Glasnik srpskog istorijsko-kulturnog drustva Njegos sv71

8/13/2019 Glasnik srpskog istorijsko-kulturnog drustva Njegos sv71

http://slidepdf.com/reader/full/glasnik-srpskog-istorijsko-kulturnog-drustva-njegos-sv71 1/131

ППАСНИКСРПСКПГ

ИСТОРИЈСКО-КУЛТУРНОГ АРУШТВА

.. Е Г Ш Ј "

С В Е С К А С Е Д А М Д Е С Е Т П Р В А

Ј У Н И 1994.

З А

Р Е Д А К Ц И О Н И О Д Б О Р

У Р Е Д Н И К Д Р А Ш К О Б Р А У Н О В И Ћ

В Л А С Н И К И И З Д А В А Ч

С Р П С К О И С Т О Р И Ј С К О -К У Л Т У Р Н О Д Р У Ш Т В О „ Е Г О Ш ”

У А М Е Р И Ц И



Р Е Д А К Ц И О Н И О Д Б О Р

Д Р А Ш К О Б Р А У Н О В И Ћ , Д Р А Г А Н Р А Ј К О В И Ћ ,

П Р Е Д Р А Г Ц Е М О В И Ћ , Н И К О Р А Л Е В И Ћ , П Р Е Д Р А Г

С А В И Ћ , М И О М И Р Р А Д О В А Н О В И Ћ , И Л И Ј А Л У Б А Р Д А ,

Д Р А Г О Љ У Б -Д Р А Ж А П Е Т Р О В И Ћ , В У Ј И Ц А А К О В И Ћ И

Ђ О Р Ћ Е Н И К О Л И Ћ

* **

„Г Л А С Н И К ” И З Л А З И Д В А П У Т Г О Д И Ш Е

Г одиш њ а п ретп лата 10 ам еричких долара.

П рим ерак 5 ам ер. долара.

тврдом п латеном повезу 8 ам ерички х долара.

О вој цени треба додати пош тарин у у С А Д 1.00 долар,а за и н остранство 1.50 ам ерич ки х долара.

Р У К О П И С Е слати на им е уредни ка и следећу адресу:

774 Emroy Avenue, Elmhurst, ILL., 60126

П Р Е П Л А Т А слати на доњ у адресу:

Rako Scepanovich, 1839 S. Lombard Ave., Cicero, Illinois 60650

Published by

SERBIAN HISTORICAL AND CULTURAL SOCIETY “NJEGOS” Chicago, Illinois U.S.A.

Printed by: Great Lakes Graphics, Inc.

Chicago , I l l ino is 60077



ГЛАСНИК

СРПСКОГ ИСТОРИЈСКО-КУЛТУРНОГ ДРУШТВА “ЊЕГОШ”

СВЕСКА СЕДА МДЕСЕТ ПРВА - ЈУНИ 1994.

ИЗ ДИПЛОМАТСКЕ ПРЕПИСКЕ

П О С Л А Н С Т В ОК РА Љ Е В И Н Е ЈУ Г О С Л А В И ЈЕ

П ов. Б рој 107

9. децем бра 1941. год.

М О С К В А

П о м ногом е чем у јавни ж ивот у С овјетској Русији п отсећа на

доба С ветозара М арковића код нас, с том разли ком ш то С ветозар

М арковић н ије био дош ао н а власт и ш то би требало зам исли ти да је

дош ао. Једна од ц рта тога доба би ла је вера у „науку“, у „п озитивнунауку“, читао се Д арвин, Б екл, ди скутовани при нц ип и социјализм а,

ком уни зм а, анархизм а. С ве ш то ни је било у овом духу см атрало се

реакци онарним , а све ш то је напредно м орало је чи тати и знати овулитературу и би ти - соц ијатли стом . О туда онда у нас велика љ убав

прем а књ изи, вера у њ оу и један скоро болесна вољ а да се ш то виш е

знањ а поц рпе - из књ ига. О во се добро калем ило на веру наш ега

народа у ш там пану ствар. О н је био научио кроз векове да им а једну

ш там пану ствар - С вето Јеванђељ е и веровао м у не сам о због своје

религиозности у опш те, него и зато ш то је у њ ем у налазио скупм оралних прин ци па који су одговарали њ еговом схатањ у. З ато је

наш народ дуго врем ена сваку ш там пану ствар, сваку књ игу см атрао

скоро Јеванђељ ем и био готов да јој верује као Јеванђељ у. С таварни ,

I ф а к т и ч н и ж ивот см атран је сам п о себи, и већ унанред, несаврш еним ,

рђавим , болесни м , хаотичним , у то доба С ветозара М арковића, неш то

ш то је требало усаврш ити, одм ах на пречац, учи ни ти бољ им , здравим ,

уређеним . К ако? Н а који начин? To је требало научи ти из књ ига, не

из ж ивота. Т ако су м ноги и м ного научили, па м ноги и м ного -

преучили. To је било врем е књ иш ког теорисањ а, књ иш ког знањ а.

Н еким а је ово служ ило сам о као ш кола, и у том случају би ла је тодобра ш кола, а други су - остали сталн о у ш коли , - и ум рли су као



4 Г ласник С рпског исгоријско-културног друш тва „Њ егош “

стари ђаци. О вде, у С овјетској унији, н алазим о се сталн о у тојш коли , сам о у огледној практичној тој ш коли , - ж иви се no једној од

тих књ иш ких теорија прим ењ еној на силу, диктатуром . Г ледајући

ову спољ њ у, званичну страну, види м о и овде једну велику, сам о сад

званичн у, али искрену љ убав прем а књ изи, званичну ж ељ у и званичн у

вољ у да се све из њ их н аучи, и све даје утисак, ђаш тва, учењ а, читањ а

- али ђаш тва, учењ а, чи тањ а једнообразног, ђаш тва у једонога учитељ а,

учењ а једн е теори је, читањ а једне књ иге...

Н и једн ог другог учитењ а нема, ни једн о друго учељ е није

допуш тено, ни једна друга књ ига идеолош ког карактера не постоји.

М ож да изузеак тек чине сам о најпоучни је и истори ске књ иге па и оне

м орају би ти пуно цитата У читељ а, и дотеране прем а званичном

учењ у, званичној теори ји , званичној књ изи . С ве се м ора гледати кроз

призм у м арксизм а пи сати и говорити н а тој основу те једн е књ иге.

А ли те једне књ иге, у разни м варијантам а им а на м илион е. О не се

ф орсирају одозго, у њ им а се траж и м удрост овог ж ивота, реш ењ е

свих питањ а које ж ивот нам еће, која пракса нам еће, па чак и која -

техн ика нам еће. „К апи тал“ крала М аркса - Јеванђељ е, њ егове поставке

научне истин е, још и данас су апеолутне. Њ егов апостоли још и данас

Е нгелс, Л ењ ин, С таљ ин.. С а ђачком вером они прим ењ ују и данас тунауку н аука, ту науку над наукам а. Још и данас употребљ авају ту

стару терм инологију „В и ради те сад за себе, не за капи тали сту“, тако

се још и сада обраћају радн ицим а и сељ ацим а, а ови се у чуду питају:

А ко радим о за себе, заш то овако рђаво ж ивим о? К ад би им неко данас

овде рекао, да је М арксово јеванђељ е одавно баш у науци отиш ло у

старо гвож ђе, да се сада и то учењ е налази у оном огром ном гробл>у

доктрин а и теорија, - они би се пренули и посм атрали би В ас с оном

истом неверицом и презирањ ем с којим су наш и ком уни ти и слобдари

седам десетих годин а гледали на ондаш њ е - реакци онаре тј. баш на

оне који су стварали С рбију а потом и Југославију. С воје безкрајно

дубоке и веом а дирљ иве наивности они нису били свесни , али су

см аграли безкрајно н аивним - оне реакционаре и з убеђењ а, ако их већ

нису м огли убројати у реакционаре из интереса. Г. С таљ ин и данас

верује у „К аии тал“ К арла М аркса, виш ак вредности, нем ин овност

катастроф алних криза у капитали стичком друш тву, у историски

м атеријализам . К ад би се у овом човеку сруш ила вера у ову књ игу и

њ ене поставке, сруш ио би се у њ еговој душ и цео њ егов ж ивот, сав

см исао њ еговог ж ивота, испуњ ен м учном и великом борбом баш за

тај идеал. Т а је књ ига и данас за њ ега С ето Јеванђељ е, и по њ ему је иданас ова ствар у том е да се она добро проучи у н ајш ирим народним

слојевим а и да се добро и тачно прим ени . А ко баш неш то не иде у

пракси, у прим ени тога Јеванђељ а, није криво то Јеванђељ е него љ уди,



И з д и п л о м а тс ке п р е п и с ке 5

и зато се он стара да ге љ уде поправи и практичн ом стегом идекретим а, одрж авајући основу систем а, спољ а, а чин ећи сам о„уступ ке“ ж ивоту, као да је теорија главно а не сам ж ивот.

В ера у књ игу, у ту књ игу, вера у науку, у ту науку и учинила је

да се јако ф орсирају народне би блиотеке. Рачуна се да у данаш њ ој

С овјетској уни ји им а 77.500 народни х б и бл и отека, преам

„И звестијам а“ од данас са укупн о 160 м илиона књ ига. овојгодини

одр еђеноје било 134,5 м или на рубаљ а за би бли отеке сам о у РС Ф С Р.

Ж ељ а за читањ ем је велика, и како каж у „И звестије“ , већа него ш то

ове би бли отеке м огу да је подм ире. М ож да. С ам о изгледа да се и у

овом е осећа један извесан зам ор и застој. Застој је сигуран. Н а

прим ер у С таљ ин граду било је раније 2 народн е библи отеке, када је

ова варош бројала 151.000 становника, па су те две остале и данас када

ова варош бро ји445.000 становника. „И звестија“, се ж але „Н ам ногим

м естим а гледа на би бл иотетске као на споредне установе.“ Тако, на

прим ер, у С трељ ецком рејону, каж у „И нвестија“, наш ли су потребним

см естити библиотеку у закупљ еној соби једн ог радника. To и сто се

десило иу К зил-Јулском реону Т атарије. К раснокам скајабиблиотека

у М олотовској области см еш тена је у тесној собиц и, и п осетиоци

м орају стајати на улиц и. П росторију Ш ерагуљ ске сеоске библиотекеу И ркуцској области заузео је м есни селсовјет, а у зам ену је дао

там ну, неудобну собу“ итд. О скудиц а у погодним просторијам а чини

да, како каж у „И звестија“, „м или они књ ига леж е ум ртвљ еним ,

слож еним у гом иле и не долазе до читаода."

О вај нехат стаје скупо. С вуда се оп аж а см ањ ивањ е броја већ

постојећих књ ига. М нош тво књ ига пропада, не враћа се, јер се и у

С овјетској Русији као и у нас невраћањ е књ иге не см атра крађом .

Т ако у РС Ф С Р у 5.974 би бли отека (од свега 11.500) у прош лој годин и

проп ало је 2.711.000 књ ига, то јест скоро 7% књ иж ног фонда, већи

део покрађен, то јест сигурно невраћен, остало пропало због

небриж љ ивости. У С аратовској области исчезло је из 86 биб лиотека

око 48.000 књ ига, а у 71 би бли отеци Л ењ ин града виш е од 105.000 итд.

.,И звестија“ се ж але и на то да од 100.000 чи новн ика у

би бли отекам а им а врло м ало квалиф иковани х. Т ако од 21.000

чиновника библи отека у Н арком просу РС Ф С Р (М ин истарство

просвете Росијске С авезне ф едеративне С овјетске Републи ке) виш е

од68% нем ају ни средњ у ш колу, аспеци јалносредњ ебиб ли отекарско

образовањ е нем ају ни 5%. И „И звестија“ траж е да се предузм у м ере:

издавати књ иге на краћи рок, да се поново осм отри установа тзв„затворених би блиотека“ (нам ењ ених сам о једном уском кругу; у

М оскви од 2.200 библи отека укупно, без ш колских, им а народнихсвега 98), поди гну квалиф икаци је особаљ а.



6 Г ласник С рпског историјско-културног друш тва „Њ егош "

И м а још једно зло. Х артије сада нем а у довољ ној количи ни , иврло је рђава. To је један од разлога, ш то се и поред најбољ е вољ е и

планова књ иге брзо кваре, а уз то осим оних н ам ењ ени х најш ирој

пропаганди, издају у ограни чени м броју, тако да брзо исчезну из

књ иж ара и м орате их сачекивати антикварно. Л уксузна издањ а на

ф иној хартији ретка су и сам о за специјална дела, као на прим ер

У став, И сторија грађанског рата, издањ а С таљ инове књ иге П итањ а

лењ ини зм а итд.

П оред застоја чини м и се осећа се и зам ор. Једн ообразност ове

ли тературе м ора да изазове, и изазива засићен ост, а засићеност

слабљ ењ е за њ еним читањ ем , па и за њ еним траж ењ ем . To је природни

закон. А чим се неш то м ањ е траж и, м ањ е се и нуди, па се м ањ е и

препоручује. Т ако је све м ањ е нотирањ а књ ига по листовим а,часопи сим а, и све м аљ е научних кри тика. „П равда“ изрично каж е да

су „у иоследљ њ е врем е са страница већине листова и часопи са исчезли

литерарно-критичн и напи си.“ А она см атра научну критику и

библи ограф ију - озбиљ ним средством пропаганде и ком уни стичн ог

васпитањ а. „П равда“ вели да се данас „критично-библи ограф ски

посао налази у разлазу са потребам а социјалистичке изградњ е.

О дговарајући научни центри (А кадем ија наука С С С Р, И нститутМ аркса - Е нгелса-Л ењ ина, идр. ) не воде тај посао. О собито је слаба

критика лепе књ иж евности. В ећина критичара заним а се историјом

књ иж евности и не обраћа паж њ у саврем еној совјетској ли тератури .“

„Н аш и крупни н аучници , ж али се даљ е она, нерадо, наж алост, иступају

с рецензијам а нових научних књ ига.“

О вом се појавом м орао позабавити и Ц ентрални К ом итет В К П

(б). Д онесена је одлука да се тај посао усредсреди у научни м центрим а

као ш то су И нститут М аркса-Е нгелса-Л ењ ин а (м арксистичко-

лељ ин ова литература), И нститут светске ли тературе им Горкога

(лепа књ иж евност), А кадем ија наука С С С Р (научна и техни чка

ли тература), С весавезна академ ија сеоско-привредних наука им .

Л ењ ин а (сеоско-привредна књ иж евност). А кадем ија наука им а да

спрем и у 1941 годин и „К њ игу о књ игам а“ (библи ограф ију).

А ли „П равда“ доносећи све ово и ж алећи се на ову исту појаву

не види наравно, узрок у п резасићености једнообразнош ћу. О на,

напротив, и п отпун о разум љ иво траж и и даљ е, у званичном духу, да

„књ иж евно-критични састави васпи тавају естетски, ум етни чки укус

чи талаца, откривају им идејну садрж ину дела, дају им правилну

оцену с гледиш та једин е научне теорије- м арксизм а-лењ инизм а“.За го она изрично каж е: „О цени књ иж евних дела треба при ступи ти

пре свега с тачке гледиш та велики х задатака изргадњ е ком унизм а, стачке гледиш га ин тереса наш е соци јалистичке отацбине.“ И „Д ух



И з д и п л о м а тс к е п р еп и с к е 7

совјетског патрио гизм а који уједињ ује и надахњ ује наш народ, м ораби ти водећим м отивом стварањ а совјетских писаца. Toје - реш авајући

критериј при оц ени књ иж евни х производа, њ иховог идејног садрж аја.

у којој м ери извесно књ иж евно дело васпи тава у м асам а совјетски

п агри отизам , љ убав ка ком ун исгичкој партији, п реданост делу

соци јализм а, коли ко с високе њ егове ум етни чке особин е - под тим

углом посм атрањ а треба пре свега оцењ ивати добре особин е и

недостатке наш е ли тературе.“

„П равди“ и напам ет не пада да ли се све ово м ож е изм ирити.

М ож е ли се увек једна по литичка тенденц ија у лепој књ иж евности

изм ири ти- са лепом књ иж евности. О на сам а каж е да „дубоко научнакритика треба да убеди читаоца, треба да је аргум ентисана, а не

декларативна“. К ако та кри тика м ож е да убеди читаоца, кад овај

унапред зна ш та критичар м ора да каж е, јер друго не см е да каж е.

Т аква кри тика не отвара вољ у за читањ е, а ни таква дела. том е

наступа засићеност. He каж ем да се виш е никако не чита. А ли виш е

се каж ем траж и и чита као нека врста легитим ације пред реж им ом .

И онда се не треба чутити, ш то овде често просто и з теж њ е за

пром еном , да се изиђе из овога калуп а, и з ове једнообразности,

пром акне по која књ ига, по који ф илм , по који позориш ни ком ад,добије и добру критику, па се одједном увиди, да су они „идеолош ки

неисправни , непри јатељ ски,“ и забране. Ја сам једном пристуствовао

при казу једног новог ф илм а „Закон ж ивота“,

И ш ао је врло добро. С ве је било препуно. П ри и злазу рекао сам

м ом е пријатењ у с којим сам овај ф илм гледао: „Ч удновато да су

допу стили овај ф илм . О н им а потпуно противан еф екат од нога ш то

се ж елело и ж ели .“ П осле два дана у новинам а се појавила неповољ на

кри тика и ф илм је био забрањ ен. А ф илм је сам о при казивао ж ивот

данаш њ их студен ата без тенденц ије за реж им , али и без тенденц ије

противу реж им а. К ад се зна, кроз коли ко је чи стил иш та тај ф илмм орао проћи , док се појавио на платну пред п убликом , јасно је да се

почео губити звани чан см исао и на звани чним м естим а, али тако

исто и доказ је тога да је довољ но у даном случају сам о неко јавно да

каж е „то је анти- совјетски, антиом ун истички “, па да се одм ах сви

тргну - и не питајући се, да ли је овај у праву или не.

Б и ло је то исто и у извесни м позориш ни м ком адим а. Л еп је

при м ер и дискусија поводом претставе „М адам Б овари“. О на је

драм атизована пре неког врем ена и појавила се на сцени „К ам ернога

Т еатра“. И сад иде један теж ак спор, који дајбож е да се не сврш и-см рћу Г оспође Б овари и као позори ш нога ком ада. чем у је ствар?

П росто у том е, ш то је по звани чној критиц и Ф лоберова Б овари ж иви

протест противу „бурж уаског друш тва“ и онда и сада једног и истог



8 Г ласник С рпског историјско-културног друш гва „Њ егош “

и ш то се то не види у ком аду, јер није пош ло за руком да се, како каж еН . К руж ков у „П равди“ изазове „м рж њ а прем аом рзнугим личностим а

поквареног и осуђеног бурж оазног друш тва.“ И он се пита, ради чега

се онда при казује Госпођа Б овари. М ож да, вели, због одговорности

у љ убави, о том е како се треба односити прем а ж ени? И вели, да то

није. „ нас, каж е, м ож е бити тако вулгарних типова као Л еон и

Родолф , али у наш ем друш тву нем а и не м ож е бити осуђености и

беаи злазноти која је и убла Е м у Б овари. Јер она је п огинула не сам о

зато ш то се нам ерила на ци ни ке и пропалице него зато ш то је цео

свет који ју је окруж авао био прЈБав, гадан. Е м а Б овари је погинула у

средин и потпун е равнодуш ности за њ ену судбину, типи чн е за

бурж оаско друш тво.“ И К руж ков заврш ава своју критику пи тањ ем да

ли се већ „одвећ м ного сентим енталних, плачљ ивих трагедија не игра

сада на сценам а наш их п озориш та? С клон ост не м алог броја наш их

реж исера к сцени чној плачљ ивости није по душ и совјетском гледаоц у.Јер су насуш ни ин тереси саврем ености, a то значи и н асуш ни задатци

позориш та сасвим других.“

Ја бих рекао наиротив, да је склоност совјетског гледаоц а иста

која и сваког другог позориш ног гледаоца, да то реж исери осећају и

прем а том е се валдају. Д ругим речим а, да Г оспођа Бовари, ако иде, aиде одличн о, иде баш за то ш то се не истиче оно и у онијм ери ш то би

г. К руж ков ж елео и коли ко би он ж елео да се нарочито истакне него

сам о оно ш то је заједни чко сваком друш тву, ш то се и м ож е и деш ава

у сваком друш тву, па се м ож е десити и деш ава и у совјетском

друш тву, да м е извини г. К руж ков. О во у толико пре ш то је ж ена

драм атизовала овај ком ад, г-ђа А лис К оснен, ш то она игра насловну

улогу, па је као ж ена јаче и осетила опш ту љ удску страну у трагедији

Ф лоберове Бовари. К ом ад је узгред буди речено и добро драм атизован

и добро игран, н арочито добро реж иран, где је, у реж ији, п остигнут

прави тур де ф орс, да се у скоро н орм аном врем ену на једн ој

непокретној позорн ици прикаж у п реко че грдесет слика.

А ли ако ко од надлеж ни х прочита ову критику, м ож е лако

схватити да је овај позориш ни ком ад рђаво израђен и рђаво приказан

прем а иначе једном добром ром ану, да је бар несовјетски, ако не

ан Iисовје гски п одеш ен, иако тога нем а, и - да га скине с репертоара.

Јер ако се делу не м ож е придати антисовјетски карактер, он му се са

сигурнош ћу м ож е придати не совјетски карактер, то јест да није

рађен „с гледиш та једне научне теори је - м арксизм а- лењ инизм а“,

као ш то м у се са сигурнош ћу м ож е придати и недем ократски инетоталитарн и и какав год хоћете некарактер то јест да није рађен нипо каквој дем ократској ни по каквој ф аш иш тичкој, н ационал-

соц ијалистичкој, ни по каквој теорији уогпите - из простог разлога



И з д и п л о м а тс к е п р еп и с к е 9

ш то да је рађен м а по каквој теорији увек би с гледиш та друге биорђав, а он се зато и допада публици ш то је рађен сам о са опш течовечанског гледиш та.

Ја овајп рим ер или бољ е ове прим ере с литературом , ф илм овим а

и позориш ним ком адим а наводим и пиш ем ове извеш таје сам о да би

сте им али ш то потпун ију слику, коли ко се све ж ели овде да стави

иод звани чну капу и коли ко се при тискује душ а и пи саца, ум етни ка,

и читалаца и гледалаца. И тај притисак сли а се уједно са они м

опш тим политичким и еконО м ким , а данас већ и са опш тим

социјални м притиском . Т ај опш ти велики при тисак на душ у сваког

грађани на овде игра већ сада извесну улогу, као ш то вид ит и из овог

и из прош лих м ојих и звеш таја, и бојим се одиграће м ож да пресудну

улогу, ако наступе теж и спољ ни догађаји, теж и и м ож да најтеж испољ ни удар - велики дуги рат.

К ао ш то већ знате, посм атрам све појаве овде сам о с тог гледи ш та

и посм атрајући их редом , увек долазим до истог закљ учка често пута

противно својој сопственој ж ељ и. Д уж ност ми је бити објективним

и трудим се би ти објективн им у оној м ери у колико је то највигае

м огуће једном обичном ж ивом човеку.

И зволите прим ити, господин е М ини стре, уверењ е о м ом едубоком пош товањ у.

Д р М и л а н Г а в р и л о в и ћ



Незаписана историја

ЈБуди који су се прочули бурни м догађајим а најчеш ће се сам и

старају да њ ихова улога и заслугене буду заборављ ене. О ни ииш у

књ иге, о б ј а в Ј к у ј у дневни ке, м ем оаре, биограф ије, ш аљ у чланке

новинам а, држ е говоре...Ретки су они који после тих догађаја ж иве повучено и одбијају

да говоре о себи. О ни см атрају да за све ш то су урадили, врш или сусам о своју дуж ност. Један од гих изузетни х љ уди био је прота и

војвода Јевто П оповић.

В ојвода Јевто П оповић оставио је један од најлеш пих прим ера

С рбиана-човека, али м ало је оних којим а је то познато. О н је био

знам ени ти народни првак свога доба, чувени устани чки војвода из

1875. годин е, творац покрета познатог под и м еном Б а б и н с к а р а з у р а ,

у С анцаку. О њ ем у је оставио белеш ке неко ко га је познавао и

понекад им ао при ли ку да чује овог врлог човека, али највиш е је

дознао о протин ом ж ивоту од чланова њ егове бројне породиц е.С ам војвода нерадо је говорио о некадањ им збивањ им а. Н ије

волео да се сам охвалиш е и да се подсећа на м уке и ж ртве својих

сабораца. У век би додао да су то би ле велике ж ртве и да се ниш та ни је

постигло. Њ егова казивањ а често би се заврш ила са сузам а у очим а.

Н и п ротин ица није хтела да говори о оном е ш то је претрпела.

П рото Јевто серодио у Бабинам а, три сата на запад од П ријепољ а,

у почетку м арга 1808. године. О тац м у је био још онда исгакнути

народни п р в а к - прото Ф илип П оповић. О н је у то доба био виђена

личност у П ријепољ у, П л е в Ј Б И м а и С рби ји, а знали су га и у Русији,

К0ЈУ Је У м ладости посетио.П ротин и претци су дош ли у Б абин е из села Б ориц е, у

Брањ еш им а, где су они већ онда били свеш тени чка породица. Т ам о су

се звали К увел>и. О датле су дош ли у заселак Б уђановце, у Б абин ам а

и ту се 1707. године насели ли . Т ајзаселак се од тада назвао К рајеви,

па се тако и данас (1958), зове.

П рото Ф илип је им ао четири сина: Н иколу, Н овака, Јевту и

Јосиф а. С ве их је, заједн о са другом децом научио да чи гају и ииш у,у свом конаку. Њ егов конак је 1832. године претворен у основну

ш колу, којаје и остојала све до ослобођењ а (1912), кадасе прем естилау новосаграђену зграду у С ељ аш ници.С вога првенца, Н иколу, п рота је п ослао на ш коловањ е у Русију.

Н овак је осгао код куће, на им ањ у, а Јевту и Јосиф а је п ослао у



Н езапи сана историја

Б еоград, у такозану „страначку“ Б огослови ју, коју су они после двегодине заврш или и вратили се у Бабине. О тац их је одм ах ож енио и

запопи о. У скоро је дош ао и Н икола из Русије, па је и њ ега ож енио и

запопи о. Њ ем у је иредао управу над кућо. С ви синови су се ож ени ли

из првих сеоских кућа и варош ких дом ова. Јевто је био ож ењ ен из

куће Радовића, у К рњ ачи, оп ш тина бучевска.

С веш тениц и и з куће П оповића служ ил и су П ријепољ е и сва

православна села данаш њ ег (1958) м илеш евског среза и неш то

при бојског. У кући је владала велика слога и ред. Њ ом је м удро

управљ ао non Н икола и она се нагло п одизала и задобијала глас у

околин и, а и у С рбији.

К ућа је била на чи тлуку are С елим ановића, и з П леваљ а, али у то

доба они су већ м огли да купе им ањ а у В уђановцим а, Горњ оји Д оњ ој

Б резовици. П луж ин ам а и Ч ем ерници . К ућа је ж ивела од стоке и

свш тени чких прихода. О д стоке су држ али овце, козе, говеда, коњ е и

неш то свињ а. Б ило је преко 1000 оваца за м уж у. С ваке године се

товило 250 овнова од свога дом азлука и још 100 купљ ених од својих

сељ ака и све извозило за С копљ е и С олун. Б раћа Јевто и Н овак су

гон или овнове и продавали, па би набавили све ш то је кући тебало за

годину дана.Б и ло је увек 25 до 30 крава м узара, од п ознате поли м ске pace,

која је још увек на гласу око У ж иц а и по С анџаку. С ир, м асло и

качкаваљ продавани су у С копљ у, П левљ им а и С арајеву. Т реба

подсетити да су сир и м лечни производи, а вероватно и стока били

м ного и звож ени још у доба Н ем ањ ића. Р екло би се да је у Раш кој била

одрж ана, или обновљ ена традиц ионална економ ија.

Д рж ано је м ного коњ а. Б и ла је то права ергела брдских коњ а за

јахањ е и товаре. О ни су и данас кори сни сељ ацим а. К ућа П оповића

им ала је најм ањ е 6 до 8 седланика и двапут виш е товарника. С вињ е

су се м ало дрдж але, коли ко за госте и празнике, јер су Т урци им али

велику одвратност прем а свињ ам а, па се кућа служ ила м аслом и

кајм аком . (П од речју „Т урци“ у тексту треба скоро увек разум егим услим ани словенског порекла - прим . М .В .)

Д ом аћинство П оповића била је права м ала чарш ија. Б ило је

четири куће, једн а лепш а од друге. С ве су грађене од дрвета и

покривне ш ин дром (дрвене плочице). Н ам еш тај је био исти као у

агин ским кућам а. О ко њ их су биле м ноге зграде за ж ито, см ок, стокуи спрем у. К уће су биле тако угодне и угледне да су м огле угостити

владике, виђене чиновни ке, трговце и друге госте. О гош ћењ у идочецим а у дом аћинству П оповића причало се надалеко.

Због њ иховог преданог рада на њ иви Г осподњ ој, два брата,

Н икола и јевто, произведени су 1852. годиен у протојереје. О нда се



1 2 Г ласник С рпеког исгоријско-културног друш тва „Њ егош "

Н икола реш и да оде у Русију и да преко својих некадањ их проф есораи познаника добије пом оћ за цркве у П ријепоЈћу, М илеш еву, Тоци м а

и С ељ аним а. У Русији је остао пуне две годиен и донео м ного ц рквених

твари. Т и поклони су раздељ ени црквам а.

Б оравак проте Н иколе у Русији и пом оћ која је добијена нису

били н им ало по вољ и Т урцим а у П ријепољ у. О ни н ајм е неке од

њ ихових који сачекају оца Ф илипа и син а Н иколу на повратку из

цркве у С ељ аним а и убију их из заседе.

О ва погибија изазвала је велики потрес у кући П оповића. П рота

Јевто је постао стареш иан п ородиц е. О н се трудио да се настави

ж ивот као и раније. Теш ио је и см иривао чељ ад, али њ егов м лађи

брат, non Јосиф , није се дао ум ирити. С а неколи ко слугу и з куће

П оповића он је наш ао злочи нце и поби о их. П осле тога, узео је 200

дуката од Јевте и придуж ио се устанку Л уке В укаловића. С а Л уком

је остао све до 1862. годин е, и кад је устанак угуш ен, отиш ао са њ им

у Београд. У Београду се јавио М итроп оли ту који га је добро познавао.

М итрополи т га је упутио код владике у К арановцу (данас К раљ ево),

који га је постави за пароха у Д убској, код Б ајине Б аш те. П рото Јевтом у је пребаци осупругу и децу у У ж ице, где се пор оди цаопет састала.

П рото Јевто, са братом Н оваком , остао је у кући пун ој чељ ади.О н постао парох у П ријепоЈБу а оп служ ивао је и цркве у Т оцим а и

С ељ аним а. П ред м нош твом дом аћих и црквених дуж ности, он је

послао Н оваковог сина М ихаил ау Богослови ју у Б еоград и по

сврш еном ш коловањ у одм ах га запопио.

К ући је највећу паж њ у п оклањ ао. С тално је зидао, им ањ а

прибављ ао, зем љ орадњ у побољ еавао и настојао да м у све буде

напредно. Б абине су биле на кречњ аком и безводном герену. О н се

реш и 1864. године да нађе воду. П о препоруци свог брата Јосиф а, који

је то видео у П рим орју, он је испред куће направио ц истерну да би

хватао киш ни ну и снеж ни цу. А ли и поред тога није им ао довољ но

воде. Н а крају, он се реш и да пом оћу н еких П рим ораца ухвати јабучке

изворе под Јастребцом и да лучевим цевим а доведе воду у К рајеве, у

куће, зграде и баш те. Ц истерна још увек постоји, али је водовод

лропао, м ада се цело село с њ им служ ило .К ад је избио велики устанак у Х ерцеговин и и Б осни 1875.

