napisao je nekoliko scenarija (êtvrt veka Poqa, Vojvo|anski pesnici, Danilo Ki{: Detiwstvo, Triptihon..).

Priredio je tri zbirke Strategije novog teatra.

Pored kwièvne bavi se i pozori{nom kritikom. Posebno alternativnim i novim teatrom.

Objavio je kwige Krti~wak (1979), Velikom ovnu (1984), Posipawe pepelom: (postpoema) (1991), Prasak: (postopoema) i Stra{ni lik (izabrane i nove pesme/ 2002).

Dobitnik je nagrade Pe~at varo{i sremskokarlova~ke (1980) i Zlatne zna~ke KPZ Srbije (1991).

Sla|ana Ili}Ro|ena 1974. u Kraqevu. Pi{e poeziju i kwièvnu kritiku. Objavquje u

~asopisima: Sveske (Pan~evo), LMS (Novi Sad), Zlatna greda (Novi Sad), Kwièvni list (Beograd), Poveqa (Kraqevo), Gradina (Ni{).

Kwiga pesama: U o~ekivawu sunca, 1993.

280

Sneàna Jakovqevi} Ro|ena je u Kru{evcu 31.01.1961. godine.Zavr{ila je novinarstvo na Fakultetu politi~kih nauka u Beogradu.

Radila je u informativnom i kulturnom programu na radiju. Sada radi kao slobodna novinarka.

@ivi u Kru{evcu.Objavqene kwige:Eva od kaveza, roman, Prosveta, 1995.Ipal, roman, Prosveta, 1997.En, Den, Dinu...., roman, Filip Vi{wi}, 2000.Najboqa od deset u baru, kratke pri~e, Stubovi kulture, 2001.

Bojan Jovanovi}Ro|en je 1950. godine u Ni{u. Studije etnologije zavr{io je na

Filozofskom fakultetu u Beogradu.Osim brojnih antropolo{kih ~lanaka i kwiga, autor je i vi{e

zna~ajnih alternativnih filmova. Vaàn aspekt wegovog kwièvnog rada ~ine tematski eseji i tekstovi o doma}im i inostranim piscima.

Objavio je kwige pesama:Bacawe kamen~i}a (1973)Kost izme|u obala (1981)Du{olovac (1989)Propoved mrava (1993)Pe{~ana majka (1996)

Vladimir Kantor^lan je Saveza ruskih pisaca. Lauerat je nagrade Henriha Bela

(Nema~ka, 1992), nagrade Kwièvna misao (Moskva), nagrade Najboqa publikacija godine ~asopisa Oktobar (2001), nominovan za Bukera za roman Tvr|ava (1998), nominovan za Bukera za roman Krokodil (2003). Doktor je filozofije, profesor, ~lan uredni{tva ~asopisa Pitawa filozofije, istori~ar ruske kulture, autor vi{e od tristotine objavqenih radova. Oblast nau~nog interesovawa - filozofija ruske istorije i kulture. Objavio kwige proze: Dva doma, 1985, Krokodil, 1990, Istorijska dozvola, 1990, Pacov pobednik, 1991, Voz Keln-Moskva, 1995, Mutno vreme, 1995, Tvr|ava, 1996, Daqe, 1998, Susedi, 1998, Dva doma i oku}nice, 2000.

Monografije, zbornike...

Donald KlarkAmeri~ki xez kriti~ar i publicista koji je svojom bogato

dokumentovanom biografijom Bili Holidej skinuo veo misticizma i mitologije sa ìvota jedne od najve}ih umetnica dvadesetog veka. Moè biti da wegova kwiga predstavqa definitivnu i kona~nu biografiju Bili Holidej. Klark ìvi i radi u gradu Ostinu u Teksasu.

Marija Kneèvi}Ro|ena je 1963. godine. Kwige: Hrana za pse (proze), Elegijski saveti

Juliji (poezija), Stvari za li~nu upotrebu (poezija), Doba Salome (poezija), Querida - pisma iz bombardovanog Beograda (skroman udeo u kwizi Anike Krsti}), Moje drugo ti (poezija); prevodi: Tom Gan, Daglas Dan, Xon Montegju, Patri{a Bir, ârls Simi}... To je To, otprilike.

BELE[KE O AUTORIMA

281

Vladimir KopiclRo|en je 1949. godne u \eneral Jankovi}u. Osnovnu i sredwu {kolu zavr{io je

u Novom Sadu, gde je i diplomrao na Katedri za jugoslovensku i op{tu kwièvnost Filozofskog fakulteta. Od 1970. godine bavi se kwièvno{}u, likovnom umetno{}u, performansom, novinarstvom, kwièvnim prevo|ewem, pozori{nom i filmskom kritikom.

