Glasnik srpskog istorijsko-kulturnog drustva Njegos sv77

8/13/2019 Glasnik srpskog istorijsko-kulturnog drustva Njegos sv77

http://slidepdf.com/reader/full/glasnik-srpskog-istorijsko-kulturnog-drustva-njegos-sv77 1/121

ГЛАСНИК СРПСКПГ

ИСТОРИЈСКО-КУЛТУРНПГ АРУШТБД

..њ е г е ш 1'

С В ЕС К А С Е Д А М Д Е С Е Т С Е Д М А

ЈУ Н И 1997.

А

Р Е Д А К Ц И О Н И О Д Б О Р У Р Е Д Н И К

Д Р А Ш К О Б Р А У Н О В И Ћ

В Л А С Н И К И И Д А В А Ч С Р П С К О И С Т О Р И Ј С К О - К У Л Т У Р Н О Д Р У Ш Т В О “ Њ Е Г О Ш ”

У А М Е Р И Ц И



РЕ Д А К Ц И О Н И О Д БО Р

Д РА Ш К О БРА У Н О В И Ћ , Д РА ГА Н РА ЈК О В И Ћ ,П РЕ Д РА Г С А В И Ћ ,

М И О М И Р РА Д О В А Н О В И Ћ , И Л И ЈА Л У БА РД А ,Д РА ГО Љ У Б- Д Р А Ж А П Е ТРО В И Ћ , В У ЈИ Ц А А К О В И Ћ ,

Ђ О РЂ Е Н И К О Л И Ћ И г-ђа М И Л И Ц А М И Л А Д И Н О В И Ћ

* *

*

„ГЛ А С Н И К “ И ЗЛ А ЗИ Д В А П У Т ГО Д И Ш Њ Е

Годиш њ а претплата 12 ам еричких долара.П рим ерак 6 амер. долара.

У тврдом повезу 10 ам еричких долара,О војцени треба додати пош тарину у С А Д 1.50 долар,

а за иностранство 2.00 америчка долара.

Р У К О П И С Е слати на им е уредника и следећу адресу:774 Emroy Avenue, Elmhurst, ILL, 60126

П Р Е Т П Л А Т А слати на доњ у адресу:Rako Scepanovich, 1839 S. Lombard Ave., Cicero, Illinois 60650

Published by

SERBIAN HISTORICAL AND CULTURAL SOCIETY „NJEGOS“

Chicago, Illinois U.S.A.

Printed by Great Lakes Graphics, Inc., (Skokie), Chicago, IL 60077-2621 U.S.A.



Г Л А С Н И К

С Р П С К О Г И С Т О Р И ЈС К О - К У Л Т У Р Н О Г Д Р У Ш Т В А „ Њ Е Г О Ш “

С В Е С К А С Е Д А М Д Е С Е Т С ЕД М А ЈУ Н И 1997.

И А К О П Р Е Н Е М Р А К А

И з с в е д о ч е њ а В у к а Д р а г о в и ћ а - Д у ч и ћ а С т а з а м а и з г н а н и к а IV

К р о з о л у јн у н о Ђ о с в е т љ е н к а т к а д м у њ а м а , о д м и ц а о с а м н е п о з н а т и м к р а је м и н е с л у т е Ћ и ш т а Ћ е с в е п р е г р м е т и п р е к о м о ј е г л а в е . С а м о ш т о д а љ е о д г р а н и ц е , ш т о д а љ е о д п о г и б и ј е , г о р е л о ј е у с в е с т и и т о ј е и з н у р е н о м т е л у д а в а л о с н а г е д а и с т р а ј е . Н а м о м е н т е с е ч и н и л о к а о д а с е н е ш т о в а љ а и з а м о ји х л е Ђ а . М о ж д а м е г о н е ? О н д а б и х в у ч ј и п о л е г а о п о т л у д а о с л у ш н е м . А л и , с е м м о н о т о н о г ш у м а к и ш е и л у п а њ а м о г у с п л а х и р е н о г с р ц а , н и ш т а н и с а м м о г а о д а ч у ј е м . С ј е д н о м о б и л а т о м м у њ о м ш т о ј е н а ш и р о к о о б а с ј а л а ч и т а в п р е д е о ,у г л е д а о с а м п о в е ћ и , с к р о в и т и г р м е н и т у о д д у ч и о д а п р е д а х н е м . О д к и ш е и п р е з н о ја в а њ а б и о с а м у г о л о ј в о д и . Ч у д н о , г л а д н и с а м о с е Ћ а о , а л и м е ж е ђ м у ч и л а г р о з н о . О н д а , у т м и н и , в у к а о с а м ш а к о м н и з л и с н а т е г р а н е и с а њ и х ц е д и о м а л о б љ у т а в е к и ш н и ц е д а о с в е ж и м о к о р е л а у с т а . To с а м

п о н о в и о н е к о л и к о п у т а д а б и х с е к о н а ч н о о п р у ж и о п о в л а ж н о м л и ш ћ у к о је ј е з а у д а р а л о н а т р у л е ж .

Н астојао сам да се приберем и да одагнам теш ке утискенаталож ене у свести последњ их неколико дана. А ли то ми нијеполазило за руком . В идео сам ком андира К ривокапића,запенуш ених ж вала, како удара песницом по расклим атаномстолу кад сам се на политичком часу сасвим спонтано насм ејао наједнуодњ еговихтврдњ идајекилограм м есазавладе великосрпскебурж оазије кош тао 1000динара. О ндасе нам етала мрачна ф игура

ЗвонкаЧ ерка,политичкогком есарадивизије,саупереним прстом- „заш то се см ејеш , Ц рни?! “ Њ егов каж ипрст се претварао у цевпарабелум а, постајао све већи, готов да ме прогута у тами моје



4 Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а „Њ е г о ш “

осаме. С весе збивало као изакопрене мрака, гдесу кош м ари билистварност, а стварност стравичнија и од кош м ара. О нда сликаизм рвљ еног брда, где је требало да се састанем са Д уш ком ињ еговим друговим а. К акосесве распадалаопод лавином светлоснихраф ала, и љ уди и ж ивотињ е и дрвеће. И све се претварало уузаврелу, хаотичну каш у док је из једне од аветних караулазавијала песма прим итиваца:

Д ругарице плети вези,Бољ и Руси но Енглези;

А м ерика како тако,Бољ и Руси свакојако...У праскозорје ш то је наговеш тавало ведрину, тргао сам се

из грозничавогсна, који је биореф лекс горкихискустава у С едм ојдивизији. У првом тренутку нисам био начисто где се налазим . С aивица јаве присетих се велике непогоде и бегства преко границе.Задах који сам синоћ тек наслућивао, постојао јесве теж и, готовонеподнош љ ив. Н еће бити да је то сам о од трулог лиш ћа, Д а нисуљ удски леш еви? И сам а пом исао да сам м ож да провео ноћ са

леш евим а, деловала је пораж авајуће. Н исам им ао ни снаге нинерава да своје слутњ е проверим по околном ж буњ у. У „ничијојзем љ и,“ изм еђу двеју граница, био сам превелики терет и себисамом.

А ли, где је италијанска граница, питаосам се неспокојно.В ећ сам заш ао неколико килом етара натериторију И талије, бартако м и се чинило, а нигде никога. Н и страж е, ни ж ице, нибункера, ни нагазних м ина, ни потезних звонаца, ни вучјака, ниим перијалистичкихдивизија, којесубилеом иљ енатемаком есара

на политичким часовима Југословенске народне армије.Т етурајућисестеш ким м ислим а, набасаосам нанечији лепо уређен виноград.Ту сам застао да се напијем воде из једног великог бурета које јевероватно служ ило за припрем ањ е плаве галице. О вако лепоуређених винограда нем а у „ничијој зем љ и.“ С игурно нема -проговорило је неш то у мени. И то ме утеш ило.

П рема западу, врхом благе узвиш ице, дом инирали сукрупни борови, поређ ани као н а страж и. В аљ д а ћу ту н аћи Енглезеили П ољ аке - похитао сам кривудавом цестом ш то сам најбољ емогао. А ли, иза прве окуке.ум естоС авезника, наиш ао сам на двавола упрегнута у спора, теретна кола. Ч овек који их је водиопогледао м е забезекнуто и процедио неш то неразум љ иво наиталијанском . - Где су Енглези? Где су П ољ аци? - понављ ао сам




наврата своју при падност покрету отпора ген. Д раж еМ ихаиловића, своје там новањ е по комунистичким казам атим аим училиш тим а, своје драм атично бегств о преко границе. 3 а читавовреме саслуш ањ а, „тум ач“ се понаш ао као да се све то м ене нетиче. Т ек на крају кадје превеодасуБнглези одлучили да ме вратена границу југословенским властим а у надлеж ност, погледао мехладно својим зм ијским очим а, уверен да ће још једну ж ртвуизручити својим ком унистичким наредбодавцим а. том тренуткускочио сам да се дом огнем пиш тољ а и да изврш им сам оубиство.

Е нглески војници су ме предухитрили, бацили на под и везалируке наопако.М ајора, који је руководио саслуш ањ ем , неш то је

онеспокојило, па је позвао другог тум ача да провери детаљ е из„м ојих казивањ а“ . О вога пута, преводилац је била једна м ладаС ловенка. Н ије најбољ е говориласрпски, али брзосм осе снаш лии лако споразум ели. Н а прво питањ е заш то сам покуш ао да седочепам пиш тољ а.одговориосам кратко-даизвриш м сам оубиство.„Јер ако ме вратите у ком унистичку Југославију бићу сигурнопогубљ ен и то после обавезних мучењ а. ‘ ‘ Н а друго питањ е да лисам припадао одредим а ген. Д раж е М ихаиловића, одговорио сампотврдно, додавш и да сам то неколико пута истакао у својимодговорим а преко првог „тум ача“ . Н а то је енглески оф ицир,видљ ивосрдит, удариош аком постолу, окренуо се оригиналном„тум ачу извикао се на хуљ у колико га је грло носило и наредиода га веж у. О нда је приш ао м ени, заповедио да ми се скину лисицеи преко м ладе С ловенке додао „да ми дугује извињ ењ е. И да менико неће изручити ком унистичкој Југославији.“

М ладаС ловенка м ије објаснилада је први „тум ач“ лагао.

О н је изм ислио причу о мом преласку преко границе.П о њ ем у ја сам био у лову и тум арајући ш ум ом изгубио

оријентацију. С а олујом која је тих д ан ax ар ал а граничном обл аш ћу,постао сам , наводно, тотално дезоријентисан и тако нехотицепреш ао на италијанску територију. М еђутим , енглески м ајор јеуочио, упркос м ог тихог тона, да сам у својим одговорим а виш епутаспом енуоим е ген. Д раж еМ ихаиловића, алидаганепош тени„тумач ‘ ‘ није ниједном пом енуо у својим м алициозним преводима.Тајф акат и мојочајнички покуш ајда се дочепам пиш тољ а и н>име

окончам ж ивот, руководили су овог честитог човека да сеподробније заинтересује м ојим случајем и дам исе одуж и азилом .

енглеском логору провео сам три дана. Ту сам се обријао



И з а к о п р е н е м р а к а , IV д е о .7

окупао, уљ удио и ш то је најваж није освеж ио спокојним сном идобром храном . Зам ог кратког боравка.стиглаје групасловеначкихизбеглица, који су потврдили м оје најцрњ е слутњ е да сам онеолујне ноћи, и не знајући, спавао на домак. леш ева. О но ш то самтек наслућивао због теш ког задаха амбијента, они су видели ибили уж аснути призором љ удског распадањ а. Б огзна колико јеневиних љ уди, беж ећи у ранама преко границе, скапало под тимбезим еним ж буњ ем да вечно остану безим ени.

Ч етвртог дана м ајор ме позвао у канцеларију и преко

м ладе С ловенке саопш тио да Fie ме послати у Трст, у Главнукоманду. П ри растанку, пруж ио ми је руку: „К ао војник ја никаданећу заборавити драгоцене услуге које је ген. Д раж аМ ихаиловићучинио савезничким авијатичарим а на територији окупиранеЈугославије. М еђу спасеним а био је и неко м ом срцу веом аблизак...“

џипу којим см о кренули пут Трста, сем ш оф ера и менеседео је и један изразито риђокоси Е нглез, са кож ном таш номкрај ногу. П о ш апки и по дебелом рем ику закљ учио сам да јеоф ицир. К ад год бих га погледао на њ еговом пегавом лицу лебдеоје неки блаж ени занеш ењ ачки осм ех. Д а ли је очекиваодем обилизацију? И ли сусретса вољ еном девојком к о ј а гаје чекал a

годинам аикојаће м упасти у загрљ ај,закојичас,насунчаном кејутрш ћанске луке! М ож да унапређењ е? И док сам разм иш љ ао отуђојсрећи и завидео том свету равнодуш не сам оуверености ш тобез оруж ја крстари тућим хоризонтим а, наш џнп је уш ао у једнопространо двориш те уоквирено високим зидовим а. To мепотсетило назлогласну подгоричку Јусовачу, гдесам там новао народном тлу, често подвргнуттортури, а увек под будним оком до

зуба наоруж аних с и л е џ и ја .

О ф ицир који је носио таш ну искочио је из џипа, ваљ да дапреда м ој досије одговорним а, да би ме после десетак м инутапозвао са улазних врата да му се придруж им . О нда см о скупауш ли у једну пространу одају где је чекало сијасет љ уди, ж ена идеце, чак и војника у југословенској униф орми. М ој водич м и јепоказао где ћу сести и онако стојећи пруж ио м и руку у поздрав.И спод њ еговогриђег бркатрепереојеготовосрам еж љ ив осмехкадје на несигурном српском језику срочио - збогом и добра срећа. С a

врата ми је још једном м ахнуо руком и тако остао сам о каобезим ена слика у м ом сећањ у.

Д оласком у пратњ и британског оф ицира привукао сам




паж њ у неких нестрпљ ивих апликанатаза азил. У брзо м ије изтогљ удског ш аренила приш ао м ладић у југословенској оф ицм рскојуниформи:

- Јесте ли и ви бегунац из Југославије?- Јесам , одговориосам кратко. Н ије ми би лопри јатнодасе

упуш там у разговоре са непознатим особама, поготово не саоф ициром Југословенске народне армије. О нје, м еђутим .наставиода прича какоје са друговим а побегао из војске, како се успеш нопробио до Т рста и „ако се сад правилно поставим о пред

иследницим а сигурно ћемо добити азил.“- А , какви су ваш и изгледи? - погледао ме радознало. Утом тренутку неко је прозвао оф ицира Радића. О н се тргао и, нечекајући одговор, похитао на други крај одаје одакле се прозивпоновио,

У брзо су и м ене прозвали, али са неких других врата,недалекоод клупенакојојсам седео.У ш аосамусветлу,пространуодају. И спод америчке и британске заставе седео је за м асивнимстолом , у ам еричкојуниф орми, један диван човек, седих бркова,проседе косе и плем енитог лика. Било је нечега и очинског игоспотственог у њ еговом држ ањ у. Д ел ов ао је к ао пр ав а декор ацијaу сунцем обасјанојсоби. П ретставио м и се као С рбин и з А м ерике.За сусед ним столом седеле су д ве секретарице, такође у америчкојуниформ и, веом алепеи љ упке. Ч инилом исе каодасу оногачасаиш етале са страница неког м одног ж урнала. П осм атрале су ме саљ убопитљ ивим осмехом.

У тој цивилизованојатм осф ери почело је моје саслуш ањ еили тачније мојинф орм ативни дијалог са овим несвакодневнимчовеком. Њ ега су интересовала опш та збмвањ а колико и м ојатрагичнаискуства у ком унистичком вртлогу. П о питањ им а којаје постављ ао био сам изненађен до које је мере познавао приликеупотлаченојЈугославији. Н аш ироком луку од П авловогповлачењ апреко Босне и њ егове погибије у Јасеновцу до диверзанскихакција преж ивелих четника по С рбији и Ц рној Гори и хватањ аген. Д раж еМ ихаиловића - њ ем униш танијеизм акло. О м асовнимпослератним стрељ ањ им аибестијалним м учењ им апоказам атим аО ЗН Е био је детаљ но инф ормисан. М оје сведочењ е додало је сам ојош једну личну трагедију безм ерној народној трагедији иза

гвоздене завесе.Н а крају саслуш ањ а, које је трајало добра два сата,

им позантни оф ицир америчке војске, устао је иза стола, пруж ио



з а к о п р е н е м р а к а , IV д е о . 9

м и руку и обратио м и се речим а које су деловале убедљ иво као ињ егова појава: ,ЈЕ, м оји драги четници! В и сте били права српскавојска. И вам а би припала победада вас м и, ваш исавезници, нисмоиздали.“

П осле саслуш ањ а, једна од оних лепих секретарица, којесу регистровале цео интервју, обратила ми се с осмехом и начистом српском језику рекладасе зове Јелена, а ам ерички оф ициркоји ме саслуш ао - Н икола. Н еколико година касније срео сам уА м ерици, на једној српској свечаности, им позантног Н иколу у

цивилном оделу. To је био нико други до Н икола С тепановић,угледни ам ерички адвокат, велики пош товалац ген. Д раж еМ ихаиловића и ам ерички пуковник у м инулом рату.)

Јелена је додала да морам остати у Т рсту још пар дана.О нда се као присетила: „Б ритански м ајор који вас је саслуш ао уенглеском логору крајјугословенске границе, лепо се израж ав а овама. У њ ему им ате великог пријатељ а. Зам олиоје д а вам у св акомпогледу изиђем оу сусрет. ‘ ‘ С а увек присутним осмехом додалајеенигм атично: „Н астојаћем о.“

С утрадан сам се обрео у истој канцеларији. О вог пута загл ав ним стол ом седео неки дру ги С рбин А м ерик ан ац веом а лепог,негованог лица и господског држ ањ а. О н се трудио да м и објаснигде се налазе избеглички логори у И талији. П редлож ио м и јелогор крајм алог градаТрани- анаиталијанској јадранскојобали,„обзиром да у њ ему им а највиш е С рба, па би се тамо лако снаш аои пријатно осећао међу својим а.“ И сам а реч логор м ене јеузнем ирила. Зам олиосам га да то не чини него да ме пош аљ е кодчетника, јер сам избегао из земљ е да наставим борбу противком унистичког окупатора до ослобођењ а родне груде, каош то суто чинили наш и очеви и дедови 1918. године. О н ме паж љ ивослуш ао без икаквих упадица и стрпљ иво објаснио дасу четнициразоруж ани још 1945. године у граду П алманови и сада каоизбеглице ж иве по цивилним логорим а. Још је додао да семспецијалнихсавезничкихјединицанастратегиским тачкам апрем ајугословенској граници, других сувоземних ф орм ација нема семостатака Д ругог пољ ског корпуса у У динам а, под ком андомгенерала А ндерса.

- О нда ме пош аљ ите у У дине, упао сам у реч радосно.

М ени је м есто м еђу војницим а. - О н је још једном покуш аода меувери да је Т рани најбољ а алтернатива за м ене, да је рат одавнозаврш ен и да ће и Д руги пољ ски корпус убрзо бити сасвим



10 л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у и г г в а „Њ е г о ш “

расф ормиран. П ри свем том ја сам инсистирао да ме пош аљ у упољ ску армију.

- К ад тако осећате, н екатакои буде,рекао је сталож ено.И да ме не би оставио у недоум ици, обећао је да ће у току данаобавестити П ољ ску ком анду о мом доласку, а са своје странеобезбедити засутрапревозносредстводоУ дина. О н м ијесрдачностиснуо руку, приш ао Јелени да јој неш то каж е и нестао изаоквира теш ких излазних врата.

С а осмехом који је увек лебдео на њ еном лепом лицу,

Јелена ми је рекл а д аје то С ветозар, њ езин супруг, и д а ће ме убрзоупознати и са г. Топаловићем , који ж иви у Трсту. „О н ће васизвести у ш етњ у д а видите лепоте и зн ам енитости овогј адр анскогграда.“ Б ож е, пом ислио сам , како је овај свет предусретљ ив иувиђаван, како све хоће и како све м ож е и како м у све полази заруком.

С а г. Топаловићем провеосам тојунско,сунчано поподнеу ш етњ и и пријатном разговору. Д ивио сам се полож ају града,красним грађевинама, расцветаним вртовим а, лепо одевеним

пролазницим а и празничкој атм осф ери која је вејала улицама,иако је био радни дан. Зауставили см о се пред неким великимрестораном , где смо заузели један од столова на тротоару исподдекоративних сунцобрана. О днекуд је допирала италијанскам узика. Ф ини тенор певао је песм у о ветру. ( vento, vento, porta mevia con te) К ад нам je конобар донео прж ену рибу са другимм ирисним ђаконијама, чинило м и се да сам постао богат, иаконисам им ао ни пребијене паре у џепу.

И з разговора са г. Топаловићем сазнао сам да им а доста

С рба у Трсту. Ц рква датира још из прош лог века. Ц рквено-ш колска опш тинаје великаи још увек богата. В ероватноједна однајбогатијих у иностранству. своје време, В дадика Раде, наповратку са многих путовањ а, најрађе је свраћао у Трст да се ту„Богу пом оли, душ ом одмори и м ало разоноди.“ О вде су габратски дочекивали „па се осјећао као код своје куће.11А ли то сезбивало у једној цивилизованој, лепој епохи о којој је и самЊ егош певао: „Н ек’ се овајвијек горди над свијема вјековим а.“

Зам олио сам г. Т опаловића да ме одвезе до цркве где сеЊ егош Богу молио. О н ми јерекао даретко кадтам оиде, али даће ме радо одвести и причекати. Ц рква је била отворена. С емчувара у њ ојније било никога. Н исам им ао чим е да платим свећупа сам питао чувара да ли м огу узети једну као на поклон.



И з а к о п р е н е м р а к а , IV д е о . II

- М ож еш је држ ати у руци, али је нем ојпалити јер токош та пара. К ад кренеш дом а, врати је одакле си је узео. О нда менападно м отрио да се случајно не огреш им о њ егову заповест.

Н а растанку захвалио сам се г. Т опаловићу на дивнопроведеном дану и на братскојпаж њ и коју м и јеуказао. К олебајућисе, испричао сам му ш та м и се десило у цркви.

- Н иш тасе не чудим , одговориоје г. Топаловић. To јевероватно неки од новодош лих балвана из ком унистичкеЈугославије. О ни не знају за бољ е. А ли, ово вам неће бити ни прво

ни последњ е разочарењ е у контакту са тим неувиђавним светом .(М ного касније, као председник црквено- ш колске опш тине уједном граду А м ерике, дож ивео сам горка разочарењ а на која меје честити г. Топаловић тако визионарски упозорио)...

С утрадан, у пратњ и два енглеска војника, стигао сам уУ дине, у Д руги пољ ски корпус или тачније у љ уш туру Д ругогпољ ског корпуса. О дм ахсу м е послали на лекарски преглед, а мојдосије пред али ком анданту батаљ она, пану М ихаду Ш вецу. П ослелекарског прегледа добио сам енглеску униф орм у коју су и они

носили каодео некада м оћнеи велике О сме британске армије. П одм арш алом М онтгом еријемонајепотуклаРом елов аф рички корпус,а под м арш алом А лександром освојила Рим , М онтекасино ипробила задњ е одбрандбене позиције нем ачког м арш алаК есерлинга на линији Рим ини - Б ол оњ а. У свим операцијама крозИ талију, Д руги пољ ски корпус је под ген. А ндерсом узим аовидног учеш ћа, а у освајањ у утврђеног М онтекасина одиграоодлучујућу улогу поценустраховитихж ртава. Т ујеуједном данупало преко 3000 пољ ских војникаи официра. О восам чуо виш е но

једном од преж ивелих учесника у том и другим крв авим суд арима. новој средини снаш ао сам се врло брзо. И ако раније

нисам знао ни како пољ ски звучи, прим етио сам да у њ ему им адоста речи које су заједничке или бар приближ не наш ем језику.К ом андант батаљ она пан М ихаде Ш вец говорио је добро српски.П ре рата, у срећна времена, долазио је у Југославију, лета наЈадран, а зим и у брда, на скијањ е. У тим сусретим а са лепомприродом и љ удима, заволеоје наш честити, предратни свет. Такоје научио језик.

В одни оф ицир пан Јож е С авски израж аваосе са дивљ ењ еми са пијететом о ген. Д раж и М ихаиловићу и осуђивао невернеС авезнике за њ егову трагичну погибију. He сам о оф ицири него иобични војници знали су бар понеш то о четницим а и ген. Д раж и




М ихаил овићу. To је све ску п a, а н арочито сличност н аш их суд бин а,допринело дасе лако углобим у нову средину и да се у њ ојосећамкао м еђу својим а. Звали су ме четник Ч ерногорац. Био сам имвеома интересантан, па ми се чинило да ме сви воле.

У динам ас ам први путс азнаош та се десил ос ајединицам aген.М ихаиловћа.којесуЕ нглезиразоруж алиуП алм ановикрајемаприла 1945. год. П рем а ком анданту Ш вецу, четни ци сукам ионим а, под страж ом , пребачени преко Ф ераре у Ћ езену наједно ф утбалско игралиш те ограђено бодљ икавом ж ицом . Ту су

били подвргнутитретм ану који је био виш е него ропски. Љ уди сулеж али на голојледини, излож ени и сунцу и неврем ену, лиш енисвих и најосновнијих хигијенских услова. Ж ене на трибинам абиле су м ало бољ е „среће“ . Бар донекле заклоњ ене од непогоде.С ви ску п а п атили су од гл ади, ж еђи, з апуш тености и м ел анхолијекрлетке. К ад су П ољ аци дознали за овај нечовечни поступак,послали су колону кам иона са храном , водом и другим потребамада бар донекле олакш ају м асовну љ удску невољ у. О во, и јт о м и јеиспричао ком андант М ихаде Ш вец, потврдили су касније неки

заточенициЋ езене, којесам среоу цивилном логору крајТраниа-а.К од П ољ ака сам се осећао веома добро. Х ране је било у

изобиљ у, а м ени су увек нудили оно ш то је најбољ е. Д оделили суме у вод пана Јож е С авског. К ако сам био м еђу м ало височијим а,одредили су ме за челног. К ом андовало се на пољ ском . Б рзо самнаучиосве ком анде. Јединоса командом „право“ ,ш то напољ скомзначи „десно“ , им ао сам м ало проблем а. Једном сам на туком анд у н аставио д а идем н апред, док се цео в од окренуо н а десно.С ви су се од срца см ејали, ш то је унело ж ивости и хум ора уатм осферу која је све виш е била осенчена неизвеснош ћу им еланхолијом .

О вде сам се уверио колико је С ветозар био у праву кад мије у Трсту саветовао да се одлучим за Трани, ,јер је Д руги пољ скикорпус већ у процесу коначног расф ормирањ а.

А ли јато нисам хтеодаверујем . Н им ноги П ољ ацито нисуверовали. В ећ другог дана по доласку прим етио сам да је теш кооруж је одвезено некуда у неповрат. П осле неколико дана лакооруж је је изнето из касарне и слож ено у батаљ онски м агацин на

рпу. Н егде у другојполовинијула 1947. године, дош лоје наређењ еда се и лично оруж је преда, јер претстоји скори пут у Енглеску.П ољ аци су били видно револтирани и без устручавањ а псовали



И з а к о п р е н е м р а к а , IV д е о .13

енглеску перф идност. К ом андант батаљ она пан М ихаде Ш вецкиптао је, предамном , од беса: „Б или смо добри кад је требалозаузети М онтекасино од Н емаца, ш то је платило ж ивотом 3000пољ ских војникаи тоу један дан, асад насразоруж авају даби наспослали у енглеске руднике, као ш то су разоруж ане четникебацили у ж ице Ћ езене.“ О нда је додао; „О во се не односи, В уко,наенглеске војнике. И онису гинули каоим и. О ни суданас.уовојнаш ој невољ и, сам о пиони једне нечасне политике. Н ије имлако.“

He бих м огао то да потврдим , али сам чуо да је билосам оубистава међу унесрећеним П ољ ацим а.

С утрадан, плем ени ти М ихаде Ш вец позвао ме уканцеларију и предлож ио ми да пођем са њ им а у Е нглеску. Б иосам дирнут њ еговом паж њ ом , јер је поред својих брига мислио ина м ене усам љ еног бескућника. И ако теш ка срца одговорио самискрено: „К ад већ не могу да будем војник, ја бих највиш е волеода ме пош аљ ете у Трани или да ме вратите у Трст. “ И стог часаМ ихаде је подигао слуш алицу и позвао Енглеску ком анду. П осле

неколико м инута разговора, којије текао наенглеском , обратиом и се на српском:

-С вејеуреду, В уко! С утра зором полазим озаТрани. Јаћувас испратити до цивилног логора.

Те ноћи дуго нисам могао да заспим . Распињ ала ме бригаш та ће ми сутраш њ и дан донети. К ако ћу се снаћи у избегличкојсредини? К аква ме ограничењ а чекају? К аква пониж ењ а? О ндасам се враћао на ове великодуш не странце чијом сам паж њ ом биои дирнут и задивљ ен. Ч им е сам их задуж ио да м и сви излазе у

сусрет? И ш та је било у загонетном досијеу ш то м и је свудаотварао врата? Д ок су други чекали сатим а или даним а да будуи нтервјуис ани з а ази л , то се у мом сл уч ају у опш те није п ост ав љ ало.

Јелена м и је рекла дасе енглески м ајор о м ени најлепш е изразио.И да у њ ему им ам великог пријатељ а, М ож да му је м ојслучајпом огао да открије ком унистичког агента у сопственом ш табу?М ож д а је њ егова наклоност прем а ген. Д раж и М ихаиловићу, чијису четници спасили на стотине савезнички х авијатичара,укљ учујући једног „њ еговом срцу блиског1 наш л а израза у оценикојујеом ени дао? Безбројпитањ акојасам себи постављ ао осталасу без одговора и претворила се у једно велико, замрш ено клупчепод чијим сам теретом полако тонуо у ум оран сан.

У ранојулско јутро дош ао је цео батаљ он да ме испрати.



14 Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у и г г в а „Њ е г о ш “

О свитје био ведар, амноги су плакали. П лакаосам и ја. Н етоликозбог растанка, колико због зле судбине која нас је све снаш ла.

М ајор Ш вец м и је рекао да прекинем о са ем оционалнимизливим а, јер нам претстоји далек пут, око 900 килом етара.Е нглези су седели на предњ им седиш тим аи возили наизм енично,а м ајор и ја на задн>ем са пртљ агом . Н акон отприлике два сатавож њ е изиш ли см о на јадранску цесту ( VIA ADRIATICA), којавијуга уз сам у јадранску обалу. К ад смо стигли на дом ак Ћ езене,Ш вец м и је показао место где се цеста рачва и једним краком води

ка Ћ езени, коју је негде у даљ ини прикривала плава јутарњ аизмаглица. П ролазећи покрај Реканати- а показао ми је кућу укојој се родио чувени италијански тенор Бењ ам ино Ђ или. Уградићу П орто С ан Ђ орђо з адрж али см о се м ал о дуж е д а починем ои да неш то залож им о. Ту се некада налазила В рховна командаД ругог пољ ског корпуса. И ту је Ш вец, очигледно им ао, пунопријатељ а м еђу И талијаним а. К ад см о уш ли у м али ресторан,њ егово некад а ом иљ ено свратиш те, сви су скочили на ноге, и газдеи м уш терије, дапоздравесвогстарог знанца. ‘‘ О , capitanocaro.che

sorpresa, che gloia vedervi di nuovo, (O, драги капетане, к&квоизненађен»е,какварадостдавас опетвидим )“ -једнастаријаж енапохитала м у је у сусрет. О нда су хитро поставили сто са белимчарш авом, а кад су стигле ђаконије „мора и копна“ , неко јеотворио грамоф он и дивнаЂ илијева песма посвећена м ајци, којује Ш вец изузетно волео, испунила је лепотом и предм ете и љ уде.И док сусви п евалиту неж ну романсу, јасам м ораода направимнарочити напор да се не заплачем.

К ад см о наставили пут, м ајор Ш вец м и се обратио: „В уко,

ови м еш тани ме знају као капетана и ком анданта једне панцернеједини це. А данас, као м ајор, „ком андујем “ разоруж ани мбатаљ оном . К акво унапређењ е! И каква иронија! О нда је ћутаомиљ ама. Н исам се усудиодагаузнем иравам у њ еговојнем ојосам и.

С унце се већ приклањ ало за континенталним луком , кадсм о са првим прохладним дахом повечерја приспели у логорТрани. М ајор Ш вец је са двојицом Е нглеза уш ао у канцеларијулогора да неш то преда на потпис. Д ок сам чекао крај џипа,прим етио сам м еђу љ удим а, ш то су разговарали пред зградом,једно познато лице. Загледавш и се м ало бољ е препознао сам , насвојувеликурадост,У рош аЗонића,свогратногдругаизнајтеж ихд ан а четовањ а. П риш аос ам му нек ако несигурно, л абавим кораком .Биојезапањ ен: „Јесилитоти.В уко! И л’ м исесам опривиђаш ?!“



з а к о п р е н е м р а к а , IV д е о .15

О ндасм осе загрлили изанем ели. У том јеизиш ао Ш вециз зградеса Е нглезим а, неш то припитао окупљ ене и обратио се У рош у:

„Ч ујем дасте ш еф логорске полиције. М олим вас, причувајте миовог четника. О н је већ упола П ољ ак!“

Е нглези су нестрпљ иво чекали на мајора, па сам похитао

да га испратим до кола. У з стисак руке предао м и је једну врећунамирница и цигарета. „Н ек вам се нађе.“ И с првим сутоном

продуж ио за Бари да се вечито настани у м ојојдрагој успом ени.А ли то предвечерје донело м и је још једно пријатно

изненађењ е. К ад сам се вратио У рош у и њ еговојгрупи, појавиласе на вратим а зграде једна изузетно лепа ж ена. П а то је Јелена,оно дивно љ удско биће ш то је м ени бескућнику, преко г.Топаловића, омогућила незаборавно поподне у Трсту.