године, п рото Јев го и њ егов синовац поп М ихаило би ли су на челу

куће П оповића. П рото Јевто спрем ао се да ш колује свога првенц а

Г аврила, који је већ био у гим назији у У ж иц у. У то врем е ж ивели су

у У ж ицу коа ем игранти добор познате саниачке војводе non Ж аркоЉ еш вић, Јован Г лум чевић и Ж арко Л еовац. О ни су раније дизалиустанке по С анџаку и после неуспеха беж али у С рбију и ж ивели од

м але пом оћи коју им је влада С рбије давала.




О ва три устаничка првака зн али су да поред игум ана П рокопијаБ ујиш е, стареш ин е м анастира Бањ а, код П рибоја, који је већ био

при доби јен за устанак, сам о прото Јевто м ож е подићи народ. И

духовни п окретач устанка, архим андрит Н ићиф ор Д учић, који је тада

био у С рбији и који је био у вези са Јевтовим братом поп ом Јосиф ом ,

м ного је настојао да приволи проту Јевта и њ еговог син овца попа

М ихаила да се и они одлуче на устанак.

П рото Јевто је добијао м ного п исам а и порука да ди ж е устанак,

али он је оклевао и колебао се. У очи П етровдана, брат Јосиф пслао м у

је два сељ ака с писм ом и препорукам а да се устаје, јер су С рби ја и

Ц рна Гора за устанак, који је већ почео у Х ерцеговини и Б осни. П рото

Јевто се пелом ио, задрж ао је оба сељ ака сакрио их у својој колиби у

Б уђаноцим а и почео да ради на дизањ у устанка.

Н а дан С в. П рокопа, 8. јул а1875., у протиној кући састали су се

четрдесетори ца првих љ уди из Б абин е, Звезда, Јабука, С ељ ана,

Ч адиљ а, Д уш м анића, К рљ ача, Т оца, К учина, Ђ ураш ића, Ц урова,

М ем ића и других села. К ада су ручали и м еђу собом разговори ли ,

прото Јевто је довео двојицу гласонош а које је био сакрио у коли би

и прочитао им писм а архим андрита Д учића, попа Ж арка и попа

Јосиф а, рекао им је све ш то је он знао, а затим је дао реч борбеномпопу М ихаилу, који им је говорио о буни и устанку.

О купљ ени народни прваци већали су тај дан све до вечери, ц елу

ноћ и сутрадан до подн е и на крају једн огласно реш или да се устаје.

С ви су се изљ убили и заверили да дигну устанак, али да о том е до

почетка ником е не казују. П рото Јевто их је све на Јевађељ у заклео да

ће одрж ати реч. П осле заклетве разиш ли су се својим кућам а да сваки

у свом е селу ради н а ди зањ у устанка.

П рото Јевто и non М ихаило одм ах сутрадан известе попаЈосиф а у писм у које предаду њ еговим повереницим а, снабдеју их

храном и новцем и преко поузданих љ уди пребаце их у С рбију.

С рбији је он да настала грозни чава акција. П оп Јосиф се при хватио дапребаци оруж је и да га склони у м анастиру Б ањ и код игум ана Бујиш е

и њ еговог сабрата одваж ног Г едеона М арића. В ећ пред крај јул а

пребачено је оруж је са џебаном и осталим ратним потребам а. Н а челуус гани чких одреда ставили су се non Ж арко и non Јосиф . П рото Јевто

и non М ихаило су такође подигли чете у Бабинам а и продуж или се

осталим устаниц им а код м анастира Бањ е.

П рото Јевто, са још неколи ко виђени јих љ уди, напи сао је један

м али п роглас и позвао народ С анџака обе вере - и С рбе и муслимане- да устану против турске власти.

Д ок су прото Јевто и поп М ихаило били м еђу устанициам , неки

ага Ш ећерагић и з П ријеиољ а, добар при јатељ а куће П оповића,



14 Г ласни к С рпског историјско-културн ог друш тва „Њ егоп Г

нарочи то проте Јевте, једн о јутро бане пред протин у кућу и повиче:О дом аћине! И зађе протиница, а он је упита: а где је стари прото?

О тиш ао је у нурију да свети водицу - одговори протиница. Ја, ја,

рече ага, знам ја... свети водицу. О н је на Јабуци, но попадијо, је ли

беса да ти неш то каж ем ?

Јесте, аго, беса!

Јави м у да одм а дође и сав м илет (чељ ад) одавде склони куд зна.

О ви наш и прете да ће све да претворе у ж ар и вас покољ у. Б ио сам вам

при јатељ и остајем ... Н иком е не казуј да сам долазио. А лах нека вам

пом огне... О боде коњ а и оде. П ротини ца је јавила проти. О н је дош ао

и сву чељ ад склон ио .

Ч им су дознали за окупљ ањ е устаника, Т урци су позвали

П левљ аке, п рикугш ли околн е одреде војске и пре поласка устани ка

заш титили Н ову В арош од упада и посели долине Л им а и Б истрице,

као и стару џаду којом се јиш ло из Босне за С јеницу и даљ е.

У стани ци нису им али чврсту, једин ствену ком анду н и унагтред

утврђен стратегијски план. Р азговори и договори трајали су три

дана. Н а крају ј еприхваћен предлог попа Ж арка да се иде на Н ову

В арош и да се успут растерају Т урци (читај м услим ани) К ратовци .

У дарили су на К ратово, разби ли К раговде, оп љ ачкали и гтопалиликуће. К ратовци су већ били склон или чељ ад у Н ову В арош .

О душ евљ ени овом ситном победом , ум есто да наставе да гоне

Т урке, они застану да славе победу. За то врем е Т урци су заузели

М ангуру и запосели све кланц е. П осле једнод невног весељ а устаници

крену н апред, без извидн ице и без осм атрањ а, запдну у заседе и

унакрсну ватру где их м ного погине.

У првим редовим а пао је non М ихаило, синовад п роте Јевте.

Њ ем у су Турци П ријепољ и одсекли главу, однели је у П ријепољ е,набили на колац и дуго држ али пред ућум атом . Т ек после три м есеца,

при јатељ и проте јевте пронаш ли су њ егово тело, д обили њ егвоу

главу и сахранили у порти цркве у С ељ аним а. П оред попа М ихаила,

пало ј ем ного устаника, м ного их је лакш е или теж е рањ ено, па су

преко У вца пребачени у С рбију на лечељ е.

Н а М ангури се водила четвородневна борба, али безуспеш но.

Т урци су добили појачањ а из С јенице и С арајева. У стани ди се иовуку

и п реко Рутош а сиђу на У вац и пребаце се у С рбију. Т ако се заврш ила

ова буна.1 Д а је С рби ја, кад је већ подстакла на устанак, послала бар

1 С ело Рутош и би ло је у Д ругом светском рату четни чко. П артизани су га

нем илосрдно пљ ачкали и довели народ до глади. Д анас нем а виш е Рутош а.

С ело је потопљ ено п осле рата кад је саграђена брана на У вцу - прим . М .В .




неколико способних оф ицира да ком андују устаниц им а исход бисигурно био другчији.

П рото Јевто са својим устаниц им а, њ иховим породиц ам а инеш то пребачене стоке, задрж и се у У ж иц у и околни м селим а. Ту их

је држ ава гтрихватила и пом огла, доделила им одећу и склон иш те. Т у

су остали целу зим у, све до п очетка српско-турског рата. П рото Јевто

са својим борци м а учествује у свим борбам а. М ноги су оставили

кости на калипољ у и под Јавором . П рото Јевто био је такође теш ко

рањ ен у прса, а м етак м у је изаш ао на леђа. П осле тога је увек говорио

са предахом .

С а протом је сталн о био и њ егов брат Н овак који је остао у рату

све до 1878. године. кад је турска влада објавила ам нестију он се

вратио, као и други преж ивели борци , на своје згариш те у Б абинам а.

А ли, проту Јевта турске су власти осудиле на см рт и њ егово им ањ е

конф исковали. О н н ије био ни кад ам нестиран.

П о изласку и з болниц е1876. годин е, прото Јевто се вратио у

У ж и це где су се н алази ле породиц е убијеног брата Н ико ле и

погин улог синовц а М ихаила које су доби јале пом оћ од држ аве.

П ријатељ и видећи проту још сасвим неизлеченог, м оли ли су га да

остане у У ж иц у, јер и он м ож е добити пом оћ од држ аве али он јеодбио. Говорио је да је он ж ив и да ће зарадити за себе и своје.

П ротиниц у, коју је са м алим дететом био оставио код п ријатељ а у

селу Т оци м а успео је да преведе у У ж иц е. С акупи о је и осталу децу

и отиш ао у Београд. јавио се М итрополиту М ихаилу и м ин истру

Јовану Ристићу који су га лепо п рим или и саветовали да се обрати и

кнезу М илану О бреновићу, код кога је такође наиш ао на добар

пријем . М итроп оли т га је одликовао напрсни кртом , а кнез М илан

орденом Т аковским крстом - као војводу устани ка у Н овопазарском

С анцаку и борца српско- турског рата 1876. на Јавору и К алипољ у.

П о препоруди М итрополита М ихаила добио је п арохију у

опш тин и Д рачић, код В аљ ева а служ ио је служ бу у цркви м анастира

Ћ елије, такође близу В аО ева. И з Д рачића је преш ао 1883. годи не у

грачаничку парохију виш е В аљ ева и ту, у селу С тублу, кугш о м ало

зем љ е и 1885. годи не подигоа кућу, где се см естио са својом породицом .

Д ецу је послао по ш колам а, Ф илипа у гим назију а затим у В ојну

академ ију, аВ асил ија у богословију. С ин а Н иколу, који је сврш ио два

разреда гим назије задрж ао је код себе и куповао м у зем љ у да м ож е да

буде зем љ орадн ик. Н ајстарију ћерку удао је за сељ ачког сина из добре

куће у О сладићу, а друге две које су такође и м але два разреда1им назије удао је једн у за трговца, а другу за проф есора у В аљ еву. К ад

м у је син В асили је заврш ио Б огословију 1890. године, одм аах га јеож енио, запопио и довео на парохију у Грачаниду.



1 6 Г ласник С рпског историјско-кулгурног друш тва „Њ егош “

Ж ена м у је била ум рла кад је дош ао у С тублине. О н је преш аоу м анастир Ћ елије, где је ж ивео сам ачким ж ивотом , са два верна

м ом ка доведена из Б абина. Њ егово им ањ е, о ком е се старао син

Н икола, увећало се и постало права дом аћин ска кућа. He само ш то је

прото испуни о све родитељ ске дуж ности , већ је дож ивео и да се

одуж и оним пријатељ им а у П ријепољ у, П левљ им а и У ж иц у од којих

је узео на своје „ко нте“ 1.200 дуката за ратне потребе и издрж авањ е

својих чета. Т ребало га је видети коли ко је био радостан кад је

одуж ивао своје „конте.

П ред крај ж ивота прото је био опет добро стојећи дом аћин. To

је навело једн у групу одм етника, разбојника, који су пљ ачкали

им ућније дом аћин е да и њ егову кућу, усам љ ену и на крај села, једне

ноћи нападну. А ли , код проте се нису добро провели. О н их је дочекао

са својом пуш ком брзом етком и убрзо се цело село разбудило.

П љ ачкаш и су се разбегли али су се сутрадан видели трагови крви.

кући проте Јевте увек су владали прим еран ред и чистоћа.

И м ао је свега, па и кош ни це с пчелам а. Д огоди ла м у се несрећа да му

син Ф илип, п отпуковник, рано ум ре, ш то је и проти ж ивот скратило.

П огађали су га и см рти снаха и унучади , зог чега овајстолетни храст

не дочека велике догађаје 1912. године.Јула м есеца 1911., на ручак код п роте Јевте наш ло се подоста

гостију. И зм еђу осталих, био је и Јован Ц вијић, кога је протин а

ли чн ост м ного при валчи ла. П осле дугог разговора Ц вијић је запи тао

проту: „Ш та би највиш е ж елео у овим старачким дани м а?“ П рота м у

одговори: „Д ијете, најволио бих дож ивљ ети да м оје Б абин е дођу у

С рбију, да одем да их видим и да у оном кам ену оставим кости.“

To није дож ивео, ум ро је полови ном м аја 1912. годи не, у 103.

години ж ивота. Н аредио је да се сахрани код цркве у Ћ елијам а, поред

гроба И ли је Б ирчанин а. О ж аљ ен је и испраћен са почастим а виш ег

оф иц ира, са много говора и хвалоспева, које није подносио за ж ивота.

П ола В аљ ева м у је на гроб изаш ло.

У историји ослобођењ а сриских зем аљ а од турске власти н игде

се не пом ињ е прото и војвода Јевто П оповић. П ровиђењ е је хтело да

он и пак не буде заборављ ен.

Забележ ио 8. јул а 1958. у К руш евцу,Н едељ ко С авић, учитељ у пензији

П р и р е д и о М .В а с и ћ



ХРИШћАНСКА МАЊИНА У ИЗРАИЉУ

Уводна реч

П алестин а - С вета Зем љ а, данаш њ и И зраиш , колевка је

Х риш ћанства. П рве хриш ћанске опш тине основане су у П алестини и

некада, у давној прош лости, хриш ћани су били најбројнији ж иваљ натом простору. С а доласком ислам а они су, као „народ књ иге“, постали

трпљ ена - м ањ ина, али су често били сиљ ени да ж иве у посебним

деловим а насељ а, м орали су да плаћају посебне дације и нису им али

мрава да од господарећег И слам а траж е нека права ради и зједначењ а са

м услим аним а. И све је тако иш ло до успоставе јеврејске држ аве -

И зраиљ а.

П рем а статистичн им п о д а ц и м а , данас у И з р а и Ј Б у ж иви 2,7

процената хриш ћана ш то износи око 130.000 лица. И ако је то бројно

незнатна мањ ина, она је о д великог значаја. З а разлику о д арапских

д р ж а в а , И зраиљ нем а држ авне, служ бене религије. О д приближ но петм или она становника у И зраиљ у је четири м или она Јевреја (82 1 ф оцента),

880 х и Ј Б а д а м услим ана (14 процената), 65 х и љ а д а Д руза, и као ш то

рекосм о око 130 х и љ а д а хриш ћана.

О днос прем а вероисповестим а деф инисан је у Д Е К Л А РА Ц И ЈИ

проглаш ењ а сам осталности: „Д рж ава И зраиљ гарантираће својим

становницим а потпуну једнакост када су у питањ у социјална и п олитичка

права, без обзира на религију, расу или пол... Гарантира се потпуна

слобода религ ије, м иш љ ењ а, језика, наобразбе и културе..."

Закон ом „Заш тита светих м еста“ од 1967. године гаран гира сеприступ свим светим м естим а. „С ва рели гиозна м еста група, чуваће се

и поступаће се прем а принципи м а који су ф орм улисани у правилим а

У једињ ених Н арода...“

П осјie прим ирја од 1949. године изм еђу арапских држ ава и И зраиљ а,

скоросвеверскесветињ епотпалесу подЈорданију.Х риш ћанскезаједнице

У Јорданији им але су гравирани полож ај. Њ ихове акције биле су

ограничене. Н ису м огли да купују непокретности. У права се м еш ала у

њ ихове послове. Једино за врем е Б ож ићних празника дозвољ ено је било

хриш ћаним а из И зраиљ а да пређу у С тари Г рад и посете своја светилиш та.

Д ок је Јеврејим а и израиљ ским м услим аним а било потпуно забрањ енода посете своја света м еста у јорданском делу Јерусалим а.



18 Г ласни к С рпског исгори јско-кулгурно г дру ип ва „Њ егонГ

С ада, у сам ом Јерусалим у, им а око 15 хиљ ада хриш ћана. О стали суno другим м естим а држ аве и окупираним областим а. И м а око 40

хриш ћанских заједница, које заступају разне хригаћанске верске правце

- православни, католи чки и непротестантски. П ротестанти им ају око

70 својих установа и организација. Затим преко 300 хум анитарних и

културни х установа, ш кола, болница, при хватилиш та, којим а се брине

поред својих чланова и о посегиоцим а и хацијама.

С ве верске опш тине им ају јури сдикцију над својим чланством . У

то улазе и питањ а ш ч н о г статуса, ж енидбе, развода бракова, и однос

према светковањ у п разни ка и дана одм ора. Т е су опш тине потпуно

аутоном не када су у питањ у њ ихови верски проблем и. О д стране држ аве

сасвим се пош тују стечена права за врем е рани јих управа из нре-

израиљ ске ере.

П осле ослобођењ а Јерусалим а 1967.године у граду су поправЈБене

м ноге цркве, подигнуте разне усганове, спречено пропадањ е других. У

свим тим лодухватим а верских опш тина новчано је учествовала држ ава.

П ом агала је м атеријално и ш коле, које п рип адају ц рквени м

организацијам а у одрж авањ у, у набавци потребног м атеријала и пјттам а

особљ а. Јерусалим ска опш тина изврш ила је оправку хриш ћанског дела

града, оправила православну сиријску цркву, уредила ули цу „Viadoloroza“, иом огла отварањ е ш кола, хриш ћанских болница, домова за

остареле, хендикапну децу и за одрасле. У В итлејем у су подигнута

четири хриш ћанска здањ а уз пом оћ држ аве. И даје се пом оћ за оправку

хриш ћанских светињ а по свим деловим а И зраил>а. З а све те пом оћи и

предусретљ ивости, хриш ћани су м ного захвални, али И зраиљ то не

удара на велика звона. Т ам о не зна левида, ш та даје с н и ц а .

Хришћани уЈ4зраиљу:

У пи тах једног руског м онаха: заш то је тол ико разних хриш ћанских

цркава и организација у И зраиљ у - е м Ј Б И које је источник хриш ћанства?

- Х риш ћанство је као дрво, одговори м и, која им а својкорен, стабло

и гране. Гране су нека дебљ а, нека тањ а, једн а дуж а, нека краћа... али

свим а је заједни чко стабло и корен. Л ис гови и плодови, м ањ е виш е, су

једнаки и слични . -

И као ио осталом хригаћанском свету, Х риш ћанство се дели на

четири главне групе и у И зраиљ у, у Јерусалим у, и по свим другим

м естим а С вете З м љ :

П равославни,И сточњ ачке Ц ркве,

К атолици и

П ротесIанти.



Х риш ћанска м ањ ина у И зраиљ у 19

И сточњ ачке цркве, осим јерм енске, углавном су арапски говорећеи наследници су првобитних црквених опш тина из доба В изантије.

У Јерусалим у је Г Р Ч К О П Р А В О С Ј 1А В Н А п а т р и ј а р ш и ј а .

Јерусалим ски православни епископ још је 451. године, после В асељ енског

сабора у К алкедону, добио то звањ е. А ли је 1099. године, седиш те

патријарха пренето у К остантинопољ , када су крсташ и освојили

Јерусалим . И стално седиш те јерусалим ског патријарха у Јерусалим у

повраћено је тек 1845. године. О д 1662. године, интерес православљ а у

С ветојЗем љ и, заступало је „Б ратство С в. Гроба“, које су чин или грчки

епископи и м онаси. О ни су бранили ин тересе и присуство свих

православних. у Јерусалим у, Г алилеји и осталим деловим а П алестине.

С веш тениц и су ож ењ ени и говоре арапски.

Р У С К А п р а в о с л а в н а м и с и ј а основана је 1858. године. А ли

иравославни Руси join у 11 - ом веку оставили су трагове свога присуства

у С в. Зем љ и. За врем е руског ком уни стичког ропства било је повиш е

црквених установа руских у П алестин и. А ли тек 1949. М осковска

иагријарш ија обновила је право да им а своје установе и поседе на

територији израиљ ске држ аве. У станове и поседи који су били на

тери торији Јорданије и даљ е су остали под управом Руске православне

цркве у егзилу. Те руске м исије воде двојиц а архи м андрита и већи бројкалуђера и м онахињ а.

Р У М У Н С К А п р а в о с л а в н а ц р к в а , организовала је своју М И С И ЈУ

у Св. Зем љ и 1935. године. С ада јој је на челу један архим андрит са

неколико м онаха и м онахињ а. Н еко м и рече да постоји један или два

српска м онаха у С в. Зем љ и, али у саставу неке м исије. О пш те је познато

да постоји м анастир С в. С аве у С инају.

Источњачке цркве

Т е цркве чине посебност и м и С рби о њ им а нем ам о ни површ но

знањ е. To су јерм енска, коптска, етиопска и сиријска. К од нас се за њ их

употребљ ава заједнички назив: М о н о ф и з и т с к е ц р к в е . Те цркве су

после сабора у Calderonu 451. године одвојиле се од осталих, јер нису

признале „две природе“ у особи И суса Х риста- бож анску и љ удску, него

сам о бож анску.

Ј е р м е н с к а ц р к в а постоји од 301. године као прва држ авна црква

која је Х риш ћансгво прогласила као држ авну религију. У Јерусалим у је

јерм енска парохија од 400. године. Јерм енска f ттри јарш ија основана је

У Јерусалим у 1311. У току 16- ог века и касније све до првог светскограта, повећавао се број парохијана, а онда су Турци и на њ им а, као по

другим м естим а свога царства, изврш или геноцид најстраш нијег облика,



20 Г ласник С рпског истори јско-кул гурног друш тва „Њ егоиГ*

јер су убијали све одреда. С ада им а око 2000 ли ца у њ иховој верскојопш тини који ж иве у Јерусалим у, К аиф и, Јаф и и В иглејем у.

К о п т с к а п р а в о с л а в н а ц р к в а . За њ у се тврди да је лрва почела са

м онаш твом и градњ ом м анастира и дспоснида у 1 1 устињ ским п ределим а.

За њ у постоје додади још од трећег века, али залаж ени црквени развој

биојеза врем еМ ам елука 1250до 1517. године.О д 12.века, П атријарш ија

из А лександри је и м ала је е лискода у Јерусалим у као свога представника.

Њ ихова верска олш тина им а око 1000 чланова, н асгањ ених у Јерусалим у,

В итлејем у и Н азарету.

Е т и о п с к а п р а в о с л а в н а ц р к в а . Још у С редњ ем веку им ала је

своју црквену опш тину у Јерусалим у. Е тиопске хације оставиле су

историјски траг у трећем веку. Т а је оиш тина им ала велике повластице

код светих м еста све до турског периода. Д анас је п отпуно равноправна

са другим црквеним групама, али је по броју веом а м ала и углавном се

састоји од м онаха и м онахињ а, којим а се на челу налази епископ.

С и р и ј с к а п р а в о с л а в н а ц р к в а . Т врде да су следбениди апостолске

антиохијске црквене опш тине, најстарије на Бли ском И стоку, још увек

употребљ авају својстари језик у литургији и требам а. Њ ихов патријарх

им аседиш те у Д ам аску, а први сири јски епископ пом ињ е се 793. године

док је у Јерусалим у постојало епископско звањ е од 1471. године. Д анасје на челу опш тине архиепискол, који им а своје седиш те у м анастиру С в.

М арка. В еом а су предусретљ иви и вољ ни да дају сва обавеш тењ а. У

њ иховојопш тини им а око 1000 чланова и већином ж иве у Јерусалим у и

В итлејем у.

КАТОЛИЧКИ ПАТРИЈАРХАТ

С ветој Зем љ и, П алестини , постојао је католички патријархаг

изм еђу 1099. и 1291. године. Зати м је обновљ ен 1847. каореакција насвевећи пораст лротестанских м исија у П алесгини . Д о те године, К атоличку

цркву застулали су Ф ранцисканци, који су од почетка 13 века дејствовал и

на том лростору као нека хум анитарно-м едиц ин ска организаци ја и као

чувари католички х светих м еста.

Д анас на челу К атол ичке цркве у И з р а и Ј Б у , бољ е речено у Јерусалим у

стоји патријарх, који им а своје викаре у Н азарету, А м ану и на К илру.

К атоли чка заједни ца им а око 25 хиљ ада члалова у И зраиљ у и оку пираној

територији. Н есразм ерно велики број свеш тенослуж итељ а и разни х

м исија. В еом а су активни и необичло важ ни.




Унијатске цркве:

М а р о н и т с к а ц р к в а је сиријског порекла и највећи број њ ених

чланова ж иви у Л ибану. О ни су у уни ји са В атиканом од 1182. голине.

И то је једин а источна црква која је потпуно католичка. У И зраиљ у их

им а око 6000 чланова и већином ж иве у Г алилеји. В икарово седиш те у

Јерусалим у основано је 1895. године. To су „загуљ ени католици“ - рече

м и један грађанин Л ибана, ислам ског вероисповедањ а.

М ећу православним црквам а С редњ ег И стока често је долазило до

раскола, збогразни х догм атских или организациони х проблем а. П а је,

често увређена и незадовољ на м ањ ина, траж ила ослонца за своја схватањ а

код друге, прво код бли ске цркве, па затим код оних који су их оберучке

прихватили. А тојебиоВ атикани К атоли чкацрква, којису им остављ али

на BOJby све њ ихове догм атске поставке, уколико п ризнају папу у

В атикану као поглавара. Затим су додавали и понеке основне догм ате

католи цизм а: безгреш ност папе када говори „ех catedra“, догм ате о

чистилиш ту (П ургаторију), о искупљ ењ у душ е куиовином од В атикана

„сувиш них добрих дела“ - индулигенција, а понегде догм ате као ,,filioque“

и друге за К атоли чку цркву принципи јелне.

Т акојенасталаГ рчкакатоличкацрква 1724. године, каопоследицаш изм е у грчкој православној цркви у А нтиохији. П осле тога се

организовао католички епископат 1752. у Галилеји. О ко 1772. године,

новостворена грчка католичка заједница из Јерусалим а, прим љ ена је

под јуризди кдију М елитског патријархата у А нтиохији, који сада им а

свога викара у Јерусалим у. О на им а око 38 хиљ адачланова, а у Јерусалим у

ж иви неш то виш е од 3000.

С и р и ј с к а к а т о л и ч к а ц р к в а издвојила се из сиријске православне,

м оноф изитске дркве, коју је В атикан прихватио оберучке 1663. године.И м ају свога патријарха у Бејруту. А ли од 1890. и свога викара у

Јерусалим у, који им а неколико м ањ их опш тина поред Јерусалим а у

В итлејем у, са регистрованим бројем од 350 чланова.

Ј е р м е н с к а к а т о л и ч к а ц р к в а одвојила се због неких унутраш њ их

проблем а од јерм енске православне цркве. В атикан је одм ах прим ио под

своје окриљ е 1741. године, као и раније неке парохије из А нтиохије и

С илици је, које су за врем е крсташ ких ратова присиљ ени да пром ене

веру. С едиш те њ иховог патријарха је у Бејруту, а он од 1842. им а викара

за тујерм енску цркву у Јерусалим у. Т а је јерм енска католи чка опш тина,

у Јерусалим у,незнатна.И м аоко600члановакоји ж ивепоредЈерусалим а

У Б атанији, Х аиф и и Гази.К о п т с к а к а т о л и ч к а ц р к в а у унији је са В агиканом од 1741.

године. П а гријарх коптске католичке цркве из А лександрије, им еновао



22 Г ласни к С рпског исгоријско-културног друш тва „Њ егош "

је 1955. године свога викара за Јерусалим у којем у та католи чка парохија- епископија, им а свега 35 чланова.

ПРОТЕСТАНТИ У ИЗРАИЉУ

Ж ивећи дуго година у протестанској Ш ведској, све м и се чин ило

да протестантизам и није религија, него организација. К од њ их нема

бројних ствари, које су одли ке католи цизм а и лравослављ а. За врем е

служ бе у цркви н ико се не прекрсти. Н емају светаца, н ити светитељ ство

см атрају као подвиж ниш тво. П уцају од см еха уколи ко им неки католи кприча о „сувиш ку светитељ ских добри х дела“, о опрош тењ ју и

чисгили ш ту. He верују у пакао, сум њ ају у рај, а пре десетак година

огласиш е да „ђаво не постоји“; неће ни да чују за неки „прародитељ ски

грех“ који се наслеђује и олраш та крш тавањ ем , јер свак одговара сам о за

себе. К од њ их не постоји неки култ М ајке Б ож је, а о њ еном безгреш ном

зачећу да се и не говори. И м а их разноразни х - опш те цркве, слободне

цркве, верске организације и ко м у драго м ож е у „им е Б ога и свога

схватањ а“ да створи своју верску организацију. П оодавно ж ене м огу да

буду свеш геници и епи скопи, а сваки спрем ни теолог, или вери одати

интелектуалац, м ож е да буде поглавар цркве ако га изаберу на изборномскупу. К од неких група, улаз у верску заједницу се постиж е крш тењ ем

у одраслим годинам а. црквеним служ бам а нема тип ика, свако м ож е

да м ровизира, да ум ује, тврди и обара. И отуда је м ного протестанских

организација и „секта“, како би то казали католици и протесганти. И

баш те секте верски су толико једнострани и схватањ а често прелазе у

м рж њ у против другојачије м ислећих. С а њ им а сам се заним ао, јер увек

сам теж ио да се упознам са околином у којој ж ивим ...

И када су протестанти у И зраиљ у у питањ у, нем ам нам еру да

описујем њ ихове погледе, него да читаоце обавестим колико их им а, гдеслободн о раде, пом оћ п рим ају и чине невероватно м ного како на верском

тако и на социјалном друш твеном плану. С ве те групе, организадије и

м исије, им ају потпуну слободу, раде и дају и другим а исто ираво да ж иве

и раде.

П ротестантске органи зације почињ у са својим радом у С ветој

Зем љ и почетком 19. века.Њ ихов је циљ био да преведу м услим ане и Јевреје у Х риш ћанство,

наравно у своје верске органи зације. А ли није било запаж еног успеха.

Једини успех им али су код арапских хриш ћана, који су били незадовољ ни

грчком дом инацијом у црквеном ж ивоту. М и ћем о сам о да неке важ нијег р у п е п о м е н е м о у н а ј к р а ћ е м .




Е н г л е с к а , е в а н г е л и с т и ч к а - е п и с к о п а л н а ц р к в а , верује себи лаје пионир м исионарског рада у С ветој Зем љ и. О на је им ала врстукоалиције са пруским протестантим а 1844. године и у заједници су

издејствовали првог протестантског бискуп а у Јерусалим у. Т а сарадњ а

је престала 1886. и од онда бискупат је сам о енглески. Т а је бискугш ја

1976. године доби ла првог бискупа арапске народности. И она је

најбројни ја протестантска опш тина у И зраиљ у са око 2000 чланова.

Л у т е р а н с к а ц р к в а . П осле разлаза Е нглеза и П руса 1888., Н емци

су отпочели са својим верско- хум анитарни м акцијам а. А ли Н ем ци ко

Н емци, узгредно су радили и обавеш тајне послове, те због тога „светског

посла“, било им је забрањ ено пословањ е за врем е првог и другог светског

рата. О дузета им је им овина од енглеских м андаторских власти, коју су

1951. огкупи ли И зраиљ ци у сагласности са законом о ратној ш тети. И

та се црква води од епископа арапске народности. Т ојсе групи прикљ учила

Н орвеш ка М исија из Х аиф е и Јаф е са својим члановим а. И м а их око 1000

чланова.

