GODINA 2007.GODINA2007. broj 36broj36 · 2013. 6. 28. · we. Kao da tada nije bilo izgleda za...

GODINA 2007.GODINA 2007. broj 36broj 36

Wego

vo

Vi

sok

op

reo

sve{

ten

stvo

Mi

tr

op

ol

it

zagr

eb

a~

ko

-qub

qan

ski

ic

ije

le

Ital

ije

g.Jo

van

,s

vi

{e

ep

isk

op

a,sv

e{

ten

ik

ai

|ak

on

a,13.o

kto

br

a2007.go

di

ne,i

zvr

{i

oje

vel

ik

oo

sve}

ew

en

ovo

izg

ra|

en

og

hr

am

aS

v.V

asi

li

jaO

str

o{

ko

gi

Sv.P

etr

aD

ab

ro

bo

san

sko

gn

aV

el

e~

evu

uF

o~

i,sa

gra|

en

og

uk

rugu

ist

oi

men

og

Fak

ul

teta

iB

ogo

slo

vi

jeS

PC

.

�� !��

� ��"� �� #�� $� �� %��&�� '�� #�� (��)�� $�� *��+ � #��

��#�� ,�� -.��.��

4

��

KANONSKE POSJETE I SLU@EWA WEGOVOGVISOKOPREOSVE[TENSTVA MITROPOLITADABROBOSANSKOG GOSPODINA NIKOLAJA

Mart2. Sluìo Liturgiju Pre|eosve}enih darova u

hramu Uspewa Presvete Bogorodice u Palama.4. U drugu nedequ posta, sluìo sv. Liturgiju u

hramu sv. apostola Petra i Pavla u Rudom.7. Sluìo Liturgiju Pre|eosve}enih darova u

manastiru Dobrunu.9. Sluìo Liturgiju Pre|eosve}enih darova u

hramu Ro|ewa Presvete Bogorodice u Vi{e-gradu.

11. U nedequ Krstopoklonu, sluìo sv. Liturgijuu hramu Ro|ewa Presvete Bogorodice u [trp-cima.

14. Sluìo Liturgiju Pre|eosve}enih darova uSabornoj crkvi u Sarajevu.- U mitropolitskoj rezidenciji u Sarajevuprimio u posjetu ambasadora Egipta g. AhmedaHataba.- Izvr{io osve}ewe nove kapele u kazneno-po-pravnom zavodu Kula u Isto~nom Sarajevu.

15. U Sarajevu predsjedavao 42. sjednicom skup-{tine Me|ureligijskog vije}a BiH.- U mitropolitskoj rezidenciji u Sarajevuprimio u posjetu ministra za qudska prava iizbjeglice BiH g. Saveta Halilovi}a sa sa-radnicima.

16. Sluìo Liturgiju Pre|eosve}enih darova uhramu sv. Vasilija Ostro{kog na Dobriwi.

18. U nedequ Sredoposnu sluìo sv. Liturgiju uhramu Ro|ewa Presvete Bogorodice u Travniku.

20. Sa ostalim pravoslavnim episkopima u BiHposjetio u Bawaluci predsjednika RepublikeSrpske g. Milana Jeli}a.- U episkopskom dvoru u Bawaluci, predsjeda-vao sjednicom Episkopskog savjeta RepublikeSrpske i BiH.

21. Sluìo Liturgiju Pre|eosve}enih darova uhramu sv. Save u Blaùju.

23. Sluìo Liturgiju Pre|eosve}enih darova uhramu Ro|ewa Presvete Bogorodice u Zenici.- U hotelu Holidej In u Sarajevu prisustvo-vao sve~anom prijemu, koji je u ~ast gr~kog na-cionalnog praznika priredila Ambasada Re-publike Gr~ke u Sarajevu.

25. U nedequ Gluvnu sluìo sv. Liturgiju u hramusv. Petra Dabrobosanskog u Vojkovi}ima.- U Narodnom pozori{tu u Sarajevu prisu-stvovao gala-koncertu i prijemu, koji je povo-

dom 50 godina postojawa Evropske Unijepriredila Ambasada SR Wema~ke u Sarajevu.

28. Sluìo Liturgiju Pre|eosve}enih darova uhramu sv. velikomu~enika Georgija u Trnovu.

29. U sjedi{tu Savjeta ministara BiH u Sarajevuposjetio predsjedavaju}eg Savjeta ministarag. Nikolu [piri}a.

30. Sluìo Liturgiju Pre|eosve}enih darova uhramu Sv. apost. Petra i Pavla u Kalinoviku.

31. Na Lazarevu subotu prisustvovao litiji i Ve-~erwem u hramu sv. Vasilija Ostro{kog u Do-briwi, te blagoslovio vrbicu.

April1. Na praznik Cvijeti sluìo sv. Liturgiju u

hramu Uspewa Presvete Bogorodice u Mo-krom.

2. Na Veliki ponedeqak sluìo Liturgiju Pre-|eosve}enih darova u manastiru Ravna Roma-nija.

3. Na Veliki utorak sluìo Liturgiju Pre|eo-sve}enih darova u hramu sv. apostola Petra iPavla.

4. Na Veliku srijedu sluìo Liturgiju Pre|eo-sve}enih darova u hramu Preobraèwa Go-

spodweg u Novom Sarajevu.- U mitropolitskoj rezidenciji u Sarajevuprimio u posjetu direktorku sarajevske kan-celarije Fondacije Konrad Adenauer g|icuKristinu Krauze.- U mitropolitskoj rezidenciji u Sarajevuprimio u posjetu ~lanove inicijativnog odbo-ra za podizawe crkve na Jahorini.

5. Na Veliki ~etvrtak sluìo sv. Liturgiju u hra-mu sv. Arhangela Mihaila i Gavrila u Sarajevu.- U Sabornoj crkvi u Sarajevu sluìo Velikobdenije sa ~itawem dvanaest Strasnih jevan-|eqa.

6. Na Veliki Petak, u hramu sv. proroka Ilije uSokocu sluìo Ve~erwe sa izno{ewem Pla-{tanice.- U hramu Uspewa Presvete Bogorodice u Pala-ma sluìo velikosubotno jutrewe sa Statijama.

7. Na Veliku Subotu i Blagovijesti sluìo sv.Liturgiju u kapeli Bogoslovskog fakulteta iBogoslovije u Fo~i i pri~estio studente Fa-kulteta i u~enike petog razreda Bogoslovije.

8. Na praznik Vaskrsewa Hristovog, sluìo sv.arhijerejsku Liturgiju u Sabornoj crkvi u Sa-rajevu, uz sasluèwe sve{tenika i |akonaMitropolije dabrobosanske. Sv. Liturgiju jedirektno prenosilo nekoliko radio i tele-vizijskih ku}a.- U hramu sv. Apostola Petra i Pavla u Rudomsluìo Pashalno Ve~erwe, sa ~itawem Jevan-|eqa na vi{e jezika.

9. Na Vaskr{wi ponedeqak sluìo sv. Liturgijuu hramu sv. proroka Ilije u Sokocu.- U predsjedni~koj rezidenciji Konak u Sara-jevu pozdravio goste na Vaskr{wem prijemu,koji su zajedni~ki organizovale Mitropolijadabrobosanska i Vrhbosanska nadbiskupija,kojem je prisustvovao veliki broj stranih di-plomata, predstavnika me|unarodnih organi-zacija, predstavnika doma}ih vlasti itd.

10. Na Vaskr{wi utorak sluìo sv. Liturgiju uhramu Vaznesewa Gospodweg u Podgrabu.

13. Na Isto~ni petak, sluìo sv. Liturgiju u hra-mu sv. Makarija patrijarha srpskog u Pa{tanBrdu kod Rudog.- U mitropolitskoj rezidenciji u Sarajevuprimio u posjetu delegaciju Narodnog sobra-

� � � � � � � � �

5

��

wa Makedonije, predvo|enu predsjednikom g.Qubi{om Georgijevskim.

15. Na Tominu nedequ sluìo sv. Liturgiju u ma-nastiru Dobrunu.

19. U Sarajevu predsjedavao 43. redovnom sjednicomskup{tine Me|ureligijskog vije}a BiH na kojoj jepredao du`nost predsjednika MRV g. MustafiCeri}u, reisu Islamske zajednice BiH.- Sa ostalim ~lanovima Me|ureligijskog vije-}a BiH posjetio ~lanove Predsjedni{tva BiH.

28. Na takmi~ewu iz Pravoslavne vjeronauke usvetosavskom domu u Sokocu, uru~io nagradenajuspje{nijima me|u pedeset u~enika deve-tih razreda, predstavnika osnovnih {kola izEparhije Dabrobosanske.

29. U hramu sv. Trojice u Obrenovcu sluìo sv. Li-turgiju i uru~io orden sv. Save direktorufarmaceutske ku}e Vetfarm g. Mihajlu Tomi}u.

Maj3. U manastiru Leli}u kod Vaqeva sluìo sv.

Liturgiju povodom proslave sv. Nikolaja srp-skog.

5. U mitropolitskoj rezidenciji u Sarajevu pri-mio u posjetu direktorku dobrotvornog dru-{tva iz italijanskog grada Kreme g|u FriduBarbasa.

6. Na praznik sv. Velikomu~enika Georgija, a po-vodom hramovne slave, sluìo sv. Liturgiju uhramu sv. Georgija u Trnovu, prelomio slavskikola~ i odrào mali pomen na grobu oca Ne-deqka Popovi}a.

