Godina XXI broj 132 Lazarevac, april 2014. …...Lazarevac, april 2014. Т А” НА ПОЉУ...

KolubarskiKolubarski

SINDIKALACGodina XXI . broj 132 . Lazarevac, april 2014.

СИНДИКАТ

“КОЛУБАРА”

НА ПОЉУ “Д”

3. УВОДНИК

ЗоранЧолић

4. ПРОЛЕЋНАРЕКРЕАЦИЈА... РАДНИКА

7. РЕХАБИЛИТАЦИЈА

8. "ЉУДИСУУВЕК НАЈПРЕЧИ"

РадославИгњатовић

11. ‘’СИНДИКАТ‘ПРЕРАДЕ’ НАПРАВОМПУТУ’’

ВојимирРадивојевић

17. ‘’НЕМАОСИПАЊА ЧЛАНСТВА’’

ЈованНенадић

20. ‘’ВЕРУЈЕМУБОЉЕДАНЕ’’

МиланЖивојиновић

24. НИШКАБАЊА

проф.дрМаринаДељанинИлић

28. ДИСПЕЧЕРКА СТАРЕШКОЛЕ

СпоменкаЈанковић

31. ДОСТОЈАНСТВЕНО ИСПРАЋЕНУПЕНЗИЈУ

РадивојеКостадиновић

37. ДВАПУТКРШТЕНИ СРПСКИЖУПАН

СтефанНемања

У ОВОМ БРОЈУ


SINDIKALACGodina XXI . broj 132 . Lazarevac, april 2014.

СИНДИК

АТ

“КОЛУБ

АРА”

КОЛУБАРСКИ СИНДИКАЛАЦ Бр. 132На насловној страни:Младни радници на пољу "Д"


SINDIKALAC

List Sindikalne organizacije #Kolubara#, Lazarevac,

Kara|or|eva br. 29

PREDSEDNIK RESORA ZA INFORMISAWE

I GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK:

ZORAN ÔLI]

REDAKCIJA:

DRAGICA KATI],

MAJA JO[ANOV

ZORAN ÔLI]

FOTOGRAFIJE:

ZORAN ÔLI]

Tel/faks redakcije 011/8121-080

Priprema i {tampa: Kurent011/397-82-68

Tira`: 5000

2 Kolubarski SINDIKALAC

ФОТОГРАФИЈА

БРОЈА

НЕКАД ЈЕ БОЛНО... МИЈА ДОЈИЋ - СТЕПОЈЕВАЦ

РЕКРЕАЦИЈА И РЕХАБИЛИТАЦИЈА У 2013. ГОДИНИ

У 2013. години рекреацију и рехабилитацију користило је укупно 4686 радника ‘’Колубаре’’.

На рекреацију у Грчку, Црну Гору, на Златибор, Перућац и Рајац ишло је 2829 радника. Захваљујући у великој мери и одлично уходаној Туристичкој агенцији ‘’Колубара-Турс’’, рекреација је протекла без већих проблема.

У прошлој години рехабилитацију је користило 1857 запослених који су се, у за-висности од препоруке лекара, опорављали у осам бања. Све је прошло у набољем

реду, а мањи проблеми, ако их је и било, решавани су ‘’у ходу’’.

3Kolubarski SINDIKALAC

СПОРАЗУМ ЋЕ СЕ ПОШТОВАТИНовац од позајмице је већ увелико потрошен и то више није тема о којој се прича. Тензија око тога је одавно спласнула, а о начину расподеле више не говоре чак ни они рођени контраши и критичари. Таквих бар код нас има напретек.

Али „неверне Томе“ који сумњају у све и свашта, па чак и у себе саме, све су гласније у својим патолошким калкулацијама разних завера, превара и обмана. Сада се брину хоће ли момци који раде преко „Услуга“ бити примљени у „Колубару“. Наравно, има и оних који намерно шире дезинформације, али они су већ одавно познати јавности и тако су безначајни да њихове речи немају никакву тежину.

Е па ‘’неверне Томе’’, Споразум ће се испоштовати у потпуности! То су већ неколико пута у јавним наступањима нагласили о председник Синдиката радника ЕПС- а Милан Ђорђевић и председник Синдиката „Колубара“ Миодраг Ранковић. Такође, то је више пута потврдио и директор „Колубаре“ Милорад Грчић. Свих 1470 ‘’уговораца’’ добиће „Колубарине“ уговоре. Технички део комплетног поступка је одрађен. Обављени су систематски прегледи, тестови на наркотике се приводе крају. Што је до „Колубаре“, урађено је на време, укључујући и уклапање и попуну постојеће шеме радних места.

Остаје још да се добије обећана сагласност Владине Комисије, која ће бити формирана одмах по конституисању нове Владе.

Постоје законом утврђене процедуре које се не могу заобилазити. За много тога потребно је стрпљења и времена. Тога би требало да смо свесни, као што треба да је јасно свима да се на обманама и лажима дугорочно ништа не постиже. Напротив! Али они који и даље шире све те дезинформације још то не схватају.

Потписани Споразум између председника Синдиката радника ЕПС-а и представника Владе и директора ‘’Електропривреде’’ биће у потпуности испоштован, што наравно подразумева и договор око преласка радника ангажованих преко „Услуга“ у „Колубару“. Потребно је још мало стрпљења.

Све своје време има.

З. Чолић


ИЗ СИНДИКАЛНЕ ООРГАНИЗАЦИЈЕ "КОЛУБАРА"

ПРОЛЕЋНА РЕКРЕАЦИЈА РАДНИКА

- На седници Извршног одбора Синдиката ‘’Колубаре’’ изабране су најповољније понуде за организовање овогодишње пролећне рекреације.

Извршни одборСиндикалнеорганизације ‘’Колубара’’, наседнициодржаној26.марта,до-нео јеОдлуку о организовањурекреације радника. Наконразматрањаприспелихпонуда,изабране су најповољније које

ће наши радници, као и свакегодине,моћидаотплатеувишеполумесечнихрата.

Седмодневни одмор на базипуног пансиона у Радничкомодмаралишту ‘’Колубара’’ наРајцу биће доступан токомцеле године, у зависности одинтересовања радника и сло-бодних капацитета. Цена зараднике је 2.861,10 динара, аплаћање обуставом од личних

примања у дванаест полуме-сечнихрата.Заовудестинацијунијеорганизованпревоз.

Рекреација у трајању од се-дам дана у Хотелу ‘’Језеро’’на Перућцу организована је удвесмене,упериодуод15.до

29.јуна.Смештајнабазиседампунихпансионазарадникеиз-носи4.095,00динара,ценапре-воза 1.750,00 динара, а све наосамполумесечнихрата.

Седам пуних пансиона уАпартманима ‘’Аћимовић’’ наЗлатибору за раднике изно-си7.539,00динара, док је пре-воз организован по цени од1.750,00 динара по особи. Зааприлјепредвиђенаједнасме-

на, у периоду од 11. до 18.04.Нареднихдеветсменаодвијаћесе у периоду од 5. маја до 7.јула.Плаћање је у осам полу-месечних рата обуставом одпримања.

ЗарекреативниодморуХо-

телу/Вили ‘’Бабовић’’ у Чањуорганизоване су три смене итоупериодуод31.мајадо30.јуна.Десетпунихпансионазараднике износи 8.970,00 дина-раудесетполумесечнихрата.Организован превоз износи3.860,00 динара, уз могућностотплатенаосамполумесечнихрата.

Десетодневна рекреација набази пуног пансиона у Вили


‘’Мирели’’ у Бијелој одвијаћесе у периоду од 1. до 11. јунапо цени од 10.200,00 динара.Упериодуод11.јунадо1.јуларадницимогулетоватипоцениод 11.100,00 динара. Плаћањеје у десет полумесечних рата.Организованаутобускипревозизноси4.150,00динараиплаћасеуосамполумесечнихрата.

ЗаодморрадникауБечићимаорганизованесудвесмене.Првасменапочиње11. јуна,адругасе завршава 1. јула. Десет по-лупансиона уХотелу ‘’Бечићи2’’зарадникеизноси11.100,00динаранадесетполумесечнихрата, обуставом од примања.Превозизноси3.860,00динара,аможесеотплатитиуосампо-лумесечнихрата.

ДесетпунихпансионауХо-

телу ‘’Под лозом’’ у Будви зарадникаизноси21.000,00дина-ра у десетполумесечнихрата.Заовудестинацијуорганизова-нојешестсменаупериодуод1.јуладо30.августа2014.године.Ценапревозаје3.860,00динаранаосамполумесечнихрата.

Превентивно-рекреативниодмор у Паралији почиње 31.маја, а завршава се 30. јуна.Смештај на бази десет пунихпансиона у комплексу хотела/апартмана‘’Ерато’’,зарадникеизноси12.120,00динаранадва-наестполумесечнихрата.

За одмор радника у Грчкојове године изабрана је новадестинација- Ханиоти. Десетпунихпансионаухотелусатризвездице, ‘’Grand Victoria’’, зараднике износи 13.680,00 ди-

нара,аплаћањеудванаестпо-лумесечних рата. Прва сменапочиње 25. маја, а последња,трећа,завршавасе24.јуна.

По истој цени од 13.680,00динара,радницимогукористи-ти и десет дана рекреативногодмора у Пефкохорију. Сменепочињу 25. маја, а завршавајусе24. јуна.Исхрана јенабазипуног пансиона, а смештај укомплексу хотела/апартмана‘’Philoxenia’’.

За све три дестинације уГрчкој, превоз високотури-стичким аутобусима урачунатје у цену аранжмана, а радни-цима са сопственим превозомцена рекреације умањује се за3.000,00динара.

Пријава заинтересованихрадника вршиће се у Син-


дикалним организацијама иСлужбама за друштвени стан-дардподеловимапредузећа.Подобијањурекреативногодмора,радницисууобавезидасејаве

у Агенцију ‘’Колубара-Турс’’ради потписивања Уговора оприхватањуусловакоришћењарекреације. Такође да напоме-немо, информације о располо-

живим капацитетима за чла-новепородицемогу се добитиискључиво у просторијамаАгенције‘’Колубара-Турс’’.

М.Јошанов

Рехабилитација за укупно 1900 радника‘’Колубаре’’,утрајањуоддесетдана,органи-зованајеиовегодинеуосамнајпознатијихдомаћихбања.

За Атомску бању Горња Трепча предвиђено је дванаест смена по 25 радни-ка,штојеукупно300.Првасменапочиње10.маја,апоследњасезавршава7.септембра.

УБањи Ковиљачиовегодинеопорављаћесе400радника,уосамсменапо50.Првасме-напочиње19.маја,апоследњасезавршава7.августа.

У Сокобањи ће боравити 250 радникаподељенихупетсмена.Првапочиње4.јуна,апоследњасменазавршавасе30.јула.

Укупно100радникаћеудвесменебора-витиуИвањици,упериодуод16.јунадо6.јула.

НарехабилитацијууБању ‘’Селтерс’’ићићеукупно200радника, подељенихуосамсменапо25.Првасменапочиње1.августа,апоследња,осма,завршавасе20.октобра.