Б а п т и с т и ч к а ц р к в а почела је са својим радом 1911. године,

оснивањ ем своје м исије у Н азарету. О на им а ш ест парохија у Г алилеји

и омањ е групе у Х аиф и, Т ел А виву, Јаф и, Јерусалим у, В итлејем у, Рам али

и Гази, ш то укупно чини око 600 чланова и већином су А рапи.Ш к о т с к а п р е з б и т е р и ј с к а ц р к в а послала је своје i ф ве м исионаре

у Г алилеју 1840. године. У току наредних сто година претеж но се

бавила просветним и м едицинским радом . Д анас је то м ала група

Ш кота, који се брину о посетиоди м а и хаџијам а. И м ају цркву и

прихватили ш те у Јерусалим у и у Т иберији, а ш колу у Јаф и. С ам остална

„Е динбурш ка м исија“ им а ш колу за обуку болничарки у Н азарету. О ни

су власници три пољ опривредна посета.

К ф а р Х а б а п т и с и м је протестантска „сељ ачка задруга“ основана

је 1955. године северно од Petach-Т иква, која се поред зем љ орадњ е бави

организовањ ем конф еренци ја, летњ им ф еријским делатностим а за

баптисте и друге врсте протестаната у И зраиљ у.

Н е с А м ин , у бли зини Naharya, основан је од групе холандских

протестаната 1963. године, као и нтернацион ална орган иза! [ија која им аза циљ да учини при ступачним и разум љ ивим Јеврејство у свим њ еговим

појавама.

Yad Hashmonah, тако се зове установа и њ ен посед, који се налази

западно од Јерусалим а, ова установа основана је 1971. године од стране

ф инских п ротестаната са циљ ем да буде од пом оћи хаиијама из Ф инске.

И м а свој „гости н ски д ом “ и радо стоји на пом оћи и другимн аци он алт етим а.

О сим пом енутих, постоје у И зраиљ у десетине, м ањ их и већих,

| pyria и организација протестантских. Раде неом етано, иако су понекад



24 Г лаеник С рпског истори јско-културн ог друпггва „Њ егопГ

агресивде у односу на друге хри ш ћанске груие, или на јеврејске им услим анскеобичаје и устаљ ене принциле. Н ајвећу паж њ у и пош товањ е

заслуж ује:

Шведски теолошки институт у Јерусалиму.

Т о није сам о научна устадова, дего и хум ада, дросветна и

инф орм ативна. њ ем у раде лица добре вољ е и лознати научници. Ту се

м огу о свем у, ш та се И зраиљ а гиче, добити научни, органи зациони и

соци јални додаци, уз лрвокласно тум ачењ е прош лости и особина

вероисповедањ а на том подручју. П осленици И нститута су увек вољ ни

да пом огну знатиж ељ ног у оквиру законом дозвољ еног. Ја им захваљ ујем

око лом оћи израде овог кратког прегледа Х риш ћанства у И зраиљ у.

О вајИ нститут налази сеу улици П ророка, у зададном Јерусалим у.

И знад улаза стоји н атлис: ТА БО Р

И цитат из П салм а 89. стих 12. „С евер и југ ти си створио, Т абор и

Х ерм он у твом се им ену радују.“

О снивачи И нститута су хтели им еном да истакну ж ељ у и наду да

ће се у овом Т А БО РУ срести сви народд света у м иру и љ убави.

Зграда је подигнута 1882. године и потпада под културну заш титудрж аве и Јерусалим а. To је једн а од најстари јих зграда изван С тарога

Града, у којој је Grete Andren, 1948. године, отворила прихватилиш те за

болесне д бескућнике. Г рета је болничарка и пионир Т еолош ког

Л нститута. О д 1976. године, Ш ведска дротесгантска црква дредузелаје

бригу око све већег броја студената теологије, који долазе са свих

кодтинената и разноразни х и страж ивача Х риш ћанства и њ еговог развоја

у лрош лости. И нститут је снабдевен м одерним ин сгрум ен гим а и

лотребном библиотеком . И м а одговоре за бројна питањ а, али уколи ко

неш то не познаје, од заинтересованог лосетиоца траж и да „дође кроз

дан, два“ - да добије правилни одговор или потребно обавеш тавањ е.

П исац ових редова нем а дретензије да је о свем у све рекао. И пак

см атра да је бар оволико иотребно, да би се бољ е у л о з н а о И з р а и Ј Б и

Х ри тћалство у њ ем у. И једина дем ократија на Б лиском И стоку.

А вгуста 1993. године,

М а р к о М и л у н о в и ћ - П и п е р



Из Милићевићевог ПОМЕНИКА

МИША АНАСТАСИЈЕВИЋ

Родио се 24. ф ебруара 1803. у П оречу, од оца А настасиа и м атере

Руж е. К ад м у је била година дана, ум ре му м ајка, а отац се ож ени

другом ж еном , по им ену М и јбо м . П осле три годин е, ум ре м у и отац.

О д тог доба, м алом е М иш и би ла је анђео чувар њ егова необично добра

м аћеха М иљ а.

П оречу М иш а је учио књ игу од 1808. до краја 1809. Зато врем е

сврш ио је буквар, часловац, псалтир и рачуницу. П осле толи ког

учењ а изаш ао је из ш коле, али како П ореч остаде без учитељ а, то

П оречани узм у за учитељ а својојдеци м алога М иш у А настасијевића.

К ао учитељ им ао је 16 ђака, од којих су неки би ли од њ ега и већи и

старији. П лаћало м у се на м есец по 10 пара од ђака.О ставивш и ш колу, М иш а се најм и у дућану код Д ин уловића, где

је, поред других п ослова, кувао сапун и продавао га. Н а м есец м у се ту

плаћало по 6 грош а. Г одине 1815. већ је био почео да обрађује свој

виноградац, секао је дрва и, на ораници , превозио у П ореч и ту

продавао, а вукао је и лађе уз Ђ ердап. Т ако радећи, заслуж ио је преко

лета 1816. год. равно 100 грош а.

Јокса М илосављ евић, дош авш и у П ореч за стареш ину, постави

М иш у за царин ара поречког, са 25 грош а на м есец. К ад Јоксу одм ени

у стареш ин ству на П оречу А га В уле Г лигоријевић, М иш а пређе у

при ватну служ бу и био м у је подрум ар. Године 1825. , на М есне

покладе, М иш а се ож ени девојком Х ристин ом из села Брзаске, на

левој страни Д унава, спроћу села Д обре. М ладенце су се венчали у

поповој кући у П оречу, Д ани ло С тевановић и м али О брен, син

господара Јована; први као кум , а други као стари сват. О бојиц а су

били гако м алени , да су их попели на столичи це те да м огу свеће

држ ати на висини, прем а расту м ладенаца. Ручак и весељ е било је у

А га-В улову конаку. Н а ручку је било м ного гостију и ж ена, чији су

м уж еви били сви код К неза М илош а, јер је баш тада била Ђ акова

буна.М иш ина м лада, Х ристина, и м ала је брата С им у У рош евића,

који је био секретар К неза М илош а. О вај С им а да М иш и десетзлатни х м еџедија и позајм и м у, без интереса, две стотине талира. С



26 Г ласни к С рпског историјско-културног друнггва „Њ егош "

тим новцем и с неш то уш теде м аћехине, М иш а почне трговати,најпре ж ивом стоком , а после јеленски м роговим а. Н а овојпоследњ ој

роби доби о је равно 40 хиљ ада грош а. О дм ах је н ачинио лепу нову

кућу и у њ у усадио јеленски рог из захвалности.П отом је купи о своју лађу . Н а Д унаву ж ивећи и радећи, без лађе

било је врло теш ко, зато је М иш а и ту олакш иц у себи набавио. П осле

кратког врем ена, ум ре онај М иш ин ш урак у К рагујевцу, оставивш и

иза себе неко им ањ це. К нез М илош , који је тога С им у јако волео,

нареди да се распи та за С им ин е рођаке, те да им се преда њ ихова

им овина. Т а при ли ка је довела М иш у у К рагујевац, где се први п ут

претставио К незу М илош у.П редавш и м у посм ртни ну свог секретара У рош евића, К нез да

М иш и и неку своју храну, коју је им ао од десетка, да је спусти низ

Д унав и да је прода, јер је доле, тада, би ло м ало хране. М иш а спусти

лађе у В идин , где је била глад. П рво поклони једн у лађу хране

сиротињ и за здрављ е К неза М илош а, па затим неколике друге лађе

прода по врло доброј дени . П осле сиђе и у друге варош и до Г алца и сву

храну прода не м ож ’ бољ е бити. И з Г алца, враћајући се, м орао је

носити новце на саоницам а; толи ко их је узео за храну. Б ојећи се од

лугтеж а на тако дугом путу, М иш а сврати у Б укуреш т да за те новцекупи соли. О нда је био закупи о нека окна неки барон М ајдан, па

налазећи се новчаној тескоби , продаваоје со п ојевтин о.

М иш а дође и зам оли се м лађим а да га пусте к Барону, те да купи

соли. Т ада је носио турске хаљ ине и око главе ш ал. К ада слуга јави

Б арону да М иш а ж ели да купи соли и када рече како се носи, овај

срдито одговори да нем а кад при м ити таквог купца. ‘Т ајће се искати

тек коју стотин у хиљ ада ока! С луга, изаш авш и од господара, упита

М иш у колико ж ели соли? - „У зео бих један м или јун ока“, одговори

М иш а. С луга то брж е јави свом господару. И м или јун ока овесели

Б арона, те М иш у одм аз прим и и пусти се с њ им у погодбу.

М иш а се потруди, те овај м или јун ока узм е ш то се м огло

јевтини је. А кад већ прекину цену, он ће онда нановорећи; „Г осподине

Б ароне! Ја бих узео још један м или јун ока, али да дате јевтиније од

првога.“ Б арон се и зачуди и обрадује, па како м у је новца требало, да

други м илион ока јевтин ије од првога, с цванци ком на сваку стотину

ока. К ад се и ово сврш и, М иш а опет см ерно ироговори: „Ја бих купио

и трећи м илиун ока, али с цванциком на сваку стотину јевтин ије од

другога?“ - „А ли, м ож ете ли ви плати ти толику со? упита Барон.

„П а нећу ју дићи док паре не полож им “, одговори М иш а. М ајдан да итрећи м илиун.

Н а тај начин М иш а се избавио од силн их новаца и страха од

лупеж а, јер је м есто новца, кренуо у С рбију силн у со, која му је



М иш а А настасијевић 27

дон ела огром ну доби т. К нез М илош га је за то похвалио и отворио м ујош већи кредит.

О д тог доба никако се није остављ ао радњ е са соли . Н ајпре је

ортаковао с К нез М илош ем , а после њ ега с Г ерм аном и С им ићим а.

Н апослетку су се сви иставили , а М иш а је остао сам врло дуго.

К нез М илош је 17. јул а 1833. дао М иш и чин дун авског капетана,

а доцн ије и чин м ајора. С првим чином М иш а је виш е био чувен у

С рбији, где су га обично звали „К апетан М иш а“, а с другим у В лаш кој,

где су га м ахом звали „М ајор М иш а.“

К ад су се П оречани године 1832. по наредби К неза М илош а

исели ли Д унаву на десну обалу и засновали данаш њ у варош

М илановац, онда је и М иш а преш ао онам о и боравио је у М илановцу

до 1842. г о д ., па се онда преселио у Београд. Године 1844. купио је у

В лаш кој прво велико и м а њ е , a 1863. им ао је ш ест великих и неколико

м алих им ањ а. Голем о своје им ањ е и, тако рећи, своје небројено

благо, М иш а је стекао сам о својим необичним трговачким ум ом и

б е с п р и м е р н о м својом в р е д н о ћ о м . М огао је, каж у, неколико н е д е Ј Б а

провести а да не трене ноћу ( сам о би даном по који часак отспавао),

све бавећи се својим трговачким см иш љ ањ ем и рачуни м а. Т ако радећи,

М иш а је и м огао стећи своје огром но им ањ е. Н иједан С рбин до сада,коли ко се зна, н ије м огао рећи да је, за свога века, заради о толи ко

колико је зарадио М ајор М иш а. К ао закупац солара рум унских, па и

неких м ађарских, М иш а је створио читаву ф лоту на Д унаву. Н а 74

њ егове лађе служ ило је до 500 љ уди. О н је им ао 23 сталне кам ареш ије

(слагалиш та), које су биле на десној обали С аве и Д унава: у Брчком ,

Б еограду, С м едереву, Градиш ту, Џ ецепану, К усијаку, В идин у,

Л ом паланци , Рахову, Н икопољ у, С виш тову, Руш чуку, Т отрокану и

М ачину, а на левој обали Д унава: у Б ерату, Зи м ници , Ђ урђеву,

О лтени ци и Г алцу. В лаш кој и М олдавији, унутра у зем љ и, била м у

је једна кам араш ија при м олдавским окни м а, друга у Б окаји , главна

канцеларија у Б укуреш ту, а врховна управа у Београду. М ож е се без

претеривањ а рећи да је на њ еговим лађам а, по кам араш ијам а, на

им ањ им а и у дом у, било око 900 до 1000 душ а, које су све од М ајора

М иш е зарађивале свој хлеб и своје издрж авањ е.

М иш а је им ао једн о м уш ко дете, које је ум рло у својој седм ој

години и пет кћери, од којих су га четири надж ивеле.

К ад је био на врхунцу својега богатства, од 1850. го 1865.,им ао је, по тачним рачуним а, које у готовини, а које у добрим а,

1,500.000 дуката или 18,000.000 динара. П о м ери растењ а богатства,ш ирило се је и М иш ино доброчинство. He м огу се побројати при лике

и лиц а којим а је доспевала даровна благодет М ајор- М иш ина. A



28 Г ласни к С рпског историјско-културно г друш тва ..Њ егопГ

нарочито је дареж љ ивби о прем асвојим при јатељ им а и прем а народнојпросвети.

И ли ја Г араш анин , човек танке им овине, васпитавајући два сина

на страни, узајм љ ивао је од М иш е кад м у је год требало. К ад је једном

свео рачун свога дуговањ а, видео је да тај дуг износи осам до десет

хиљ ада дукага. В идећи то, напиш е М иш и овако писм о: „М ојје дуг

огром ан и ја не знам како ћу ти га платити. С рећа је ш то им ам кућу

с великим плацем , на добром м есту. Ш аљ ем ти прикљ учени акт,

којим ти кућу уступам . Т и је процени колико вреди, па ако ти ја не

узм огнем платити оно друго ш то преко куће пређе, платиће ги м оја

деца, ако буду љ уди ...“

М иш а је тада био у Б еограду. Д обивш и ово писм о, љ утне се и

одм ах напиш е друго ове садрж ине: „О вим при знајем да, пош то сам

свео м оје рачуне с г. И лијом Гараш анином , наш ао сам да ни ја њ ем у

ш то дугујем , н ити он дугује м ени .“

Т у изјаву, заједно са И ли јиним актом уступањ а куће, удене у

једну куверту, па се дигне сам к И лији. Заставш и у њ ега доста света,

изазове га у другу собу и рекн е: „П ријатељ у И лија! Ја сам досад држ ао

да си ти велики човек и ум ом и срцем , а сад види м да си кукавица, која

не схвата ш та је п ријатељ ство. Ја се гуш им у злату, а ти једи но им ашову кућу, коју си стекао за толи ки х година свога м ин истровањ а, па и

њ у сада дајеш м ени! Зар сам ја Ц игани н да то прим им ? Ево ти овога

писм а! И ако не пристанеш на њ ега. никад м оја нога твога прага неће

прећи!“ - И лија отвори гш см о и прочитавш и ш то пиш е, погледа у

М иш у, па му сузе потекну н из образе. С ада се пољ убе као браћа и гако

се ствар см ири...

Д ругом једном м ријатељ у опростио је 40.000 дуката. Н ародном

позори ш ту дао је 1.000 дуката. Ч итаон ици београдској, откад је

постала, д окле је год ж ивео давао је по 300 цванц ика сваке године. He

зн асебр ојасиро тим девојкам а, којејеудом ио, ни м алим трговчићим а,

којим а је пом огао, нити остарелим трговцим а, које је издрж авао.

Рум унији, где је највиш е им ањ а стекао, и здрж авао је о свом

трош куједну ш колу зам уш карце и једну за девојчице. У тим ш колам а

учила су се деца рум унска, бугарска и српска. А ли најлепш у задуж бину

поди гао је у Београду. Г один е 1863. М иш а је доврш ио и нам естио

своју дивну п алату у наш ој варош и, на великој пијаци , на коју је

потрош ио 100.000 дуката. И ту п алату је М иш а поклони о својој

О таибин и за служ бе просветне. (Реч је о Задуж би ни М иш е

А настасијевића, у коју је би ла см еш тена В елика ш кола, д о ц н и јиБ еоградски У ни верзитет и седиш те Ректора - П рим . А Л К .)

М иш а је већи део свог ж ивота провео у Рум унији, али је у С рбијичесто долазио и бавио се овде кад виш е кад м ањ е. Г оди не 1858. био је



М ипш А настасијевић 29

председник знам ени тие С ветоандрејске скупш тин е. И ако није м ариоза поли тику, ип ак се друж ио са поли тички м љ удим а који су га увек

уваж авали и њ еговим се друш твом дичили.

М иш а је прем ин уо изм еђу 26. и 27. јануара 1885. у Б укуреш ту.

Ч и м је глас о њ еговојсм рти долетео у Б еоград, одм ах су на В еликој

ш коли, на П озориш ту и на Ч итаони ци истакнуте црне заставе и

цркве, готово све у С рби ји, огласиле су см рт великог добротвора

српске просвете и сгале се м олити Б огу за њ егову душ у.

Г одине 1863., кад је М иш а дао своју п алату на служ бу српској

просвети, п исац ових врста (редова - П рим . А Л К .) (М илан Ђ .

М илићевић - П рим . А Л К . ), у једном београдском ли сту, је рекао:

„Д окле 1 од граје српског народа, им е К апетан - М иш ин о блистаће

као алем драги кам ен, не на оним странам а истори је где се бој бије,

где се крв лије, где барут м агли, где ватра прож дире љ удска им ањ а и

блага, него онде где бож анска кћи П росвета, ц иви лизаци ја, ш ири

м еђу љ удим а царство видела, царство среће...“

ДопунаГорњ и чланак је ж ивотопи с М иш е А настасијевића, онако како

га је аутор „П О М Е Н И К А “, М илан Ђ . М илићевић приказао. М еђутим ,у М иш ином ж ивоту било је још и других м ом ената, који су увелико

утицали на поли тички ж ивот С рбије. Један од тих м ом ената је

повезан са падом кн еза А лександра К арађорђевића.

М иш а А н астасијевић је био трговац, који се није бавио

поли тиком , али се повезивао и склапао пријатељ ства са утиц ајним

политичким личн остим а, како у С рбији тако и у ин остранству.

Мишини зетови.

Њ егов једин и м уш ки наследник, којег је им ао, ум ро је у седм ојгодини ж ивота. О стале су м у пет кћери, од којих су га четири

надж ивеле. Л епо васпи тане у чувеним колеџим а у П аризу, оне су

претстављ але најбољ е м и р а џ и к е С рбије. М иш а их је удом ио са

синовим а највиђенијих породиц а Београда.

П рва кћи, Јелена - Л енка, удала се за В асу Г араш ани на, кн еж евог

ађутанта и син овца тадаш њ ег м ин истра унутраш њ их послова И лије

Гараш анина. Д руга, П ерсида, удала се за Јована М ариновића, који се

ш коловао у П аризу и потом посгао начелни к кнеж евог оделењ а за

спољ не послове. Т рећа кћи, А нка, венчала се са Радованом - Рајом

Д ам јановићем , приврж еником Т ом е В учића- П ериш ића, који је усвојој чиновничкој каријери н агло напредовао и достигао полож ај

члана Д рж авног савета. Т ако се М иш а ородио и окум ио са двем а



30 Г ласни к С рпског историјско-културног друш тва „Њ егопГ

после кнеза највећим личностим а С рбије: И лијом Гараш анином иТ ом ом В учићем - П ериш ићем . Њ егове кћери и зетови су претстављ али

врхунац београдске елите. О стале м у је још једн а кћи да ју удом и,

М иш ина м езим ица С арка.

И поред тога ш то су м у сва три зета би ла ангаж ована у јавном

политичком ж ивоту, као добар и далековидан трговац М иш а се у

поли тику н ије neTibao, него је и даљ е задрж авао свој неутрали тет и

одрж авао своја пријатељ ства, како са ли чн остим а око владајуће

ди настије, тако и са оним а из опозиције. С луш ао је ди скусије својих

зетова без личног ком ентара. И зразивш и се, једном приликом ,

неповољ но по кнеза, ш то је овом последњ ем дош ло до уш ију, М иш нин

зет В лада Гараш анин је био лиш ен ађутантског полож аја.

У скоро је и четврта М иш ина кћи, С арка, кренула пред олтар.

М ладож ењ а је био Ђ орђе К арађорђевић, синовац кнеж ев (син кнеж евог

сгаријег брата покојног А лексе), који се ш коловао у Р уској војној

академ ији, па вративш и се у С рбију, п остао је пуковни к и К неж ев

ађутант. С вечаном венчањ у, уз учеш ће К неза и К негињ е, као и целог

конзуларног кора, нису присуствовали ни И лија Г араш анин, ни Т ом а

В учић- П ериш ић; толи ко је ситуација изм ећу К неза и опозици је

би ла затрована. Т ако се М иш а, п реко кћери С арке, ородио и са дом омК арађорђевића.

Тенкина завера.Е коном ска ситуаци ја у С рбији преж ивљ авала је једну теш ку

кри зу, а нестаби лн а уставобрани тељ ска влада није била способна да

п редузм е м ере како би се та кри за преброд ил а. П оли тич ку

нестаби лн ост су повећали и при сталице О бреновића, који су влади

по ткоп авали тем ељ е. С ам овољ ни К нез је предузим ао м ере без

споразум а са С аветом . С укоб и зм еђу К неза и С авета све се виш езаош травао. К ад је С рби ја зап ли вала у аустроф и лске воде

непопуларност К неза је би ла достигла врхунац. Т ако је дош ло до тзв.

Т енкине завере, у којој су учествовали: п редседник Д рж авног савета

С теф ан С теф ановић - Т енка, па саветни ци Раја Д ам јановић - М иш ин

зет - П аун Јанковић - Баћа и П авле С таниш ић, затим председник

В рховног суда Ц ветко Р ајовић и још други. Ц иљ заверени ка је био да

уклон е К неза, па м акар и убиством .

У септем бру 1857. завераје откривена и заверени ци похапш ени.

Ч им је сазнао да м у је зет ухапш ен М иш а се реш ио да ин тервени ш е и

похитао у двор. Н а њ егово велико запрепаш ћењ е, К нез ни је хтео нидага прим и, а кам оли дагасаслуш а. To је би лазаМ иш у неподнош љ ива

увреда. В ратио се из двора слом љ ен, зарекавш и да ће се К незу за ту



М иш а А настасијевић 31

увреду осветити. О дм ах је ступио у везу са оиозицијом , којој јеставио огром не сум е новца на располож ењ е и покренуо све своје везе

да би К неза скинули ш то пре са власти.У октобру 1857. су заверени ц и осућени на см рт, па на

ин тервенц ију П орте казна им је претворена у теш ку дож ивотну

робију. П риликом спровођењ а у Г ргусовачку кулу на издрж авањ е

казне, осуђениц и су били страховито м алтретирани . У м арту 1858.

год. стигла је вест да је Р адован- Раја Д ам јанови ћ на робији ум ро.

К ад је н ерасполож ењ е против К неза, како у народу тако и у

п оли тичк и м круговим а, прегало сваку м еру, оп ози ц и ја је то

искористила, па је И ли ја Гараш анин успео да наговори Д рж авни

савет да, и п ротив К неж еве вољ е, сазове Н ародну скупш тину, која од

1848. није би ла сазивана. 30. новем бра 1858. , на С ветог А ндреју,

састала се С купш тин а и за председни ка изабрала М иш у А наста-

сијевића, који је тада важ ио као кон зервативн и првак. 10. децем бра

С купш тин а је затраж и ла од кнеза А лександра да абдицира. Н аш авш и

се у бези злазном полож ају, да би се спасао од разјарене м асе

Б еограђана, склонио се у београдску тврђаву код турског паш е. 11.

децем бра 1858. С куп ш тина је кнеза А лександра збацила с престола

и, на наваљ ивањ е О бреновићеваца, прогласила за кнеза С рбије М илош аО бреновића.

П о чарш ији се нричало да је М иш а ж елео да доведе свог зета,

Ђ орђа К арађорђевића за кнеза С рбије. А ли ш та се све по београдској

чарш ији ни је препри чавало...

Wadenswil, септем бра 1987. Запи сао:

А л е к с а н д а р Л . К а р г о т и ћ

Литература:

„ П О М Е Н И К “ зн ам ен и ти х љ уд и у ср п ск ог н ар од а - од М . Ђ . М и л и ћеви ћ а-

Б еоград 1888. год.

П реписано и з К ласног П исма оф ици ра 56. класе NSVA. -

Д од атак броју 218

Д опуна: И сторија С рпског Н арода - И здањ е С рпске књ иж евне

задр уге - Б еоград 1981

И стори ја Б еограда И здањ е С рпске академ ија наука и

ум етн ости - Б еоград 1974.

„И лус грована П оли тика“ - В гој ? - Б еоград.



МОРАЧАНИ У КАРАЂОРђЕВОЈ ПАРАДИ НА СУВОДОЛУ 1809.

К рајм XV века српске земљ е су потпале под власт Т урака. О стале

су сам о извесне оазе, које су давале стални отпор у борби за очувањ е

слободе. М орача је им ала своју катастроф у 1504. године, када су Турци

спалили М анастир М орачу и униш тили у М орачи све до чега су дош ли,

а становниш тво поробили или растерали. А ли и после гром а неш тоостане! О но становн иш тво које је успело да се склони, врагило се на

згариш та, њ иве и ливаде и почело даобнављ а ж ивот наруш евинам а, које

су преостале. И поред свега, отпорје и даљ е настављ ан. Т урци наМ орачу

ни када нису гледали као на своју зем љ у, већ као на бунтовну непокорену.

П евали су: „Д ок М орача сједи у каура, цару нем а зевке ни узура /м ира ни

одм ора/. „ Д а би довели у послуш ност морачка плем ена и друга околна,

Т урци поди ж у 1651. год. град К олаш ин , а убрзо га насељ авају

м услим анским ж ивљ ем , по уобичајеном правилу - растерати С рбе, a

населитиТ урке.У коли којеснагатурскабилајача, иритисак наМ орачанеје бивао све теж и. Т урски харачлије и are улазили су у М орачу, купили

харач и уз харач отим али све ш то им се допало.

П очетком друге половине XVIII века настају знатнијаобрачунавањ а

изм еђу М орачана и гурских харачлија. У биство чувеног харачлије бега

М ркоњ ића, био је догађај вредан гш ж њ е којим су Турци упозорени да

М орача није њ ихова. К ада су прве харачлије после М ркоњ ићеве погибије

допш и у м орачко село П рекобрђе, П рекобрђани су их све побили.

П редањ е каж е да је било 12 харачлија. Турци се нису збунили , већ су са

војском напали П рекобрђане. П рекобрђани су их јуначки дочекали и

„уграбили им 25 глава“. О стали су се спасили бекством .Н егде у 1780. години, П рекобрђани су убили 12 врсних Турака-

колаш ин аца на м есту Зауглини у пределу реке Tape. Турци су се враћали

из С кадра, где су скадарском паш и понели 30 глава М орачана, које су

Турци преваром ухватили и погубили.

А хм ет- ага М екић, један од првака колаш инских Т урака, купио је

харач по Горњ ојМ орачи, али га М орачани пресретну, убију и њ ега и сву

њ егову пратњ у. М орачки првак Радуле Радовић убија бега Ђ урђевића,

док је овај купио харач. О во се десило осамдесетих година 18. века.

П озив Русије да се С рби Ц рне Г оре, Х ерцеговине и других суседнихплем ена дигну на устанак, радосно су дочекали Ровчани и М орачани, и

спрем али су оруж је и барут за насгупајуће догађаје. Т урци су сазнали за

нам ере својих „ком ш ија“, па да би их предухитрили нападају јаким



М орачани у К арађорђевој паради 1809 г. 33

снагам а на М орачане. Н о, били су пораж ени на м есту Ц рквина. П ослетеш ке борбе Т урци су м орали да се повуку. О во се догодило 1789. године.

Н еколико година касније, Т урска ш аљ е Ћ ор-паш у са регуларном

војском да освети пораз на Ц рквини и казни М орачане. М орачани су

позвали у помоћ околн а плем ена, Ровчане, П ипере и Д оброњ аке. Т урска

војска је била вели ка у односу на српске снаге. Б орба се водила на

Јеловим брдим а на сам Б ож ић по великој хладноћи и са легендарном

храброш ћу Срба. О кончана је победом М орачана. И овде се Т урци

спасавају бегством после великих губитака. И данас, м ногобројно

м раморје, расуто по разбојиш ту Јелових брда, сведочи о турском поразу.

За пораз је окривљ ен Ћ ор-паш а, кога су колаш ински Т урци убили. О вом

би гком колаш ински Т урци су били одбијени од плем ена М орачана и

Ровчана за дуж и врем енски период.

Н есрећа је хтела да се Т урци поново увуку у М орачу. Н ас гаје теш ка

г 1 ад и тзв. „м иш је године.“ Н арод је дош ао на ивицу економ ске пропасти.

У правник К олаш ина А сан-бег М екић, на веш т начин је искористио зло

стањ е у М орачи, тим е ш то је М орачаним а ом огућио куповину ж ита,

прво у К олаш ину, а потом и у Х акову /данаш њ ем Б ијелом П ољ у/. Године

су биле неродне /м иш је године/, тако да дуж ни ци нису м огли да уредно

отплаћују дугове. Т ако су Турци успели да велики број дом аћинставаукљ уче у гаранцију дуга, а тим е и у своје чивчије. С а планом су иш ли да

потчине М орачу! А сан- бег М екић то је изводио врло веш то. У био је

вел ики бројм орачких првака, м еђу њ им а Радула Радовића и кн еза Јована

Радовића, оца и брата М ине Радовића.

А ли док је А сан- бег ж арио и палио по М орачи, М орачани су

ковали заверу како злу да стану на крај. О купе се у М анастиру М орачи

и направе план да се А сан- бег убије. М ини је план завере стављ ен у

дуж ност и изврш ењ е. М ина је овајм лан завере витеш ки и ин телигентно

изврш ио. А сан бега је погубио, харачлије и пратњ у м у највећим делом

побио или разагнао.

П осле А сан- бегове погибије, М ина је са једни м бројем одабраних

М орачана пош ао на Ц етињ е код владике П етра I, П етровића, где су били

врло лепо дочекани. В ладика П етар је прим ио М орачу у састав Ц рне

Горе, обећавајући сваку м огућу пом оћ у случају напада Турака. М ину је

поставио за војводу М ораче. О ви догађаји су се одиграли 1798. године,ш ест година пре К арађорђевог устанка.

П огибијом А сан- бега М екића М орача је била слободна; по њ ојнису виш е крстарили Т урци харачлије.

У станак на дахије у С рбији 1804. године, С рби брда и Ц рне Горебудно прате. П о ж ељ и владике П етра I , војвода М ина Радовић, са око 300

М орачана и Брђана, полази у сусрет К арађорђу, када је К арађорђе пош аода ослободи Н ови П азар и С јеницу 1809. год. С усрели су се на С уводолу



3 4 Г ласни к С рпског историјско-културног друш тва „Њ егош "

недалеко од С јенице. О вајК арађорђев поход и данас ж иви у сећањ у тогакраја, под им еном „К арађорђева парада.“ Б рђани су се састали са

Ш ум адинц им а на С уводолу. С астанак је био дирљ ив. Н астало је огромно

весељ е уз грљ ењ е и љ убљ ењ е. Ево, како Том аш К атани ћ описује тај

сусрет:

„Н а челу брђана био је м лади војвода М ина Радовић из М ораче,

одевен у најлепш е војводско одело, са сјајним токам а на грудим а и

сребрном с а б Ј Б О м о куку. В ојвода М ина крене да поздрави К арађорђа и

да м у пољ уби руку. А ли га К арађорђе предухитри речим а: - Н ећем о тако

војводо, него да се пољ убим о и загрлим о као браћа, јер ти си пре м ене

почео - . И целиваш е се.“К арађорђе је дуго разговарао са војводом М ином . Заин тересовала

га је златн а колајна коју је о грлу носио и када је сазнао због чега је њ ом

одликован, честитао м у је најсрдачније.