12. Na praznik sv. Vasilija Ostro{kog sluìosv. Liturgiju u kapeli Bogoslovskog fakulte-ta i Bogoslovije u Fo~i i prelomio slavskikola~ povodom slave ovih dviju {kola, a po-tom prisustvovao sve~anoj akademiji te do-djeli diploma i nagrada.

13. Sluìo sv. Liturgiju u hramu sv. Trojice u Ro-gatici i u ~in prezvitera rukopoloìo |ako-na Marka Male{a.

14.-24. U Patrijar{ijskom dvoru u Beogradu u~e-stvovao u radu Svetog Arhijerejskog SaboraSrpske Pravoslavne Crkve.

17. Na Spasovdan sluìo sv. Liturgiju u istoime-nom hramu u Vardi{tu, prelomio slavski ko-la~ i blagoslovio usjeve.

27. Na praznik Silaska Sv. Duha na Apostole,sluìo sv. Liturgiju u manastiru Svete Troji-ce u Vozu}ici kod Zavidovi}a, prelomioslavski kola~ i osve{tao novo zvono.

29. Na Duhovski utorak, povodom eparhijskog da-na, slave op{tine i Kola srpskih sestarasluìo sv. Liturgiju u Vr{cu, Eparhija banat-ska.

Jun1. Prisustvovao otvarawu riznice u manastiru

Bawi kod Priboja.2. Izvr{io veliko osve}ewe manastira Oraho-

vica u Maì}ima kod Priboja, Eparhija mile-{evska, i sluìo sv. Liturgiju.

3. Na nedequ Svih svetih sluìo sv. Liturgiju uhramu sv. Trojice u Ozerkovi}ima i u ~in |a-kona rukopoloìo Du{ka Lalovi}a iz Rudog.

4. U mitropolitskoj rezidenciji u Sarajevu pri-mio delegaciju Savjeta Evrope na ~elu sa Vi-sokim Komesarom za qudska prava g. TomasomHamambergom.

7. U Domu vojske u Sarajevu prisustvovao jubi-larnom koncertu Kamernog hora Odsjeka zacrkvenu muziku i pojawe Muzi~ke akademije uIsto~nom Sarajevu.

10. U hramu sv. Trojice u Blagaju sluìo sv. Li-turgiju i u ~in prezvitera rukopoloìo |ako-na Du{ka Lalovi}a.

11. U mitropolitskoj rezidenciji u Sarajevu pri-mio u opro{tajnu posjetu g. Petera Bas Bakera,vi{eg zamjenika Visokog predstavnika u BiH.

14. Povodom zajedni~ke ispovijesti i pri~e{}asvih sve{tenika Mitropolije dabrobosanskesluìo sv. Liturgiju u manastiru Dobrunu, apotom odrào predavawe na bratskom sastan-ku sve{tenstva.

16. Povodom obiqeàvawa Dana odbrane sarajev-sko-romanijske regije, sluìo sv. Liturgiju ipomen za poginule borce u manastiru RavnaRomanija.

17. Sluìo sv. Liturgiju u hramu Ro|ewa Presve-te Bogorodice u Bugojnu.

18. U Bawaluci prisustvovao potpisivawu ugovo-ra izme|u Bogoslovskog fakulteta u Fo~i iVlade Republike Srpske.

21. U Zemaqskom muzeju u Sarajevu prisustvovaoprijemu povodom opro{taja Visokog predstav-nika Kristijana [varc [ilinga.

28. Na Vidovdan, osve{tao temeqe hrama sv.kneza Lazara u Dowem Malovanu i sluìo sv.Liturgiju.

29. U Sokocu predsjedavao 18. redovnom sjedni-com Eparhijskog upravnog odbora Mitropolijedabrobosanske.

Jul1. U Romanijskoj Lazarici - hramu sv. proroka

Ilije u Sokocu, povodom 15. Vidovdanskog sa-bora na Romanijskom Kosovu, sluìo Sv. Li-turgiju, prelomio slavski kola~ i besjedio nasve~anoj akademiji.

2. U mitropolitskoj rezidenciji u Sarajevu pri-mio u posjetu delegaciju gr~ke op{tine Larisa.

4. U Ambasadi Sjediwenih ameri~kih dràva uSarajevu prisustvovao prijemu povodom Dananezavisnosti.

7. Na praznik Ro|ewa sv. Jovana Krstiteqa, po-vodom hramovne slave, sluìo sv. Liturgiju uBiqe{evu, u ~in |akona rupoloìo NemawuManxi}a iz Miqevine i prelomio slavskikola~.

8. U Sarajevu prisustvovao ru~ku kod Visokogpredstavnika u BiH Miroslava Laj~aka.

11. Na praznik sv. novomu~enika dabrobosanskih,sluìo sv. Liturgiju u manastiru Dobrunu i u~in |akona rukopoloìo Bo{ka To{ovi}a izSarajeva.

12. Na praznik sv. Apostola Petra i Pavla, povo-dom hramovne slave i stogodi{wice crkve,sluìo sv. Liturgiju u Borikama i prelomioslavski kola~.

13. Osve{tao temeqe novog hrama u Brankovi}i-ma kod Borika.

14. Osve{tao obnovqeni hram sv. Nikolaja u Go-stovi}u kod Zavidovi}a i sluìo sv. Liturgiju.

15. Osve{tao hram sv. Save u Dowoj Lijesci kodVi{egrada i sluìo sv. Liturgiju.

21. Na praznik sv. Prokopija, povodom hramovneslave i stopedesetgodi{wice hrama, u Viso-kom sluìo sv. Liturgiju i prelomio slavskikola~.- Na Palama, povodom Krsne slave SOD “Jaho-rina”, prelomio slavski kola~.

23. Na poziv premijera Gr~ke Kostasa Karamanli-sa i predsjedavaju}eg Savjeta ministara BiHNikole [piri}a prisustvovao otvarawu zgra-de Zajedni~kih institucija BiH u Sarajevu.

26. U Lukavici prisustvovao sjednici Skup{tineOp{tine Isto~no Novo Sarajevo.- U Bolnici Kasindo prisustvovao primopre-daji medicinskih aparata doniranih od stra-ne Vlade Republike Gr~ke.

28. U Sabornoj crkvi u Sarajevu odrào petnae-stogodi{wi parastos Jovanu Ra{kovi}u.

��

��

�� D A B A R � �� !�� "�� #"�� $��

��

BO@I]NA POSLANICA

NIKOLAJPO MILOSTI BO@IJOJ, SRPSKI PRAVOSLAVNI

MITROPOLIT EPARHIJE DABROBOSANSKE,SVEM SVE[TENSTVU, MONA[TVU I SVIMA

DUHOVNIM SINOVIMA I K]ERIMA NA[IM,OD BOGOMLADENCA BLAGODAT, MILOST,

MIR I BLAGOSLOV,SA SVERADOSNIM I DREVNIM POZDRAVOM:

MIR BO@JI - HRISTOS SE RODI!

Veliki praznik HRISTOVORO\EWE do~ekuje se i slavi saposebnom rado{}u. Do~ekuje sepesmom: “Slava Bogu na visini, ana zemqi mir, me|u qudima dobravoqa” (Lk 2,14). Radujemo se Hri-stovom Ro|ewu, jer je prorekaoprorok: “Iza}i }e {ibqika izstabla Jesejeva, i izdanak iz ko-lena Wegova izniknu}e. I na we-mu }e po~ivati Duh Gospodwi,Duh mudrosti i razuma, Duh save-ta i sila, Duh znawa i straha Go-spodwega” (Is 11,1-2).

Vreme pre Hristovog ro|ewa,sa moralne strane, je kao jaka zi-ma u kojoj su du{e potamnele, “jer}e po}i svako svojim putem” (Ps53,6). Koliko leda i studeni gre-ha be{e u tim narodima zalaze}egsunca. Kod wih be{e vi{e vrstagordosti, kao: rasna, tehni~ka,organizaciona, filosofska,kwi`na i druge. Sve wihove gor-dosti su neka vi{e, a neka mawe,ve{tine qudske.

Nema sumwe, Gospod Bogomla-denac do{ao je u vremenu kada jenajpotrebniji, jer studen greha jesve vi{e okivala sva~ije srce idu{u, zaustavqala narodni pro-gres, ometala narodno blagosta-we. Kao da tada nije bilo izgledaza veselo i plodno prole}e, ali

se ipak o~ekivalo. Prorokovanoje da }e prole}e do}i, promenenastupiti i kod mnogoboà~kogsveta. Da }e Bogomladenac zagre-jati hladna srca mra~nih du{a.

ISPUWEWE OBE]ANOG

Uo~i Boì}a svi o~ekujemone{to zna~ajno. Do{ao je dan ka-da su crkvena zvona objavila do-lazak Hristov, kada su srca na{azaigrala i kada su se pripremaliputevi Gospodwi. To je na 800. go-dina pre r|ewa Hristovog pred-

skazao prorok Isaija: “Nesazna-tivi, Nadsu{tastveni, Nevidqi-vi bi}e ro|en od ène kao Dete”(sr. Is 52,4). Dakle, nasta vremena{e duhovne radosti, i po~esmose u radosti pozdravqati: “Hri-stos se rodi” i “Zaista se rodi”!