УВрњачкој Бањи боравиће укупно 500радникаподељенихупетсмена.Првасменапочиње18.августа,апоследњасезавршава7.октобра.

Једнасменаза50радникаорганизованајеуПролом Бањи,утерминуод11.до21.сеп-тембра.

И на крају, у Нишкој Бањи ове годинепредвиђено је да се опоравља 100 радникаподељенихудвесмене,упериодуод1.до21.октобра.

М. Ј.

РЕХАБИЛИТАЦИЈА


Најстаријикоп,Поље"Б",биоје пред гашењем. ПреласкомсистемаибагерасаПоља"Д’’,овај коп доживео је препороди ушао у нову, успешну фазу.Каконашсаговорник,РадославИгњатовић, каже, Поље "Б’’сада је коп од кога се очекујурезултати, а ти резултати се ипостижу.

- Коп је био у вишегодишњојстагнацији због великих, већпознатихпроблема, а затим и због ексхумацијеипресељењабарошевачког гробља нанову локацију. Међутим, наш проблем био је незнатан уодносу на проблем вреочкоггробља. Месна заједницаБарошевац, као и целокупностановништво овог места,беспоговорно су изашли усусрет"Колубари",свеснидаодњесвиживимоизависимо.Нијебило стопирања радова нититражења некаквих права, јерсвидобрознамодајеовајугаљпресвегапотребадржаве. Мо-рам да нагласим да је и "Ко-лубара’’ била изузетно корек-тна према Месној заједници Барошевац. Нова локација гробља већ је урађена и на њу ће бити пребачено око 1700 гробних места, рекао јепредседник Синдиката Поља"Б".

Доласком нових система ибагерасаПоља"Д",повећанјеибројрадника,па јетренутноовде 887 запослених. Одтога, 177 момака ангажованоје преко "Услуга", а њих 35ради на ПП уговор. Какав јењихов даљи статус, најчешће

је постављано питање и једнаод најактуелнијих тема у овојгодини.

- Радници треба да знајуда ће решавање преласкау "Колубару" ићи некимсвојим током и да немају

РАДОСЛАВ ИГЊАТОВИЋ, ПРЕДСЕДНИК СИНДИКАТА ПОЉА "Б"

"ЉУДИ СУ УВЕК НАЈПРЕЧИ"

-’’Решавање преласка у ‹Колубару› ићи ће неким својим током и млади радници немају разлога за забринутост. Због напредовања копа на нову локацију барошевачког

гробља биће пребачено 1700 гробних места’’, рекао је председник Синдиката Поља "Б".


разлога за забринутост, што су председници СиндикатаЕПС-аи"Колубаре"вишепутаистакли, кажеИгњатовић.Око1700 радника у "Колубари’’ ангажовано је преко "Услуга’’ и велика је ствар што је овајпроцес уопште започет послетолико година. Досадашњим парцијалним решавањем овог питања, довођени смоу незгодне и незахвалнеситуације.Тешко је одредитикога ставити у одређени бројза прелазак, јер многи раде ипо девет, десет година преко"Услуга". Такође, природнимодливомљудизањихсеотварапут, а најважније од свега јештоћенаконодласкаупензијустарих радника,њихова раднаместа попунити млади људи

који су увелико упознати сапослом и иза себе већ имајувишегодишње искуство.Треба такође истаћи великуспремност директора Грчића за решавање овог проблема ињеговкоректаникооперативанодноссаСиндикатом.

Према Игњатовићевимречима, преласком система ибагерасаПоља"Д’’,прешлесуи посаде. Службе одржавањаПоља"Б’’,машинскаиелектро,добилесумноговећиобимпо-сла, а остале са истим бројемрадника.

- Обједињење служби одржавања Поља "Б’’ и Поља "Д’’ било би најбоље решење. Ми смо сада прак-тично један коп, наводинаш саговорник. Радионице

би требало јединствено дафункционишу,јеримашинскојслужби Поља "Д" такођенедостајељуди.Уједно,њиховоискуствосароторнимбагерима и сервисима је много веће инамабибилодрагоцено.

Недостатак радних одела,ципела, резервних делова иопреме велики је проблем сакојим су производни радници"Колубаре" озбиљно суоченипоследњих година. КакоИгњатовић истиче, мањакзаштитне опреме разлог јесве већег броја повреда, и тоуглавноммладихљуди.Премањеговим речима, недопустивоје да у једном гиганту какваје "Колубара" запосленинемају основна средства зарад, од шрафова, електрода,


прекоалата...Какокаже,људисеснала-зе, купујуиз свогџепа, али је то заистанепримерено за овакав систем којидеценијамафунционише.

- СобзиромнаповећанбројрадникаПоља"Б",добилисмоивећибројместазарехабилитацију. Нажалост, све је више оболелих и све чешћи случај повредана раду. Трудићемо се као и до сада давећиниизађемоусусретидаихмакарнатајначинзаштитимо.Наша јепраксадапослужбама, системимаирадионицамаподелимо број места за рехабилитацијуизамолимоглавнепословођеданаправеспискове. У свакодневном, непосредном контакту са радницима, они су најбоље упућени у то ко је болестан и коме је по-требан опоравак.Кодтешкихслучајеваизлазимо у сусрет и мимо одређеногброја,јерсунамљудиувекнајпречи.

На кратко бих се овом приликомосврнуоинанедавнуподелупозајмице.Људима је много значио тај новац.Свакодневносусеинтересовали,понекисубилиискептични,асадасузадовољништо се Синдикат ипак изборио за оноштојеитражио. Производни радници су добиливише,јерморапостојатиразликаизмеђу производње и администрације.Људикојираднивекпроведуу"рупи’’ и блатумноговишесуизложениризицима,спољнимутицајима,повредамаизато једоброштосумакарнанекиначинвишенаграђени.

Иначе, врата Синдиката Поља "Б"увек су отворена за све наше чланове.Ко год се обрати за помоћ, било какавпроблем да је у питању, трудимо сенајвише ђто можемо да му изађемо усусрет и помогнемо. Фонд солидарно-сти је такође ту, функционише беспре-корно и можда је једна од најсветлијихтачакаовогСиндиката, јерјенажалост,много оболелих и социјално угроженихрадника,истакаојенакрајуовогразговоранашсаговорник,РадославИгњатовић.

М.ЈошановиЗ.Чолић

11

Недавна исплата позајмицекаоидругаактуелнадешавања,наш су повод за разговор саједним од два потпредсед-ника Синдиката ‘’Прераде’’,Војимиром Радивојевићем (други потпредседник јеДрагољубМилановић).

- Једна од најактуелнијих ствари којом се овај Синди-кат бави јесте запошљавање деце, тј. радника који су ан-гажовани преко ‘’Услуга’’. У ‘’Преради’’ је тренутно ан-гажовано 227 радника преко ‘’Услуга’’ и 24 на ПП уговор. То питање је кренуло неким својим темпом да се решава и надамо се сви да ће се ре-шити што пре, па да радни-ци коначно буду задовољни, али и да места којима је ова радна снага неопходна, боље и лакше функционишу. Као што сви знамо, најугроженија радна места са најмањим бројем извршилаца су управо и најтежа. Поготово делови ‘’Прераде’’ као што су Суша-ра, Мокра и Сува сепарација. Та места немају довољан број радника, а како одрађују по-сао само они знају када је један човек приморан да опслужује више радних ме-ста, истичеРадивојевић.

Недавнаподелапозајмицепо-

делилајеимишљења,пајекаоиувекбилоионихнескромнихкоји су нашли замерку и раз-логзанезадовољство.Отомејенашсаговорникрекаоследеће:

- Увек ће бити оних који имају потребу да буду незадовољни и да се буне без

обзира на који начин да се нешто реши. У овом тренут-ку, то су људи који немају бенефиције. Њима још увек није јасно да је Синдикат, у време када су се реша-вала ова питања, тражио бенефиције за сва та рад-на места, али их није добио

ВОЈИМИР РАДИВОЈЕВИЋ, ПОТПРЕДСЕДНИК СИНДИКАТА ‘’ПРЕРАДЕ’’

‘’СИНДИКАТ ‘ПРЕРАДЕ’ НА ПРАВОМ ПУТУ’’

- Запошљавање радника ангажованих преко ‘’Услуга’’ и побољшање услова рада приоритетна су питања. Исплатом позајмице незадовољни радници без бенефиција.


јер држава није одобрила. Одређени број радних места у Железничком транспорту, као што су скретничар, над-зорник и пословођа, због За-кона који обухвата Јавну же-лезницу, нису могла да буду бенефицирана. У објашњењу је наведено да та радна места не постоје.

Без обзира на све, људи тре-ба да схвате да се током десе-тодневних, напорних прего-вора, Синдикат ‘’Колубаре’’ ипак изборио за тај новац и да је урађена најправичнија расподела. С обзиром на це-локупну ситуацију у држави, Синдикат је извукао макси-мум за своје раднике и тога морамо сви бити свесни. Мог-

ло је бити мање, могло је и да не буде ништа, а 50 и 70 хиљада динара стварно није мало...

‘’Колубара-Прерада’’ је деоПредузећа са великим бројемраднихместасаотежанимусло-вимарада.Њиховопобољшањејошједнојеодважнихпитањакојима се овај Синдикат бави.


Према Радивојевићевим речи-ма, Синдикат користи свакуприлику да утиче на Посло-давца и чини све што можеда се ти услови колико-толи-ко побољшају. Својим сред-ствима учествују у сређивањупросторија у којима људираде, као и куповинама климауређаја, водомата, фрижидера,столица. Као и у осталим де-ловима ‘’Колубаре’’, ситуацијаса набавком резервних дело-ва и опреме и овде је достанеповољна. Сталним притис-цима на Пословодство, Син-дикат ‘’Прераде’’ покушава дареши овај проблем како би сепроизводња и даље неометаноодвијала.

- Тешки услови разлог су све већег броја оболелих рад-ника, као и оних са повредама на раду, каженашсаговорник.По Правилнику имамо обаве-зу да помогнемо запослени-ма у разним ситуацијама као што су рођење детета, смртни случај, повреда на раду, теш-ка материјална ситуација. На

тај начин се чланарина коју радници плаћају њима враћа, што је и било наше преди-зборно обећање. Фонд соли-дарности такође има велику улогу у пружању помоћи обо-лелима и члановима њихових породица приликом лечења, обављања прегледа и купови-не лекова.

У знаку приближавањапролећне рекреације ирехабилитације, неизбежно сенамеће питање о утисцима сапрошлогодишње.

- Током протекле године, рехабилитационо бањско

лечење користило је 318, а ре-креативни одмор 339 радни-ка. То је око 50 одсто члано-ва Синдиката. Очекујемо да ове године тај број увећамо. Немам сазнања да је било незадовољних радника. По-себно бих се осврнуо на од-личну сарадњу са Весном Филиповић из Агенције ‘’Колубара-Турс’’. Имам само речи хвале за указано разумевање и велику помоћ при реализацији, рекао јена крају разговора ВојимирРадивојевић.