У даљ ем разговору В ож д је М ини поставио ово питањ е:

„К ојитије,војводо,одтвојихљ уди највиш е турскихглавапосекао?“

„Е но, он ај“ одговори војвода н оказујући прстом на Јована

В уксанова,

К арађорђе упита Јована, колико је турских глава посекао. О вај

одговори : „Д вадесет и пет.“К ојекуда то је м ало. М ој М уто /Л азар М утап/ до ручка см акне

толи ко“, рече К арађорђе у ш али.

„Јест, господар Ђ орђије, али твојМ уто сијече с коњ а а ја са опанка.

11уто аскере и сејм ене, а ја љ уте К олаш ин це и Н икш ићане,“ рече му

Јован.

„И стина је брате Јоване, видим да си добар јун ак и у знак твога

јунаш тва даривам ти барјак,“ рече К арађорђе.

П осле упознавањ а на захтев В ож да, преш ло се на скакањ е, бацањ е

џи л ита и кам ена - рам ена, трчањ е и гађањ е у ниш ан. И све су то М орачани

изводи ли на oi ш гге задовољ ство. Задовољ ан је био и В ож д, па је похвалиоМ орачане и обдарио их. Т ако је С ави Ц рном , М иловану Д ож ину, Јовану

В уксанову, Ђ уру М илош евћ, Радосаву Бож ову и Јовану Ш ибалији дао

барјаке, који су и њ иховим породицам а прелазили са ода на сина све до

сврш етка П рвог светског рата. М арку - Ђ екину и М иливоју Ђ урову дао

дугачке м ачеве, а М иловану Ф илипову чутуру украш ену лепи м

орн ам ет им а, јер м у се, вели, тога часа друго при руци није наш ло.

М илован је најбољ е погодио биљ ег од свих који су се ту затекли.

К арађорђе је препознао м еђу М орачаним а и неколико њ их, који су

учествовали у освајањ у Београда 1806. год. м еђу којим а су се истицали:С ава Ц рни /М еденица/, М арко Ђ екин /Д обричанин /, М илован Д ож ин /М еденица/, Н овак Т ем зин /Брауновић/ и још неколико других. Д анас је



М орачани у К арађорђевој паради 1809 г.

немогуће покупити те податке јер су униш тени у ризни ци М анастираМ ораче доласком ком униста на власт 1945. год.

К ада је Т уран - бег позвао К арађорђа на м егдан на С уводолу,

К арађорђа је зам енио Д раго Ш ибалија. У двобоју обојида м егданџија су

иогинули. Т урци су Т уран- бега сахранили у м услим анском гробљ у код

С јенице, а М орачани су Д рага Ш ибалију пренели у завичај где је и

сахрањ ен.

Н аводим о овде им ена извесног броја М орачана, учесника у

„К арађорђевој паради“, Н а несрећу највећи број им ена недостаје, али

см о дуж ни да сачувам о од заборава оно ш то сачувати м ож ем о. Н аведена

су им ена и једног броја Брђана, чијим смо им еним а располагали. Н адати

се да ће наш и потом ци иронаћи им ена својих славних предака, како би

била отргнута од заборава. С амо нека се не обраћају Ризни ци М анастира

М ораче, јер она је спаљ ена.

У чесници у „К арађорђевојпаради“ су:

В ојвода М ина Радулов Радовић, прослављ ени јунак у сукобим а са

Т урцим а у ис горији М ораче и сенатор Ц рне Горе.

М илован Д ож ин /М еденица, добитник К арађорђевог барјака,

Јован М арков /М еденица/, С ава Ц рни Б орики /М едениц а/ добитник

К арађорђевог барјака, Јован В уксано в /Ракочевић/ , добитни кК арађорђевог барјака, Радосав Бож ов /Ракочевић/ добитник К арађорђевог

барјака, Н икола Ф илипов /Ракочевић/, С ердар М ијат Д уловић, М арко

Ћ екин /Д обричанин / добитник дугог м ача, П еро Ђ екин / Д обричанин /

Н овак Т ем зин / Брауновић/, Радован М арков /Брауновић/, М илован

Ф илипов /Ракочевић/, добитни к К арађорђеве чутуре, Јован М инин /

Ракочевић/, Ђ уро М илош ев /Јанкетић/ доби тни к К арађорђевог барјака,

Ђ око И ванов /Јанкетић/.

М илован Ђ уров /В ујисић/ добитник К арађорђевог м ача. Ш ћепан

Н един / П еровић/, С аво Јаћим овић, В учета Радовић, Н ово К упинаш /

Б улаговић/ , Јован Ш ибалија добитник К арађорђевог барјака, Гавро

Ш ибалија, П оп А ндрија Д раговић, Грујо Радош ев из Брскута, М илутин

Ц еровић, Н икола Д обриловић /брат С тојана Ч упића/, Л ека С авин /

Ракочевић/, Б ож о П етров / Б ож овић/ , С ава Ф илипов /Ракочевић/,

М илован Л екин, М илош В учетим /В ујсић/, А ндрија Јоков /Ракочевић/,

Л азар И лијин /Ракочевић/, В еш о М еденица, М илић - Ћ ито Јаћим ић,

Раш о М арин /М едениц а/ , Ђ уро М илош ев, М иливоје Ђ уров, Радивоје Р.

Радовић, Б ојо Ц играни н /В ујсић/ , П еро В ујсић, Ђ ека С екули н /

Д обри чанин /, М ујо Л екин, Н ово Радованов /В ујисић/, М иливоје В ујсић,

М ићко В ујсић, М иливоје Л еким , Н икола Ф илипов /Ракочевић/, ЈованРадев /Ракочевић/, Н ово Ђ уров /К овијанић,/ С аво К овијани ћ, Јаков

К овијанић, Ф илип Радојевић, Јуко Радојевић, Н еш ко Радојевић, М илованРадојевић, С таноје Ераковић, П ајо В ујсић, Р адосав Б ож ов, М арко



3 6 Г ласни к С рпског историјско-културног друш тва „Њ егош “

Ћ аловић, М илутин Л екин /Ракочевић/, Н еш ко П ајовић, П ајо Л екин /Ракочевић/ Радосав Бож ов. М арко В ојинчевић, Н еш ко Л азарев, Ђ ека

Радулов /Ракочевић/, С пасоје К ујовић Том аш Г аврилов /В ујсић/, Радован

Ш алетин , С тојан Ш уков, М илисав Бакић, Јован Јанков, Раш ко Радовић,

М илован М еденица, М итар Г оловић, Б атрић К рш икапа, Ж ивко Јанковић,

М итар Јакић, М илутин Јакић, М арко П олексић, Н овак Ракочевић, М илић

Н овосел, А рсеније Д обриловић, С авић Бож овић, И ван Ц егранин /В ујсић/

, Радуле П ејов, Ђ око М иловић и Јован Ш ећер /К ујунџић/.

И м ена су обележ ена онако како су се практиковала у дотичном

врем енском периоду.

П осле успеш но окончане би тке на С уводолу, где су Турци били

потучени, К арађорђе се м орао хитно вратити, јер су Турци претили

продором долин ом реке В елике М ораве. М орачани су се вратили преко

К орита и П олице, преко Л им а и Бјеласице за М орачу.

К арађорђев војвода Ч олак А нтић /С им оновић/, није могао да

одступи са К арађорђем за С рбију, јер су му Турци пресекли одступни цу

код Берана / које у то доба нису постојале, већ је био сам о један друм ски

хан „бир- хан“, одкуда је доцније и им е Беране/. Д ош ао је у М орачу и ту

је, са око 300 својих љ уди презим ио. К асније се хвалио на гостоприм ство

М орачана. К ада је једном приликом са својим љ удим а гостовао код Л екеС авина у У ли ци - П рекобрђу, војвода је био ваљ ано угош ћен и после је

причао да м у се гостоприм ство дом аћина Л еке веом а допало.

Д . Б р а у н о в и ћ

И з в о р и :

А . Јовићевић, - И сторија М ораче до 1820. године.

Д еф тер М ораче од 1477. г. па на даљ е

Д оњ а М орача, од Т .Б. Р акочевића

Д оњ а М орача- етнограф ска студија, С . Д обричанин

К арађорђе, М . В укићевић

П одаци и причањ а:Богдана М . В ујсића, Радула В ујсића,

Богдана Ракочевића, М илисава И . Брауновића и др.

Д угујем захвалност г. В ељ ку Рад. Радовићу, потом ку војводе

М ине Радовића, који м и је у многом е пом огао да употпунимсписак им ена учесника у „П аради К арађорђевој“.



НАЧЕРТАНИЈЕИлија Гарашанин и политика Кнежевине Србије

Д огађаји у данаш њ ој Југославији и ситуација С рпства, у коју су

га баци ле силе м рака, доводе м е на пом исао да ни је на уш трб ако

бацим о п оглед уназад и освеж им о онај одлом ак наш е историје XIX

века, који се односи на скром не, али остварљ иве аспи раци је К неж евине

С рбије, којој је главни циљ био уједињ ењ е С рпства у једн у снаж ну и

хом огену С рбију - циљ који смо 26. новем бра 1918. године прескочи ли,

да би пет дана доц ни је - 1 децем бра - приступили уједињ ењ у у једно

хетерогено К раљ евство С Х С .

Реч „н ачертани је“ значи нацртањ е, односно нацрт, пр ојект или

план. П од „Н ачертанијем “ се у истори ји С рбије подразум ева један

тајни план за припрем ањ е опш тег устанка балканских хриш ћана

против европске Турске, с циљ ем стварањ а једне велике хриш ћанске

држ аве на Балкану. Т а држ ава је требало да се простире од Б ихаћа уБосни, па до Д обруџе и И сточне Рум уније на истоку и југоистоку, a

на југу до Б итољ а и С кадра. У доба кад је Н ачертани је стварано само

су два народа на Б алкану стекли сопственим снагам а своју делим ичну

слободу: С рби са С рбијом и Ц рном Гором , и Грци. Н ачертаније је

предвиђало ослобођењ е од Т урака и уједињ ењ е са С рбијом сам о оних

покрајина европске Т урске које су биле насељ ене С рбим а. Д акле,

уједињ ењ е С рпства, а не и свих јуж нословенски х народа. Т урци су у

то врем е држ али Б осну, Х ерцеговину, С тару и Јуж ну С рбију.

У Н ачертанију је био одређен правац вођењ а будуће српске

спољ не политике. Т ворац Н ачертанија је био један од н ајспособнијих

српских држ авни ка XIX. века, И ли ја Г араш анин , човек кога је

проф есор Columbia -University, David Mackkenzi не без разлога, назвао

„балканским Б исм арком .“

Илија ГарашанинН ије ми јасно следеће: И з предавањ а г. Б ож идара Ћ еранића,

одрж аном 14. м аја 1989. год. у У друж ењ у српских писаца и ум етни ка

У Л ондону, произил ази да се деда И лије Г араш анин а, кн ез В укаш ин

Бош ковић, доселио у XVIII веку из Ц рне Горе и настанио у селуГ араш им а (К рагујевачка нахија). У Н ародној Е н ц и клоп едији

проф есора С таноја С танојевића стоји да се И лијин отац звао М илутин



3 8 Г ласни к С рпског историјско-културно г друш тва „Њ егои Г

С авић. О ткуда долази то п резим е С авић, кад се М илутин ов отац зваоВ укаш ин Бош ковић?

И ли ја Г араш анин је угледао светлост дана 16.јануара 1812. год.

у селу Гараш им а. О тац, М илутин С авић, био је угледни дом аћин и

успеш ни м арвени трговац. И ли ја је им ао два старија брата: Л уку и

М ијаила.

Д есило се, баш у врем е И лијиног рођењ а, да је неко запалио

пош танске сењ аке у селу. К арађорђе посум њ а да је то учин ио

М илутин , па плах као ш то је био, нареди м у да вади „м азију“ (из

казана кљ учале воде вади се ком ад убаченог усијаног гвож ђа). У м есто

м азије, М илутин узм е пуш ку и одм етну се у гору. Н ато К арађорђе

протера целу М илутин ову породи цу у београдски град, а им ањ е

нареди да се спали. Т ако је м али И лија, још некрш тен, прве своје дане

прочам ио у београдској тврђави. У скоро се М илутин изм ири са

К арађорђем , па се цела породиц а врати у Гараш е и почеш е понова

кућу да куће. Т у је И лија, напокон крш тен, прве своје годи не проводио

у родитељ ској кући , а кад је п оодрастао, чувао је скупа са другим

сеоским дечацим а сеоску стоку.

He ж елећи да му синови остану неш коловани , М илутин је довео

из С рем а једног учитељ а, код којег су И ли ја и њ егова браћа стеклисвоју основну наобразбу П отом је отац И лију одвео у Зем ун и упи сао

га у тзв. грш ку ш колу, а доц није га је превео у једну ш колу у

О раховици (С лавонија) да би научио „нем ечки“. П о заврш еном

ш коловањ у И ли ја се вратио кући, где је пом агао оцу и браћи у

трговини . М илутин је био у добрим пријатељ ским односим а са кнезом

М илош ем , п а је једном при ликом кнез затраж ио од њ ега да м у дадне

једн ог сина кога би увео у држ авну служ бу. М илутин м у пош аљ е

најстари јег Л уку, кога кн ез постави за „џ ум рукџију“ (цариника) на

скели у В иш њ ици. Л уки тај посао ни је пријао, виш е је волео трговину ,

па се врати кући, а М илутин нато, у зам ену, пош аљ е кнезу свог

најм лађег, И лију, кога кн ез пош аљ е, такође, у В иш њ ицу. To је био

почетак држ авни чке каријере И ли је Г араш анина.

И ли ја сетадајош није м еш ао, него је гледаосвоја посла. И стакао

се својом вредноћом , тачнош ћу и строгош ћу, па га је кн ез ускоро

позвао к себи на служ бу, а кад је заведена регуларна војска он јој је

поставио за ш еф а И лију са чином пуковни ка.

У скоро, по одласку кнез М илош а из С рбије и после см рти

м ладог кнеза М илана, И лија Г араш анин напуш та држ авну служ бу,

одлази у В лаш ку и посвећује се трговин и.К ада је и зби лаВ учићеваБун а, која је запала главе М илутиновог

оц аи брата Л уке



Н ачертани је

- ватрених уставобранитељ а - И ли ја се враћа у С рбију. За владекнеза А лександра К арађорђевића он постаје члан С авета (м ин и-

старског - П рим . ALK), у неку врсту м ини стар без портф ељ а и бивадодељ ен као пом оћник попечитељ у У нутраш њ их дела

- Т ом и В учићу П ериш ићу. К ад је Т ом а, под при тиском Русије,

био присиљ ен да се повуче из С авета (1844), кн ез А лександ ар им енује

И лију Г араш анин а за попречитељ а У нутраш љ их дела, а ускоро потом

и за председни ка С авета. П ош то је током свог м ин истровањ а теж ио

да при бли ж и С рбију западним силам а, Ф ранцускоји Е нглеској, он је

- опет на захтев Русије - уклоњ ен са председничког полож аја; остао

је сам о као члан С авета, али без портф ељ а. П осле П ариског м ира

(1856), кнез А лександар је пао под утицај А устрије. Гараш анин ,

противан тој аустроф илској поли тиц и и доследан свом ранијем

гледиш ту, настоји да доби је ослон ца код Ф ранцуске и код П орте, па

и код Р усије, чи је је поверењ е понова задоби о. К ад је откри венатзв.

„Т енкин а завера“ (по С теф ану С теф ановићу - Т енки, председни ку

С авета), и нтригам а тадаш њ ег аустријског кон зула у Београду, Т еодора

Радосављ евића, кн ез А лександар је осум њ ичи о Г араш анина да је

уплетен у заверу. Зл о би било по И лију да се ту ни је ум еш ала

ф ранцуска ди плом аци ја и спречила сваку репресалију против њ ега.О д тог тренутка И ли ја Гараш анин постаје одлучан непријатељ кнеза

А лександра и ради на њ еговом обарањ у. О суде, које су поводом

„Т енкине завере“ пале (см ртне казне и дож ивотне робије) и односиле

се начланове С авета, и зазвале су интервенц ију П орте, чији је ем исар,

Е тем -паш а, 1858. год. присилио кн еза да све те љ уде пом илује и да их

изручи П орти, а оне преврем ено пензионисане да рехабили тира и

врати у савет. П осле тога, П орта је, подрж ана од Ф ранцуске и Русије,

при м орала кн еза А лександ ра да при хвати нову владу С тевана

М агазиновића, у чијем кабин ету је И лија Гараш ани н оп ет држ ао

портф ељ У нутраш њ их дела. М агазиновићева влада, и п оред кнеж евог

отпора, донела 28. октобра 1858. год. закон о Н ародној скупш тини.

Т ако се на С в. А ндреју састала тзв. С ветоандрејска скупш тин а и на

предлог послани ка М ихаила Б арловца затраж и ла од кнеза да

абдицира. В идећи да другог излаза нем а, престраш ени кнез се обратио

И лији Г араш анину да га овај у својим каруцам а, криш ом одвезе у

београдску тврђаву, под заш титу београдског паш е. To кнеж ево

бегство д ало је скуп ш тин и повода да га збаци с п рестола.

Г араш анинова зам исао је била да С вегоандрејска скуп ш тина им енује

Једно нам есни ш тво, које би управљ ало С рбијом док се не изаберенови кнез. У том е су га подрж авали Т ом а В учић-П ериш ић и М иш а

А насгасијевић. М еђутим , на подстрек О бреновићеваца, С купш тин аЈе позвала М илош а О бреновића да се врати на кнеж евски престо.



4 0 Г ласни к С рпеког историјско-културно г друш тва „Њ егопГ

П о поврагку кнеза М илош а, дош ло је до обрачунавањ аО бреновићеваца ли берала са њ иховим иротивници м а. И Г араш анина

би тај талас био захватио да га није иггитило пријатељ ство и си м патије

пр естолон аследн ика М ихаила. За све то врем е, до см рги кнеза

М илош а, Г араш анин се држ ао по страни.

К нез М ихаило, после очеве см рти владајући кнез, уноси у

С рбију дух просвећеног абсолу тизм а и почињ е да уклањ а све установе

које су се опирале њ еговим сам овољ ним поступци м а, правдајући то

гим е ш то - по њ еговом м иш љ ењ у - српски народ још није био сазрео

за уставно уређењ е. П о препоруци Русије, он им енује 1860. год. И лију

Г араш ани на за председника С авета и м ини стра ин остраних дела. Н атом полож ају је Г араш анин остао све до 1867. год., када је изби ла

кри за због кнеж евог захтева да се ож ени са својом пуно м лађом

рођаком К атарином К онс i антиновић . Т ој кнеж евој ватрено ј и

безум ној ж ељ и Г араш анин се одлучн о успротивио, па га је кнез - под

другим изговором - напрасно отпусио и з служ бе и ставио у пензију.

Г араш анин је ту непром иш љ ену кнеж еву одлуку на џентлим ен- ски

начин прим ио и повукао се из јавног ж ивота.

П а и иак, зхваљ ујући њ еговој м уњ евигој и енергич н ој

ин тервенци ји приликом погибије кнеза М ихаила (1868), слречена једаљ а акција заверени ка и избегнут грађански рат; у С рбији је

одрж ан ред и мир.

П овучен у м иран ж и вот, далеко од сваке п оли тике,И ли ја

Г араш анин је лоследњ е годин е свог ж ивота провео на свом им ањ у у

Г роц кој. У м ро је у Б еограду, 10. јун а 1874. год. и пренесен у Г роцку,

где је сахрањ ен. 1886. год. су њ егове кости п ренесене у Б еоград и

покопане код цркве у П алилули.

К он зервативан у вођењ у унутраш њ е по ли тике, у спољ ној

политиц и се показао прили чно либералан. П олитичар далековидих

погледа, чије су се м ногеслутњ е доцн ијих годи наобистин иле.Ч врсто

је био убеђен да је само једн а јака срп ска држ ава у стањ у да се одупре

у гицајим а и зависности од А устрије, Т урске и Русије. У ту сврху је

почео С рбију да осигурава савезим а: поболлиањ ем односа са Ц рном

Гором ; пријатљ ским савезом са Рум уни јом , и поглавито са Грчком ,

преговорим а са М ађарим а за једну ш иру аутоном ију војвођанских

С рба, добре везе са Ф ранцуском итд. О цењ ујући правилно ситуацију

при сукобу срлских ж андара са турским низам ом , 1862. год. он је

успео да избегне рат са Т урском и да победи на дип лом атском пољ у

- предајом градова. - Њ еговим повлачењ ем из јавног ж ивота С рбија јеизгубила свог најспособн ијег политичара XIX. века. П осле њ егадош ли су други, м еђу којим а је било и великих, али он је био и остао

највећи.




Зачетак НачертанијаН аш познати историчар, др Љ убом ир Д урковић - Јакш ић, одрж ао

је 1987. год. једн о п редавањ е у С рпској академ ији н аука и ум етности

у Београду, и том при ликом је изнео врло ин тересантне податке о

том е како се зачела идеја Н ачертани ја.

врем е кад је нољ ски плем ић А дам Ч арториски био м ин истар

иностраних дела у Русији (1803). и даљ е, стизале су у П етроград

м ноге српске м олбе и вапаји за пом оћ п ротив Т урака. О н је 1804. год.

прим ио српску делегаци ју коју је предводио п рота М атеја Н енадовић.

Т ом при ли ком је саветовао делегатим а да се организују и образују

власт у ослобођеној зем љ и, која ће тој К арађорђевој С рбији дати

легитим итет и пун оправно и представљ ати пред ин осгранством .

Т ако је, по њ еговом савету образован 1805. год. П равителствујуш ћи

С овјет и установљ ена со попећитељ ства. С ве док је заузим ао тај

високи полож ај, Ч арториски се залагао за српске устанике. П осле

неуспелог п о б с к о г устанка (1830-1831) Ч артори ски напуш та Русију

и одлази у П ариз, где настављ а борбу за обнову П ољ ске и прати са

великим интересовањ ем развој догађаја на Б алкану, поглавито ш то

се С рбије тиче. У њ еговом раду су га подрж авале Ф ранцуска и

Е нглеска.Д обро упознати , из свог ранијег служ бовањ а, са циљ евим а

руске ексианзије, он је на врем е увидео да ће се Т урска једног дана

распасти и да А устрија и Русија са нестрпљ ењ ем то очекују да би тај

колач м еђу собом поделиле. Зато је, по њ еговом м иш љ ењ у, требало

сузби јати аустријски и руски утиц ај на Балкану, a то се м огло

постићи преко Т урске док се она на балканском тлу још одрж авала.

Д руга м огућност да се стане аустријском и руском ш ирењ у ка југу на

крај, била би кад би се створи ла једн а јака хриш ћанска држ ава на

Б алкану, која би тим двем а силам а затвори ла пут у том правцу, a то

би се постигло ако би се ослободи ле од Т урске јуж нословенске зем љ е

и уједин иле са С рбијом . О н је Турској саветовао да прем а Јуж ним

С ловеним а буде попустљ ива, а ове је одвраћао од прераног руш ењ а

Т урске и саветовао да се окупљ ају око С рби је, да прикуп љ ају своје

снаге и да их држ е у резерви за дати тренутак, за преузим ањ е властиод Турске.

К ад су у С рбији настале у ставобранитељ ске борбе, Ч арториски

je тај м ом енат искористио и 1842. год. убацио у С рбију једног свог

агента, Л еонара Звјерковског, који је преносио уставобрани тељ им а

савете Ч арториског, какотреба дасе организују. Г одину дана доц није,Звјерковског је зам ени о Ч ех Ф рањ о Зах, који се пребацио у С рбију с

Ф ранцуским пасош ом . Т ек ш то је стигао, он је одм ах ступио у везу са



4 2 Г ласни к С рпског историјско-културно г друш тва „Њ егош "

И лијом Гараш анином , тада м инистром У нутраш љ их дела. П рекоГ араш анина, Зах се повезао и са другим виђени м личн остим а, па је

тако стигао и до двора кнеза А лександра К арађорђевића. В рло активан,

Зах је окупио око себе известан број утицајних п оли тичких особа и

с њ им а основао једно тајно дем ократско п анславистичко друш тво.

С а својим корисни м предлозим а и прим едбам а, он је дуго врем ена

важ ио као саветодавац српске владе при изради неких закона.

П о упутствим а Ч арториског, Зах је саветовао Гараш ани ну да

српска влада изради један дугорочни план, по ком е ће се у будуће

уирављ ати при вођењ у своје унутраш е и споЈБне поли тике. И сам је

пристуггио разрађивањ у једн ог таквог плана, који се односио наЈуж не С ловене, обухватајући ту и оне под А устријом и М ађарском . У

ту сврху је улагао напоре да изм еђу С рба и Х рвата дође до једн ог

споразум а о заједничкој акци ји. (Јалова посла! - П рим . А лк. ) К ао

поверљ иве особе на аустри јској тери тор и ји је им ао С тевана

Х ркаловића, затим С ловака Јанка Ш аф арика, а у В ојводини М илош а

П оповића, уредника „С рпских Н овина“ и човека добро повезаног са

Загребом , П еш том и Бечом . Зах је још 1837. год. у Б ечу упознао

Љ удевита Гаја, па је са њ им продуж ио да се дописује и изм ењ ује

м иш љ ењ а. Зато је Гај послао у Београд свог човека, С тјепана Ц ара.Зах и Ц ар су убрзо склоп или један споразум о српско-хрватској

сарадњ и, споразум који је садрж авао једно поглављ е: „С нош ењ е

С рбије прем а Х рватској“. Т ај план, кога су Зах и Ц ар назвали

„С лавенска политика С рби је“, Зах је доставио Ч артори ском , с

напом еном да је један п рим ерак дао Г араш ани ну и од њ ега добио

одговор да је то прихватљ иво. М еђутим , зна се да је Г араш анин тај

план оценио као неприхватљ ив. „Рачун без би рташ а!“, јер се ту није

чуо и глас С рбије, н ити се питало Г араш ани на за њ егово м иш љ ењ е иза м огућности К неж евин е С рбије, a још м ањ е су у току својих

преклагтањ а траж или њ егову сагласност. Д акле, укратко речено,један Х рват и један Ч ех су кројили С рбим а капу.

Гарашаниново НачертанијеО пш ирно предавањ е по овојтем и одрж ао је г. Б ож идар Ћ еранић,

м аја м есеца 1989. год. у У друж ењ у српских писаца и ум етника у

Л ондону.К аопол и тичаркоји јереалноо ц ењ и ваосигуаци ју им огућности,

Г араш анин је био свестан да С рбија, м ала као ш то је била, да би се

сврстала у ред осталих европских држ ава, м орала би да се придрж аваједн ог плана, који би јој ом огућио да, у савезу са околним народим а,

изађе из обим а својих граница, присаједињ ујући све српске покрајинекоје је окруж ују. Д акле, ни говора о некој виш енародној држ ави.




Јасно м у је било да ће се труло и корум пи рано турско царствоједног дана распасти. Д о тога распада би м огло да дође деобом

европске Т урске изм еђу двеју велики х сила - А устрије и Русије.

Т акав кон ац европске Т урске не би био повољ ан за С рбију. Зато је

требало н астојати да до тог распада дође ослобођењ ем хриш ћанских

народа од турског јарм а - другим речим а, једним опш тим устанком .

В одећу улогу при том е је требала да преузм е С рбија.

Руске и аустри јске нам ере на Б алкану нису и ш ле у рачун

западним силам а, Ф ранцуској и Е нглеској, па су зато оне настојале

да подрж е у ж ивоту „болесни ка на Б осф ору“ док је год м огуће.

Г араш анин је био м иш љ ењ а да би те две западно- европске силе билесклоне стварањ у једне велике хриш ћанске држ аве на Б алкану , која

би са свеж им снагам а м огла да се одупре Русији и А устрији и да

служ и као там пон њ иховој експанзији . О сим тога, био је уверен да

за уједињ ењ е С рпства није би ло п отребно н еко дугорочно напрезањ е

ни ти напорна проп аганда, јер то прош ирењ е К неж евине С рбије на све

српске крајеве ни је било за народ неш то ново, него сам о обнављ ањ е

дедови не - средњ евековн е С рби је - која је са својом славном

прош лош ћу, и поред виш евековног турског ропства, остала чврсто

укорењ ена у народу.Г араш анин ово Н ачертаније није било нам ењ ено ш ироким м асам а

народа, па ни м ањ е ш ироки м . Ц ео план је држ ан у највећој тајности

и тек 1906. год. је дош ао до руку српском часопису „Д уги“, који га је

изнео на јавност. П рем а том е, Н ачертани је није м огло и м ати утиц аја

на ш ироке народне слојеве, код којих се м исао о уједињ ењ у С рпства

спонтано развила.

Ф рањ о Зах је у свом програм у о вођењ у српске политике био

задахн ут идејам а панславизм а, па је на тој бази и цео програмизрадио . И ли ја Г араш анин пак, познавајући добро м огућн ости

К неж евин е С рбије и не заносећи се утопистич ким идејам а, а им ајућиУ виду, изнад свега, срп ске интересе, обрадио је своје Н ачер гани је не

на бази ослобоћењ а и уједињ ењ а свих. јуж нословенских н арода, него

сам о на бази ослобођењ а и уједињ ењ а С рпства.

С рбија је у то доба била сам о једн а аутоном на кнеж евин а мод

суверени тетом П орте, а Б осна и Х ерцеговина - те две покрајине

настањ ене поглавито С рбим а - би ле су турске провинци је, које црн и

аустријски орао тада још није био зграби о у своје канџе. Н ачертанијеЈе предвиђало уједињ ењ е С рбије са Б осном , Х ерцеговином , Ц рном

Гором , С таром С рбијом и С еверном А лбанијом .С етим о се, да је већ К арађорђе 1805. год., у свом писм у Н аполеону

I - , истаккао своју нам еру да ослободи , поред С рбије још и Б осну, део

Б угарске, С еверну А лбанију и К осово - ту колевку С рпства.




К ад је дочуо за Гараш аниново Н ачертани је, црногорски владикаП етар II. П етровић - Њ егош је одм ах дао свој при станак. П а и код

северо- албан ског п лем ена М ири ди та (католи ц и , при јатељ ски

наклоњ ени С рбим а) радио је у том см ислу један од њ ихових првака,

Б ид Д оде. Н ачертанију Г араш ани н истиче потребу м еђусобног

разум евањ а и слагањ а свих православни х, к атоли чки х, па и

м услим анских С ловена на Б алкану и захтева законом заш тићено

начело пун е верске слободе. Т у до лази до и зраж аја она, већ вековим а

п озната, у народу укорењ ена и истор и јски д ок азана срп ска

толеранц ија прем а сународн иц им а других вероисповести.И з целог Г араш аниновог излагањ а пада у очи како су српски

држ авници тог врем ена, у тој м алој и тек ослобођеној С рбији, им али

високо развијену свест о својој м исији на Б алкану и њ еном значају за

српски народ.

О презан као ш то је био, Гараш анин је на дип лом атски начин

избегавао да се дотиче ослобођењ а српских крајева под А устријом ,

али је ипак, кад је и зби ла буна С рба у В ојводини, противно Т ом и

В учићу, заузео се да се тим прекосавским С рбим а притекне у пом оћ.

