8/14/2019 Govorna terapija.ppt

1/11

Govorna terapija

Prof. Dr. sc. MiloradJevti

8/14/2019 Govorna terapija.ppt

2/11

8/14/2019 Govorna terapija.ppt

3/11

Poremeaji komunikacije

1. smetnje izgovora;

2. smetnje pravilnog nalaenja rei(amnestika afazija); 3. smetnje govorne slike;4. smetnje razumevanja govora;5. kombinovane smetnje (globalna afazija).

8/14/2019 Govorna terapija.ppt

4/11

Smetnje izgovora

Smetnje izgovora prema neurolokoj klasifikacijispadaju u grupu dizartrija. To je ustvari organskiporemeaj, koji se zasniva na bilateralnom nervno -miinom oteenju govorne muskulature (usnemotorike). Izgovor je grub, poremeen je ritam, kvalitetglasa, intonacija i sl. Kod hemiplegije ne sreemo ovajvid oteenja, ali kod nekih drugih neurolokihoboljenja centralnog motornog neurona moemo srestiove poremeaje - M. Parcinsoni, Sklerosis multiplex,cerebralna paraliza i dr

8/14/2019 Govorna terapija.ppt

5/11

Dizartrija-anartrija

U klinikoj slici ponekad sreemo veoma teke oblike dizartrijekada pacijentov govor ne moemo razumeti ili je on bez govora pa

takav stupanj dizatrije nazivamo anartrija. Cilj rehabilitacije kodovih najteih sluajeva je ogranien na pomona sredstvakomuniciranja (pisanje, gestikulacije i sl.)Evaluacija pacijenata sa dizartrijom se sastoji od neurolokogpregleda perifernog govornog mehanizma, konsultacije ORL

specijaliste, testiranje specifinih govornih spretnosti i procena naosnovu kontinuirane konverzacije.

8/14/2019 Govorna terapija.ppt

6/11

Smetnje pravilnog nalaenja rei(amnestika afazija)

Neuroloko oteenje je u dominantnojhemisveri (temporoparijetalna regija), aispoljava se tako da pacijent u toku govora nemoe da nadje pravi -govorni simbol . Sampacijent zapaa taj problem i pokuava da reopie ili gestikulacijom tu re objasni. " nekerei nee jednostavno preko usta". Pacijentmoe da ita i pie. Prognoza je uglavnomdobra

8/14/2019 Govorna terapija.ppt

7/11

Smetnje govorne slike (Brocamotorika afazija)

Neuroloko oteenje je precentralnoj vijuzi area 44 i45 po Brodmann- u. Pacijent zna ta treba da kae aline moe da izgovori - to vodi frustraciji i snanojgestikulaciji. Pacijent se ponaa kao ovek, koji malozna strani jezik kada se nadje u inostranstvu. Ponekadse sree telegrafski stil izraavanja, bez priloga, lo

naglasak, pogrean poetak rei ili je poetak reizamenjen (pacijent za saobraajnu nezgodu kae"auto, pas, nesrea, smrt").

8/14/2019 Govorna terapija.ppt

8/11

Smetnje razumevanja govora (Wernniecke-ova senzorika afazija)

Ovu vrstu afazije prvi je opisao Werniecke l874.godine. Neuroloko oteenje je u temporalnoj vijuzi.Razumevanje govora je oteeno a brzina i tok govorasu ouvani. Pacijent pria sam ali ne zna da li je to togovori dobro iako on misli da je dobro. U toku govorapacijent postavlja pogreno rei u reenici i ne postoji

pravilo "prava re na pravom mestu". Prognoza jeobino povoljna iako opis pri izgovoru predstavlja,dugo vremena, velike tekoe.

8/14/2019 Govorna terapija.ppt

9/11

Kombinovane smetnje(globalna afazija)

Neuroloko oteenje je u nivou stabla art. cerebrimediae dominantne hemisvere. Pacijent priaautomatski i stalno upotrebljava odredjen " floskul", ato je sve upakovano u adekvatnu intonaciju kao napr.: O, Boe, majku ti, ja, daja, ... Prognoza je obinoteka pa i pored uporne govorne terapije pacijentu se

malo moe pomoi, kako bi ga okolina mogla razumeti.Ponekad naui samo pojedine rei. Razumevanje seobino popravlja, ali je ekspresija trajno oteena.

8/14/2019 Govorna terapija.ppt

10/11

Tretman pacijenata sa afazijom

Cilj tretmana je da svakog pacijenta saafazijom kroz logopedski tretman maksimalnoosposobimo za govornu komunikaciju. Stogasve pacijente sa afazijom treba uputiti nagovornu terapiju najmanje 6 nedelja, a zatimvideti koji pacijenti treba tretman da nastaveprema evaluaciji koja se moe najbolje uraditipomou " funkcionalnog komunikacijskogprofila

8/14/2019 Govorna terapija.ppt

11/11

Obuka afazinih bolesnika "Redosled obuke afazinih pacijenata se odvija uglavnom nasledei nain: imitiranje grube motorike tela, imitiranje pokreta lica,imitiranje malog broja glasova, uporedjivanje dva jednakapredmeta, dve jednake slike, skiciranje slova za slike, prepisivanjeslova sa slike, sluanje izgovora tokom dijaprojekcije slikagledajui u tampanu re, pokuaj imitiranja izgovora rei nakonprojekcije, ili nakon terapeutovog izgovora i to samo jednomimenicom. Kada pacijent savlada nekoliko imenica pravi se

reenina struktura u pisanom i oralnom obliku. Uvek se ui samo jedna struktura i to putem ponavljanja. U toku ponavljanja trebamenjati samo imenini elemenat, a ne i reeninu strukturu." (H.Rusk, Rehabilitacija l97l: 267).