М. Јошанов

УВЕЋАЊЕ ЧЛАНСТВА

- Садашњи сазив Синдиката ‘’Прераде’’ успешно функ-ционише и остварује значајне резултате. У прилог томе говори чињеница да имамо око 150 нових чланова, али и ‘’повратника’’ из других синдиката. То је показатељ да је овај Синдикат на правом путу и да ради добре ствари у интересу радника, истакаојеРадивојевић.


СТАРА ПРИЧА СТАРЕ СУШАРЕ

И ОВДЕ ЉУДИ РАДЕ

Све је исто и још је горе. То је најкраћи рапорт са другог спрата Старе сушаре. Како се уопште одржава процес производње у онаквим условима и са десеткованим бројем

извршилаца, знају изгледа само они који раде у овом погону.

Проћи кроз круг ‘’Колуба-ра-Прераде’’, а не приметитизлокобну зграду Старе суша-ре, једноставно није могуће.Својим туробним изгледомовај давно изграђени објекатнеодољиво привлачи погледеистављаудилемусвакогкосепопрвипутнађеублизини-далијемогућедатуљудираде?!

Управо слично питање поста-вила је колегиница Маја доксмо по другом задатку про-лазили кроз круг ‘’Прераде’’.Иако знајући одговор, упита-ла јевишезасебе,уневериципосматрајући Стару сушарукоја би била скоро идеална заснимање хорор филмова. Уо-сталом,игореодтога,уреал-ности овде се и догодило не-колико несрећа са људскимжртвама, што поред тежинепосла, погон Старе сушаресврставамеђунајопаснијарад-наместау‘’Колубари’’.

Нисмо одолели, а да не свра-тимо. Бетонским степениш-тем, прекривеним попри-личним слојем фине угљенепрашине, попели смо се додругог спрата. Сваким ко-раком, колико год пажљивогазили, дизао се по облачићпрашине која је постајала свегушћа и све више треперавау ваздуху, светлуцајући подоскудном,кроз прљаве свет-


ларнике, с муком пробијеномсветлошћу.

Отворили смо тешка метал-на врата. Страва... Нестварнирадни амбијент... Људи су ту,раде.Јошсамодасепојавичу-вени ‘’осмипутник’’...Са свихстрана капље, вода по поду јепрекривена угљеном праши-ном, као и све остало, тако даније могуће проценити где јебезбедно ставити ногу. Крозполупана стакла дува ветар,пунусковитланихугљенихче-стица.Трачнитранспортерјеубучномраду.Пунесебункери.

Тешко је за фотографисање.Разговор је немогућ. Улазак упогон је ризик, за личну без-бедност, за нашу опрему, оде-ла...Овдејеризикзасве.Разго-ворсарадницимамалокаснијезапочињемо у просторији заљудство.

Горан Стевановић предрад-ник је у смени, тренутно садвојицом радника. А требало

би да их је 13. Једноставно, упогонунемаизвршилаца.

- Од младих, ту је један ‘’уго-ворац’’ и један момак преко ‘’Услуга’’. Већ дуго овде није дошао нови радник. Сви су упознати са тим проблемом, али нико ништа не предузима, каже Стевановић. Виде-ли сте услове рада, нема потребе да причам. Ова вода што капље са пла-фона је од кондензације, отпрашивање ради, има-мо маске. Радимо како знамо и умемо, морамо, избора нема.

Ради отпрашивање, кажеСтевановић. Па ако јеовако кад ради, шта бибило да не ради?! Чуве-нипројекат отпрашивањау ‘’Преради’’. Пуних 25година Стевановић је уовим немогућим раднимусловима. Двојица искус-них радника, скоро предпензијом, овде су стра-

дала. У бункерима за угаљ.Видљивостјеочајнаодугљенихиспарења, подови прекривенипрашиномиодугљапрљавом,потпуноцрномводом.Жутане-онскасветлапомалосабласноинедовољно осветљавају вели-ки, некако језиви радни про-


сторнаспрату.Бука,промаја...Тренутак непажње, превид имогућност кобних последицаприсвакомкораку.ТоједругиспратСтаресушаре.

- Немогуће је , чини ми се, овде нешто много више и побољшати радне услове, наставља Стевановић.Синди-кат је укључен и помаже ко-лико је то могуће. Требало би поправити овај клима уређај у просторији, који је због пра-шине опет у квару. Да бар кад отопли на кратко можемо да се расхладимо.

Што се зарада тиче, били смо задовољни, али ово умањење нас је добро погодило по џепу. Држава кажњава нас који ра-димо у производњи, у услови-ма рада које не могу ни замис-лити они што кажу да су нам

велике плате. Па нек’ дођу и само прођу кроз овај погон, не треба ништа да раде. Онда бих их питао за колику пла-ту би они радили овде и још

у смени. Ма не би ни за какве паре. Али важно је да нас који највише и радимо, опорезују. Није поштено и није у реду.

Ненад Нешковић две го-динерадипреко‘’Услуга’’.

- Није лако, прашина је највећи проблем. Маску не скидам, мада знам да и она мало помаже у оваквим условима, кажеНешковић. Увек идемо и радимо по двојица, због безбедности. Води-мо нарочито рачуна да су лимови изнад бунке-ра добро постављени, а тешко је све уочити због великих испарења угља. Али, мора се издржати, надам се да ће Синдикат успети да се избори за нас и да сви који

радимо у производњи добијемо ‘’Колубарина’’ решења. Па после тога да се размишља и о же-нидби, рекао је на крају,осмехујући се, НенадНешковић.

ИакоприпадаСлужбипре-вентивне противпожарнезаштите, Живко Спасић кажеда сеосећачланомовесменске екипе запосленихуСтаројсушари.Сталнојету,обилази,прегледа,анедајБожеидаалармираиинтервенишеакозатреба.

- Овде је заиста врло опасно, прашине је мно-го, влага је, мало неког трења и може доћи до ка-тастрофе. Будност мора

бити појачана и стална, а непрестаним обиласцима по-гона мора се отклонити сва-ки фактор ризика, каже намЖивко Спасић. Ако букне,

нема нам спаса. Зато је опрез-ност због пожара на првом ме-сту. Пре свих радова у погону, све детаљно оперемо и сведе-мо на минимум могућност изненађења. Али опасност увек постоји, то је јасно сва-коме ко крочи у овај објекат.

Очигледно и више него јасно.Док силазимо низ прашњавостепениште, осећајући горакукуспрашинеуустима,неми-новно јевратитисенапитањекоје је мало раније поставилаколегиница- како је могуће даљудиовдераде?Наравнораде,морају.

Еовдебитребалодовестисвеонекојипишусвакаквеглупо-сти по новинама и форумима,како су у ‘’Колубари’’ великеплате,какобиони‘’дошлиира-дилизамногомањеновцаистипосао’’, ‘’шта хоће Колубарци,нијеимоводедовина’’итд...

Панекасамодођу!

З. Чолић


ЈОВАН НЕНАДИЋ, ПРЕДСЕДНИК СИНДИКАТА ‘’УСЛУГА’’

‘’НЕМА ОСИПАЊА ЧЛАНСТВА’’

- И поред великих притисака и уцена, радници се већином одлучили за репрезентативни Синдикат. - Питање двојног чланства биће решено у наредних месец

дана. - До краја године бесповратна позајмица и нова систематизација.

Oд средине прошле годинетрају покушаји да се Синди-кат ‘’Колубара-Услуга’’ ослабитимештоћесе,подразнимпри-тисцима и уценама, део члан-ства превести у друге, ново-формиранесиндикате.Каквајесада ситуација, шта Синдикат‘’Услуга’’предузимапопитањудвојногчланства, алииодру-гимактуелностимаговоринампредседник,ЈованНенадић.

-Ипоредогромнихпритиса-ка да изађу из репрезентатив-ногСиндиката,којихопетимау последње време, задовољансамштосураднициипакпре-познали синдикат који је увекбиоузњихикојиихјезаштитиоусвакомпогледу.Сачувалисмочланство,аданисмонинакојиначинутицалинањега.Великавећинанашихчлановасвеснаједасмо,каочланицаСиндиката‘’Колубаре’’иЕПС-а,употпу-ности укључени у све њиховеактивностии да не изостајемониучему.Напротив,умногимситуацијама дају нам и вишенагоштонамприпада.

Постоји одређени број људикојисуседвојнорегистровалиијавнопризналидасутоучи-нили због непрестаних уценаи притисака. Не замерамо им,њихово је право да сами из-аберу.Међутим,уциљудаљегкоректног рада и сарадње са

Синдикатима ‘’Колубаре’’ иЕПС-а, поштовања Правила ораду Синдиката ‘’Колубаре’’и Статута Синдиката ЕПС-а,као и поштовања према вер-ним члановима, у нареднихмесецданамићеморегулисатидвојночланство.Ранијесмоихобавештавалидасесамиопре-

деле,аовихданапослаћемоимиписменообавештење.Свеонекоји се не изјасне, премаПра-вилнику о раду ишчланићемоиз нашег Синдиката, рекао јеНенадић.

Како истиче наш саговор-ник, разлога због којих људи


остају верни овом Синдика-ту је много. Ту су рекреације,рехабилитације, материјалнепомоћи... Како наводи, око 80одсто укупне месечне члана-рине даје се за помоћ радни-цима. Излазе у сусрет у сва-ком могућем погледу. И несамо они, већ и Синдикати‘’Колубаре’’иЕПС-акојиувекодобравају помоћ у складу сасвојим могућностима и свес-рдно се одазивају на све по-кренутеакције.Фондсолидар-ностијетакођеважнакарикаупружањупомоћивеликомбројуоболелих и чланова њиховихпородица.

- Овај Синдикат изабран јеналегаланначин,путемизбо-ра.Небавимосетрговиномкаодруги, већ искључиво синди-калнимрадом.Некисиндикатидају позајмице које се враћајуинатајначинзадржавајучла-

нове на две године. Код нассе средства дају бесповратно,кажеНенадић.

Крајемфебруараорганизова-на је заједничка седница Син-диката ‘’Услуга’’, Скупштинеи Пословодства Предузећа накојој је од стране Синдикатаподнето шест ургентних зах-тева. Добијен је одговор да сузахтевиоправданиисвисуодо-брени.

- Колегинице су добиле по-клон-честитку за 8. март увредности од 3.000 динара.Вредност бода у том моментуувећанајезатридинара,алитонијезавршено.Почеткомапри-лаимамозваничансастанакнакомећебитиречиотомеколи-коћевредностбодадаљерасти.Штосетичепозајмице,донетајеОдлукадасеистатокомго-дине одобри. Када будемо си-гурни у ком ће износу бити,

обавестићемо чланство. Кадаје о набавци угља реч, упућенје захтев ‘’Колубари’’ и нада-моседаћемоугаљдобити,аконеподистим, барпо сличнимусловима као радници ‘’Колу-баре’’.Нанашзахтев,томпри-ликомдонетајеиОдлукадасеукину све донацијеПредузаћаизузев за болесне и социјалноугроженераднике.

