SADRAJ: 1.Uvodni deo(govorni poremeaji) 2.Definicija 3.Vrste alalija 4.Alalina deca (psihike odlike) 5.Rad sa alalinom decom 6.Utvrivanje alalije 7.Izgraivanje renika kod alalinog deteta 8.Zakljuak

GOVORNI POREMEAJI Istraivanjem govora i jezika sa razliitim ciljem bavi se vie naunih disciplina,da jui svoj doprinos razumevanju govora kao najsloenijeg i najsavrenijeg simbolikog sis tema u ljudskoj komunikaciji. Da bi se govor pojavio i razvijao,nuno moraju biti zadovoljeni primarni bioloki uslovi Zrelost CNS-a i govornih organa,koji obezbedjuju normalan psihomotorni r azvoj,tj.razvoj sposobnosti za govor, i uslov koji se odnosi na uticanje spoljanj e sredine.To znai da je govor bio-psiho-socijalna funkcija ,pa se i govorni porem eaji posmatraju u tom sloenom sklopu. Pod govornim poremeajima uopteno,podrazumevaju se sve smetnje u govornom funkci onisanju koje na bilo koji nain remete verbalnu komunikaciju,bez obzira ime su usl ovljeni i kako se ispoljavaju.

ALALIJA (DEFINICIJA)

Alalija je deji govorni poremeaj koji se ispoljava u nesposobnosti usmenog sporezu mevanja sa okolinom.Ili,ako govor deteta nije razvijen,onda se takva pojava nazi va alalijom. Re alalijaje sloena od grkih rei a,to znai ne, i lalija,to znai govor.U logopediji a re oznaava nemost,odnosno nesposobnost usmenog optenja s ljudima. Etioloki ovaj govorni poremeaj je centralnog porekla,to znai da u njegovoj pojavi uestvuju izvesni faktori koji u manjoj ili veoj meri oteuju centralni nervni sistem, naroito govorne oblasti u kori malog mozga onemoguujui time normalni razvoj govora. Kod veine alaline dece ulo sluha,govorni organi i inteligencija su normalni.Spora zumevanje ove dece sa okolinom mahom se obavlja gestovnim i mimikom znacima.

VRSTE ALALIJA Razlikuju se tri vrste alalija: 1.Senzorna 2.Motorna 3.Senzo-motrona alalija Senzorna alalija (sluna nemost).Kod ovog deteta je sauvan elementarni sluh i ono j e u stanju preko ulnog organa da proma akustike utiske.Meutim,kod njega je oteen senz orni,ili fonematski ,sluh,zbog ega ono nije u stanju da formira i reprodukuje aku stike predstave(foneme)glasova i rei.Zbog toga ovakvo dete ne shvata govor okoline .Poto se od ranog detinjstva nije mogao razviti impresivni govor(razumevanje govo ra ljudi),tako se kod deteta nije mogao razviti ni ekspresivni govor.Dete sa sen zornom alalijom niti razume govor niti ume da govori. Ovaj govorni poremeaj se moe ispoljiti u nekoliko varijanti: 1)Moe potpuno izostati impresivni i ekspresivni govor 2)Mogu se izgovoriti neki samoglasnici,u izvesnim sluajevima deformisane rei 3)Mogu se stalno ponavljati (izgovarati) izvesni slogovi i neke rei (mahom tepavo ) ije se znaenje ne shvata (eholalija) Senzorno-alalina deca odlikuju se slabom akustikom panjom i pamenjem,ponekad nepravi lnostima vizuelnog organa i vizuelnog mrimanja.Motornost ove dece je najee normalno razvijena. Motorna alalija je nemost,odnosno nesposobnost usmenog optenja sa okolinom,koja j e nastala kao posledica oteenja centralnog nervnog sistema u govornoj oblasti Brok a pre roenja ili posle roenja deteta do perioda spontanog govora(kod normalne dece ).Kod veine motorno-alaline dece sauvan je elementarni sluh.Isto tako,kod njih je r azvijen i senzorni sluh,zbog ega ona razumevaju usmeni govor okoline.Kod neke dec e zapaa se nedovoljna razvijenost senzornog sluha ili laka nagluvost,to oteava shva tanje tueg govora. Usmeni govor kod neke motrono-alaline dece je potpuno odsutan,kod neke postoji iz vesna vokalizacija(najee izgovaranje samoglasnika a),dok neka od njih izgovaraju sa mo po nekoliko rei repavo,nepravilno.Ova deca slabo podravaju tui govor,naroito izgo vor rei,ponavljajui ih u obrnutom redu.Ako se ova deca ostave bez logopedske pomoi, njihova nemost moe ostati trajna,moe spontano ieznuti posle pete,devete pa ak i u dva naestoj godini,to zavisi od uzroka koji je izazvao poremeaj i od uticaja sredine.A ko je motorna alalija prouzrokovana privremenim zastojima razvoja ili manjim oteen jima govornih oblasti(broka).centralnog nervnog sistema i ako su povoljni vaspit ni uticaji sredine,nee se pojaviti i ono ostaje trajno nemo.Kad se kod ove dece g ovor spontano pojavi,njegov dalji razvoj moe biti razliit.U izvesnim sluajevima ova j razvoj je vrlo brz i ovo dete u relativno kratkom vremenu dostie stepen govorno g razvoja normalnog vrnjaka.Ipak,esta je i pojava da se pojavljeni govor takvog de teta razvija sporo i da je on optereen raznovrsnim nepravilnostima.U takvom govor u esti su nepravilan akcenat,dizlalije,monotonost govora.Renik je oskudan i vrlo s e lagano razvija.I logika povezanosti govora je slaba.Ako su vaspitni uticaji oko line dobri,naroito ako je govorni primer porodice pozitivan,dete e postepeno savlai vati ove govorne nedostatke.Neko od njih se trajno ukorene u govoru.ak kad se gov or alalinog deteta blagovremenim logopedskim radom popravi i znatno razvije i ono pone poseivati kolu,vrlo esto se deava da se kod njega izrazito ispolje dizleksija i dizgrafija. UZROCI