Od 1970. godine objavquje poeziju, eseje, kwièvnu kritiku i prevodi sa engleskog jezika. Objavio je {est kwiga poezije: Aer (Matica srpska, 1978), Parafraze puta (Matica srpska, 1980), Gladni lavovi (KZNS, 1985), Vapaji konstrukcije (Matica srpska, 1986), Pitawe poze (Matica srpska, 1992) i Prikaze - nove i izabrane kratke pesme (Matica srpska, 1995), Klisurine (2003)

Priredio je (i preveo) nekoliko zbornika i antologija: Telo umetnika kao subjekt i objekt umetnosti (Tribina mladih, 1972), Trip-vodi~ kroz savremenu ameri~ku poeziju (Narodna kwiga, 1983 - sa Vladislavom Bajcem)...

Dobitnik je Brankove nagrade za poeziju (1979) i Sterijine nagrade za pozori{nu kritiku (1989). Kao autor uvr{ten u brojne antologije i prevo|en na brojne jezike... @ivi u Novom Sadu.

Dejan Kosti} Ro|en je u Ni{u 1979. godine. Napustio je pravni fakultet po{to nije mogao

da poloì sociologiju kod profesora Stanimirovi}a i revoltiran pre{ao na Filozofski fakultet gde tu istu sociologiju za sada uspe{no studira. Pisawem se bavi dugi niz godina. Objavqivao je tekstove u fanzinima Non Plus Ultra i Detonator kao i listovima Presing, Pravnik i Presek. Trenutno radi kao honorarni saradnik na Prvom programu radio Ni{a gde ure|uje emisiju Desetka.

Slobodan Krsti}Novinar i publicista, ro|en 1947. godine u Dimitrovgradu. Diplomirao je

1970.g. na Fakultetu politi~kih nauka u Beogradu. Odmah nakon sticawa akademske diplome po~iwe da se bavi novinarstvom u ni{kom dnevniku Narodne novine . Objavio je slede}e kwige: Vreme na sceni, Glumci za sva vremena (sa Branislavom Miltojevi}em), Gluma i ìvot, Ni{ki liberali u jugoslovenskoj politi~koj zbiqi, Glumci za sva vremena II, KPG (Ni{)T, Svetlosti dimitrovgradske pozornice, Kako se kalio radnik, ârobwaci iz Ni{a. ^lan je Udruèwa novinara.

Radmila Lazi}Ro|ena 1949. godine u Kru{evcu. @ivi i radi u Beogradu. Pi{e poeziju i

eseje. Objavila zbirke pesama: To je to (Prosveta, 1974), Pravo stawe stvari (Nolit, 1978), Podela uloga (SKZ, 1981), No}ni razgovori (BGZ, 1986) Istorija melanholije (BGZ, 1993) , Pri~e i druge pesme (KOV, 1998) i Iz anamneze ( Rad, 2000), Najlep{e pesme (Prosveta, 2003), Doroti Parker bluz (Prosveta, 2003) Za zbirku pesama Podela uloga dobila nagradu UKS Milan Raki}, za zbirku Iz anamneze nagradu \ura Jak{i}, nagradu Desanka Maksimovi} i Disovu nagradu za celokupno stvarala{tvo.

Objavila kwigu antiratne prepiske Vjetar ide na jug i obr}e se na sjever, zajedno sa Biqanom Jovanovi}, Radom Ivekovi} i Maru{om Krese, u ediciji Suhrkamp (1993) a potom i u ediciji Apatridi, Radio B92 (1994) Autorka je Antologije savremene ènske poezije Ma~ke ne idu u raj ( Samizdatat, FREE B92, 2000). Pokrenula i ure|ivala ~asopis za ènsku kwièvnost Profemina. U Makedoniji (2001) objavila izabrane pesme pod naslovom Metafizika na samrakot u prevodu Branka Cvetkovskog. U Americi je 2003. objavila kwigu pesama A Wake for the Living u prevodu ârlsa Simi}a. Ista kwiga objavqena je 2004. godine engleskoj izdava~koj ku}i Bloodaxe.