Sada }e mo se najboqe setiti ioceniti {ta predstavqa zemqazimi? Ona predstavqa mrtvacapoloènog u grob, pokriven be-lim pokriva~em. Studen i mrazobitavaju svuda; drve}e zale|eno,mrtvo. Uzalud se napreèmo daoslu{nemo cvrkut ptica, ali gane ~ujemo. Na moralnom planu,ovako biva sa starozavetnim sve-tom. Pretpotopski i poslepo-topski svet prolazi. Ro|ewemHristovim Novi Adam - Hristos- zamewuje palog Adama blagove-{}u o ro|ewu od Djeve Marije.Svojim ro|ewem, Kr{tewem uJordanu, Svojim stradawem, Smr-}u, Vaskrsewem, Vaznesewem i sana{im telom sedawem na presto-lu, sa desne starane Boga Oca. Do-{lo je vreme kada se ponovo mo-limo: “Gospode, greh mladostimoje i neznawa moga ne spomeni;po milosti Tvojoj pomeni me Ti,radi dobroote Tvoje, Gospode”(Ps 24,7; sr. Is 54,4).

PROLE]ENOVOZAVETNE CRKVE

Hristovim Ro|ewem je nastaloprole}e Novozavetne crkve i svese budi. Jevan|eqem Hristovimpo~iwe novi ìvot. Sunce - Go-spod Hristos - zagreva svaku ve-ruju}u du{u. Beli pla{t duhovnehladno}e nestaje zagrevan blago-da}u Boìjom. Ponovo ùborepotoci Jevan|elskih vrlina, isve se pokre}e silom Boìjom daprilazimo Wemu. A mi kao veru-ju}i sebi govorimo: “Uzmimo sr-

6

��

��

ca na{a u ruke na{e i podignimoih ka Bogu”. To su na{a ozra~ja,na{a veli~ina i osvetqavawenas i drugih. Tako, sve se obla~i unovu ode}u, u ìvot u Bogu i poBogu. Isto tako, upitajmo se: Koprobudi iz dubokog sna zaspalucaricu- zemqu, da bi ponovo pro-na{la svoju lepotu, svoju lepoukra{enu skupocenu ode}u?

Mi u Novozavetnoj crkvi sve-doci smo dejstva zemqine sile.Vitlejemski Bogomladenac i kaoDete i kao odrasli razgoni ma-gle, zagreva zemqu, budi cve}e ra-znih boja i mirisa, pokre}e p{e-ni~na zrna, ulazi u ko{nice tru-doqubivih p~ela, sagorevaskrivnice raznoraznih trutova.

GOSPOD HRISTOS JESVE PRISUTNIJI

ME\U NAMA

Hristovim Ro|ewem svuda isvagda se unosi svetlost, radost,ìvot, toplina, propoveda se no-va nauka i ~ine ~uda. Prisutni suuvek konstatovali da se “ovakone{to do sada nije videlo u Izra-iqu”. On je Onaj koji “trske stu-~ene ne}e prelomiti i svetilazapaqena ne}e ugasiti, dok prav-da ne odrì pobede. I u ime We-govo uzda}e se narodi” (Mt12,20-21). Tako|e, prorok Isaijagovori: “Bog je spasewe moje,uzda}u se i ne}u se bojati, jer mije i sila Gospod Bog, On mi jeSpasiteq. Sa rado{}u }e te cr-piti vodu sa izvora Ovoga spase-wa” (Is 12,2-3). On svojom Bo-ànskom silom mewa, obnavqa,posve}uje, a mi se verom svojomizlaèmo tome uticaju. Proveri-mo aparat svoje du{e kao {to suto ~inili Srbi svetiteqi, da bismo postali ugodni za shvataweBoìje sile. Zategnimo ìce

svoje du{e da bi smo uhvatili ta-lase, da bi smo postali apostolibar u malome, apostoli ìve Cr-kve Hristove. U~inimo to da bismo probudili jadno ~ove~anstvou ovom tu`nom vremenu sveta iEvrope kojoj pripadamo, ~e{}eponavqaju}i onu molitvu: “Carenebeski... do|i i useli se u nas io~isti nas od svake ne~istote ispasi Blagi, Du{e na{e”.

ÔVEKBO@IJA TVOREVINA

VEOMA JE SLO@EN

ôvek se ra|a i ìvi sa mno-{tvom nagona i potreba, kao i upogledu intelektualnosti iprohteva. Ima potreba telesnihi potreba duhovnih, umetni~kih,estetskih i moralnih. Zadovoqe-we prvih stvara ìvot: biqni,ìvotiwski, ìvot bez duhovnihte`wi, bez ideala, bez vi{ih ci-qeva, {to u strogom smislu nijeìvot nego ìvotarewe. To jegrubi, niì ciq ìvota. U ta-kvom ìvotu, kada do|e do nega-tivnih posledica, qudi ne traèBo`ju pomo}, nego se obra}aju ra-znim vra~arama, i time stvarajusebi jo{ vi{e du{evne te{ko}e.Takve pozivamo sa ovoga svetogamesta da se tih gluposti odmahostave i kao pokajnici, kao slikai prilika Boìja, vrate svomeTvorcu i svojoj Crkvi, koja je ba-wa wihovog ponovnog du{evnohpreporoda.

Uz pomo} nauke narod svojimradoznalim umom, svakim novimpokolewem sve boqe i boqe, upo-znaje nau~na dostignu}a svoga ra-da. Ta~nije ~ovek odre|uje svojesposobnosti i postaje iskusniji uupravqawu prirodnim silama.Ali to nije sve!

ôvek nije samo posmatra~svetske drame. On je lice koje dej-

stvuje i neposredni je wen u~e-snik. On je moralno bi}e. Nepo-re~eno je da je lak{e o~vrsnutiqudski i fizi~ki organizam,u~initi ga izdr`qivijim, okret-nijim, bogatijim, tj. obogatiti umraznovrsnim znawima, razvitiukus za lepo, nego izgraditi u se-bi ~vrst moralni ìvot, moral-ni karakter, uputiti sebe na tra-èwe ve~ne pravde i du{evne le-pote.

^VRST MORALNIKARAKTER

Upravo ovo je najglavnije u ~o-vekovom ovozemaqskome ìvotu.Rimski mudrac Epiktet veli:“U~ini}e te veliku uslugu drà-vi ako podiète visoka zdawa.Postarajte se da uzdiète du{eva{ih sugra|ana, zato {to je bo-qe ako se qudi sa visokom du{omsme{taju u malene kolibe, nego-li ako se niske du{e kriju uogromnim dvorovima!” A u veziizgradwe ~ovekove moralneli~nosti Ruso veli: “Velika{moè biti svako, ali biti ~ovek,nije svaki u stawu bez odluke svo-je slobodne voqe”. Sveti TihonZadonski kaè: “Nema slavnijepobede od pobede nad samim so-bom”, dok Toma Kempijski dodaje:“Ko samoga sebe drì u pot~iwe-nosti tako da se grubi instiktipokoravaju razumu, a razum u sve-mu da se pokorava Bogu, taj je pra-vi pobednik nad sobom i taj je go-spodar sveta”.

Sjenkijevi~, u kwizi “�� ” (Kuda ide{ Gospode), pi-{e o hri{}anskim, ne tako ~e-stim, duhovima u Rimu koji je uvreme Neronovo hu~ao od vreve,od trijumfalnih pohoda i para-da, od dvorskih intriga i poli-ti~kih borbi, od gladijatorskihigara i utakmica svake vrste, a u

7

��

svemu tome su u~estvovali raznislojevi rimskog stanovni{tva.Naime, rimski plemi} Petroni-je posetio je jedan hri{}anskidom. Prvo {to mu je palo u o~ibio je taj hri{}anski mir. Doma-}in ku}e Aulije Plaucije, zra-~io je mirom kao i wegova èna,wegov sin~i} i wegova usvojeni-ca, devojka Ligija; u domu je vladoneki sjaj, “neka blagost i neka vr-lina... koja je poticala iz ìvotakojim je upravo ìvela ta poro-dica”. Kada je Petronije video iosetio sve to, prosto su mu se ote-le re~i: “Kako je razli~it va{svet od sveta kojim vlada na{ carNeron”!!!

Obra}aju}i se svima vama, bra-}o i sestre na prostoru eparhijedabrobosanske i {ire od we, kaoi na{oj bra}i koja su napustilasvoja ogwi{ta i oti{li u dalekisvet, èlim vam da ìvite po ve-ri va{ih otaca, po veri svoje Cr-kve. Da svugde budete primer zaugled, da se se}ate i materijalnopomaète svoju Crkve, da obnovi-mo na{e poru{ene i o{te}eneCrkve, kao i da pomaète svojubra}u u svojoj zemqi. Da ozbiqnorazmi{qate o povratku u svoj za-vi~aj. Tamo gde ste uvek }e te bi-ti tu|inci i do{qaci, a na svo-jim ogwi{tima doma}ini. Sa mi-slima u ovoj na{oj Boì}noj po-ruci èlim da svima ~estitampraznik Hristovog Ro|ewa sa po-zdravom:

HRISTOS SE RODIi

VAISTINU SE RODI!

Sre}na vam i Bogom blagoslo-vena nova 2008. godina

Mitropolit

dabrobosanski

Nikolaj

BO@I]NA PORUKA

�� !!"# ��

Va{e Eminencije,Va{e Ekselencije,Dame i GospodoPraznovawe Hristovog Ro|ewa je radost svih

hri{}ana. Za nas hri{}ane je radost i kada mu-slimani i Jevreji praznuju svoje svetkovine, jersvi ti praznici donose izobiqe radosti, bogat-stvo mira, riznicu duhovnih plodova delotvornihi o~iglednih.

