GLOBALIZACIJA - NOVI IZAZOVI MIRU 1. ta globalizacija podrazumeva: kompresiju vremena i prostora poveanu meuzavisnost i meupovezanost drava Globalizacija kao objektivan proces Globalizacija kao konkretan istorijski projekat 2. Protivreni aspekti globalizacije: Ekonomski Ekspanzija proizvodnje (proizvodna traka postaje planetarna), trita i kapitala. Briu se granice izmeu zatvorenih nacionalnih trita, uveava se svetsko bogatstvo (samo poslednjih 70 godina svetsko bogatstvo se uvealo za 100 puta). Porast bogatstva ali i siromatva. Socijalna karta sveta kao aa ampanjca. Najsiromanija petina svetskog stanovnitva uestvuje sa 1,4% u ukupnom svetskom dohotku. A najbogatija petina sa 83%. Razlika izmeu siromanih i bogatih 1:84. - preko milijardu svetskog stanovnitva ivi na 1$ dnevno; oko 800 miliona neuhranjenih; razlike u zaradama:1.60$ dnevnica u Vijetnamu, dok direktor npr. Dizni kompanije zarauje 9.783$ na sat. Poveava se bogatstvo ali se pomo siromanim zemljama smanjuje. Tehnoloki napredak ali i digitalni jaz.

Politiki Transformacija nacionalne drave (drava kao transmisioni kai), suvereniteta, nastanak transnacionalnih institucija koje determiniu politiku nacionalnih drava.Novi prostori moi, uticaja, odluivanja i saradnje.

Rasprostiranje slinih superiornijih formi politikog sistema; irenje demokratije, univerzalizovanje ljudskih prava. Utemeljivanje "prava na meanje". Asimetrija moi i proizvodnja slabih drava.Demokratski deficit na globalnom nivou: netransparentno odluivanje i dominacija SAD, slabljenje vladavine prava, uspostavljanje demokratije niskog intenziteta.Novi krug intervencionizma. Kulturni

Svet kao globalno selo Slavljenje razliitosti, multikulturalnosti Promena lokalnih kulturnih prostora, proirenje

lokalnih horizonata Pluralizam identiteta - graanin sveta Homogenizacija ivotnih stilova, ukusa, mode,

kulture, dominacija Zapadne kulture, ponitavanje lokalnih kultura

Planetarna masovna kultura, jaz izmeu potreba i proizvoda Sukobi i otpori (dihad vs. mekdonaldizacija), potraga za identitetom Ekoloki

Neravnotea u prirodnoj sredini podriva sisteme od kojih zavisi na ivot. U sve povezanijem svetu sigurnost svakog pojedinca postaje neraskidivo povezana sa bezbednou planete Zemlje.

Pretnje istoj vodi, vazduhu, resursima, itd. ugroavaju ljudsku dobrobit i podjednako su realne kao i vojne pretnje.

Rat protiv prirode se vodi unitavanjem uma, bio-diverziteta, zagaivanjem mora i reke, kao i vazduha, zagrevanjem planete, promenom klime usled naina proizvodnje i potronje.

Antiekoloka priroda ratovanja Hiroima i Nagasaki Vijetnam (Agens oran) Irak, biva Jugoslavija (osiromaeni uranijum, grafitne i kasetne bombe) Posledice novih ratova su odloene. 3.Globalni sukobi Sukob civilizacija (Hantington) Etniki sukobi Globalni rat protiv terorizma Ratovi oko resursa Novi hladni rat Sukob Sever-Jug Sukob generacija 4. Alternative Globalizacija sa ljudskim likom (socijaldemokratski umesto neoliberalni model globalizacije) Radni i ekoloki standardi za MNK Milenijumski razvojni ciljevi (UN 2000) Strategija za saniranje posledica klimatskih promena Kosmopolitska demokrtija (vea jednakost drava, mirno reavanje sporova, dosledna zatita ljudskih prava, meusobno uvaavanje kultura, reciprono priznavanje politikih i religijskih identiteta) Alter-globalistiki pokreti (Socijalni forum)