- Д орбо дош ао , четниче! - поздравила ме са осм ехом ,

који је њ ено лепо лице, у сенкама првог сутона, озарио још већом

лепотом . И те вечери, иако сам био читав свем ир далеко од родне

груде, осећао сам се међу својим а.Д . Рајковић

С ветозар и Јелена, им ена која се на виш е м еста пом ињ уу овом тексту ,из честитесу породицеМ аравића,који су америчкомсрпству, а напосе српској политичкој емиграцији после Д ругогсветскогратачинилинеизм ернеуслуге.К аозадуж бинари,велики

добротвори и утеш итељ и у невољ и, они ће вечно ж ивети у наш ој

захвалној успом ени.И з У редниш тва




М Р Т В И С Е Н И С У О Д А В А Л И

наш у ћелију уђош е три ознаш а: први у кож номкапутуичизм ам а,скачкетом наглави,вис<ж ,црн,доброизбријан;други ом ален, плав, пегав у новој енглеској униф орм и, трећидебељ уш каст, изразито црн, разрок, лепо одевен.

ћелији нико не диш е, гледам о у њ их и чекам о кога ће дапрозову, Ч екасе изрицањ е казне и тајделић секунде дуж и је од

године.Д вадесетак љ уди нем о гледау тричовекачијаустаизри чу

см ртну казну оцу деце која негде ове хладне, зим ске ноћи спавајуи у детињ ем сну смеш е се док их он, отац, м илује и привија нагруди, а већ сутра ће сазнати да свог оца никад неће видети. О ватри човека изричу казну сину чији су стари родитељ и сузнихочију заспали м ислећи насинахраниоца, понос и радост. И з устаова три човека излази смртна пресуда овом несрећнику који јепрош ао кроз све ратове за ослобођењ е, верао се по планинама од

Ц ера до К ајм акчалана, бранећи родну груду и отим ајући је однепријатељ а. К ући се својој вратио са ранам а по телу и сК арађорђевом звездом на грудим а, са извојеваном слободом укојој су расла и ова тројица ознаш а који сада исричу см ртнупресуду старом ратнику као „и здајн и ку “ и „народномнепријатељ у.“

To је та „праведна“ пресуда, изречена у „им е народа“ ,писана законом ш уме. О ве ноћи одош е у см рт четрдесет и дваС рбина. Н естали су у мрачној ноћи да их никад виш е не виде

њ ихови родитељ и и деца. О дош е да им м итраљ ези изреш етајугруди. П реко њ их ће још у току ноћи прећи ваљ ак и поравњ аватиса зем љ ом њ ихове гробове. Њ ихови родитељ и, браћа, деца ирођаци оплакиваће њ иховусм рт, али за њ ихове гробове нико нећесазнати.

П осле неколикодана неке од ових несрећника прозивалису дабиих пустили кућам а. Н еком оћнији дојавиоим дасу невинии да их треб а ослободити, али к асно: м ртви се не м огаш е од азв ати...

Н ема м еђу овим убицам а ни Х рвата ни Ш иптара, нем а ни

м услим ана, ни М акедонаца - све ово чине С рби. Заш то ове љ удеубијају, заш то С рбин С рбина убија? Заш то човек човека убија?О ви ш то убијају верују да су ови љ уди см етњ а, кочница за бољ у и



М р т в и с е н и с у о д а з в а л и17

срећнију будућност нове држ аве, њ ене власти и „напредног“човечанства, па убијајући м исле да чине добро дело. О ви ш тоиздају наређењ а за убијањ е знају да неће бити ниш табољ е, али имтреба да се учврсте на власти. Треба убијањ ем утерати страхнароду у кости па да нико ни прстом не м рдне против онога ш товластодрш ци буду радили.., ‘ ‘

О вако драму м ногих љ уди, и своју, описује прота Б анковић,познати теолог, проф есор гим назије у А лексинцу и В рњ ачкојБањ и, који је ухапш ен ш естог децембра 1944. године и који ће

потом проћи кроз пет затвора у којим а ће се нагледатисвакојакихјада и наслуш ати најсуровијих исповести. И сам ће се наћи наивици смрти: пресудом В ојног суда у Н иш у осуђен је на см ртстрељ ањ ем , даним а очекујући да га изведу на губилиш те каохиљ аде других затвореника.

О ни који су га добро познавали питали су се у чуду: којеје то силне грехове починио њ ихов добри прота и гим назијскипроф есор из чувене лозе Банковића којаје дала петсвеш теника и

десетакистакнутих интелектуал аца? К оје њ ега, часног човека, на

прагу четрдесете године ж ивота довео на отпуж еничку клупу иосудио на см рт? И , збиљ а, нико се ничег руж ног није м огаосетити. П рота није припадао ниједној оруж аној сили за времерата, окупаторе је презирао, пуш ку није носио. К рсти Јеванђељ ебили су једино њ егово оруж је. Њ егова једина кривица била је утом е ш то је уверавао познанике и пријатељ е с којим а је, каотеолог, био у свакодневном контакту, да безбож ници с ЈосипомБрозом на челу доносе велико зло и да ће се зло ум нож ити акоосвоје власт.

Тако се и догодило јер је међу првим ж ртвам а те новевласти био и прота. О н није крио да је противник м арксизм а иком унизм а и ж естоки противник сваке врсте насиљ а над умом иж ивотом . С весни да никад неће моћи да оправдају протину см рт,јер није било доказа да је починио м а какво недело, властодрш цису пресуду преиначили тако ш то је осуђен на 15 годинаробије и10 годин а губитка гр ађанских и политичких прав a no издрж ав анојказни. Н а конф искацију им овине није осуђен из простог разлога- ниш та није имао...

П ротасведочи о судбинама љ уди у затворим а у В рњ ачкојБањ и, А лексинцу, Н иш у, Забели, С рем ској М итровици, томнајвећем м училиш ту у коме је било виш е затвореника негош то јеу граду било становника.




В ећ прве ноћи када је доведен у ниш ки затвор, протасведочи да је из њ ега на губилиш те одведено 29 љ уди. Н ити их јеко ислеђивао нити им је ко судио! Н еко је сачинио списак инаредио: п обити!С ледећеноћи на губилиш те, негде поред Тврђаве,или поред М ораве, или на брдо Бубањ , одведено је 25 несрећника,даби се, већсутрадан,табројка повећавалана42. И тако и з ноћиу ноћ сам о призори уж асаи оно нем о, погледом упућено питањ е:ко је следећи?

В ратим о се почетку протине исповести:

„Д ок онај у кож ном капуту и онају енглескојуниф ормиодм еравају затворенике погледим а, дотле онају цивилном оделустоји уз врата и пребројава им ена на списку који држ и у рукама.О нају кож ном капуту строго, заповеднички рече:

- В и који сте прозвани, узм ите своје ствари и излазите!Љ уди на брзину покупиш е ствари и ж урно изађош е из

ћелије као да хитају на последњ и и једини воз којим треба даотпутују у загрљ ајсвоје деце или роидитељ а. И зађош е сви и вратасе закљ учаш е.

С утрадан су неки наш и затвореници у магацину поредкухињ е прим етили гом илу њ ихове одеће...

He зна се ш та је у протиној исповести потресније: да лионај кобни час у коме м ајка Д рагутина П авловића, колара изБачине, долази у затвор да последњ и пут види сина кога ће истеноћи убити, или кад убијају Будим ку М иловановић, честитусељ анку из Брадарца код А лексинца, сам о зато ш то је ш ен м ужМ илан, кројач по заним ањ у, м атеријално пом агао Равногорскипокрет. М ил ан се, сл утећи опасност, некуд скл онио с а м ал олетним

сином , пасу „ослободиоци“ у кући затеклисам о Будим ку. Н еш токасније ухваћени су и син и отац и без икаквог саслуш авањ а исуђењ а убијени. И ли сурова судбина Јордана Н еш ића, надничара,сеоског слуге, пуког сиром аха који је платио главом ш то је одбиода се придруж и „ослободиоцим а“ и убија невине љ уде...

П роту Банковића су, да би заплаш или народ а њ ега ш товиш еизм учили.вуклии ззатворау В рњ ачкојБањ иу алексиначкии ниш ки затвор не би ли, узгред, наш ли сведоке њ егових „недел а“ .С ведоке, наравно, нису могли да нађу, али је зато прота био уприлици да упознапоједине целатеи сазнаколикоје љ уди засам онеколико дана погубљ ено и затрпано по рововима, ш анчевим а,јаругам а...

О тим даним а прота овако сведочи:



М р т в и с е н и с у о д а з в а л и 19

„К ад су ме угурали у ћелију алексиначког затвора, препунуљ уди из градаи околине, првосам, у углу, прим етио и препознаош тап проте Захарија Бојковића, пароха алексиначког. Н а врхуш тапа био је крст у дуборезу. С тари прота је претходне ноћипопунио неку ј аругу и ј а се пом олих Б огу за покојњ егове душ е. Затри дана сам о у овом м алом м есту убијено је око 150 душ а...

У алексиначком срезу највиш е је настрадало село Горњ иК рупац. П рема сведочењ им а неколицине меш тана, поузданихљ уди и ж ена, за неколико дана убијено је ш ест стотина љ уди!

П ала је готово свака муш ка глава. И з овог села нико није хтео даодеу Брозову „ослободилачку' ‘ војскусвису били узРавногорскипокрет, па их је сустигла Брозова освета. У бијене су, једне прекодругих, у три-четири ред а, затрпав али у дугим ш анчевим а, претећисмрћу оним а који би се усудили да их откопају и траж е својенајближ е...

... У то време суђено је М иш и К незм илојковићу изА лексинца, чији је отац био први докторхем ије у преткум ановскојС рбији. Био је врло богат човек, им ао је педесет хектара земљ е у

околини града. Н а том зем љ иш ту била је читава колони јанаполичара. С вима су К незм илојковићи кум овали и децу имкрш тавали. Б или су каоједнапородица, м еђусобносу се ув аж авалии пош товали...

... Ц ело пре подне трајало је суђењ е М иш иК незм илојковићу - оптуж ен је да се обогатио за време немачкеокупације и да је искориш ћавао туђу радну снагу. Благодарећисвојим м ногобројним кум овим а - наполичарим а, од којихсу некиодрж авали везес партизаним а,суђењ есе преокренуло у М иш ину

корист: кум ови су га ж естоко бранили, уверавајући суд да је туземљ у наследио од својих предака, да никад немачка нога нијекрочила н ато зем љ иш те, да је с њ им а, наполичарим а, поступаочеститои љ удски...

...К ад су јавни туж илац и судије видели да им пресудаизм иче, прекинули су суђењ е, М иш у су вратили у затвор, aсведокезадрж алидабиим јавни туж илацрекао: „М ајкувам ваш у,ја хоћу да му отм ем зем љ у и поклоним је вама, да ви будетевласници и господари а не слуге. А ко останете при тој одбрани,

све ћу вас похапсити и стрпати у затвор. К ако вас није стид дабраните тог богаташ а. А , сад, м арш напољ е и да видим како ћетесе понаш ати у наставку суђењ а...“

... И догодило се чудо, преокрет, који ће М иш и одрубити




главу. К ум ови - наполичари просто су се утркивали ко ће виш е даоцрни кум акојиихјехранио.кум оваоим навенчањ им аи крш таваоњ ихову децу, надајући се, при том , да ће за ш то већу оптуж будобити већи комад земљ е. М иш а К незм илојковић је убрзо потомпогубљ ен, а наполичари, разум е се, од обећане земљ е нису добилини м етар. Т ако су неки љ уди губили главе, а други душ у...

С воје петнаестогодиш њ етам новањ е протаС аваБанковићје започео крајем м аја 1945. године у Забели , да би у августу истегодине био пребачен у ниш ку робијаш ницу, ау септем бру у по злу

чувени м итровачки казамат. Забели је упознао свеш теникаД обривоја Јаковљ евића, пароха у Јагодини , К он стантин аК онстантиновића, пароха у Д оњ ем В илову код П араћина,М илутинаП родановића, парохауГ одачици код К раљ еваи Д уш анаЛ етића, некадаш њ ег пароха у Ердевику који је као избеглицанаш ао уточиш те у С рбији и био у Заклопачи код С медерева.

У кругу робијаш нице у Забели билајекапелау којојсе прерата служ ило и у њ ој осуђеници причеш ћивани. П рота С аваБанковић је у њ ој служ ио три-четири пута. Н а П етровдан

причестиоје неколикостотинаробијаш аи међу њ им адве попадије,осуђене на виш егодиш њ у робију.

П оследњ и пут прота је служ ио у овојкапели крајем јула1945. године. Н еочекивано,м илиција је опколила капелу, уш ласоруж јем унутра и истерала затворенике, гурајући их уз псовку ивику. капелијеостаосам освеш теникМ илутин П родановић. Н агурањ е и претњ е одговорио је гром ким гласом: „М ож ете овде даме стрељ ате, али нећу изаћи и з цркве док се служ ба не заврш и! “

О стао је до краја, а потом одведен у самицу.

П рема протином сведочењ у најстарији осуђеник у Забелибио је Л ука М илиш ић, индустријалац из Београда - било му јеосам десет две године, био је потпуно слеп и осуђен на 20 годинаробијесамо зато даби м у конф исковалиим овину. Њ егов синовацМ ихаило, такође осуђеник, водио га је и бринуо о њ ему. Л ука јеубрзо ум ро у затвору.

П рота Сава је забележ ио и један одиста величанственпризор. Н а дан своје крсне славе, С ветог С им еона С толпника, 14,септембра 1945. године затекао се у Београду, на путу за највећу

робијаш ницу, С рем ску М итровицу. Д аљ е се возом није м огло јерје м остна С ави био ош тећен. И ту,у вагону запревозстоке, пуномзатвореника, прота је прославио своју крсну славу. С вет је врвиооколо и он замоли једног пролазника да му купи хлеб и дотури



М р т в и с е н и с у о д а з в а л и 21

кроз реш еткена вагону. Тајхлеб протаје претворио у својславскиколач, а из торбе извадио славску свећу коју је м есецим а чувао.У паљ ена свећа, пререзани хлеб - колач и м олитва у сточномвагону! Затвореници, протини сапутници, поскидали капе,побож но се крсте, а неки од њ их учествују у молитвеном појањ у.П утници који су се затекли на станици застају, крсте се, плачу.О ко тог вагона створила се гуж ва, народ је хрлио и кроз реш еткечеститао крсну славу. Н екису покуш али дадотуре неш то хране ипића, али их је м илиција грубо одбила.

Тај призор, тај велики тренутак, причаоје прота, никадније м огао да заборави. А и како би кад је тог тренутка схватио д aјечитав српски народ утам ничен, али дасе нећепокорити, да нем ате силе која ће у њ ему убити Бога.

У рано јутро, 15. септем бра 1945. године, велика колоназатвореника, у којојје био и прота Сава Б анковић, праћенајакомстраж ом , вукл аје своје ствари од ж елезничке станице у С рем скојМ итровици до капије робијаш нице, иза које ће, у јаду и м уци, уболестии глади, провести петнаестгодинаж ивота. Д обардеотих

година провео је у сам ицама, потпуно изолован, а понекад садвојицом или тројицом затвореника.П рота је био у прилици да изблиза упозна најистакнутије

љ уде из Равногорског покрета од С тевана М ољ евића и Ђ уреЂ уровића до најм лађег доктора наука у зем љ и В ојина А ндрића.У познао је бивш е м ини стре Л азицу М арковића и К остуК ум анудија, бивш е оф ицире и индустријалце, међу њ им а В ладуИ лића и браћу Теокаревић - Л азара, В ладу и С лавка.

У јесен 1950. године Брозови емисари из М инистарства

ф инансијаи Н ародне банке почели су да зивкају једног по једногиндустријалца који су им али капитал у иностраним банкам азападнихзем аљ а. П оредосталихпозвалисуи Л азараТеокаревића,чувеног индустријалца из Л есковца. Д очекали су га лепо,почастили а затим уверавали да је дош ао час да посведочи својпатриотизам : они, ком унисти, који су га стрпали у затвор илиш или им овине, нем ају девизе, нем ају пш еницу, а он, Теокаревић,им а доларе у ам еричким и аустралијским банкам а, па ако јепатриота неће, ваљ да, дозволити да народ умре од глади... Н еће,наравно, ниш та бити бадава, направиће уговор по ком е ће му засваки ам ерички долар дати 50 динара. (У то време туристичкидолар вредео је 300 динара.) Бто, псггребан је само њ егов потпис,Н есрећни Л азар, притиснут страхом да не изгуби главу, пристао




је, паје још наговорио В ладу и С лавка даи они потпиш у. Т акосуТеокаревићи опељ еш ени: остали су без девиза у иностранству, безобећаних динара у зем љ и и за то време иш ли у поцепанимробијаш ким оделим а...

П рота С ава Банковић је, по изласку с робије, посленеколико година, једва добио м есто пароха у Беш ки код И нђије,алије ујуну 1973. године поново ухапш ен и осуђен наш ест годинатеш ког принудног рада. О суђен је, укратко, због „израж авањ аневерице“ у развој усрећитељ ског ком унизм а и социјализм а и

због пом ињ ањ а владике Н иколаја В елим ировића, свог духовногидола, чијим се беседама у проповедам а служ ио. П рош ао је,поново, кроз ћелије у С рем ској М итровици. П уш тен је послечетири године, али је остао без парохије, и, наравно без пензије.

једнојсобици м анастирске Раванице у В рднику прота је наш аоједино уточиш те. Д анас је на прагу деведесете године ж ивота.О бјавио је две књ иге, а обим ан рукопис о свем у ш то је преж ивеооставио је на три поуздана места.

Д еветнаест Бож ића је професор и прота Сава Банковић

провео у казаматама. И данас је Бож ић.- Х ристос се роди, честити српски прото!

А нтоније Ђ урић

П рош ло је скоро три године откако је талентовано перокњ иж евника А нтонија Ђ урића, наш ег сарадника и пријатељ а,забележ ило ове потресне редове. Ч естити прота није виш е међуж ивим а. П реселио се у вечност да би својим блиставим прим ером

вечнож ивеоу наш ојзахвалнојуспом ени. Т азахвалностјеречитоизраж ена и у поем и посвећеној проти С ави Банковићу, којудоносим о у рубрици наш их преминулих чланова и пријатељ а.

И з уредниш тва



Зора свиће - С рбија се раћа 23

о р а с в и ћ е - С р б и ј а с е р а ђ а

Ераћо С рби и сестре С рпкињ е,

Ево нас у в аскрсним д аним а в аскрсењ а Х ристов а д а сл авимопобједу љ убави над м рж њ ом , истине над лаж и, правде над

неправдом ,слободенадропством ,ж ивотанадсм рти. Д асерадујем ои славим о јер је све то својим васкрсењ ем Х ристос посвједочио,Х ристос побједитељ смрти и дародавац ж ивота. И показао родуљ удском пут у вјечан ж ивот. Т им су путем иш ли наш и предци усвом ходу кроз историју и на својим заставам а исписали завјетријечиим а: С а в је р о м у Б о г а . К орачали су они по зем љ и а држ алисе рукама за небо. To су и нама завјеш тали - да тим путем идем окао народ Бож ји, крстоносни и богоносни. Х од тим путем С рбису вазда свједочили борбом за К рст и С лободу. To они свједоче исада борбом против м ногих силника, насилника и безбож ника.Д уш м ана који хоће да га одвоје од Господа, претворе у бесправноробљ е, без им ена, обичаја и традиције, без српског националногпоноса и достојанства. Без ичега чим е је израж ен и обиљ еж енж ивот једног народа пред Богом и другим народим а свијета.

У обрачуну са тим силницим а С рби ће побиједити узБож ју пом оћ и своје безм јерне ж ртве. И звојевати побједу ислободу, обновити своју држ аву - С рбију, ни велику ни м алу, већправу,узем љ исвојихпредака,препорођенуиобож ену. К раљ евинуС рбију са славном династијом К арађорђевића, а под благословом

своје свете м ученичке Ц ркве. С рбију изм еђу И стока и Запада, уС авезу П равославних народа на Балкану и ослонцу на великуП равославнуРусију. Т акваС рбија,иу том С авезу,не м ож е никомдасм ета, јеру борби за њ ено оств арењ е С рби не угрож авају ничијуслободу ни ж ивоте, не отим љ у ничије земљ е, не раскопавајуничија огњ иш та, не руш е ничије храмове.

Д асе С авез П равославних народа оствари, то су осјећалии предсказивали велики умови тих народа, као ш то је биоД остојевски у Русији и наш велики м олитвеник пред Господом ,

свети В ладика Н иколај ж ички. To је пут у будућност свихП равославних народа и путоказ народим а И стока и Запада: да сеБогу приклоне, изравнају своје ж ивоте на путевим а Б ож јим и



24 Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј е к о -к у л т у р н о г д р у ш г в а „Њ е г о ш “

подесесвоје односесадругим народим апом јериБ огасвемогућег.У том знамењ у тресе се небо и зем љ а и у тим потресим а С рби суседигли даслободуизвојујуисвојудрж аву обнове. Д ато остваре,снагањ иховаизвиреизвјереу Бога. И онипогнутеглаве.м олитвеновапију Господу васкрслом:

Господе наш свем оћни: Д ајнам снаге и м оћи да вјера наш ау Т ебе буде непобједива, да ж ивотни извори наиш будунепресуш ни, д а сл ога н аш а буде нес ал омљ ив а, д а се излијечим о одубитачних болести - ком унизм а и југословенства. И да нас воде

предводници који у Тебе вјерују и Твојом м јером м јере, Т војимсудом суде иТ војим путем иду до побједе ислободе. Ево, кренулисмо у борбу за слободу и пред нама је наш сиједи и светиП атријарх. С а крстом у руци корача улицам а наш ег престолногграда. За њ им иду стотине хиљ ада С рба, нарочито м ладих иучених, у пјесм и и м олитви а Њ егова С ветост све благосиљ акрстом ж ивотворним . Благослови Господе пород наш и дај намснаге да сва зла савладамо да би Те славили у све дане ж ивотанаш ег и Т еби, побједитељ у смрти и дародавцу ж ивота радосно

клицали:

Х ристос васкресе!- В аистину васкресе!

Браћо С рби и сестре С рпкињ е, зорасвиће, аиз наш их рана,крвии гробова - С рбијасе рађа, С рећан вам У скрс! С ве вам светои честито било и м илом е Богу приступачно! - Ж ивили!

В ојвода М ом чило Р. Ђ ујић

В ојвода М ом чило Ђ ујић поклонио је своју библиотеку,која броји око 5000 књ ига, Богословији у С рем ским К арловцим а,којује заврш ио 1931. године. М еђу поклоњ еним књ игам а налазесе и све досад објављ ене свеске Њ егош евог „Г ласника1‘ у тврдомповезу.

И з У редниш тва




о планини, путевим а, селим а, најближ им варош ицама, највиш е ољ удима. У вече би са чича Н иколом слуш али радио, см ењ ивали сена страж и, а поручник би са двојицом ђака - наредника гледаоразне карте и разговарао дуго у ноћ.

Т ек после н еколико дана, једног јутра о доручку,саопш тилису Н иколи дасу реш или остатиту у планини. С тарацје сав блаж ен и срећан ударио дланом о длан:

-Н ек’ вам јеБогу помоћи! Т авам Ц ариградавреди,синови

м оји. Т ако су чинили и ваш и стари. Знајте читаво богатствоХ ајдучког Л аза је од данас у ваш им рукам а. И ма чича Н иколатолико да пук мож е издрж авати...

Тако је почео ж ивот ове м але чете на старој граници којусу војницисваког дана,там о нарубу планине, обилазили, одаклеби с врем ена на време пустили по који рафал према дуго-пољ скојравници. Н екачују они доле, у санцачким селим а, даГолија нијепуста. И заиста, сељ аци су долазили, са оне стране, и ту на старојм еђи „тутунисали“ са војницим а уз дуге разговоре. А кад би се

вратили усвојаселапричали бидау планиниим ачетника„као нагори листа. ‘ ‘

Једног дана овај нов ж ивот прекину плав човек, омањ еграста, у сукненом оделу, са дебелим дреноваком у руци и торбомо рамену. П оручник га је препознао и полетео м у у загрљ ај.

- К апетане! О д куд ви? Д обро нам дош ли! С игурно стечули за нас? Тако се радујем...

Те вечери су у појати дуго разговарали и сутрадан доподне. П осле ручка, капетан је продуж ио пут. Ж урио се. П итао је

Н иколу колико м у треба до О двраћенице, а колико до Д еж еве?К ад је отиш аостари П алигораје невесео запитао поручника;- К о је овајчовек?

_И зГ лавног ш таба, одговориоје поручникш апатом и пом ало званично. П ош то је м ало поћутао, наставио је као да читастарчеве м исли:

- He љ ути се, чика Н иџо! М и м орам о коликосутра кренути.He бојсе! у м еђуврем ену ће други доћи. To знам поздраво. Знаш ,образован је ш таб отпора непријатељ у. К онцентрација активне

војске је за почетак на М аљ ену. Н еки пуковник М ихаиловић непризнаје капитулацију. О нје већсасвојим љ удим апочео врш итиорганизацију. О вај капетан је њ егов поверљ ив човек. С игурни испособни љ уди су послани у све крајеве земљ е...



Запис у планини 27

У очи Ћ ирилаиМ етоди јачета је стиглa no упуту капетанаМ илош а1у село П ридворицу. Ч им је преш ла скелу на С тудениципотраж ила је претседника Л есандру2 , како су га сељ аци изм илош те звали. Д елијаи љ удина. К ао дуб порасту. К ао крем ен покарактеру. О н је већ постао важ ан чвор у м реж и коју је сноваомарљ иви капетан М илош . П реноћили су у ш коли. Л есандра се засве постарао. Рано ујутру, када је прво звоно брецнуло сапридворичке цркве, пош ли су даљ е преколлани не ка Д рагачеву.

С унце је још ујутру добро припекло. К упају се ш ум е.

С ијају пропланци. С нагом м аја све је набрекло. М икајло, званиРујкан3у м ладости био у Рисији па му сељ аци сковали надим ак,копаоје поврх куће, ниско под В еликом Л ив адом, кад се наједнапутвисоко у планини чуш е пуш ке. М ало затим поче м итраљ ез. Затрен ока отвори се права борба. С трах ухвати Рујкана. О н ж ивитолике године потпуносам , али се није никад тако уплаш ио. Ш тато м ож е бити, питао се у чуду? Зној га облио као у крчевини.Н апослетку, м итраљ ези престадош е. Ч у се још неколико пуш ака.Још један м итраљ ески раф ал и све се утиш а.

О слуш кивао је м ало а потом пош ао у планину. К ад сеближ ио друм у, чуо је говор. О дмах је разабрао да су то Н ем ци.Брзосе зариоусуволиш ћеичекао. П узиојем ало. И звириваоизагрмова и напослетку прим етио како нем ачки војници одлазе.„Зелем баћи, закон вам ваш ...“ , процедиојеМ икајло. Т иш ина јепоновозавладала. О слуш нуојејош м ало, азатим седигао. Ж уриосеиспотиц ао.К адјеизби он апут.им аоје ш тавидети. Д валеш а!Д ва м лада покош ена ж ивота су леж ала поред малог м оста напотоку који је дерао низ честар. Д ва наш а војника, без војничких

блуза. Трава око њ их угаж ена и попрскана крвљ у. К рв по путу.Јасно му је било да су се војници сукобили са Н ем цим а.„Н ису м огли бити сам и“ , м ислио је М икајло Рујкан. али, где суостали? О дакле су наиш ли ови љ уди?

Н аједанпут се продрао колико га грло носи: „И м а ли когж ивог? Јавитесе,браћо?О вдејеМ икајлоРујкан...“ Глассеразбиои изгубио.

1) Стрељ ан са генералом М ихаиловићем 17 јула. 1946. године, по

пресуди ком унистичког суда у Београду.2) С трељ али га Н емци 1943. године.3) У морен бензинским инјекцијам а и спаљ ен у крематоријум уконцентрационог логора М аутхаузен 1944. године.




Тајац у планини. П ош то је склонио оба леш а поред пута уш евар, пож урио се пречице Л есандри у П ридворицу. К уд ће негоњ ему! О н зна ш та треба чинити...

Рано ујутру, кад је Д аница приж м иркивала, сељ аци сулеш еве однели дубоко у планину. П оврх В елике Л иваде, кодТарлине чесме су их сахранили. Н а затесаном храстовом деблуневеш том руком је Л есандра забележ ио: „О вде почивају дванезнана јунака. П огинули у борби са Н ем цим а на С ветог Ћ ирилаи М етодија 1941.“

Н икад се није сазнало за им ена ових љ уди. Н икад се иниш та није чулош та је било с овом четом м алом али одабраном.Д а ли је циљ у стигла?

Д ва леш а и онајзапис остали су у планини. О ни сведочекао толики други гробови и борбе о почетку отпора једног народакоји се теш ко предаје ајош теж е подаје. О ни упечатљ иво казујуда онај стрељ ани 17. јула није био издајник и да су први борципокрета отпора били они који су њ ему хитали и под њ еговом секомандом борили.

О д кад љ уди постоје победник пиш е историју. А ли, староје као свет да истина и правда последњ у битку односе.

БранкоМ аринковић

О вај рад Б . М аринковића објављ ен је у париској

,Д ем ократији“ од20.јуна 1960. год. под псеудоним ом М . Јаклгић.



С ј е ћ а ш а 29

С Ј Е Ћ А Њ А

Бво данас у Бјеловару 8. јануара 1918. године, у им еГоспода Бога и П ресвете Тројице, почињ ем описивати м оједож ивљ аје. (О во нам јењ ујем искљ учиво м ојој предрагој дјециВ асилији и В укаш ину) - које препоручем М илостивом Богу иЊ еговим Бож јим угодницим а - адаони (моја ђеца) у своје вријем еучине употребу како за цјелисходно нађу.

Н емам при руци писаних докум ената који се данас, онош тоихје.налазеу некадаславнојаданаснесрећнојм ојојдом овини.Д ођем ли икада до њ их ово ћу моје писањ е и допунити, а за садаћу описивати оно чега се добро сјећам и тачно онако како је билоили б ар к ако сам ј а ш то разу мио онд а к ад а се збил о или како д анаспоједине догађаје разум ијевам .

Јајош сада разум ијем да би овајм ојскромни рад, у случајуњ егове евентуалне публикације, већу важ ностим ао кад би ж ивибили сви они љ уди који су са мном сарађивали у м ногим дјелим а

које сам намјеран описати, но то није м огуће, будући наж алостм ноги, и то од главнијех, нијесу данас ж иви,

Рад би овај био далеко потпунији да ја данас нијесамодвојен од м ногих м ојих сарадника, који су још ж иви а који сеједни данас налазе које у разне заробљ еничке логоре А устро -

гарске, а које кроз Ц рну Г ору - мож е бити м ноги и без коре хљ еба- јер би достина од њ их били у стањ у напом енути м ноге, м ож ебити и важ не догађаје, а којих се ја сигурно нећу сјетити.

О во знадем из искуства, јерје било доста оф ицира који су

ми причали достам ојих важ нихпоступакау разним тренуцим азавријем етри рата у које сам учествовао, а јасе тога нијесм асјећао.

Буде ли суђено да се састанем са којим од љ уди о којим аговорим , разговараћу и радити да ово допуним , ако то и не буде,нека и остане онако како је.

Тврдим као ш то сам већ рекао и као да сам на сам ртномчасу, да ће ш то напиш ем бити истинито, прем а м оме сазнањ у иразум ијевањ у- тако м и Бог помогао. А м ин.




М Ј Е С Е Ц И Г О Д И Н А М О Г А Р О Ђ Е Њ А , У К Р А Т К О

Р О Д О С Л О В В Д Е Н А Ш Е Ф А М И Л И Ј Е И К Р А Т К И О П И С И Н Е К И Х И М Е Ђ У П Р Е Д А К А

Рођен сам на Ч еву, у мјесецу ф ебруару 1866.К њ ига рођених и крш тених тада, бар у наш ојнахији, као

ни већини других у Ц рнојГори, није било али м и је покојна м атипричала да сам се родио уочи Бијелих поклада на годину дана

прије „колере“ , а зна се да је ова бијеснила скоро у свој Ц рнојГори, нарочито у м јесецу јуну и јулу 1876. и м ного народаутаманила. И зм еђу осталих те године од колере ум рли су ичувени С теван П ерков В укотић и војвода М ирко П етровић (отацданаш њ ег црногорског краљ а). О вајпотоњ и умро је 20. јула, и тоје, причали су ми, била потоњ а см рт у Ц рнојГори од колере тегодине.

П рем а овојм атериној причи о моме рођењ у, заведено је упрвојд атојми крш теници, при пол аску радиш коловањ ау И талији,

да сам рођен наЧ еву 18. ф ебруара 1866. године. Разум ијесе датакостоји и у свим каснијим докум ентим а.