Neurolokiuzroci: - povrede CNS-a - infektivnebolestimajke - toksinatrovanja - intrakranijalnakrvarenja - asfiksijaianoksija - RH ikopatibilija - hiperbilirubinemija - encefalitisi meningitis - EPI napadi - febrilnekonvulzije Motorno-senzornaalalijakod ovog govornog poremeaja izraeni su simptomi motorne I senzorne alalije,a prouzrukuje ga vea oteenost centralnog nervnog sistema,naroito go vornih oblasti Broka I Vernikea.Smatra se da je ova vrsta alalije najea. ALALINA DECA(PSIHIKE ODLIKE) Posmatranja logopeda pokazuju da su ova deca u telesnom i psihikom razvitku neto i za svojih normalnih vrnjaka.Ukoliko su alalina deca starija,utoliko je ova razlika izmeu njih vea,naroito u intelektualnoj oblasti.To je razumljivo kad su kod alaline dece oteene u manjoj ili veoj meri izvesne oblasti centralnog nervnog sistema i da im nedostaje usmeni govor kojim se inae u saoptenju sa okolinom stiu nove predstav e i pojmovi i razvija miljenje. U pogledu pokretljivosti i spretnosti kod motornih alaliara zapaaju se izvesni nedostaci:slaba motornost tela i govornih organa;tromost i nespretnost pri hoda nju,hvatanju,obuvanju i odevanju i drugim radnjama.Kod alaline dece sreu se dosta e sto i neki drugi telesni nedostaci i devijacije,od kojih su naroito upadljivi raz rokost,nedostaci vida,nedovoljna vidna percepcija(slabo razlikovanje boja i obli ka),formiranje prostornih predstava(dolazi do smetnje u orjentaciji u prostoru), zatim levorukost i druge pojave lateralnosti(asimetrija parnih organa i funkcija ).Naroito je upadljiva esta pojava levorukosti.Tu injenicu su zapazili mnogi autori koji su problem levorukosti studirali s neurolokog,pedagokog i psiholokog aspekta( Sovak,Nadolecni i dr.). Kod neke alaline dece zapaa se smetnja sposobnosti akustinog primanja na jedno i li oba uha,to doprinosi veoj izraenosti govornog poremeaja i oteava postizanje uspeha u logopedskom radu.Treba napomenuti da je ovde najee u pitanju laka nagluvost.Isto tako esti su i poremeaji fonematskog sluha.

Kod veine alaline dece este su pojave negativnih osobina karaktera i ponaanja kao : -povunost u sebe i izbegavanje drutva -neaktivnost i indiferentnost prema dogaajima i pojavama u okolini -malodunost i apatinost -preosetljivost,razdraljivost,zloestoa i agresivnost Ove negativne karakterne crte deteta posledica su s jedne strane oteenja nervnog s istema i nedostatka govora,a s druge strane nepravilnog stava i ophoenja okoline prema njemu.Dete rano uoi da ga njegova nesposobnost govornog optenja izoluje od i gre,zajednikih radnji i doivljaja dejeg drutva koji donose radosti i zadovoljstva.To dete podstie na muna razmiljanja i izaziva u njemu oseanje nezadovoljstva i melanho nije.Ono vremenom pada u razdraljivo ili apatino stanje.esto tome doprinosi i okoli na,koja se prema njemu ponaa bez dovoljno panje i topline,zapostavlja ga.Nekad se ovako dete zbog njegovog govornog nedostatka ismejava,potcenjuje,svesno ili nes vesno ignorie,to takoe doprinosi detetu u negativnom smislu.