Како је функционисало Начертаније?П о угледу на нем ачке и тали јан ске тајн е органи зац и је

(К арбонаре - П рим . А Л К ), Г араш анин је цеосвој програм заос гварењ е

Н ачертанијаорганизовао н атајној бази. Н ачелу целе организаци је је

стајао он, а за пом оћн ика је им ао Јована М ариновића, доцнијег

српског м ин истра. Ц елокупна територи ја деловањ а била је подељ ена

на источну и зпадн у зону. Н а челу сваке зоне је стајао један коловођа,

који је им ао своје агенте. А генти су у својим рејон им а (нахијам а)

им али своје начелнике, а ти н ачелни ци су организовали под собом

сеоске км етове који су деловали у народу. У таквој органи заци ји, ни

један од учесника, сем свог непосредног стареш ине, није познавао

друге чланове. Т им е је целина органи заци је била заш тићен а од

издаје појединаца. Једино је централн а уирава у Београду држ ала у

рукам а цео састав органи заци је и знала за све њ ене учеснике до

п оследњ ег сеоског км ета. М еђу агенти м а би ло је, не сам о

православних, него и католика који су, без обзира на веру, ш ирили

идгју јединства.П ропаганда је одм ах наиш ла на повољ ан терен и брзо хватала

корена, тако да су, доцнијих година, агенти им али м уке да стиш ајураспаљ ени народ.

За 'гакву једн у организаци ју избор агената и инструкције били

су од велике важ ности.




Д а би био ангаж ован, од агенга се захтевало да испуњ авајуизвесне м оралне и и нтелектуалне услове, да буде ош троум ан, вераноргани заци ји и задахнут и дејом за коју се ангаж ује. А гент је м орао

у свом делокругу да сакупљ а податке о свем у: о економ ској ситуаци ји

и потреби становниш тва, о политичком располож ењ у народа, о

пријатељ им а и једном иш љ ени ци м а за уједињ ењ е, као и о њ еговим

прогивниц им а, о војним објектим а, војним м агазин им а и њ иховом

снабдевањ у, о производњ и и п ореклу војног м атеријала и гд. О собито

се агентим а препоручавало да извиде ко, ш та и како м исли , не

изузим ајући ту н и оне који су били противни ци С рбије.

С ве то у цели ни је била једн а веом а разграната м реж а добро

органи зовани х агената, који су цреко својих п ретпостављ ени х

достављ али своје податке централиу Б еограду. П рем даје кнезМ ил ошим ао своје доуш ни ке, који су м у достављ али вести, п оглавито из

С рбије, а често и клеветали недуж не љ уде, једн е на м одерној бази

органи зоване обавеш тајне служ бе у С рбији до тада није било. Њ ена

систем атска организаци ја почињ е тек са Н ачертани јем . Т им е је

Г араш анин поставио т е м е Ј Б е обавеш тајној служ би К неж евине С рбије.

Гарашанинова разматрања о вођењу српске спољне политике

П олазећи увек са станови ш та да ће се турско ц арство, пре или

доцније, распасти, Г араш анин базира своја разм атрањ а на пароли:

„Б алкан б алканским народим а.“ С а те тачке гледиш та он анализираситуацију С рбије и њ ене односе прем а својим суседим а и прем а

великим силам а.

О дм ах треба поновити и нагласити да, иако се у Н ачертани јудотиче осталих јуж но-словенски х народа, он чврстог ослонц а траж и

сам о у оним покрајин ам а где преовлађује српски елем енат. „У здај сеу се и у своје кљ усе.“ To се јасно види из следећег њ еговог цитата:

„И з овог познањ а проистиче черта и тем ељ србске поли тике да

се она не ограничава на садаш њ е њ ене границе, но да теж и себи

нри љ убити све народе србске који је окруж ују.“

П ланове Русије у погледу Т урске и правце руске експанзионеполи гике је Ч арториски, као бивш и руски м ин истар спољ них послова,

добро познавао, па је, вероватно и Г араш анина с њ им а упознао. Ш тосе тиче експанзион их планова А устрије у правцу Б алкан а, њ их нијебило теш ко наслутити.

Русија и А устрија су распад Т урске с нес грпљ ењ ем очекивале и,где су год м огле, подуп ирале су Т урцим а кућу с крова. Н иједној од

њ их стварањ е једне м оћне хриш ћанске држ аве на Б алкану н ије иш ло



4 6 Г лаени к С рпског историјско-културног друш тва „Њ егош "

у рачун. Г араш анин је п редвидео да ће се А устрија и Р усија једн огдана споразум ети и поделити своје интересне зоне на Б алкану, у ком

би случ ају А устри ја узела зап адн и , а Р усија источн и део.

Д ем аркаци она ли нија изм еђу те две зоне протезала би се од В иди на

до С олунског залива. Т ако би Русија, напокон , остварила свој

виш евековни циљ : Ц ариград, Босф ор и Д арданеле и и злаз на

С редозем но м оре. А устрија би, поред целе исгочне обале Јадрана,

изаш ла на С олун ски залив и Е гејско м оре и тако задовоЈБ И ла

герм ански „Drang nach Osten!“ Таквом поделом Б алкана све би српске

зем љ е, укљ учујући ту и К неж евину С рбију, п отпале под А устрију.

В ећ постојањ е једне К неж евине С рбије ни је годило А устрији, aјош м ањ е би јој i оди ла једна држ ава уједињ еног С рпства. О сим тога,

једна таква држ ава побудила би теж њ е за ем анц ип аци јом и код

других јуж нословенских плем ена под А устријом , a то би м огло

озбиљ но да угрози и пољ уљ а цело царство. Ево како се Г араш ани н

израж ава о по литици са А устријом .

„С поразум и стога са А устријом јесте за С рбију п оли тички

нем огућ, јер би она (С рбија - П рим . А Л К ) себи сам а с тим уж е

око врата бацила.“

П рема Русији Г араш анин саветује највећу опрезност. О н јесхватио да Русија настоји да искористи осећаје балкански х народа

који у њ ојгледају заш титницу, да би их упрегла за остварењ е својих

циЈБева. О на ће иом оћи балканске С ловене да се ослободе турског

јарм а, али ће им нам етнути свој. К ад Русија прим ети да С рбија теж и

ка потпуној сам осталности, неће виш е веровати н икаквим српским

предлозим а и обећањ им а. А ко Русији не нође за руком да политику

С рбије изм ени у своју кори ст, онда ће она почети да интригира м еђу

„турским “ С ловени м а, да их одвраћа од С рбије и са њ ом посвађа. П а

ип ак, Г араш анин даљ е наводи, С рбија ни са којим савезни ком не би

м огла лакш е да постигне свој ц и јб доли са Русијом . Један савезизм еђу Русије и С рбије, кад би Русија то ж елела, био би за С рбију

најприроднији и она би га радо прихватила уколико би Р усија била

воњ на да при хвати и срп ске услове, тј. да гарантује будућност и

сам осталност С рбије. П о Г араш иновом м иш љ ењ у, савез са С рбијом ,

иако м алом , био би Р усији од веће кори сти, него ли савез са великом

А устријом .

Д отичући се Б угара (вероватно оних у И сточној Рум елији -

П рим . А Л К ) он скреће паж њ у да, иако су они у том делу скоро сви

лиш ени оруж ја и присиљ ени на покорност то не см е да буде разлог дасе не препозна њ ихова вредност или , још горе, да их се презире. томделу Б угарске, Т урска држ и највећи контигенат своје европске војске

и осећа се ту гтотпуно сигурном . Б угари пак, нем ају поверењ а у своје




властите снаге и реагују сам о на спотиц ањ а из иностранства - одРусије, у којој виде својспас. Р усија настоји да преко Б угара постигне

оно ш то сам а, из бојазни од једног европског рата, не усуђује се да

предузм е. П оли гика бугарског кнеза А лександра Б аттенберга који

неће да буде слепо оруђе у рукам а других, н ије у складу са руским

интересим а, па зато Р усија настоји да изазове п реврат против њ ега и,

пош то га збаци, да постави свог човека на њ егово м есто. Гараш анин

гаји прем а Бугари м а велике сим патије и см атра да би се С рбија

требала у Б угарској јаче ангаж ова ги и п овећати свој уплив. To би се

постигло тим е ш то би се бугарским ђаци м а олакш ало ш коловаљ е у

С рбији; ш то би се у српским богословијам а припрем ало бугарсконародно свеш тенство, које би требало да см ени дотадаш њ е грчко;

ш то би се у С рбији ум есто као дотада у Русији, ш там пале бугарске

црквене, ш колске и друге књ иге; напослетку, ш то би се у Б угарску

слали способни српски љ уди да по њ ојп утују и настоје да код Б угара

пробуде интересовањ е и пријатељ ске осећаје прем а С рбији, која је

вољ на да им прискочи у пом оћ. Ж алосно је да се доцни ји српски

властодрш ци нису п ридрж авали ових м удрих савета, па су се тако и

јаче пријатељ ске везе са Б угарим а заледи ле.

Н ајвећу паж њ у Г араш анин посвећује Б осни , Х ерцеговини, Ц рнојГори и С еверној А лбанији, дакле претеж но и ли п отпун о српским

крајевим а. О н см атра да на те покрајине С рби ја им а највећег уплива,

па, п рем а том е, оне треба да буду и главни задатак српске политике

У Турској.

Д а би се изм еђу С рбије и тих п окрајин а м огла да оствари теш њ а

веза, потребно је ш то виш е отворити границе прем а тим зем љ ам а да

би се непрестано саобраћањ е прем а Б осни олакш ало; а ш то не и прем а

Б угарској. С рбија не см е да се затвара и на тај начин изолује.

Д аљ е, он см атра да треба настојати ка споразум евањ у и зм еђу

православних и католи ка у Босни. О н заступа прин ци п потпун е изаконски заш тићене верске слободе, ш то би све хриш ћане, а с врем еном

м ож да и м услим ане, задовољ ило. Н о да би се то п остигло, он см атра

да кнеж евско достојанство м ора да буде наследно, јер оно п редстављ а

јединство и гаранц ију на држ авном врхунцу. Б ез тога не треба ни

пом иш љ ати о неком савезу и уједињ ењ у С рбије са суседним С рбим а.

А ко Босанци не би те услове при хватили , постојала би опасност да

се С рби раском адају на провинци алне м але кнеж евин е, у којим а би

владајуће куће или утидајне породи це биле стално и злож ене страном

утицају. К неж евин а С рбија је једи на која је у стањ у то ком адањ е даспречи и због тога треба својути цај да повећа и да припрем а народ заУ Једињ ењ е. Гараш ани н скреће паж њ у да се Б осанц им а не см е

препоручи вати да створе неко н аследно кнеж евство, него их треба



4 8 Г ласни к С риског историјско-културног друш тва „Њ егош "

наговарати да изаберу м еђусобом виђене љ уде из народа и да образујунеку врсту „совјета“, који би се доц није, у датом трен утку, повезао са

С рбијом .

П остављ ајући С рбију у улогу покровитељ иц е свих Јуж ни х

С ловена под Т урском , Г араш анин см атра да је српски ди плом атски

представник дуж ан да пруж и Б осанц им а и другим С ловеним а сваку

пом оћ и заш титу, кад м у се они због неке неправде обрате. К ад

С рби ја буде ту дуж ност на себе узела, онда ће јој ти словенски народи

при знати и право да у њ ихово им е иступа.

Д а би се У став, закони и сва главнија уређењ а К неж евин е

С рбије, у датом тренутку, м огли да прим ене на Босну и Х ерцеговину,

он предлаж е да се одм ах ангаж ује м ладе Б осанце у српску држ авну

служ бу, да би се тако при прем или за доцни је преузим ањ е служ бе у

свом родн ом крају.

О собито поглавЈБе он посвећује босанским католи цим а, којим а

треба поклон ити особиту паж њ у да би их се одвратило од А устрије

и при бли ж ило С рбији. П равославне Б осанц е неће бити теш ко

приволи ти за С рбију, са католичким ће бити теж е. To би се, по

Г араш анин овом м иш љ ењ у, најбољ е постигло преко ф ратара, особито

ф рањ еваца, м ећу којим а би водеће требало придобити за идејусједињ ењ а Б осне са С рбијом . том см ислу би би ло корисно

ангаж овати једног одтих босанских ф ратара као проф есора латин ског

јези ка при београдском лицеју. Т ај би м огао послуж ити као м ост и

посредник и зм еђу С рбије и босанских католика. Ч ак би м у се м огло

ом огућити да створи једн у капелу за католике у Београду, стављ ајући

исту под п окровитељ ство Ф ранцуске. Т им е би се Ф ранцуска виш е

интересовала за С рбију, а А устрију би се предухи трило и спречило да

она гу капелу п од своје покровитељ ство узм е. За даљ е спровођењ е

тога плана, требало би се почети са ш там пањ ем м олитвени х књ ига

у београдској тип ограф ији, затим зби рки народни х песам а које би

биле ш там пане ћирилицом и латин ицом , па и ш там пањ е народне

историје Босне, не изостављ ајуући у њ ој ни и м ена м услим анских

Бош њ ака. свим тим књ игам а требао би да влада дух С лавенства и

народног јединства са С рбијом . Т им е би се Б осна отцепи ла од

аустри јског уплива и окренула виш е ка С рбији. О сим тога, м нога од

тих ш там паних дела би дош ла у руке и љ удим а у Д алм аци ји и

Х рватској, чим е би се и они теш њ е повезали са Б осном и преко њ е саС рбијом .

В елико зло је- пиш е Г араш ани н - ш то је цела спољ на трговин аС рбије зависна од А устрије. П рем да - како и сам при знаје -он нијееконом ско - ф ин ансијски стручњ ак, ипак ж ели да се тог питањ а,

м акар и овлаш , догакне. Ц елокуп на трговина С рбије, извоз и увоз,




в р ш и се преко Зем ун а. To је отеж авало склапањ е ди ректних инепосредних трговачких веза са иносгранством без да А устрија ум еш а

ту своје прсте. Због тога је преко потребно да С рбија створи нове

трговачке путеве, да добије своје при станиш те на м ору. Једини у то

доба за С рбију м огући пут је водио преко С кадра на У лцињ . Т у би

требало створити српску луку или слободн у зону, која бе се старала

о извозу српске и увозу стране робе, ш то би особито побољ ш ало

им порт - експорт са Ф ранцуском и Е нглеском , а С рбији би ом огућило

да се отцепи од зависности са А устријом . Т аква једн атрговачка зона,

која би стајала под заш титом С рбије, им еновала би свог трговачког

агента, који би српске трговц е обавеш тавао и указивао им коју робу

где треба да ш аљ у. Т им е би се постигло да српски трговац скупЈБе

продаје извезену, а јеф тиније купује увезено робу ослободио би се

уцењ ивачких цена које му је ди ктирала А устрија. И уплив С рбије на

Ц рну Гору и С еверну А лбанију би се тим е појачао; Ф ранцуска и

Е нглеска би тај пројект поздравиле и нодупрле, а и П орта би била

задовољ на, јер би тим е једна од њ ених учм алих лука понова процвала.

В елику важ ност за С рбију приписује Г араш анин и Ц рној Гори,

особито кад је реч о присаједињ ењ у Б осне и Х ердеговин е. С рбија

треба у Ц рној Гори да следи при м ер Русије и да потпом аж е владајућегвладику својим годиш њ им доприн осим а. Тим ће С рбија, без м ного

труда, придоб ити ту м алу зем љ у која м ож е, н ајм ањ е десет хиљ ада

оруж аних брђана да даде. С а том потпором у новцу С рбија не см е да

оклева, ако ж ели да јој се глас међу Ц рногорц им а прочује.

За С рем , Б ачку и Б анат, где ж иве исти С рби као и у С рбији,

Г араш анин кон статује да се С рбија није м ного бринула да их придобије

за себе, али се нада да ће, поред свог уп ли ва А устрије, и то с врем еном

престати и да ће се, упоредно са побољ ш ањ ем при лика у К неж евини

С рбији, и ти одн оси побољ ш ати. З а м ом енат, он је предвиђао

успос гављ ањ е теш њ их веза са истакнутијим љ удим а гих п окрајина и

оснивањ у једних српских новин а које би п озитивно утицале у сргтскоминтересу.

Г араш анин је стварно избегавао да улази у детаљ е ш то се ових

провин ци ја тиче и то из предострож ности да цео тај њ егов план недође А устрији прерано да уш ију.

О н се такође узгред дотиче Ч еха, М ораваца и С ловака и

препоручује да их се м ало виш е уп озна са српским им еном , ту требаопрезно поступати да не би А устрија ш то посум њ ала.

Г араш анин је своје Н ачертани је заврш ио крајем 1844. год. иодм ах потом се дао на посао. В ећ крајем 1845. год. њ егови агентипутују кроз све крајеве европ ске Т урске и прикуп љ ају податке.

П реко владике П етра II. П етровића- Њ егош а хватају везе са северо-



5 0 Г ласник С риског историјско-кул гурног друпггва „Њ егопГ

албанским М ириди тим а. Б осни и Х ерцеговини радили су за њ егатрговци, а у С лавонском Б роду је и м ао свог специјалног агента,Б огданови ћа, такође трговца. У ставобран итељ и, којим а је он

при падао, им али су добре везе са босанским ф рањ евцим а, па је тако

и са њ им а успоставио везе. И у С тарој С рбији су трговци би ли ти који

су најви те за њ ега радили . П ом оћу богослуж бених и ш колских

књ ига, које су скоро бесплатно слате у Бугарску, успостављ ене су

везе са бугарским свеш тенством и учитељ им а. С рпски агенти нису ни

М акедоније попггедили.П о Гараш анин овим упутствим а је српски ди плом атски агент у

Ц ариграду изради о 1848. год. један план о стварањ у српскогвицекраљ ества, тим е ш то би Т урска добровољ но п рисајединила С рбији

Б осну , Х ерцеговину, А лбани ју, С тару С рбију, М акедонију иБ угарску.

О ва последњ а би уж ивала посебни аутоном ни статус. Н аж алост, по

том пи тањ у се даљ е ни је крочило.

2, новем бра 1867, год . кн ез М ихаило је на пречац отпустио

Г араш ани на из служ бе. To је изазвало велико изненађењ е, како у

С рбији, тако и у ин остранству. Г араш ани ново им е је било п реко 25

година гесно везано за националну поли тику С рбије. У зрок је био

њ егово категорично противљ ењ е кнеж евој ж енидби са својом пуном лађом рођаком К атарином К онстатиновић. Том отпуш тањ у у

м ногом е су допринеле ин триге К атарин ин е м ајке А нке К онстан-

гиновић (ћерке господара Јеврем а О бреновића), која је на све м огуће

начне покуш авала да уда ћерку за кнеза. И м ала је великог уплива на

кн еза, м а је тако и по ткоп ала терен Г араш анин у. - уклањ ањ е

Г араш анина из владе значило је н апустити најваж ни је задатке, и ли

их, у најм ањ у руку, одл ож ити у неизвесност.

Б аш пре но ш то ће неочекивано бити отпуш тен и з владе, И лијаГ араш анин је био у интензивн им припрем ам а за устанак против

Т урске. ту сврху је био послао у А тину Ф рањ у Заха, који је сагрчком владом склопио тајни споразум да она за ш ест м есеци доврш и

спрем у војске па да се одм ах после тога одреди дан устанка. С ве је,

под Гараш аниновим вођстом , иш ло најбољ им путем ка остварељ у

Н ачертанија. К ад је кнез М ихаило саопш тио Н иколи Х ристићу да

отпуш та Г араш ани на из владе и им енује њ ега за новог председника,

овај м у је одговорио.

„Н е сам о ш то м и се чини да ово н ије упутно, то је велико зло.М ислим тако, ш то овим начином пропадају наш е најваж ни је

ствари, јер сад од наш ег нам ераваног рата против Т урске нећебити ниш та. Г рчка ће се тргнути, Ц рна Гора ће се поколебати,

наш е везе са извесним ли чн остим а паш ће, и све ће отићи уназад,па и сам а руска влада посум њ аће у озбиљ ност наш их нам ера,




видећи да ви отпуш тате м инистра, нреко кога је она поверЈБивествари радила, а отп уш тате га у врем ену које захтева да се он на

свом м есту задрж и и против њ егове вољ е.“

Те Х ристићеве речи нису код кнеза наиш ле на одјек. Зад>убљ ен

до уш ију, кнез је им ао пред очим а сам о К атарин у К онстантин овић .

Х ристићева предвиђањ а су се, наж алост, обистин ила. Д о тада успеш но

вођено Н ачертаније пребачено је на споредни колосек. П огибијом

кн еза М ихаила, 1868. год. , врховну вл аст у С рбији преузело је

Н ам есниш тво. Звани чна п оли тика К неж евине С рбије, коју је у

периоду од 1868. до 1878. год. водио Јован Ристић, почи вала је и даљ ена Н ачертанију.

Б еч је сазнао за Н ачеретани је тек 1883. , а М ађари су га им али

три године доцн ије. З н а се да су се Н ачертанија докоп али неки

радикали, који су га преписивали, али још увек не за ш ироке народне

м асе. Т ек 1906. године та је у часопису „Д уги“ објавио јавности

М илан В укићевић с речима:

„Д а ли данас С рбија им а какав програм или не, не знам , али

м ени је дош ао до руку П рограм спољ не по ли тике С рбије који је

пре ш ездесет и једну годину саставио стари д рж авник српски

И лија Г араш анин. Н ам а, потом ци м а оних љ уди који су радилина интересим а С рбије и српског народа око педесетих година

деветнаестог столећа, неће би ти наодм ет да видим о како је тај

ретк и држ авник и политичар српски схватио у оно врем е спољ ну

политику српске држ аве, а како интересе српског народа.“

А данас? К о данас кроји С рбим а једн о „Н ачертаније“... и каквебоје?

А л е к с а н д а р Л . К а р г о т и ђ

Литература:

„П равослављ е“ од 15. 12. 1987. / „Н аш а Р еч“ - број408/, П оли тика од 28. 2. 1940.

И сторија С рпског Н арода - И здањ е С рпске књ иж евне задруге - Б еоград 1981.

П роф . С ганоје С тано јевић - Н ародна Е нц ик лоп едија - Загреб 1929.

И стори ја Београда - И здањ е С рпске академ ије наука и ум етн ости - Београд

1974.

М илан ђ. М илићевић - П ом еник знам енитих љ уди у српског народа - Београд

1888.



МУЧЕНИЧКЕ ЖРТВЕ ЗА СЛОБОДУ И „ р а в н у г о р у “ 1941- 1945

Део II

БЕРАНЕ, варош--други део.

А р с е н и ј е в и ћ А л е к с а н д а р , студен т агрон ом ије, био је предратни

ком униста па кад је видео циљ њ иховог рада приш ао је четничком

студенском покрету и био је активан. П огин уо је у борби противу

ком униста у пределу П рибоја 1944-те годин е.

А н т о н и ћ В е л и м и р , ж андарм еријски наредник / родом из Б јело-

павловићаа ж ивео је у Беранам а. П реко Б осне јеби о у ш табском

б а т а Ј Б О н у , ком унисти су га стрељ али у П охорским ш ум ам а 24-ог

м аја 1945-те годи не.Б а б о в и ћ С а в о в М и л о ш , с т у д е н т . И талијани с у г а с т р е Ј Б а л и на

Јасиковцу 16-ог ј у л а 1941- годин е. С трељ ан ј е за д в а погинула

и т а л и ј а н с к а војника у с е л у Д олац.

Б а л ш и ћ Ћ . А л ш а , био је 22- године стар кад је пош ао кроз Б осну у

пратњ и војводи П авлу. П огинуо је на Л ијевче П ољ у 5-ог априла

1945- године.Б а л ш и Ћ Д у ш а н , м атурант. П реш ао је све босанске м уке пута и

борби и у С ловени ји су га ком унисти зароби ли и стрељ али га на

Зиданом М осту м аја 1945-те године.Б а л ш и ћ Љ у б о м и р , просветни радник. П реко Босне је био у ш габском

ба гаЈвону. П огинуо је у борби п ротиву ком униста у П етровом

селу испод плани не О зрена ф ебруара 1945-те године.

Б о р и ч и ћ П е т а р , дом аћи ком унисти , по наређењ у С ава Јоксим овића,

одвели су га од куће на гробљ е М арсенића Ријеке где су га убили

после зли ковачког м учењ а, крајем м аја 1994-те године.

В е с к о в и ћ Ђ у к а н , чин овни к, п реш ао је босанску Г олготу и у

С ловенији су га заробили ком ун исти пете војвођанске ди визије

и стрељ али су га у К ам нику м аја 1945-те године.

В е ш о в и ћ Р а д о је , студент, п реко Б осне је био у пратећем батаЈБону.П огинуо је од енглеског м итраљ ирањ а на чегни чку колон у

недалеко од Л ијеве Ријеке новем бра 1944-те године.



М учени чке ж ртве за слободу и „Равну Гору“ 1941-1945. II део 53

В е ш о в и ћ С и м о , преш ао је Босну и С тару Г радиш ку и у С ловени ји суга ком уни сти заробили и стрељ али га у П охорским ш ум ам а м аја1945-те године.

В у к о в и ћ Р а д о с а в , преко Босне је био у пратећем батаљ ону. П огинуо

је у борби противу ком униста у пределу Д ервенте м арта 1945-

re I одине.

В у к о в и ћ Т и х о м и р , ђак беранске гим назије, 17- ест годин а стар.

борби око Б ерана ком унисти су га зароби ли и стрељ али га наЈасиковцу м аја 1944-те године.

В у јо ш е в и ћ В л а д о в С в е т и с л а в - Б ато, био је стар 5 годи на када је са

родитељ им а преш ао преко Б осанске голготе. пут се разболеоод тиф уса и ум ро у Градиш кој 3. м арта 1945.

Д а б е т и ћ М и л а н , ђак беранске гим назије, у борби су га ком унисти

заробили и стрељ али га на Ц рном В рху код Б ерана / 1944-те

године.

Д а б е т и ћ М и р о , и нж и њ ер и оф ицир у резерви. П реко Б осне је био са

П авлом и стигао је у С ловени ју где су га ком ун исти зароби ли и

стрељ али га на Зи дано м М осту м аја 1945-те године.

Д о ш љ а к М и о м и р , стар 20-ет година. П огин уо је у борби противу

ком униста у селу Д оњ ој Р ож аници / код Б ерана/ 7- ог м аја 1944-те године.

Д р а г о је в и Ћ Б о г д а н , преш ао је босанске геш коће пута и у борби у

С ловенији су га ком унисти заробили и стрељ али га на Зиданом

М осту м аја 1945-те године.

Д о ш љ а к М и х а и л о , погинуо је у борбам а противу ком униста у

пределу Б ерана 7-ог м аја 1944-те године.

Ђ у р а н о в и ћ А л е к с а н д а р , студент техн ике. П реко Б осне је био у

ом ладин ском пуку, м огинуо је у борби противу ком униста упрелазу реке В рбаса м арта 1945-те годин е.

И в е з и Ћ В о јо , дом аћи ком унисти су га одвели од куће у непознатправац м аја 1944-те године. М исли се да су га баци ли у јам уГриж е.

Ј а к о в и ћ П е т а р , ж андарм еријски поднаредник. П реко Б осне је био у

ш табском пуку. П огин уо је у борби противу ком уни с га у селу

Б ољ анића 13-ог ф ебруара 1945-те годин е.

Ј а н к о в и ћ Д р а ш к о , студент, стар 20-ст година/ избеглица из

Д обруш е/. П огинуо је у борби противу ком униста у пределу

Ц етињ а 8-ог новем бра 1944-те године.

Ј о ј и ћ Д р а ш к о , преш ао је Б осанску голготу и у С ловени ји су гаком уни сти заробили и стрељ али га у П охорским ш ум ам а, м аја1945-те године.

Ј о ји ћ Р а д о ш , преш ао је теш коће пута и борби кроз Б осну и стигао



М ученичке ж ргве за слободу и „Равну Гору“ 1941-1945. II део 5 5

Т о м о в и ћ В а с о , чиновник. П реко Б осне је стигао у С ловенију где суга ком унисти заробили и стрељ али га на Зиданом М осгу м аја1945-те године.

Т о м о в и ћ Г р и г о р и ј е , дом аћи ком унисти су га одвели од куће са

м лађим братом на Т алум /испод Б ерана/ и стрељ али их м аја

1944-те године.

Ш ђ е к и ћ Р а д и с а в , студент. К ом уни сти су га пронаш ли у Б еограду

и стрељ али без икаквог саслуш ањ а 1945-те годин е.

Ш ћ е к и ћ Р а д о ј е , власник хо тела. К ом унисти су га сгрељ алиу

Београду 1945. године.

Ц е м о в и ћ М и љ а н о в Ч е д о м и р , студент. Б ио је врло активан у

четни чком студенском покрету у беранском срезу. У м ро је од

тиф уса у гтрелазу реке С прече ф ебруара 1945-те године.

Ц е м о в и ћ П а н т о , био је заробљ ен од И талијана и покуш ао је бекство,

они су га у бекству убили 1941- ве године.

П о л и м а ц Д и м и т р и ј е М и т о , проф есор ум етно сти . Б ио је у

транспорту старих и болесни х. Н естао је на непознат начин у

м ределу П одновљ а ф ебруара 1945-те године.

П а в и ћ е в и ћ М и л о ш , м ајор. Запаж ен је на Л ијевчем П ољ у и одатле

је отиш ао у С тару Г радиш ку / на часну реч С екуле Д рљ евића/ гдесу га усташ е стрељ але априла 1945 - те године.

П о п о в и ћ В а с и л и ј е , лекар. С а Л ијевче П ољ а одбио је да иде у С тару

Г радиш ку, али су га ком уни сти заробили и у М арибору и

стрељ али га у П охорским гаум ам а м аја 1945 - те годин е.

П и п е р В о јо , чиновник. У борби противу ком уни ста у пределу Ц етињ а

био је заробљ ен и они су га отерали у затвор у Богданов К рај. У

затвору је ум ро од страш ног м учењ а 1947 - м е године.

П о п о в и ћ К р с т о , апогекар. С игао је у А устрију и Е нглези су га

предали ком унистим а а они су га ф ургоним а одвезли у К очевје

и стрељ али га м аја 1945-те године.

Р а и ч е в и ћ В л а с т о , ф ин ансијски чин овник. С тигао је у А устрију и

Е нглези су га предали ком ун истим а који су га одвезли и

стрељ али га на Зиданом М осту.

Р а д о њ и Ћ Р а д и в о ј е , пош ао је преко Б осне и са Л ијевче П ољ а губи м у

се сваки траг почетком априла 1945 - те године.

Л о н ч а р е в и ћ С а в о , био је наци он алан до крајних граница, па је

см етао ком унистим а у спровођењ у њ иховог рада зато су га

стрељ али 1946- те годин е.

Н о в и ц а Н . Б у к у м и р а , села Л уж ац, погинуо у борби против ком уни стау Б осни, крајем ф ебруара 1945. године.



5 6 Г ласни к С рпског истори јско-кул турног друш тва „Њ егопГ

БЕРАН СЕЛО Срез берански

Б огавац Ђ орТје, био је националан до крајњ их граница, заго су га

ком унисти убили са убаченом бом бом у њ егову кућу 1942- ге

године. С а њ им је погинуо и њ егов при јатељ М илор ад В уковић.

Б о г а в а ц М и л и в о ј е , био је храбар и одваж ан борац. П огинуо је у

борби противу ком униста 1942-ге годин е у пределу Ж абљ ака.

Б о г а в а ц Ј о в а н , преш ао је босанску Г олготу и на Л ијевче пољ е

погин уо је у борби са усташ ам а 6-ог априла 1945-те године.Д о ш љ а к М и х а и л о , ж андарм еријски поднаредник. П реко Б осне је

био у пггабском батаљ ону. П огин уо је у борби i ф отиву ком униста

после прелаза О зрена до реке С прече 14. ф ебруара 1945. г.