282

Matijas MalaRo|en je 1950. godine u Minhenu. Od 1997. sobodni umetnik, najpre kao slikar

i dizajner a od 1968. prete`no kao pisac. Objavio je 11 kwiga za decu, 17 kwiga igara, 3 radio drame, jedan pozori{ni komad, satire, tekstove za stripove... Prevo|en na portugalski, italijanski, francuski, holandski, {vedski, {panski, ~e{ki, ma|arski, letonski. Izlagao na vi{e grupnih samostalnih izlo`bi u Nema~koj.

Milica Mi}i} DimovskaRo|ena je 1947. godine u Novom Sadu. Diplomirala je na Filolo{kom

fakultetu u Beogradu, na odseku za op{tu kwièvnost sa teorijom kwièvnosti. Do sada je objavila kwige: Pri~a o èni, 1972, Poznanici, 1980, Utvare (roman), 1987, Odmrzavawe (pripovetke) 1991, Posledwi zanosi MSS (roman) 1996, U procepu (pripovetke) 1998, Putopisi 1999, Mrena (roman), 2002.

Za Poznanike dobila je nagradu Karoq Sirmaji, za Odmrzavawe Andri}evu nagradu, a za Posledwe zanose MSS Nolitovu nagradu, Branko ]opi} i Bora Stankovi}.

Vesna Miki}Profesor engleskog jezika. Ro|ena 196... u Trsteniku. Predaje u

Administrativno-birotehni~koj {koli u Ni{u i prevodi psiholo{ku literaturu. U slobodno vreme bavi se pisawem kratkih pri~a. Oboàva esej kao kwièvnu formu. Ima izrazit smisao za anglosaksonski humor.

Zorica Milenkovi}Ro|ena 11.06.1971.god. u Kru{evcu. Zavr{ila Filolo{ki fakultet u

Pri{tini. Diplomirala 1998. na grupi za ruski jezik i kwièvnost.Student postdiplomskih studija Fakulteta u Beogradu. Od 1992. god. bavi se novinarstvom. Urednik je programa City radija. Radi u Gimnaziji Stevan Sremac kao profesor ruskog jezika. Vodi ve`be iz predmeta Metodika nastave ruskog jezika na Filozofskom fakultetu u Ni{u na katedri za ruski jezik. Objavqivala u Osvitu i Slavistici. Prevodi sa ruskog i na ruski jezik.

Mihajlo Panti}Prozni pisac i kwièvni kriti~ar Mihajlo Panti} ro|en je 1957. godine u

Beogradu. Pored vi{e kwiga kritika, studija, eseja i antologija objavio je zbirke pri~a:Hronika sobe, 1984; Nagrada Sedam sekretara SKOJ-a

Vonder u Berlinu, 1987; drugo, pregledano izdawe Pesnici, pisci & ostala menaèrija, 1992. Ne mogu da se setim jedne re~enice, 1993; Nagrada izdava~kog preduze}a Oktoih; drugo dopuweno izdawe, 1996. Novobeogradske pri~e, 1994; Nagrada lista Borba za kwigu godine; drugo izdawe, 1998. Sedmi dan Ko{ave, 1999, Nagrada Branko ]opi}, Ako je to qubav (pri~e) 2003.

Od 1994. godine autor je Vremena kwige, a od 1996. Stubova kulture.

Vasa Pavkovi}Ro|en je u Pan~evu 1953. godine.Pisac je vi{e pesni~kih i kriti~kh kwiga, autor nekoliko antologija i

prire|iva~ desetak kwiga iz na{e kwièvne tradicije. Za svoj pesni~ki rad dobio je Brankovu nagradu.

BELE[KE O AUTORIMA

283

Nagradu Milan Raki}, a za kriti~ki Nagradu Milan Bogdanovi}.Za ukupni autorski anga`man nagra|en je Oktobarskom nagradom grada Pan~eva.

Napisao je ~etiri zbirke pri~a:Monstrum i druge fikcije (1990)Ma~je o~i (1994)Hipnotisan (1996)Posledwi {ti}enik no}i (2001)Posledwa kolekcija pri~a je dobila Nagradu Karoq Sirmai.Tako|e je autor prozne kolekcije Boànske klopke (2001) i romana

Qubavni~ki dekameron (1990), Mesec januar (roman) 2002.

Maja Pe{i}Ro|ena 1967. u Resavici. @ivi u Ni{u i radi kao profesor engleskog jezika.

Pesnik. Prevodi s engleskog jezika.

Miodrag Petrovi}Kwièvni kriti~ar, ro|en u Ni{u 1929. Objavio je slede}e kwige: ]utawe

inspektora Levina (1966), Made in Germany (1967), Trajawe re~i (1972), Roman Me{e Selimovi}a (1981) Orfej na Neretvi (1989), Pesni~ki svet Branka Miqkovi}a (1991), Srbija u vremenu smrti (1992).