Svi mi u sebi otkrivamo darove Boìje, bla-godat Boìju. Darovi su mnogi, pa je me|u wimakao dar Boìji i vlast. Vlast je potencijalnomo}no sredstvo ako se vr{i pravilno. To je moli-tvena atmosfera vlastodr{ca u kojoj wegova du-{a ìvi qubavqu prema Bogu i bli`wem komesluì. Pravilnom upotrebom vlasti, tim daromBoìjim, vlastodràc sve dovodi u red, spre~avasvaku nevoqu, otklawa prepreke, prekr{aje, sveupravqa na dobro; {tavi{e. moè da postigne ve-like i ~udesne stvari.

Dok govorim o vlasti kao Boìjem daru, govo-rim o temi koja je za nas ovde od presudnog zna~a-ja. Postavqam pitawe, da li znamo {ta je vlast,kako da je upotrebqavamo, a da se o dar vlasti neogre{imo? Kada smo bili deca stariji su nas u~i-li da po{tujemo i uvaàvamo vlastodr{ce i po-koravamo se vlasti, ali i da se u~imo kako }emovlast pravilno koristiti jer je vlast boànskidar! Ali ako put vlastodr{ca nije ispravan onnikada ne}e sti}i ni do Boga ni do qudi.

Nedavno je o situaciji u na{oj zemqi jedanbritanski profesor rekao: “Ustavna kriza je iza-zvana ne konsultuju}i se ni sa politi~arima nisa javno{}u, poku{avaju}i da kod dràvnih in-stitucija Bosne i Hercegovine, radikalno pro-mjeni okvir Dejtonskog mirovnog sporazuma”(Glas Srpske, Bawa Luka, 22. novembar 2007. godi-ne, strana 32). Na ovakav na~in ne gradi se mir ujednoj dràvi, niti stvara poverewe ili dobravoqa me|u qudima.

Vlast koja po~iva na moralnim na~elima jestevlast od Boga, Boìja vrlina i blagodat. Takvavlast ima podr{ku Bogomladenca Hrista. Nasu-prot ovome stoji vlast koja se pre moè ocenitikao bezvla{}e. Bezvla{}e je ono {to je u~iniozloglasni car Irod ubiv{i 14.000 nevinih vitle-jemskih mladenaca da bi Hrista ubio. Na vlastkakva je bila Irodova, samovoqna i zlo~ina~ka,treba reagovati na trezven na~in, jer jevan|elistLuka beleì re~i svetoga apostola Petra i osta-lih apostola: “Bogu se treba pokoravati vi{e ne-go qudima” (Dap. 5,29). Svaka vlast je od Boga iona ozna~ava moralni poredak me|u bra}om.

Gospod Hristos je uveo u ovaj svet svoje zakonene radi ru{ewa op{teg gra|anskog poretka, negoradi ispravqawa i poboq{awa istog. Sveti apo-stol Pavle, kao propovednik Jevan|eqa me|umnogobo{cima, govori o ovome u najzgodnijemtrenutku. Kada je izloìo slu{aocima razne po-stavke hri{}anske filosofije ohrabrio ih je daìve u miru sa prijateqima i neprijateqima, na-u~io ih je da budu korisni svima. Pokrenuo je ì-vot doli~an an|ela, ugasio gwev, oborio oholosti potpuno smek{ao wihova srca. Tek tada im jepredloìo pouku o vlastodr{cu i pokravawu vla-stima (Rim. 13).

Svima vama èlim da najtoplije zahvalim, na`rtvi i trudu oko posete a na{im pravoslavnimvernima i kliricima jo{ jednom i ovom prilikom{aqem iskrene ~estitke raduju}i se sa svima vama.

Sve pozdravqamo radosnim pozdravom praznika:��

i��

Svima èlimo i ~estitamo Bogom blagoslove-nu Novu 2008. godinu.

O Boì}u 2007. godine

Mitropolit

dabrobosanski

Nikolaj

8

��

BOGOÔVEÂNSKI KONZERVATIZAM INEKI NA[I CRKVENI MODERNISTI

Suvi{e je ostarela zemqa,suvi{e su ostarela nebesa,suvi{e je ostareo svet;

odavno je iza{ao iz ruku Boìjihi ~ovek kida sebe u kavezu mate-rije, i ri~e od uzdaha srca svog.Ovakav kakav je: deformisan ionakaèn, svet je suvi{e uvre-dqiv za izmu~enog ~oveka. Izra-navqen, ~ovek izlazi iz starog iulazi u novi, noviji i najnovijibunt. Dok mu mnogonamu~eni duhkqu~a na stra{noj temperaturistradawa, on snuje razne moder-nizme i poku{ava da pomo}u wihoslobodi sebe ostarelog sveta.No sve su to samo flasteri narascvetanim ìvim ranama. Pre-duboka je bolest sveta, i ~ovek jojnikako ne moè dohititi koren iukloniti. Potrebno je bilo, neo-phodno je bilo da Bog si|e u telo,u materiju, da prona|e koren bo-lesti sveta, i i{~upa. Tajanstve-ni Gospod Isus je to u~inio. UWemu je po~elo obnovqewe osta-relog sveta i oboèwe |avoima-nog ~oveka. To je proces dubokoli~an i duboko saboran. On se vr-{i putem mnogobrojnih bogo~o-ve~anskih podviga. Gospod Isusvra}a ~oveka dopadnom Adamo-vom stawu, dopadnoj bogoobra-znosti wegovoj, predgre{nostisveta. Spasiteq je do{ao da ~ove-ka vrati ne Mojseju, ne Avraamu,ve} dopadnom Adamu, koji je savìveo u Sv. Trojici. Vaspostavi-ti bogoobraznost adamovsku - toje ciq Hristov, to je ~e`wa pra-voslavnih koji ~eznu i uzdi{u udrevnu dobrotu izobraziti se.Sredstva su za to blagodatno-bo-go~ove~anska. Spasonosni je pod-vig Hristov: vratiti ~oveka Bo-gu, vratiti ga temequ, sa koga gaje greh odbacio. To sa~iwava bo-go~ove~anski konzervatizam

Hristov. Apostoli su to shvati-li i Sv. Oci sa wima: ukoliko ~o-vek Hristom ide unazad ka svomepo~etku, utoliko ide unapred kasvome zavr{etku, jer je Hristospo~etak i svr{etak, alfa i ome-ga.

Neki na{i crkveni moderni-sti neprestano uvoze sa Zapada una{u sredinu neke rimokato-li~ko-protestantske moderni-zme. I u ime tih ko`nih moderni-zama oni ~ine bu~ne pohode pro-tiv blagodatno-bogo~ove~anskogkonzervatizma Pravoslavne Cr-kve. Ne treba se varati: rimoka-tolici su najradikalniji moder-nisti, jer su temeq Hri{}anstvapreneli sa ve~nog Bogo~ovekaHrista na trule`nog ~oveka pa-pu. I to proglasili za najglavni-ji dogmat. A protestanti su samopoduhvatili taj dogmat i razra-dili ga do stra{ilnih detaqa.

Pravoslavqe ìvi i dela uznaku bogo~ove~anskog konzerva-tizma: oslawaju}i se na apostol-sko-svetoota~ku pro{lost, ono~ini korak po korak u neizvesnubudu}nost. I ~ine}i tako ispu-wava zavet Hristov. Kada “Hri-{}anski @ivot” opomiwe i po-ziva: nazad ka Apostolima, nazadka Sv. Ocima, nazad kroz wih kaGospodu Isusu za pravoslavnoghri{}anina to zna~i: napred kanezamenqivom Gospodu Isusu!

Putevi Crkve - putevi su Go-spodwi: prokletstvo poraàvaone koji ih kvare (sr. Dap. 13,10).Ko sam ja, a ko ti, da samopouzda-no putimo puteve Crkve krozistoriju? To je blagodatni pozivduhonosnih otaca: Sv. SerafimaSarovskog, Sv. Prohora P~iw-skog, Sv. Save, Jovana Kron{tat-skog. A na{ je poziv da za wimaidemo molitveno i smireno, semako ne èlimo da polugom gordo-sti izbacimo sebe iz saborne za-jednice sa Crkvom. Nikakav mo-dernisti~ki salto mortale nije uduhu Pravoslavne Crkve. Spre-ma{ li se da u~ini{ korak una-pred, osvrni se, oslu{ni {ta tiDuh Sveti savetuje kroz bogono-sne Oce i Sv. Vaseqenske Sabo-re. Ne osvrne{ li se, ne oslu-{ne{ li, ne poslu{a{ li - sebestavqa{ iznad Vaseqenskih Sa-bora, i time na sebe zgr}e{ svewihove anateme.

Ako na{a Pomesna Crkva è-li da ostane Pravoslavna i da idenapred, ona to moè jedino akokorak koji ho}e da u~ini napred,u~ini saborno: sa svima Aposto-lima, sa svima Mu~enicima, sasvima Ispovednicima, sa svimaSvetim Ocima.