Рођен сам од оца С танка (сердара С танка) и м ајке М арицерођене у Бјелицим а (село М алош ин Д о, од оца Рада Ш ћепановаА ндрића - М рваљ евићаи м ајке К рстањ е рођене у Бјелицам а, селоТомићи).

К ад сам се родио мој отац је био плем енски капетанО зринића у К атунској нахији, а године 1871. постаоје окруж ниначелник О кругабјелопавлићског, а године (м ислим ) 1874. члан

С ената, онда највиш егсудског законодавноги управногтијела уЦ рнојГори.

К ад се, послије Берлинског уговора, прош ирила Ц рнаГора, С енат црногорски трансф орм исан је у В елики суд иМ инистарство. М ојотацје тада остао у В еликом суду чл ан истог.П ензионисам је године 1884. а ум ро је наЧ ево године 1907. у 98години ж ивота,

О тацје носиотитулусердараи доброје познатбио у Ц рнојГори под им еном сердар С танко В укотић. С ердарску титулу

подарио м у је књ аз Н икола пош то се преселио у С рбију РамоМ анојлов В укотић, отприлике године 1861. О н је био сердар уф ам илији В укотића.

М атим ијеум рланаЧ евогод. 1884. доксам биоу војничкој



С ј е ћ а њ а 31

ш коли у И талији. И м аосам три братаичетирисестре. Д анас, кадово пиш ем , од њ их свих ж ива је сестра М арија, која је била порођењ у, четврто дијете м ојих родитељ а.

М О Ј Е Ш К О Л О В А Њ Е

П рим љ енсам у О сновнуш колу наЧ евокао нередован ђак,године 1872. И ако сам и као нередован и м лађи од свих у ш коли

био, ипак сам бољ е учио од м ногих одраслих ђака, па ипак учитељнијехтиодам е упш ие каоредовнађакасве догодине 1874. тј. доксам наврш ио осму годину, какоје то онд а прописано било У редбомо основним ш колам а у Ц рнојГори.

(П римједба: - П о плем еним а у Ц рној Гори тек у оновријем е бијаху отворене основне ш коле у којим а је дозвољ енобило прим атии одраслу дјецу. Тако ихје било у првиразред којису били наврш или 15 па до 18 година. М лађа дјеца, по наврш енојосмојгодини прим ана су тек ако је било м јеста у ш коли.)

Г одине 1876.ш колесе затвориш е усљ ед објаве ратаТурској.Ја бијах сврш ио тек други разред, и то, разум ије се, с одликом ..Јер, поред тогаш то сам им ао дара за науку, бијах редовнош колупосјећивао читаве четири године. И ако се рат заврш ио у почетку1878 (С ветостеф ански м ир и Берлински уговор), м алена Ц рнаГора ф актички је била у ратном стањ у све до сврш етка 1880. пасуш коле сврш етком те године и отворене. К ад се тада отворилаш кола на Ч еву, ја нијесам одм ахступио у њ у; сам сам рачунао дасам прерастао. П ри том м ило м и бијеш е друж ити се с чобаним а у

планини, јер там о бијеш е доста сељ ачких забава, а запт ш колски(који је у ово вријеме био врло крут) не допадаш е ми се.О тац ми бијеш е са служ бом на Ц етињ у, брат најстарији,

који кућом м јесто оца управљ аш е, и м ајка - нијесу м и напом енулида идем у ш колу. В аљ да су и они рачунали да сам прерастао, aмогуће да им је и м илије било да останем да чувам стоку и дазамјењ ујем по једног мом ка.

П очетком пролећа 1881. године, извањ и м ојстрици врлоугледан човјек, м итар Л азарев, срете м е на планину и заустави,пак ће ми рећи: „Зш гготи нијеси у ш колу Јанко, а онаје отворенајош прош лејесени?“ О дговорихму: „П ајам ислим ,стрикоМ итре,да сам прерастао за ш колу а ни на дома ме не ш аљ у.“ О нда оннастави: ,Д јде чоче,јасам рачунао и сви см о рачунали да ћеш ти,




не сам о сврш ити ову наш у домаћу ш колу, него да ћеш ићи и даљ еда се иж олујеш .“

С м јеста сам потраж ио старијег брата (данас већ покојног)Бож а и казао му да ја идем на Ч ево и ради чега. Д ош ав кући наЧ ево, казао сам своју нам јеру прво м ајци, па потом и најстаријембрату. М алко се м ајка чудила ш та м и би то одједном и као да јојм илије хоћаш е бити да се прођем даљ ег ш коловањ а па да стокупазим (а већ сам био испао на гласу као радин и сточар) али сеуглавном нијесу противили, ни она ни најстарији брат.

О дем и пријавим се учитељ у (К рсту В укотићу, попу) којиједваи дочекада ме у ш колу прим и, јерје знао дајајош тада бољ епознајем оно ш то се у основнојш коли учило него м ноги који субили сврш или четврти разред. О воме је узрок био тај ш то сам унауци даровит био, а особито ш то сам за вријем е прекида ш коле(који је трајао виш е од четири године) читаои бавиосе књ игом акосам ову м огао ђе закучит.

О ко три м јесеца ш то им аш е још да ради ш кола године1881. ја сам у истој провео, рачунајући се као ђак трећег разреда,

ауглавном предајући другим ђацим аи поред учитељ аи у њ еговомодсуству, јер он као свеш теник им аш е и у парохији доста посла.

О Ч Е В О П И С М О И П У Т И Т А Л И Ј У

Године 1881., у почетку ш коле, упиш ем се у четвртиразред и проведем уш колијесен, зим уи дио пролећа 1882. године,кадамојнајстарији братМ ојаш (ондакапетанплем енаО зринића)

добије писм о од оца да са м ном дође на Ц етињ е, јер да хоћем инистар војни (војвода И лија П ламенац) мене да види.Ш таје овоме позиву биоузрок? Ц рногорскавлада(односно

књ аз Н икола) која је у оно вријем е била у најпријатељ скијимодносим ас В ладом К раљ евине И талије, бијаш еизразил а пристан акове д а пош аље у италијанску војску, и то у ал гш нским батаљ оним а,десетцрногорских младиГ1а(оноликоколикојеЦ рногорскавладатраж ила ) да се војнички вјеж бају у брдским предјелим а.

М ећу овим м ладићим а одређен је биои мојбрат од стрицапок. М арко Јованов (који је славно пао као бригадни барјактар уборбама око јаворских полож аја, противу А устро- М ацара год.1915. и сарањ ен на Јавору на самојстаројграници изм еђу С рбијеи Т урске) који је већ позван био на Ц етињ е. А ли се разболи, и то




душ евно тако да М инистарство ријеш и да га не ш аљ е него да седруги м ладић м јесто њ ега одреди. Брат М арков Јаков, (каснијеnon који се преселио потом у С рбију, и приликом окупацијеС рбије од стране Бугарске и А устријанаца год. 1916. буде изМ ајданпека интерниран у Бугарску и там о умре) који је отиш аобио на Ц етињ е д а болесног М арка обиђе, предлож и књ азу Н иколида м ене пош аљ у м јесто М арка, у И талију.

Д ош ав на Ц етињ е, одведу ме у М инистарство војно па ипред књ аза. Н а обије стране установиш е да сам довољ но развијен

али нем ам година које се траж е, јер бијаш е из И талије дош ло дасе у њ ихову војску добровољ ци м огу прим ати тек по наврш енојосам наестој години, а м ени бијаш е тек ш еснаест и три м јесецавиш е. Зад авијам ј а „као В л ах с коца1‘ и к ао гл ав но истакнем д а с амвећ ш ест мјесеци уписан као војник прве класе у црногорскојвојсци па чак да је због м оје способности главарство дато тј. чиндесечарски (ово бјеш етачно) а у ово истакнем дасам јаи ратовао.К ад ово потоњ еизговорах, књ аз Н икола ће: „Јест, м ајкате носила. “

П ош то бијеш е присутно м ного љ уди а ј асв аћах ове књ аж еве

ријечи као д а ми он не вјерује дасам и збиљ аиш ао у рат, би ми врлотеш ко, ш тоје књ аз м орао прим ијетити по промјени на моме ли цу,јер одмах нареди секретару М инистарства војног, ком андируМ илу М артиновићу да ме прими. А ш то се тиче година да то он,ком андир М ило, оправда код посланика италијанског како зна.

О вим се оконча питањ е о м ом одласку у И талију и м енеМ артиновић одведе у М инистарство, узм е м и опис и осталепод атке који су били потребни, па ме пош аљ е код осталих другов aкојибјехудош лиранијечитавм јесецданаисм јеш тенисвин астан

у старој гостионици на Ц етињ у званој „К аф ана попа В аса.“О стали смо на Ц етињ у још два и по м јесеца, и за товријем е по два и три сата предавао нам је италијански језикпрофесор И лија Беара (Д алм атинац) a no два- три часа неђељ ноегзерцирао нас ком андир М артиновић.

Ја сам од другова дош ао м јесец дана касније, али када смоу И талију кренули, ни од једног нијесам разум ијевао м ањ еиталијански.

К ад сам већ пом енуо моје учеш ће у рату који бјеш е вођенпротиву Турака од стране Ц рне Горе де ф акто од 1875. до 1880.Ч им је сва војска отиш ла од својих кућа, по објави рата 1876.године, м адасам био наврш иотек десет година, узврпољ иосам седаијаидем „завојском “ паш то м еснађе. Н у, м ајкам ии м ојајош



34 Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у и т г в а „Њ е г о ш “

тад а неудатасестра Рум ица, пратиле су м и сваки корак,да не бих,какосе м ајкаизраж аваш е„куд годстркао“ . Д одуш еи дам е нијесучувале,разум иобијахдаје наш авојска уЕ рцеговину ато,тадам исе престављ аш е сувиш е далеко.

К асније, отприлике у м јесецу августу оне (1876) године,дознадосм одаје наш авојканаГрахово(продирањ еМ уктар- nameод Требињ а на граховске полож аје), па како се то м ени учинисасвим близу, пош то узех у обзир да Ч ево и Грахово раздвајајусам о Ц уце (а без да рачунам дату им а за ваљ ана пјеш ака десетсати

хода) почех одм ах да се спрем ам за полазак. А спрем а је почела стим ш то сам крао хљ еб и сир, па износио и з куће и на згодном јесто укријевао, да ми буде каотајин за пут, У крао сам из кућеи кож у за оп анке п а је однио у другојед но сел о и м олио јед ну ж енуда ми начини опанке. К ад је свем у овоме м ајка уш ла у траг и кадјој категоричкиизјавихда нем асиле којаће ми спријечити пут квојсци, онда она виђе да се већ нема куд, него м и сам а спрем и свеш то треба па ме придруж и неким ком орџијам а.

К ренем се на војску силан и зоран, опраш тајући се с

друговим а (од којих су неки били м оји врш њ аци а м ноги и старијиод м ене по двије три па и четири године) чисто сам их гледао свисине и са неким саж аљ ењ ем али не и с презирањ ем . П утовалисмо до Грахова два дана и то под киш ом која је почела одм а’послије наш ег поласка, по блату и камениту путу преко Ц уца.

П ри овом , први дан путовало се м ного - од Ч ева доТреш њ ева (гдје см о ноћили) и мене је тајпут тако био ум орио идосадио ми да нијесам ниш та веселији био ш то сам кренуо, алисам ипак давао „вољ у за невољ у“ и правио се весео.

П Р Е Ц И , Р А Н И Д О Г А Ђ А Ј И , О Б И Ч А Ј И ...

М ајка ми је, прије м ене, родила седморо дјеце: С пасоја,Ђ урђу, Јагоду, М арију (М иру), М ојсију (пок. М ојаш а), Бож а иРумицу.

Троје најстаријих ум рло је у врло кратком разм аку и ум ладим годинама. К олико се сјећам, м ајка ми је причала; С пасоје

од четири, Ђ урђа од двије и Јагода од пола године.И нтересантно је да су обје дјевочице биле вјерене, и то,колико се сјећам приче, обје у братство Јовићевића у Ц еклин. О воје још и данас чудновато да су се м огла дјеца још у колијевци




вјериват. А ли кад се пом исли да до назад неких четрдесет годинауопш те у Ц рнојГ ори, ни одрасли м ладићи и цуре нијесу се питалио својојж енидби, односно удадби, већ су се најчеш ће вјеривали ивјенчавали без да су сераније икада упознали. To је питањ е билородитељ ско (старатељ ско) одакле и с којом ће сина ож енити иликом е ће ђевојку дати.

П рема оваквом обичају није, дакле, чуда да су се ђеца уколијевци (беиш ци) вјеривала, јер се при том е обично гледало коћесе с ким е пријатељ ити, а они којим аје спадало удуж ност дато

врш е, траж или су ђевојке и давали их у увјерењ у да од уреднихродитељ аичеститихф амилија, м орајуи ђецауреднабити, какотоуопш те и бива.

Разум ије се, при склапањ у вјеридбе, било изм еђу одраслихбило изм еђу ђеце, да би увијек они који ђевојку траж е или онајкојему се траж и унапред казали ако која од страна им а м а какавф изички или ум ни недостатак. Ч есто је бивало да онајкод когасеђевојкатраж и (проси) одбије просцасизговором : „Н е дам ,јерм ојаш ћер није за твога сина! “ О во је одиста, у најчеш ће случајева

значило, да ђевојка због неког недостатка није достојна да оде занеког уредна м ладића, или да ступи као члан у неку честиту(срећну) породицу, да унесрећи м ладића и породицу, након чегадвије ф ам илије од пријатељ а постају непријатељ и.

Е то зато би Ц рногорац - у оно вријем е - ж ртвоваои својуш ћер а не би је дао за Ц рногорца ако није см атрао да му м ож едостојна ж ена и дом аћица бити.

В ећ какосам говорио орано умрлојђеци м ојих родитељ а,описаћу овде јед ан разговор изм еђу мога оца и ђед a no м ајци, који

силно карактериш е и једног и другог. В иш е пута причао јепокојни ми отац: „Те године када ми пом ријеш е ђеца, бијасмоотиш ли о Госпођину дне на С купш тину на Ц етињ е. Једног данасједијасм о неколицина уједној крчм и, пијем ои разговарамо, кадевонаиђе покојниРадеи зовну ме; „С танко, оћахти неш торећи“ .У стадох, опростих се од друш тва па приђох тасту и упитах га -„Ш то је?“ ,Д а прош етам о“ - одговори м и. О дш етасм о ономливадом и не говоримо позадуго ниш та. К ада комад поодм акосм о,поче Раде: „С танко, ја видим да тебе моја несрећа ћера (те године

погинул а му бијаху дв а син а)јер сте ви срећн а кућ a a ј а с ам као ш тов и д и п ј, несрећан. Hero кад дођеш дома, пош љ и ми ону м ојуђевојку нека доће к м ени у род, а ти се ж ени. Н ека ти је просто одБогаи од љ уди.“ Јам у полакоодговорих: „Х валатиРаде ако се не




ш алиш но ја мислим да се ш алиш “ . А он ће: „Н е ш алим синко,душ е м и. Hero чим дођеш дома пош аљ и м и ђевојку а ти се ж енидругом некати будесрећно.“ О ндам ујарекох: Е .вјере м иЈаком ије ж ао да се не ш алиш “ ,А заш то“ - упита он. „Зато ш то сам тедо сада држ ао за пам етна човјека, а сада видим да ниш та неразум ијеш . Зар ја на силу да прим орам Бога да ми срећу (ђецу) насилу дадне? Ш то ми Бог буде судио биће м и, аја не бих ону мојуж ену распуш тао (развео се) ш то она не би то заслуж ила каквимрђавим дјелом , за сва блага од свијета. Hero да ми никад виш е за

топом енуо нијеси,и нем ојдати ко год заовај разговордозна, дати се не спрдају.“ Н а овосе раздвојисм ои виш е ми покојни Раденикад не пом ињ а и ђеце ево, Богу хвала, доста.“

Ч етири године по см рти речене ђеце, м ајка је родиласестру М арију, па онда скоро сваке двије године по једно одосталих троје, ајасам рођен ш ест годин а пош љ е, д ан ас већ покојнесестре ми Рум ице. М ислим да је м ајка од м ене била старија окочетрдесет а отац четрдесет пет година. П окојна м ајка често упричи говораш е како није ниш та задовољ нија била кад је м ене

носила, већ напротив, да јој је теш ко било (срамила се) да је у тегодине посљ е толико доба нерађањ а забреш ала. (О стала у другомстањ у).

Ја пак м ислим да није то, него је већ тада им ала ж иве издраве два сина и двије ш ћери, па је била потпуно задовољ на,рачунајући да је доста.

М ојотац С танкосин је М аш анов и В еруш ин, која је билародом од Бош ковића из Бјелопавловића. М аш ан је од П ерка им ајке Ризне (Рож не) рођене Н икчевић из П јеш иваца. П ерко од

Ш алете и м ајке С тане. Ш алета од П етра, П етар од В укоте (покоме се и презивамо В укотићи) а В укота (колико је мени попредањ у познато) од В укаиш на, а В укаиш н од Д рагоја. О д Д рагојaсм о ми В укотићи- Д раш ковићи (потом ци чувеногвојводе Д раш каП оповића - син попов, те прем а ономе како наш и О зринићиназивају сина по оцу а не по презим ену, Д раш ка П оповића.народне пјесме: „П оповићу Д раш косЧ еваравнасрпскавојвода“ )Д ам јановићи, В ојин ићи-И вановићи, В ујовићи, Б урићи,Радуловићи (К ом ани) и М арковићи (Љ еш анска нахија).

П очећу од В укоте, по чијем се им ену, као ш то рекох,презивамо. О н је носио титулу сердара („Горски В ијенац“ -сердар В укота) a no см рти стрица му војводе Д раш ка, причајустари, да је уједно В укота носио и титулу војводе, по ж ељ и, веле,



С јећањ а 37

Д раш ковој, којије заж ивота увидиодабољ е приличи војводствосиновцу В укоти него којему од њ егових синова.

В укота се двапут ж ени о. П рвом , ш ћерком попаМ ијуш ковићаиз П јеш ивацаис њ ом је им ао једногсин а, пасе потастовој ж ељ и развео и ож енио са П авом , сестром В укаМ андуш ића, с којом је им ао осам синова.

П осм рти серд ар- В укотиној, титул у серд ара н аслиједио јењ егов син Ђ икан, чувене (прем а наш ем предањ у) због битке наЦ аревом Л азу у којој је витеш ки предводио један главни дио

војске, м а да га П етар II (В ладика Раде) не пом ињ е у свом дјелуколикосе односи нату битку. И з каквих јеразлога В ладика такопоступио,ја овдје нећу описивати ни онош тосам чуодасе отом еприча пош то не распол аж ем историјским докум ентим а за противдоказе. Н у, њ ем у је дозвољ ено било, јер за поезију, каж у, нијесупотребна историјска ф акта.

Д аљ е је сердар Ђ икан, чувен и по том е ш то га је В ладаМ летачке Републике им еновал абила гувернером за Боку К оторскуи Ц рну Гору, с насљ едним правом, подала му гувернерски м ож ур

(прстен)и одредила м удвадесетили тридесет м летачких дукатагодиш њ е плате, за оно доба, знатну своту.С ердар Ђ икан је неко вријем е и врш ио ту дуж ност, но

касније М лечани ријеш е да гувернер м ора остати стално угувернерску резиденцију у К отору. To сигурно ради тога дам летачким властим а буду под руком , те да би већи уплив надњ им е им али. Ђ икан ни њ егови потом ци, нијесу хтјели никад наово да пристану него су ж ртвовали и полож аји богату плату текда ж иве слободни м еђу својим народом у Ц рнојГори. Због овога,

прича се, један је Ђ иканов потом ак пром ијенио гувернерскипрстен за сердарски и неку сум у новца с неким сердаром изпородице Радоњ ић с Њ егуш а. Ђ икана је по см рти наслиједио синм у,чувени сердарВ укале,којиједвапутапонародним пословим абио у Русији. Ч ини ми се први пут с В ладиком В асилијем а другипут као ш еф м исије, и овај пут је донио и велике дарове од рускецарице у новцу и другим стварим а, за народ црногорски. В укалаје наслиједио син му Богдан (овај је с Радоњ ићем пром ијениогувернерски печат) а овога брат му М анојло. М анојло је постаочлан С ената када је први пут (као врховна управа и суд у земљ и)у Ц рнојГори установљ ен.

П ослије см рти М анојлове постане сердаром њ егов синРамо, који се негђе послије 60 године преселио у Србију, и тада




постане сердаром мојотац С танко.С танкоје дакле седм и аја осми сердариз наш е ф ам илије.Рамо се и у С рбији звао сердар - погинуо је у рату 1876. у

боју на Ш ум атовцу, предводећи „Ц рногорску легију“ у оном ерату који су водиле двије српске књ аж евине (С рбија и Ц рнаГора)„за ослобођењ е и независност. “

Рамо јеим аом лађег братаТом аш а, којије ураним годинам аодређен био д а се ш колује. Те пош то је основну ш колу био сврш иона Ц етињ е, пош љ е га књ аз Н икола у Задардаш коловањ е настави.

М ислим да није био Задарску богословију потпуносврш ио, кад језбогнекељ убавне афере напустио даљ е ш коловањ е и Ц рну Горуиотиш ао у С рбију.

С рбији је редовно био чиновник у ф инансијама, a 1876.године био је изабран за народног посланика у В еликојнароднојскупш тини. О ко 1880. повратисе у Ц рну Гору, ђе буде врлолијепоприм љ ен и наскоро постављ ен за управитељ а варош и Ц етињ е.К асније је служ ио као погранични комесар на страни Зете,управитељ В асојевићке нахије и поново управитељ варош и Ц етињ е.

старим годинам а, док је био на овом потоњ ем полож ају, опетзбог љ убавне афере, буде за кратко вријеме затворен у там ницу, aчим га ослободе , са својом љ убавницом (свастиком ) ум акне сЦ етињ а и оде у Босну, ђе је након неколико година и умро.

Том аш је био велики таленат, ријетки говорник, веомаслободоум ан, ш аљ ив, необично пријатан у друш тву и м еђуЦ рногорцим а популаран. С ам о га је тадаш њ а владаслабо гледалаи трпјела, понајвиш е због њ егове отворености и слободоум љ а.С игурно, од тог огранка наш е фам илије В укаловића, Томаш јепош љ е Ђ икана и В укала био највећи м уж .

О д В укаловића заслуж ује дасе спом енеи барјактарМ илошИ ванов, којије биодругнајпрвихјунакау Ц рнојГори. У м роје наЦ етињ у, за вријем е рата 1876. године.

В Л А Д А В И Н А К Р А Љ А Н И К О Л Е О Д 1860. Д О 1905. Г О Д И Н Е

К ад је вољ ом Б ож јом и правом насљ едствадеветнаестогодиш н,и м лади књ аз Н икола дош ао на пријестоЦ рнеГоре 1860. године.затекаоје војскусвојупунум ахаизаносапуну оног јуначког духа који су јој само м огли улити неум рли



С јећањ а 39

књ аз Д анилоивеликивојводаМ ирко.чем усејединоим априписатславна Граховачка битка. А ли о каквом војном уређењ у илинаоруж ањ у, које би колико год одговарало ратним потребамаонога времена, није м огло ни говора бити, јер је затекао овакоорганизовану и наоруж ану: Ц рна Гора бјеш е и у погледу војномостала при племенској и братственичкој подјели. П о једанплеменски капетан биоје уједноисудијаи адм инистратори војнизаповједник свога плем ена. П о селим а, управо по опш тинам а, поједан старјеш ина, стотинам био је и судија (данаш њ и главни

км ет) и заповиједник тадањ е стотине- чете.К њ аз Д анило бјеш е био установио Гарду. To су били изсвих плем енацрногорских узети одабрани војници -свегахиљ аду.О д оруж јаим аху Ц рногорци своје крем ењ аче, ш еш ане и џеф ерд аре,својејатагане, ћесе и остало. Д рж авногје било око 4000 ком адајеростало узето оруж је у тој бици (Граховској) бијаху разнијелиЦ рногорци и Е рцеговци, од њ их 350 веом а сл аби пуш ака, и око 3 00товара ф иш ека са десетак товара крем ена. Било је 12 малих искоро неупотребљ ивих топова, од којих ш ест бјеш е набавио књ азД анило, и ш естје било отето у Граховачкојбици, али без иједногтобџије, који је гдје и гледао како се око топа ради, осим сам оједнога, који бјеш е учио неколико м јесеци у Русији (већ је пок.Ђ уро Средановић). Ђ улад за топове слијевла су се од цинкаскиданог с крова Биљ арде, а Л ум ан с О бода из м ате је правиобарут, и то слаб, а Н еш о Груда био је једини пуш кар).

Н и пом ена о каквом војничком вјеж бањ у, нити пак окаквојуредби коморе, или каквог било уређењ а, за додати војсцина ф ронту, ш то јој треба.

Е то тако уређена и наоруж ана војска црногорска, водилаје на разне крајеве борбе цијеле 1861. год. а у марту 1862. уш ла иу ф орм ални рат против О том анског царства.

У овом рату, Ц рногорци су издрж али м уке надчовјечне,борећи се ш ест мјесеци, против силно уређене и добро наоруж анетурске војске, - без оруж ја, без прахаи олова, без таина. (И акосуна крају м орали испред м ного пута н адмоћније силе узм аћи, скоронасвим м егданим апобједницису били, очем у свједоче победе наК рњ ици, Њ иш тице, на П ресјеци, код С пуж а и тд .)

Ш тоје тајраттакоиздрж ан, им асе приписати ономе маху

ијунаш твуЦ рногораца,каоисвим врлинам авојсковође,витеш когвеликог војводе М ирка, главног ком анданта, а на прво м јестоприм јерном држ ањ у м ладог господара, њ егове узвиш ене супруге,




м ладе М илене, која прим јер даваш е, њ егујући рањ енике ипом аж ући сиротињ у у невољ и.

О вош тоје напоменуто о овом мучном али одваж ном рату,учињ ено је сам о зато ш то им а велике везе са војном уредбом иопремом војске заидући велики раткоји ће почети након тринаестгодина.

М лади господар у рату 1862. године прим ијетио је и доброзапам тио, све ш то м ањ ка њ еговој војсци. П а да би се моглопотпуно искористити јунаш тво Ц рногораца, а им ајући стално

пред очим а задаћу Ц рне Горе, израж ену раније у њ еговој пјесм и„О намо, О нам о,“ одм ах је и поред борбе на диплом атском икултурном пољ у,и поредсвих м укаиневољ а, усљ ед сиром аш тинеи оскудице и н ајм ањ их м атеријал них средстав а, отпочео неум орно,и дан и ноћ радити на војном уређењ у и спреми са свом енергијоми увјерењ ем у успјех као даје у изобиљ у располагао м атеријалнимсредствим а. И успио је.тејесасвојом јуначком војском ступ иоурат 1876. године, извјеж баном испрем ном , те је могла издрж атичетворогодиш њ и рат и изврш ити м ноге операције, на које би

м огле и м одерно уређене војске угледати се.Ш то је урађено на тојспреми 1862- 1876., углавном ће сеовђе изнијети.

К аош тојеречено, одм ахпосврш еткурата 1862. књ азјенавеликојбризи какода уреди војску и даје снабдије м атеријалнимсредствим а. Законом С рбин и патриота, одмах траж и братскиспоразум са С рбијом , ш то се н постиж е године 1864. изм еђублаж енопочивш ег кнезаМ ихаилаи књ аза Н иколе. У рађеноје онош то је једино м огао велики патриотизам и љ убав за народноуједињ ењ е, изачега одм ах почињ е м атеријалнаи м орална пом оћС рбије. И већ 1865. установљ авасе оруж анарадионица (ф абрика)наРијеци Ц рнојевићаи О боду (којии данас постоји) анаЦ етињ урадионица за израду фиш ека.

почетку 1865. године, књ аз за оно м ало крваве уш тедедрж авногновцанабављ аш естхиљ адапуш акаоспредњ ачаизБеча,из ф абрике „С едлове познатих у Ц рнојГ ори као „бечки ш туци ‘ ‘,калибра 13,8. A 1866. С рбија му ш аљ е пет хнљ ада пуш акаоспредњ ача („белгиски ш туци), 35000 ока олова и једну брдскубатерију од ш есттоповас потребном м уницијом и петхиљ ада ока

барута. А исте године С рбин, Л аза Триф ковић, ш аљ е му на поклон500 пуш ака (оспредњ ача), 500 сабаљ а и карте за један м илионф иш ека.




У толико се у ф абрици н а Ријеци изр ађује р азни м атеријала на прво м јесто преправљ ају се,тј. олучују се три хиљ аде пуш ака,задобијених у Граховачкојбици,

Н Е Ћ Е Ц Р Н О Г О Р Ц И Д А Б У Д У К О В А Ч И

Н о, кад је ријеч о оруж ној ф абрици, још овђе је згоднонапом енути на какве је м уке књ аз Н икол а наил азио при завођењ у

реда и рада у војсци и држ ави.У ф абрици је потребно било да се младићи уче разним

радовим а. Ч им је она установљ ена, узетоје ш еснаестцрногроскихм ладићадауче. И некакосесвако прим ио даучи и дарадисвеш тоје потребно, око оруж ја. С ам о, ниједан неш ћаш е да учи заковача.А и окле ће се тогаи прим ити Ц рногораци нагрдити своје плем е,кад су они рачунали датај занатсам о Ц игани раде и да по занатуим едобијају. Е , па ко ће назвати себе и своје братство - Ц иганим а.Т о ник ако! Књ аз је м ного м олиојед ног мл адића, ког а је у правитељ

одредиоза ковача, доказујући м у дајеточастан и корисан посао,обећавајући м у да ће бити награђен и код њ ега прим љ ен, итд. С веје било забадава. М ладић одговара да је готов ум ријети, али тоникако.

О нда ће Господар: ,Л би ли, дијете, теби било срам отарадити оно ш то би видио да ја радим ?“

„Н е би, господару‘ одговори млади Ц рногорац, радостан.„Д акле, радићеш ш то видиш да ја радим ?“ пита даљ е

господар.

„Х оћу, господару.“О нда се књ аз прим аче наковњ у, узм е маљ ац, нареди да седува, тури гвож ђе у ватру и пош то га угрије, поче га тући нанаковањ у, а варнице по њ ему падају. И пош то је тако тукаонеколико м инута, други маљ ац пруж и м омчету, говорећи: ,У дрисад ти. Ево си видио дасам ја ковач.“

М ладић се трж е и повика; „Н е господару! Н ареди да меубију, просто да ти је, али коват нећу! “

Ш то је даљ е било, нека овђе изостане. М ладић је, ипак, свеликом м уком почео учити да кује, али без вољ е и успио није,него су се, доскора, м орали за тај посао странци траж ити.

Г одине 1871. добављ еноје из Беча, из „Б едолове“ ф абрике2500 „кринкових“ острагуш а, првог система, које су одм ах




раздате Гарди, a 1874. и 1875. набављ ено је (купљ ено) из Беча одисте ф абрике 4500 „крин кових“ острагуш а преправљ ених.И стоврем ено, пом оћу С рба, добављ ено је десет хиљ ада острагуш асистем а„венци “ знатне количинеф иш екаодистих.У толикоје,у ф абрици на Ријеци, преокренуто 200 оспредњ ача, тзв. јегеровихш туца, у острагуш е, систем а „кринка“ .

У радионици на Ц етињ у израђено је двам илиона ф иш екаод кринкових острагуш а и два и по м илиона од оспредњ ача, одбарута и олова дош лог из С рбије и купљ еног у Бечу.

У м еђуврем ену подигнути су барутни м агацини у Б ајице,Ћ еклиће, на Ч ево, у С отониће (Ц рмница), на Ц еклин, на Ц етињ еитд. И стоврем ено набављ ен је постепено и таин у короману,браш ну, сланини, тако да су при крају 1875. године биле пунецркве, ш коле па и м ноге приватне куће.

Таин је понајвиш е смјеш тен у Чево, гдје је била пунасаборнацрква.ш колаи двије највеће приватне куће.затим у Ц уце,Грахово, Ц етињ е итд.

О руж на радионица на Ријеци им ала је значајну улогу, јерје све до 1877. године доводила у ред сво оруж је, а те годинеизрађује и 1500 граната за турске топове узете наМ едуну, а500 заоне, узете на Билећи по чему су и названи код нас „билећскитопови“.

Д о године 1876. набављ ено је из Гасерове фабрике из Бечаи око 4000 револвера.

Д ок су се у току десет година врш иле хитне набавке иприбављ ено толико м атеријала да се сваки с удивљ ењ ем м орапитати; одакле и како се то уш теђело из ондаш њ их држ авнихсредстава.

Једноврем ено се с истим прегнућем ради на вјеж бањ увојске и правилној организацији у свим правцим а. И у ту сврхукњ азтраж и а С рпска владам у ш аљ е 1866. године једног оф ицираиједногтрубача,ради обучавањ анаставниказацрногорску војску.Ч им су ови наставници стигли на Ц етињ е, врш и се избор онихкоји се им ају учит по појединим родовим аи струкам а војним . И1. м арта 1866. почињ у се вјеж бати артиљ еристи, њ их 50, набатерију, која је из С рбије дош ла, а истоврем ено су одабрани идесет војника да уче за трубаче.

П а ипак на великој м уци се било и с тобцијам а и струбачим а, јер Ц рногорцим а се не допадаш е ни једно ни друго.О ни су најрадије били остати војници с пуш ком у руци, јер



С ј е ћ а ш а 43

рачунаху да као топџије неће моћи јунаш тва чињ ети, будући данеће им ати прилике да главе непријатељ ске сијеку. И стодобно,било им је теш ко да се од својих братстава дијеле у рату. Трубачису рачунали да им труба зам јењ ује и пуш ку и нож .