К а с т р а т о в и ћ П е р о , преко Б осне је био у пратњ и војводи П авли,

нестао је од Л ијевча П ољ а па до С таре Г радиш ке 8- or априла

1945- године.

Л о н ч а р / М и л о в а н о в и ћ / Р а д о с а в , био је оф ицир у резерви, преш ао

је босанске теш коће п ута и борби. К ом ун исти су га зароби ли у

С ловени ји и стрељ али га на Зи даном М осту м аја 1945 - те

године.П р е м о в и ћ Ђ у к а н , у борби су га ком унисти зароби ли октобра 1943.

године у селу П еш ца / код Берана / и после садистичког м учењ а

они су га заклали.

Л р е м о в и ћ М л а ђ а н , студент iф ава. П реко Босне је био у ом ладинском

пуку, ком унисти су га заробили и стрељ али га на Зиданом

М осту м аја 1945-те годин е.

П р е м о в и Ћ М и љ а н , ком унисти су га уби ли испред њ егове куће у

п ри суству ф ам ил ије 1944-те годи не, убил и су га у селу

Беранселу.П р е м о в и ћ Р а д о м и р , у борби п ротиву ком ун иста био је заробљ ен

октобра 1943. године. Д ом аћи ком унисти су наредили да се

закољ е, и наређењ е је изврш ено.

П е ш и ћ В у ч е т а , преш ао је босанску Г олготу, ком ун исти су га

заробили и стрељ али га на Зиданом М осту м аја 1945-те године.

П еш и ћ Д м и т а р , ком унисги су га заробили у С ловенији и стрељ али

га на Зи даном М осту м аја 1945-те годин е.

П е ш и ћ П е р о , преш ао је босанску Г олготу, ком унисти су га у

С ловенији заробили и стрељ али га на Зиданом М осту м аја 1945-

re године.П е ш и ћ Р а ј о , био је храбар и издрж љ ив борац. П огин уо је у борби

противу ком униста у пределу Разбоја м арта 1945-те године.



М ученичке ж ртве за слободу и „Равну Гору" 1941-1945. II део 5 7

С и м о н о в и ћ П е т а р , у борби п ротиву Н ем ацабио јерањ ен. К ом унистису га тако рањ еног заробили и после свирепог мучењ а они су гаубили м аја 1944. године.

С и м о н о в и ћ М и ј а т , преж ивео је Л ијевче П ољ е и страховите борбе на

њ ем у. С ловенији су га ком унисги заробили и стрељ али га на

Зи даном М осту м аја 1945-те год.

С и м о н о в и ћ М и л о , преш ао је све теш коће п ута и борби и у С ловенији

су га ком унисти зароби ли и стрељ али га на Зид аном М ос гу м аја

1945-те године.

С и м о н о в и ћ М и х а и л о , преко Б осне је био у ш табском пуку.

К ом унисти су га зароби ли и стрељ али га на Зиданом М осту м аја1945-те године.

С и м о н о в и ћ М . М и ј а т , у свакодневним борбам а са усташ ам а и

ком ун истим а кроз Б осну он је нестао крајем м арта 1945. године.

С и м о н о в и ћ П е т а р - П е р о , био је противан ком унистичком раду,

зато су I а ком унисти извели из куће почетком 1942-ге године

па су га садистички м учили да је у тим м укам а и издахнуо.

Т и ј а н и ћ А л е к с а н д а р , издрж ао је босанске теш коће пута и борби,

ком ун исти су га зароби ли у С ловенији и стрељ али га у

П охорским ш ум ам а м аја 1945. године.Т и ј а н и ћ Ћ о р ђ е , преж ивео је босанске м уке и Л ијевче П ољ е,

ком ун исти су га зароб и ли у С ловени ји и стрел>али га у

П охорским ш ум ам а м аја 1945. године.

Т о м о в и ћ Б л а ж о , стигао је на Л ијевче П ољ е у нратњ и Б ранка

Ђ ураш ковића, одатле м у се губи сваки траг почетком априла

1945. године.

Т о м о в и ћ Ј о к с и м , нестао је преко Босне у борби противу ком ун иста

крајем м есеца ф ебруара 1945. године.

ГОРЊА СЕЛА

П од овим им еном Г орњ а села, спадају виш е села и то: Л убниц е,

Г лаваца, П раћевац, Б астахе, толи ко је м ене познато а м ож да их

им а виш е.

К о р а ћ Ј а њ о , био је км ет села. К ом унис ги /дом аћи / одвели су га из

куће над јам ом Г ри теж е почетком 1942. године, ту су га м учили

најтеж им м укам а па су га полуж ива отисли у јам у. Ч обани су

даним а чујали глас из јам е.К о р а ћ Р а д о ј е , био је стар 35 годи на кад су га ком ун исти одвели од

куће рано 1942. године на сеоском паш њ аку /сеоској утрини/ и



5 8 Г ласни к С рпског истори јско-културног друш тва „Њ егош "

ту су га после страховитих м учењ а убили .Б у б а њ а Р а д и с а в : П огинуо је у борби противу ком униста 1942.

годин е у освајањ у К олаш ин а. О н је указом В К . бр: 1213 од 6.

септем бра 1942. годин е одликован сазлатн ом м едаљ ом војничке

К арађорђеве звезде за показану и осведочену храброст.

Б у б а њ а Ђ о р ђ е , ком унисти су га одвели из куће и одвели га на

Л ивадицам а / недалеко од села/ и ту су га м учили неописивим

м укам а па су га уби ли рано 1942. године. Л еш је сахрањ ен.

Б у б а њ а Р . М и л о њ а , био је у 46-ој годи ни ж ивота кад је погин уо у

борби противу ком ун иста у одбрани свога краја септем бра 1943.

године.Б о ж о в и ћ Р а н к о , био је испред њ егове куће кад су га ком унисти

рани ли 1942. године, даљ е се о њ еговој судбин и не зна.

О б р а д о в и Ћ М и л и в о ј е , капетан К ЈВ . К ом унисти су га заробили у

Ш естаревцу 1943. годин е. О ни су га прво м учили најтеж им

м укам а које здрав м озак не м ож е да изм исли, па су га на крају

секиром секли на ком аде.

О б р а д о в и ћ М и р о , погинуо је у борби п ротиву ком униста бранећи

својесело 1943. годин е, погинуоје на Л епенцу/срез К олаш ински.

П е ш и ћ Р . В е л и м и р : Ж андарм еријски поднаредник. Б ио је храбар ивелики противн ик ком уни стичког терора. О ни су га убили из

заседе 1942. године у селу Л убни це.

П е ш и ћ М и л у т и н , дом аћи ком унисти су га одвели од куће до над

јам ом Г риж е, гу су га садистич ки м учили па су га полу-ж ивога

одтисли у јам у 1942. године.

П е ш и Ћ М и л у т и н о в М и о д р а г , ж андарм . П огинуо је у борби противу

ком ун иста септем бра 1943. године.

П е ш и ћ Р а д о њ а , дом аћи ком унисти су га одвели од куће и уби ли га

на сеоске паш њ аке недалеко од куће 1942. годин е.

Р а и ч е в и ћ М и л а н а и Р а и ч е в и ћ Р а д а са још ш ест Раичевићаком ун исти су их одвели од куће, неке су гредом уби ли а остале

су одвели над јам ом Г риж е па су их после неописивих м ука

одгурнули полуж иве у јам у Г риж е која се налази код П раћевца

села. О вај се случај крволочности десио апри ла 1942. године.

Р у б о њ а Р . М и л о в а н ,б и о је у 46- ојгодини ж ивота кад су га ком унисти

одвели од куће на сеоске паш њ аке и там о су га уби ли после

уобичајених м ука 1942. године.

Ш ћ е к и ћ М . М и л о ш , био је стар 64-ри годи не кад су га ком ун исти

извели из куће и одвели га и садистички га м учили и послеубили код м еста званог Грачарева 1943. године. /С рп ска реч бр:

7-страна 66-та од 1990. године. / О н је указом В К , бр: 1213-од 6.

септем бра 1942. годин е одли кован са златном м едаљ ом за



М ученичке ж ртве за слободу и .,Равну Гору“ 1941-1945. 11 део 5 9

показану храброст.Ш ћ е к и ћ Д . М и л у т и н , им ао је 30-ет годин а старости кад је пош ао

кроз Б осну. К ом уни сти су га заробили и стрељ али га у К ам ни ку

м аја 1945. године.

Ш ћ е к и ћ Р . М и л и ј а , био је стар 35-ет годин а кад су га ком ун ист и

одвели од куће и убили га. Л еш је пронађен у В ргоде / срез

колаш ин ски / 1943. годин е. Н а њ еговом леш у су биле ране сам о

од нож а.

Ш ћ е к и ћ М и л о в а н , ком унисти су га одвели од куће 1943. године и

убили га у В ргоде /колаш ин ски срез/ и на њ еговом телу су биле

ране сам о од нож а.

Ш ћ е к и ћ М и л и с а в , учитељ . К ом ун исти су га одвели од куће

септем бра 1943. године. Њ егов је леш пронађен у Л ијевој Ријеци

и био је убијен са леђа.

Ш ћ е к и ћ Р . Р а д о с а в , био је стар 45-ет година кад су га ком ун исти у

борби рани ли био је теж е рањ ен. О даљ ој њ еговој судбини

остало је необјаш њ ено.

В е ш о в и ћ П а в л е , ради њ егове храбрости добио је им е Х Е РО Ј, и тако

су га четници звали. За врем е борби око Б ерана био је рањ ен и

ком унисти су га зароби ли и после м учењ а они су га убили 8.м аја 1944. годи не.

С писак п огинулих који ће се показати испод ових редака је из

писм а „И П Л А Ч ЈЕ БИ О ЗА БР А Њ Е Н “ од проф есора Г. В укосава В.

О брадовића из Л убниц а /срез берански/ ...

О н пиш е: м ноги од њ их нису се м огли сахранити у сеоско гробљ е,

већ су сахрањ ивани по сеоским утринам а или паш њ ацим а. Н арод ових

крајева још није јавно оп лакао ове ж ртве... М ноги су са својом см рћу

затво гили своје им е... оставили родитељ е без наследн ика и сестре без

заш титника...

БОЖОВИЋИ:Б о ж о в и ћ М . М и л о , Б о ж о в и ћ М . С в е т о з а р , Б о ж о в и ћ Д . З е к о ,

Б о ж о в и ћ Д . Р а д о ш , Б о ж о в и ћ Р . И л и ј а , Б о ж о в и ћ Р . Ђ о р ђ е ,

Б о ж о в и ћ Р . Д у ш а н , Б о ж о в и ћ М . Н и к о л а , Б о ж о в и ћ Ј . И л и ј а ,

Б о ж о в и ћ Р . Ј а г о ш , Б о ж о в и Ћ Р . Б о ш к о , Б о ж о в и ћ К . Н о в и ц а .

ОБРАДОВИЋИ:О б р а д о в и ђ Р . Р а д и в о ј е , О б р а д о в и ћ М . М и ћ о , О б р а д о в и ћ М .

М и л и ј а , О б р а д о в и ћ Б . М и л и в о ј е , О б р а д о в и ћ М . О б р а д ,



6 0 Г ласни к С рпског ис 1ори јско-кул гурног друпггва „Њ егош “

О б р а д о в и ћ (). М и л и ј а , О б р а д о в и ћ 3 . С т е ф а н , О б р а д о в и ћ М . Б о г д а н , О б р а д о в и ћ Б . В у к с а н , О б р а д о в и ћ Б . В у к а ј л о ,

О б р а д о в и ћ Ф . Р и с т о .

Ојданић Б. Ратко ПЕШИћИ:П е ш и ћ П . Р а д њ а , П е ш и ђ Р . В е љ к о , П е ш и ћ М . В а с о , П е ш и ћ Ј .

Љ у б о .

РАКОВИЋИ:Р а к о в и ћ Р . М и л о , Р а к о в и Ћ Т . В е ш о , Р а к о в и ћ Р . Ј е л е н а , Р а к о в и ћ

П . М и л о ј а , Р а к о в и ћ Т . М а г о .

РАИЧЕВИћИ:Р а и ч е в и ћ М . Р а д у л е , Р а и ч е в и ћ М . Љ у б о , Р а и ч е в и ћ М . М и л и с а в .

ШЕКУЛАРАЦ:

Ш е к у л а р а ц Н . В о ј о , Ш е к у л а р а ц Н . Р и с т о , Ш е к у л а р а ц М . М и л и н к о , Ш е к у л а р а ц М . М и л о ш , Ш е к у л а р а ц А . Р а д е .

ШЋЕКИћИ:Ш ћ е к и ћ М . М а р и н к о , Ш ћ е к и ћ Н . Р а д о ј е .

3A 0CTP0 /срез берански/

Б ј е л и ћ М . Б р а н к о , погинуо је у борби п ротиву ком униста на Ц рном

В рху/ код Берана/ м аја 1944. године.

Б ј е л и ћ М . Ј а н к о , погин уо је у борби противу ком униста у одбрани

Б ерана м аја 1944. године био је храбар борац.

Б ј е л и ћ М . М а р к о , погинуо је у борби п ротиву ком унис га на П рж иш та

при заузим ањ у М ојковца м аја 1942. годин е.

Б ј е л и ћ П е р о , хтео је да избегне сусрете са дом аћим ком унистим а па

је иош ао у правцу С рбије. Н а путу у пределу Т у гуна /С анџака/

А рнаути су га зароби ли и стрељ али га м аја 1944. године.

Б о г а в а ц В у к о г а , кроз Б осну се показао храбрим и издрж љ ивимбордем . С ловени ји су га ком унисти заробили и стрељ али гана Зи даном М осту м аја 1945. године.



М ученичке ж ртве за слободу и „Равну Гору" 1941-1945. II део 6 1

Б о г а в а ц Р . В у л е т а , погин уо је у борби противу ком униста у пределуод Разбоја па до реке У крине 22. м арта 1945. године.

Б о г а в а ц М . Ј а г о ш , преш ао је босанске м уке пута и борби и у


М осту м аја 1945. годин е.

Б о г а в а ц М о м и р , кроз Босну је био у ш табском батаљ ону и сти гаоје

у С ловенију где су га ком унисти зароби ли и стрељ али га на

Зиданом М осту м аја 1945. године.

Б о г а в а ц В . М и л о р а д , ђак беранске гим назије, стар 19-ст годи на. У

борби противу ком униста био је заробљ ен у пределу К ом ова1944. годин е. К ом унисти су га одм а убили без икаквог пи тањ а

или саслуш ањ а.

В у ј а д и н о в и ћ Г о ј к о , каплар. П огинуо је у борби п ротиву ком униста

при освајањ у М ојковца 8-ог м аја 1943. годин е. О н је указом В К

бр: 1098 од 27. августа 1942. године одли кован са златн ом

м едаљ ом војни чке К арађорђеве звезде за показану и осведочену

храброст.

В у к о в и ћ Р . В у к а ј л о , био је стар 27 годи на кад је пош ао ггреко Босне

у ш табском батаљ ону и погинуо је у прелазу О лова крајем

ф ебруара 1945. године.В у к о в и ћ Р . М и ј а ј л о , био је стар 30 година када је пош ао кроз Босну

у пратњ и С ветозара Д обраш иновиш а, стигао је на Л ијевче П ољ е

и одатле губи м у се сваки траг, апри ла 1945. године. Б ио је

ф инансијски чиновник.

В у к о в ћ Р . М и р а ш , преш ао је босанску Г олготу и у С ловени ји су га

ком уни сти заробили и стрељ али га на Зиданом М осту м аја

1945. године.

В у к о в и ћ В . М и л и ј а , Б осну је преш ао у пратњ и С ветозара

Д обраш иновића. С а Л ијевча П ољ а стигао је у С ловени ју где суга ком унисти заробили и стрељ али га на Зиданом М осту м аја

1945. године.В у к о в и ћ Ј . П а н т о , ком у нисти су га заробили у С ловенији и стрељ али

га на Зи дан ом М осту м аја 1945. године и њ егово тело отисли у

реку С аву.

В у к о в и ћ З а р и ј а , у борби противу ком ун иста на РавнојРијеци био је

рањ ен 3. ф ебруара 1942. године, и од добијених рана је ум ро. О н

је указом В К . бр: 1157 од 6. сегттем бра 1942. годи не одликован

са златном м едаљ ом војни чке К арађорђеве звезде за показану и

осведочену храброст.В у к о в и ћ В . З а р и ј а , стар 38 година, сељ ак. П реш ао је босанске м уке

пута и борби у С ловенији су га ком унисти заробили и стрељ али

га на Зи даном М осту м аја 1945. године.



6 2 Г ласник С рпског историјско-културног друш тва „Њ егош “

Д о б р а ш и н о в и ћ С в е т о з а р , у врем ену оснивањ а четничког покретабио је активан у органи зовањ у и био је први п ом оћн ик П авлов.

повлачењ у преко Босне био је ком андант ци вилног транспорта.

С трељ ан је од усташ а у Јасеновцу апри ла 1945. годин е.

Д о б р а ш и н о в и ћ Д р а г о љ у б , ф ин ансијски чин овник. П огин уо је у

борби са усташ ам а на Л ијевче П ољ е 6. апри ла 1945. годин е.

Д о б р а ш и н о в и ћ М и к е т а , ком унисти су га заробили у С ловенији и

стрељ али га у П охорским ш ум ам а м аја 1945. године.

Д о б р а ш и н о в и ћ М и л е в а , при ликом повлачењ а последњ и пут се

видела у пределу М атевиц е почетком м аја 1945. годин е.

Д о б р а ш и н о в и ћ В и д а к , учитељ и оф ици р у резерви. К ом уни сти су

га зароби ли у С ловени ји и стрељ али га у К ам нику м аја 1945.

године.

Д о б р а ш и н о в и ћ М и л и ј а , преко Б осн е био је у осигуравајућем

батаљ ону циви лног транспорта, ком унисти су их напали у селу

Т рњ ане испод В учјака м арта 1945. године и одатле губи м у сесваки траг.

Д о б р а ш и н о в и ћ М . М и х а и л о , храбар и поверњ ив борац. П огин уо је

у борби нрогиву ком униста код П еш ића језера септем бра 1943.

године. /С рез берански/.Ј а њ и ћ Б . Л е к с о , преш ао је босанску Г олготу и у С ловени ји су га

ком уни сти заробили и стрељ али га на Зиданом М осту м аја

1945. године.

Ј а њ и ћ В . Р а д о в а н , био је у друш тву брата Л екса па га је и ста

судбина срела, стрељ ан од ком униста на Зиданом М есту м аја

1945. године.

Ј а њ и ћ Б . П а в л е , Р а д о в а н и Л е к с о су браћа, па су исту судбину и

срели, и П авле је стрељ ан од ком униста на Зи даном М осту м аја

1945. године.

Ј а њ и ћ Р . Б р а н к о , погин уо је у борби п ротиву ком ун иста изнад села

Л убниц а октобра 1943. године. / С рез берански/.

Ј а њ и ћ Ћ . М и л а н , погинуо је у борби противу ком ун иста при

заузим ањ у М ојковца м аја 1942. године.

Ј а њ и ћ Б . М и ш о , погинуо је у борби п ротиву ком униста октобра

1943. године на Зекову Гору код Берана.

Н о в а к о в и Ћ Д . О б р а д - Г р у ј о , био је с гар 25 година када је у борби

противу ком ун исга погин уо 1942. годи не негде у пределуМ ојковда.

Н о в о в и ћ Д . Г р у ј о , био је стар 30 година када су га ком ун исти иззаседе убили код Ш иш ког Језера 1945. године.

Н и ш а в и ћ Б о ж о , капетан I- ве класе ветеринарске струке. К ом унисти

су га одвели од куће на Т алум /испод Б ерана/ ту су га после



М ученичке ж ргве за слободу и „Равну Г ору“ 1941-1945. II део 6 3

м учењ а стрељ али октобра 1943. године.Н и ш ави ћ А р с о , стар 40 годи на, ради њ егове изванредне храбрости,

он јеуказом В К бр: 1157 одб. септем бра 1942. године одликован

са златном м едаљ ом за храброст. П огинуо је у борби противу

ком униста у Т ивранској К лисури октобра 1943. године.

Н и ш а в и ћ Б а ј о , сељ ак, 21 годину стар. борби противу ком униста

био је заробљ ен септем бра 14.1943. годин е у селу Д оњ ојРж аниц и

и ту су га ком унисти стрељ али.

Н и ш а в и ћ Р а д о ј к о в В у к а н , преш ао је босанске м уке пута и борби и

у С ловени ји су га ком унисти заробили и стрељ али га на Зиданом

М осту м аја 1945. године.

Н и ш а в и И Г а в р о , био је стар 25 година када је погинуо у борби

противу ком униста на Ц рном В рху /код Берана/ 14. септем бра

1943. године.

Н и ш а в и ћ Д а н и л о , свеш геник. Е во како очевидац описује /Л ука

П ајковић/ њ егову см рт, у логору су уш ли неколико ком уни ста,

па када су видели да је свеш теник п ојури ли су ка њ ем у, један га

ухватио за браду за косу и тукли га по глави и носу докле је пао

на зем љ у, а онда су га тукли ци пелам а по глави и телу. Затим

су га ди гли уз ж ичану ограду и везали га за ограду. П осле двадана су га стрељ али у Трбовљ е м аја 1945. године.

Н и ш а в и ћ Д р а г о ш а , он је указом В К бр: 1157 од 5. септем бра 1942.

годин е одликован са златно м м едаљ ом за храброст. П реш ао је

босанске теш коће пута и борбе на Л ијевче П ољ е и у С ловенији

су га ком унисти стрељ али на Зи даном М осту м аја 1945. године.

Н и ш а в и ћ Ј о в о , био је стар 30 годи на кад је пош ао кроз Б осну и

стигао је у С ловени ју где су га ком унисти заробили и стрељ али

га на Зиданом М осту м аја 1945. године.

Н и ш а в и ћ Г а в р о , ђак беранске гим назије, погин уо је у борби противу

ком уни ста на Ц рном В рху /код Б еран а/14. октобра 1944. године.

Н и ш а в и ћ М . М и л а н , ђак беранске гим назије. И ако је био м лад и

без војни чке обуке узео је пуш ку да се бори противу ком униста,

у борби је био заробљ ен и они су га стрељ али у селу П еш ца код

Б ерана 8. м аја 1944. годин е.

Н и ш а в и ђ Р а д и в о ј а М и л и ј а , преш ао је Б осну и крваво Л ијевче

П ољ е, у С ловенији су га ком унисти заробили и стрељ али га на

Зиданом М осту м аја 1945. године.Н и ш а в и ћ Р а д о с а в , погинуо је у борби противу ком уни ста на Ц рном

В рху /код Б ерана октобра 1944. годин е.Н и ш а в и ћ М и л и в о ј е , сврш ени м атурант, рођен је 1912. године. Био

је рањ ен и био је на лечењ у у беранској болници. П о наређењ у

Радоњ е Голубовића он је са још неколи ко четника изведен из



6 4 Г ласни к С рпског историјско-културн ог друпггва „Њ егош "

болнице и отеран и стрељ ан на Рудиш ту 1944. годин е и бачен уРудиш ку јам у.

Н и ш а в и ћ М о м ч и л о , био је стар 35 година када је пош ао преко

Б осне. У С ловени ји су га ком унисти заробили и стрељ али га на

Зи даном М осту м аја 1945. године.Н и ш а в и ћ М а к с и м , издрж ао је све теш коће пута и борби кроз Босну

и преш ао је Л ијевче П ољ е а у С ловенији су га ком унисти стрељ али

на Зиданом М осту м аја 1945. годин е.

Н и ш а в и ћ Н о в а к , и њ егов крај ж ивота се заврш ио стрељ ањ ем од

ком унисга на Зи даном М осту м аја 1945. године.

Н и ш а в и ћ П е г а р , стар је био 25 година када је погинуо у борби

противу ком униста у одбрани Б ерана м аја 1944. године.

Н и ш а в и ћ Ц в е т к о , био је стар 20 година када је преш ао Босну и са

Л ијевчег П ољ а отиш ао у С тару Г радиш ку и там о су га усташ е

убиле априла 1945. године.О б р а д о в и ћ Т о д о р , погин уо је у борби противу ком униста у одбрани

Б ерана, погин уо је у селу луге /код Б ерана / м аја 1944. годин е.

О б р а д о в и ћ Т . М и л а н , ђак беранске гим назије. О зна га је одвела од

куће и ставила га у затвор. У затвору су га м учили разним

м укам а да је од тих м ука умро 1946. годин е.О б р а д о в и ћ Т . З а г о р к а , преко Б осне се разбо лела од тиф уса и од

којег је ум рла у пределу Д ервенте 16. м арта 1945. године.

П о п о в и ћ А . Б а т р и ћ , погинуо је у борбам а противу ком униста у

одбрани Б ерана 14. септем бра 1943. године.

П р е м о в и ћ П е т а р , био је стар 25 година када је погинуо у борби

противу ком униста у одбрани Б ерана м аја 6. 1944. годин е.

П р е л е в и ћ В и н к о , био је храбар и поверљ ив борац. П огинуо је у борби

противу ком ун иста 1942. године. О н је указом В К . бр: 1089 од

27. августа 1942. годи неодл иковансазлатно м м едаљ ом војничке

К арађорђеве звезде за показану и осведочену храброст.

Р а д о њ и ћ Д . М и р а ш , био је стар 30 година кад га је зароби ла читава

ком унистичка црногорска бригада у селу Д ивац код П ријепољ а

7. м аја 1944. године. О ни су са њ ега ж ивога драли кож у па су га

после тога заклали , и и злож или га пред српском црквом да

народ види њ ихова зверства.Р а д о њ и ђ Д . М и л и ј а , /б р а т М и р а ш е в / у борби су га ком унисти

зароби ли на Г радин ском пољ у 1943. године и стрељ али су га у

лугу поред реке Л им а.

Р а и ч е в и ћ Б о ш к о , био је стар 30 година када је погинуо у борбипротиву ком униста у прелазу реке Д рин е /код Ф оче/ крајем

априла 1943. године.Ш ћ е к и ћ М и л о ј е в М у ј о , био је с гар 27 година кад је погинуо од



М ученим ке ж ртве за слободу и „Равну Гору“ 1941-1945. II део 6 5

ком ун иста при прелазу реке Д рине крајем апри ла 1943. годин е.Ш ћ е к и ћ В о ј о , ком унисти су га убили из заседе код Ш иш ког Језера

/берански срез/ крајем 1945. годи не.

Ш ћ е к и ћ М и р а ш , погинуо је у борби противу ком униста у одбрани

свога села 1943. године.

Ш ћ е к и ћ М и л и в о ј а В о ј о , био је у герили и није веровао обећањ им а

ком униста да му неће ни ш та бити ако се преда. У би јен је из

заседе у планини Б јеласиц и 1945. године.

Ш ћ е к и Ћ Ј 1. И л и ј а , био је у герили и ком унисти су га убили из

заседе у плани ни Б јеласни ци крајем 1945. године.

МАРСЕНИћА РИЈЕКА И НАВОТИНА

Милан М. Марсенић Канада

М а р с е н и ћ М и н и н М а р и ј а н , свеш теник, пош ао је са групом од 72

свеш теника и М итрополитом Г. Јоаникијем Л иповцем . П реш ли

су босанску Г олготу и у С ловени ји су их ком ун исти стреЈБали.

М аријан је стрељ ан на Зи даном М осту м аја 1945. године.

М а р с е н и ћ Ј о с о в В л а д о , рођен је 1932. године. П огинуо је у борби са

усташ ам а - м услим ани м а на планин и К овачу, у бли зин и м еста

званог В ртијељ ка ф ебруара 1942. године.

М а р с е н и ћ М и л у т и н о в М и ј а ј л о , рођен је 1923. године. У борби

противу ком униста у пределу села В иницке био је заробд>ен,

али су га они одм а стрељ али у лугове поред реке Л им а 5. октобра

1943. године.М а р с е н и ћ М и л о њ и н В л а д о , рођен је 1890. године. Н а путу кроз

Б осну подлегао је гиф усу од којег је ум ро у прелазу реке С прече

17. ф ебруара 1945. године.

М а р с е н и ћ М а ш о в М и л о р а д , проф есор, рођен је 1912. године. Б и оје

оф иц ир у резерви и ком анди р чете пратећих орђа. П огин уо је у

борби противу ком ун иста у пределу П ријепољ а крајем 1943.

године.

М а р с е н и ћ М и л о р а д о в Д р а г о љ у б , рођен је 1905. године. Б ио јерањ ен испред своје куће кад су га Н ем ци у пролазу уби ли 1943.

године.М а р с е н и ћ М а ш о в Б а т р и ћ , рођен је 1909. годин е. П огинуо је у

борбам а прогиву ком униста у пределу од села Ш ековића па до




Т узле крајем ф ебруара 1945. године.М а р с е н и Ћ М и л и ћ е в Д у ш а н , рођен је 1918. године. К роз Б осну је

био н и ш а н џ и ј а на м ин о-бацачу. С тигао је у С ловенију где су га

ком унисти заробили и стрељ али га на Зид аном М осту м аја

1945. године.

М а р с е н и ћ Р а д у л о в М и к е т а , роћен је 1920. годин е. П реш ао је све

пута м уке и борбе кроз Б осну, у С ловени ју су га ком унисти

зароби ли и стрељ али га код Ц ељ а м аја 1945. годин е.

М а р с е н и ћ Р а д у л о в Д р а г у т и н , рођен је 1928. године. К роз Босну

био је у ш табском пуку. К ом унисти су га заробили у С ловени ји

и стрељ али га код Ц ељ а м аја 1945. године.М а р с е н и ћ Р а д у л о в М и л и с а в , рођен је 1926. године погинуо је у

борби противу ком униста на Б ачу /срез колаш ин ски/ 5. октобра

1943. године.

М а р с е н и ћ Р а д у л о в М и х а и л о , рођен је 1922. годи не. П реко Б осне је

био у ш табском пуку. С тигао је у С ловени ју где су га ком унисти

заробили и стрељ али га на Зи даном М осту м аја 1945. године.

М а р с е н и ћ Р . А л е к с а , у борби противу ком ун иста био је заробљ ен у

селу В иницки /берански срез/ октобра 1943. године и они су га

стрељ али у лугове поред реке Л им а.М а р с е н и ћ Р а д о с а в о в В л а д о , рођен 1922. годин е. П реко Босне је био

у ом ладин ском пуку. С тигао је у С ловенију где су га ком унисти

заробили и стрељ али га на Зи даном М осгу м аја 1945. године.

М а р с е н и ћ Р а д и в о ј е в Д а н и л о , рођен 1918. године. К роз Б осну је

био у ш табском пуку, п оследњ и пут је виђен на Л ијевче П ољ е 6.

априла 1945. године.

М а р с е н и Ћ Р и с г о в Л е к о , погин уо је у борби противу ком ун иста на

Бачу /срез колаш ин ски / 5. октобра 1943. године.

М а р с е н и ћ М и р к о в Р а д е , рођен је 1890. године. П реш ао је босанске

теш коће пута и борби и у С ловени ји су га ком ун исти заробилии стрељ али га на Зид аном М осту м аја 1945. године.

М а р с е н и ћ Р а д е в Р а д о с а в , рођен је 1928. године. П реко Б осне је био

у ом ладинском пуку. С тигао је у С ловенију где су га ком унисти


М арсени ћМ и ли ји н И ван,р ођен је 1893. године. Н есгаојеу борбам а

противу ком униста у пределу Т узле крајем ф ебруара 1945.

године.М а р с е н и ћ И в а н о в а О л г а , рођена 1926. године. П реко Б осне је била

ли к К осовске девојке, пом агала је невољ ним а да издрж е теш коћепута. К ом унисти су је стрељ али на Зиданом М осту м аја 1945.