RAD SA ALALINOM DECOM

utljivost moe da bude posledica gluvoe ili nagluvosti deteta,zbog ega dete nije mogl o da naui govor,a moe biti i posledica mentalne zaostalosti.Uzroci utljivosti i ner azvijenosti govora mogu biti brojni.Zbog toga je vano dete uputini na ispitivanja koja obavljaju logopedi. Ako je dete ivelo u subkulturnoj sredini,bez podsticaja da govori,onda se nisu n i mogli formirati govorni signali,pa dete kasnije progovori tj.progovori onda ka da podsticaji budu adekvatni. U radu sa alalinom decom treba izbegavati pritisak da dete govori,da ponavlj a rei ili da se na bilo koji drugi nain prisiljava da uvebava govor.Najbolji nain za sada se smatra da je razgovor kroz neku konkretnu situaciju najbolje reenje za p oetak razvoja govora kod alalinog deteta.Detetu treba priati,pokazivati stvari,lica ,situacije,na primer: -Ja u da uzmem loptu,sad u je dodati Marku,a onda je ti stavi ovde(pokazati mes to).Sada u je utnuti nogom,a ti je donesi Marku. Govor e se razviti kroz aktivnosti,a kada fond rei bude dovoljan,moe se prei na apst raktne pojmove.U poetku dete vie razume nego to moe da saopti,to je dobro ,jer e pasiv n govor omoguiti razvijanje interesovanja da se govorenjem saopte elje deteta. Alaliju prouzrokuju raznovrsna oteenja centralnog nervnog sistema,u prvom redu oteen ja oblasti za govor pre roenja ili posle roenja deteta do perioda kad se inae kod n ormalnog deteta pojavljuje spontani govor.Ova oteenja izazivaju prenatalni i postn atalni meningoencefalitis koji je dete preleao u najranijem detinjstvu,rubeole i drugi tetni uticaji na dete u majinoj utrobi,a zatim povrede deje glave za vreme roe nja i posle roenja do kraja prve godine.Ukoliko su ova oteenja vea,utoliko je alalij a izrazitija,upornija i ustaljenija. Alaliju moe prouzrokovati i nasleena slabost(slabija potencijalna razvijenost)ner vnog sistema ili samo govornih oblasti u mozgu,koja se ponekad komplikuje s majo m potencijalnom mogunou razvoja izvesnih funkcija(volje,panje,pamenja,oseanja) Uzronici ovog poremeaja mogu biti deji rahitis,alkoholizam i duevne bolesti roditelj a. UTVRIVANJE ALALIJE Utvrivanje alalije dosta je teko jer je ovaj govorni poremeaj vrlo slian drugim vrst ama nemosti i zakasnelog govornog razvoja.Kod svih ovoh govornih poremeaja zajedn iki simptom je nemost.Postoje u svakom od njih simptomi koji ih razlikuju.Radi pr imene adekvatnih,specifinih logopedskih metoda,koji e bre dovesti do pozitivnog rez ultata,potrebno je utvrditi alaliju,njenu vrstu(senzorna,motorna,motorno-senzorn a) i diferencirati je od drugih slinoh poremeaja.Pre nego to se pristupi ispitivanj u alalinog deteta,treba od roditelja prikupiti anamnestike podatke.Ti podaci se od nose na: 1. Trudnou majke-bolesti ili povrede koje je preleala u ovo vreme,na blagovre meni ili prerani poroaj,na nepravilnosti ili povrede glave deteta. 2. Na govorne poremeaje roditelja i drugih bliskih srodnika 3. Na vreme kada je dete prohodalao i kako se razvijala njegova motornost i spretnost(samoposluivanje) 4. Na to kako se dete sporazumeva sa okolinom-(gestovima,mimikom)da li ono razume usmen govor okoline i da li ume svesno da izgovara neke rei 5. Kakose ono ponaa-da li je dete posluno,povueno,jogunasto,prkosno,kapriciozn o,razdraljivo,agresivno,indiferentno,apatino... Potrebano je ispitati deji sluh i ,eventualno ,utvrditi stepene njogovog oteenja.Ov a ispitivanja vri lekar.