Н а м уци, дакле,и сједним и другим . Д аим се вољ азатомнауком сггвори, просто је требало м итити их, и одредити понеколико најугледнијихм ладића,итоиз блиске књ аж еве околинедаучеин атоп овеи натрубе. (М ногикојисусеспрем ализачиновеоф ицирске, учили су и трубачку науку, те су пош љ е учили и на

трубу своје чете).1866. године, позвани су и пјеш аци, њ их 109. да уче и дадоцније обучавају војску. Т акоје једноврем ено на вјеж бањ у било,ш то артиљ ериста, ш то пјеш ака и трубача, близу 200 м ладића.(К ако на Ц етињ у, нити игђе у држ ави, није било куће нитиш аторада би ту љ уди м огли ж ивјети, књ аз уступи својдвор, а нови јошније био доврш ен,те је све до 15. октобраисте године, служ ио каокасарна.)

С ви rope пом енути, вјеж бали су до 15. октобра 1866.године. Н епрекидноје вјеж банодо 1. јула, аодтададо 15.октборатри пута неђељ но, док је остало вријем е употријебљ авано да сетопи оловоисавијају ф иш еци уједнојприватнојкући, којајеби лапретворена у радионицу. За све ово вријем е док се радило насавијањ у ф иш ека, по тврђењ у истих (од којих су м ноги данасбригадири, командири итд.) књ аз Н икола није, ш тосе оно каж е,једног часа пропуш тио да не присуствује, како вјеж бањ у, такоизради ф иш ека. А често је и он сам витеш ке игре покретао, и свакипут у њ им а лично учеств ов ао, тек д а ученицим а бољ е ом или пос ао.

П ораспусту овеш коле.сви онису упућени каонаставнициуразнаплем енадавјеж бају војску од 1. новем брадо априла 1877,В јеж бањ асу била свакодневно. С ам о је било наређено да когод небуде ош тећен у дом аћем раду.

В ећ 15. априла буду позвани сви они наставници да опетнаставе ш коловањ е а из сваке чете, по два војника, да се спрем ајуза подоф ицире. Н о осми дан по доласку, м еђу н»их избије колера,која ће доцније да бијесни и коси Ц рну Гору. И јула 20. 1867године, подлијеж е јој и у вјечност се пресели и отац господарев,велики војвода М ирко. Јунак ненадм аш иви, војсковођа славни,

држ авник м удри рукечврсте; карактер велики, дика рода иславаоруж јацрногорског, деснарукасвога узвиш еног мл адог господ ара.

У сљ ед ове страш не епидем ије, ш кола се одлож и, да би се




у децембру исте године, наставила . Јер, књ аз ни часак не клонедухом , нити подлеж е великом болу за прерано изгубљ енимвеликим оцем ; нити свој ж алости и несрећам а, које је колерапочинила, иначе пресиром аш ној зем љ и, већ се започети рад навојној спрем и настављ а са свом енергијом , и вјеж бањ а се врш етоком цијеле 1868. и 1869. години. У станак у сусједнојсрпскојБоки, стајао је не м ало бриге и труда сву Ц рну Гору а највиш екњ аза. Јер је требало с једне стране одрж ати ред на граници ипотпуно пријатељ ство према сусједној и м оћној царевини (без

које Ц рна Гора онда није м огла опстати, а камоли се спрем ати завелика дјела, будући опкољ ена са сваке стране вјековномнепријатељ ицом Турском , а слободног изласка на море немаш е).А с друге стране, књ аж ево српско срце није м огло не указатипом оћ браћи Бокељ им а, с којим га веж е и виш е неш то, него сам окрв и братство.

О ве године, дакле, сва војска по граници на опрези, ивјеж бањ а војних није м огло бити (осим за оне Ц рногорце који сусе практично вјеж бали, улијећући криш ом у редове браће Б окељ а.)

А ли ће се вјеж бањ е наставити од 1870. године, јер је већбило спрем них наставника од оних који су се вјеж бали и м огли суда припрем ају м ладе официре за сву црногорску војску.

П ош то се тако вјеж бањ е наставило до 1876. године,Ц рногорци су сваке године вјеж бали по тридесет и виш е дана, сгодине на годину, али је то тако било удеш ено, да никакве ш тетеу дом аћем раду усљ ед тога, није м огло бити. К њ аз је био успио даих убиједи у потребу војничке науке и да их тако занесе, да су севиш е пута сам и купили и вјеж бали, а нарочито у гађањ у ируковањ у оруж јем .

О дломци из књ иге-У спом ене из три рата С ердар Јанко В укотић



К о ш а в а 45

К О Ш А В А

Д олази чак са украјинских степа, као и некада најездеХ уна и А вара.Захвата Рум унију и Бугарску до планине Б алкана,пробија се кроз Ђ ердап и поново ш ири дунавском долином све доБаје. А ко не престане после три дана, траје седам . П родуж и ли идаљ е, дува непрекидно две недељ е, доноси ситну јесењ у киш у,

олује раног пролећа, поплаве и рђаво располож ењ е. К ао кош м арнамеће гриж у савести, изазива руж не успом ене и буди нискеинстинкте.

Н ајјаче дува поред Д унава и утицала је на урбанистикудунавских градова, тако да улице, које воде обали, обично предњ ом нагло завијају у страну да би се варош колико толикозаш титилаодјаког ветра. И пакпробијаи кроздвоструке прозоре,и кроз кости пролазника на улици. О дуваим ш еш ире и натерујепраш ину у очи. П о авлијам а скида опрано рубљ е са уж ета, а у

баш там а покида листиће цветова и оголи им круне. С авија дозем љ е стабљ ике руж а, разбија стаклене кугле на обојенимш таповим а уз које су привезане, и вади и з корена поврће полејам а. О бара са треском плехане олуке испод стреја и ћерам идеса кровова. Разбија сан несносним ф ијукањ ем уз м онотоноклапарањ е капака на прозорим а и ш крипањ е олабављ ених ш аркина вратим а ш упа и капиџика.

Завија и пустош и пољ им а. Растура заостале навиљ ке сенаистоговеш аш а. О бара колибеи настреш нице застоку, и претвараливаде и оранице у мочваре.

П овиноградим алом и приткеи кидаж ице наш палирим а.Л оми гране на воћкам аи кривиих и преплиће по врбацим а поредводе.У збуркаваизам утиД унавињ еговим запенуш аним таласим а,са прљ авим м ехурим а од блатњ аве обале, запљ ускује и подриванасип друма.

Н евремеи чем ерно располож ењ е коједоноси, дејствовалојејош сум орније после пријатно проведеноглета у смедеревскимвиногрдима, испуњ еног сунчаним даним а, купањ ем и вож њ омчам цим а на Д унаву, вечерњ им седељ кам а уз песм у на м есечини ираној јесени са лепотом боја и веселој берби под ум орним ,м еланхоличним сунцем и сетним отсјајим а њ егових последњ ихзракова над чокотим а са виновим листовим а бакарно светле боје.




Л етовањ е у њ им а је им ало нарочиту чар за време владеО бреновића,даби удобаК раљ аМ иланадобилопунсјај, азаврем еК раљ ице Д раге и политички значај.

Још К њ аз М илош је засадио ту виноград и сазидао конак,К њ аз М ихаило летњ иковаац, а К раљ А лександар О бреновићдворац. Ч ланови дворске кам ариле, у својим бриж љ ивимнастојањ им а да се ни за кратко време не удаљ авају од Д вора,покуповали су оближ њ е винограде и изнајм љ ивали околне виле.И зм еђу дворске наклоности и падан>а у нем илост сам о је један

корак, ако се будно не прати вечита игра удварањ а и сплетакасуревњ ивих дворана и не прилагођава на времечестим пром енамаи утицајим а нових ф аворита.

А ли и поред суседства дворана, велико им ањ е и високаограда, обрасла бодљ икавим багрем ом , ом огућавали су, нарочитоиспочетка, готово потпуну издвојеност.

Ту у усам љ ености и интим ности, са довољ но врем ена засам ог себе, продубљ ивале су се још виш е и одвијале м ного брж ељ убавне драм е ф аталне слабости за ж ене код свих О бреновића,

ш то је довелои до крајаове заС рпствоиначе заслуж не династије.Тај прим итиван нагон код јаког К њ аза М илош а није га

удаљ авао, нити м у слабио вољ у у вођењ у држ авне и националнеполитике њ еговом чврстом руком , али се пренео на потом ство идобијао унош ењ ем сентим енталности све опаснији облик, да бисе на крају дегенерисао у патолош ку љ убав последњ ег О бреновићапрема дванаест година старијој од себе удовици, којом се противвољ е целог народа ож енио, нам етнуо је за К раљ ицу и због њ еизгубио и ж ивот.

малом конаку,даљ еоддомакапиш тољ аК негињ е Љ убице,проводио се понекад К њ аз М илош и доводио своје милоснице,м илом док је био м лаћи и силом кад је остарио.

Њ еговог сина, К њ аза М ихаила, обузим ала су, м еђутим ,друга љ убавнарасполож ењ а. м учним часовим а удвоје, без речипрекора, настављ ала су се у сам оћи летњ иковца и повећавалањ егова страдањ а у повређеном м уш ком поносу и паћеничкомиш чекивањ удаповратиљ убав неверне К негињ е Јулије.Тодуш евностањ е и - доцније, кад се развео - заљ убљ еност у блиску рођаку,још скоро девојчицу, К атарину К онстантиновић.спутавали су муполет у раду на њ еговим великим националним зам ислим а,сроченим у Гараш аниновом „Н ачертанију.“

С воја неж на љ убавнаосећањ аи глас савести, опеваоје сам



К о ш а в а47

плем енити и часни К њ аз у песми: „Ш то се боре м исли м оје.“К ад ја тебе љ убит не смем ,Д ругу љ убит нећу ја,М ада сјајем и лепотомК ’о Д аница звезда сја.Н и брак пл ахог и темперам ентног Краљ аМ ил ан a с а охолом

и хладном К раљ ицом Н аталијом , није био м ного срећнији ипретворио се убрзо у узајамну м рж њ у, пркос и борбу за утицајнадјединцем сином . В ећ и у тим настојањ им а да га одвоји од оца,

К раљ ица Н аталија је често долазила на им ањ е у С м едерево сасвојим С аш ом, док је још биосасвим м али и обож авао своју лепуи отм ену м ајку. Ч инила је све да га придобије за себе, да би гадоцније, чим је изиш ао из детињ ства, отела од њ е и од оца, њ енадворскадама Д рагаМ аш ин, кад је као непунолетни К раљ долазиода обиђе своју м ајку у вили „С аш ино“ код Б ијарица, где је онаж ивела после развода са Краљ ем М иланом и протеривањ а изземљ е.

К раљ М илан је био до краја несталан у љ убави, а своје

м ногобројне и бурне љ убавне авантуре, обично кратке, али сагубљ ењ ем главе док трају, отпочео је још као м алолетан подН ам есниш твом . В ратио се био из П ариза у друш тву и саопш тионам еснику Јовану Ристићу да се верио. Ристић је то прим иосасвим озбиљ но и изм ам ио му где је отсела висока вереница, подизговором да ж ели одмах да јој лично изрази своје честитањ е.Ч им је ум ирени м ладож ењ а изиш ао, позвао је м инистраунутраш њ их дела и издао м у упутства:

„О вајхоће да се ж ени. “

„С ким е?“ , запита га м инистар.„Са неком белосветском. С м естио је у Г ранд хотелу. Ја садидем тобож е да јој учиним званичну посету, К ад там о стигнем ,им а да је нема. Јесте ли ме разум ели?“

Н ам есник се затим одвезао свечаним колим а „victoria a ladaumont“ главним улицам а Београдаа - у којем се тада свакињ егов покрет пратио и ком ентарисао - и чудиосе док га је блед улицу портир уверавао да под тим им еном нико није отсео ухотелу, преврћућијош једном дрхтавим прстим астране регистрапод претећим , леденим погледим а два чудна хотелска госта уполуцилиндрим а и цокулам а, који су се ту „случајно“ наш ли.Ристић се онда вратио и известио вереника да је птица вероватноодлетела.




П оред свих својих слабости, кад је постао пунолетан иузео у своје руке власт, прво кнеж евску а затим краљ евску, К раљМ илан је ум еои дакраљ ујеи даж иви. Још и данас се код нас каж е:„Ж иви каоК раљ М илан“ . И нтелигентан.речити готов наодлучнемере и смеле политичке потезе, уливао је респект и изазиваодивљ ењ е својим краљ евским држ ањ ем и изгледом .

Д ок је још био у браку са краљ ицом Н аталијом , њ еговикратки боравци у летњ иковцу у С м едереву били су испуњ енисвечаностим а и сјајем који је он свуда уносио. П осле свечаних

дочека на заставам а окићеном пристаниш ту, поздравних говора,рапорта ком анданта гарнизона и одласка у виноград колим а упратњ и коњ ичког одреда гарде, приређивани су пријеми и вечереса концертим а гудачког оркестра војне м узике. С вет по околнимвиноградим а добијао је тада ведрији утисак о ж ивоту на Д вору им огаојеизблизадапосм атрадолазакгостијуизК раљ евеоколине.Д ам е у дугачким хаљ инама са турнирим а и високим крагнама одчипака, господу у героцим а и цилиндрим а, оф ицире у летњ имбелим блузам а,искићенеорденим а,доксуихнаокукам аикапи ји

поздрављ али спуш тањ ем руке низ каиш на пуш ци непом ичнигардистинастраж иудуш анкам аибелим рукавицама. С адивљ ењ емсу праћени и злети у околину краљ евске породице екипаж им а, салакејим анабоковим аихитрим ађутантим анадоњ им седиш тим а,који су уз звецкањ е акселбендера последњ и ускакали и првиискакали да придрж е м алог престолонаследника, понуде рукуграциозној К раљ ици и сачекају у ставу м ирно силазак из колаелегантног К раљ аМ илана. И чланови кам ариле приређивали сутада у част Краљ а и К раљ ице пријем е по баш там а својих вила,

одакле је надалеко допирао ж агор и м ењ ала се слика ш аренилагостију у покрету.П осле развода, ређе је долазио. И скориш ћавао је сваку

прилику да оде у иностранство и бавио се по великим европскимпрестоницам а, а лето проводио посветским бањ ама. О нје уопш тебио светски човек и то, поред Е дуарда С едм ог, један однајпознатијих у тој барокној епохи ,Д п de siecle“ , чувеној сагалантних историја, веселих водвиљ аи лаких оперета.раскош ногначина и безбриж ног схватањ а ж ивота. И нтим ан са м ногимвладарим а, радо виђен на дворовим а и у високим круговим а, а уф риволним омиљ ен, под својим псеудоним ом у иностранству„Гроф од Т акова“ он је расипао новац, давао највеће бакш иш е,правио скупе поклоне, добијао на картам а велике сум е и губио



К о ш а в а49

огромне. Њ егови дугови су претстављ али стал но држ авни проблем .Н ови начин клађењ а натркам а, аутом атским пренош ењ ем

добијене опкладе на назначеног добитника у другој, или виш етрка, познат у А м ерици као „twin double” уствари је први почеоК раљ М илан. В езао је на тркама у П аризу унапред добитнике ипогодио победнике у три трке. Д уго после тога памтио се натркалиш тим а Autenil-a и Longchamps-a“ coup deMilan“ . О нје тако правио стално изненађењ а и на крају највеће- ум ро је бездугова.

М ного ш тедљ ивији, асталнији у љ убавнојприврж еностисвојојјединој, али ф аталнојавантури, њ еговсин, Краљ А лександарО бреновић, направио је за љ убав К раљ ице Д раге и дворац увинограду. Д оводила га је ту понекад и преко зим е на неколикод ана, д а у сам оћи опустелог пољ ског добра, под снегом или киш омса кош авом , која је уносил ахладноћу у тек загрејане собе, обновињ егов љ убавниж ари уверисе у краљ еву потпуну приврж еносткадби посум њ ал а д а сл аби. В олел а је д а цел о лето остане у виноград усада са својим С аш ом , м ањ е уверена него К раљ у верност

београдског гарнизона и окруж ена овде својим ш тићеницим а,далеко од престони чких п олитичких интрига против њ е,презривихпогледагоспођаиз некадаш њ еоколине К раљ аМ иланаи К раљ ице Н аталије.и негодовањ ајавног мњ ењ а, које је све виш ерасло и довело на крају до м артовских дем онстрација, са јасноизраж еним циљ ем у песм и о њ има.

„С купили се војници и ђаци,Д а се Д рага са престола збаци. ‘ ‘To опш те незадовољ ствои врењ е у народу пред завером и

превратом , осећало се м ного м ањ е у питом ини см едеревскихвинограда, м еђу бањ ски располож еним светом на летњ ем одморуивиноградарим азабринутим виш е пром енам ананебуиизгледим азадобру бербу, којаје зависила од бројасунчаних дана. Још м ањ еје долазило до израж аја код ћутљ ивих калем ара, погрбљ енихпрскача винових листова плавим кам еном , угрож ених одф илоксере и плам ењ аче и политички конзервативних чуваравинограда, који су већ по свом позиву противници нередовнихстањ а, разграђености и прескакањ аограде. А превратнички духсапотребом за пром енам а колико се и испољ авао у песм ама веселихвезачица лозе и берачица грож ђа, односио се једино на дике,дилбере, лоле и њ ихове подухвате.

Ч есте појаве м ладог К раљ а у прол азу кроз варош дворским




колим а (с а пребаченом руком преко облих рамена још лепе К раљ ицеД раге), два наполеона који су светлуцали м еђу грош евим а им арјаш им а нацрквеном тасу када би присуствовали служ би, папредвече војна м узика у пролазу која свира марш еве и колоК раљ ице Д раге („Д рага дична С рпкињ а' ‘), њ ени обиласци дечијегзабавиш та, болницеи Ж енске радничкеш коле, -свеје тоуносилож ивост и забаву у једнолики паланачки ж ивот. С а највећиминтересовањ ем и најчуднијим нагађањ им а праћени су доласцилађом диплом ата са м оноклим а у аудијениције и м инистара у

реденготим а нареф ерисањ е са пуни м таш нам ауказа о отпуш тањ уи пензионисањ у ненаклоњ ених К раљ ици Д раги, а постављ еним аи унапређењ им а њ ених послуш ника. з њ их су неприм етностизали читави ројеви полицијских агената у цивилу и чуљ илиуш и по пијацам а и каф анама. А када Д вор пређе у Београд икош ава са јесењ ом ситном киш ом претвори цео тајпредео у сивиблатњ ави пејзаж а улице у варош и опусте, - им ало се у тимчемерним часовим ачегасећатии очему препричавати у очекивањ унове, увек сјајније сезоне бављ ењ а Д вора у К раљ евом винограду,

како су С м едеревци звали ову летњ у резиденцију.П осле погибије К раљ а А лександра и К раљ ице Д раге, од

целог тог сјаја и дворског друш тва остали су само и ту ж ивели усвојим забаченим виноградим ачичаРада, алас, гардијски оф ициризбачен из војске због пијанства, и Госпоја са О реш ца, одбаченаод високог друш тва због своје авантуре у м ладости.

Ч ичаРадасе поред пићабавиоириболовом . А ласи највиш епију и он је одлазио, односно силазио низ степенице у њ иховузадим љ ену каф ану, ЈСод Беле JI ађе са чокањ им а пред н ам рш теним

гостим анастоловим абез чарш ава,и казаном на огњ иш ту, у ком есе крчкала папрена рибљ ачорба. О д њ ихје научио псовке, да плетем реж е и лови рибу. К ретао се сам о у њ иховом друш тву, О дрпан иса подуж ом брадом, одговарао је потпуно новојсредини, тако дасе ретко ко и сећао ш та је он некада био.

О тац Г оспоје са О реш цасе истакао у битци на Ш ум атовцуи био је један од неколико оф ицира, којим а је К раљ М иланокруж иосвог м алолетногсина, кад је абдицирао у њ егову корист.Б и ојетакои усвити кад су нам еснициодвели К раљ аА лександрау посету руском Ц ару.

К ијеву их је дочекао царев изасланик, ђенерал А рапов.О ф ицираизсвите одуш евилајесм отратруп ау кијевскојтврђави,где се на писак пиш таљ ке построило за петнаест м инута педесет



К о ш а в а51

хиљ ада војника и хиљ аду топова.П ријем у зим скојпалати у П етрограду био је врло свечан.

С витаје осталау једнојод великих дворана, аК раљ , у пратњ и сам ом арш аладвора, кренуојекроз безбројсалонасаупаљ еним великимкристалним лустерим а, пуних ађутаната, паж ева, оф ицира укозачким униф ормам а, ђенерала у парадним , великодостојникаса лентама и владика са м итрам а на глави. К ао у бајци, врата сусе нечујно отварала једна за другим а, све до највећих у дубокомдуборезу, којасу личила надвери. П ред њ им асе појавио огром ни

Ц ар А лександар Трећи и скоро подигао још дечка К раљ а да гапољ уби.

Затим је Ц ар прим ио у аудијенцију П рвог Н ам есника,Јована Ристићаа, а за њ им претседника владе, Н иколу П аш ића.

Ч есто се код нас питало откуда то да и поред многихрусоф ила м еђу наш им конзервативни м поли тичарим а идрж авницим а, аутократске руске владе им ају једино поверењ е успољ њ у политику С рбије, ако је на челу њ ене владе Н иколаП аш ић, вођа Радикалне С транке са скоро револуционарним

програм ом ш ироких народних сам оуправа у унутраш њ ојполитици. У ствари.спољ нополитички рускиинтересису налагалида политика С рбије наслона на Русију буде заснована на ш тош ирој народнојподрш ци, коју је Радикална С транка уж ивала, aП аш ић см атрао да док С рбија не ојача и не изврш и ослобођењ есвих српских зем аљ а, м али српски чам ац треба привезати завелики руски, царски и словенски брод.

А ли Ђ орђе Генчић, познат са својих добрих веза у Русији- био је некада чак и руски оф ицир - им ао је по овоме м ного

циничније објаш њ ењ е, које је било виш е духовито а мањ е вероватнои одговарало нарочито њ еговим личним искуствим а, кад је усвојим завереничким подухватим а ступао и сувиш е присно удодирсастраним служ бам а. К аоглавни организаторзавере противК раљ аА лександраО бреновића.онјеобиш аопред 29. мајнеколикоевропских престоница да јави о м огућности пром ене и да пруж ипотребна уверењ а, како бисе избегластранаинтервенцијапротивновог стањ а.

П о њ ему, кад је Ц ар, после м алолетног К раљ а, прим иостарог П рвог Н ам есника, Јована Ристића, запитао га је како сеосећа. Ристић је одговорио да је врло задовољ ан, јер су садапром еном на престолу успостављ ени срдачни односи и приснасарадњ аса Русијом , ш то је политика за коју се он увек залагао и




која најбољ е одговараинтересим а С рбије и народним осећањ им а.Д одао је да нови К раљ , који је још дете, нем а у ствари ни оца ним ајке, који су стално у свађи и зам олио је Ц ара да му он будеродитељ . Ц ар му је то благонаклоно обећао и онда прим иопретседника владе П аш ића, ком е је упутио исто питањ е.

„Тако, тако“ , процедио је П аш ић.„Зангго“ ( зачудио се Ц ар и поновио му Ристићеве речи,

израж авајући се похвално о младом К раљ у,„Д а, В аш е И м ператорско В еличанство“ , потврдио је

П аш ић. ,Д ли С рбија им а две династије и због тога сталнеунутраш њ етрзавице. М еђутим , ми С рбисм о задунавски С ловени,а С ловени им ају сам о једну династију“ , погледао је значајноЦ ара.

„К ак ви ум ни Н иколај П етрович“ , продрмао му је Ц арруку, опраш тајући се са њ им .

Н асупрот овим произвољ ним тврђењ им а Генчића прем ам ного веродостојнијим казивањ им а секретара нам есниш тва,Бранка П етровића, Ц ар је напротив упозорио Ристића да С рбија

м ора будно и љ убоморно да чува теш ко задобијену независност исадивљ ењ ем говорио осрпским устаничким вођама, којису, иаконеш коловани и поникли из просте сељ ачке средине, ум ели да сеснађу у диплом атскојигри и меш ањ у великих сила, и да користењ ихове опречне интересе у борби за ослобођењ е и независностС рбије, каои дасу удодирусаевропским држ авницим аи м оћнимвладарим а показивали велику држ авничку м удрост, па чак идалековидост затуђе проблем е. И спричао м ује онда даје од свогаоца Ц ара О слободитељ а, слуш ао да је њ егов деда Ц ар А лександар

П рви требало да прим и К арађорђа, кад је овајдош ао у П етроградиз Бесарабије, где је после пропасти П рвог устанкаж ивео.и дајеЦ ар Н икола П рви доцније прим ио К њ аза М илош а, за времењ еговог дугог изгнанства из С рбије.

К арађорђе је био купио два роба и повео их у Зим скупалату да каж е Ц ару да док српски народ очекује да га руски Ц аризбави и з ропства, код њ ега се робови продају на пијаци. Њ еговотац, Ц ар А лександар Д руги, тврдио је Ц ар Ристићу, наводио јечесто и тајприм ер, истичући потребу укидањ а ропства у Русији,ш то је и оствариосвојом повељ ом: „О свобож деније крестијан.“

К њ аз М илош је поступио друкчије. О н се по турскипростро пред Ц арем колико је дуг и није хтео да се дигне ни кадга је Ц ар позвао да устане. „Господру, ти си м е оборио, ти ме




једини м ож еш подићи“ - збунио је био и поколебао својимодговором иначе врло присебног и упорног у својим одлукам аН иколаја П рвог.

И нови посетилац, м лади К раљ , оставио је добар утисак уП етрограду. А ли је понео и свој, који није био м ного мудар, aвизионарски се показао као погибељ ан.

С вем оћ сам одрш ца Русије појачала је у њ ем у теж њ у,наслеђену од оца, да сам влада преко личних реж им а. К раљМ илан, м еђутим , искусио је био последице таквог начина управе

и кад је заљ убљ ен у А ртем изу Х ристић абдицирао и са н>омнапустио земљ у, оставио је сину један од најдем ократскијихуставаЕвропе,сличан белгијском. А ли.чим се одл>убио,саветоваому је друкчије, у ж ељ и да се врати и влада уз њ ега. Зато се ускоропруж ила прилика см рћу другог нам есника, К осте П ротића.П уш тени су одм ах гласови дасе стањ е здрављ аи првог нам есниканагло погорш ало. Ч им је о овоме обавеш тен у В рњ ачкојБ ањ и, гдесе налазио на лечењ еу од реум атизм а, искусни Јован Ристић, подруги пут нам есник, прво оцу а сада и сину, досетио се одакле

ветар дува: „Ристић на ум ору, К раљ М илан на пом олу“ , објасниојесвојој околи нии наредиодасе вест енергично дем антује. Т акоје покуш ај укидањ а Н ам есниш тва тог пута био осујећен.

А ли већ у пролеће, 1априла 1893. године,К раљ А лександарје изврш ио држ авни удар и узео краљ евску власт у своје руке препунолетства. Н а вечери у Д вору захвалио се у својој здравицинамесницим а и см енио владу. И зненађењ е је у први м ах биловелико, да су неки м инистри пом ислили да се ради о априлскојш али. М еђутим , кадје К раљ заврш ио и повукао се, отвориласу се

сва вратаи на њ им асе појавили гардисти под оруж јем , предвођениоф ицирим а. М инистри су били задрж ани до ујутру у Д вору, докнова влада не ступи у дејство. Радивоје М илојковић, м инистарунутраш њ иихдела,питаосеједнако:„Ш талисадакаж егосподинРистић“?

С ам у соби са једним оф ициром , који га је чувао, старидрж авник није ниш та говорио. Зам иш љ ен и непом ичан сатим а,потсећао је на оне рим ске сенаторе, удубљ ене у јурисдиктичкедогм е, за које су Гали, кад су освојили Рим и уш ли у С енат,

м ислилидасу кипови. И зањ егајестајаодугогодиш љ и политичкии држ авнички рад на увођењ у умерених реф орми и изградњ ичврстих држ авних тем ељ а и У става заснованих на законитости иреду, као и см иш љ ена и упорна диплом атска активност за




задобијањ е пуне независности С рбије, остварене одлукам аБерлинског К онгреса, у м ногом е њ еговом заслугом .. . Забринутовим незаконитим приграбљ ивањ ем власти, предвиђао је за дуговреме трзавице унутра и лутањ а у спољ ној политици личнихреж им а, прим ораних често да траж е подрш ку на страни, унедостатку народне. А после овог гаж ењ а - од стране новог К раљ аа на савет бивш ег - утврђених правила пренош ењ а власти ум онархистичком систем у наслеђа, наслућивао је крај једнединастије, коју је од кнеж евске подигао на краљ евску.

За време док су нам есници и м инистри чекали на зору дабуду из Д вора пуш тени, кош ава је злослутно ф ијукалапрестоничким улицам a, а в ојск а посед ал а У прав у град а и држ авн aнадлеш тва, на којим асу се појавиле заставеса круном и тробојком .Т рзале се, затезале и савијале око м отке као да се бране да их јакветар не истргне.

Те нем ирне ноћи, варљ ивог априла, К раљ А лександарО бреновић се био л атио м ача и увео код нас војску у политику, даби после десет година, једне благе мајске ноћи, и сам погинуо од

тог истог мача.П оред овог руш ењ а држ авног ауторитета од озго, С рбија јесрећом тада већ била стала на ноге и лом иласве препреке на путуњ ених националних стрем љ ењ а, па је и из „coup de palais“непунолетног К раљ а извукла користи. К раљ М илан се вратио узем љ у и постао ком андант активне војске. Д а би оправдао својдолазак и повратио углед, предао се сав том позиву. Захваљ ујућиуглавном њ ему, спрем љ ени су тада они сјајни оф ицирски иподоф ицирски кадрови победоносне српске војске у ратовим а за

ослобођењ е и уједињ ењ е.Тако се и оф ицир из свите са пута у Русији није потпуноразоч арао. О н је био уш ао у К раљ ев у з аверу са оф ицирским ж аром ,уверен да се ради о крају нерада по надлеш твим а и постављ ањ ум лађих и способнијих на ком андне полож аје у војсци. С војимучеш ћем задобиоје Краљ ево лично пријатељ ство и постао ађутант.

С талноуз Краљ а, проводиоје лето у С м едереву, у виноградусвоје ж ене, близу О реш ца. Ту Д унав прави велику окуку, aцариградски друм на том отстојањ у напуш та дунавску обалу,придрж авајући се падине бреж уљ ака и отсеца ово на изгледполуоствро, окруж ено плаветнилом Д унава, чаробним залеђемгусте ш ум е на У довичкој коси и виноградим а на Југову,некадаш њ ем М онс А уресу-у (Златном брду), како су га Рим љ ани



К о ш а в а55

звали због као злато боје сазрелих гроздова на овој котлини,излож еној преко целог дана сунцу.

Д оле, преко друм а, на том простору, убаченом у токД унава, им атакође неколико виноград а. Н ајвећи је био ком орникаК раљ ице Н аталије, пуковника С им оновића, са великом вилом , ивисоким тополам а око њ е, која је личила на замак са својимбалконим а, мансардам а и кубетом . П утници са лађе је угледајупре С м едеревског града и убрзано плаћају кафе и чајеве, илидоручак, који се обично састојао од гулаш а и ш прицера. К упе

затим бош че и куфере, а м ноги још онда одлазе да ухвате ред кодизлаза и ту пом еш ани са путницим а из других класа, чекају подвадесет минута на ветру, понекад и на киш и, да би сам о изиш лимеђу првима и искрцали се на време, мада брод по реду вож њ естоји пола ста на см едеревском кеју пре него ш то продуж и заД убравицу.

П оред С им оновићевог, виноград ађутантове ж ене је биом али, са ниском кућом . За пријем е улето направили су близуобале велику веранду за коју је К раљ М илан увек говорио да га

потсећа на киоске за м узику по парковим а И ш ла и К арлсбада.О вајвиноград ађутантоваж енаје добила у наслеђе. О најебила унукаједног од попечитељ а (м инистра) К њ азаМ илош а. К одњ их на урамљ енојстаројслици породице, падала је у очи својомизванредном лепотом њ егова м ного м лађа ж ена са ож иљ ком налицу. П рича се да је неки М ика јорганџија оставио једно југросвојурадњ уш егртуи код„ЗеленогВ енц а“ испијаочаш узачаш омвина, очекујући нестрпљ иво вест да му је ж ена на крају крајевародил а син а, кад дотрч а јед ан дечко и ј ави му д а је д обио јед ан аесту

ћерку. О горчен и бесан до избезум љ ености, одјурио је кући,зграбио новорођенче и бацио га на ђубриш те у Ц иганскојм али. Туга је наш ла једна Ц иганка и скоро отела од свињ а, које су гахалапљ иво њ уш кале. Д евојчица је тако расла м еђу Ц иганим а иврем еном се развила у надалеко најлепш у девојку и поредож иљ ка на лицу од уједа свињ е. П алаје у очи попечитељ у, удовцуу годинам а без деце. О ж енио се њ оме и она му је изродила опетсам о ћерке, које су се поудавале у Београду и одродиле одС медерева. Тако се, без м уш ког порода, њ егово огњ иш те угасило.

О д целог им ањ а остао је сам о још овајскоро заборављ енивиноград код О реш цаи прелазио у наследство пож енскојлинији.