��$��%�� &��

9

��

10

��

CARSTVO NEBESKO, BO@IJE

K��

��

��

�� !�� "��#�

Ono je unutra u nama$�� %� � ��

�� &�� '�� $�� (�� "��#�

Carstvo Bo`ije ima mnogo stepena)��

�� * ��

�� +�� ,��#�

"�� !�� +��-.�/0#� ( � ��

�� 12� �� 3� �� 4 �� -5�/#� ( �� 1 2��

�� 4 - 6��-7�5-#� 8�� %� ��

9�� *�� 6�� "�� 6� � �� :� �� ;�� !��

�� +�� $��#�

Bog zove na gozbu u Carstvo Svoje*��

�� @�� %�� @�� %�� $��

�� 8�� "��

��#�

'�(�� )��*��

11

��

O SMIREWU

Prvo smirewe se sastoji utome da neko brata svogasmatra razumnijim od se-

be i da ga u svemu vidi savr{eni-jim. Jednostavno, kao {to je re-kao onaj sveti: (Smiren je onaj kosebe smatra) “niìm od svih”.Drugo se smirewe, pak sastoji utome da se Bogu pripisuju sviuspesi. Ovo je savr{eno smirewesvetih, koje se prirodno ra|a udu{i od ispuwavawa zapovesti.Kao {to se grane drve}a, posedu-ju}i mno{tvo plodova, savijajuna dole i povijaju, a grane na koji-ma nema plodova - pruàju u visi-nu i rastu pravo (a postoji i ta-kvo drve}e koje ne daje ploda dokwegove grane rastu uvis; ako, pak,neko uzme kamen i obesi ga o wih,poviv{i ih na dole, ono dajeplod), tako i du{a donosi plodkada se smirava. I {to vi{e rodadonosi, vi{e se smirava. I svetise utoliko vi{e smatraju gre-{ni, ukoliko su bliì Bogu.

Se}am se, jednom smo govorilio smirewu. Jedan od uglednih gra-|ana iz Gaze se ~udio slu{aju}ina{e re~i o tome da (~ovek) samsebi izgleda sve gre{niji ukoli-ko se vi{e pribliàva Bogu. Onje rekao: “Kako to moè biti”. Ine shvataju}i, hteo je da sazna {tazna~e te re~i. Ja sam mu rekao:“Gospodine na~elni~e, reci mikakvim se smatra{ u svome gra-du”. A on mi re~e: “Smatram dasam veliki i prvi u gradu”. A jamu rekoh: “Ako po|e{ u Kesariju,kakvim }e{ se tamo smatrati”.On je odgovorio: “Za posledwegod tamo{wih plemi}a”. “A ako,pak,- kaèm mu opet,- krene{ u

Antiohiju, kakvim }e{ se tamosmatrati”. “Tamo bih,- odgovo-rio je on,- sebe smatrao jednim odprostih (qudi)”. “A ako,- kaèmmu ja,- po|e{ u Carigrad, i pri-bliì{ se caru, kakvim }e sesmatrati”. On je odgovorio: “Bi-}u kao siromah”. Tada sam mu jarekao: “Pa eto, tako i sveti: {tose vi{e pribliàvaju Bogu, sve

vi{e sami sebi izgledaju kao gre-{nici”. Videv{i Gospoda,Avram je sebe nazvao prahom i pe-pelom (Post. 18,27), a Isaija jerekao: Bedan i ne~ist sam ja (Is.6,5). Isto tako, {ta je rekao Da-nilo kada se na{ao u jami sa lavo-vima i kada je od Avakuma, koji muje rekao: “Primi hranu koju ti jeBog poslao”, prihvatio hleb?

Odgovorio je: Seti me se, dakle,Bog (Dan. 14, 36-37). Vidi{ li ka-kvo je smirewe bilo u wegovomsrcu! Jer, iako se nalazio u rovusa lavovima i nije bio povre|en,i pri tom ne jedanput, nego dva-put, on se ipak za~udio rekav{i:Seti me se, dakle, Bog.

Vidite li smirewe svetih, ikakvo je nastrojewe wihovih sr-daca! Oni su, izbegavaju}i slavu,iz smirewa odbijali ~ak i kad ihje Bog slao u pomo} qudima. Kao{to onaj koji je odeven u svilu be-ì ako na wega stavqaju ne~isteprwe, kako ne bi uprqao svojuskupocenu ode}u, tako i sveti, bu-du}i odeveni u vrline, beè odqudske slave, da se wome ne bi is-prqali. A oni koji traè slavuli~e na nagog (~oveka) koji upor-no ho}e da na|e makar i malu pr-wu ili bilo {ta drugo, da bi po-krio svoj sram. Tako nag od vrli-na traì slavu od qudi.

I tako su se sveti po smirewusvome otkazivali kad ih je Bogslao u pomo} qudima. Mojsije jegovorio: Molim te, izaberi dru-gog ja~eg od mene. Ja sam slabaglasa i mucav. (Izl. 4,10). Jeremi-ja je govorio: Ja sam dete (Jer. 1,6).I, prosto (re~eno), svaki od sve-tih je stekao smirewe, kako smorekli, kroz ispuwavawe zapove-sti. Kakvo je, (pak), samo smirewei kako se ono u du{i ra|a, niko nemoè re~ima izraziti. ôvek sewemu samo iz iskustva moè nau-~iti. Pomo}u re~i niko ga ne mo-è nau~iti.

Pouke ave

Doroteja

��

12

O SAVESTI

Stvoriv{i ~oveka, Bog je uwega posejao ne{to Bo-ànsko, kao neku toplu i

svetlu pomisao, koja deluje kaoneka iskra, prosve}uju}i um i po-kazuju}i mu {ta je dobro, a {tazlo. To se naziva save{}u, kojapredstavqa prirodni zakon. Tosu ti izvori koje je, kako su reklioci, kopao Isaak, a Filistejciih zatrpavali (Post. 26, 25). Sle-de}i ovaj zakon, tj. savest, patri-jarsi svi sveti pre napisanog za-kona, ugodi{e Bogu. Kada se pre-stupom greha zakopala i pogazilasavest, postao je neophodan pisa-ni zakon, postali su potrebnisveti proroci, postao je neizb-àn i sam dolazak Vladike na{egIsusa Hrista, kako bi se savestotkrila i uzvisila, kako bi seona zatrpana iskra oìvotvori-la kroz ispuwavawe Wegovih sve-tih zapovesti.

I od tada do nas stoji da li }e-mo je opet zatrpati, ili je pusti-ti da sija i da nas osvetqava, akojoj se budemo poviwavali. Mi, me-|utim, zatrpavamo svoju savestukoliko prenebregavamo ono{to nam govori. Ukoliko mi i da-qe ne izvr{avamo ono {to namgovori, ve} produàvamo da gazi-mo po woj, ona vi{e ne moè dagovori jasno od tereta koji leìna woj, nego, kao svetiqka kojasvetli iza zavese, po~iwe dastvari pokazuje crwim, nekakotamnijim. Kao {to u vodi zamu}e-noj mno{tvom muqa niko ne moèda prepozna svoje lice, tako i mipostepeno, posle u~iwenog pre-stupa, ne ose}amo {ta nam na{asavest govori. Tada nam se ~inida je skoro i nemamo. Ipak, ne po-stoji ~ovek koji nema savesti, jerje ona, kao {to smo ve} rekli, ne-{to Boànsko, i nikada ne pro-pada, ve} nam svagda napomiweono {to je korisno. Ali, mi to ne

ose}amo jer je, kao {to sam rekao,prenebregavamo i gazimo.

Stoga prorok oplakuje Jefre-ma i govori: Jefrem tla~i svogsuparnika i gazi sud (Os. 5, 11).Suparnikom se naziva savest.Stoga je i u Jevan|equ re~eno:Miri se sa suparnikom svojim br-zo, dok si na putu sa wim, da te su-parnik ne preda sudiji, a sudijada te ne preda sluzi i u tamnicuda te ne vrgnu. Zaista ti kaèm:ne}e{ iza}i odande dok ne da{ do

posledweg dinara (Mt. 5, 25-26).Za{to se, pak, savest naziva su-parnikom? Suparnikom se nazivazato {to se stalno suprotstavqana{oj zloj voqi i ukoreva nas{to ne ~inimo ono {to smo du-`ni da ~inimo. I opet ona nasosu|uje {to ~inimo ono {to netreba da ~inimo. Stoga je (Go-spod) i naziva suparnikom i zap-veda nam govore}i: Miri se sa su-parnikom svojim brzo dok si jo{na putu sa wim. Put je, kako govo-ri sveti Vasilije, ovaj svet.

Tako dakle, postarajmo se, bra-tijo, da ~uvamo savest na{u dok senalazimo u ovom svetu i ne dopu-stimo da nas izobli~ava u bilokojoj stvari. Ne gazimo je ni u ~e-mu, ~ak ni u najmawem. Jer, znateda od maloga dolazimo do prene-bregavawa i velikoga. Jer, nekomoè po~eti da govori: “[ta jeva`no ako kaèm tu re~? [tazna~i ako pojedem malo? [ta akopogledam na tu stvar”?. Od toga,dakle: ”[ta je va`no ovo”, ili:“[ta je va`no ono”, ~ovek primazlu i gorku ranu i po~iwe da pre-nebregava i velike i te{ke stva-ri, gaze}i svoju savest. I tako,postepeno napreduju}i, dolazi uopasnost da upadne u krajwu neo-setqivost.

Stoga gledajte, bratijo, da nezanemarujemo ono {to je malo.Gledajte da ga ne prenebregavamokao ne{to ni{tavno. To nije ma-lo, jer je rana, jer je r|ava navika.Budimo trezvoumni i brinimo seza ono {to je lako, dok je lako, dane postane te{ko. Jer, i uspesi igresi po~iwu sa malim i dovodedo velikog - ili dobra ili zla.Stoga nam Gospod zapoveda da ~u-vamo svoju savest. On kao da po-sebno nekoga uverava i govori:“Gledaj {ta ~ini{, jadni~e. Buditrezvouman”, miri se sa suparni-kom svojim dok si na putu sa wim.I pridodaje strahotu i opasnostte stvari govore}i: Da te ne pre-da sudiji, a sudija da te ne predasluzi, i u tamnicu da te ne vrgnu.I {ta jo{: Zaista ti kaèm: ne-}e{ izi}i odande dok ne da{ doposledwega dinara. Jer, savestnas izobli~ava, kao {to sam ka-zao, i u dobru i u zlu, i pokazujenam {ta da radimo i {ta da ne ra-dimo. Ona }e nas osuditi i u budu-}em veku. Stoga je i kazano: Da tene preda sudiji, i ostalo.