Detetu se izdaju nareenja usmenim putem da: 1. Pokae stvari iz neposredne okoline(sto,stolicu,pe,knjigu i dr); 2. Pokae delove svoga tela (glavu,kosu,vrat,ruke i dr.); 3. Pokae sliku neke ivotinje (make,psa i dr.) ije ime izgovori logoped; 4. Po nareenju logopeda da izvri neke radnje(da otvori vrata,zatvori prozor i sl.); 5. Da imenuje izvesne stvari i radnje (logoped pokazuje te stvari i pita-ta je to i sl.) Ako dete shvata logopedova pitanja,ukazuje gestom i pokretima glave na imenovanj e stvari ili izvene radnje,a ne ume da izgovara njihove nazive, u pitanju je moto rna alalija.Ako dete ne shvata logopedova pitanja,odnosno ne odgovara ni usmeno ni gestom,niti izvruje nareenja koja mu se izdaju,u pitanju je senzorna alalija.Se nzorni alaliar moe da ponavlja izvesne logopedove rei,slogove i glasove ne shvatajui smisao rei.

IZGRAIVANJE RENIKA ALALINOG DETETA

Jo od perioda razvijanja pasivnog govora i artikulacije glasova uimo alalino dete logikom govoru-govoru u reenicama i savlaivanju stereotipova govorne prakse. Kad alalino dete pree na uenje izgovora rei i reenica ,uzimaemo u prvom redu one ije je znaenje ono nauilo prethodno.To su nazivi igraaka,a zatim delova dejeg tela.Sledea grupa rei iz kategorije imenica su nazivi jela i pribora za jelo,zatim nazivi up otrebnih predmeta u dejem samoposluivanju(odela,obue i dr.),imena lica iz najue deje okoline,imena domaih ivotinja,itd.Na uenje glagola prelazi se to pre radi sklapanja reenica.Deji renik se postepeno proiruje upoznavanjem zamenica,najpre linih,priloga, prideva,upitnih rei. Pored rada u koli ,alalino dete savlaivae pojedine kategorije rei i u govornoj pra ksi van kole,u porodici i dejem drutvu sluanjem tueg govora i usmenim optenjem sa okol inom. Postupak u uenju novih rei bio bi : 1. Demonstriranje predmeta ili radnje i njegovo doivljavanje od strane detet a ;izgovaranje naziva predmeta ili radnje od strane nastavnika a zatim deteta. 2. itanje i pisanje rei(ee diktiranje) 3. Ilustrovanje sadrine rei Postupak u ponavljanju i utvrivanju: 1. Nastavnik pokazuje predmet ili radnju,a dete izgovara naziv 2. Nastavnik izgovara nazive predmeta ili radnje,a dete trai i pokazuje pred met ili izvruje radnju i izgovara naziv 3. Logoped pokazuje napisanu re koja oznaava stvar ili radnju,a dete ita i pok azuje stvar ili izvodi radnju 4. Logoped pokazuje ilustraciju sadrine rei,a dete izgovara re,pie i ita.

Zakljuak Alalija oznaava nedostatak govora kod dece koja uju.To je nesposobnost spontan og govornog razvoja I izraavanja,pored toga to dete uredno uje.Termin alalija je na stao od dve grke rei lalia-govor;a-negacija. Termin alalija se najee koristi samo kao poetna faza,odnosno dok se ne utvrdi tan o poreklo govornog poremeaja. Postoje dva osnovna tipa alalije to su :senzorna I motorna.Postoji I trei tip a to je senzorno-motorna alalija. Kod veine alaline dece este su pojave negativnih osobina karaktera I ponaanja,kao:po vuenost u sebe I izbegavanje drutva.Kod neke alaline dece slabo je razvijena sposob nost orjentacije u prostoru.Zbog toga tee shvataju poloaje predmeta (to im je bitn o u razgovoru sa logopedon) I odreene prostorne predstave. U radu sa alalinom decom,logoped mora biti tesno povezan sa porodicom koje e njego v rad dopuniti vebanjem kod kue.

Literatura: 1. Mati V.Miodrag : Logopedija:nauka o govornim poremeajima ,Zavod za izdava nje udbenika Sovijalistike republike Srbije,Beograd,1966 2. Lav Vigotski: Miljenje I govor ,Nolit,Beograd 1977 3. Sulejman Hrnjica,Julija Bala,Nada Dimovi,jadranka Novak,Draginja Popovi,Ves na Radoman,Jasmina Radonji,Gordana ivkovi:Ometeno dete-uvod u psihologiju ometenih u razvoju,Zavod za udbenike I nastavna sredstva,Beograd,1991