А ђутант се добро осећао у н>ему и м ање се ж алио д а га болегруди од ране задобијене на Ш ум атовцу. У м ро је кад се она



56 Г л а с н и к С р п с к о г и е т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т е а „Њ е г о ш “

поново отворил а, пред с амо образов ањ е св адбеног кабинета А лексеконзула, и тако избегао да се опредељ ује.

Њ егова удовица, м еђутим , отиш ла је м еђу првим а наподворењ е светлој вереници, будућој К раљ ициц Д раги, и тим еосигурала себи позиве на дворске пријеме, издејствовала да јојсин, сврш ени академ ац, буде послан у В ојнотехничку иж олу уБелгији, а ћерка у завод Ц арице М ајке на К рим у.

О дноси са Русијом поново су били поправљ ени, послеодласка Краљ а М илана и забране да се врати у земљ у. Реш ен да се

ж ени, К раљ А лександар је напустио аустроугарску политикусвога оцаи опет се приближ ио Русији. Ц ена зато било је кум створуског Ц ара, који је дао пристанак, али избегао да ум еш аи царскупородицу у овајакт,диктиранјединоразлозим аспољ не политике,и на венчањ у га је заступао тек секретар руског посланства уБеограду, М азуров.

Ћ ерка бивш ег ађутанта прош ла је друш твено добро узаводу на К рим у м еђу другарицам а из руске аристократије.Д описиваласе и доцнијеса њ им а. Н аучилаје там ојезике, јахањ е,

да везе гоблене и усаврш ила клавир. К ад се вратила, њ ена м ајкајеувела у дворско друш тво, тада у великом узбуђењ у око припремау очекивањ у срећног догађаја на Д вору и противуречних гласова,који су о том е круж или. Д ок су са свију страна стизали поклониколевки и од пристаниш та до К раљ евог винограда простирани надрум у дебели слојеви сламе да се будућа породиљ а не труцка,ш ириле су се увелико вести да је у ствари сам о сестра К раљ ицеД раге, Х ристина, у другом стањ у. И звеш тен о том е, преко свогпосланика у Београду, грофа Таубе-а, Ц ар је, пред опаснош ћу да

крсти подм етнутодете, послао рускоглекара, С њ езирова. П ослепреглед а, он је з апреп аш ћеном К раљ у А лекс андру с аопш тио св ојукратку дијагнозу: „ничево“ .

И поред овог неповољ ног обрта за продуж ењ е директнелиније династије (постојале су још једино унуке удатих ћеркиК њ аза М илош а у А устрији), те године прослављ ен је веомасвечано рођендан К раљ ице Д раге, 11 септембра.

П рослава је отпочела ујутру пуцњ авом прангија саРедута,а затим је у цркви одрж ано благодарењ е за срећу и дуг ж ивот„првеК раљ ицеС рпкињ е“ после К осова. У вечеје бакљ ада, начелуса претседником опш тине, са буктињ ам а у руци кренула каК раљ евом винограду, прош ла кроз славолук подигнут на капијии зауставила се пред дворцем, где су краљ евском пару, који се



К о ш а в а57

појавио на балкону, приређене бурне овације, док су се ракетеватром ета са П ровалије распрскавале један за другом и ш араленебо букетим а разнобојних светлости.

П осле интим не вечере у кругу породице, односносестараи браће К раљ ице Д раге, приређен је за госте из Краљ еве околинеконцертсаигранком . Ћ еркабивш ег ађутанта билаје том приликомпрви пут претстављ ена К раљ у и К р аљ ици. Н ајвећу п аж њ у, м еђутим ,привлачио је нови стасити поручник на служ би у двору својимведрим наступом и војничким држ ањ ем . П ретпостављ ени су га

хвалили каоодличног коњ аникаи бриљ антног оф ицира, когачекавелика каријера, ж ене га гледале заводљ иво, м ајке „ лорн>ирале“ ,а девојке се купиле око њ ега.

Њ ем у се највиш е допала она, духовнијег и м истичнијегизглед a. С ва у руским ром аним а и м аш тањ им a, с а изразом н а лицубар привидне незаинтересованости за туђе тоалете и наките, кодњ е се у крупним лепим очима, озареним интензивним душ евнимпреж ивљ ав ањ има, осећал аж еђ за ж ивотом , безстраха од њ еговихтајни, и он је у њ еном упорном погледу инстинктивно наслућивао

реш еност.П овео је са н>ом м азурку ош трим корацим а и ударим а потакту петама чизама о под са звеком м амуза док се она нечујно,као да лебди поред њ ега, нагибала сам о из струка, са балетскомграцијом , час на једну, час на другу страну, и уз њ егове муш кепоскоке, не додирајући скоро под, прелетала готово бестелесномлакоћом салу са девичанским заносом у очим а, као да води целуколону у неки чаробни предео, пун нових удивљ ењ а тајанственихзамки.

Д оговорили су се да већ сутрадан јаш у заједно. С јахали сукодЋ ир А нтинечесм е, окуж ене густом ш умом у П ровалији.Т у сусе правили и злети, одрж авали Ђ урђевдански уранци, брале упролеће прве љ убичице и почињ але ром античне љ убави, aпроф есори ботанике доводили разреде, утврђивали плем еприпадностиразних биљ ака, узабиралицветове и пош тоим оголекруницу, лиш авајући их тако ром антике, објаш њ авали њ иховсастав из тучка, праш ника и откинутих листића цвета.

Љ убичица није виш е било, оставили су кон>е сеизу икренули стрм ом стазом уз П ровалију.

П о предањ у, зем љ а се ту провалила и тако се Ђ урађБранковић спасао од Турака, који су га сустизали на брзимарапским коњ им а кад се вр аћао из л ов а. П ут н атојкоси бреж уљ ак a




изгледа на том м есту као да је прекинут, а путић, који спаја дваотсечена крака, прави ивицом П ровалије велики заокруг.

С ели су на једно оборено стабло и дивили се видику, којисе пред њ им а отворио са дугим током Д унава, високим кулам аграда VI бескрајном дубином банатске равнице.“ С вуда ту ж ивеС рби под туђом влаш ћу“ занео се био поручник националнимосећањ им а и визијам а будућности. С пасла се тако тога пута. Н аидућем састанку су сиш ли у дубину П ровалије. Н ије се бранила.Њ ихова честа пројахивањ а виноградским путевим а падала су у

очи и оговарањ асу почела. У скоро, поручник је м ораода отпутујеу Ф ранцуску. Биоје примљ ен настаж у чувенојК оњ ичкојш колиу С егиру. О прош тајније биотеж ак. О на му није траж ила уверењ аверности, нити изазивала изјаве љ убави. О бећао је да ће писати.Јавиосе једном картом сасликом Т иљ еријаи сећањ им а. С хватањ аљ убави ф рансуких м идинеткињ ачинил асуда му је њ егова ав антурау П ровалији изгледала све мањ е трагична.

А ли, док је трудноћа К раљ ице Д раге била лаж на, њ ена несам о да је била стварна, већи доста прим етна за проницљ иве очи

дама око Двора. К ад јестара госпођаотиш ла на кратко у Б еоградда упозна синовљ еву вереницу, поверила се својој некадаш њ ојдадиљ и,винограџикиизБаваниш та. О ваједовелаједнузабрађену,дебелу В лахињ у из К овина, која је свом снагом притисла стом акпалцем , преломљ еним у зглавкујош удетињ ству.и ондајојјакимзаокретом откинул а зачеће. Н едељ у д ан а се борил а изм еђу ж ивотаи см рти. К ад се стара госпођа вратила, незадовољ на снајом безм ираза, позвалаје дворског лекара, који је откриоразлог болести.

Ш то је најгоре, знала је да то сада неће остати тајна заК раљ а и К раљ ицу, и да је и са њ еним друш твеним угледомсврш ено.

И зван себе од љ утине, осулаје грдњ амаи претњ ам а ћерку,још у полубунилу, која никако није хтела ни доцније да потврдида је поручник тај проклети заводник, како га је стара госпођазвала.

Те зим е у Београду нико им није отворио врата. И дућеглетаК раљ ица Д раганајависвоју посету о њ иховојС лави, В еликојГоспојини, и веранда се опет испуни гостим а, А ли се на томесврш ило. К раљ ица је била дала на знањ е даје то сам о акт паж њ е

прем астаројгоспођи и у исто време опрош тајса њ ом. Ћ ерки никоније упутио реч.

П ред таквим изгледим а потпуног друш твеног бојкота,




нису се ни враћале у Београд, и њ ена м ајка, пребацујући јој докраја, без м илости премањ еном иначе бедном стањ у, пресвиснулаје те зим е и оставила је сам у, једино у друш тву гриж е савести.

Тако у очајањ у,и без воље заж ивотом ,данисујој пролазилиспоро, а бесане ноћи трајале дуго, кад стиж е писмо од поручника.

И з причањ а неког официра на стаж у у ш коли, о друш твеномж ивоту Београда.дознаојесазапрепаш ћењ ем зањ енслучај. А којош м ож е да му опрости њ егову крајњ у нем арност, готов је даодм ах дође и венча се са н>ом.

О дговорила је да је кривица њ ена и да га не см атраобавезним . И зм ењ ена и поруж њ ала, м огла би сам о да рачуна нањ егово саж аљ ењ е, ш то би јој ж и вот у браку чини лонеподнош љ ивим . П оред тога, најм ањ е ж ели да својојпреоптерећенојсавести дода још и њ егову каријеру.

П исао јој је поново да га потпуно није разум ела и да се неради о каријери, већ о њ еговојчасти. Њ ена плем енитост и крајњ анесебичност, сам о су join виш е појачале осећањ е љ убави, које јеувеким ао прем а њ ој, и л аком ислено га пренебрегао. He мож е виш е

да замисли ж ивот без њ е и својим пристанком да се уда за њ ега,она чини виш е њ ем у него себи. Њ ен изглед не игра ту никаквуулогу.

У м иривала га је да никако не напуш та ш колу и да за сведруго им а времена, јер код њ е не м ож е бити никаквих пром ена.Ч ак и да хоће, не верује да би је ико узео.

Њ ихов а кореспонденција се н аставил а и з аврш ил а писмомтуђим рукописом . П исала је болничарка, калуђерица, да јепоручник пао сакоњ аи слом ио кичму. Л еж и у болници и сталноговори о њ ој. He мож е сам да јој пиш е, јер су м у руке одузете.„М олите се Богу за њ ега, Бог је добар и свем оћан. Л екари немајум ного наде“ , заврш ила је писмо.

О тпутовалаје одмах и затекла гаж ивог. Гледао је очим апуним љ убави и захвалности и нудио јој да се венчају у болницидаби јој оставиоим е. Б ојаласе да би, ако пристане, закљ учиодам у нем аспасаи одлож ио кад оздрави. М еђутим , ни поручник нијеверовао у своје оздрављ ењ е.

„Н е бихж алиодапогинем набојном пољ у“ , говориојојје.„О вако ум ирем, а ниш та нисам учинио за своју зем љ у.“

С утрадан, кад је отиш ла да гаобиђе, одвели сује у капелу,где се калуђерица м олила Богу над њ еговим одром.

„У м ро јеса последњ ом ж ељ ом за величину своје О таџбине




и последњ им откуцајем срца за В ас“ , рекла јој је.П осле поручникове см рти, није се виш е кајала због свога

грехани тигајесм атраласм ртним , алијекривицазам ајчинусм рти даљ е м учила. Д аби олакш аласавести, предаласесвастарањ у дапомогне брату, оф ициру са малом платом и ситном децом . Ц еоприход од винограда слала је њ ему, лиш авајући се свега. Њ енскром ан и повучен ж ивот текао је незапаж енои никога није ниинтересовао. И м ањ еје било м ало, кеса плитка. О њ енојпрош лостиније се м ного знало. Д ворска оговарањ а нису стизала до

паланачких.Реткоједолазила у варош , увек колим а, повезана марам ом

и у похабаним хаљ инама. П осле куповине враћала се поново усвоју изолованост са набацаним иза сица струковим а рафије завезивањ е лозе, џакчићем плавог кам ена или оправљ еномпрскалицом .

Н а пратњ ам а и парастосим а суседа из околних виноградаоблачила се пригодно, на начин средине из које је потекла, иличила је на праву госпођу. Тако су је и прозвали „Госпоја са

О реш ца“ . М али свет је правио разлику изм еђу господства ибогатства, па је друге ословљ авала са „газдарица“ .

У дугим зим ским часовим анавикетог господскијегж ивотавраћале сује у срећнију прош лост. В езлаје гобленеичиталарускеромане. Ч есто „П онор“ од Г ончарова, којије потсећао наП ровалију.С наја јој је слала прочитане бечке илустрације „Die Woche“ , изкојих је задовољ авала оно м ало преосталог интереса за моду ивисоко друш тво, које јојје некада било блиско. С виралаје сатим ана клавиру. В олела је Баха и Рим ског К орсакова и навикла уш и

света по околним виноградим ана њ ихове ком позиције, тако дасеком ш ијинсин Јанко, кадје био у трговачкојш коли у Грацу, скоронаљ утио на концерту у парку, ш то су Ш вабе украле м узикуГоспоје са О реш ца.

пролеће су почињ али радови у винограду, а кад се заврш еулето, долазилаје снајаса децом. Гостила их је и проводилацеодан у кујни, спрем ала јела и развлачила пите од разног воћа. Д окбисе окренула, —лепи дани би прош ли.гости отиш ли аонаосталаса кош авом , која је дувала опустелом обалом запенуш аног ипом одрелог Д унава и свирала даним а, преко телеф онских ителеграф ских ж ица на друму, своју чем ерну песм у пустош и иочаја.

Губила је тада вољ у за све и гриж а савести због м ајчине



К о ш а в а61

см рти м училаје до несанице и обам рлости. Ч ичаР адаје понекаднавраћао и навикао је на чаш ицу ракије, једини лек противочајањ а.

Д ок је она тако ж ивела у потиш тености и прош лости,свудаоко њ е осећалису се полет.сам опоуздањ еи верау будућност.

Д оласком К раљ а П етра I на престо, наиш ле су великепромене. Н ационална политика је поведена новом снагом узподрш ку ш ироких слојева и њ иховим учеш ћем у управи земљ епреко једног од најслободоум нијих парламентарних систем а

Бвропе са загарантованим пуним грађанским слободама.„С рбија слободија“ , постала је м ит за све С рбе изван

С рбије.Још и пре ратова за ослобођењ е, заједнички национални

идеали и готовост наж ртвовањ е ш ироких слојевасрпског народада се те теж њ е остваре и интерси целине свеколиког С рпствабране испољ или су се у пуној мери за време А нексионе кризе,1908. године.

В есто анексији Босне и Х ерцеговине, и захтев А устрије да

наш авладатопризна.прим љ енису уС рбијисакрајњ им огорчењ еми довели до масовних демонстрација. Н ародјетраж иодасе правате две српске покрајине заш тите, м акар и ратом .

А устрија је, м еђутим , нагом илала трупе према С рбији aодреди наш е стајаће војске посели су такође границу. у виноградуГ оспојеса О реш цасм естиосе један вод, анаверанди је направљ енаосм атрачница. П отпоручник је ноћу гледао надоглед и бележ иосветлосне знаке са торњ а цркве у Баваниш ту. П осле неколикоданапресталису. Д ош аоје био и капетан из Г роцке, и после дугог

саветовањ а, обратили су се њ ој да им препоручи некога ко бипристао дасе тајно пребаци преко Д унава. П ом енулаје чича Раду,али се потпоручник устезао. Бојао се да се чича Рада не напије иупропасти ствар. О насе ондареш и да пођесањ им . „Н ија ниш танисам учинила за своју зем љ у“ , сетиласе поручникових речи наумору.

Ч ича Рада је, за време своје служ бе у војсци, пропутоваокао торбар Н овопазарски С анцак и уцртавао теренске податке ућенер алш табну карту. П отпоручник гаје л ако упозн ао с а ш иф ромсветлосних знакова, капетан му дао лам пу, а н>ојреволвер. Био јеизненађен како је брзо научила да њ им е рукује.

Једне киш не ноћи пребацили су се чам цем. Јака пролећнакош аваје правилавеликеталасе на Д унаву, алије чи чаР адазнао




све ћуди њ еговог тока и скривене прилазе обали. И звукли сучам аци покрилигаграњ ем уједном врбаку, окруж еном м очварам а.П регазили су их боси и стигли пред зору у Баваниш те, коддадиљ ине куће на крају ш ора.

„С ело је пуно солдата, чак су и у цркви, а госпон попу суодвели џандари“ , рекла им је она уплаш ена, али готова да импом огне. Н абавили су преко н>е кола са арњ евим а и кренули каочергари. И м али су за задатак да прегледају границу све до прекопута Ритопена. У вече су натеривали натраш ке кола у Д унав, и

чичаРадаје ондаслаолам пом светлосне знаке ораспореду трупа.Једне ноћи јак ветарје доносиоразговори све ближ и лавеж паса.Ч ичаРада брзострпа лам пу и ф лаш уракијеу торбу, отсече нож емш трангеи онитако на коњ им аизм акну патроли преко рита. „П сине воле воду“ , објаснио јојје чича Рада своју стратегију.

П ред зору су пустили коњ е, дањ у се крили у ш аш и ипластовим а сена, и после три ноћи пеш ачењ а, даљ е од путева,стигли у Баваниш те. Д адиљ а их је известила да су војнициотиш ли из села. П од притиском великих сила и на савет Русије.

С рбија је у м еђувремену била прим орана да објави ум ирујућеизјаве.

Н аш ли су чам ац где су га оставили и превезли се натраг.Н аредбаза повлачењ еи наш е војске сагранице билаје већстигла.Њ ихов подвиг је м орао остати тајна. К апетан им се захвалио ипоклониочичаРадиф лаш укоњ ака, ањ ојоставиореволвер. В од севратио у касарну, аобичан свакидаш њ иж ивот наставиои радовиу винограду отпочели.

У јесен, кадсеснаја после бербе вр атил a с а децом у Б еогр ад,

реш иласе дапрериљ авиноград. Биласе ухватилапиревина. To јетравасадугачким ж илавим кореним а, који посиш усвесоковеокочокота, тако да су им зрна на гроздовим а ситна, а ако се запустии узм е маха, престану и да рађају. За тајпосао узим али су сви уоколним виноградим а Ш утића из С елевца. Б ио м у је вичан изабадаодубоко, готовокрвнички,својаш ов узем љ у,требиозатимруком корене пиревина, растресао их од земљ е и стављ ао настрану. Њ их после скупе на гом илу и кад се осуш е спале.

Ш утић је био врло вредан омањ ег раста, а ш ироких груди,главатса дугим брцим а, ћутљ ив и мрског погледа. П ричалоса даје био осуђиван због крађе са разбојниш твом и издрж ао дванаестгодина робије у букагијама.

Д ок је он риљ ао виноград, она је преносиласвоје ствари и з




собице поред летњ е кујне у спаваћу собу у кући, коју је преко летауступаласнаји. П ред вече, д ок је стављ ал а ств ари у орм ан, изв укл aје из кутије са поручниковим писиим а медаљ он са златнимланчићем да погледа њ егову слику, кад јој се поглед сусрете сасевом Ш утићевих очију на злато. О н се био склонио испод стрејеод киш е, која је почела да ром ињ а. Те ноћи је падала све јаче иударала у прозорска окна, а кош ава дувал а све снаж није и лом илaгране воћака испред куће. О дјеном је јак тресак трж е из полусна.У чини јој се да је ветар истргао цео прозор, кад при слабој

светлости кандила спази Ш утића како опкорачује рагастов иулази у собу.

О на скочи из кревета, а он је одгурну и истрж е целу доњ уф ијоку ормана. Разочаран јевтиним позлаћеним ланчићем и сам описм им а у кутији погледа је закрвављ еним очима и пође на њ у саподигнутим нож ем .

И ако је свој ж ивот см атрала пром аш еним у страху да гаизгуби, осетисву њ еговудрагоцености нагонсам оодрж ањ аобузеје сву.

„Где су паре“ , подм етну јој Ш утић нож под грло .„О вде“ , завучеонаруку у прву ф ијоку,изненадасеизви и

као м ачка отскочи од Ш утића са напереним капетановимреволвером . О н се устреми на њ у, али м у брк задрхта кад из цевисукну пламен, пре него ш то се чуо пуцањ .

П робудила је чича Раду да извести власти. К ад је ујутрудош ао полицијски писар на увиђај, затекао је како м ирно пијекафу у кујни, док је у суседној соби, испод крвљ у попрсканоггоблена Таковског устанка, леж ао поред зида м ртав Ш утић,

отпуш тених бркова, којим а се играла кош ава и влаж ила ихкапљ ицама киш е кроз одваљ ено крило прозора.О д тада, кад прође колим а, љ уди су дубљ е скидали капу, a

ж ене бојаж љ иво ш апутале. К ом ш ијска деца нису виш е см ела даберу виш њ е м ареле са грана које су прелазиле ограду њ еногвинограда, а и снаја је почела за време летовањ а да дели са њ омпосао.

У залуд је кош ава и даљ е, ујесен и упролеће, завијалазлослуто преко обраних винограда и претећи повећавала снагусвојих вијука око њ ене усамљ ене куће.Госпојаса О реш цаје наш лабила свој м ир, лиш ена сада и гриж е савести због мајчине см рти.Ш утићев крвнички насртајна њ ен ж ивот потсетио је био да јојгаЈе и м ајка бездуш но угрож авала, због губитка свог друш твног




престиж а и и з тих сујетних разлога, горким пребацивањ ем игрдњ ам а доводила је до ивице сам оубиства. Њ ој је, м еђутим ,ж ивот и поред удара који јој је нанео, пруж ио м огућности и закорисну улогу у њ ему.

Н авикнута на дуж ност према парчету земљ е од ког сеиздрж авала и прем а брату, кога је пом агала, са успом еном у срцуна поручников лик, пун м ладости и части, продуж ила је дапривређује и ж иви сада под овим поднебљ ем хармоније богатстваводе.изобиљ аплодоваприродеидревнихисторијскихспом еника,

окруж ена питом ином см едеревских винограда, засађених још одрим ских легија.

О ни су задобијали љ убав свих који су их обрађивали, исвојим племенитим плодом награђивали их. Јер природа пруж асвоје благодети сам о ако се са љ убављ у негује. О на се бриж љ ивостара о слободном сазревањ у њ ених дарова, као ш то и јединоостају творевине човека и историје нам ењ ене слободном развоју,а нестају све оне којим а су насиљ а и м рж њ а изм енили намену иусахнули и зауставили слободно струјањ е соковаж ивота, чију је

вредност, изнад свега, Г оспојаса О реш цасхватила.игром иронијенаш их сазнањ а, тек кад га је у одбрани одузела другом .А лепоти предела у коме је наставила да ж иви, кош ава је

сам о join у поређењ у доприносила, када после њ еног разорногпира сунце поново ож иви растењ е и обасја својим зрацим асупротност боја зелених Годом инских ливада, пож утелихвинограда низ падине бреж уљ ака и сурих непом ичних градскихкула, којесе огледајуи подрхтавају у вечитом току плавог Д унава.

С пасоје Јефремовић



М и л а н Р а к и ћ 65

М И Л А Н Р А К И Ћ

С а Ракићем сам постао свесрдним пријатељ ем већ у првомсусрету, са првим погледом , са првим стиском руке. У осталом , саРакићем није ни било м огућно друкче. О н је био направљ ен одједног ком ада, сав прав, непосредан, интегралан, сав затвореналинија. Н ичегнаполовичног, условног,конвенционалног. К акоје

био зрео у свачем , био је то најпре у односу са љ удим а. И ли јеодм ах постао нечији пријатељ , или је целог века остао далек,неприступачан, непрем остив... О д оних којих се клонио, браниосе преком ерном учтивош ћу која одалечује већма него и прекареч.Њ егова благост карактера, коју су други истицали, била је,напротив, сва усигурности, прецизности, издрж анојпосебностикао и њ егове строф е.

У познао нас је у П аризу некада К оста К ум ануди, нам аобојици најм илији друг у Л атинском кварту. А ли когданаи којомприликом ? К о би се сетио тих м ладићких дана када см о свиличили један другом , и када се нико није удубљ ивао у своје утискени бележ ио своја изненађењ а. Ја сам дош ао први пут у П ариз 31.децембра 1899. значи последњ иданХ 1Х века. Те вечери јесврш авалоједновеликоисјајностолеће у којем сусе до врхунца биле попелесве науке старе и нове, све идеје о човечности и слободи, свиуспеси у проналасцим а.исвиродови у ум етностии књ иж евности;арађаосе другиикрвави веккоји ћеове порећииун изити,и којиfie дати м егалом ане и утопије, и који прети да све разори ш то јехиљ адама година стварано. П ариз је, м еђутим , те ноћи био сав

осветљ ен, улицесве распеване, С енасвау огњ евим асвих боја.исавваздух у м узици и клицањ у. А нови век је објављ ен звоним а сацркава, и топовим а с утврђењ а, и баханалијама какве П аризм ож да није познавао. Н ико није предосећао да ће већ после прведесетине нових година у Европи пасти крвава киш аи даће великират отворити затим пут свим а заверама против даљ ег прогреса ичовечанства.

Т ихданасам вероватноупознаопрвипутм огдругаРакића.О н ми је спрва изгледао у свем у сличан другим зем љ ацим а са

којим асам се већсретао, отм еним друговим а, уосталом , каква јебила цела ондаш њ а српска студентска генерација у П аризу. А кога нисам нарочито запам тио исти час, то је зато ш то Ракић још




није био песник. Знао сам га најпре по очим а изванредно топлими осм ехнутим , и уснама које су биле стално у осм еху пуномдуш евности. Н еш то чисто, истински м ладићко, благородно, нинајм ањ е блазирано избијало је из свега ш то је од њ ега долазило.С вакако, м и смо се наш ли најпре на терену сам о заједничкем ладости, и састали се у две капи наш е лепе српске крви које сусе брзо слиле у исти м лаз. И када год смо се затим сретали уж ивоту - атозначи у Б еограду.гдесм ообојиц асам ои поврем енонаилазили ж ивећи оба стално у иностранству - увек см о се

сретали са топлотом и радош ћу, као два близанца. А кад а см ош тонаписали, м и см о увек и најпре пом иш љ али један на другог каонајсигурнијег и најљ убазнијег читаоца оног ш то који буде дао; иувексатим аразговаралиједан одругом без устезањ а,ито несамоу покуди, него и у усхићењ у.

Ја сам се увек осећао човеком са Југа према Ракићу изБеограда - једне пом еш ане средине коју сам ја теж е осећао. А лисам зато нарочито уж ивао у Ракићевом одвајањ у од целине, одопш тости, од поретка. О н је и као Београђанин познавао у њ ему

сам о своје ш колске другове. И збегавао је скрупулозно све новесусрете. To је био човек којије најм ањ е допустио д абуде досаћиван.Н икад није био у ш етњ и улицом коју је увек претрчавао. Знамтројицу наш их угледних писаца које је избегавао дуго док се нијем ораос њ им асударити даихзатим лично упозна. А ли никад нијеподнеоњ ихову опсаду нињ иховусрдачност.М акари најљ убазнијичовек на свету, Ракић је био стварно једни велики сам отник.Ч инило м и се да никог ш еш ир није толико покривао, ни капуттолико закопчавао. Ц ео свет је за Ракића говорио да је најф инији

човек, али га нико није им ао у рукама.Једног зим ског јутра у Л уксем бурш ком парку у П аризу,поредстатуастаринскихкраљ ицаиздобаМ еровингаиК аролинга,

са снегом по крунама и оделу, наш друг К ум ануди м и је показаодва- три папирића на којим а су били нечији стихови. Ја сам већш там пао био у новом српском књ иж евном гласнику своје песме„Д убровачки м адригал“ , „Залазак сунца“ и друге, и био већпризнат „новом звездом “ . К умануди ми је траж ио м иш љ ењ е остиховим а које см о заједно прочитали, не казујући ко је њ иховписац. К ако је К ум ануди и сам био познат као врло књ иж еванчовек, веровао сам да су стихови њ егови, ш то је он одрицаотврдећи пош теном речју, заклињ ањ ем у ж ивот, упирањ ем прстому небо... Ја сам наш ао да су песме добре. Д опало ми се, као ново,



М и л а н Р а к и ћ 67

у једној песм и сликовањ е „даска- праска“ . И оценио сам да тистихови уопш те долазе несум њ иво од песника културног и којиим а талента. А ли ипак не сазнадох њ егово им е. М ало доцније јеРакић заврш иостуди јеи коначноотиш ао уБ еоград, после чегасути исти стихови изиш ли убрзо у С рпском књ иж евном гласнику,сам осапотписом: ,,Z“ . Т осу билиРакићевистихови. О н сесатимопет сакрио! О пет добро набио ш еш ир и закопчао капут, алилепота њ еговеинспирације, непосредност, интим ан тон, м удросту њ егов ом израж ав ањ у, и јед н а посебност у свем у ш то к аж е и к ако

каж е, брзо га је направила не сам о познатим него и чувеним . О дтог а доб анаш адваим енасу иш л а н апоред о, и њ их извесно ниш тавиш е неће раздвојити.

Ш то се тиче Ракићевих м исли о једанаестерцу идванаестерцу, он је им ао потпуно право. У тим м етрим а суиспевали м ноги велики песницисвоје често пута најлепш е песме.Ф ранцуски XIX век је, скоро искљ учиво, век тих двају стихова.Ракићјеу њ им свеиспевао, аијаличнонајвећидеосвојихстихова.He м ора ово бити закон за друге генерације. В ећ прво поколењ е

после нас је преш ло на слободни стих - слободни често и од ритм аа не само од рим е!

To није см етало да послератна поезија дадне неколиколепихим ена. Ја сам увек био ман>е засам о један или двастиха, алисам свакако увек био против слободног стиха који су неки код нассматрали новим , мада су В ерлен и В ерхарен пре педесет годинаписали у том стиху, а Л еопарди пре стотину... Ч ак и поезијаурођеника на М адагаскару, која је врло лепа, испевана је услободном стиху. И најстарији љ удски стихови су м орали бити

слободни анеритм ованиисликовани. Х ексаметаргрчкогепосајеједна велика етапа у развитку стиха. П рема томе, слободан стихје повратаконам оодаклеседавно некад пош ло,још у правекове...А ли зар то неш то смета да у њ ему буду израж ене и најдубљ е инајтананије м исли? М и см о баш у доба цветањ а слободног стиха(1895 - 1915), Р аки ћија, писали у најстрож е везаним строф ам аиодмереним стиховим а. Н исм о иш ли за врем еном? А ли је времепош ло за старим добрим песничким осведочењ им а: данас већслободни стих је изиш ао из моде, и најбољ и песници последњ их

година враћају сестаројестетици, строгојстроф и, ритму и слику,као у доба најпедантнијих парнасоваца. О во је, наравно, м ноготеж е, и м ноги се не лаћају строф е и рим е. А ли овде им а предносткојајенепобитна: слободнестихове никон е учи наизуст. А песм а




којане ж ивинаустим аљ удским .онанеж ивиникаквим ж ивотом ,и она, ако ниш та друго, остаје само на хартији

Ракић је дванаестерац довео до саврш енства. Њ еговапоезија, нарочито, није м огла бити речена без тог тако озбиљ ноги поносног ритм а. Н ачин њ еговог израж авањ а и њ егова ф игураиш лаје увек натај ш ироки оквир. И м анечег наративног у њ еговојпесм и, неш то од епске силине која није могла бити затворена ниу кавку другу ф орму. В и познајете пуно дубоких песам а у м ногихевропскихпесника којесуказанеустихучестопутаврлосићуш ном

и на изглед ф риволном , али је посреди и цео начин израж авањ асасвим друкчији него у Ракића. О вај наш песник је као српскигуслар у десетерцу наш ао у дванаестерцу инструм енат који јеодговарао и њ еговојцелој природи. О н је дисао у дванаестерцу.С вестране стихове које је кад изговарао били су у том м етру! А јам ислим даово даје посебни чар њ еговојкњ изи, којаизгледа м алиепосиспеванодпочеткадокрајауједном даху, наједном глазбеноминструм енту, о једном једином али врло крупном предм ету.

Била је велика несрећа за српског књ иж евника ш то је

Ракић већ пре петнаест година престао да пиш е. О н је им ао јошпуно да каж е. М икел- А нђело је тек после ш ездесет годинасликао своју С икстинску капелу, а Гете у осам десетим годинам азаврш ио други део свог Ф ауста. И данас у Ф ранцуској пиш унајбољ е љ уди који су блиски седамдесетојгодини: М арсел П рево,А ндре Ж ид, А ндри Бордо, а песник П ол В алери, м атем атичар,ових је дана изабран за проф есора естетике на једном парискомуниверзитету... Треба оставити сам о см рти дахероју отм е мач, aпеснику њ егово перо..

М оји сапутници Јован Д учић



Т е с т а м е н т К р а љ а Н и к о л е I69

Т Е С Т А М Е Н Т К Р А Љ А Н И К О Л Е I

Љ уди ж иве у неизвјесности. Н ије у њ иховој власти дазнају час см рти као ни да изаберу дан рођењ а. Треба да су ваздаспремни на изненадни крај егзистенције, коју нијесу устањ упочети по својој вољ и. О ве старе истине одавно су исписане ум ојојдуш и и оне м и налаж у даиздиктирам ових неколикоријечи,пош то ме Богу хвала душ евна снага још није издала.

П рије свега, м ојдраги сине, ја ти препоручујем:

1. Д а се сав посветиш срећи и слави твоје земљ е итвога народа.