Kwiga Svedoci svoga vremena (studije o Andri}u, Selimovi}u i ]osi}u) {tampana je u Sarajevu 1991, te se s obzirom na okolnosti koje su usledile, autoru nije ukazala prilika ni da je vidi. ^lan je Udruèwa kwièvnika Srbije.

Mimica Petrovi}-Radovanovi}Svojim prevodima poku{ava da ostvari jedan gotovo nemogu}zadatak - da bar

donekle popuni zjape}u prazninu koja vlada na ovim na{im prostorima {to se ti~e xeza i xezisti~ke kulture. Prevela ~udesnu i uzbudqivu autobiografiju ârlsa Mingusa (Samizdat B 92, Beograd 2003). Mimica ìvi i radi u Ni{u.

\or|e PisarevRo|en 1957. Bio je public relations u industriji kulturnih manifestacija, no}ni

urednik u velikom, gotovo propalom dnevnom listu, u~esnik mnogobrojnih kwièvnih kolonija, pisac lakih psiholo{kih bro{ura na teme usamqenosti ili qubavi, ali i neizbe`ni organizator sajmova kwiga. Nezaobilazna i ekstravagantna pojava u modernom proznom diskursu: kreativni izazov tradicionalistima. Objavio je desetak proznih kwiga, rekli bi gotovo vi{e nego {to je napisao, me|u kojima i ànrovski provokativan roman ,Gotska pri~a", uzbudqivu i potresnu povest ,Popisuju}i imena stvari, ali i Kwigu gospodara pri~a posle koje se, definitivno, izmenila strategija pripovedawa u savremenoj srpskoj prozi. 2001. godine objavquje roman Pod senkom zmaja...(nastavi}e se)

Aleksandar ProkopijevPisac kratkih pri~a i eseja. Ro|en 24. februara 1953. u Skopqu. Doktor je

Komparativne kwièvnosti i Teorije kwièvnosti. Radi na Institutu za Makedonsku kwièvnost u Skopqu. Objavio: Mladi majstor igre (1983, 1987), Plovidba na jug (1986), Slovo o zmiji (1992), Ars amatoria (1997, 1998). Eseji: da li je Kalimah bio postmodernist (1994). ^lan je Nezavisnih pisaca Makedonije, urednik Na{eg pisma, rokenrol tekstopisac, pisao scenarije za stripove...

284

Miodrag Rai~evi}Ro|en je 1955. godine u Titogradu, dana{woj Dukqi.U Beogradu ìvi od 1998. godine. Autor kultne pesme Veseli se ku}ni

doma}ine, tri ti pizde materine koja je u narod u{la na prstima. Teàk slu~aj (115 kg). Hedonista, ìvi za lep{e danas - budu}nost prepu{ta nama mladima.

Kwige pesama:Osje}ajne pesme i jedna kowska (1984), ârape u travi (1987),Debele devojke (1990), Gore glavu visibabo (1993),Svirawe Malaparteu (2002), Trice i ku'~ine (1994),Muzini vetrovi (1995).Objavqeno pod pseudonimom T. H. Rai~:Opet silovana (roman, 1990), Najboqe od Xeka Trboseka (roman, 1995),Re~nik afrodizijaka (re~nik, 1997), ôvek bez kostiju (roman, 2003).Objavqeno pod psudonimom Ravijojla Klikovac:Lubrus Docleanus Palamudus (Dukqanski rije~nik).Priredio: Kako ovo nisam znao (bajke, 1995), [ekspirove sestre (antologija ènske svetske pri~e, 2002), Antologija boemske poezije (2002), Nema toliko do Lajkovca (2004).

Risti} J. DraganRo|en je u Ni{u, 1948. Profesor nema~kog jezika. Pi{e kratke pri~e (kwiga

Kaqa~e i katedrale, Zograf, 2003) i haiku (5 kwiga). Glavni urednik Haiku novina. Objavio preko dve stotina priloga kwièvnih prevoda sa nema~kog po raznim na{im ~asopisima, zbornicima i novinama, kao i vi{e kwiga, od kojih je najpoznatija Antologija najkra}e nema~ke pri~e koju je sam priredio.