До краја године треба-ло би да се заврши новасистематизација.Каснисезбогтогашто се чека да ангажова-ни радници пређу у ‘’Колуба-ру’’. Боримо се одавно и за тодасерадницимаобезбеђењаихигијене повећа коефицијент.До сада су били деградираниуправо они који доносе новацовомПредузећу,алиминећемоодустати од тога да се они за-служенонаграде увећањем за-рада.


Челници Синдиката ‘’Колу-баре’’иЕПС-агодинамаулажунапордасеиздвојенапредузећаврате под окриље ‘’Колуба-ре’’. Захваљујући разумевањусадашњег директора, Милора-даГрчића,татемајеактуелизо-вана.Директорјејавноподржаоидеју о формирању услужногпредузећаучијебиоквиреушле‘’Услуге’’, ‘’Угоститељство’’и ‘’Грађевинар’’.Тимебибилатрајно отклоњена опасност однеповољне приватизације, арадницимабибилиобезбеђенисигуран посао и сигурнаегзистенција.

-Овимпутемморамдасеза-хвалимдиректоруГрчићуиис-такнемвеликоразумевањекојенам указује, наводи Ненадић.Несамодајесвакинашзахтевсапажњомсаслушао,већнамјеисвакипутпомогао.Свесрдноприхвата реалне идеје. Самимтим што је већ обавио разго-воре на тему новог услужногпредузећа са министарком Зо-раном Михајловић и господи-номВучићем,јаснојеколикојеозбиљно схватио тај проблем.Уверен сам да ће нас прибли-жити ‘’Колубари’’ и да ће за-послени у ‘’Услугама’’ имати

сигуранпосаоиплате.

Ових дана почињереализација пролећнерехабилитације и рекреације.Како Ненадић наводи, нарехабилитацијућепревасходнобитипослатиоболели,азатимоникојиједосадауопштенисукористили или нису одавно.Штосерекреацијатиче,водиће

рачуна да је добију само чла-нови овог Синдиката и то поистимусловимакаоичлановиСиндиката ‘’Колубаре’’. Какокаже, колеге из других синди-катачланица, свакегодинеимизлазеу сусретиуступајуме-стамимодозвољеногброја,паће сигурно и ове године такобити.

-Од25.до27.априла,већпотрадицији, своје чланове бес-платноводимонаноћнобдењенад моштима светог ВасилијаОстрошког. Имамо идеју дана јесен направимо излет доТребиња. Најбитније од свегаје да овај Синдикат настављасвој редован рад. И даље сесастајемонајмањедвапутаме-сечноитрудимосе,коликогодјеунашојмоћи,дазапосленимаизађемоусусрет,рекаојеЈованНенадићнакрајуовогразгово-ра.

М.Јошанов


МИЛАН ЖИВОЈИНОВИЋ, ПРЕДСЕДНИК СИНДИКАТА ‘’ГРАЂЕВИНАРА’’

‘’ВЕРУЈЕМ У БОЉЕ ДАНЕ’’

- ‘’Могућности ‘Грађевинара’ су огромне и уверени смо да ће ово Предузеће, у условима који се умногоме разликују од ранијих, са новим руководством и уз

подршку ‘Колубаре’, опет стати на ноге. Важно је да има политичке воље да се фирма консолидује, а запослени ће свакако својим радом на најбољи могући начин испунити очекивања и искористити нове шансе које им се пружају’’, каже Милан Живојиновић.

Смена директора у‘’Колубара-Грађевинару’’ већодавнојепресталадабудевесткоја би било кога изненадила.Годинама уназад руководећеструктуреуовојфирмимењајусе као на филмској траци,само проблеми остају исти,или се увећавају. Овога путановина је то што је на чело‘’Грађевинара’’ постављенажена,адалићебитиидругих,много битнијих промена, којесепресвегатичупословањаифинансијске ситуације, остаједасевиди.

Са Миланом Живојиновићем, председни-комСиндиката‘’Грађевинара’’,разговарали смо о тренутномстању у фирми, о разлозимазбог којих је дошло до сменењеног руководства, оидеји, закоју се посебно залажу пред-седници Синдиката радникаЕПС-а и Синдиката ‘’Колу-бара’’ Милан Ђорђевић иМиодраг Ранковић, да се од‘’Услуга’’, ‘’Угоститељства’’и ‘’Грађевинара’’ формиразаједничкопредузећезауслуж-неделатностипри‘’Колубари’’,каоиодругимтемама.

- ‘’Грађевинар’’ је тренут-но у најгорој финансијској ситуацији од кад постоји и

Синдикат је морао да реагује,каже Милан Живојиновић.Главног кривца видели смо у руководству предузећа и, мада не можемо рећи да је ово претходно највише кри-во, јер овакво стање траје го-динама, треба истаћи да су у последњих годину и по дана проблеми драстично увећани.

Ненормално је било и то да је ‘’Грађевинар’’ имао Скуп-штину која је формирана још у време Коштуницине Владе. Зато смо се крајем прошле го-дине обратили директору ‘’Ко-лубаре’’ са молбом да својим утицајем у републичкој Вла-ди покуша нешто да уради по том питању. Директор ‘’Ко-лубаре’’ испунио је обећање и


постављена је нова Скуп-штина Предузећа. Синди-кат је обновио свој ранији захтев за смену директора, због неодрживог стања и што се тиче финансија и даљег пословања.

Према речима нашег са-говорника, могло би се рећи

да је у последњих шест ме-сеци ‘’Грађевинар’’ у некојврсти тихог, ненајављеногштрајка, јер нема основногрепроматеријала, гума за ка-мионе, резервних делова, нераде се сервиси на возилимаи машинама... Све се то ве-ома неповољно одражава на

пословање, а ‘’Грађевинар’’ јенатендерудобиоодређенепо-словеу‘’Колубари’’ибитноједа их обавља квалитетнои навреме.

- Могућности ‘’Грађевинара’’ су огромне,истиче Живојиновић. Ово је једно врло озбиљно Предузеће које може да обавља раз-новрсне послове. Имамо добро опремљену столар-ску и металску радионицу, израђујемо квалитетну PVC и алуминијумску столарију, имамо погон ‘’Обнова’’ за шивење конфекције, капаци-тета око две хиљаде радних одела по свим стандардима о заштитној опреми. Осим тога, имамо две бетонске и једну асфалтну базу капаци-тета око сто тона на сат. У Брајковцу имамо и камено-лом украсног камена од ког се ради Главна улица у Лаза-ревцу. Од тог камена урађено је степениште на Бранковом мосту, споменик Ослободи-оцима Београда, прилазно степениште споменику Не-знаном јунаку на Авали, Ду-навски кеј на Новом Београ-ду...

‘’Грађевинар’’ има и вели-ки возни парк са преко 180

ДИРЕКТОРКА

- Наша фирма не може добро да функционише аконема сарадње између директора ‘’Колубаре’’ и директора‘’Грађевинара’’,акотиодносинисуискрениипоштенииаконемогуусвакомтренуткудасечујуиконсултују.ТосамрекаоигосподинуГрчићу.

Наманијебитнокоједиректорикојојстранципри-пада, али је важно да има подршку ‘’Колубаре’’ и ВладеСрбије.

Седници Скупштине на којој је госпођа МаријанаМарковић именована за директорку присуствовали су,измеђуосталих,руководство‘’Колубаре’’начелусадирек-тором Милорадом Грчићем, председник СОК-а МиодрагРанковић, као и потпредседник Општине Бојан Стевић уиме локалне самоуправе. То показује да нова директоркаима подршку и својих страначких колега и руководстваПривредног друштва и Синдиката ‘’Колубара’’. Имаће инашуподршку,акобудерадилауправцустабилизацијеисигурностифирме.

Тоштојепрвипутначелу‘’Грађевинара’’жена,мождабудеидобро,јерјепознатодајеженастубсвакепородице.Мождаћетакобитиисанама,рекаојеМиланЖивојиновићповодом именовања госпођеМарковић за директорку оветипично‘’мушке’’фирме.


возила свих категорија, одтрактора до вучних возова ишлепера.Међутим, готовопо-ловинанијеувозномстању,јернемарезервнихделоваигума.Слична је ситуација и са ма-шинама,којихимаоко80,алитрећина је ван употребе.Какокаже Живојиновић, ради се‘’на мишиће’’ и захваљујућиентузијазму око 500 запо-слених, који се тако боре заегзистенцију.

Синдикат ‘’Грађевинара’’,према речима нашег саговор-ника, од новог руководстваочекуједаоствариближикон-

тактсадржавомкаовласникомфирме,учемупретходнаруко-водстванисууспела.

- Држава није имала слу-ха када је пре десет година издвајала ‘’Грађевинар’’ из ‘’Колубаре’’, истиче МиланЖивојиновић. Покушао сам тада и у надлежним Мини-старствима и у Скупштини ЕПС-а да објасним да је ово специфично предузеће и да треба да има посебан третман. Капацитети које имамо траже велика обртна средства. Ми не можемо да радимо кад не-мамо гвожђе, мазут, цемент,

битумин, гориво, уље, филте-ре... Принуђени смо да обара-мо своје цене на тедерима да бисмо побеђивали нелојалну конкуренцију приватника са петнаестак запослених и тако добијали послове у ‘’Колуба-ри’’.

Држава је све ово ‘’за-кувала’’, проблеми се го-динама гомилају и сада та иста држава мора да помог-не да предузеће са оваквим потенцијалом не буде продато и уништено као многа друга у Србији.

Живојиновић каже да јеидејаоформирањузаједничкогпредузећа које би радило за‘’Колубару’’ најближа реално-сти.Такобибиообезбеђенси-гуранпосаоза‘’Грађевинар’’,аизапосленибибилизаштићенинадужирок.Зареализацијуовеидеје потребна је подршка и‘’Колубаре’’идржаве,акористбиималаилокалназаједница.

Милан Живојиновић посеб-но је нагласио коректан односкоји као председникСиндика-таимасадиректоромМилора-дом Грчићем. Према његовимречима, директор ‘’Колубаре’’чврсто је обећао да ће учини-тисвештојемогућекакобисерешиопроблем‘’Грађевинара’’,а до сада је испунио свакообећање.

Поводомпримедбикојесепо-временомогучутидасурадни-ци ‘’Грађевинара’’ недовољноефикасни и спори у обављањупосла, наш саговорник тврдидатонијетачно.

- Најмањи проблем у ‘’Грађевинару’’ су радници,кажеЖивојиновић.То су врло искусни, проверени мајстори.

ГЛАВНА УЛИЦА

- Радови у Главној улици у Лазаревцу споро иду због бахатости локалне власти. Увели су нас у посао пот-пуно неприпремљени. Првобитно су хтели да се улица поплоча бехатоном, али су се предомислили и одлучили за камене плоче.

Реално, са овим каменом посао не може да се завр-ши у планираном року. Али, за то нису криви радни-ци. Капацитет нашег каменолома у Брајковцу је око шест хиљада квадрата годишње, и то под условом да је обезбеђено све што је потребно за производњу. А у Глав-ну улицу треба уградити око 13 хиљада квадрата.

Зато нико не сме да лаже грађане да ће улица бити завршена за годину дана, јер је то физички немогуће. Да је рађено са бехатоном, као што је планирано, до сада би посао био готов,кажеЖивојиновић.