2. Д а љ убиш твоју м ајку, твоју браћу и твоје сестре ида им и даљ е не ускраћујеш твоју пуну оданост.

3. Д а не гајиш у твом е срцу освету прем а оним а накоје сам био гњ еван, или према оним а који су ми зло чинили.

Ти нијеси виш е у таквим годинам а, да би ти били потребним ојисавјети. Т иси потпунчовјек. П ратиоси м ојадјела.М ногом ијестало дотогада знаш каквесам све муке подносиои украткоданађем у тебе наставак м ог рада. О ва ж ељ а нека ни најм ањ е нескучава полет твога талента, нека те не спречава да будешсавремнији од м ене, али настојда не будеш несавременији.

He остављ ам ти земаљ ска богатства. Д обро ти је познатода нем ам , али зато ти не остављ ам ни дугова, јер оно неш то м алобезначајно је. С а м ојим непокретним им ањ ем у Ц рној Гори у

праву сам да располаж ем по свом нахођењ у, јер су м оја личнасвојина. О ставићеш краљ ици м ајци да избере међу њ им а ш то јојје најм илије. О стало подијелићеш исве моје оруж је, сизузеткомсабљ е Н ем ањ ића коју тебе предајем у наследство. С а м ојимнакитим а нека располаж е твоја мајка како нађе за добро.

С рећан сам ш то остављ ам за собом синове и кћери утаквим годин ам а старости да м огу разум јети законе наследства изнатидајелогичн о дасуродитељ и они којиодлазе, адјецаостају.

Твојојнаклоности најтоплије препоручујемсве оне против

којих не носим у душ и никакву ж алост растајући се за ж ивотом .Д рж им д а сам доста ж ивио, од ж ивотас ам им ао бар то з ад овољ ство,да сам се ф изички вазда добро осјећао и да сам цијело своје биће




м огао посветити мојојљ убљ енојЦ рнојГори.С ам о овоме и њ еној оданости им ам да захвалим све ш то

сам м огаодоброурадити. О најезаслуж иладати инарастанкусаж ивотом оставим и дуж ности:

Д а увијек м ислиш на њ у, на њ ену срећу и њ ен напредак,П ази, ако ти буде суђено да владаш , да твој народ им а

правду. С тарај се о њ еговом богатству. He хитај сувиш е нагло унапорим а око њ еног преображ аја. Н а путу напретка не идипрем алим корацим а, нарочито не непромиш љ еним . He чини се

интелектуални и м атеријални преображ ајједног народа ударомм ађионичког ш тапића већ сам о снагом стрпљ ењ а, разборито исрачунато. Зн ам да им аш м ирну природу. С тално чувајхладнокрвност духа и ж иваца. И збегавај оно нервозно држ ањ е,којега сам ја по неки пут био ж ртва, али сам о у хитнимпословим а, док готово никад у крупним држ авним .

He заборављ ај никада да потичем о из породице која јевазда била приврж ена наш ојправославнојвјери и наш ојсвјетскојправославнојцркви. П отребноје да апсолутно будеш одан вјери и

настојда показујеш ш то чеш ће и видљ иве знаке те оданости.О стале врероисповијести, које су у толиким приликам адале доказ вјерности и лојалности према нам а, препоручујемтвојој наклоности и витеш кој заш тити. Теби је добро познато,драги мојсине, дасу наш и преци владали демократски. Ч увајтутрадицију.

Н ајтоплије ти препоручујем све који су са м ном пош ли уизгнанство и који су м е у овоме окруж авали. К ад ли ће се овоизгнанство сврш ити? Бог свети зна. А ли кад наш и савезници

побиједеи кад Ц рнаГора будерестаурирана, настојпријесвегадау њ еним односим аи вјерности прем аРусији не наступи никада нинајм ањ а промјена. Т оти није потребнообјаш њ аватиЈери сувиш езнаш добро колико см о везани са великом словенском нацијом .

С рбија треба да у тебе им а вазда вјерна права и пом агачаготова у невољ и насве ж ртве. Н аш а љ убав према југославенскојхрватској и словеначкој браћи је природна. О на је посталатрадиција свих наш их још од П етра II. С а Бугарском , Грчком иРум унијом трудићеш се да одрж аваш добре и братске односе.Разум ије се да у односим а прем а великим силам а мораш битиопрезан и пријатељ ски располож ен.

Задатак који ти је по рођењ у у праву намијењ ен нијетолико лак. А ли лакш е ћеш га ти врш ити у четрдесетој твојој



Т естам ент Краљ а Н иколе I 71

години него ш то сам га ја м огао, прим ивш и га у деветнаестојгодини. У осталом ти им аш м ного виш е искуства него ш то см а гаја имао. И поред свега тога био сам прим оран да м ного ш та учими изнова стварам . И спред тебе, м еђутим , уклонио сам достапрепрека. П а ипак прим јетио сам да не осјећаш вољ у да владаш .Ч есто пута си ми дао познати то твоје располож ењ е. С вакакоправо суверена не м ож е се ником е нам етати, а за то одлучи послободној вољ и, да ли ћеш владати или ж ивјети као обичанприватни грађанин. Затај случајтеби је позната м ојаж ељ а. А ко

се одрекнеш права наследства, ж елим да ме наслиједи м ојунукМ ихаило. Т ии сувиш е љ убиш свогасиновца, ада му не би у свакодоба указивао твоју потпору и давао добре савјете,

А сад драги мојсине, запам ти добро ову моју ж ељ у:А ко ум рем у иностранству, за вријем е изгнанства, нека

буде опијело са спроводом изврш ено према прописим а наш ецркве и нека моје тијело буде подлож ено - истакнуто уприврем еној гробници, док м оји посмртни остаци буду моглибити пренесени у наш у Груду отаџбену и там о сахрањ ени. О дану

моје см рти нека буде истакнута бијела застава.Н иш та ти овдје нећу означавати о мојем гробљ у. Твојам ајка и твоја сестра, казаће ти које сам м јесто изабрао за вјечнисан. О не ће ти казати то: ш то, колико и ком е сам одредио да седарује о дану моје см рти ради успом ене и праш тањ а.

М ож да ћеш бити изненађен ш то те нијесам позвао даприсуствујеш исписивањ у ових м ојих потоњ их ж ељ а, али м ојдраги сине, кад год см охтјели отом е говорити насамо нас двојица,ти си вазда ту тем у избјегавао са сузама у очим а и тако нијесамхтио да вријеђам твоје њ еж но синовљ ево срце.

Н екасвевиш њ и благослови и сву наш у продицу, некабудена пом оћи м ојем народу. Н ека опрости свим а, који су прем а менезагријеш или. Н ека опрости и м ени уколико сам и нехотичнопрема коме згријеш ио.

Н И К О Л А К РА Љ Ц РН Е ГО РЕ




П Р И Л О Г И С Т О Р И Ј С К О М О Т Р Е Ж Њ Е Њ У

28. септембра, 1996. године пром овисана је у П одгорицикњ иганаш егугледногчланаисарадника.братаБош каС .В укчевића- „И деолош ки вјерскииетнички сукобиу Југославији 1941 -1945.„ О ригинално, ова књ ига је публикована 1990. године у А м ерицина енглеском језику под насловом „Diverse Forces in Jugoslavia

1941 - 1945.“П ром оцији je присуствовало око 600 особа, углавном

интелектуалаца, ш то указује на велико интересовањ е за књ игу ињ еног аутора. Н а пром оцији су говорили академици В идојеК онатар, историчар др В еселин Ђ уретић и историчар др Ч едомирМ . Л учић.

У својим излагањ им а г.г. В идоје К онатар и Ч едом ир М .Л учић дотакли су се м ногих значајних детаљ а из В укчевићевогдела, који језиво илуструју непојм љ иве уж асе из најтрагичнијег

периода српске историје. Зато је У редниш тво „Г ласника“одлучило да њ ихове говоре објави у целини, без икаквих изм ена,и тако уп озна наш е читаоце са тоном и суш тин ом овогнесвакодневног скупа.

О браћајућисе препунојсалислуш алаца, академ икг. В идојеК онатар рекао је оно ш то се до нед авно преносило сам о ш апатом .

П ош тована господо,

Д анас промовиш ем о књ нгу „И деолош ки, вјерскии етничкисукобиу Југославији 1941- 1945“ ,господинаБош каС . В укчевића,којаје на енглеском језику објављ ена 1990. године у А м ерици.Рецензент књ иге је др Ђ уро В ујовић, уредник др БраниславК овачевић, технички уредник Ратко М угош а, а издавач Н И П„О лив а“ . О м аш ком у књ изи је изостало име лектора, пош тов аногколеге В ељ каМ артиновића, пам усе овом приликом извињ авам о.К ао изд ав ач, н азн ачиос ам : „О в а књ иг а се објављује р ади д опринос aистини“ , им ајући у виду један период у наш ојисторији, у којем

још им а доста црних мрљ а.И ако је прош ло виш е од пола вијека, овај периодкарактериш е принуд но ћутањ е, посебно кадасу у питањ у грађански



П р и л о г и с т о р и ј с к о м о т р е ж њ е њ у73

рат и братоубилаш тво. Заш то? Зато ш то је историју писаопобједник у стилу - „Ч етници под грбом К раљ а и оруж јемокупатора. „ С ила побједника стављ ена је у служ бу апсолутногправа на истину.

О давно је п ознато да је идеолош ка подлогасваког, па и грађанског рата - м ит. Ц рн огорц и, С рбису то до кази вали вјековим а гајећи м итове О би лића ицара Л азара у борби против Т урака. У рату о којемова књ ига говори то су с једне стране м ит ком унизм а,

а с друге м ит вјерности К раљ у и О таџбини . Т инепом ирљ иви м итови били су јачи од брата, оца, кум а,при јатељ а... П од њ иховим утиц аји м а дош ло је докрајњ е искљ учивости, злочи на, братоубил аш тваневиђени х разм јера и бр утално сти . Д а би сакри лисвоје злочи н е, а за све то оп туж и ли другу страну,поједин ци су покуш али м анихејске зам ке да створепривид ц арста свјетлости и царства м рака.

К ом е је п рипало царство м рака добро је знано.

П роглаш авајући оне из царства м ракаиздајницим а, злочинцим а,слугама окупатора, покуш авало се са себе скинути било каквуодговорност за јам е безданице, злодјела, која су се догађала оддецем бра 1941 .на Д урмитору, доБ осне,ЗиданогМ оста,М арибораи Блајбурга. И акоје ратокончан 9. м аја 1945. године, настављ енје беспош тени лов на најближ е - који су без права на пош теносуђењ е, на лицу м јеста ликвидирани. И м енатих „злочинаца“ суум ираласа н>има, аи за њ ихове најближ е постала су непом еник.Њ ихови гробови остали су неопојани, а м јеста гдје су сатрти -

сакривена. О том е колики су отпори побједника да се дође доистине говоре и недавни догађаји у Ц рнојГори: П рије парастосана Грахову гђе је у једној ноћи 23. октобра 1944. године убијеноЗЗО цјеце, ж ена, дјевојака, националистаи стараца, организацијеС У БН О Р су, чак, пријетиле и силом , да се тај помен не одрж и.С лично, ако не и rope, било је прош ле године, кад је требалоодрж ати парастос погинулим , односно убијеним Љ еш њ аним а -националистим а, И пак, и поред сталног надзора над мораломнарода, ш апатом , бојаж љ иво, истина је излазила насвјетло дана.Д ан ас се, з ахв аљ ују ћи дем ократском искор аку, истин а ј ош м ал ом ,ево и овом књ игом , освјетљ авају неке црне мрљ е. К аж ем ,захваљ ујући дем ократском искораку, јер је донедавно билонезам исливо објавити овакво дјело, јер се и због читањ а м огло



П р и л о г и с т о р и ј с к о м о т р е ж њ е њ у 75

и за оцјену оног ш то се и данас збива пред наш им очим а... „Д р Ч едом ир М . Л учић, научни савјетник И сторијског

института Ц рне Горе, овако се обратио присутним а:

У важ ени посјетиоци и цијењ ени љ убитељ и истине, макарбила и горка,

П ри јатно је говори ти пред оваквим изборомзнатиж ељ ника, али и посебнотеш ко (а м ож д а и сувш лно) послије

вриједних ријечи господина К онатаре и тако високодом етногизлагањ а ем инентног научника, академика Ђ уретића.П ош то „поколењ а дјела суде“ , ш то В ладика Раде рече,

сигурно ће некад сабранији од нас без предрасуда, доноситисудове и о нама и о оним а о којим а ми расуђујемо, а вјероватно сеи зграж ати над заблуд ама времена које јесебе звјезд аним називало.

Били су то оболели умиш љ аји једне неронске идеологијеш тојенарцисоидносебесм атралаалф ом иом егом свегаовоземног,нудећи спокој и благостањ е на пепелиш ту оних који су јој се

супротстављ али. Б иоје то зем анједносм јерјакадсеум пом рачује,страсти загосподаре, крв запјенуш и и ж еђ за туђим ж ивотим аовлада зам агљ еним разум ом .

П сихоаналитичари ф ројдовског усмјерењ а тврде да је упитањ у грандом анијска особина психоп атас фикс идејама, особитоако су прош ли кроз казам атски, а не љ ечилиш ни третм ан.

И сторичари узрокетраж е у опш тим збивањ им а, базиранимна производном процесу, који, како веле, „неминовно вученапријед“ , док ф илозоф и (ш тоиначезасве налазе одговор насебисвојствен начин) мисле дајеу питањ у ком бинацијаидеје и узора,које ф анатизују човјека до те м јере да не зазире ни од м оралнихни од ф изичких баријера.

Толстојевски оријентисани м ислиоцисе држ естарогучењ ада је човјек. дуалистичко створењ е (сабрано од добра и зла), те дау њ ему пребивају два бића - свакодневни човјек и човјек звјер.

Било једно, друго, треће или ко зна које, генерација те јена заласку, ископала је сопствене очи и пош ла за „видовитим “вођама, које су је у дом ановићевско ,ЈУ1ртво М оре“ утопиле.

У осталом , како разум јети да кидиш е син на оца, брат набрата, друга или пријатељ а, да се погази етика и хум ана начелачовјечности.дадем онски остраш ћени пјевају надјам ам ау којим а(од истихтихсвардупани)други на м укам аголготским умиру; да




се пред очим амајки убијајусинови, аоне гоне даоколоњ ихиграју;и дасе љ удска тјелеса на псеће стрвиниш те бацају; да блуд немаграница; да обљ убљ ене другарице (у трудн ички уочљ ивомстадијум у) криш ом убијају и трагове укривају, да је норм алнасм рт привилегија ријетких и ш та не још ...?

К ако да се не запитам о: К олико је м орално вриједнаидеологија која не бира средства да дође до циљ а. К оја оцеубицеили братоубице за хероје проглаш ава, трагове духовности својихпредака, затире м олитвенике у мантијама саж иж е и око таквих

плам ених буктињ а сеири. Гдје је ту чојство и правда? Је ли тоумљ е или безумљ е?

Н а другојстрани, ти исти м орализатори, похваљ ују онекоји се (под принудом и за слам чицу биједног ж ивота) својихнајдраж их одричу те и природне законе крвних веза бриш у,

К ако појм ити договоре појединих ком есара кад (назаврш етку рата) нуде британским оф ицирим а по капу златниказа вагон испоручених српских ратника, који им (ка С ловенији иА устрији) као савезницим а кренуш е?

И којег рода су ти комесари? О пет истог као и купљ еноробљ е којим су бездани пунили. И стог рода сам о туђинскогинтеридејног задоја. А и златници су у истом роду отети. Ч ијасету крв пролива? И заш то погодби затакве испоруке окупатора(Њ ем аца, рецим о) нема?

Је ли се поносно хвалисатисвијету са м илион и седам стохиљ адаизгубљ енихж ивота(одчегасам о200хиљ аданијесу С рби),ш то чини преко 20% овог народа. С вих Ф ранцуза нпр. страдало јеоко 200 хиљ ада у педесетом илионској држ ави, ш то не чини нипола процента. А и там о су окупатори били Њ ем ци,

С ве изречено казано је на својначин (докум ентовано, а ипрож ивљ ено) у књ изи страве и уж аса Бош ка С. В укчевића,насловљ ене „И деолош ки, вјерски иетнички сукоби у Југославији1941- 1945. године“ . (први пут објављ ене, наенглеском језику, уЛ ос А нђелосу 1990).

Захваљ ујући предузим љ ивости афирм исаног историчараи уредника, професора Бранислава К овачевића (који поодавноиспитује и наличје другог свјетског рата), а уз м арљ ивостпробирљ ивог издавача, познатог новинара, публи цисте ислободоум ника господина В идоја К онатара, дјело се појавило ина српском језику.

К овачевић је иначе, успјеш но доказао своје интересовањ е



П р и л о г и с т о р и ј с к о м о т р е ж н »е н >у77

завиш еструким истраж ив ан>еми књ игом „од В езиров адо Зи д аногм оста“ , па овим употпуњ ује тезу о неопходности таквих опција,а издавач „О лива“ (како и им ену одговара) ш ире разм ахујем иропом азаном гранчицом .

Д акле, и писцу и уреднику и издавачу припала је част дабуду први у Ц рнојГори који овако обим ном студијом показују дасазријева вријеме кад треба чути и другу страну, напуститиовеш тале арш ине једнодим ензионих оцјена, неријетко насталихпод усм ерењ ем и м истиф ицираним изворим а.

К њ ига је, значи, прва ове врсте у Ц рној Гори, а не иЈугославији. Југословенски првенац на том пољ у је двотом ноепохално дјело, данас у свијету најдаљ е чувеног југословенскогисториограф ског научника (за подручје новијеисторије) академикаВ еселина Ђ уретића.

С вим а је знана њ егова одисеја у вези с а књ игом „С авезниции југословенска ратна драм а“ , која прође теж ак пут од забране донаграде.

Тако кад опаде лаж на фасада и разголити се нагриж енајугословенска грађевина,све се паи право наријеч поче мијењ ати.Д еценија је велика у љ удском ж ивоту, али (видјело се) и уисторијском искор аку, па ће ов о оств арењ е бити д алеко повољ нијеприхваћено, а надам се, заиритирати и одговарајуће субјекте даотворе браве за доступ свим сачуваним докум ентим а.

Тада би историјска наука већ једном м огла слободно да сепозабави недавном прош лош ћу. О воје преш није тим виш еш тотовећ чине и оне земљ е које су биле у оковим а такозваног реал-социјализм а, па и недавно раском адана велика зем љ а И стока.Заиста, заш то заклањ ати тај велики дио наслеђа и појачаватисум њ ичавост у овом пост - Титовском времену.

Зар је требало чекати да наш уваж ени земљ ак В укчевић,којије као мл ади учитељ случајно побјегаосаК очевскихстрељ иш тау далеку А м ерику где се даљ е образов ао и научно усаврш авао, будепрви у Ц рнојГори да нам обилније и из другог угла, објаш њ авам ноге заблуде. Збиљ а, чудан је наш м ентални склоп. Ш апућем оооном е о чему други гласно говоре. С трецам о од својега хладаум јесто да се плаш им о од неуспјелог рада.

С ила инерције нас вуче да анем ичне па и ф олцилизиране

теорије подхрањ ујем о и ож ивљ авам о. О вако се користем ани пулантске подм етаљ ке и супротном итљ ени ци , унајкрвавијем братоубилачком рату, издајницим а називају. У ту




категорију сесврставачаки К раљ евска војска у О таџбини,и поредчињ енице ш то су јој, са породицам а, припадали виш е од четирипетине цјелокупног становниш тва Ц рне Горе, ш то је прогоњ енаод окупатора и ш то јој је избјегличка влада била у Л ондону.

К ом анд ант К раљ евске војске у О таџбини генерал Д рагољ уб- Д раж а - М ихаиловић се још објективно расветљ ава, иако су гаС авезници увијек см атрали својим пријатељ ем и сарадником ,Њ ем ци и Т алијани три пута уцјењ ивали са зам аш ним сумам а, aГестапо, уз друге тајне служ бе, неуморно за њ им трагао.

Н ије се узим ало у обзир ни ш то је овај борац - м ученик,постхум но одликован легијом за заслуге С А Д , као савезник,спасилац њ ихових грађана и пилота.

П релаз преко Н еретве се броји у успјех ради наводногзаваравањ а Њ емаца, а не (како је и истина) договор са Њ емцим ада се заварају и потуку краљ евске снаге - тзв. четници, на њ енојлијевојстрани.

Н ије се то гледиш те пром ијенило ни кад је увријеђеником андант К оча П оповић, далеко касније, открио истину у вези

са форсирањ ем ове ријеке.С утјеска је оличењ е епопеје, а не договорно ж ртвовањ есопствених рањ еника, сам о за то ш то се и даљ е ж ели одрж атикулт вш иеличног сарадника К ом интерне, С таљ иновог ученика,Ч ерчиловог м иљ еника и дискретног саговорника Њ ем аца, са усвијету познатих преко70лаж них им ена. К ако гаонда ословити?Н о, ето, није преш а!

С ве ратне операције у Југославији одвијају се на српскимпросторим а. К ом интерновски опој води браћу на браћу, а да нисам и не знају дубљ е разлоге. И једних и другах је све мањ е. И узаврш ници рата пуне се јам е, па и страж ари крај н>их (као уГорњ ем П ољ у) постављ ају. О суде „3& К отор“ , ш то ш иф рованозначи ујам у.и ликвидације надруге начинесу свакодневне. А зари С рем ски ф ронт није изнуђен да се пож ањ е још која десетинахиљ ада српске м ладеж и, махом оних који су касно м обилисани,каош тоје далекобачено виш е полуж ивиху словеначкејам е (илистријељ ано којекуда у „новој пролетерској“ држ ави) м јесецим аиза рата.

Ш то виш е м ртвих С рба (макар били и партизани) као дарезонује Јосипов табор. А ко ниш та, фамом опточено великосрпствоће се истопити у новој држ ави пролетера и под „свезнајућим “вођом . О стаће они који ће знати клицати, клим ати исваке године



му нову диригентску палицу додавати, итд.О овом еће детаљ нијесазнатасви који прочитају пом енуту

књ игу. Знатиж ељ ни ће, с обзиром на богатство консултованеграђе, м оћи да се додатно инф ормиш у.

С умњ ичавима, којим а се теш ко отапа мрзовољ а, ш то свеније како су они зам ислили или казали, аутор је дао додатнуолакш ицу. С ам је направио упоређењ аса актуелним остварењ им ајугословенских историчара ратног периода те ће лакш е донијетизакљ учке.

Тим е је књ ига добила додатну дим ензију и показала даписацтеж и за доказивањ ем стварне истине, а не за било каквимкривотворењ им а, или убјеђивањ им а.

М ислим да је вријем е занесених већ прохујало па ће иевентуални такви читањ ем бити м отивисани на дубљ еразмиш љ ањ е. О никојим асу голооточкам ем лаили други притисции тортуре уздрм али равнодуш је, неће наћи у овојкњ изи м елем засвоје непреболе, али ће прож ивјети додатну катарзу за својелаковјерје.

П ош то је дјело, уз превасходне ф актографске дом етеистоврем ено м јестим ичнои м ем оарско, са покуш ајним излетим ау есејистику, тим е добија додатни м озаички колор. С тога селакш е чита па ће бити заним љ иво за све нивое пунољ етнихчиталаца.

Н о, да се разум ијемо. О во није В укчевићева прва књ ига.П рва јесте код нас. И наче, он је већ запаж ена интелектуалналичност у културним круговима А м ерике.

П рије двије године у Њ ујорку је објавио студију, „Т итоархитекта дезинтеграције Југославије“ . Тим е је показао пунустваралачку зрелост у непристрасном расуђивањ у о ововрем еним(ако и зловрем еним ) збивањ им а.

П риређивач се потрудио да успјелим преводом , добримслогом и коректуром те луксузном опремом уопш те, одговоринапорим а аутора и додатно задовољ и читаоца.

М ож да би, на крају овог разговора, приличиле м ислидвојице ф ранцуских мислилаца, С артра који рече: „Н апредак једјело незадовољ них! “ и Ж ане Ром ена, по којем у је „највећауслуга коју неко м ож е учинити човјеку да га саслуш а. „

С тиглоје напокон вријем е дасе саслуш аи другастрана, aсве ће једино правилно вредновати несврстани сарадници (за овостолеће у понечему заборавне) учитељ ице ж ивота - историје.

it 79П р и л о г и с т о р и ј с к о м о т р е ж њ е њ у




У з захвалност издавачу и њ еговом уређивачком тим у,хвалаи драгим посјетиоцим а, па м акар било и оних којим аје овоизлагањ е и неугођајчинило.“

С а пром оције књ игеБош ка С . В укчевића у П одгорици.

Д раш ко Брауновић



П е т а р II П е т р о в и ћ Њ е г о ш 81

П Е Т А Р II П Е Т Р О В И Ћ Њ Е Г О Ш

П оводом стопедесетогодиш њ ице Горског В ијенца

П рвогновем бра 1813. године.наЊ егуш им апод Л овћеному Ц рној Гори, родио се Радивоје - Раде Томов П етровић, великисин српскога народа, који ће бити владика и господар Ц рне Горе,

односно духовни и световни владар овог м алог дела српскогнарода, збијеног око Л овћенског масива, који је четири стотинагодина чувао ж иш ку српске слободе, која је често буктињ омпостајала, каткад сам о чкиљ ила, али се није никад гасила.

К ад пом енем 1813. годину, кад се родио Раде Т ом ов,јасеувек сетим трагичних догађаја у М оравској С рбији, када јеК арађорђев а С рбија с ав л ад ана и м асакрир ан а и н асеверу емиграцијaстворена. С етим се одредаба Букуреш ког мира, кад су савезницизбог својих рачуна, ствар српских устаника и српског народа

издали и после мукотрпне извојеване слободе, у канџе портепоново вратили. Значи оно ш то је у наш ојери у Техерану и Јалтиурађено, сам о се понављ а!

К ад сеРадеродио, надревном престолујуначке Ц рнеГореседео је владикаП етар I П етровићЊ егош . О н јеим аосвојетеш кечасове, а са њ им е ицела Ц рна Гора. Б иоје савременик К арађорђев.О душ евљ еноје пратио њ егову борбу и радоваосерађањ у покосовскеС рбије. Х тео је да м у пом огне- са ж аром је покуш ао-није могао:или му то Руси нису дали или је Н аполеон био у залеђу или су

Турци са свих страна насртали. Д уго је владао владика П етар.С коро педесет година. М ного је задуж ио народ у Ц рној Гори иостале С рбе по српским покрајинама. С вецем је од народапроглаш ен. О н је „стрико“ м алом Радивоју.

П ре него ш то кренем даљ е да пом енем , свих седамП етровићаито: В л адику Д анил а, В ладику С ава, В ладику В асилија,В ладику П етра I, о коме рекосм о неколико речи, В ладику П етраII, ком е посвећујемо ове редове, К њ аза Д анила са којим нестајетеократије и најзад првог и последњ ег К раљ а Ц рне Горе- Краљ а

Н иколу. С а овим им еним а, им еним а седам П етровића, писана јекрвава, алисјајнаисторијасрпскогнародау Ц рнојГори запериоднеш то дуж и од двеста година.




Раде је своје детињ ство провео у родитељ ској кући наЊ егуш им а. О д Ђ урђевдана до М итровдана, он је са старијим а наЛ овћену з а стоком . Још к ао м л ад ог гусле су га ју н аш тв ом з ад ојиле.Знаоје безбројсрпских народних песам а напамет. К ад м ује билоједанаест година, њ егов стриц владика П етар I упутио га је уБококоторски м анастир С авину, где је провео две године. Ту јестекао основна знањ а из писмености и црквеног појањ а.

1828. године на Ц етињ е долази С им а М илутиновић-С арајлија, који постаје владичинсекретар и уједно учитељ м алом

Радивоју.В ладика је већ био донео одлуку да спрем а Рада за

наследника, пош то се синовац Ђ орђије Савов није вратио и зРусије, већ је там о постао руски коњ ички оф ицир. С им аМ илутиновић- С арајлија им аће м ного утицаја на даљ и ж ивотРада. О н је им ао велико ж ивотно искуство. П рош ао је м ногепрепреке. Рођен је у С арајеву. П реш ао је у С рбију и у устанкуучествовао. К ао борац у II српском устанку у чети је „голаћа“П утовао је поРусији, У гарскоји Н емачкој. У Л ајпцигу студирао

ф илозоф ију. П есм е је певао. С рпске народне песме скупљ ао. О н јеРада свему учио: класичнојисторији и историји српског народа,а нарочито му је причао о српским народним устанцим а. Њ еговајенајвећа заслугаш то је м ладогРадана науку упутиои ш то м ујеразвио вољ у да чита, пиш е, студира и песме пева.

К адјестари вл адика П етар I П етровић Њ егош , 18. октобра1830. прем инуо, одмах је Раде сутрадан по отварањ у тестамената,(у ком е се назначује за „Н амјесникаМ итрополита Ц рногорског' ‘)обукао ј ош непосвећено вл адич анско рухо и од плем енских гл авара

за господара Ц рне Горе постављ ен.П осленеколиком есециујануару 1831,призренски владикаЗахарије у малојцркви С вете Богородице н аК ом у, произвео гајеза архим андрита и том приликом Раде је добио м онаш ко им еП етар II П етровић Њ егош .

Њ ега ће народ кроз цео ж ивот звати сам о владика Раде, aкао највећи српски песник остаће Њ егош .

Њ егове прве године владавине биле су врло теш ке. Турцинасрћу. Г ранице ф иктивне, несигурне и необележ ене. А устрија

интригира, ради да се дочепа протектората над Ц рном Гором, С аРусијом односи пом ућени. П лем ена се глож е и код неких крвнаосвета плам ти. Ц ентрална држ авна власт скоро и не постоји.С ретстава нем а. С иром аш тво.



П е т а р II П е т р о в и ћ Њ е г о ш 83

Треба знати да је Ц рна Гора у то доба била „држ ава“специјалног типа. К рж љ ава средњ евековна држ ава. Н ико је каодрж аву није признавао, нити је он аиког признавала.

За Рада задатака м ного; сретстава ним ало. Зато он крозуста владике Д анила у Горском В ијенцу пева:

,А ја ш то ћу, али са ким е ћу,М ало руках, малена и снагаЈедна слам ка међу вихорове,С ирак туж ни без нигђе никога.“

И пак је Раде са великим напорим а и ж ртвам а увео ред уземљ и (м орао је да запрети да ће и главе да лете.) С а Русим а јеодносе поправиои кадајесвето урадио (1833) кренуо језаР усијуна хиротонисањ е.

П утовао је од К отора морем до Т рста, а одатле све колим апреко Беча и П ољ ске за П етроград, где је завлади чен.Х иротонисањ е је изврш ено најсвечаније, на П реображ ењ е 1833.О воме свечаном чину и цар је присуствовао. М лади владика је уРусији свуда био лепо примљ ен.

Н а хиротонији је владика Раде w лепе дарове добио. Иљ убав руског цара. И м поновао је и руском цару и њ еговимдворјаним асвојом лепотом , својим стасом и својом разборитош ћу.

К ад је убеђивао руског цара да се Русија заинтересује зам алу Ц рну Гору, неко је од доглавника добацио да је то сувиш едалеко. „И сунце је сувиш е далеко, али кад хоће м ож е да топлогрије“ одговорио је м лади В ладика. П о хиротонији, вратио сеистим путем да продуж и своју владавину.

У Бечусесастаос В уком. Н аВ укаје Њ егош оставиодиван

утисак. С тварно гаје сам Господ Бог обдарио свим а ф изичким идуховним лепотам а. В ук ће о том е сусрету писати Л укијануМ уш ицком : „О вде је пре ш ест недељ а био Ц рногорски У пр авитељ ,ком е нем а још пуних двадесет година, а већи је и лепш и негоикакав гренадир у Бечу. He сам о ш то зна српски врло доброчитати и писати, него прави и стихове лепе.“

Њ егош је поново путовао у Русију паје доцније користећисе својим угледом и сталну пом оћ за Ц рну Гору добио.

Њ егош је путоваои подругим земљ ам а. Биојенајчеш ћеу

Т рсту, Бечу и И талији. У Бечу се сретаоса ученим љ удим аиз свихсрпских крајева. Н арочитосаВ уком . Њ егајесвесрдно помагао. УТрсту се увек радо задрж авао, јер га је там о С рпска црквенош колска- опш тина лепо дочекш ала. О на је пом агала сваку




акцију за ослобођењ е и уједињ ењ е васколи ког српства.В ративш и се са хиротоније, Њ егош је наставио своју тегобнувладавину. В идевш и на путу уређене држ аве, ж елео је да неш тоуради и на том е пољ у. У з велике напоре увео је С енат. To јеуствари била једна врста врховног суда за спорове, те је на тајначин ум ањ ио крвну освету, кроз коју су појединци села пачаки плем ена задовољ авала своју правду. Главари су му говорили:„О ве горе не трпе регуле“ .

П окуш ао је да уведе порез-даж бине. И увео ихје. И ту је

наиш ао на отпор. П а чак и њ егов стриц С ава устаје против тога:„Тако ти ж ивога Бога, не претварајЦ рногорце у рају. „ говорио јеС ава.