Ana Ristovi}Ro|ena 5. aprila 1972. godine u Beogradu. Kwige poezije:Snovidna voda (1994, nagrada Branko Radi~evi})Uè od peska (1997.)Zabava za dokone k}eri (1999, nagrada Branko Miljkovi} i nagrada sajma kwiga u Igalu)@ivot na razglednici (2003.)Urednica je revije za kulture Balcanis. Od 1998. godine @ivi u Qubqani.

Prevodi sa slovena~kog jezika.

Qiqana [opObjavqene kwige:O naivnosti i nevinosti Srpska re~ 1995, Velika {etwa Narodna kwiga

1997. Uspon do smrti Narodna kwiga 1999. Najlep{e pevaju zablude - 101. pesma. Izbor i predgovor Q. [op ~etvrto izdawe izdava~ Aretuza.

Autor je oko hiqadu bibliografskih jedinica i dugogodi{wi saradnik: Kwièvnih novina, NIN-a, Koraka, Letopisa matice srpske... Pi{e kritiku i eseje. Stalni kolumnist u Srpskoj re~i i Beogradskim novinama.

Àíäðè¼àíà ÑtàíêîâèžÐî�åíà 1982. ó Âðàœó. Ñòóäåíò ¼å òðåžå ãîäèíå Fèëîçîôñêîã ôàêóëòåòà ó Íèøó

(ðóñêè ¼åçèê è êœèæåâíîñò).

BELE[KE O AUTORIMA

285

Áèšàíà ÑtàíêîâèžÐî�åíà 1981. ó Ïðèáî¼ó (íà Ëèìó). Ñòóäåíò ¼å òðåžå ãîäèíå Ôèëîçîôñêîã ôàêóëòåòà ó

Íèøó (ðóñêè ¼åçèê è êœèæåâíîñò).

Goran Stankovi}Ro|en je 1958. u Ni{u. Objavio je slede}e poezije: Lik i pozadina (1984),

Kvantna mehanika (1987), Suberpunk (1992), Syberpunk (na italijanskom jeziku, 1992), Prethodna kwiga (1996), Terra incognita (1997); kwige proze: Hronike o Hloygeu (1991, koautor) i Terra marginalis (1997, koautor), kwigu poema êtiri doba (1999), roman U tragawu za zlatnom lipom, (2000).

Dobio je Prosvetinu nagradu za poeziju, 1997, nagradu Branko Miqkovi}, 2000, i Pe~at varo{i sremskokarlova~ke, 2000.

@ivi u Ni{u.

Dejan Stojiqkovi}Ro|en 1976. u Ni{u. Sa mawe i vi{e uspeha, bavi se stripom, novinarstvom i

ispijawem piva. îta i pi{e iskqu~ivo prozu. Jo{ uvek nije napisao dovoqno da sebe nazove piscem, ali ne pati puno zbog toga. Kao autor, puno duguje Ticijanu Sklaviju, Stivenu Kingu, Frenku Mileru, Majku Oldfildu i grupama New Order i Depeche Mode. Upisao Pravni fakultet ali ga, na sre}u, nije zavr{io. Navija za Crvenu Zvezdu, OFK Ni{ i Seltik. @ivi na Panteleju i gleda svoja posla.

Jelisaveta Todorovi}Ro|ena u Uìcu 196... Doktor psiholo{kih nauka. Bavi se adolescencijom kao

razvojnom fazom iz ugla psihoanalize i psihodinamikom porodice. Zaposlena na Filozofskom fakultetu u Ni{u. Nekada bila ~lan Kwièvne omladine Ni{a. Objavqivala poeziju i prozu (Skok padobranca s motkom, P'okreti). Udata, majka dvoje dece.

Lidija UzelacZavr{ila Akademiju likovnih umetnosti u Firenci, specijalizirala na

Umetni~koj akademiji u Milanu. U~esnik vi{e grupnih i samostalnih izlo`bi. Radi kao asistent na Akademiji umetnosti u Ni{u, predmet crtawe i slikawe.

Xin Marej Voker[esta kwiga Jeanne Murray Walker, "A Dead To The Light" je iza{la u ediciji

izdava~ke ku}e Univerziteta u Ilinoisu 2004. godine. Ona je tako|e i pozori{ni pisac, ~ije se novo delo postavqa za jesewu sezonu u Atlanti i Bostonu.