Има и младих који по седам-осам година раде на уговор. Жао ми је што њихов ста-тус није решен, али и они су такође вредни и одлично су савладали занат и без њих ‘’Грађевинар’’ не би могао да ради. Једини проблем код обављања неког посла је не-достатак материјала и ала-та. Колико су наши радници вредни и способни показује чињеница да је њих двадесе-так за само десет дана поста-вило 800 квадрата камених (бехатон) плоча у Барошев-цу. Једноставно речено, кад имају потребан материјал, нема тог посла који радници не могу брзо и квалитетно да обаве.

Кључни проблем за‘’Грађевинар’’ је, премаЖивојиновићевим речима,како обезбедити егзистенцијуисигурнијубудућностизаза-послене и за фирму. Поновонаглашавајући обећање ди-ректора ‘’Колубаре’’ да ће овопитање бити решено до крајаове године, наш саговорникподсећа да ‘’Грађевинар’’ већгодинама није грађевинскафирмаидајескороцелокупнисвој рад обављао за ‘’Колуба-ру’’.

- Давно је прошло време

када смо градили Лазаревац, каженашсаговорник.Ми смо практично били ‘’Колуба-рин’’ сервис, али је проблем што смо издвојени из њеног састава и припадамо Влади. Сада за сваки посао морамо да идемо на тендере, па се де-шава да нешто можемо да оба-вимо за три месеца, а толико траје само тендерска проце-дура. Потребни смо ‘’Колуба-ри’’ за многе послове и надам се да ће надлежни то схва-

тити. Видео сам спремност директора Грчића да се овај проблем реши, а уз подршку и помоћ Синдиката ‘’Колу-бара’’ и Синдиката радника ЕПС-а, верујем да ћемо у томе и успети.

Што се тиче формирањазаједничког услужногпредузећа, осим наде да ће таидејазаистабитиреализована,Живојиновић истиче да нијеважно ни како би се оно зва-ло,нигдебимубилоседиште.Најбитније од свега је да рад-нициимајупосао,дамогунор-малнодарадеиданестрепезасвојуегзистенцију.

Посленизавеоматешкихго-дина, уз још мало стрпљења,изгледа да долази спокојнијевремеза‘’Грађевинар’’изапо-сленеуњему,закључиојенашсаговорник.

Д. Катић

ИГМ ‘’ЋЕЛИЈЕ’’

Захваљујући поништеној приватизацији ИГМ‘’Ћелије’’, са око 130 запослених, ‘’Грађевинар’’ ће поста-тивласникјошједногпогонаитимећедобитимогућностпроширењапосла.

Кречкојисепроизводиуовомпогонуврлојеквали-тетанитраженнатржишту,аимавеликуприменуутермо-електранама.Каменизтамошњегкаменоломакористићесе,измеђуосталог,запотребеповршинскихкопова.


НИШКА БАЊА

ВИШЕ ОД ОЧЕКИВАНОГ

- ‘’Трудимо се да унесемо позитивне промене у сваки сегмент нашег рада, уводимо нове дијагностичке методе, набављамо најсавременије медицинске апарате и уређаје,

радимо на сталном поправљању квалитета услуга... Максимално смо посвећени пацијентима, њиховим жељама и потребама и трудимо се да их испоштујемо највише

што можемо’’, каже проф. др Марина Дељанин Илић, директорка Института.

Срединомфебруараодржанаје презентација понудеИнсти-тута ‘’Нишка Бања’’ који се,као здравствена, научно-на-ставнаиистраживачкаустано-ва,бавипревенцијом,лечењеми рехабилитацијом кардиова-скуларних и реуматских боле-сти.

Наовајскуппозванисупред-

ставнициСиндикатасакојимаИнститут већ сарађује, као ионих са којима тек планирада оствари сарадњу. Међу го-стима били су и представни-циСиндиката ‘’Колубара’’, јервећ годинама уназад стоти-нак радника овог Привредногдруштва, углавном оних сасрчаним обољењима, иде на

рехабилитацијууовуБању.

Гости презентације има-ли су прилику да се упознајуса најсавременијим методамапревенцијеилечењакојенудиИнститут‘’НишкаБања’’.

- Повод за организовање овакве презентације била је жеља да видимо да ли су наши досадашњи корис-ници задовољни оним што им пружамо, да нам дају сугестије шта да променимо. Такође, намера нам је била и да Синдикате са којима до сада нисмо сарађивали упоз-намо са нашом понудом и могућностима да побољшамо квалитет живота и здравље радника које представљају,реклајеза‘’Колубарскисинди-калац’’директоркаИнститута,проф. др Марина Дељанин Илић.

НашасаговорницаредовнијепрофесорМедицинскогфакул-тетауНишу,аспецијалистичкаобласт јој је кардиологија. То-ком25годинарадауИнститу-ту била је начелник одељењаи шеф одређених одсека, аод августа прошле годинеје директорка Института. Умеђувремену, у Београду језавршила и једну годину ма-


стерстудијаменаџментауоб-ласти здравствене заштите.Својебогатоискуствоизнање,узпомоћсарадника,примењујеурадунаовомИнституту.

- Трудимо се да унесемо позитивне промене у сваки сегмент нашег рада, ради-мо на поправљању квали-тета услуга, уводимо нове дијагностичке методе, нове тестове оптерећења, апара-те за холтер, нове ултраз-вучне апарате са 3D сондом, дајемо нове пакете услуга, скраћујемо време чекања... У контактима са пацијентима сазнајемо њихове потребе и жеље и трудимо се да их испоштујемо највише што можемо, истиче директоркаМаринаДељанинИлић.

Наша саговорница каже дасвакапрофесијаносиодређениризикодобољевања,атојепо-себно случај са рударскимпо-

слом. Према њеним речима,кардиоваскуларне болести сугенерално у порасту, а уз тотежак рад рудара оптерећујеи коштано зглобни систем,јављају се и проблеми саплућима због удисања разнихчестицаииспарења.

Осим тога, све већа изло-женост стресу, убрзан темпоживота, нередовна исхрана,недовољно одмора и сна, до-приносесвечешћемобољевањукардиоваскуларногсистема.

Напитањештатребапроме-нити у свакодневном животуда би се превентивно делова-ло и каква је њена препоруказа очување здравља, докторкаМаринаДељанинИлићкаже:

- Лако је давати савете, али тешко их је спровести у праксу, јер наше понашање не зависи само од нас, већ и од захтева средине, породице, посла... Ипак, важну улогу

има наша воља да се посвети-мо себи и свом здрављу. Тре-бало би да се избегава стрес, да исхрана буде редовна и без пуно масноћа, да се једе све што је црвено и зелено, да се избегавају беле намирнице као што су со, шећер, брашно, да се једе бело месо, риба, пи-летина, што више воћа...

Докторка такође каже да бидневнотребалоходатинајмањетри километра, или се бави-ти неком другом физичкомактивношћу, редовно се од-марати и имати довољно сна.Једначашацрвеногвинабољаје од чаше белог, а газиранапића треба избегавати. Уз свето, основнапрепорука је да сепри појави било каквог здрав-ственогпроблеманавремеодекодлекара.

Д. Катић и З. Чолић


О БАЊИ Нишка Бања је туристичкоместо смештено у подножјуСуве планине, на надморскојвисини од 250метара, са уме-реном континенталном кли-мом. Од Ниша је удаљена де-сетак километара и повезанаредовном аутобуском линијомуинтервалуоддесетминута.

ОваБања,познатајошизвре-менаРимскогцарства,природ-нојелечилиштесатермалнимизворимаиприроднимлекови-тим блатом. Температура водекоју, између осталог, каракте-рише повећана концентрацијагаса радона, креће се од 36-38степениЦелзијуса.

Институт ‘’Нишка Бања’’,који се бави превенцијом,лечењем и рехабилитацијомкардиоваскуларних и реумат-ских обољења, изузетно једобро опремљен савременимапаратима за дијагностику илечењеуобластиманеинвазив-не кардиолошке дијагностике,реуматологије и ортопедске

хирургије.

Гостима Бање нуде се и по-себни програми, као што сукозметички третмани лица итела, антицелулит програм, анарасполагањусуимибазен,ђакузи базен, бисерне каде,електротерапије, вежбе, руч-не масаже, терапије блатом иинхалације.

Институт располаже са 560лежајева, који су распоређениу стационарима ‘’Радон’’, ‘’Зе-ленгора’’ и ‘’Терме’’. Свакистационарјецелиназасебе,сакомплетним терапијским бло-ком и салама за рекреацију изабаву.

Нишка Бања препоручујесе за лечење читавог низаобољења, међу којима су по-вишенкрвнипритисак,ангина

пекторис,инфарктсрцаисрча-не мане, слаба циркулација,болови у кичменом стубу икоштанозглобномсистему,ре-уматоидни артритис, систем-скеболести,гихт,остеопороза,церебрална парализа, пареза...Осим тога, делотворна је урехабилитацији после траума,ортопедских интервенција,као и после хируршкихинтервенцијанасрцуитд.

Узимајући у обзир потребеижељесавременоггоста,уок-виру‘’Радона’’отворенје2007.годиневелнесцентар‘’Сенсе’’,сасвимпотребнимсадржајимапо узору на модерне европ-ске центре, чиме је још вишеосавремењена и заокруженапонуда Института ‘’НишкаБања’’.


ЗАНИМЉИВОСТИ О НИШКОЈ БАЊИ

Почетком IV века у топлојводи Нишке Бање уживао јецар Константин Велики, једаноднајистакнутијихвладаратогдоба, зачетника хришћанстванаовимпросторимаиоснивачаКонстантинополиса.

Константин Велики рођенје у римском граду Naisu,данашњемНишу,упровинцијиГорњаМезија.

Крајем двадесетих и почет-ком тридесетих година про-шлог века, краљ АлександарI Карађорђевић био је редо-ван гостНишкеБање, а обич-но је одседао у Вили ‘’Јела’’,којумештанииданасназивају‘’краљевавила’’.

Из Нишке Бање краљ је1934. године кренуо на својепоследње путовање, у Марсеј,гдејеубијенуатентату.

Нагли развој Нишке Бањекао бањског лечилишта почеоје 1923. године, када је бригуо бањи преузела држава. То-ком 1935. године саграђено јеново купатило (данас познатокао‘’Старокупатило’’).Статусбањедобија1963.године,атригодине касније добија статусприродноглечилишта.

За годину дана у НишкојБањи оствари се 14000 бо-лесничких дана, у њој бора-ви преко хиљаду болесни-ка, обави се седам хиљадаспецијалистичких реумато-лошких прегледа, 11 хиљададензитометријских прегледа,600 ултразвучних прегледазглобова, 1250 МР прегледа,330капилароскопија...

D.K.

МИЛУТИН ЈОВАНОВИЋ МУРА

ПриликомпосетеНишкојБањисрелисмобившегсинди-калногповереника ‘’Колубара-Метала’’МилутинаЈовановићаМуру,којисеовдеопорављаопослеоперацијесрца.