Р ад на народном просвеЋ ивањ у. Њ егош као образованчовек, знао је ш та значи народно просвећивањ е. В идео је многепросвећене народе и то је ж елео народу у Ц рној Гори. За ово јетребало новаца и учитељ а. К ад се вратио са хиротоније донео је илепе дарове. О д тог новца је створио П рву основну ш колу - 1834.П рва „м ала“ ш кола била је у М анастиру Ц етињ ском . За

организовањ еш коле, владикаје улож ио велики напор. Д оцнијејеобезбеди о и сталну руску пом оћ, а и братска С рпскауставобранитељ ска влада за ову сврху дала м у је две хиљ адедуката. О вакво ш колскообразовањ е није било довољ но. Њ ем у субили потребни учени љ уди. Н осиосе м иш љ удаоснујеи гим назију.С ретстава није им ао. Зато је слао младиће у Русију и С рбију.П иш е он дугачко пнсм о м инистру У ставобранитељ ске В ладеП ауну Јовановићу, изм еђу осталог и следеће: ... „Н о где бихцрногорск а м л адеж м огл а л акш е проучити образовањ е ум аи срца,

а да не изгуби м ало од своје дичне народности, ако не у братскојС рбији, где се све науке на српском језику предају.“С аједне посетеРусији В ладикаједонеоим алуш там парију

и тако им ао на Ц етињ у ш там парију - после оне пре 340 година,коју су Ц рнојевићи донели на О бод. П осле Њ егош евесм рти, кадаје устребало (1852), ш там парија је истопљ ена за танад (ђулад).

Л епу народну црногорску нош њ у Њ егош је устројио иревидирао И з нош њ е су избачене стране и турске прим есе. У неоје у њ у сам осрпске и косовске сим боле, како на муш ком тако и на

ж енском руху. Н ош њ аје у виду српске тробојке - црвено- плаво-бело.К апа је одозго са црвеним пољ ем ш то сим болиш е - крвљ у

притиснуте не ослобођењ е српске земљ е; около црно- ж алост за



П е т а р II П е т р о в и ћ Њ е г о ш85

К осовом; нагорњ ем делуједан м али део одвојен златним ш иритом- слободни део земљ е С рбинове. Ж енска нош њ а такође им асличне сим боле. Ж ене носе сам о црне мараме и носиће их све доксе К осово не освети.

В ладика је увек ову нош њ у носио. Б ила му је врло драга.У њ ојће се виш е појављ ивати него у владичанским хаљ инама.

Ц етињ е је било седиш те црногорских владика, односном анастир И вана Ц рнојевића. У доба Њ егош а поред м анастира ицркве билоје стотинак кућа -кровињ ара, а околосвуда пустињ а.

Њ егош се прочуо по свету па су многи долазили у Ц рну Гору дага виде и да виде тај м али народ у брдим а, који се прочуо. Д оЦ етињ асе долазило од К отора брдским, узаним путем на м азгиили брдском коњ ићу, уз опасност да се сваког м ом ента падне упровалију.

Године 1837. Њ егош је подигао зграду са 25 оделењ а. Засебе је узео сам о три просторије, а остало је било употребљ ено засенат и секретаре. О н је им ао спаваћу собу, собу за рад сабиблиотеком , а у трећојје ставио билијар, који је набавио у Трсту

и у слободном времену билијар м у је био разонода. Н арод је овузграду назвао (и данас се тако зове) Биљ арда.

Н епријатељ ска пропагандаје уп озоравалапутникедајеуЦ рнојГори опасно по посетиоце, дасу дом ородци крвож едни, паипак то није спречило м ноге учене љ уде и разне мисије да Ц рнуГору посећују, где се никад ником е није ниш та десило, нити јеикакво разбојниш тво забележ ено, пасу ти странци о Ц рнојГории о В ладици похвално писали.

Д а би се тим гостим а поред дивног црногорског

гостоприм ства пруж иле и угоститељ ске удобности, В ладика јеподигао велику гостионицу, коју је народ прозвао: Л оканда.

К ао црквени поглавар владика Њ егош је водио и црквениж ивот у Ц рнојГори. К ритиковали су га у виш е махова, ш то каовладика пиш е песме и то народним језиком , па у том е правцупом аж е В ука, ,јеретика.“

К онзервативни црквени кругови су см атрали да В ладикаисувиш е„м ирјаниш е“ ,ш тоје противноканоним а. Н ападанјекаош то је нападан Л укијан М уш ицки, владика у П лаш ком .

Н еканонскијетош тојеуборбам аучествовао.критиковалису гаизвсни западни кругови. В ладикаје биовиш е наф ронту негош тоје одрж ао архијерејских служ би. А ли тосу прилике нал агале.К ад а га је посетио прота М итар В асилијевић, подарио м у је и К рст




и нови јатаган. М ож да све то није по каноним а. В ладика је биобранич слободе свога народа. Х риш ћански Запад није хтео ни дачује н.ихов јаук... Н ити им је икад пом огао.

Гледано по спољ аш њ ојф орми, м ож да је владика Њ егошнеш то и урадио ш то је противно каноним а, али је исто такопознато.даје владикаим аодубокорелигиозно осећањ е и дајетосвоје религиозно осећањ е, изразио у свом великом спеву Л учиМ икрокозм и. Н ико није м огао бити ближ и Б огу, него Њ егош инико није м огао да осети Бож ију силу бољ е него О н. Н ико није

м огао да досегне те Бож анске висине као бесм ртни В ладика.И каосветовнии духовни поглавар Ц рнеГоре, Њ егош није

им ао м ногосреће у својој владавини и не бележ и неке нарочитеуспехе. А ли зато Њ егош као м ислилац, ф илозоф и српски песникјесте вечит.

Њ егош није прош ао кроз редовно ш коловањ е. О н је м ањ евиш е с ам оук. С ам се изграђив ао и духовно оспособљ ав ао. Ч итао јем ного. С им а м у је вољ у за читањ е развио и пострек пруж ио. А лије Њ егош уз то био веом а даровит. С ам је у пустињ и; без

ш колованих љ уди окосебе. И м ао је врем ена даразм иш љ а да пиш еи да у том духовном раду разоноду нађе. У чио је стране језике,тако да је дела у оргиналу читао. Знао је руски, ф ранцуски,италијански, а нем ачким се служ ио.

П есм е је почео да пиш е као дечак. П рве песме су м у билеу ф орм и народних. К ао м ладић писаоје и лирске песме, М ногесусе погубиле. К опирао је у прво време свога учитељ а С им уМ илутиновића - С арајлију и владику Л укијана М уш ицког.

У доцнијим годинам а, Њ егош долази до пуне књ иж евне

зрелости. В исоко образован, талентован, роћен у крају где јенационална традиција врло јака, Њ егош је створио велика дела.М и нем ам о нам еру да Њ егош а анализирам о као песника.

П обројаћем оњ еговаглавнадела: ,Л учаМ икрокозм а‘‘- религиозниспев. „Л аж ницарШ ћепанМ али“ и ,ЈГорскиВ ијенац“ . Д асем алозадрж им о на последњ ем . У овом е спеву је обрађена истрагапотурица у Ц рнојГори почетком XIII века. И сторијски догађајјесам ооквир. И наче у њ ему Њ егош израж ав асвоје дубоке ф илозовскем исли- кроз архим андрита С теф ана. У њ ему песник израж авасвојадубокасрпсканационалнаосећањ а. М аниф естујесвојсрпскипатриотазам . И зраж ава своју веру у српски народ и у њ еговоослобођењ е и уједињ ењ е. Ж ивописно слика народни ж ивот.Говори кроз уста владике Д анила. Језик м у је чист, народни и




скоро цео спев у десетерцу, а свему је основа народна поезија.Горски В ијенац је син теза целокупног Њ егош евог

стварањ а. А ко га читате налазите ризницу узвиш ених мисли. Toје најбољ и спев српске књ иж евности. To је књ ига, која је највиш ечитана, највиш е издањ а дож ивела и на највећи број странихјезика преведена. С а овом књ игом смо најбољ е репрезентованикао културни народ у иностраном свету. To је оно ш то чиниЊ егош а Е есм ртним .

Горски В ијенац је ш там пан у Еечу 1847. године. К ада га

читате добијате утисак да дело није заврш ено. И није, Њ егош јеж урио да га изда и да се ш то пре појави. П редвиђао је В ладикадогађаје, који су се доцније 1848, године, маниф естовали уМ аџарскојбуни.

Ж урио је Њ егош и због тога, ш то га је теш ка груднаболест морила и осећао је полако свој крај, Н ије дуго ни ж ивео.1850. године, отиш аојеу И талијудасе лечи. У Бечује потраж иолекаре. Н ије ниш та пом огло. В ратиосе у Ц рнуГ оруи 21. октобра1851. преминуо, истогадана, кадаје пре двадесети једну годину

21. октобра, ступио на престо. С а њ им е је нестало и теократскедрж аве у Ц рној Гори. Ж ивео је кратко, свега тридесет осамгодина. Д ао је засвогаж ивота врло м ного. У м роје на Ц етињ у, aсахрањ ен на Л овћену.

К аж у још 1843. годмне, када је по Л овћену ходио саглаварим а, лупио је ш тапом о кам ењ ар и рекао: „О вде да мезакопате.“ Н еко од главара је рекао: „То је против канона иобичаја. В ладикасе не копау пустињ и, негоу цркви.“ В ладикајепоновио: „О вде да ме закопате.“ И тако је било.

Ж ељ а му је испуњ ена и он там о и данас почива. Ш та супирамиде на Н илу? To су велике гом иле камењ а. To су гробницеегипатских Ф араона. Ш та је Л овћен? To је такође велика гом илакам ењ а.Тојенајвећагробницанасвету.највећем српском песнику.

Југословенски ком унисти су, у првим годинама својевладавине, Њ егош а игнорисали. К ом унисти каж у: „Н ису им алистручњ аке д а Њ егош а протумаче ‘ Х тели су да гаиз народне душ еизбриш у. Ц етињ е, Биљ арду и Л овћен су напустили. Н ови су град- „Т итоград“ - ф аворизовали и изградили.

К ом унисти - м ајстори обмане - доцније су тактикупром енили. Њ егош а величају и славе. В рло бучно су обележ или150 - годиш њ ицу њ еговог рођењ а. Ц етињ е је тих дана пуноф едералних и републичких ф ункционера, ф илозоф а, академ ика,




песника, књ иж евника, нобелистаиум етника, какоизцеле земљ етакоии зстранихзем аљ а. П реврћу поМ узеју.Т раж е по Биљ арди.Ж еле да извуку из Њ егош евих списа оно ш то им одговара.Ризницу узвиш ених Њ егош евих мисли, калем е на својасхватањ а.О но ш то им не одговара, то се прескаче: „То су м итске наслаге“ .Т ридесет реф ерата о Њ егош у је саслуш ано. Ж еле ком унисти даЊ егош а присвоје. П окуш авају да њ егов морални лик преудесе засвоје потребе. У најм ањ у руку дасе Њ егош неутралиш е. Д ају мубоју „Ц рногорске народности“ , а њ еговој књ иж евности „опш ти

југословенски карактер“ !!! Д руго се изостављ а и прескаче као дане постоји.

С ве усвем у, бучнаобм ана ком унистаније успеланити ћеих - светогрђе на Л овћену - спасти неизбеж не пропасти.

Родољ убиви српски народ цени и пош тује велико делобесм ртног Њ егош а. В олим о га ш то је био велики универазаланС рбин, ш то је о ослобођењ у и уједињ ењ у српства не сам о м ислиои певао, него је и ж иво радио ш то је на томе питањ у и сагорео.

Њ егош је О билића и К арађорђа до неба уздизао. Њ егош

постајеинспирацијановим нараш тајим азапоследњ их стогодина.О н је био инспирација м ногим песницим а, који дођош е послењ ега. О н је најзад инспирација српским нараш тајим а, којиЊ егош евским зам ахом избориш е ослобођењ е и уједињ ењ ецелокуп ног српства у великим ослободилачким ратовим аК раљ евине С рбије 1912-1918 год.

О н је актуелан и данас. К ао да често чујемо - нарочито упоследњ е време - ехо са Л овћена њ егових снаж них стихова, којидопире и до наш их редова. В олим о Њ егош аш тоје волеосве С рбе.

С рбе у Војводини храбри (1848) и ословљ ава их: „Д ико, роданаш ега‘ ‘. Њ егош је волео С рбију - К арађорђеву С рбију - окрвављ енуи попаљ ену, али пркосну и одлучну да се не преда, да не падне наколена, да не моли м илост, да се храбро бори, да јуначки гине ипобеди или да витеш ки сагори.

Заослбођењ еи уједињ ењ е српстваодобраваГ арш аниново„Н ачертаније“ . Такорећи пред смрт, 1850. године, он из Т рстапиш е И лији Гараш анину изм еђу осталог: „Н ајвиш и је ам анет исветињ а наш а, после им ена Д уш анова, им е К арађорђево. К о јеовом им ену противник тајније С рбин, но губави изрод српски.“

В олим о Њ егош а, ш то м аниф естујући српско јединство ипосвећује своје најбољ е дело - ,Ј"орски В ијенац“ - О цу С рбије -К арађорђу П етровићу.




П исац посвете „П раху оца С рбије ‘ ‘, потписује се у Б ечу, нановолето 1847. године, као„С очинитељ ‘ ‘. О вајсочинитељ Радивоје- Раде Њ егош , задуж ио је српство за векове.

„Благо оном ко довијек ж иви,И м ао се раш та и родити;В јечна зубљ а, вјечне пом рчине,-Н ит’ догори нити свјетлост губи.“

Д рагољ уб Ђ укић




О с л о б о д и

1. С лобода је дргоцена вредност и м ера љ удскогдостојанства.

2. С лобода је виш еструко опредељ ењ е - лично идуховно, м орално и друш твено.

3. С лобода је лична и друш твена одговорност;одбраном своје слободе, човек брани и друш твене слободе, иобрнуто - не м ож е д а буде друш твених без личних сл обод а. О не се,у правном друш тву, уж ивају као право и као привилегија. У зједнакост и пуноправљ е, она је, и одговорност, и привилегија;једина опш та привилегија коју дем ократија даје, без разлике,свим својим грађаним а. Тако схваћена, слобода се остварује иж ивотвори у виш им сф ерам адуховног ликајединке.ш то удруш тву

ж иви, и не сам о хлебом или сам а собом , одрж ава.

4. С лободаје духовнислух за потребе и права другог:спрем ност на изош травањ е сопственог чул а и духа, способност испрем ност да се буде у будном стањ у страж арске опрезности исталне приправности- дасе освем у непрекидно м исли, просуђујеи суди, да се сазнаје, учи и научи, да се види, чује и осведочи.

5. С лобода садрж и духовну и м оралну обавезу.

У словљ енаје и правилом прихватљ ивог друш твеног опхођењ а, дасе цивилизованом друш ту приђе и прилагоди, да се јединкаодреди и вољ но ограничи слободам а оних око нас, ш то намвластита понаш ањ а, навике и обичаје у цивилној једнакостиједино праведни закони обезбеђују.

6. С лобода је осмиш љ ени садрж ај, м етод и установадем ократије.

7. С лобода је непрекидни избор, стално одабирањ е,сагледавањ е и подвајањ е појава око нас, разлучивањ е појм ова изам рш енихсадрж инаЈерјеионадин ам ичнож ивостањ еисталноопредељ ивањ е.



О слободи 91

8. С лобода је би тност ли чн ог определењ а,индивидуалног одлучивањ а и сам оуправљ ањ а. О на је духовнаразум на независност, суш тина личне и друш твене суверености исопственеодговорности, којојнијени потребна-дабисепотпуноостварила - ичија „заш тита“ , сем законског равноправљ а да сечује и види, да буде сазнана и да се изрази. С ем љ удске свести исавести, не требају јој никаква друга покровитељ ста, а најм ањ е-заш титасам овољ не и доброћудне патерналисичке власти; она се

чува законитим вл ад ањ ем и вољ ним пристанком грађана. Д уж ноствласти слободних грађана и јесте да законим а ш тити слободу, aслобода- закон : здруж ено да свачије право на ж ивот и једнакостобезбеде. И то је све ш то слобода од власти очекује. О на нијеничији м онопол понајм ањ е арбитрарне власти или идеолош когполи тичког патернализм а, било партијског или групног,појединачног или економ ског интереса.

9. С лобод а је одбијањ е од непресуш иведојке-дадиљ е

и неке посебне бриге или било чијег туђег старањ а о неодрасломграђанину беби- м алиш ану; она је право разум ног грађанина удруш тву равноправности и једина привилегија ш то сам одем ократија свим а подједнако даје.

10. С лобода је и мера једнакости, а једнакост условслободе.

11. С лобод аје м ераузрастаи одраслостичовека; степен

грађанске зрелости, ознака грађанина одвикнутог од поданичкеприклоностииеконом скезависности. О најеиосновсам оуверењ ау сопствене личне вредности и властите способности, заиндивидуалним потврђивањ ем и избором својих посебнихж ивотних циљ ева и сам ониклих опредељ ењ а. А ко и не гарантујеуспех и небригу, она је пут да човек, у равноправности и о себисам ом , о својим а, и својој околини одлучује. У незрелојнеодраслости човека, слобода се, пре него ш то је нестане,искривљ ује у беспуће, анархију, стихију и хаос, или - у саврш ени

„ред и м ир“ , у нам рш тено и ћутљ иво „слагањ е“ обесправљ еностии деспотије. Н и неодговорна небрига, ни лаком ислена лепрш авабезбриж ност, нису наградаш тослободадаје.



92 Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а ,,Њ е г о ш “

12. С лободаје брига, спрем ност и привикнутостда сеграђанин и друш тво сам и организују да би себе, свет око себе исвојначин ж ивота, заш титили. О на је стогаи свест и одговорнипоглед у будућност. Д руш тво које тако буде ф ормирано бићеинтим ни и видљ иви портрет човекове посебности, грађанскеспособности, индивидуалне инвентивности и вичнесналаж љ ивости у свом друш тву, (у друш тву какво он ж ели), икакво, у равноправности и дисциплинов анојсам оорганизов аностии развијеним инстинктом сам озбрињ авањ а, он сам и трпељ иво и

стрпљ иво изгради. (Једини изузетак том опш тем назору јесунезбринутост, слабости немоћ оних који не могу да, властитимнапором и друш твеним околностим а, сам и о себи бригу поведу.(He чини ли се то, у наш ем веку и са досадаш њ им историјскимискуством , још увек недокучивим циљ ем ? )

13. К ао право и ш тит јединке, слобода се не м ож е нида делегира, да уступи или било ком е „поклони“ , јер нико нијем оралнодуж ан,нитијеустањ у,даичијетуђем иш л>ењ еослуш кује,

ж ељ е му погађа, туђе интересе сазнаје, да би м у приготовљ енубезбриж ност и „срећу “ на тањ иру принео. Јер слобода није сам оправо, већ је и обавеза да се непрестано опредељ ује и сталноодлучује. Н а слобуду се оставка не даје!

14. С лобода као право значи и духовну и м оралнунезависност ш то се стално потврђује личн им избором ,опредељ ивањ им а и чињ ењ има.

15. С лобода и политичка вољ а, мада условљ ене, нисуједноисто: ниполитичке вољ е,безслободе, нем адокје„слобода“(без политичке вољ е) бесм ислена, П олитичка вољ а (ж ељ а да сеједно стањ е оствари, изм ени или одстрани), м ож е да се удемокртијам а, поврем ено и са одређеним условим аи врем енскимограничењ им а трајањ а, приврем ено делегира, али никада каоправо и уступи, нити своје одговорности ослободи.. У том е јесм исао политичких груписањ а и постојањ а странака.. С ам о утом е... без странака нем а дем ократије; надстранаш тво је сигурнонасиљ е.

16. Н и слобода се ником е не поклањ а, нити иком еуручује ада се начело личне суверености и грађанина не окрњ и те



0 с л о б о д и93

и суш тински смисао слободе не ош тети и изгуби. О на се ни каоправо, нити као одговорност или сопственост не наслеђује, или унаследство тестаментом остављ a. С в ак.а јединкаи св ака генерацијaје настављ а или изгубљ ену- поново стиче па чува или опет губи.С рећнији су они народи и нараш таји који своју судбину за њ увезују и сам о са њ оме, у мирном току см ене генерација, и својуегзистенцију и својопстанак продуж ују. С лободачовекајеосећањ есм ирене извесности, м ира и поузданог спокојства ш то м у сам онеравноправности насиљ е отим ају и у неизвесну га узнемиреност

прогањ ају. Затои насиљ ем на насиљ е, човекс правом, подједнаконуж но брани и своју слободу и своје достојанство и својуравноправност. С лобода и равноправност недељ иве су. Иравноправност је независност, а њ их сам о слобода осмиш љ ава.

17. М ојаслобод а није ничија туђа брига нити дуж ностначувањ е дато- даје неко други за мене ш тити; још ман>е је м ојеправо да такву заш титу очекујем, да се о м ени и мом добру некодруги брине, м им о и преко закона који м и, у оквирим а правног

друш тва, то право обезбеђују. Д а се разреш е и расплету уком пликованости пред које нас стављ а друш тво, да би се однепријатности избора „ослободили“ , није ничија туђа до сам ом ојавластитадуж ност. М ојодговор натедуж ности, коједруш твои од мене очекује, потврђује ми право и на слободу ш то ничији иније до мојсопствени избор. Б ез избора, слобода је м ртво слово,као ш то је и „избор“ у неслободи цинизам зам отан у форму„права“ без садрж ине.

18. С лободаје,каонеотуђиво правоЈош и м ераразум неи бриж љ иве употребе ш то се као м оћно оруж је чува да одбранисам опош товњ е и достојанство, независност и индивидуалним исаони интегритет пред навалом ш ароликих ф риволности иуглачаних саж ваканих полуистина, митова и улепш аних лаж и,пасивног прихватањ а онога „ ш то свет хоће“ и ш то“и други м исле“ ... О на није ни трж иш но добро ком ерцијалнепотраж њ е које се, уз повољ ну цену, нуди, траж и, продаје и купује.П родаја или поклањ ањ е слободе је м орална абдикација насувереностљ удског бићаи злослути почетак усељ авањ адеспотије„у крв“ и олаког подавањ атиранији злаи самовољ е „по навици“ .

19. С лобода је, дакле, недељ ива; једном уситњ ена и у




делићим а уступана ,она одједном и цела губи своју неподељ ивупотпуност и неповратно нестаје.

20. Н и у слободи , дато поверењ е није никадабезусловноипотпуно. Безусловним усупањ ем слободасе м оралноразоруж ава и растура, а стварно -потписује капитулација предприкривеним насиљ ем и лукавом преваром .

21. Једном „без реверса“ , било ком е дата или

„позајм љ ена“ , слобода једноставно нестаје а доби тник тогдрагоценог и плем енитог униката, јединог трајног добра свакедуховне потрош њ е,изправногдруш тваистргнуте ,бивазаточеник,таоц или роб лаком их заблуда. ... А и таоци се товарим адрагоцености откупљ ују, а од ропства- сам о крвљ у ослобађају. ..

И з збирке есеја„Записи и з даљ ине“

Д р И ван П ајић



К њ и ж е в н и д е о 95

К Њ И Ж Е В Н И Д Е О

П О Е И Ј А М Л А Д О Г В Е Љ К А Б О Ј И Ћ А

Ж У Б О Р М ЈЕС ЕЧ ЕВ Е В О Д ЕП јесм е380страна, цијена 15 долараиздањ е писца:

П ред нам а је нова књ ига данас најплоднијег српскогствараоца у туђини. He само најплоднијег по броју објављ енихкњ ига, а „Ж убор“ му је девета књ ига, него и по рзноврсности.П оред четири књ иге поезије, В ељ ко Бојић је објавио три ром анаи две књ иге драма.

У напом ени у књ изи „Ж убор мјесечеве воде“ Б ојић каж е:„О ва збирка је настала у студентским даним а, прије виш е одтридесет пет година. П ренио сам је преко границе, далеке 1963.године,..О војепрвакњ игапјесам а,од укупнош естприпремљ енихза ш там пу.“

К ао ш то видим о поезија младог Бојића није ем игрантсказбирка пес ам а, и ако је он каоизданакпобеђенестранеу грађанскомрату био нека врста ем игранта у својој земљ и.

Ш колован на „периф ерији“ српске књ иж евности, у

Загребу, гдесу се „крили“ и други синови побеђенестране, В ељ коБојић није у земљ и објављ ивао песм е, нити је суделовао укњ иж евном ж ивоту. С тудирао је право.

П есм еје писаозасебе, каохронологијусвојих младалачкихразм иш љ ањ а и дож ивљ аја. Ту је он хроничар својих љ убавних„победа“ и „пораза“ , у песм ам а у којим а су јунакињ е осталеаноним не. Љ убавне песме иначе су биле реткост у Ц рној Гори.Н аш велики научник Јован Ц вијић је на једном м есту записао:„Ч ак и неписм ени (у Ц рној Гори) често цитирају стихове о

љ удском ж ивоту и судбини. Н ема интим ног ж ивота, никад се неговори о љ убави, осим ако им се та реч у сну ом акне. С ањ ари сенајчеш ће о јуначком ж ивоту.“

М ож дајеи торазлог заш тосу неке песме тако дугочекале




на објављ ивањ е, а неке нису м огле у земљ и да се објављ ују и због„злих м исли‘ ‘ према оним а на власти. П оследњ и део књ иге, којипредстав љ а посебну књ игу им а мото: „Н ародним лив ад ама: М л адем ајке родите дјецу здраву и задојте их вином бож уровијем дацвјета зем љ а С рбинова.“ To је хроника предака, родбине, родногзавичаја. М ноги од блиских и драгих оставиш е своје кости уграђанском рату, даим се ни гроб не зна. Д а пом енем о неке песме:У спом ени предака,С тријељ аним анаП охорју,Н овилелек, Л ијевчепољ е, С топама светитељ а, Греш но плем е.

Д апом енем оопетм удрог ЈованаЦ вијића,који каж е: „СвиЦ рногорци старе Ц рне Горе см атрају М илош а О билића као свогдуховног претка, и не сам о да мисле о њ ему, и да м у се диве, већга и сањ ају.“ У тојпатријархалној традицији народних песам а ивладике Њ егош а ш коловао се и В ељ ко Бојић у чијим се песм ам а,као реф рен провлаче косовски сим боли: бож ур, јунаш тво,М илошО билић.

О творите старе епове да препознате јунаш твобез њ ихове крви нем а бож ура.

Реци посестрим о из старих стиховагде ће бож ури процвјетати

Теш ко је издвојити посебно стихове из ове значајнезбирке, иако упућујем о читаоце на топли „Епитраф рано ум рлимродитељ им а“ :

Гдје да слож им м озаик успом енаК ад не знам гдје ти је хум каЛ егао си м еђу хиљ аде ратника

Н а крају наш ег изгубљ еног пута.К ао ш то није песник пронаш ао очев гробтакоје и туговаоза браћом и стричевим а у песмама: „М лади лавови“ и „Х ум капокрај пута“ .

Један стих песме у којој м ајке наричу за синовим а:К орјењ е вам се осуш ило од јуначке крвикоју наш а прса отхраниш еП реклињ у М илица и М ара горе П охорјагцје су им стријељ ани синовипотсећа на песм у Растка П етровића „С ећањ е на младог

сестри ћ a “ , који је исто такокаом ладичетникоставиосвоје костиу ш ум ам а Јахорине:

Горо, ти си их издала,




Ти их ниси скрила у своје ледене ноћиГоро м оја дивна горо безм ерна, јахоринска.П оред туж балица за судбином својих м илих и драгих и

м ногобројних ж ртава грађанског рата, В ељ ко Бојић, који сепрославио романом „О рловска гнијезда“ , писац је туж балице,плачући за судбином Ц рне Горе. Д рж ао је он тајбол, овековечену сад објављ еним песм ама преко четрдесет година, заједно сасвојим најинтим нијим стиховим а. Д а ли је бол већи од осећањ асрам оте за оним ш то се десило у зем љ и није ни потребно

истраж ивати. П есм е треба читати.У гаш ен је говор у брдима

велики народни епос у сликам аК оју су мачеви подигли под небо

кад су синови усправно расли(Н ови лелек)

К ад a је нов а вл аст почел а д а прекраја „књ иге староставне ‘ ‘огласио се посник у стиховим а:

М оје греш но племе одриче се историје

одриче се славе и частии поразе џелата у заносу славиЗа гробове својих отаца и не пита

(Греш но плем е)О дузели су нам снове о чојству

одузели су нам иконограф ију врлина(О дрођавањ е)

А ли чаш а ж учи преврш ила је меру кадасу нови господариодлучили да уклоне из пам ћењ а најдраж и сим бол Ц рне Горе, да

уклоне Њ егош еву капелу.Б лаж о Јовановић је у им е владе Ц рне Горе упутио писм о1952. године в ајару Ив ану М еш тровићу н ајављ ујући руш ењ е к апеле:„С поменикЊ егош у м изам иш љ ам оувидудивногивеличанственогм аузолеја... Тајм аузолејпоставили би наврх Л овћена.там огдејесада капелица. „

Н а ту варварску пом исао написао је В ељ ко Бојић песм у)ГУ м рла је стара Ц рна Гора“ . Са зачуђујућом м ирноћом за својегодине изрекао је песник теш ке речи:

С а цетињ ског м анастирасвето звоно И ваново

О глаш ава м ир над брдимаум рла је стара Ц рна Гора.



98 Г л а с н и к С р п с к о г и с т op и ј с к о к у л т у р н о г д р у ш т в а „Њ е г о ш “

Ц рвене војске кроз ноћ језде са м амузамаД а лиш е Л овћен небеске висине.

А ти упокојена зем љ о скрш тених руку плачиу паганском м аузолеју

К оји ће бити твоја вјечна там ница.О вај ком унистички гест, руш ењ е капеле, био је далеко

богохулнији него гест окупатора А устријанаца, који су 1916.године оскрнавили Њ егош ев гроб, због чега је песник М илош

Ц рњ ански написао: ,Д ли је звер, у аустријскојуниф орми, ж елелајош виш е.Х телаједауниш тии ону гробницу, му њ ама бијену, ш тоје као неки анђео од кам ена клечала под небом, у облацим ана врхуЛ овћена.“

В ељ ко Бојић је на 330 страна књ иге објавио 280 песама,које иако писане у младости, за себе, одиш у зрелош ћу. А оквалитету песама најбољ е говори чињ еница да је проф есор В асаМ ихаиловић из ове збирке уврстио ш ест песама у антологијузаграничнихпесника >ГУ туђем пристаниц1ту“ .Т осу песме: Н аш а

вјера, Л ипово, У јесени, К ам ено доба, П ред зору и Н асаркоф агу.В ељ коБ ојићјесвоје песме певао услободном стиху, удухунадреализм а. А надреализам је био погод ан у послератно време дасе „сакрију“ отворене м исли од реж им ских цензора. Реж им скакритика је ту поезију см атрала „декадетном “ , непријатељ ском .

П есме младог Бојићасу издрж але врем енску раздаљ ину иса задовољ стовом се и данас читају.

В аса К остић



К њ и ж е в н и д е о99

У М Р Л А Ј Е С Т А Р А Ц Р Н А Г О Р А

С а цетињ ског м анастирасвето звоно И ваново

О глаш ава м ир над Брдим аум рла је стара Ц рна Гора

И са њ оме јуначка љ епота

У вијенцу звијезда и горагдје вјечна зубљ а ускрсаваО лим пијски лијеп и царски скроман

пребиваш е Њ егош ев гробК о библијско им е свето

сам од себе свјетлост ш ириН ад понорим а м икрокозм аП лачеш ли богињ о м лада

свеш тени извору поезије

Н ад раскопаним гробом краљ акоји је био наш господарН ек виле нечујно приступе и полож е вијенцеН а м јесто гдје је била капела свецаЕво покајнице долазе уз планину

један народ плаче у горамаЈедан м итрополит клечи

пред затвореним вратим а правдеЈедно се црно доба доврш ава

Ц рвене војске кроз ноћ језде са м амузамаД а лиш е Л овћен небеске висинеС инове планина светог олтара

владику аманета на сам ртиА ти упокојена зем љ о скрш тених руку плачи

у паганском м аузолејуК оји ће бити твоја вјечна тамница

В ељ ко П . Бојић




П А Л И С У Т О Н

Л иснате горе дјетињ стване ш ум ите с вечери пусте

Н еутјеш не су м ајке за палим синовим акоји су вас пјесмом повијали

С тојте непом ичне као на гробу

И нек вам врела хладна не клокоћуболни вапаји ж ена испод неба круж е

Н ек их м ириси цвијећа не заглуш есузама су се уткале у камењ е

Гдје су једном крсташ и кликталивисоко на подигнутим заставам а

С ад ту дивљ а трава расте м уком обасјана

С ве прође

П а и ненадм аш на слава ратника у прах се претворибезбож ничка рука олтаре скрнави

Трубе у црно завијене надан покајањ абарјаци спуш тени у поноре

С ве су наш е обале пусте и нијем епод покровом пурпурног сутона

У там не косе драге уплеле се ријечитеш ке као клетва над јамама

О ви гладни соколи испод облакаперје вас издало у висинама

К ао ш то су и м ене крилате ријечи напустилекад сам хим ну роду пјеваоП ун бола и поноса м ученика пред см акнуће

над хум ком сузе лиоП о горам а сакупљ ао цвијеће нарциса и невена

да ти достојан вијенац оставимД ок се неко осветничко покољ ењ е не роди

В ељ ко П . Еојић




Н А Ш И П Р Е Д Ц И , Х Е Р О Ј И И С В Е Ц И

М удри народни владари,Будни држ авни страж ари,К неж еви, краљ еви, цари,В ојводе, ускоци, сердари,

И спосници, иконописци, вајари,В елики градитељ и, задуж бинари.Ц ркве и м анастире зидали,Н ародну душ у видали.О дољ евали неправди и сили,- Такви су наиш предци били.