године.М а р с е н и ћ М и л и ј и н Р а д о њ а , рођен 1913. годин е. Б ио је оф иц ир и



М ученичке ж ртве за слободу и „Равну Г ору“ 1941-1945. II део 6 7

ком андир четничке чете за М арсени ћа Ријеку и Н авотин у.П реш ао је Б осну и ком уни сти су га стрељ али у П охорскимш ум ам а м аја 1945. године.

М а р с е н и ћ М и л и ј и н Љ у б о , рођен је 1920. годи не. П реш ао је босанске

геш коће пута и борби и у С ловенији су га ком унисти зароби ли

и сгрељ али га на Зи дано м М осту м аја 1945. године.

М а р с е н и ћ М и л и ј и н М и л о њ а , рођен је 1918. године. П реко Б осне

био је у ш табском пуку. У С ловени ји су га ком уни сти стрељ али

на Зи дано м М осту м аја 1945. године.

М а р с е н и ћ А р с о в В у к с а н , рођен је 1927. годи не. А рн аути су га

ухватили близу куће на М арсенића Ријеци , и п осле разног

м асакирањ а они су га заклали 1943. године.

М а р с е н и Ћ Р а д о ш е в Р а јк о , рођен 1914. године. П реко Босне је био у

пратећој чети код Л ека Л алића: П огин уо је у борби противу

ком униста у пределу Разбоја м арта 1945. године.

М а р с е н и ћ Р а д о ш е в В у к а ш и н , рођен је 1927. годи не. П огинуо је у

борби п ротиву ком уни ста у пределу од П леваљ а па до П ријепољ а

1943. године.

М а р с е н и ћ Д р а г о в В е л и ш а , рођен је 1917. године. П реш ао је Б осанске

м уке пута и борби и у С ловени ји су га ком уни сти зароби ли истрељ али га на Зиданом М осту м аја 1945. године.

М а р с е н и ћ У р о ш е в В е л и ч к о , рођен је 1912. године. П огин уо је у

борбам а противу ком униста кроз Б осну м арта 1945. године.

М а р с е н и Ћ В е л и ч к о в а М и л о с а в а , рођена је 1926. годи не. П реко

Б осне је пом агала болесни м а да издрж е путне теш коће. Њ ој се

губи траг од Л ијевчег П ољ а па до С таре Градиљ ке апри ла 1945.

године.

М а р с е н и ћ У р о ш е в М и л и в о је , рођен је 1919. године. П реж ивео је

Л ијевче П ољ е и С тару Градиш ку и у С ловени ји су га ком уни сти

стрељ али у П охорским ш ум ам а м аја 1945. године.

М а р с е н и ћ У р о ш е в В е л и м и р , рођен је 1919. године. К ом унисти су

га заробили код М арибора и стрељ али га у П охорским ш ум ам а


М а р с е н и ћ Љ у б о в М и л о в а н - Б лаго, рођен је 1914. годи не. П реко

Босне је био пуш ком итраљ езац. Д ош ао је у С ловени ју где су га

ком унисти заробили и стреЈБали га у П охорским ш ум ам а м аја1945. године.

М а р с е н и ћ С т е ф а н о в Ф и ли п ,ро ђен 1900. године. Био је ф инансијски

чин овник и оф ицир у резерви. Н ем ци су га заробили на М арсенићаР и јеци м арта 1943. год и н е и отерали га у оф иц и рскизаробљ енички логор у О снабрику где је погин уо од енглеског

бом бардовањ а логора 6. децем бра 1944. годин е.



6 8 Г ласни к С рпског истори јско-културн ог друш тва „Њ егопГ

М а р с е н и ћ С т е ф а н о в М и л е т а , ро ђен је 1905. годин е. Н а иуту прекоБ осне се разболео од тиф уса и ум ро је после прелаза планине

О зрена ф ебруара 1945. године.

Р а к е т и ћ Ј о в а н о в К р с т о , рођен је 1887. године. П реко Босне се

разболео од тиф уса и ум ро је п риликом прелаза реке С прече

ф ебруара 1945. године.Р а к е т и ћ К р с т о в В е љ к о , рођен је 1914. године. П реш ао је босанске

теш коће пута и борби у С ловенији су га ком унисти зароби ли и

стрељ али га у П охорским ш ум ам а м аја 1945. године.

Р а к е т и ћ К р с т о в Љ у б и ш а , рођен је 1920. године. К ом унисти су га

заробили у С ловени ји и стрељ али га у П охорским ш ум ам а м аја

1945. године.

Р а к е т и Ћ М и ш о в Р а ј к о , рођен је 1914. године. П реш ао је босанске

теш коће п ута и стигао је у А устрију где су га Енглези разору ж али

и предали га ком ун истим а који су га одвезли на К очевје и ту га

стрељ али м аја 1945. године.

Р а к е т и ћ М и ш о в П а в и ћ , рођен је 1919. годин е. П реко Босне је био

у ом ладин ском пуку. П оследњ и пут је виђен у прелазу реке

В рбаса крајем м арта 1945. годин е од тога врем ена губи м у се

сваки траг.Р а к е т и ћ В у ч к о в И в а н , рођен је 1905. годи не. Б ио је пуш ко-

м итраљ езац, погин уо је у борби противу ком униста 5. октобра

1943. године у селу Б ачу /колаш ински срез/.

В е ш о в и ћ М и л о , рођен је 1901. године. П реко Босне припадао је

циви лном транспорту. Р азболео се од тиф уса и ум ро је крајем

ф ебруара 1945. године.

Ј о л и ћ П е к о в Р а д у н , рођен је 1920. годи не. П реко Б осне је био на

м ино-бацачу ни ш анџија. П огинуо је на Л ијевче П ољ е у борби

противу усташ а 6. априла 1945. године. П огин уо је од усташ ке

авијације.

Ч у к и ћ Б о ш к о в Б о ж и н а , рођен је 1919. годи не. П реко Б осне је био

у ш табском пуку. С тигао је у С ловенију где су га ком унисти


Ч е јо в и ћ Р а д о с а в , занатлија, рођен је 1900 године. Био је храбар и

увек у нади да ће бити бољ е. С тигао је у С ловени ју где су га

ком уни сти зароби ли и стрељ али га на Зид аном М осту м аја

1945. године.Ч е ј о в и ћ Д анило ,ро ђен је 1919. године. П реш аојеБосну и у С ловенији

су га ком унисти стрељ али на Зиданом М осту м аја 1945. године.



М учени чке ж ртве за слободу и „Равну Г ору“ 1941-1945. II део 6 9

ПРИЈЕЛОЗИ

Д а б е т и Ћ Р . М и р к о , погинуо је у борби противу ком униста у Буковику

/Б уковац/ срез берански 1943. године. М есто на тром еђи села

Загорја, Л уга и П етњ ика.

Н е д о в и ћ Р . Р а д у л е , стар 23 године, погинуо у борби противу

ком уни ста на Л епенцу 1943. године, /срез колаш ин ски/.

Н е д о в и ћ Р . Ф и л и п , рођен 1912. године. У повлачењ у преко С ловеније

отиш ао је до М аџарске границ е, м есто Л ендове и ту су га

ком унисти зароби ли и стрељ али га м аја 1945. године.Н е д о в и ћ В . В у ј а ш , рођен 1911. године. Би о је у друш тву са Ф илипом

и њ ега је иста судбин а срела. К ом ун исти су га стрељ али у

Л андови м аја 1945. године.

Н е д о в и ћ К . А н д р и ј а , стар 22 године. лутањ у преко С ловени је

ком унисти су га зароби ли и стреЈБали га у бли зини М аџарске

границе м аја 1945. године.

Н е д о в и Ћ Љ . М и л и в о ј е , рођен 1915. године. П огин уо је у борби

противу ком уни ста у С утивалу /Бјелопољ ски срез/ почеткомм аја 1944. године.

Н е д о в и ћ Љ . М и л о ј и ц а , рођен 1913. године. П огин уо је у борбипротиву ком униста на м есту звано С утиван /бјелипољ ски срез/

м очетком м аја 1944. године.

Н е д о в и ћ Ј . В у к о , рођен 1888. годин е. П огин уо је у борби п ротиву

ком униста у селу М ом иш иће код П одгорице новем бра 1944.

године.

Н е д о в и ћ Р . Ј о в а н , рођен је 1913. године. неизвесном лутањ у

преко С ловени је ком унисти су га зароби ли и стрељ али га у

бли зини Л андова, недалеко од М а џ а р с к е границе м а ј а 1945.

године.Н е д о в и ћ В . М и л о њ а , рођен је 1915. године. преко Босне је био у

осигуравајућем оделењ у ци вилн е колоне. П огинуо је у борби

противу ком униста у пределу Д обоја крајем ф ебруара 1945.

године.

Н е д о в и ћ М . М и л у т и н , рођен је 1915. године. П реш ао је босанску

Г олготу и у С ловени ји су га ком унисти зароби ли и стрељ али гау П охорским ш ум ам а м аја 1945. године.

Н е д о в и ћ М . Г о л у б , рођен је 1900. године. Н а путу преко Босне

разболео се од тиф уса и ум ро је у пределу К ож уха ф ебруара

1945. године.Н е д о в и ћ М . В о ј и н , рођен 1910. године. П реш ао је босанске теш коће

пута и борби ком унисти су га зароби ли у С ловени ји и стрељ али



7 0 Г ласни к С рпског истори јско-културног друпггва „Њ егош "

га у П охорским ш ум ам а м аја 1945. године.Н е д о в и ћ А . Р а д и с а в , рођен 1911. године. П реко Босне је био у

ш табском пуку. П оследњ и пут је виђен на Л ијевче П ољ у 6.

априла 1945.године.

Н е д о в и ћ М . П а в л е , рођен 1916. годин е. П огин уо је у борби противу

ком униста у селу С утиван /бјелопољ ски срез/ м аја 1944. године.

Н е д о в и ћ М . Т о м о , рођен 1913. годин е. П огин уо је у борби противу

ком униста у селу С утиван /бјелопољ ски срез/ м аја 1944. године.

Н е д о в и ћ А . Р а д о в а н , рођен је 1915. годин е. П реш ао је босанску

Г олготу и у С ловени ји су га ком унисти заробили и стрељ али га

у П охорским ш ум ам а м аја 1945. године.

Н е д о в и ћ В . М и л о в а н , рођен је 1912. године.П реко Б осне био је у

чети пратећих оруђа. Н естао је у борбам а са ком ун истим а у

прелазу реке У кри не изм еђу 17. и 18. м арта 1945. године.

Н е д о в и ћ Ј . М и к а и л е , рођен је 1916. године. П реко Босне је био са

ци вилним транспортом /код С ветозара Д обраш иновића/ запаж ен

је до Л ијевча П ољ а, одатле м у се губи сваки траг почетком

априла 1945. године.

М а с л а к В . М и л о р а д , рођен 1916. годин е. П реш ао је Босанске м уке

пута и борби и у С ловени ји су га ком унисти заробили и стрељ алига у П охорским ш ум ам а м аја 1945. године.

М и х а и л о в и ћ П . М и л о р а д , преко Б осне је био у ш табском пуку,

погин уо је у борби п ротиву ком униста у пределу Д ервенте 16.

м арта 1945. године. Б ио је у 27. годи ни ж ивота кад је погинуо.

М и х а и л о в и ћ Б . О б р а д , рођен је 1915. годи не. П огинуо је у борби

противу ком униста на м есту П равина /бјелопољ ски срез/ м аја

1944. године.

М и х а и л о в и ћ Р . С а в о , им ао је 26 годи на свога ж ивота када је п огин уо

у борби противу ком униста на м есту П равина /срез Б јелопољ ски/


М и х а и л о в и ћ Т . М и л е т а , рођен је 1892. године. П реш ао је босанску

Г олготу и са Л ијевчег П ољ а пош ао је у С тару Градиш ку где је

погинуо од усташ а априла 1945. године.

ФЕМИЋА КРШ Срез берански

Ф е м и Ћ Р а д о ј е в , М и л о ш , био је стар 20 година када је преш аобосанске теш коће пута, ком унисти су га заробили у С ловенији

и стрељ али га у П охорским ш ум ам а м аја 1945. године.



М учени чке ж ртве за слободу и „Равну Г ору“ 1941-1945. 11 део 7 1

Ф е м и ћ М и л о њ и н Ш п и р о , био је 25 годи на када су га ком унистизаробили у С ловени ји и с грељ али га у П охорским ш ум ам а м аја

1945. године.

Ф е м и ћ М и л о љ и н Б о ш к о , ком унисти су га уби ли из заседе, н едалеко

од њ егове куће 1945. године. О н је им ао 30 годин а када је

погинуо.

Ф е м и ћ М и л и ћ е в Ј о в а н , погинуо је у борби противу ком униста на

П ољ ској коси /недалеко од села/ 1943. године. О н је био 32

године стар кад је погинуо.

Ф е м и Ћ Ј о в а н о в Р а д о с а в , погинуо је у борби п ротиву ком униста у

селу Б учу код Б арана м аја 1944. годин е.

Ф е м и ћ Ј о в а н о в Ј а г о ш , био је стар 34 годи не када је п огин уо у борби

противу ком уни ста у пределу П ријепољ а 1944. године.

Ф е м и ћ П у н и ш и н В у к , у својој 35 години преш ао је теш коће

босанског пута и борби, ком унисти су га зароби ли у С ловени ји

и стрељ али га у П охорским ш ум ам а м аја 1945. године.

Ф е м и ћ Ћ у к а н о в Д у ш а н , био је стар 23 годи не када су га ком унисти

заробили у С ловени ји и стрељ али га у П охорски Ш ум ам а м аја

1945. године.

Ф е м и Ћ Р а д о в а н о в К р с т о , преш ао је босанску Г олготу и у С ловени јису га ком унисти заробили и стрељ али га на Зиданом М осту м аја

1945. године.Ф е м и ћ М и л и ј и н П е р о , стар 43 године када је погин уо на Руди нки

у борби са усташ ам а 23. ф ебруара 1945. године. Б орба је трајала

три дана са великим губи ци м а са обадве стране.

Ф е м и ћ М и л у т и н о в М и љ а н , ком анди р чете и врло храбар борац.

К ом ун исти су га зароби ли у С ловени ји и стрељ али га у

П охорским Ш ум ам а м ај 1945. године.Ф е м и ћ П е т р о в П а н т о , био је стар 64 године када је пош ао кроз

Б осну. Н а путу се разболео од тиф уса од којег је ум ро у пределу

К ож уха ф ебруара 1945. годин е.Ф е м и ћ П а н т о в Б о ш к о , стар 24 године кад је са ом ладинским пуком

пош ао кроз Босну , п огин уо је у борби противу ком униста у селу

Б ољ аниће 13. ф ебруара 1945. године.Ф е м и Ћ П а н т о в Д а н и л о , био је стар 42 године када су га ком ун исти

/дом аћи/ и звели из куће и стрељ али га 1944 годи не м аја м есеца.

ф е м и ћ Р а д о ш е в В о ји н , преш ао је босанске м уке пута и борби,

ком унисти су га зароби ли у С ловенији и стрељ али га код

М арибора м аја 1945. године.Ф е м и ћ Р а д о ш е в Н и к о л а , погинуо је у борби противу ком униста у

пределу П иве /Ц рна Гора/ ком ун исти су га заробили па су га

стрељ али 1944. године. Б ио је стар 38 годи на кад је погин уо.



7 2 Г ласни к С рпског истори јско-културног друш тва „Њ егонГ

Ф е м и ћ М и л и с а в о в С т а н и ш а , био је стар 36 година када је у борбам аса ком унистим а нестао кроз Б осну м арта 1945. године.

Ф е м и ћ А н д р о в А р с о , погин уо је у борби противу ком униста у

одбрани Б ерана 8. м аја 1944. године.

Ф е м и Ћ А н д р о в П е т а р , погинуо је у борбам а са ком унистим а у

одбрану Б ерана 6. м аја 1944. годин е. Б ио је стар 36 година свога

ж ивота.

Ф е м и ћ М и л и ћ е в Р а ј о , погинуо је у Б еранселу м аја 1944. године у

борби противу ком униста у одбрани Берана.

Ф е м и ћ М и л и ћ е в В е љ о , им ао је 19 годи на када је са ом лади нским

пуком пош ао кроз Б осну. С тигао је у С ловенију где су гаком унисти зароби ли и стрељ али га у П охорске ш ум е 23. м аја

1945. године.

Ф е м и ћ М и л и ћ е в Љ у б о , стар је био 24 годи не када је носледњ и пут

виђен у прелазу реке Б осне, одатле м у се губи сваки граг м арта

1945. године.

Ф е м и Ћ Ф . В у ч и ћ , погинуо је у 60 години свога ж ивота у борби

противу ком ун иста у пределу Р азбоја 22. м арта 1945. године.

Ф е м и ћ М и л о ш е в В л а д о , био је стар 23 године свога ж ивота кад је

погинуо од ком униста у одбрани Б ерана. П огинуо је у Југовинеизнад села Буча 1943 године.

Ф е м и ћ Г о л у б а Б е љ к о , погин уо је на Л ијевчем П ољ у 5. апри ла 1945.

годин е. П огин уо је у својој 20 години ж ивота.

Ф е м и ћ С и м о в Ђ у р о , био је у герили и ком унисти су га уби ли из

заседе на планини Б јеласиц и /берански срез/ крајем 1956. године.

Ф е м и ћ Ј о в а н о в Р а д о м и р - Р а ж о , преш ао је босанску Г олготу и у

С ловенији су га ком унисти зароби ли и стрељ али га на Зиданом


Ф е м и ћ Ј о в а н о в М и л е н к о , био је водник у Ф ем ића четни чкој чеги.

К ом у ни сти су га заробили у С ловенији и стрељ али га на ЗиданомМ осту м аја 1945. године. С треЈБан је у 40 годин и ж ивота.

Ф е м и ћ С а в о в В у ј о , био је стар 50 година кад је погинуо у борби

противу ком ун исга у пределу Ч ајни ча 1943. године. Био је

храбар борац.

Ф е м и Ћ В у ј о в Д у ш а н , преш ао је босанску Г олготу и у С ловенији су

га ком унисти заробили и стрељ али га у П охорским Ш ум ам а

м аја 1945. годи не. С трељ ан је у својој 25 годин и ж ивота.

Ф е м и ћ В у ј о в М а ш а н , стар 22 годин е. П реко Б осне је био у ш табском

пуку /ком андант Б ранко Б улаговић/ . селу Б ољ анићи био јерањ ен од ком униста и од те ране је ум ро ф ебруара 1945. годин е.

Ф е м и ћ И в а н о в Л а б у д , преш ао је босанске м уке пута и борби, уС ловени ји су га ком унисти заробили и стрељ али га у П охорским



ш ум ама м аја 1945. годин е. Б ио је у својој 50 години ж ивота кадсу га ком унисти стрељ али.

ф е м и ћ Л а б у д а М и л о , стар 23 године од свога ж ивота када је

погинуо на Л ијевче П ољ у у борби са усташ ам а 4. априла 1945.

године.

Ф е м и ћ Ј о в и ћ е в К о јо , преко Босне је био у ш табском пуку и у

свакодневним борбам а са усташ ам а и ком унистим а, он је нестао

у тим борбам а 1945. године, у 28 годи ни свога ж ивота.

Ф е м и ћ М . С а в и ћ , био је у 25 годи ни свога ж ивота када је пош ао

преко Босне. С тигао је у С ловенију где су га ком унисти стрељ али

у П охорским ш ум ам а м аја 1945. године.Ф е м и ћ М и р к о в М и л и ј а - П у ц о , погинуо је у борби са ком унистим а

приликом прелаза реке Д рин е априла 1943. године.

Ф е м и ћ Ј о л е в Т о ш о , преш ао је босанске м уке пута и борби и у


М осту м аја 1945. године. Б ио је стар 23 године кад је стрељ ан.

Ф е м и Ћ Б о г д а н о в В о ј о , био је стар 48 година кад је пош ао кроз

Б осн у. Б ио је храбар борац. К ом унисти су га заробили и стрељ али

га у пределу М арибора м аја 1945. године.

Ф е м и ћ Д м и т р о в Д р а г у т и н , био је 24 године стар када је пош аопреко Б осне у ш табском пуку и у С ловени ји су га ком уни сти

заробили и с грељ али гау П охорским ш ум ам а м аја 1945. године.

ф е .м и ћ Ђ о к о в В у к и ћ , преш ао је босанске теш коће п ута и борби у

С ловени ји су га ком унисти заробили и стрељ али га на Зиданом

М осту м аја 1945. године. О н је био стар 38 година кад су га

ком уни сти стрељ али.

О б р а д о в и ћ Ш о л а М и л и с а в , био је 24 годин е стар кад је пош ао кроз

Б осну у ш табском пуку и у борбам а са усташ ам а је погин уо на

Л ијевче П ољ у почетком априла 1945. године.

Ш ћ е к и ћ Р а д о ј а М и л о ш , стар 29 година. П реш ао је босанске теш коћепута и борби ком унисти су га заробили и стрељ али га на Зиданом

М осту м аја 1945. год.Ш ћ е к и ћ М и љ а н о в М и ј а и л е - Ћ иро, 53 године био је стар када је

несгао преко Б осне у непрекид ни м борбам а са усташ ам а и

ком унистим а м арга 1945. године.Ш ћ е к и ћ М и ј а ј л о в / Ћ и р о в / Р и с т о , храбар и одваж ан борац.

К ом унисти су га заробили и стрељ али га у пределу М арибора


Ш Ћ е к и ћ В у к м а н о в Р а д о м и р , био је стар 42 године свога ж ивотакад су га ком унисти зароби ли у С ловени ји и стрељ али га на

Зид аном М осту м аја 1945. године.Ш ћ е к и ћ Ј о с о в М и л о ш , био је стар 53 године када су га у борби

М учени чке ж ртве за слободу и „Равну Гору“ 1941-1945. II део 7 3



7 4 Г ласни к С рпског истори јско-културног друш тна „Њ егонГ

ком унисти заробили и после свирепог м учењ а убили су гасептем бра 1943. године.

Б у т р и ћ К р с т о в Т о м и с л а в - Т о ш о , 50 годин а стар, проф есор и

оф ицир у резерви. Б ио је национ алан до крајних граница, зато

су га ком унисти /дом аћи/ одвели од куће и убили га почетком

1942. године. М исли се да су га ком унисти после зверског

м учењ а бацили у јам у Г риж е код П раћевца.

Б у т р и ћ К р с т о в С п а с о , био је стар 55 годин а када су га ком ун исти

после разног м учењ а убили тупи м оруђем у селу П олици .

М учили су га јер је био учитељ и органи затор четничког покрета.

У бијен 1944. године.

Драгутин Мартиновић са допуном списка

ХАРЕМЕ - срез берански.

Б о ж о в и ћ В е л и м и р о в , А л е к с а н д а р , п реко Б осн е био је у

ом ладинском пуку. К ом уни сти су га заробили и стрељ али га на

Зиданом М осту м аја 1945. године.

Б о ж о в и ћ В е л и м и р , свеш теник. друш тву од 72 свеш тени ка иош ао

је преко Босне. П ред Ц ељ ем су га ком уни сти заробили и стрељ али

га 10. м аја 1945. године.

Б о ж о в и ћ А ц о - А л е к с а н д а р , да би и збегао ко м ун и сти чко

заробљ авањ е пош ао је у п равцу С рбије преко С анџака где је

нестао на непознат начин 1943. године.

В у к о в и ћ Р а д о с а в , преш ао је босанске теш коће пута и борби, уС ловенији су га ком унисти заробили и стрељ али га на Зиданом

М осту м аја 1945. године.

Ђ у р ђ и ћ Ј о в а н - Ј о в о , са Л ијевче П ољ а није отиш ао у С тару Г радиш ку

али ипак су га ком унисти заробили у С ловени ји и стрељ али га

на Зи даном М осту м аја 1945. године.

Ј е в р и ћ Б а т р и ћ , поручник. З апаж ен као храбар у борби противу

усташ ких тенкова. О н је заробљ ен и стрељ ан у Јасеновцу од

усташ а апри ла 1945. годин е.

З о њ и ћ Ђ о р ђ е , чин овник. И здрж ао је м уке босанске Г олготе и у

С ловени ји су га ком унисти заробили и стрељ али га на ЗиданомМ осту м аја 1945. годин е.

Ј а к о в љ е в и ћ П е т а р , ж андарм еријски подн аредник. Б ио је у пратњ и



М ученичке ж ртве за слободу и „Равну Гору“ 1941-1945. II део 7 5

војводи П авлу. П огинуо је у борби са ком унистим а на П етровомселу испод плани не О зрена 3. или 4. ф ебруара 1945. годин е.

Ј о к о в и ћ Ј е л и с а в е т а , кроз Босну је пом агала старим и болесним да

издрж е теш коће пута. Н естала је на путу од Л ијевче П ољ а до

С таре Г радиш ке априла 1945. године.

Ј о к с и м о в и ћ В л а д и с л а в - В л а ј к о , судија. П реш ао је м уке пута и

борби кроз Б осну , са Л ијевче П ољ а је пош ао за С ловени ју где су

га ком уни сти зароби ли и стрељ али га у П охорским ш ум ам а м аја

1945. године.

Ј о к с и м о в и ћ В у к , студент. П реко Босне је био у ом аладинском пуку.

С ловени ји су га ком унисти заробили и стрељ али га на Зиданом

М осту м аја 1945. године.Ј о к с и м о в и ћ С о ф и ј а , њ ена велика пом оћ болесни ци м а преко Б осне

ни је заборављ ена. Н естала је на непознат начин при улазу у

С тару Градиш ку априла 1945. године.

Ј о к с и м о в и Ћ З а р и ј а , био је народни посланик беранског среза и

велики радн ик н а српском nojby рада. К ом унисти су га уби ли у

П ећи 1945. године са још њ егова два пријатељ а, чија су им ена

остала у тајности.

Ј о к с и м о в и ћ Т о м а , учитељ и народн и п рвак у беранском срезу. О н јепогинуо у пределу села Д апсића и Т м уш ића. Њ ега је убио кум

Т одор Т риф уновић на превару. О н је прво њ ега опљ ачкао па га је

убио 1945. годин е. Т одор је одм ах обукао њ егов ш ињ ел и сат

Т ом ин ставио на руку и хвалио се како м у то лепо стоји.

Ј о к с и м о в и ћ П а н г е л и ј а П а н т о , Т ом ов, учитељ . П реш ао је босанске

м уке и крваво Л ијевче П ољ е, у С ловенији су га ком унисти

заробили и стрељ али га у П охорским ш ум ам а м аја 23. 1945.

године.Ј о к с и м о в и ћ Р а д о с а в , учитељ . П реш ао је босанску Г олготу и у

С ловени ји су га ком уни сти зароби ли и стрељ али га на Зиданом

М осту м аја 1945. годин е.Ј у к и ћ В е л и ч к о , храбар и одваж ан борац. П огинуо је у борби противу

ком уни ста на Ц рном В рху септем бра 1943. године /Ц рни В рх је

у срезу беранском /.К а с т р а т о в и ћ Т о м о , суди ја и вели ки п оборн ик п ротиву ком у-

ни стичког рада. П реш ао је Б осну и С тару Г радиш ку, у С ловенији

су га ком унисти зароби ли и с т р е Ј Б а л и га на Зиданом М осту м аја

1945. године.

Л а б а н М и х а и л о , диплом ирани п равник. Б ио је активан у студенскомчетни чком покрету беранског среза. К ом унисти су га заробили

и стрељ али га на Зиданом М осту м аја 1945. године.Л а з а р е в и ћ В е л и м и р , преш ао је теш коће пута и борби, у С ловени ји



7 6 Г ласни к С рпског историјско-културног друш тва „Њ егош “

су га ком унисти заробили и стрељ али га на Зиданом М ос гу м аја1945. године.

Л а з а р е в и ћ М и л и ј а , преко Б осне је био у оделењ у п ратећих оруж ја,

заробљ ен је у С ловенији од 5. војвођанске ком унистичке дивизије

и стрељ ан је у К ам нику м аја 1945. године.

Л а з а р е в и ћ Р а д о м и р , храбар и неустраш ив борац, и као такав био је

одређен у личној пратњ и чика Д раж и и са њ им је пош ао из

Л ип ова м аја 1943. године. О д тога врем ена нико не зна о њ еговој

судбини.

Л у т о в а ц М и л о , ж андарм еријски п однаредни к. П реко Босне је био у

јури ш ном батаљ ону. П огинуо је на Л ијевче пољ е у нападу нам итраљ езка гнезда 6. м аја 1945. године.

М а р т и н о в и ћ В е л и ч к о , каф еџија. напади м а на Т узлу био је

заробљ ен од ком уни ста и у селу Г орњ а Б истри ца н едалеко од

Т узле, ком ун исти су га одм ах стрељ али 25. ф ебруара 1945.

године.

М а р т и н о в и Ћ М и л о р а д , погин уо је у борби противу ком ун иста у

пределу П одгорице 5. новем бра 1944. године.

М а р т и н о в и ђ З о р а , би ла је стара 20 година када су је ком ун исти

стрељ али у Београду крајем 1945. годи не.М а р т и н о в и ћ З о р к а , преко Б осне се разболела и од болести је ум рла

у С лавонском Б роду 1945. године.

М и л к и ћ Ђ о р ђ е , све је теш коће пута преш ао и у С ловени ји су га

ком уни сти зароби ли и стрељ али га на Зиданом М осту м аја

1945. године.М и т р о в и ћ В у ч к о , погинуо је од енглеског м итраљ ирањ а начетничку

колону новем бра м есеца 1944. године.

М и г р о в и ћ Г а в р о , Рајков, стар 38 годин а када су га ком ун исти

извели из њ егове куће 1943. годи не и после теш ког м учењ а они

су га убили.М и т р о в и ћ Р а ј к о , био је храбар борац. П огин уо је у пределу П одгорице

5. м аја у борби противу ком ун иста 1944. године.

М у ј о в и ћ В у ч е т а , на путу преко Б осне разболео се од тиф уса од којег

је и ум ро у бли зини реке С прече ф ебруара 1945.

М у јо в и ћ М а т и ј а - М а т о , био је храбар и поуздан борац, на терену се

разболео и ум ро је у Раш кој болници 1944. године.

Р а ч и ћ В е љ к о , чиновник. Б ио је рањ ен на Ц рном В рху /код Берана/ у

борби противу ком ун иста 15. септем бра 1944. године и отеран

је на лечењ е у четничкој болници у П одгорици где је после 10дана од рана ум ро.

Р а ч и ћ Ћ о к о , чин овник. Н а путу кроз Босну разболео се од тиф уса и

од којег је и ум ро у пределу П одновљ а ф ебруара 1945. године.



Р а ч и ђ С т а н о ј е , од велике непам ћене хладноће разболео се од тиф усаи од којег је и ум ро после прелаза К ож уха ф ебруара 1945.

године.

С т и ј о в и ћ П а н т о , преко Б осне је био ни ш анција на м ино- бацачу. С а

Л ијевчег П ољ а он је обиш ао С тару Г радиш ку и у С ловенији су га

ком уни сти стрељ али на Зи даном М осту 1945. године.

С т и ј о в и ћ , ... ђак беранске гим назије, стар 15 година. О зна га је

повела на саслуш ањ е и там о су га злостављ али и тукли га. Н ије

м огао то зликовачко м учењ е да издрж и па је покуш ао да се

спасе бекством , али су га ком унисти уби ли 1945. годин е.

Ћ у л а ф и ћ И . А л е к с а н д а р , студент права. Б ио је активан у четни чком

студенском покретуберанскогсреза. П огин;уојеу борбипротиву

ком уни ста у К учим а /Ц рна Гора/ новем бра 1944. године.

Ћ у л а ф и ћ В о ј и с л а в , И л и ј и н , студент. П огин уо је у борби противу

ком уни ста у К учим а /Ц рна Гора/ новем бра 1944. године.