-ВеомасамзадовољанусловимауовојБањииуслугамакојеонапружа.Особљејеизузетнољубазно,смештајихрананазавидномнивоу,аштојенајважније,овдеимамсветерапијекојесумипотребнепослеоперацијесрца.

Каошто је познато,НишкаБања је добраи за лечењереуматскихобољења.ЗатобихпредложиоСиндикатудаовамошаљевишерадниканарехабилитацијунегодосада.Бањанијевелика,алиималепуоколинуиуређенестазекојесуобележенепремастепенуобољења.Копређесвестазедокраја,значидаседовољноопоравиоиможедаидекући,кажеМура.

Каобившисиндикалниповереник,МилутинЈовановићнијепропустиоприликудапохвалисвеоноштосуСиндикат‘’Колубара’’иСиндикатрадникаЕПС-апостиглидосада,ана-рочитосанедавномнајавомгенералногштрајка.


СПОМЕНКА ЈАНКОВИЋ

ДИСПЕЧЕРКА СТАРЕ ШКОЛЕ

- ‘’Сви људи на систему били су ми подједнако важни, а њихова безбедност увек на првом месту. Рад у смени, посебно на копу, много је тежак. Зато поред свега што је

учинио и чини за раднике, овај Синдикат посебну захвалност заслужује за бенефиције. То је нешто што не може да се плати.’’

После 36 година и седам месеци рада(рачунајућиибенефициранистаж),упензијује,правоиздругесмене,отишладиспечеркаСпо-менка Јанковић. Трии по деценије проведененакопу,свевремеусмени,навеомаодговорномпослу,нисубиленималолаке.Збоградаусменитрпелајеипородица,иразнекућнеобавезе,алипосао,какопосебноистиче,нијесмеодатрпи.

Видно расположена, Споменка прича да јојбашпријајупензионерскидани,укојимавећиз-весновремеужива.Одушевљенајеииспраћајемкојијеприређенуњенучаст.Кажедајебилоиз-

узетнолепоивесело,дасујојиколегиницеи радници са свих система указали великучаст својим присуством. То се, уосталом, имоглоочекиватикадајеречоовојдиспечер-ки,која јеправипримеркакотребарадитисвојпосаоисасвимсарадницимаостваритиодноспунузајамногпоштовања.Њенадеви-заје,какокаже,увекбила‘’поштујдабитепоштовали’’.Такосепонашалапремасвима,одколегиницадиспечерки,прекоруководи-лаца,дорадниканатерену.Затоникаданиједоживела да је неко увреди, понизи, да јојкажеружнуреч.Сасвимајеумелаидасена-шали,алисеувекзналаграницапрекокојесенијесмелопрећи.

- Диспечерски посао је врло тежак, одго-воран и озбиљан. Сви људи на терену били су ми подједнако важни, јер су њихова си-гурност и безбедност на раду били у мојим рукама. При сваком застоју морали су да ми јаве шта је у питању и да кажу кад заврше посао. Нико није смео да покрене систем док ја не кажем да је безбедно. У почетку је било проблема са младим рад-ницима ангажованим преко ‘’Услуга’’, јер нису умели да се чувају. Зато сам морала

са сваким од њих појединачно да се догово-рим, да ми увек јаве кад дође до застоја и ако им нешто треба, као и да ни случајно не смеју да крену без мог одобрења. На посао сам увек ишла растерећена, све породичне проблеме остављала у кући, јер једино тако сам могла коректно да одрадим свој радни век, причаСпоменка.

Наша саговорницаистиче да свако комислидадиспечериимајувисокеплате,незнаколикајетоодговорност,дајечитавихосамсатипотреб-напунаконцентрацијаиусмереностсамонапо-


сао, да нема опуштања, да нислучајнонесмедасезаспи...

- Било је оних који су по-кушавали да буду диспечери, мислећи да је то лако, прово-дили по годину дана и одлази-ли. За мене је прави диспечер онај ко је на том месту провео

бар десет година. Тек тада се може рећи да има довољно искуства, да може брзо и ефикасно да реагује у свакој ситуацији. А ко не окуси сме-ну, тај не зна шта је мука. Не мислим само на диспечере, већ пре свих и на људе на те-рену, којима је много теже,

кажеСпоменкаЈанковић.

Наша саговорница истичеда је међу људима, а посебномеђу радницима ангажова-ним преко ‘’Услуга’’, завладаострах да током смене не дођедо застоја, јер су под сталномпресијомиспуњењаплана,или


подстрепњомдалићеимбитипродужени уговори. То ниједобро за посао, јер у таквимситуацијамасенајпремогуде-ситигрешке.

Када је почела да ради дис-печеркесу,какокаже,водилеипочетири-петсистема.Билојенапорно,алимногобољеорга-низованоињиховрадсевишепоштовао. Сада је другачије,јер се стално уводе неке но-вине, као што је, на пример,очитавањебројиланабагеримана сваких сат времена, уместона почетку и на крају смене,каоштојенекадабило.Тосамоометанормаланрадидодатнооптерећуједиспечерке.

На основу свог искуства,наша саговорница истиче дасвака диспечерка треба да одена систем који ‘’води’’, да сеупозна са људима и види гдесештаналази.Кадјепочелада

ради, тадашњи шеф, покојниЉубисавАнђелковић,обавезнојепрвадваданаводионоведис-печерке на терен, објашњаваоим како се шта ради, коликовременајепотребнодасеоба-ви неки посао, промени некидео,гдесеналазикојамашина,како функционише... То им јекаснијемногозначилоупослу.

СпоменкаЈанковићистичедајевеликустварзадиспечеренакопуурадиоСиндикаткадасеизбориодаи онидобијубене-фициранираднистаж.

- Када сам почела да радим имала сам 21 годину и тада ми је било свеједно, нисам ни знала шта значе бенефиције. Али са 53 године, сваки дан је много важан. Добила сам три године бенефицираног стажа и то је нешто што не може да се плати,кажеСпоменка.

Што се тиче пензионер-

ских дана, истиче да јој ника-да није било лепше. Годинуданасеприпремалазаодлазаку пензију, унапред је испла-ниралашта ће да ради и садаужива.Кадаобависвепословеза које раније није баш има-ла времена, посвети се својимзадовољствима, иде у шетњу,дружи се са пријатељицама, анијезапоставиланибившеко-легинице,сакојимајесталноуконтакту.

Неколико пута током разго-вора поновила је да је пензија‘’лепотаживота’’идасвикојиимају услов треба да ослободесвојаместазанове,младерад-нике,којитектребадазаснујурадни однос, да се осамоста-ле, заснују породице, јер нијеприродно да их родитељииздржавајуугодинамакаданапослумогунајвишедапруже.

Д. Катић


Колеге из Синдиката‘’Површинских копова’’ ор-ганизовале су у Ресторану‘’Кале’’уСтепојевцупригоданиспраћај у пензију РадивојуКостадиновићу, синдикалномповеренику ‘’Тамнава-Источ-ногпоља’’.

Костадиновић је почео даради 1978. године, када је текотворенповршинскикоп‘’Там-нава-Исток’’.Најпре је био ру-

коваоц станице, па бравар, азатимпетгодинапословођазатраке, две деценије пословођаза багере и шест годинапословођанаДробилани.

- Током радног века највећабригабиламиједасесвирад-ницивратекућиживииздрави,каже Радивоје Костадиновић.Нема бољег осећаја него кадодеш кући спокојан, јер знашда је све протекло у најбољем

реду.

Присећајућисепрвихгодинасвоградногвека,нашсаговор-ник каже да је то било времекадасусетражилиипоштова-лирад,редидисциплина.

- На послу мора да постојидисциплина, јер је то пред-услов безбедности и радни-ка и објеката и производње.Током деведесетих година, увреме велике кризе, санкција,инфлације,билојетешкоради-ти без резервних делова и по-требногалата.Алинекакосмосесналазили,ималисмоинекезалихе, нешто налазили и поотпадима.

Нажалост,нисадаситуацијаније много боља, поново немани резервних делова ни алата.Радницисесналазекакознају,неке мале залихе се пронала-зе у појединим магацинима, анису ретки случајеви да некеситне делове и сами купују,јер тендерске процедуре дуготрају.Апосаонеможедачека,кажеКостадиновић.

Пословођама који остају накопупоручуједарадепаметноисталоженоидаводерачунаољудима,јерсамотакоможеко-ректно да се обави посао и да

РАДИВОЈЕ КОСТАДИНОВИЋ

ДОСТОЈАНСТВЕНО ИСПРАЋЕН У ПЕНЗИЈУ

- Човек који је радом, односом према послу и људима, својим карактерним особинама и манирима заслужио велико поштовање код свих који га познају, отишао је у

пензију. Као изузетан радник и пословођа, али и као синдикални повереник, Радивоје Костадиновић оставио је дубок траг на ‘’Тамнава-Источном пољу’’.


свибудузадовољни.

У претходном, као и у овомсиндикалноммандату,РадивојеКостадиновићбиојеповереник‘’Тамнава-Источногпоља’’,алинијенапуштаосвојерадноме-сто.Кажедајенавикаодабудеса радницима, саживео се сањимаинијехтеодаихостави.

Наш саговорник укратко сеосврнуо и на рад Синдиката,чији је повереник био неколи-

когодина.Кажедајетовеомаозбиљна Организација, којаводирачунаосвомчланствуибез које би тешко могло билоштадасеоствариукористрад-ника.

Радивојекажедасенијепо-себно припремао за пензију,алијесигурандакодкућенећеседети. Одлазак у пензију изпроизводње велика је проме-на.Затоћенаставитинештодаради,јерјенавикаонатакавна-

чинживота.

Д.Катић


ДАТУМ:13.12.2013.год.

ВРЕМЕ:20.41h

Осећа се неки дим... У истовремезвонителефон,зовесин:‘’Мајка, јесте ли добро? Какоје код вас? Ја сам већ стигаокући, пустили сунасиз другесменезбогдима.УпогонуЦен-тралног ремонта и Серијскепроизводње се не види прстпредоком.’’

Излазим напоље изапрепашћена упадам у дим,толикогусткакавуживотуни-самвидела.Немогудаверујемштаседогађа!Исподтремаот-воренетераселетепепео,дим,смрадсешири.Зовемкћеркуимоју гошћуизВаљевадавидеовај ужас. Неверица! Вероват-ноједимомпрекривенцеоМе-

дошевац!

Зовем комшије да изађу ивиде... згрожени смо и очајни.Затварамо врата, већ је пунакућадима.Гошћасечуди:каковиуопштеможетеовдедажи-вите; питам се каква су вамплућа!?Штадарадимо?Требазвати телевизију! Ово мора дасевиди!ЗовемТВГЕМ.Доби-ла сам реализацију: ‘’Све еки-пе су на терену, немамо когада пошаљемо. Зовите ујутро.’’Овотребадасеснимисада,некадапрође!Увекјетако...Свеједруговажније...Кћеркаизносиапаратислика.Погледајте!

Зовем ватрогасну службу.Кажу–зваћемоколегеизРудо-ваца... Ваљда су звали...Штаседешава?Далијетосвешто

могу да учиним? Села сам данапишемовописмо.КОМЕ?Далићенекоодреаговатиипред-узетинешто?