Pouke Ave

Doroteja

'�(�� +�� ,-��

MARA - MEJRIMA

Jedan primer, kako treba ~uva-ti svoju veru i narodnost.�� (��/

U lijepoj uskoj ravnici, selo je Slatina.Na kraju Slatine nalazi se niska ku}i-ca, tuj se rodila krasna |evoj~ica, koja

je na kr{tewu dobila ime Mara. Otac Jovan i ma-ti Petra umrli su, kad je Mari bilo ~etrnajestgodina; zvali su je Bjelogrli}i.

Mara po{to osta sama premi{qala je - ovoono, kako }e i |e }e? - Na jednom se odlu~i i do|eu varo{ Fo~u. Tu u varo{i pogodi se u slu`bu unekakva bega Muhamedanca.

Sa sela do}i u varo{, promjeniti seqa~ki ì-vot, te{ko je odmah... Elem, malo po malo i Marase nau~i na varo{ki ìvot... Jedino joj je te{ko,{to je u muhamedanskoj ku}i, pa morala sva{tatrpjeti!

Kako koji dan, sve su je vi{e nagovarale anu-me, da primi Muhamedanstvo! Ona se iznajpreopirala tome, ali - pre~a preteè.

Jednom }e re}i begovica:- A lijepa Maro! Samo da zna{ - uh, - dragog mi

alaha! Kako je lijepo biti turkiwa?... Mi ti go-spodujemo. Ni{ta ne radimo... Samo pijemo i jede-mo- a qudi nam se- {u}ur Bogu! - trude i mu~e, tenam donose. - Nijesmo ko vlahiwe... o {iju, predu,pletu, - {ta jo{ ne}e raditi? Pa de, moje djete po-tur~i se, pa }e{ biti i ti anuma - gospodova}e{ koi mi... Pa jo{, o, draga Maro! Na}i }emo ti jednogna{eg lijepog momka, pa }e{ s, wim biti sre}na. -Bi}e{ zadovoqna {to malo koja; samo prezri tajva{ krst. - su tri prsta... Odreci se - reci: “Boè!Oprosti mi, jer sam gre{na bila... Bila sam vlahi-wa, sad vidim da boqe grije tursko sunce” - o Ma-ro! Alah }e ti na{ oprostiti. I blago si tebi, akose potur~i{... jer Vlah je Vlah! - Ko krmci. - Svejedno draga anuma, re}i }e Mara, ja i ovako vjerujemu jednoga Boga... Najqep{e je: u kojoj se ko vjeri ro-

dio, u onoj, i neka ìvi... Ja anuma po{tujem i va{uvjeru- i nebih rada bila nekoga odvra}ati od svojevjere, {to nebi ko sam {}eo.

- Ajd ne budali krma~o! Ti ne zna{ kako jeslatka na{a turska vjera - nema je sla|e na duwa-luku! A ti se opet zateè{!?

- Meni je anuma slatka i moja vjera, isto kao itebi tvoja.

- Nemoj Maro, {}eri, da ti je slatka ta va{avla{ka vjera, jer Vlasi ni Bogu ne umiju blagoda-riti, kao mi... Na{a je vjera ~ista.. Mi se danaspo pet puta peremo i umivamo. Pet se puta Bogumolimo.

- Mi smo ~isti - vala Bogu! - re~e Mara svapocrveniv{i, - pa ne treba ni da se peremo!

- Vidi ti vla{ke krma~e! - A, od {ta smo mine~isti? Vi{e da nisi ni jednom take rje~i izgo-varala - prodera se begovica.

Mara u{u}e, a suza joj kanu na pod... pomisli usebi: “O suzo! Ti mi jedina budi na pomo}i u ovomte{kom isku{ewu u mu~ewu”...

- Kaza}u ve~eras begu, kako ti nije mrska na{avjera, - re~e begovica. Jeli de Maro?

- More{, kako, o}e{? Starija si pa ~ini, {tazna{, odgoviri Mara kroz pla~.

- A, {to pla~e{? Vi|e}e{, kad se potur~i{,kako }e{ rahat biti, onda ne}e{ plakati, nego}e{ od radosti sve pjevati.

- @iva se ne mislim potur~iti, a ako je mogu-}e mrtva, da se tur~im onda je drugo.

Begovica se na to zaàri, brzo do|e sebi, pri-|e Mari, pa je pomiluje govore}i:

- O kako se ti quti{ na tvoju begovicu! Ja tesjetujem ko, svoju, {}er. Da mi nijesi mila, ne biti to ni govirila... Poslu{aj me! Bi}e ti milo,kad ti da kadija novo ime, lijepa Mejrima. A, ne-ki }e te crnook zavoqeti i bi}e{ s, wim sre}na -presre}na. Slu{aj me budu}a slatka Mejrimo. Ah,kako mi je to ime milo! Gospodara mi Boga, od sa-da }u te vazda zvati Mejrimom.

- Zovi me begovice kako god o}e{, samo mi u mojuvjeru ne diraj; jer je ja po{tujem i ~uvam, pa nijesamrada, da me ko na moju vjeru vi~e... To nije lijepo!Ako sam i sirota, opet sam rada ~ista obraza o~uva-ti u mojoj pra|edovskoj vjeri, koja mi nadu polaè ikoja }e me izbaviti, svake bijede i napasti!...

- O slatka Mejrimo! Ti se quti{... @ao mi je,{to ti ne umijem sve kazati o na{oj lijepoj tur-skoj vjeri, a slu{aj ve~eras bega, pa }e{ vi|eti,{to }e ti on re}i... Zaista ti }e{ se kajati tijehsvojijeh rije~i, i znam, da }e{ me onda vi{e vo-qeti, nego sad.

- Da te volim vi{e nego sad {to te volim, tone}e{ nigda do~ekati!

- Dobro, dobro moja Mejrimo, vi|e}emo? Sad,ajde, te gledaj ve~eru, znam da }e beg do malo iz~ar{ije do}i.

Mara pokloni se i iza|e, otiru}i rukavomsvoje suze.

Blizu begove ku}e, bila je ku}a nekog bogatoghaxije, koji je drào u slu`bi nekog vi|enog mom-ka, ~ij su se stari doselili iz Drobwaka. Po pri-

13

��

0��1�� 2�$��

14

��

~awu i sada im se zna ogwi{te i wihna zemqa, |esu se rodili. Zvao se Jeremija Obrenovi}. I we-gova je ku}a bila u Slatini.

Mara se sa Jeremijom ~esto puta no}u sastaja-la, te se razgovarali. Jedno su drugo smrtno voqe-li i qubili... Mara ~im je iz sobe iza{la, odmahje do{la avlijnskim vratima i o{krinula ih je,pa kad pred vratim ugleda Jeremiju, srce joj od ra-dosti zaigra i re~u mu:

- Dragi Jeremija! Do|i dove~e u ba{~u, imamti neku tugu i jad pri~ati. Molim te!

- Ne boj se slatka Maro, dok sam ti ja! Ja }u teutje{iti.

Prilupi vrata i utr~a u ku}u. Pri|e ogwi{tui po~e ve~eru gotoviti... Kad je vi|ela dragog,kao da je svu tugu sa srca skinula, a osobito se na-dala i radovala, {to }e svome draganu dove~e svekazati, da ga pita za savjet...

Ve~era bila gotova. Postavili skiniju... Zaskinijom sjeo: beg, begovica, sin i {}er. Maraprevila ruke pa dvori.

Na jednom }e anuma: “Boè! Alaha ti, pri~ajnam {to o na{oj lijepoj - turskoj vjeri. Je li, daje nema take ni|e?”

- Na{to to anuma?- Danas sam nudila na{u Maru - Mejrimu, da

pre|e u na{u vjeru, pa ona ne}e!Beg se naka{qa pa }e kroz smijeh: “O, da zna{

Maro, kako se uìva u turskoj vjeri! Odma bi pa-la na koqena i Bogu blagodarila - na{ din - na-{a vjera miluje svakoga, ko se tur~in i turkiwomzove. A svetac nad svecima Muhamed i po{aqesmrti, obe}ava nam xenet ( raj) sa hurijama. A,{to li }e se tamo gospodovati; ali niko drugi,nego onaj, koji vjeruje u din i u tursku vjeru, sveostale vjere sluì}e tur~inu. Tu }e biti slava iveseqe... Ni{ta se ne}e raditi, nego samo uìva-ti.. Pa budi Maro i ti Turkiwa, ne}e ti biti lo-{e, vjeruj begu tvome?

- Hvala ti beè na savjetu, ali ja se svoje vjereni pod koji na~in ne}u odre}i. Meni moja vjera

kaè, da niko ne moè toga xeneta ( raja ) dobiti,ko se ne krsti...

- Ajde Vlahiwo! To ti laè{, vidi ti kakoona hvali svoju kaursku vjeru, {to je nema pogani-je ni|e.

- Meni je moja vjera ~ista - naj~istija, i ja tolijepi beè ne}u vi{e trpjeti, da i ti vi~e{protiv moje vjere. Do sjutra sam kod tebe, a od sju-tra ne}u vi{e, pa da }e{ me pozlatiti.