Divna Vuksanovi} Ro|ena je u Beogradu 1965. godine. Diplomirala je na Fakultetu dramskih

umetnosti (Odsek za pozori{nu i radio produkciju) i Filozofskom fakultetu u Beogradu (Odeqewe za filozofiju). Magistar je teatrologije (1993) i doktor filozofskih nauka iz oblasti savremene filozofije i estetike (1998). Radi na Fakultetu dramskih umetnosti i Akademiji lepih umetnosti u Beogradu, na predmetima: Menaxment u kulturi i Mediji masovnih komunikacija. Gostuju}i je predava~ na Beogradskoj otvorenoj {koli (BOS) i Aleternativnoj akademskoj obrazovnoj mreì (AAOM - Studije kulture i roda). Zamenik je direktora Instituta za pozori{te, film, radio i televiziju: sekretar Esteti~kog dru{tva Srbije; urednica ~asopisa Lipar i Kultura. Do sada je objavila {ezdesetak nau~nih

286

i stru~nih radova.Objavqene kwige: Madona dugog vrata (poezija, 1992), Opaà~ opaèna

(mikro-proza 1997), Glava harfe (poezija. koautorstvo s D.J.Danilovom, 1998), @ivot s trolovima (mini-roman za decu, 1998), Patolo{ke pri~e (kratke pri~e, 1999), Barokni duh u savremenoj filozofiji: Bewamin, Adorno, Bloh (nau~na studija, 2001).

Valkiria Helena GrantDoktor psiholo{kih nauka, Instituto de Psicologia, USP, Sao Paolo,

Brazil.Teorijska orijentacija - psihoanaliza. Problematika kojom se bavi -seksualnost ène. [armantne spoqa{wosti. Udata, majka dvoje odrasle dece. Suprug Englez, stalno nastawen u Sao Paolu. Govori francuski i engleski. Voli dobro vino, i kada u ne~emu uìva voli da to bar u mislima podeli sa svojom porodicom i klijentima.

Biografije ostalih autora pogledajte na veb stranici Gradine na adresi www.nkc.org.yu

BELE[KE O AUTORIMA

287

x

GRADINAâsopis za kwièvnost, umetnost i kulturu

Osniva~: Skup{tina grada Ni{aOva sveska izdaje se po projektu koji je odobrio

Savet za kulturu Skup{tine grada Ni{ai uz sufinansirawe Ministarstva za kulturu Republike Sbije

Izdava~Ni{ki kulturni centar

Ni{, Svetozara Markovi}a, 14 atel. 018/512-184, 512-185, 527-349

Za izdava~aZoran Radosavqevi}, direktor NKC-a

Glavni i odgovorni urednikZoran Pe{i} Sigma

Uredni{tvoIrina Antanasijevi}, Stana Dini} Sko~aji} (zamenik gl. i odg. urednika),

Zoran Pe{i} Sigma

Lektor NKC-aVerica Novakov

Bez wih Gradina ne bi ovako izgledalaLidija Uzelac (likovni ukrasi ove sveske), Du{an Miti} Car (fotografije uz

tekst Bojana Jovanovi}a), Joè Sladi} (dizajn ~asopisa), Bata Petrovi} (grafi~ko-likovna obrada i prelom), Milan Reqi} (priprema tekstova za

prelom), Stana Dini} Sko~aji} i Verica Novakov (lektura), Gordana Krsmanovi} (odnosi sa {tamparijom i korektura),

Dragana Kostov (unos teksta i korektura)

Rukopise slati na adresu Uredni{tvaNi{ki kulturni centar

- za Gradinu -18000 Ni{, Bulevar Zorana \in|i}a 37

Telefon: 018/536-200, www.nkc.org.yu, E-mail: [email protected]

Rukopisi se ne vra}aju. Molimo saradnike da tekstovi koje {aqu u elektronskom vidu budu u }irili~nom fontu i u YuSCII kodu.

Uz tekst poslati kratku biobibliografiju, fotografiju i kontakt adresu. Uredni{tvo prima svakog radnog dana od 10 do 12 ~asova.

Cena jednog primerka 300 dinara, za pravna lica 500 dinara

Godi{wa pretplata 2400 dinara (osam svezaka), za inostranstvo dvostruko

[tampa Punta, Ni{Tira` 500

Универзитет у Нишу University of Niš Универзитетска библиотека University Library

Овај текст је део Дигиталног репозиторијума, јавно је доступан, и може се слободно користити за личне потребе, у образовне и научне сврхе. Ако користите текст, наведите извор. Комерцијална употреба текста није дозвољена.

This text is a part of the Digital repository of public domain. Permission is granted for personal, educational and scientific purposes. If you do use the document, indicate the source. No permission is granted for commercial use.

2012 УБН © UBN 2012

gradina br. 3, 2004

Documents

Transcript of gradina br. 3, 2004