ПИШЕМСВИМА!Председ-никуОпштине,г-динуДрагануСтојановићу,директоруМило-радуГрчићу,ТВГЕМ-у,ЕПС-у,Министарствуенергетикеиза-штитеживотнесрединеисвиминституцијама које су над-лежнеимогу да реше овај, одживотног значаја, проблем заграђанеМедошевца.

Можетелинамрећи,одаклеовајдим?!Сапепелишта...?Ни-када нисам отишла да видимкакотоизгледа,ализнамдасеналази на 200 метара од мојекућеина50метараодкомшија.Овде живе ЖИВИ људи. Го-

Писмо без рока трајања

С времена на време, у зависности од правца дувања ветра, али и ваздушног притиска, догађа се да скоро цео комплекс ‘’Метала’’ буде прекривен густим и

загушљивим димом. У производним халама које су у непосредној близини Поља ‘’Д’’, због немогућности рада запослени се у таквим случајевима често отпуштају кући. Дим углавном долази са пепелишта, тј. великих депонија на којима ‘’Прерада’’

одлаже, жичаром или камионским транспортом, нус производе свог технолошког процеса. Депоније су углавном упаљене и дим угрожава не само раднике ‘’Метала’’, ‘’Гасбетона’’ и ‘’Прераде’’, већ и околно становништво. Овом приликом објављујемо

писмо жене из Медошевца, раднице ‘’Колубаре- Метал’’.

ДОЂИТЕ У МЕДОШЕВАЦ


динама удишу дим, прашину,пепео, разне отрове. Деца иодраслисуалергичнинасвеисвашта.Да лиВиосећате димнаВашој тераси?Да ли затва-рате прозоре да Вам не улазипрашина у стан? Смете ли дапростретевешнажицу,адасенеосећанадим;истигнелидасе осуши пре него што паднупрашинаипепеопоњему?

ИМАМ ЈЕДНУ ВЕЛИ-КУ МОЛБУ ЗА ВАС! Свакогпојединачно и све заједно! Бу-дитемојигостисамоједандан.Дођите да видите како живи-мо ја, моја породица и мојисуграђани.Коликопутадневноморам да почистим, орибам,обришемпрашину.Дођитекадабудепадаоснег,давидитекакоовдепадацрниснег.Будитетукадапрође воз–пунугљаилипразан.Давидитекакозвекећучаше, прозори, како се тресекућа и како се од буке у кућиништа не чује. Како се свакипуткадпрођевозпрепаднемоиноћучесто спаднемосакреве-таодстраха,јертоликотутњикао да пролази поред кревета.Дођитедавидитекакосусесвастаблаорахаитрешњеосуши-лаикакојабукакојусамубра-ла мора да се пере сунђероми течношћу за судове на базибиља.Бунарисунамзагађени,ваздухкатастрофа!Требалиданабрајамјош...?

МОЛИМ ВАС ДОЂИТЕ!

БИЋЕТЕМИДРАГИГОСТИ!ЖелимдаВаспитамдалиВииматеоваквихпроблема?МоједетестудираЗаштитуживотнесредине.Чемудасенада?Хоћелимоћидапримениуживотуоноштоучиушколи?Хоћетели јојпружитиподршкуипо-зватиусвојтимдадасвојдо-принос или ћете јој већ садасломитикрилаипоказатидасемораборитипротивљудиуме-стопротивпроблема?!

ХОЋЕТЕ ЛИ НАС ВЕЋЈЕДНОМ СЕЛИТИ ИЗ ОВОГПАКЛА? Последњих годинуданасечестодешавадаседимипепеоширеи‘’Колубара-Ме-талом’’ивишепутасупушталирадникекућизбогдима,смра-даинемогућности рада у так-вимусловима.УДомуздрављасе све више радника јавља сареспираторним болестима иуглавном истим симптомима.У ‘’Металу’’ се редовно пишуизвештаји и шаљу директоруи свим надлежним органима.У таквим условима директородобри да се радници пустеионимогудасесклонеиодусвојим кућама, али реците мигде да одемо ми који живимона истој удаљености или јошближе пепелишту? Изложенисмо 24 сата овом несносномзагађењуинапослуикодкуће.Годинама!Медошевчанисего-динама боре и моле за парченебасакојегнећепадатицрне

кише, црни снег и испод којегнећемоудисатипепео,дим,от-ровеисмрад.Већидеосела јеимаопривилегијуда сеисели.Од тада се коп примакао јошвише нашим кућама, загађењејесвакогданасвевеће,ами...?Саможелимодабудемоздрави,да свој живот посветимо мно-го већим и лепшим стваримаи да основнеживотнепотребебуду нормална и подразуме-вана ствар.Акоикакомогудадопринесемпоовомпитањунарасполагањусам!

Очекујем одговор на овајвапајуимесвихМедошевчанаипокретањерешењазаселид-бубилоодстране‘’Колубаре’’,Екологије,ЕПС-аили...

СветланаНоваковић, Медошевац


НапрограмуАгенцијезамајје једнодневни излет под на-зивом ‘’Шећер Ђула’’. Уз до-ручак- ланч пакет у етно селуСовиљак,прекоШапца,долазисе до Ашиковог гроба смеш-теног на брегу који дели Там-наву од Поцерине. Предање ољубави Ђуле и Павла који сузаједно сахрањени, њиховојсудбини и трагичном свршет-ку, у овом крају деценијамасе преноси са колена на ко-лено. Након занимљиве при-че о српском Ромеу и Јулији,одлази се на ручак у ресторан‘’Чардак’’ уМајуру, а затим унасеље Липолист где се нала-зи један од највећих расадни-ка ружанаБалкану- РасадникТопаловић. Овај излет плани-ранјеза4. мајпоцениод2.100динара у десет полумесечнихрата.Уценусуурачунатипре-воз,доручак-ланчпакет,ручак,организација и вођство пута.Индивидуални трошкови, каоиулазницеплаћајусеналицуместа.

Једнодневни излет ‘’Причај Дрино’’ напрограмује11. маја. Полазак из Лазаревца је у ра-нимјутарњимсатимаодаклесенастављапутемОсечинесведоетнокомплексаВајатиуГучевугде сеправипауза за доручак.Након тога у плану је одлазакдоврхаГучеваиобилазакспо-меника Церске битке, а затимразгледање Краљевске Бање.У наставку пута одлази се доЗворникаузобилазакзворнич-ке тврђаве, па до Лознице на

ручакислободновремесведовечерњих сати. Цена излета је1.950динара,аплаћањеудесетполумесечнихрата.

Од 12. до 15. јуна упонудиАгенцијејепродужени викенд у Трансилванији (Ердељу).Путовањем кроз Темишвар,Деву,СебешиАлбаЈулију,до-

лазиседоТ’ргуМуреша,кул-турногцентра трансилванскихМађара. Након разгледањаисторијских и културних зна-менитости овог града, одлазисе у Бању Совата у подножјуИсточних Карпата. Соваталежинавеликомпојасукаменесоли, остатку Панонског мора

ТУРИСТИЧКА АГЕНЦИЈА ‘’КОЛУБАРА-ТУРС’’

ПРОГРАМ ПУТОВАЊА ЗА МАЈ И ЈУН


које је прекривало данашњуТрансилванију. Позната јепо сланим, хелиотермалнимјезерима,највећимтогкаракте-рауЕвропи.Упланусуипо-сетерудникусолиПрајд,затимместу Корунд који је центаргрнчарства и Бјертану чија сенеобична замак-црква из XVвека налази на листи светскекултурнебаштинеUNESCO-а.Цена аранжмана износи 110евра, а обухвата превоз висо-котуристичким аутобусом,смештајухотелусатризвезди-ценабазиноћењасадоручкомиуслугетуристичкогводича.

Велико интересовање владаза шопинг у Новом Пазару који је на програму Агенције18 маја. Са успутном паузомзакафу,уНовиПазарстижесеоко10часованакончегаследислободно време за шопинг до15.30.ПовратакуЛазаревацјеукаснимвечерњимсатима.Ценааранжмана по особи је 1.500динара.Приликомрезервацијепотребно је уплатити 20 од-сто, аостатаксеплаћаушестједнакихмесечнихрата.

Од 31. маја до 1. јуна уплану

једводневни излетназван‘’На престолу’’. Првог дана путаодлазиседотврђавеМаглич,азатимдоманастираСопоћани.Након тога планирани су оби-ласцистарогградаРасаивре-ла Рашке, Новог Пазара, сведоОдвраћеницегдесуоргани-зовани вечера и ноћење. Дру-гог дана одлази се на шетњуГолијом,анаконручкадоСту-денице и Савиних испосница.Цена путовања износи 5.900динараузмогућностотплатеудесетполумесечнихрата.

Заонекојидосаданисуима-ли прилике да посете и видесвелепотеСпецијалног резер-вата природе ‘’Увац’’,моћићетоураде29. јуна 2014. године.

Вожња сплавом кроз кањонУвца,утокукојесеслужиру-чак,разгледањевеличанственогкањонаистаништабелоглавихсупова, никога не остављајуравнодушним.У цену која из-носи4.800динараурачунатисупревоз,вожњасплавом,ручак,организација и вођство пута.Потребнојеуплатити20одстоприликом резервације, а оста-такнаосамполумесечнихрата.

Заинтересовани за неку одпонудадетаљнијеинформацијеирезервацијемогуобавитипу-тембројевателефонаАгенције‘’Колубара-Турс’’, 8122-183 и8123-323.

М.Јошанов

САРДИНИЈА И КОРЗИКА У СЕПТЕМБРУ

Каонајавупутовањакојећепрвипутбитиорганизо-ванонаовимпросторима,издвајамообиласке Сардиније и Корзике утрајањуод шестдана.Ливорно,Олбија,Сасари,Кастелсардо,Алгеро,Каљари,Бонифаћио,Ајачио,КортеиПармаградовисудванајвећаострваСредоземногморапла-нираназапосетуупериодуод 23. до 28. септембра.Ценаовогаранжманаизносиће289еврапоособи,асвизаинтере-сованимогусеблаговременоинформисатиупросторијамаАгенције.


У једанаестом и у првој по-ловини дванаестог века навласти у Рашкој је династијаВукановића. Родоначелникдинастије, жупан Вукан,постављенјенавластодстра-не зетског краљаКонстантинаБодина осамдесетих годинаједанаестогвека,ионињеговинаследницисуводилиборбезатериторијално проширење сасвојим суседимаВизантијом иУгарском.Упоредосатимрато-вимавођенисуиграђански,ра-товиизмеђучлановадинастијеокожупанског престола.ОтацСтефана Немање, Завида,био је рођак династије па јенајвероватније учествовао уовим сукобима. За тај периоднемамногоизвораиподатака,алисезнадајеЗавидазбогне-ког сукоба, највероватније оковласти, биоприморанда се сапородицом пресели у Дукљу.ЗавремепрогонауДукљу,ро-диомусеуРибницинаМора-чи,највероватније1113.године,најмлађи син Немања. Осимњега, Завида је имао још трисина, Тихомира, Страцими-ра иМирослава, и две кћеркенепознатог имена. Немања јекрштен по римокатоличкомобреду, какав је био обичај уДукљиутовреме.