- Laè{, krma~o! - prodera se beg - Zna{ liti, da ja tebe mogu objesiti?

- Ba{ mi ne bi ni malo ào bilo, kad bi me iobjesio. Boqe je po{teno umrijeti, no sramotnoìvjeti.

- Kunem ti se din i imenom i turskijem postomramazanom, ako mi se ne potur~i{ krma~o, isje}i-}u te na komadi}e!...

- Ja sam i ovako isje~ena, a je li ti sramota be-è, tako {to od mene nemo}ne raditi?! Zar mi-sli{, da to ne vidi Bog... U~ini {to o}e{ od me-ne, ali da ako ti onaj odozgo plati? I plati}e! -re~e Mara, a suze joj poteku.

- Plati}e mi Bog, ja {ta Vlahiwo zato, {totebe obra}am u moj din.

- Obra}ao ne obra}ao ne}e{ Tur~ine od meneSrpkiwe to do~ekati.. Pa eto ti noà, a evo me-ne, pa me sjeci. Ja }u beli za svoju vjeru poginuti,ne àlim svoga tijela, a du{a nek ide |e o}e.

- U{uti kujo jedna! - prodera se begovica - Po-slu{aj bega, i ja ga, {u}ur Bogu, slu{am, a ti daga ne slu{a{?

- Ja ~ujem {to govori beg, ali ve~era{we we-gove rije~i ne}u nikada poslu{ati. [to je za slu-{awe, ono vas slu{am, a ovo beli ne mogu, niti}u...

- Ajde, ajde, izlazi krma~o! - re~e beg. - Smi-sli se do ujutru ne}e li te dragi aktala okrenutina pravi put a ako ne poslu{a{ obje{ena }e{ bi-ti... Ovo ti je moja begovska rije~, zapovijed.

Mara o{krinu vrata i izi|e, opet otiru}i su-zne obraze. E ba{ je vlahiwa! Re~e beg, po{to

Mara iza|e. - Ne moè nada wu pro}erati?! - do-dade begovica. Sin i {}er po{to ve~erali, sjeliu jedno }o{e, pa se zabe~ili, ko, da im je ào li-jepe Mare, koja ih je milovala i slu{ala...

No} bija{e vedra i pohladna... Zvijezde trep-tahu po nebu, gledaju}i, kako je sav svijet miran,mrtvijem svom spava. Samo se |e, |e, ~uo lave` pa-sa i svakidawa pjesma pjetlova. Mara iza{la u ba-{~u pod {qivik, u {qiviku sjedi wen Jeremija.Zapalijo cigar i odbija dimove...

- Dobro ve~e Maro!- Bog ti dobro do, Jeremije!- Ja sam Maro po obe}awu do{o ovdje i evo te

~ekam...- Neka si Jeremije, milo mi je, ti mi i treba{.Mara pri|e i sjede pokraj wega... Srca im jo{

silnije po~e{e u umornijem grudima kucati. Za-nijeli se du{evnom strasti, slatkom qubavi, pase u{u}eli... Sve tiho, samo se kroz tu ti{inumogli ~uti poqubci na usnama Jeremijevim i Ma-rinim...

Ti{inu prekinu Jeremije rije~ima:- E, Maro! Kakva ti je nevoqa, {to mi je ju~e

spomenu?Mari kanu suza...- Mene }e Jeremija beg isje}i na komadi}e..- [ta govori{ Maro? Jesi li pri sebi? [ta

si mu pogre{ila da te isje~e...- Ni{ta, ba{ ni{ta. Zar me ne zna{ Jeremija?- Pa za{to }e te sje}i? Nije vaqda poludio?- Da je poludio, prosti ti jade, ali je pri ~i-

stoj svijesti!Jeremija uzdahnu:- Ej Srbine! Srbine! Dokle }e te vi{e tira-

nin mu~iti i daviti? Dokle }e{ biti turskirob?!?

nastavak na 56. strani

HRI[]ANSKI ODNOSPREMA STRADAWU

�� - ��1$��

.��# 3��4�� 3��/

Moè li Hri{}anin u nevoqama moli-ti Boga da ga izbavi od wih, ili mo-liti druge da se pomole za wega?

Na to pitawe prepodobni Varsonufije Veli-ki i Jovan odgovaraju ovako: “Oni koji su dosti-gli savr{enstvo, ne uklawaju od sebe gnev Boì-ji, jer svu svoju nadu polaù u Boga. Ali mi kojiìvimo telesnim ìvotom i jo{ uvek ose}amo po-trebu za ovozemaqskim stvarima, osu|iva}emo sa-mi sebe kao gre{nike i odstrani}emo od sebegnev Boìji molitvom i psalmima, mole}i Bogada nam oprosti, a ubudu}e }emo se starati da bla-godarimo Bogu. Jer posle, kad sve to pro|e, na{igresi }e navu}i na nas jo{ gora stradawa, jer bezpokajawa i milostiwe nije mogu}e osloboditi sestradawa”.

Kao {to se vidi iz odgovora Prepodobnih, po-stoje dva slu~aja. Oni koji su slabiji duhom trebada se mole i kaju zbog svojih grehova (~ak i zbogonih grehova kojih jo{ nisu postali svesni), kakobi time ublaìli gnev Boìji i odstranili odsebe neka nova i mo`da jo{ teà stradawa.

Ali jaki duhom Hri{}ani ne smatraju da je mo-gu}e ukloniti se od stradawa, jer je to voqa Boì-ja, a ona je uvek blaga, kako god da se ispoqava.

Prepodobni Antonije Veliki pi{e o tomeslede}e: “Kao {to je neumesno ne zahvaliti se le-karu za izle~ewe tela ~ak i onda kada nam dajugorke i neprijatne lekove, isto tako je neumesnone blagodariti Bogu za ono {to nam se ~ini da jeàlosno samo zato {to ne razumemo da sve bivapo Wegovom Promislu i na na{u korist”.

A Prepodobni Isaak Sirijski ovako govori opravedniku: “Ako wega zadese nevoqe, on je uve-ren i ta~no zna da }e mu one doneti venac pobede.

I zato ih prima veselo i trpi sa svakom rado{}u,jer zna da mu Sam Bog na korist odre|uje ta stra-dawa, po Svom tajnom promi{qawu o onome {tone moèmo o sebi znati”.

Jedan monah dolazio je u keliju kod velikog

starca i krao od wega ìvotne namirnice. Sta-

rac je to video, ali nije izobli~io brata, nego

se jo{ usrdnije latio rukodeqa, govore}i: mi-

slim da taj brat ìvi u nema{tini. I tako je

starac nosio teàk teret trpe}i veliki nedo-

statak hleba. Kada je bio na samrti, okupi se

oko wega bratija. A on, videv{i me|u wima bra-

ta koji je stalno krao od wega hleb, re~e mu:

“Pri|i bliè, brate”. Kad ovaj pri|e, starac ga

uhvati za ruke i po~e ih celivati, govore}i:

“Blagodarim ovim rukama, jer se wihovim posre-

dovawem nadam da }u u}i u Carstvo Nebesko”.

Monaha obuze umiqewe, odmah se pokaja i po~e

ìveti strogim ìvotom.

Tako je poslu{nost voqi Boìjoj, u nevoqikoja mu je poslata, posluìla na korist i samomestarcu i monahu koji je gre{io.

Zbog toga u slu~ajevima kada Hri{}anina za-desi nekakva nesre}a ili nevoqa, Sveti Oci uveksavetuju da se to podnese strpqivo i dobrodu{no,da se ne okre}e od we, i da smireno smatra sebedostojnim jo{ ve}ih nesre}a od ove.

Starcu Leonidu Optinskom jednom je do{ao

lon~ar, ina~e wegovo duhovno ~edo. Neko mu je ski-

nuo to~kove sa kola na kojima je odvozio na pijac

napravqene lonce. On re~e starcu da zna ko je lo-

pov i moè prona}i to~kove. “Pusti, Semjonu{ka,

ne juri svoje to~kove - odgovori starac - to te jeBog kaznio. Nosi Boìju kaznu pa }e{ se malom ne-

voqom izbaviti od velikih. A ako ne}e{ da pre-

trpi{ to malo isku{ewe, bi}e{ ka`wen mnogo

ve}im”. Lon~ar poslu{a starca i po wegovim sve-do~ewu kasnije su mu zaista pretile mnogo ve}e ne-voqe, ali ga je Gospod uvek izbavqao od wih. Ne

treba se nadati da se stradawa mogu spre~iti bezmolitve i pokajawa pomo}u nekakve svetiwe od ko-je se o~ekuje spasewe, kao {to neznabo{ci koristeamajliju. Tako su se u jednoj porodici ~esto de{a-vale nesre}e, pa mu` i èna do|o{e u Optinu pu-

stiwu i potraì{e pomo} od svoga zemqaka, jero-

monaha Gavrila. Wemu pade na pamet da im pomog-

ne u nevoqi heruvimskim tamjanom, ali najpre ode

da traì za to blagoslov od oca Leonida. “Ba{

si ~udak - re~e mu starac, - zar }e tu pomo}i heru-vimski tamjan? Gde je gnev Boìji, tamo Gospod ne

{tedi ni Svoju svetiwu. Tu je potrebno iskreno

pokajawe zbog grehova, za koje je i poslat gnev Bo-

ìji, i ispravqewe”.Kada su nesre}e posledica greha, onda je jedi-

no sredstvo za izbavqewe od wih pokajawe i do-brovoqna kazna, tj. epitimija.