С лавне С рпкињ е, м ајке,У смјени сваке генерације,Н а понос српске нације.П исци, књ иж евници, пјесници,В аскрслог Господа вјесници,П јевали м олитве и пјесм е Богу,П роповједали м ир, љ убав и слогу,С а некрстим а се били,О дољ евали неправди и сили,- Т акви су наш и предци били.

Туђе су вазда цјенили,С воје одваж но бранили,К рчили ш уме, орали њ иве,С војим се хљ ебом хранили,С лавили крсне Славе,С ам о пред Богом сагињ али главе,Н ичије њ иве преоравали,Н ичије међе прекопавали,П о м ору вјеш то бродили,П о земљ и понссно ходили,

У м олитви свеци,




У борби хероји.О дољ евали неправди и сили,- Такви су наш и предци били.Х рабри муж еви христоносни,А м и, потомци њ ихови,С топам а њ иховим ходимо,У свему на њ их поносни.

В ојвода М ом чило Р. Ђ ујић



К њ и ж е в н и д е о103

Н А С Т А И

Н алактих се да бих посм атрао у себи м ислии кадиф ан пој васкрсењ а да чујем ,кад ми киш а оплакињ аш е знојно телокоје се лелујаш е на ветром етини,

где ми је колиба камена,сва у лиш ају и м емљ ивадала уточиш те да пребивам спокојно,да гледам виле када језде гребеном виса,ту где се огрнух сновим а далеким ,држ ећи стално на уму К њ игу над књ игам а.К рстом се крстими питам куда води бујица,која плаховитош ћу руш и.

М едом се ипак храним ,а ноћу сове и ш акали ме будеда се не осм удим на огњ иш ту.У ш ум и гледам језерце,где срне и јелени дођу зором да се напојеи чине предео ми све лепш им .А срце оволико,и куца, куца...да пукне.

Ф рула свира своје коло.Н апртих торбу са ж утом пројом,те застругом пуним сира и паприке.И з буклије неки гутљ ајракије попих,и видех све ш љ иве свете земљ е моје,узоране браздевитка тела,бљ еш таво ми топло сунце,озеленела пољ а

и рањ ено тело јунака ш то залутау далеке тајне,




М О Л И Т В А Х Р И С Т У

П одај м ладим а снаге да с револтом издрж е,Д а се и српско плем е ослободи од чуме,Д а слободарски огњ и тиранске ланце спрж е,Д а нас огреју сунца, сапатници Т е куме.

Јер страдали см о грозно. П ола столећа минуУ очају под кнутом демонског пустахије,Ш то нам од куће створи м оралну олупину,Где све је угрож ено и ниш та свето није.

П робуди црне ризе. Н ека звона забрујеС а свих храмова Твојих. Н ек’ јече без престанкаД а и засеок сваки Бож ју истину чује-

Без С лободе нам нема ни среће, ни опстанка!

О храби колебљ иве. В рем е не чека на нас.П рохујале су давно сцене с берлинског зида.С утра је већ прекасно. П овест се пиш е данас.О ним а ш то чекају, подајдуховног вида.

Ти си познао, Благи, у обличју човека,С траш не бездане бола - крст и варварске клине;

И нас су распињ али виш е од пола векаИ пљ ували к’оТебе! П омози, Бож ји С ине!

21. децем бра, 1996. Д . Рајковић




Н А П Р А Г У Н О В О Г В Е К А

П али читлуци м рака, а наш се још надим а.К рстаре по њ ем’ будно човеколике зм ије.О , какво пониж ењ е да робујем о н>имаН а прагу новог века и нове миленије!

Н а ту м исао горку ж уч се пени у м ени,

П од рпом ож иљ ака свест се нем оћна м ути.К уд год уперим оком - видици зам агљ ени;К уда год кренем кроком - разваљ ени су пути.

Н а јави сам ац болу; сапатници све ређи.У кош м арим а ноћи - оган>, пораз и ж ице.К ако сам ж удно хтео да останем на међи,А ли ме босонога прогнаш е отровнице!

Разориш е м и м ладост. С тарост згара од тугеЗа некад добром зем љ ом ш то им паде у део.О , да ми је да видим те сатанине слугеК ако се распадају - својкрст бих преболео!

П о узаврелом котлу вреж е се зм ијурине.Загаде ш то год такну, За њ им а слуз и см еће...Бож е, подрж и м ладост да нам С лобода сине,Јер без Њ е правде није и добра бити неће.

3. фебруара, 1997. Д . Рајковић



Н а ш и п р е м и н у л и ч л а н о в и и п р и ј а т е љ и

Н А Ш И П Р Е М И Н У Л И Ч Л А Н О В И И П Р И Ј А Т Е Љ И П Р О Т И С А В И Б А Н К О В И Ћ У

У С П О М Е Н

Н икад те нисам , светли, у свом ж ивоту срео,А ли си ж ртвом близак срцу свих изгнаника;Х одио си кроз тм уш е и усправан и смео,С ветлећи као зубљ а прим ером подвиж ника.

О судиш е те на см рт уз бестидно урлањ е,М ада ти нога није ни мрава угазила.О нда робија теш ка - адско пом иловањ е!А л’ ни предворја пакла не слом иш е ти крила.

К ’о суж ањ служ иш суж њ е пред стрељ ањ е и м укеД а их у часе горке ободриш снагом вере.О нда их благосиљ аш . О ни ти љ убе руке...С краја, два попа ћуте - да се Злу не замере.

М есто просф оре спрем аш кору тамничког хлеба;У м есто вош танице, комадић стеарина,А л’ м олитва је твоја допирала до небаИ напајала надом невини свет зидина.

И после сваке служ бе окупила се масаС уж ањ а као и ти. С ве м олећива лица:„К ад ћем о опет, прото, да ти чујемо гласа,

Д а нас пренесеш духом ван м ем ле и там ница?! “

О тпловио си тихо из земљ е непогодаК а безврем еном ж алу првобитнога мора,Где си приспео једром са насм ејаних водаУ трансцендентну луку Господњ ег праизвора.

И док год гредем овим ш кољ им а уздисајаП оходићу те, прото, у драгојуспом ени,

Јер си доследан био до задњ ег окрш аја.О , како смо са твојим одласком усамљ ени!

17. ф ебруара 1997. Д . Рајковић



108 л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а „Њ е г о ш “

+ Л е н к а Р а д и ћ

1907 - 1996

М ајa 21.1996. године

испустилаје.тихои нечујно,

своју п лем ени ту душ у у

Ш ведскојболници уЧ икагу,

у присуству свог вољ еногсупруга С тојана Радића који

је св акод невно бдио над њ ом

за врем е њ еног ду ж ег

боло вањ а од једн е

неизлечиве болести, којају

је снаш ла у стари ји м

годинам а њ еног ж ивота.

П реселила се у вечни ж ивот Бож јег царства, где влада

вечити м ир, где нем а ратова и љ удске злобе и пакости, гдеправедници блаж енстују и где су је душ е њ ених синова Д анила и

Јосипа дочекале.

Родила се у српском С рем у, село Ч еревић 1907. године,

одакле јејош у м ладим годинам асвоје погледе управљ ала прем а

Београду, кад аје дол аском краљ а П етра I К арађорђевића на престо

потпуно заведен уставни и парлам ентарни реж им у С рбији, a

народје први путдобио м огућности дауправљ асвојом судбином . првом браку, покојна Л енка им ал аје три син а: Б л аж инус-

Б ату, Д анила и Јосипа и једну кћер, К ату. П осле погибије свогпрвог м уж а 1943. године одлази у Н ем ачку са Д анилом и Јосипом ,

а Б ата и К ата остају на ш коловањ у.

П о заврш етку рата 1946. године, Л енка се упознаје са

С тојаном , прелази у православну веру и венчавају се у С рпској

правосл авнојцркви у Л анкуту, Н ем ачка. П о пријем у аф идевитаод

С рпске народнеодбране, потписаногодблаж енопочивш егвладике

Д ионисија, долазе у А м ерику 1951. године и насељ авају се у

Ч икагу, а Б ату су довели 1956. м еђувремену, К ата се удала и

ем игрирала у К анаду, где и данас ж иви .П освојој при роди ,покојна Л енкајеби ласкром на,тиха ибл are нарави, увек спрем на д а пом огне где је пом оћ потребна, пуна

разум евањ азатуђу м укуибол.цењ енаип ош тованаод пријатељ а,



Н а ш и п р е м и н у л и ч л а н о в и и п р и ј а т е љ и 109

паи од непријатељ а. Била је вредна сестра К оласрпских сестараи члан С рпске народне одбране, где је својим неуморним радомслуж ила за прим ер.

П окојна Л енкаи С тојан су од почеткасвог брака ж ивелиу обостраној љ убави, слози, разум евањ у и оданости све до крајањ еногж ивота. Заистаједансрећани прим еран брак! П утовалисупосвету. 1972. године: били су у Ш вајцарској, И талији, у Рим у,Грчкој и Ц ариграду у Турској. П осетили су и Х ристов гроб уИ зраилу.

К ум овали су 1977. године цркви „Х ристовог В аскрсењ а“ ,П алмер С квер у Ч икагу. С тојан је био потпредседник Ц Ш О идом аћин дом а С Н О за време председниш тва покојног др РајкаТом овића. Био је неум оран на прикупљ ањ у новчаних прилога заотплату дом а С Н О , као и значајан лични дародавац.

Зем ни остаци покојне Л енке били су излож ени 24. м аја упогребном заводу „М узикаи С ан“ , где је,у препунојсали цлановапородице, родбине, пријатељ а и пош товалаца ф ам илије Радић,одрж ан пом ен- опело. Ч инодејстовалису трисвеш теника: прота

Ђ уро К рош њ ар, прота А лександр И вановић и отац Бора Јагарски.П осле опела о. Ђ уро опростио се од покојнице краћим говором, aу цркви подуж им говором истакао је њ ену приврж еност вери ираду за добро цркве, заједно са њ еним С тојаном . П редседницаК ола српских сестара цркве „В аскрсењ е Х ристово“ госпођаЉ убицаЂ орђевић се опростил а у им е К ол а, чија је вредна чл аницабила Л енка, са последњ е збогом , износећи њ ен неум оран рад идопринос К олу. Затим се у им е С рпске народне одбране и њ еногчланства опростио председник г. С лавко П ановић, евоцирајућидивне особине и плем енито срце Л енке, чланице С Н О и захвалиосе за сва добра која је учинила за С Н О и С рпску православнуцркву.

С ледећег дана, послеопела у цркви ,3 аскрсењ е Х риетово“ ,поворка аутом обила је кренула на гробљ е код м анастира С ветогС аве у Л ибертивилу где је изврш ена сахрана врле покојнице.Ч инодејствовала су иста три свеш теника који су изврш или ипом ен - опело у погребном заводу, у присуству великог бројапријатељ а који су дош ли, упркос киш е, да је испрате. Н ебо јеплакало. С тојан је плакао. Л енкина ф амилија је плакала.

Д раги брате С тојане и Л енкина ф ам илијо, будите храбрии нађите утеху и олакш ањ е свом болу у добром , честитом ж ивотуи раду ваш е добре, плем ените и вољ ене супруге, м ајке и бабе у




Господу упокојене Л енке.У погребном заводу и на гробу, ковчег покојне Л енке био

је прекривен м ногим венцим а и букетим а цвећа од супругаС тојана, Л енкине ф ам илије и пријатељ а фам илије Радић.

Н ека је слава и вечан пом ен покојној Л енки и нека њ енадобра душ а нађе м ира са својим синовим а у вечном ж ивотуЦ арства Бож јег.

Н аш е искрено и братско саучеш ће ож алош ћеном супургуС тојану, сину, кћери и унучадим а покојне Л енке.

Бог да јој душ у прости.

В оја П оповић



а ш и п р е м и н у л и ч л а н о в и и п р н ј а т е љ и

+ В А С И Л И Ј Е Б .

К О М Е И Ћ

1910 - 1996.

П олако одлазим о.

Још један од наш их врлих

чланова, брат В асили је

К ом ненић преселио се увечност 2. априла, 1996.

године после дугог и

теш ког боловањ а.

Родио се 12. м аја

1910. године у селу

П илатовци м а близу

Н икдш ћа, у Ц рној Гори.

Још од м алих ногу окусио

је м ногу горку чаш у. К адм у је било непуних ш ест година, аустро- угарске окупационе

власти интернирале су м у оца Е лагоја, оца хранитељ а, у м ађарски

логор Болдогасон, да би две године касније и м алог В асилија са

м ајком и целом породицом прогнали у логор Н еж идер. Т у су у

л огорскојбеди и трз авицам а прем и нуле д ве В асилијеве сестре. Т о

су биле две м але девојчице,две м але м ученице, које сутек почеле

да пои м ају ж ивот, да би га окончале у хладним баракам а једног

свирепог света.

П осле пробоја С олун ског ф ронта и блиставих победасрпске војске у П рвом светском рату, преж ивели чланови честите

породице К ом ненића, вратилисусе у Ц рнуГ ору насвојеослобођено

огњ иш те.

О сновну ш колу В асилије је заврш ио у В раћеновићим а,

ниж у гим назију у Билећу, а учитељ ску ш колу у Бањ а Л уци и

Х ерцег Н овом. К ао учитељ служ бовао је по селим а у околин и

Н икш ићасве досам оуби лачког А прилског рата 1941. године.

П осле изгубљ еног двонедељ ног рата, неко се ипак наш ао

даодби је капи тулацију, п асу саРавнеГоре планули први огњ евиС лободенад пораж еним српством . К аорезервни оф ицир В асилије

се без двоум љ ењ а при друж ио п окрету отпора ген. Д раж е

М ихаиловића. У чествујући у м ногим окрш ајим аса В учедолском




бригадом ,у којојјеим аои ком анднеодговорности. В асилијеје насвом терену знатно допринео да се Ц рна Гора с пролећа 1942.године ослободити од комунистичке напасти.

Јануара месеца 1944. године, В асилије одлази као делегатЦ рне Горе да узм е учеш ћа на Равногорском конгресу у селу Ба, уС рбији.

Н а повлачењ у преко Босне преж ивео је погибију Л ијевчаП ољ а и беду Градиш ке, да би се коначно дом огао С ловеније иаустријске границе. Т у су га С авезници са хиљ адам а њ егових

сабораца разоруж али и голорука вратили Т итовим партизаним ана губилиш те. С а једног од безбројних стратиш та, где су и џелатилудели пред уж асим а непојмљ иве оргије, успео је да побегне и дасе приврем ено настани у А устрији. И з А устрије ће 1947. годинеемигрирати за Енглеску, да би 28. ф ебруара 1958. године приспеоу А м ерику као политички ем игрант.

Н а овом континенту В асилије се настанио у К ливланду иубрзо запослио у индустрији челика, где је теш ко, али пош тенозарађивао кору насуш ног хлеба. У А м ерици се одм ах придруж ио

свим родољ убивим .хуманим ибратским организацијам а. И свеихје пом агао, нарочито цркву. У А м ерици се прихватио и пера па сечестојављ аои прозним и поетском саставим ау наш ојем игрантскојш там пи. А онјеим ао ш тадакаж е,пасуњ еговирадовибилии радочитани и веома запаж ени.

П осле заупокојене м олитве у цркви С ветог С аве, м еснипарохо.Ђ уроМ ајерлеопростиосесапокојником веомадирљ ивимречим а. У казујући на значајне детаљ е из покојникове ж ивотнеодисеје, о. М ајерле је нарочито истакао В асилијево несебичнозалагањ е засрпскецркве и м анастире, које је богатодаривао. Н адраком, у парохијском гробљ у цркве С ветог С аве, са покојником сеопростио у им е С рпске народне одбране уА м ерици г. К онстантинМ алеш евић; у им е српских пис аца уизгн анству г. Б op а К арап анџић,а у им е С рпског историјско-културног друш тва „Њ егош “ братД раж а П етровић. О вде доносим о у изводу говор брата Д раж еП етровића:

„С кидам о ти капу, драги В асилије, да ти одам о дуж нупош ту и да ти каж ем о последњ е збогом. Ти нас напуш таш , алићеш остати у наш ој трајној успом ени. М и ћемо се увек сећати

твоје доброте и твојих врлина, твог благог и плем енитог лика,твојих незаборавних говора на скуповим а и твојих надахнутихпесам а. Речју, недостајаћеш нам као велики С рбин доследан



Н а ш и п р е м и н у л и ч л а н о в и и п р и ј а т е љ и

заветним идеалим акојису те руководили у овозем аљ ском ж ивоту.П оред свог великог доприноса К ливеландском одбору друш тва„Њ егош биоси активан и у Ц ентралном одбору каодугогодиш њ исаветник. П редседник Ц ентралног одбора брат И лијаЂ уриш ић иуредник Њ егош евог „Г л асника“ брат Д раш ко Брауновић дубокосудирнутитвојом см рћуиуим есвихчлановаС рпскогисторијско-културног друш тва „Њ егош “ упућују искрено саучеш ће твоме

уцвељ еном брату В ладу са породицом .“Тако је испраћен до вечне куће 5. априла 1996. године

човек, јун ак и песник брат В асилије К ом ненић.С авезницису м уистргли м ачизрукуспролећа 1945. С м рт

м ује отела перо из руку с пролећа 1996. А ли спом ен на В асилијаК ом ненића ж ивеће вечно у наш ојзахвалнојуспомени.

Д раш ко Брауновић



114 л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а „Њ е г о ш “

+ П р е д р а г Ж . С а в и ћ 1909 - 1996.

Н а дан 18. децембра1996. године прем инуо је уП анорам а С ити (Л осА нђелес), К алиф орнија

инж ињ ер П редраг Ж . С авић,артиљ еријски - технички

кап етан I класе В ојскеК раљ евине Југослави је иполи тички ем игрант. О пелоје изврш ено 21. децем бра1996. године у капели EternalV alley Memori al Р ark, Newh all,California, где je и сахрањ ен.

О пело je изврш ио протаИ ли ја Д ајкови ћ узасистенц ију Д рагољ уба Ђ урковића дугогодиш њ ег при јатељ апокојника. П осле заврш еног опела прота И лија је одрж аоопрош тајни говор у ком е је изнео да је покојника познавао виш еод 30 година.даје биодобарсветосаваци дасу били дугогодиш њ ипријатељ и. О ндаје П редрагов посинак Х анц опростио се од свогаочуха са изванредно лепим и похвалним говором са пуним очим асуза.

П етарС м иљ ковић, покојногП редрагакласнидруги блискипријатељ и сарадник, опростио се од свог пријатељ а следећимречим а: „П редраг С авић је рођен 20. јула 1909. године уА ранђеловцу, С рбија од оца Ж ивојин а М . С авића ш колскогнадзорника основне ш коле К раљ а П етра у Београду и м ајке БертеС авић - рођене Б рант учитељ ице. З а врем е Б алканских ратова

отац м у је м обилисан а м ајка га је водила са собом у ш колу такодаје у својојчетвртој години већ научио да чита и пиш е. О сновнуш колу је похађаоза врем е окупације и после, 1915. до 1919. , заврем е окупације учитељ ица м у је била Х рватиц а, јер су српскиучитељ и били одстрањ ени. П о сврш етку рата и дем обилизаци јеотац и м ати су м у послати од држ аве у Ф ранцуску да проучем етоде и рад са слепим а; па су са собом повели и П редрага где је




он проводио време у ш коли - интернату а суботом и недељ еом суга водили по м узејим а и м ногим другим знам енитим м естим аФ ранцуске.

Годину дана касније дош ли су у С рбију. О тац и м ати супостављ ени за учитељ е у ш коли К раљ а П етра у Београду јер јем есто за учитељ е у ш коли за слепе већ било попуњ ено.

П редрага сам први пут срео 1. октобра 1926. године уБеограду где см о заједно ступили у ниж у ш колу В ојне академ ијеса 54. класом. П редрг је постао инж ињ еријски оф ицир а ја

артиљ еријски, 1. априла 1929. године, тако да се нисмо срели дозаробљ ениш тва 1941. године.

1930.године прим љ енјезаприправниказаА ртиљ еријско-техничкуструку и био у К рагујевцу уш коли; 1932. године послатје у Б елгију у ш колу за војнотехничког инж ињ ера, којаје трајала5. година; 1937. године по повратку у отаџбину БеоградскиУ ни верзитет му је диплом у ностриф ицирао као диплом ум аш инског инж ињ ера. О ктобра 1938 послатје у Ч ехословачкусаком исијом као војни стручњ ак за пријем теш ких м итраљ еза од 15

м илим етарапротивтенковскихи противавионских. К адасу Н ем циокупирали Ч ехословачку, м арта 1939. године одобрили су даком исија продуж и рад али су успоставили своју контролу заколичину употребљ ене муницеје. 1. септем бра 1939. године кад јепочео Д руги светски рат ком исија је позвана да се одамх вратиназад. П осле капитулације Југославије срео сам се са својимкласним другом и добрим пријатељ ем са којим сам био у истојбараци, С тојаном Триф уновићем са којим је П редраг друговао јошпре оснонвеш коле. П редрагје редовно долазио да обиђе С тојана

и м ене тако да смо проводили доста врем ена заједно и посталивелики пријатељ и. К ада је С тојан премеш тен у други логор,П редрагијасм онаставили дабудем озаједно. П осле капитулацијеН ем ачке када су нас спроводили за Југославију изиш ли см о извоза у А устрији и одбили да се вратим о у ком унистичкуЈугославију.

П редраг се у А устрији 1945. упознао са својом супругомЕ риком која је као Н емица м орала да напусти А устрију те јеповелаи П редрагау Н ем ачкусасобом . П редрагсеодам ах запослио

као секретар код гувернера Ф рајбурга па је годину и по касниједовео и м ене код себе, тако да сам и ја добио леп посао у истомГуверману. К рајем децем бра 1948. П редраг, Ерика и Х анц суемигрирали у Бразилију. У Б разилији П редраг је био проф есор у




В ојно- техничкојш коли седам година. Т ребало је да и ја одем уБразилију али сам закаснио па сам септембра 1949. дош ао уС једињ ене А м еричке Д рж аве. Били см о у сталној вези па кад сустигли 1957. у Л ос А нђелес ја сам их прихватио и пом огао даП редраг нађе квалиф икован пос ао већ после ш ест дан а. О д њ иховогдоласка, непрекидно смо били у вези и посећивали см осе редовноа нарочито за време њ егове дуге и теш ке болести. О дм ах подоласку у С А Д . П редраг је постао члан цркве и постојећихсрпских организација.

У српском И сторијско-културном друш тву Њ егош био јечлан централне управе а од 1989. и члан редакционог одбора за„Г ласник“ за који је и писао чланке.

Био јечлан С рпске народне одбране у А м ерци саседиш тему Ч икагу и дугогодиш њ и дописник „С лободе“ , за К анадскиС рбобран,О рган С рпске народне О дбране у К анади. Био јетакођестални дописник, а највиш е је писао за К л асно пим о 54. кл асе докје излазило.

П окојни П редраг био је човек сјајног карактера, лепо

васпитан и радо прим ан у свако друш тво; говорио је Ф ранцуски,Н ем ачки, Ч еш ки, П ортугалски, Е нглески, поред свога м атерњ егјезика.

О д 1941. па до своје см рти покојни П редраг је проводиосвоје време радећи и борећи се за све српске идеале, слободу ијединствосвогасрпског народа, јерје засрпствосве даои бориоседо последњ ег часа када је са великом ж удњ ом за својом м иломотаџбином испустио своју плем ениту душ у.

П редраг остваљ а за собом супругу Е рику, посинка Х анца,

четворо унучади и двоје праунучади.У им е свих српских родољ убивих организација и у име

своје личнои 6 класних другова 54. класе најсрдачније саучеш ће,а П редрагу нека Господ Бог подари рајско насељ е у царствунебеском. Н ека м у је лака црна земљ а. Б ог да му душ у прости.

П о ж ељ и покојног П редрага оперска певачица Радм илаЈовичић, ћерка Д рагољ уба Ђ урковић а отпев ал а уз пратњ у кл авира,оперски припрем љ ену верзију

„Тамо далеко...Тамо је село моје,Там о је С рбија.“

П етар С м иљ ковић



а ш и п р е м и н у л и ч л а н о в и и п р и ј а т е љ и 117

+С т а н к о Ј е л и ћ

1907 - 1996

У м ро је 19.новем бра 1996.године у Д етроиту,предратни оф вдир,

капетан К раљ евеГарде, С танко С .

Јели ћ. Р ођен је

1907. године уселуБ и јеле В оде усрпском К ордуну. А м ерику једош ао 1948.године, после

четворогодиш њ егзаробљ ениш тва у

Н ем ачкој. С танкоЈелићсахрањ енје у Т орон ту, К анада, поред своје супруге Љ убицерођене Ч олановић - Јелић, која је ум рла пре годину и по дана. Убраку су им али две кћерке, обе удате у Т оронту, па је зато била

родитељ ска ж ељ а да се сахране у бли зини своје деце.Н ам есник за К анаду и парох цркве С ветог А рханђела

М ихаила у Т оронту, отац М иодраг П оповић, је заједно са

свеш теником оцем С рђаном К осановићем , такође парохом овеЦ Ш О , обавио опело и опростио се са покојником пригоднимговором . Н а гробљ у је (по ж ељ и покојника) говорио њ егов зетМ иленко Ђ уровић.

„Туж ни зборе, О ж алош ћене ф ам илије М иш ић, Ђ уровић,С м иљ анић и Радосављ евић, драги пријатељ и и п ознани циупокојеног С танка Јелића.

Д анас испраћам опоследњ егродитељ а, паје зато овотуж андан за нас, њ егову ф ам илију и родбину. М оји родитељ и већ одавно

нисум еђуж ивим а. В ладини (М иш ић)родитељ нтакођесунедавнонапустили овај свет, М ам а Љ убица упокојила се пре петнаестм есеци. Т ата, С танко Јелић, остао је да нам свим а буде јединизаједнички родитељ , деда и прадеда наш ојдеци и унучићим а.




За време своје оф ицирске каријере, заробљ ениш тва и завреме емигрантског ж ивота, био је одан К раљ у и О таџбини, атозначи бити одан свом народу и њ еговојслободи. Т акав је остао докраја свога ж ивота.

Е иоје југословенски краљ евски оф ицир по проф есији, алисрпски војник по срцу и душ и.

С танко Јелић рано је напустио своје родно м есто БијелеВ оде, К ордун, где је рођен 1907. године као једанаесто дете упородициС тојанаи К ате Јелић. П оредседм оробраћеим аојеитри

сестре. Земљ а није билатоликовелика даихсвехрани, п ајеон каонајм лађи кренуо у војничку каријеру. Д руги светски рат затекаога је у чину капетана у служ би у К раљ евојГарди у Београду, гдесу обе њ егове кћерке, Бранка и М илена, рођене. Ратне године(1941- 1945) провеојеу немачком заробљ ениш тву. Н ијехтеодасеврати у ком унистичку Југославију после заврш еног рата, већ јеостао у емиграцији. С кинуоје оф ицирске еполете, и узео метлу ичетку у руке, да теш ким радом обезбеди своју егзистенцију иприкупи средства да пом огне своју супругу са двоје нејаке деце.

Д ецаи ж ена, тада у О таџбини, били су ж игосани као „издајничкаф амилија“ али њ егова стална помоћ из А м ерике олакш ала јетеж ак ж ивот под ком унизм ом док нису дош ли у А м ерику после15 година. Тада је први пут видео своје мале ћеркице као одраследевојчице и своју верну супругу која је достојанствено и стоичкиподнела сва пониж ењ а ком унистичке диктатуре. Д еца су првипут видел а свог оца као одрасле девојчице и осетиле заш титу свогдругог родитељ а, кога данас, заједно са вама испраћамо у сусретсвоје супруге и вечни заједнички покој.

П оред теш ког рада, он је посветио м ного врем ена и трудананационалном пољ у. БиојечланидобротворцрквеС в. С теванаД ечанског у Д етроиту (В орен, М ичиган), добротвор манастираГрачанице и дародавац м ногих цркава у А м ерици.

Биоје врло пром инентан чл ан С рпског националногсавеза,а пре неколико година био је проглаш ен за П рвог човека С авеза.Био је члан С рпске народне одбране. П омагао је О рганизацијусрпских четника, ,Равна Г ора“ и С рпску братску пом оћ, Д руш тво„Њ егош “ и м ноге друге организације. Био је, такође, истакнутичлан Републиканске партије А м ерике. Н аграђен је м ногимповељ амазахвалности од партије каои од сенатораи конгресм енаиз В аш ингтона.

К ад је дош ло до рата у Босни и Х ерцеговини и К рајини,




користио је канале Републиканске партије да директно сапредседником Буш ом „пом и копљ а“ доказујући да је српскинарод неправедно окривљ ен и окаљ ан. К ад није доби озадовољ авајућерезултатеи одговоре, онје поцепаосвоју чланскукарту и исписао се из чланстваРепубликанске партије А м ерике.

To су били њ егови принципи. To је био С танко Јелић.Био си бескомпром исан и непоколебљ ив у отворенојборби

против српских непријатељ а ком униста, усташ а и других. П уш куи сабљ у заменио си пером. В ојнички си ж ивео, војнички си умро.

Без ж албе, без јаука, без страха.Д анас, на дан твоје сахране, ум есто да те чета војникаК раљ еве Гарде паљ бом плотуна поздрави и војнички отпрати увечни покојратника, ја сам узео на себе ту дуж ност, да те у ставум ирно и уз звуке посм ртне војничке трубе поздравим и одам ти,заједносаприсутним пријатељ им аи родбином .дуж ну пош ту.јерсисавојничком дисциплином бранио принципе правде ислободе,а својим пон аш ањ ем и прим ером чув ао веков не тв оревине С рпств а.

За то, нека ти је слава и хвала и вјечнаја пам јат.11

М .Ђ .




Н А Ш И М С А Р А Д Н И Ц И М А

У м ољ авам о сараднике ,Ј"ласника“ да приликом слањ асвојих рукописа поступају убудуће овако:

1. К уцати текст писаћом м аш ином .2. Д ва прореда изм еђу редова.3. Н а левој страни рукописа оставити празан простор

разм ака ш ирине три прста, на деснојстрани два прста,4. С арадници који пиш у руком умољ авају се, да се држ е

тачке 2 и 3 и, по м огућности, да пиш у ш то читкије и јасније.5. С вим апош тованим сарадницим астављ асе до знањ а, да

се рукописи, уколико не буду ш тампани, неће враћати.

Ч ланци објављ ени унаш ем , Ј ласнику“ под потписом илииницијалим аобавезујусам оњ ихове писце, анеи С И К Д „Њ егош “ни Редакииони одбор „Гласника“ .

Редакциони одбор Јласн и ка'1позива све српске борце иучеснике у покрету отпора ђенерала Д раж е М ихаиловића, набратску сарадњ у и м оли их да доставе на адресу У редника„Г ласника“ своје успом ене, своје дож ивљ аје, описе о борби укојим асу учествовали, каоисве друге податкеиз врем ена Д ругогсвестког рата или у вези с њ им .

М оле се сарадници да радове које ш аљ у „Гласнику“ , неш аљ у другим часописим а или листовим а, док од У редниш тва недобију обавеш тењ е о одлуни ш там пањ а. Раније објављ ени радовине долазе у обзир да се у „Гласнику“ ш там пају.

У р.



121

С А Д Р Ж A J

1. И за копрене м рака, IV део, Д . Р а ј к о в и ћ ..................................32. М ртви се нису одазвали, А н т о н и је Ђ р и ћ ..............................163. Зора свиће - С рбија се рађа, В о јв о д а М о м ч и л о Р . Ђ ји ћ ......234. Запис у планини, Б р а н к о М а р и н к о в и ћ ....................................255. С јећањ а, а р м и ј с к и ђ е н е р а л с е р д а р Ј а н к о В к о т и ћ ................. 296. К ош ава, С п а с о је Ј е ф р е м о е и ћ ......................................................45

7. М илан Ракић, Ј о е а н Д ч и ћ ........................................................658. Тестам ент К раљ а Н иколе I, Н и к о л а I К р а љ Ц р н е Г о р е ........699.П рилог историјском отреж њ ењ у, Д р а ш к о Б р а н о в и ћ .......... 7210.П етар II П етровић - Њ егош , Д р а г о љ б Ђ к и ћ ......................8111.0 С лободи, Д р И в а н П а ји ћ ......................................................90

К Њ И Ж Е В Н И Д Е О

1. П оезија М ладог В ељ ка Бојића, В а с а К о с т и ћ .........................952. У м рла је С тара Ц рна Гора, В е љ к о П . Б о ј и ћ ..........................99

3. П али сутон, В е љ к о П . Б о ј и ћ ...................................................1004. Н аш и предци, хероји и свеци, В о јв о д а М о м ч и л о Р . Ђ ји ћ .......

...................................................................................................101

5. Н а стази, М и л а н М и л е н к о в и ћ ..................................................1036. М олитва Х ристу, Д . Р а ј к о в и ћ ................................................1057. Н а прагу новог века, Д . Р а ј к о в и ћ .......................................... 106

Н А Ш И П Р Е М И Н У Л И Ч Л А Н О В И

Glasnik srpskog istorijsko-kulturnog drustva Njegos sv77

Documents

Transcript of Glasnik srpskog istorijsko-kulturnog drustva Njegos sv77