О повратку у Рашку малосе зна, као и о првим годи-

нама Немањиног живота.Највероватније се породицавратила двадесетих годинадванаестог века, а Немања јепремажитијупунолетство до-чекао у Расу. Ту се крстио подругипут,поправославномоб-реду, у цркви светих Петра и

ПавлауРасу.

Након смрти оца, власт је каовелики жупан преузео Ти-хомир, као најстарији брат, аостала браћа су добила удео-не кнежевине на управу. Сте-фан Немања је добио источнеобласти, Топлицу, Реку, Ибар

СТЕФАН НЕМАЊА

ДВАПУТ КРШТЕНИ СРПСКИ ЖУПАН

„У претходном броју писали смо о животу и делима првог српског архиепископа Растка Немањића, касније светитеља Саве, а за овај пут одабрали смо Растковог оца Стефана Немању, светитеља Симеона Мироточивог и утемељивача српске

средњовековне државе.“


и Расину. Како је био суседВизантије, Немања се трудиода ојача своју власт и владасамостално у односу на вели-ког жупана. Срео се у Нишуса великим византијским ца-рем Манојлом I Комнином,који га је даровао титулом„царског сана“ и земљом уобласти Дубочице(околинаданашњег Лесковца), уз ус-лов да та земља припада самоНемањи и његовим наслед-ницима. Немања се све вишеосамостаљујеи јача,аградећицркве добија подршку цркве.Сукоб са браћом био је неми-нован,пајеНемањазаробљенизатворенуједнупећинуизкојесеузпомоћпристалицаспасао.По житију, то бекство је билобожје дело.Ово је био окидачзаграђанскиратукомејеСте-фанНемањапобедиоипреузеовеликожупански престо, а Ти-хомирсапристалицамаодлазиуВизантију.Немањајепреузеовластнајвероватније1166.,алисигурносезнадајевеликижу-панбио1168.године.

ВизантијајеокренулалеђаСте-фану Немањи и одлучила дапомогне Тихомиру. Окупљенаје велика најамничка војскакоја је упућена на Рашку. Доодлучујућебиткедошлојекодсела Патина, на Косову, 1168.године, а завршена је великомпобедом Немањиних снага иТихомировомпогибијом.

ЦарМанојле IКомнин је биоопасан противник. Владао јевеликим и богатим царством,имао је добру војску, и био јепрви сусед Рашке. Оно штоје плашило овог великог царабио је друго цар. На власти утадашњем немачком царствубио је Фрдидрих I Барбароса,страшнивладарнаЗападу,који

нијемарионизапапенизадру-ге владаре. Из нетрпељивостиовадвацара,рађалисусесуко-бипоцелојЕвропи,азаРашкујенајзначајнијибиоратизмеђуМлечанаиВизантије1171.годи-не.СтафанНемањаулазиуратподржаванодНемацаиУгара,инападауспешнообластидужпутаБеоград-Ниш.Ратујесеинајужномфронту,нападиманаКотор.Преокретуратунастајевећ1172.годинекадаМлечаниуследепидемијаболестиморајуда склопе мир са Византијом,а Рашка губи и савезништвоУгарске смрћу угарског краљаСтефанаIII.НавластуУгарскојдолази византијски штићеникБела III. Цар Манојле Ком-нин препознаје тренутак, и савојском креће ка границамаРашке. Немањи је било јаснодаћеизгубитиотворенубитку,пасеповлачиоуунутрашњостземљеитражиопреговоре.Накрајусепредаоцаруибиоод-веден у Цариград. Тамо су сеВизантинци дивили држању истаситости рашког жупана пасе он враћа у Рашку обновив-шивазалнеобавезепремацару.Задржао је власт, али је остаоу вазалним односима које ћепоштовати до смрти великогцара.Мударкакавјебио,вели-кижупанјесхватиодаморадасачекаповољнијеприлике.

Цар Манојле I Комнин умроје 1180. године. Његов на-следник Алексије II Комнинубијен је од стране царевогрођака Андроника Комнинакојипреузимавласт.Овајпре-вратизазвао јевеликукризууЦарству,пресвеганаБалкану,где долази до немира, побунаи одметништва. Политика имоћ коју је цеоживот ствараоМанојле Комнин, његови не-

способни наследници униш-тили су за свега пар година.ПрвисуреаговалиУгари.Иаконекадашњи пулен покојногцара, угарски краљ Бела III,креће у напад на Царство. Оносваја делове Хрватске, СремиДалмацију, апридружујемусе и византијски вазал, босан-скибанКулин.ВодесежестокеборбеокоБраничеваиБеогра-да,којијепретворенурушеви-не.Поштојеиспоштоваосвојузаклетву према старом цару урат улази и Стефан Немања.Уједињена српска и угарскавојска оперишу око Ниша ипродиру до Сердике(Софија).Угари одустају од даљег ратаивраћајусе,алирашкижупаннаставља сам и окреће се каДукљикојиосвајадо1186.годи-не,ипредајејенауправусвомнајстаријем сину Вукану. Умеђувремену, Немањина браћаСтрацимириМирославратујусаДубровником,накопнуинамору, али доживљавају тежакпораз код Пољица 1184. годи-не. Прекид непријатељставаје закључен 1186. године узуговор о слободној трговини.Нормани нападају Византију1185.године,адолазиидосме-не на царском престолу, кадаје на улици Цариграда убијенАндроник Комнин. Наследиога је цар Исак II Анђео. Онсе оженио кћерком угарскогкраљаБеле,инапоклондобиоБеоград и Браничево. Текштоје нови цар решио један про-блем, родио се нови. БугарскевођеАсен иПетар дижу уста-накинаконпобеденадснагамаВизантијестварајудржаву.

УЕвропи се јављаидеја оно-вом крсташког рату и она сереализује. Поход су водиленајмоћнијекрунисанеглавеЗа-


пада, краљ Француске ФилипII Август, краљ Енглеске Ри-чардIПлантагенет,каснијена-званЛавовоСрце,инајмоћнијимеђуњима, немачки царФри-дрих I Барбароса, осведоченинепријатељ Византије. Оношто је посебно обрадовалорашкогжупанаадубокозабри-нуловизантијскогцарабилајевест да ће за разлику од дру-га два владара који су водилисвоје војске морским путем,немачкицарићи копном, и топреко територија Византије.ЦарФридрихивеликижупанСтефанНемања,срелисусеиводилипреговореуНишу1189.године.Немањајенудиовазал-не односе, војску као помоћнејединице, уговарани су и бра-ковиизмеђупородица,ацарјетребало заузврат да уђе у ратпротив Византије. Склопљеноје само пријатељство јер Бар-бароса је имао само рат заЈерусалим на уму, и није же-

лео да у том тренутку ратујесаВизантијом.Наконпогибијецара Фридриха I Барбаросе уМалој Азији 1190. године, царИсакIIАнђеомогаоједасене-сметанопосветиприликаманаБалкану. Прво је безуспешнонапао Бугаре, а онда се окре-нуоРашкој.Добиткеједошлоупозну јесен 1190. године кодМоравеиСрбисутешкопора-женииакосунанелитешкегу-биткецарској војсциипружи-лиогорченотпор.ВизантијскицарсепробиодоБеограда гдејеучврстиосавезсаУгарском,али је већ тада постало јаснода Византија неће сама моћидасеобрачунасапротивници-ма. Гашење дугогодишње вла-сти великог царства на Балка-ну било је на помолу. СтефанНемања је преживео битку ипонуђенмујемирипреговори.

Рашка је добила самосталности жупановом сину Стефанунуђена је рука византијске

принцезе Евдокије, цареве си-новице. Поред те велике ча-сти за српску династију инесумњивих користи које јеовај брак доносио, СтефануНемањи је допуштено да зад-ржи највећи део онога што језаузео током ратова. СрпскадржавауВремевеликогжупа-на Стафана Немање простри-раласеодТамнавеиКолубарена северу доДрима,Скадра иБара на југу, и од ушћаЦети-неиХвараназападудодолинеМоравенаистоку.

Угарска је почетком деведе-сетих година дванаестог векакренулауратпротивРашкеиВизантије. Византијски цар јепослаовојскуупомоћсрпскомжупану и Угари су успеш-но заустављени. Немања је сасвојом браћом СтрацимиромиМирославомостаоудобримодносимадокрајаживота, до-деливши им делове земље науправу.


Владавина великог жупа-на Стефана Немање заврши-ла се његовим добровољнимповлачењемсавластиукористсвог средњег сина Стефана.СтефанНемања је одлучио дасезамонаши,штојеучинилаињеговасупругаАна,постављимонахињаАнастасија.Немањасе замонашио у својој задуж-бини Студеници добившииме Симеон. Након одласкана Свету Гору, придружиосе сину Сави, а о њиховомзаједничком деловању говори-ло се упрошломброју.МонахСимеонпреминуо јеудубокојстарости3.фебруара1199.или1200. године у Хиландару.УмирућинарукамасинаСаве,преме житију био је обасјансветлошћу која се проширилакрпзцелупросторију.Канони-зован је следеће године и на-

зван јеМироточиви јер су мумоштиточилемиро.ЊеговсинСава је 1208. године пренеомоштиуРашкуинадњима јеизмирио завађену браћу Сте-фанаиВукана,апотомихсах-раниоуСтуденици,гдеиданаспочивају.

Стафан Немања је отац нашедржаве, један од отаца нашегнарода.Тунемаместапротиву-речностима. Као и сваки отацонјеискусноводиосвојудецукроз живот, бранио их својомличношћу,вештином,угледом,акадајетребалоимишицамаиживотом.Сакупљаојезадецу,освајао,присвајао, када је тре-бало био суров и опасан, алије проширио малу безначајнудржавицу између великихсила до озбиљног фактора,који се за нешто пита и који

може да условљава. Сина јеоженио византијском принце-зом,атоговоридовољносамопо себи! Био је велики ктитори добротвор, подигао је некеод највећих и најпознатијихсрпских и православнихбогомољанаБалкануиуЕвро-пи,прогониојејеретикенасвеначинеибиопреданиправосла-вац,иакојепрвокрштењепри-миоукатоличкомобреду.Родо-начелникдинастијеНемањића,аотацсвихнас.ВеликиЖупанСтефанНемања,монахСимеонМироточивибиојеобичанчо-век,саврлинамаиманама,којијеузеотеретсвојеинашесуд-бинеусвојеруке,ичиниокакојемогаоиумеоусвомвремену.Испалоједобро.Јошсмоту,наБалкану.

З.Чолић

МОНАХ СИМЕОН(СТЕФАН НЕМАЊА)

Godina XXI broj 132 Lazarevac, april 2014. …...Lazarevac, april 2014. Т А” НА ПОЉУ...

Documents

Transcript of Godina XXI broj 132 Lazarevac, april 2014. …...Lazarevac, april 2014. Т А” НА ПОЉУ...