Uz to, kao {to kaè Sveti Ignatije Brjan~a-ninov: “Za vreme stradawa ne traì qudsku po-mo}. Nemoj gubiti dragoceno vreme, ne tro{isnagu tvoje du{e na traèwe te slabe pomo}i.O~ekuj pomo} od Boga. Po Wegovoj re~i }e u svojevreme do}i qudi i po}i }e ti”. Kada vi{e nemadovoqno snage za trpqewe, Sveti Oci nam prepo-ru~uju razne na~ine za sticawe izdr`qivosti ustradawima. Potrebno je setiti se najteìh tre-nutaka u na{em ìvotu i uporediti sa wima te-ìnu koju trenutno nosimo. Tako|e se moèmoprisetiti te{kih stradawa i nesre}a koje trpedrugi qudi (na primer u tamnicama, po bolnica-ma od te{kih i neizleìvih bolesti, umirawe odgladi itd.), i tada nam se na{a sopstvena strada-wa mogu u~initi ni{tavnim.

Prepodobni Isaak Sirijski kaè: “Uvek dr-ì u svome umu najteà stradawa koja podnose qu-di i blagodari za male i ni{tavne nevoqe kojetebe snalaze, i uvek budi spreman da ih podnosi{sa rado{}u”.

“Uz to - kao {to pi{e otac Aleksandar Jeq-~aninov - nema druge utehe u stradawima, nego dase na wih gleda kao “sa onoga sveta”. To je u su-{tini i jedino ispravno gledi{te. Jer ako posto-

15

��

16

��

ji samo ovaj svet, onda je sve u wemu obi~na besmi-slica: rastanak, bolesti, stradawa nevinih, smrt.Sve se to osmi{qava u okeanu nevidqivog ìvotakoji zapquskuje maleno ostrvce na{eg ovozemaq-skog ìvota. Ima li nekoga ko u svojim snovimaili molitvama nije osetio kako duva vetar sa togokeana? Kada ~ovek na|e u sebi snage da prihvatiisku{ewe koje mu {aqe Bog, on time ~ini ogro-

man korak napred u svome ìvotu. Na{e te{ko}ei nesre}e, ako ih dobrovoqno trpimo i pristaje-mo na wih, hrane du{u, okrepquju je i neposrednose pretvaraju u duhovna bogatstva: Na{a prolaznamala nevoqa priprema nam preizobilno i neiz-mjerno vje~no bogatstvo slave (2. Kor. 4, 17). To jeblagodatni vetar koji duva u jedra na{ega duha...

I u trenutku kada ~ovek sa blagodarno{}uprimi od Boga stradawa koja su mu poslata, on od-mah posle wih ulazi u takav mir i takvu sre}u, dasve oko wega postaje svetlo i radosno. Dovoqno jesamo poèleti to, i Bog }e poslati. Zbog togahrabra du{a instinktivno traì `rtvu i slu~ajda postrada i tako duhovno oja~a kroz isku{ewa.”

Ujedno Hri{}anin treba da ima u vidu da ra-dosti, kao i nevoqe, ~esto bivaju kratkog veka ismewuju jedna drugu. O tome ovako pi{e mitropo-

lit Moskovski Filaret: “Za{to mislite da je ra-dost daleko? Ona je blizu: odmah posle àlosti,kao u Pesmi nad pesmama ili u Psaltiru: “Uve~edolazi pla~, a ujutro radost”. Uz to, kao {to pi-{e mitropolit: “Pla~ zbog privremene oskudicenije `rtva ugodna Bogu. Na{e stalne àlbe ne sa-mo da nisu bogougodne, nego su ~ak i gre{ne. Re-~eno nam je da ne tugujemo kao oni koji nemaju na-

de. Na{ zadatak je da krst koji nam se daje nosimosa qubavqu, de~ijim smirewem i hri{}anskim tr-pqewem, a ne da ga merimo i poredimo sa drugima,niti da se àlimo zbog nedostataka, nego da bo-dro pazimo na sebe i da se hrabrimo, da ne bismoonemo}ali i li{ili se pripremqene nagrade. Za-to, ako trpi{ stradawa bez krivice, blagodariBogu. Re~i “bez krivice” najve}i su lek protivstradawa.”

Sveti Ignatije Brjan~aninov kaè: “Ve`baweu prekorevawu samoga sebe postepeno prelazi unaviku. Kada onoga ko je stekao tu naviku sna|enekakva nevoqa, navika odmah dolazi do izraàjai stradawe se prihvata kao zasluèno”.

A Sveti Teofan Zatvornik pi{e: “Za svakuneprijatnost zablagodari Bogu i ne zaboravqaj dati je ona poslata radi tvoje koristi”. “Ako pa-

`qivo pogledamo, glavni uzrok svakog uznemire-wa - kaè prepodobni avva Dorotej - jeste to, {tomi sami sebe ne prekorevamo. Otuda poti~e svakorastrojstvo i iz tog razloga nikada nemamo mi-ra”.

Prepodobni Pimen Veliki kaè: “Onaj ko se-be prekoreva, kuda god da krene i {ta god da gazadesi, bilo {teta, bilo sramota, bilo neka druganevoqa, ve} unapred smatra sebe dostojnim svegatoga i nikada se ne uznemirava. Moè li biti ve-}e smirewe od ovoga?”

Ovde treba napomenuti da ~ovek treba da pre-koreva samoga sebe samo za grehe, a ne za nekakvesvakodnevne na{e korake i dela kojima je izazva-na nekakva nevoqa. O tome pi{e starac Zosimaiz Trojice-Sergijeve Lavre: “Nevoqe i àlosti{aqe nam Provi|ewe da nas ispita, da u~vrstipodvi`ni~ki ìvot u nama. Najve}i podvig je doposledwega dana trpeti bez roptawa sve {to namse {aqe u ovome ìvotu, punom àlosti i suza.Koji pretrpi do kraja taj }e se spasti. Nikada netreba pripisivati sebi krivicu za te{ke nesre}ekoje su se dogodile tebi ili tvojim bli`wima.Ni{ta od toga ne de{ava se samo po sebi, nego tise {aqe kao krst. Nosi ga dobrodu{no, budi odu-{evqen svetlom nadom i ~vrstom verom da }e ta-mo, “gde nema bolesti, ni àlosti, ni uzdisawa”,tamo u ve~nom ìvotu, sva stradawa koja si ovdeizdrào sa nadom i trpqewem, i tebi i bliskimtebi qudima doneti takvu radosti i takvu blizi-nu savr{enoj Qubavi i Istini, kakvu ~ovek nemoè ni da zamisli.

Ako podnosi{ stradawe sa trpqewem, timesvedo~i{ o svojoj vernosti Hristu, svojoj preda-nosti Spasitequ i svojoj qubavi prema OnomeKoji je vaskrsao iz mrtvih i sve nas zove Sebi.”

Iz kwigeSTRADAWE HRISTA

I STRADAWE CRKVE

0�5��+��3�� 6��

�� )��

@ITIJE PREPODOBNOG OCA NA[EGANTONIJA RIMQANINA

PCD$3:3@)( *�� %� �� -BE.# � �� C�� F �� C��

�� (�� >�� C�� *�� +�� *�� "�� $�� :�� $�� "�� ,�� "��

��

6�� *�� !�� *��%�� @�� $�� C�� %�� G�� C�� @�� (�� 3�� 1 �� )�� *��

9�� &

�� & �� 8�� *�� %�� )��

�� @�� 3�� %�� %�� (� � ��

�� $�� --B. �� & � �� %� ��

�� ( � �� 1 �� %�� @��&�� @�� @�� *�� 6�� H �� @��H F �� @�� A�� %�� A�� $�� @�� ( �� $�� ,�� @�� $��+�� $�� +�� !�� (�� ;�� ( �� %�� %�� ( �� C�� )�� '�� ,�� ,�� )�� (�� ( �� C�� @��

6�� %�� %�� * �� ( ��

17

��

0# ��$��'�� 7��

18

��

�� @��

�� F�� % � �� % � �� % �� ( �� @�� % �� !��3�� $�� *�� 8�� 1 �� ,�� )�� C�� "�� "�I�� )�� +�� ,�� +�� 3�� 1$�� %� ��

� � C��= � 8�� 13�� (�� @��

� �� % ��

$��

�� "�� "�I�� @�� ( �� 9�� %� �� * �� (�� @�� ( �� ( �� @�� * �� J�� %�� %� ��

��

$�� )�� * �� )�� 6�� :�� @�� 3�

�� %�� )� �� 1 2,�� 4� �� * �� @�� )�� :�� @��

�� 8��

�� %�� C�� ,��)��

$�� * �� )�� %� @�� 9�� * �� ( �� D�� )��

��1 8� ��

�� @�� (��

��

!�� "�� "�� * �� 1 8� �� @�� @�� A��

8�� ;�� ( �� %��

�� ( �� %�� @�� *��

�� *�� )� �� 1 !�� @�� @�� ( �� F�� @�� ( �� @�� F��

�� $�� @�� C�� !��

�� "��

��

)�� *�� ,��& � �� $�� 1 @�� %�� $��

�� @�� 3�� 1 "�� *�� & �%� �� ( ��*�� C�� 1 :� �� @�� "��H ,� �� @�� )� �� 1 +� � �� $�� 1 ��

3�� ( �� %�� $��

GODINA 2007.GODINA2007. broj 36broj36 · 2013. 6. 28. · we. Kao da tada nije bilo izgleda za...

Documents

Transcript of GODINA 2007.GODINA2007. broj 36broj36 · 2013. 6. 28. · we. Kao da tada nije bilo izgleda za...