Ћ у л а ф и ћ И л и ј а , пензион ер . Н естао је на непознат начин 1943.

године. З н а се да је ком унистичка ж ртва али где и како остало

је непознато.

Р а д и с а в Ш ћ е к и ћ , ком унисти су га пронаш ли и стрељ али га у

Београду 1945. године.

М учени чке ж ртве за слободу и „Равну Гору“ 1941-1945. II део 7 7

ЦРНИ ВРХ

В е ш о в и ћ Б о ж о , солунски борац. Д ом аћи ком уни сти су га убили укући у присуству ф ам илије 1945. године. О н је кри тиковао рад

ком ун иста зато је убијен.

В е ш о в и ћ Д . Д р а г и ћ , дом аћи ком унисти су га одвели од куће наГ латко Б рдо код Ц рног В рха и ту су га садистички м учили да је

под тим м укам а и ум ро 1943. год.

В е ш о в и ћ В о ји н , преш ао је босанске м уке пута и борби и крваво

Л ијевче П ољ е и ком унисти су га заробили у С ловенији и

стрељ али га на Зи даном М осту м аја 1945. године.

В е ш о в и ћ М и л и ј а , преш ао је босанску Г олготу и у С ловени ји су га

ком уни сти заробили и стрељ али га на Зид аном М осту м аја

1945. године.В е ш о в и ћ В е л и м и р , преко Босне је био у пратећем батаљ ону код

Л ека Л алића. П оследњ и пут је запаж ен у пределу од Т узле па доГ рачани це, одатле му се губи сваки траг крајем м арта 1945.

године.



7 8 Г ласни к С рпског историјско-културн ог друш тва „Њ егопГ

В у к о в и ћ В у к о , пензионер. Б ио је у изм аклим годинам а али је пош аокроз Босну. П ут је био трновит и теж ак али га је и здрж ао.

К ом унисти су га заробили у С ловени ји и стрељ али га на Зиданом


В у к о в и ћ М и л о в а н , ком ун исти су га одвели од куће 1943. годи не у

непознатом правцу. Ш та је било са њ им остало је непознато,

сам о о њ ем у нем а виш е трага.

В у к о в и ћ М и л а н , преш ао је босанску Г олготу и у С ловени ји су га

ком унисти заробили и стрељ али га у П охорским ш ум ам а 24.


В у к о в и ћ М и л о р а д , био је у пратњ и С ветозара Д обраш ин овића и одЛ ијевчег П ољ а губи м у се сваки граг почетком апри ла 1945.

године.

В у к о в и ђ М и л и с а в , преко Б осне био је у осигурањ у ц иви лног

транспорта. С а Л ијевчег П ољ а је отиш ао у С тару Г радиш ку и од

тад м у се губи сваки траг апри ла 1945. године.

В у к о в и ђ М и р к о , учитељ и оф иц ир у резерви. Б ио је стар 48 година

када је ногинуо у борби противу ком ун иста у пределу Равне

Ријеке јануара 1942. годи не. О н је указом В К . бр; 1213 од 6.

септем бра 1942. одликован са златн ом м едаљ ом војни чкеК арађорђеве звезде за показану и осведочену храброст.

В у к о в и ћ И в а н , био је храбар и издрж љ ив борац. К ом унисти су га

заробили у С ловенији и стрељ али га у П охорским ш ум ам а м аја

1945. године.

В у к о в и Ћ Ј е р е м и ј а , нреш ао је босанску голготу и у С ловенији су га

ком уни сти заробили и стрељ али га у П охорским ш ум ам а м аја

1945. године.

Д у б а к Р а д е н к о , у борби п ротиву ком униста био је рањ ен при

заузим ањ у М ојковца м аја 1942. године и од тих рана је ум ро.

Д у б а к Р а ј к о , пош то је био на списку за ли кви дац ију јер су секом унисти п лаш или од њ ега, зато су га убили из заседе на

Г њ ионик 1942. године.

Д у б а к Р а д о ш , дом аћи ком унисти су га одвели од куће на Г латко

брдо код Ц рног В рха и ту су га м учили најтеж им м укам а, кости

лом или, ж ивом е кож у драли тако је у м укам а и ум ро 1943.

године.

Д у б а к З а р и ј а , он је био исте судбине као и Радош , и спустио је своју

душ у у најгеж им м укам а које сам о ком уни сти м огу да изм исле

над својом ж ртвом , лом љ ењ ем костију, забадањ ем нож а у телои друго. Зари ја је ум ро 1943. године.

Д у б а к М и л и с а в , М и л е т а и П е р о , све тројицу су дом аћи ком унис г и одвели од куће на Г латко Брдо /брдо м учили ш та/ код Ц рног



8 0 Г ласни к С рпског историјско-културн ог друш тва „Њ егопГ

Б а б и ћ С т а н и ш и н Љ у б о м и р , учес гвовао је у свим акцијам а противунеиријатељ а српског народа и њ егове слободе. повлачењ у

преко Босне нестао је априал 1945. године, у својој 49 години

ж ивота.

Б а б и ћ Н о в а к о в М и л и ћ , 42 године с rap, борац без страха, и практичан

у борби. повлачењ у преко Б осне ум ро је од тиф уса у пределу

А лександровца, крајем м арта 1945. године.Б а б и ћ Љ у б о м и р о в Р а д е н к о , рођен 1920. године, погинуо је у борби

противу усташ ааприлам есеца 1945. године, ујуриш у наусташ ке

бункере.

Б а л е в и ћ Р а д о ш е в М и л а н , рођен 1916. године, био је у бом баш комоделењ у, при м еран борац. повлачењ у ком ун и сти су га

заробили у С ловенији и стреЈБали су га у П охорским ш ум ам а 23.


Б а л е в и ћ Р а д о ш е в М и л о в а н , стар 26 година када су га ком ун исти

заробили у С ловенији и п осле теш ког м учењ а они су га стрељ али

м аја 1945. годи не.

Б о ж о в и ћ Р . А л е к с а н д а р - Л е к с о , ж андарм еријски поднаредни к.

повлачењ у се показао храбрим и издрж љ ивим четничким борцем .

К ом унисти су га зароби ли у С ловени ји и стрељ али су га м аја1945. године, у њ еговој 31 години ж ивота.

Б о ж о в и ћ М и х а и л о в Б а т р и ћ , стар 42 године, био је председник

ш екуларске опш тине, велики н аци онални борац. Д ом аћи

ком ун исти су га уби ли из заседе 8. новем бра 1941. годи не у

бли зини М арсенића Ри јеке на путу за А ндријевицу. У биц а је

Б огдан Д аш ић, који је касни је приш ао четни ци м а.

Б о ж о в и Ћ М и х а и л о в Б р а н к о , стар 34 године, ф ин ансијски чин овник,

у повлачењ у преко Б осне показао се храбрим , али га у С ловени ји

хватају ком ун исти и стрељ ају га 23. м аја 1945. године у

П охорским Ш ум ам а.Б о ж о в и ћ И л и ј и н В о ј о , роћен 1919 године , био је у ом ладинском

четничком пуку. Х рабар и поуздан четнички борац, нестао је у

борбам а са усташ ам а апри ла 1945. године.

Б о ж о в и ћ А . Г а в р о , стар 41 годин у када су га ком ун исти стрељ али у

С ловенији на П охорју м аја 23. 1945. годи не. Б ио је храбар и

поуздан четнички борац.

Б о ж о в и ћ Н о в о в Д и м и т р и ј е , стар 35 година када је нестао на

непознат начин. М исли се да је отиш ао у пратњ и доктора

Г олубивића и рањ ени ка који су сви поклани у П алам а - Б осна одусташ а 15. јануара 1945. године.

Б о ж о в и ћ Н о в о в Д р а г и ш а , м итраљ езац, одличан четни чки борац,

ком унисти су га стрељ али у С ловенији у П охорју 22. м аја 1945.



М ум еничке ж ртве за слободу и „Равну Г ору“ 1941-1945. II део 8 1

годин е, стрељ ан је у својој 35. години ж ивота.Б о ж о в и ћ Б р а н к о в М и л и ј а , ком унисти су га зароби ли у борби

крајем новем бра 1944. године и после свиреиог м учењ астрељ али

су га у селу Б аре К раљ ске срез А ндријевачки.

Б о ж о в и ђ Т . М и њ а н , стар 37 година. У повлачењ у п оказао се

прим ерним борцем . У борбам а са усташ ам а на Л ијевче riojbe

погинуо је почетком апри ла 1945. године у својој 37. годиниж ивота.

Б о ж о в и ћ А . Р а д о ј к о , при м еран четни чки б орац, заробљ ен у

С ловенији и стрељ ан у П охорским ш ум ам а 23. м аја 1945. године.

С трељ ан је у својој 43. годи ни ж ивота.

Б о л е в и ћ Р а д у н о в Р а д о в а н , занатлија. У повлачењ у преко Босне

губи м у се сваки траг крајем м арта 1945. године, нестао је у

својој 43. години ж ивота.

Б о л е в и ћ Р а д у н о в М и к а ш , он је преко Босне био у пратњ и Л ека

Л алића, ком анданта одреда, и нестао је у борби с аусташ ам а на

Л ијече П ољ е почетком апри ла 1945. године, у својој 29. години

ж ивота.

Б о л е в и ћ Р а д у н о в М и х а и л о , рођен 1913. годин е. У повлачењ у преко

Б осне био је храбар и издрж љ ив, али су га у С ловени ји заробиликом унисти и стрељ али су га у П охорским ш ум ам а 23. м аја 1945.

године.

Б о ш к о в и Ћ М . Б о г д а н , рођен 1886. године, надзорн ик ш кола,

служ бовао је у П ризрену, оф ицир у резерви. А рнаути су га

убили у кући 16. априла 1941. године.

Б о ш к о в и ћ М . Н а с т а , (бл и зн ак сестра Б огданова) учитељ ида.

А рнаути су је убили заједно са њ еним братом Б огданом 16.

априла 1941. године. Б ила је стара 50 година када је би ла

стрељ ана од А рнаута.

Б р а к о ч е в и ћ М . В у к о с а в , преш ао је босанску Г олготу, и у С ловенији

су га ком унисти заробили и с т р е Ј Б а л и су г а у П охорским ш умам а

23. м аја 1945. годин е у 50. години ж ивота.

Б р а к о ч е в и ћ М . В у ч е т а , погин уо је у борби противу ком ун иста у

пределу Ж абљ ака 2. августа 1942. године. П огин уо је у својој53.

години ж ивота.

Б а к о ч е в и ћ Ш а р о в М и ј а ј л о , п р етао је бо сан ску Г ол гогу и

ком унисти су га зароби ли у С ловени ји па после уобичајених

м ука они су га стрељ али у П охорским ш ум ам а 23. м аја 1945.

године. С трељ ан је у својој 43. години ж ивота.Б р а к о ч е в и ћ П . М и л и с а в , ваздухоп ловни поднаредник, прим еран

чегни чки борац. У повлачењ у се га ком унисти заробили уС ловени јии , па после м учењ а су га стрељ али У П охорју, м аја 22.



8 2 Г ласни к С риског истори јско-културног друш тва „Њ егопГ

1945. године. С трељ ан је у 32. годин и свога ж ивота.Б р а к о ч е в и ћ В . М и л о ш , иреш ао је босанску Г олготу и у С ловени ји

су га зароб или ком ун исти и стрељ али су га заједно са оцем у

П охорским ш ум ам а, м аја 22. 1945. године.

Б р а к о в ч е в и ћ В у ч е т и н Н о в о , рођен је 1919. годи не. У повлачењ у је

био у ом ладин ском пуку. П реш ао је све теш коће босанске Г олготе

и ком унисти су га зароби ли у С ловени ји и стрељ али су га 21.


Б у л и ћ А н т о в В у к м а н , рођен је 1912. године. Јунак борац, погинуо

је у борби противу усташ а одм а по прелазу реке В рбаса при

јуриш у на њ ихове бункере почетком априла 1945. године.

Б у л и ћ С и м о н о в М и л о р а д , руководиоц са теш ким м итрал>езом. У

повлачењ у кроз Б осну он се показао правим херојем , али је riao

као ж ртва усташ ких тенкова на Л ијевче П ољ е, апри а 1945.

године. П огин уо је у 30. години ж ивота.

Б у л и ћ П . Н о в а к , рођен 1894. године, угледна личн ост у селу. Б ио је

члан српског наци он алног одбора за срез андри јевички. П реш ао

је босанску Г олготу и у С ловени ји су га ком ун исти ухватили и

стрељ али м ја 1945. године.

Б у л и ћ А л е к с и н Т о ш о , погин уо је у борби противу ком ун иста упределу П одн овљ а/Босна/ почетком м арта 1945. годин е, у својој

31. годин и ж ивота.

Д а в и д о в и Ћ П е т р о в Д а в и д , био је у плани ни Баљ у у герили па је

пош ао кући да би донео хране својим друговим а који су били

заједно. К ом унисти су га ухватили и одвели н а М арсенића

Ријеци и стрељ али су га са још 11 ом ладин аца.С трељ ан је 21.

новем бра 1944. годин е, на дан светог А рханђела М ихаила. О н је

стрељ ан у својој 25. годи ни ж ивота.Д а н и л о в и ћ Д м и т р о в Р а д е , стар 43 годин е када су усташ е њ ега

стрељ али у Јасеновцу са групом оф ицира и подоф иц ира са

војводом П авлом Ђ уриш ићем . Р аде је био ж андарм еријски

наредник и био је у пратњ и П авла Ђ уриш ића.

Д а ш и ћ Р а д е н к о в А л е к с а н д а р , рођен 1912. годи не, учитељ и

поручник у резерви. Б ио је ком андант ш екуларског четни чког

батаљ она. П огинуо је у јуриш у на усташ ка утврђењ а на Л ијевчем

П ољ у, априла 1945. године.

Д а ш и ћ А н г о в А р с е н и ј е , деловођа ш екуларске опш тин е. Б ио је сагрупом доктора Голубовића, која је заробљ ена од усташ а на

П алам а (Босна) и ту су их усташ е све поклали 14. јануара 1945.годин е. А рсеније је био стар 52 год.

Д а ш и Ћ И в а н о в Б о ж о , ф инансијски прегледни к. У повлачењ у ум ро

је у Рудом на сам и дан Б ож ића, 7. јануара 1945. годин е. У м ро је



М учени чке ж ртве за слободу и „Равну Г ору“ 1941-1945. II део 8 3

од запалењ а плућа.Д а ш и ћ Ј о в а н о в В у к о т а , прим еран четнички борац. У борбам а је

рањ аван, али је ип ак стигао до Зиданог М оста где су га ком унисти

стрељ али 18. м аја 1945. године. Б ио је у 32. годин и ж ивота када

је стрељ ан.

Д а ш и ћ М и л о ј е в В л а д и м и р , стар 35 годин а када је п огинуо у борби

противу ком униста у пределу М ојковца 22. септем бра 1944.

године. Б ио је ф ин ансијски чиновник.

Д а ш и ћ Ј о в а н о в В у ч и ћ , у повлачењ у кро з Б осну и у борбам а са

ком унистим а у пределу Т узле био је рањ ен и преш ао је реку

В рбас, одатле м у се губи сваки траг. С игурно је п одлегао ранам а

и ум ро, априла 1945. годин е.

Д а ш и Ћ А н д р и ј и н М и л о в а н , био је од 23 годин е свога ж ивота када

је погинуо у борби п ротиву ком униста на Б акићу изнад Ф оче 11.

апри ла 1943. године, а сахрањ ен је на Руди не код српске цркве

14. априла 1943. године.

Д а ш и ћ М и л о њ и н П е т а р , ж андарм еријски наредни к-водник.

борбам а са усташ ам а био је теш ко рањ ен, и од тих рана је ум ро

кроз С ловени ју м аја 1945. године. У м ро је у 40. години свога

ж ивота.Д а ш и ћ П е р и ш и н Р а д о ј е , рођен 1905. годин е. Ш најдер, учесни к на

конф еренци ји ом ладин е у Ш аховићим а, м аја 1942. године.

П реш ао је босанску Г олготу, ком ун исти су га зароби ли у

С ловенији и стрељ али су га у П охорским ш ум ам а 22. м аја 1945.године.

Д е л е т и ћ Н и к о л и н А в р о , рођен 1920. године. А рнаути су га ухватили

код њ егове куће. О ни су га м учили највећим м укам а па су га онда

уби ли 17. апри ал 1941. годи не у селу Т оп лици, срез лабски,округ П риш тински.

Д е л е т и ћ Н и к о л и н А л е к с а , убијен је од А рнаута заједн о са братом

А вром и под истим м укам а 17. априла 1945. годин е. А лекса је

им ао 17. година када је погин уо.

Д е л е т и ћ Љ у б о м и р о в а А н ђ е л и ј а , стара 56 година. У бегству са

терена ком униста у правцу С рбије, погинула је у пределу Р ож аја

у селу Би ш ову крајем септем бра 1945. годин е.

Д е л е т и ћ М у ј о в Б о г и ћ , А ранути су га убили у њ еговој кући у

В итом ириц и срез П ецки, 17. априла 1941. годин е. У би јен је у47. години ж ивота.

Д е л е т и ћ М у ј о в Б о ш к о , стар 19. година. П огин уо је од А рнаута уселу Градац, срез лабски, округ приш тински, 17. априал 1941.године.

Д е л е т и Ћ И в а н о в В а с о , Б о ш к о и В а с о с у браћа близнаци . убијени с у



8 4 Г ласни к С рпског истори јско-културн ог друш тва „Њ егош "

истога дана и на исти начин од А рнаута ком ш ија, 17. апри ла1945. године.

Д е л е т и ћ М и л и с а в о в Б а т р и ћ , рођен 1905. године. Био је деловођа

опш тине за И сток. Н ем ци су га извели и стрељ али по захтеву

А рнаута, 20. априла 1945. год.Д е л е т и Ћ М и л и с а в љ е в Б л а г о је , био је стар 33 године када су га

А рнаути убили на њ еговом им ањ у у селу исток (М етохија) 20.


Д е л е т и Ћ М и л и с а в љ е в В е л и м и р , радио је на свом им ањ у, када су га

А рнаути убили заједно са братом Б лагојем . У бијени су 20.

априла 1941. године. В елим ир је био у 38. годин и ж ивота.

Д е л е т и ћ И л и ј и н В е с е л и н , рођен 1900 године. А рнаути су га уби ли

негде у срезу лабском априла 1941. године. О н је увек био

противу арнаутске поли тике прем а С рбим а.

Д е л е т и ћ Б о г д а н а Д а р а , А рнаути су је убили 20. априла 1941.

године. У би јена је заједно са својим м уж ем , у својој 45. годи ни

ж ивота. У би јени су испред своје куће.

Д е л е т и ћ И л и ј е И в а н , погинуо је од А рн аута испред своје куће

апри ла 1941. године, у својој 43. години ж ивота.

Д е л е т и ћ С т а н и ш и н М и л и с а в , стар 31. годи ну ж ивота када су гаА рнаути убили заједно са њ еговим м алим сином , 20. априла

1941. годи не у селу И стоку (М етохија).

Д е л е т и ћ И л и ј и Н и к о л а , 17. апри ла 1941. године А рнаути су м у све

опљ ачкали ш то је им ао па су м у кућу запали ли и после су њ ега

убили. З а судбину њ егове ф ам или је ни ко не зна.

Д е л е т и ћ Н и к о л и н а Н о в к а , А рнаути су је заједно са м уж ем и

синовим а уби ли испред своје куће 17. апри ла 1941. године.

Д е л е т и Ћ Љ у б о м и р о в В е с е л и н , стар 25 годин а, учитељ , п огинуо је у

борби противу ком униста на Б иш еву селу код Рож аја, крајемсептем бра 1944. године.Д е л е т и ћ В у к с а н о в У р о ш учитељ , оф ицир у резерви, стар 45 годин а.

П реш ао је босанску Г олготу. К ом унисти су га зароби ли у

С ловени ји и стрељ али су га на Зи даном М осту м аја 1945. год.

Д е л е т и Ћ П е к о в Д е л е т а , учитељ , оф ицир у резерви храбар и борац и

ком андант. П реш ао је Босну и н ајтеж е м уке кроз њ у. К ом унис ги

су га зароби ли у С ловени ји и стрељ али су га у П охорским

ш ум ам а, 23. м аја 1945. године.Д е л е т и ћ Ђ у к а н о в Љ у б о м и р , рођен 1885. године, учитељ оф ицир у

резерви, погинуо је у борби противу ком униста у селу Б иш евукод Р ож аја, крајем септем бра 1944. године.

Д е л е т и ћ М и л о ш е в М и л а д и н , резервни артиљ еријски поручник,

ком анди р чете пратећих оруж ја у ш екуларком батаљ ону. У



М ученичке ж ртве за слободу и „Равну Гору“ 1941-1945. 11 део 8 5

повлачељ у преко Босне био је у петој ди визији код Л ека Л алића.Н осилац К арађорђеве звезде 4. степена оф иц ирског реда.

Заробљ ен од ком униста и стрељ ан у П охорју 23. м аја 1945.године.

Д е л е т и ћ М и л е н к о в М и л у т и н , рођен 1903. године ж андарм еријски

наредник водник поуздан борац и издрж љ ив, био је у пратњ и

војводи П авлу ђури иш ћу, и стрељ ан је са њ им у Јасеновцу


Д е л е т и ћ М и л о ш е в М и л и ч к о , био је у герили у плани ни Б аљ у, па

је отиш ао у село да дон есе храну четници м а, изм еђу 20. и 21.

новем бра 1943. године. К ом ун исти су га ухватили и узели су гау своје редове, октобра 1944. године побегао је од ком ун иста и

вратио се у четничке редове. Н а В елбердов В рх био је рањ ен, и

у повлачењ у од П одгориц е погин уо је на Јабуку (Л ијева Ријека)

од м итраљ ирањ а енглеског авиона на четни чку колон у 28.

новем бра 1944. године.

Д е л е т и ћ У р о ш е в Н о в а к , рођен 1896. године. Б ивш и служ бени к код

краљ а Н и коле, погин уо је на Јабуку (Л и јева Р и јека) од

м итраљ езких раф ала из енглеског авиона који је м итраљ ирао

четничку колон у при п овлачељ у од П одгорице, 28. новем бра1944. године.

Д е л е т и ћ М у ј о в а С а р а стара 75 годи на, п огин ула је у својој кући од

А рнаута који су кућу ош Бачкали а њ у са син ом уби ли 20. апри ла

1941. године.

Д у ј о в и ћ Ј а н к о в К о м н е н , ом ладин ац, прим еран четни чки борац, из

планине Баљ а пош ао је у село да донесе четниц им а храну

изм еђу 20. и 21. новембра 1944. године. К ом унисти су га ухватили

и одвели на М арсенића Ријеци и стрељ али су га, на сам и дан

светог А рхангела М ихаила.

Ћ о р о в и ћ И в а н о в Б а т р и ћ , проф есор, оф иц ир у резерви, рођен 1902.године. П ри п овлачењ у кроз Босну био је са доктором В .

Голубовићем и рањ еним четни ци м а, који су стигли у П але и сви

су заклани од усташ а, 14. јануара 1945. године.

Ћ о р о в и ћ Н о в а к о в М и л о р а д , био је у другој јуриш ној бригади код

Л ека Л алића. У казом В К . бр: 1117 од 6. децем бра 1942. годин е

одликован је златном м едаљ ом К арађорђеве звезде са м ачевим а.

П огинуо је при нападу на Т узлу и у борби противу ком уни ста,

8. ф ебруара 1945. годи не. Б ио је у 35. годин и старости када је

погинуо.Ћ о р о в и ћ В у к о с а в а Р а д о с а в , рођен 1919. године, погинуо је у борби

противу ком уни сга на Бачу недалеко од В рањ аш тице, октобра1943. године.



8 6 Г ласни к CpucKor истори јско-културног друш тва „Њ егош “

Ђ у к и ћ С а в о в а Д е с а н к а , им ала је 18 годи на када су је ком унистистрељ али на М арсенића Ријеци 21. новем бра 1943. годин е. О на

је н осила храну четни ци м а у плани ни Баљ у, зато су је стрељ али.

Ж и в к о в и ћ Н о в и ч и н Б о г д а н , прим еран четни чки борац, преш ао је

босанску голготу и ком унисти су га заробили у С ловени ји и

стрељ али су га на Зи даном М осту 17. м аја 1945. годин е. С трељ ан

је у 25. годи ни ж ивота.

Ж и в к о в и Ћ Н о в и ч и н Б о г о с а в , стар 20 годи на, у повлачељ у преко

Б осне био је у ом ладинском пуку. П огинуо је на Л ијевчем П ољ у

5. апри ла 1945. годи не, када је пета дивизија пош ла у пом оћ

хердеговачком одреду.

Ж и в к о в и ћ 3 . М и л а н , учитељ , резервни капетан стар 41 годину

ж ивота када су га ком ун исти ухватили и стреЈБали су га у

А ндри јевици 21. н овем бра 1943. године. С трељ ан је заједно са

потпуковни ком В еличком Б ојовићем .

Ж и в к о в и ћ Л у к и н Н о в и ц а , ш ум ски чиновник и храбар четнички

борац. повлачељ у су га ком унисти заробили у С ловени ји и

стрељ али су га на Зи даном М осту 29. м аја 1945. године. С трељ ан

је са два своја сина.

И в а н о в и Ћ Ј а н к о в В е љ к о , стар 33 годи н е, ж анд арм еријскиподн аредни к. Због осведочене храбрости одли кован је указом

В К . бр: 1117 оф 67. децем бра 1942. годин е са златном м едаљ ом

за храброст. П реш ао је босанске теш коће и ком унсти су га

стрељ али у П охорју 23. м аја 1945. године.

И в а н о в и ћ Ј а њ о в В о ји н , стар 41 годину свога ж ивота када су га

ком унисти ухватили у С ловенији и стрељ али у П охорски ш ум ам а

23. м аја 1945. годин е.

И в а н о в и ћ Ј а њ о в В у ј а д и н , стар 37 година ж и вота када су га

ком унисти заробили и стрељ али у П охорским ш ум ам а 22. м аја

1945. године. У повлачењ у је био у одреду Л ека Л алића у

бом баш ком оделењ у.

К а с т р а т о в и ћ М и л о њ и н В о ј и с л а в - В ојо, стар 38 i один а, при м еран

четнички борац, погин уо је у борби противу ком униста 8. м аја

1942. годин е на П репрану изнад колаш ин ских П ољ а.К а с т р а т о в и ћ С а в о в М и р о , био је угледна личн ост, био је опш тински

писар у П ећи. А рнаути су га убили у њ еговој кући 22. априла

1941. године.

К а с т р а т о в и ћ М и р к о в М и ћ о , рођен је 1910. годин е, ф инансијски

чиновни к, да би избегао ком унистички терор, он је пош ао заС рбију, али су га А рнаути ухватили у С јени ци и после теш кихм ука убили су га, октобра 1944. год.

К а с т р а т о в и ћ И л и ј и н Р а д о с а в - Р а јо , ом ладин аи, стар 21. годину



М у ч е н и ч к е ж р т в е з а с л о б о д у и „Р а в н у Г о р у “ 1941-1945. II д е о 8 7

ж ивота када су га ком унисти ухватили и стрељ али у П охорју,19. м аја 1945. годи не. Био је прим еран четнички борац.

К а с т р а т о в и ћ М и р к о в С и м о , ф ин ансијски чин овни к, стар 32 године

када су га у пролазу кроз С анџак, А рнаути зароби ли и после

зли ковачког мучењ а они су га уби ли , октобра 1943. годин е.

К е њ и ћ М и ј о в А л е к с а н д а р - Jlejo, рођен 1919. године, поуздан

четни чки борац, ниш анџија м ино- бацачу. П реш ао је босанску

Г олго гу и у С ловенији су га ком унисти зароби ли и стрељ али на

Зид аном М осту м аја 1945. године.

К е њ и ћ В у к о в Б а т р и Ћ - Б а јо , био је стар 32 године када је у борби

противу ком униста погинуо код М атеш ева, септем бра 1944.године.

К е њ и ћ И л и ј и н М и х а и л о , з в а н и „К О Ј О “ резервни оф ици р, у

повлачењ у преко Б осне био је у одреду Л ека Л алића, п огинуо је

у борби противу ком ун иста 7. м аја 1945. године у пределу

Т узле. Б ио је 36 година стар када је погин уо.

К е њ и ћ Д м и т р о в Н о в о , рођен је 1908. године, ф инансијски чиновник,

оф ици р у резерви. С луж бовао је у Н иш у и ту је био ком андант

четни чког одреда. П огинуо је у борби п ротиву ком униста

септем бра 1943. гоцине (доказ; Д р. М . Ш ијачки).К у к а љ Д у л о в В е љ к о , био је у пратњ и др В . Г олубовића и рањ еног

особљ а, па су греш ком сви стигли на П але (Б осна) и ту су их

У сташ е поклали 14. јануара 1945. године. О н јеи м ао4 1 годину

када су га усташ е ликви ди рале.

К у к а љ Р а д и ч е в Р аде,рођен 1913. године, ирим еран четни чкиборац,

погинуо је у борби м ротиву ком униста на Б ачко Брдо изнад

Речина код К олаш ин а, 7. октобра 1943. године.

Л а к у ш и ћ Ј е в р е м о в Б о ж и д а р - Б о ж о , при м еран четни чки борац, у

својој 26 годи ни погин уо је у борби противу ком ун иста у

К олаш ин ска П ољ а 8. м аја 1942. годин е. С ахрањ ен је код цркве уК олаш ину.

Л а б у д о в и ћ М и р о в Л а б у д , угледна личн ост села, био је опш тински

благајни к. повлачењ у преко Б осне показао се добрим борцем

и преш ао је босанску Г олготу и ком ун исти су га зароби ли у

С ловени ји и стрељ али су га на Зи даном М осту м аја 1945. године

у 42. годин и ж ивота.

Л а б у д о в и ћ М и л и ћ е в Л а з а р , рођен 1908. годи не, пеш адијски

наредни к и вођа оделењ а м ино-бацача. П рим еран четнички

борац. К ом унисти су га зароби ли у С ловени ји и стрељ али су гау П охорју 23. м аја 1945. годин е.

Л а б у д о в и ћ Л а б у д о в М и л у т и н , одличан четни чки бораи. Н оћу

изм еН у 20. и 21. новем бра пош ао је у село да донесе хране



8 8 Г л а с н и к С р и с к о г и с т о р и ј с к о - к у л т у р н о г д р у ш т в а „ е г о п Г

четници м а, и у путу су га ком унисти ухватили и стрељ али наМ арсенића Ријеци на дансветог А рханђела М ихаила21. новем бра

1944. год. М илутин је био у својој 20 години ж ивота када је

стрељ ан.Л а б у д о в и ћ Љ у б о в М и р о , и он је заједно са братом М илутином

пош ао у село да донесе четни ци м а храну, ком унисти су га

ухватили и стрељ али на М арсенића Ријеци 21. новем бра 1945.

године.

Л а б у д о в и ћ М и л и ћ е в С в е т о з а р , прим еран четни чки борац. У

повлачењ у преко Босне показао се храбрим и издрж љ ивим

борцем . К ом унисти су га заробили и стрељ али су га у П охорју23. м аја 1945. године.

Л е к и ћ Р а д о ш е в В у к о с а в , при м еран четнички борац, погин уо је у

борби п ротиву ком униста 10. октобра 1944. године у В еруш и

код Л ијеве Ријеке. О н је био у бом баш ком оделењ у ш екуларског

батаљ она. П огин уо је у 23. год. ж ивота.

Л е к и Ћ В у к а ш и н о в В у к о т а , рођен 1893. године. У првом светском

рату био је у ком ите са Радом иром В еш овићем , у четни ци м а

ком анди р п озадин ске четни чке чете. П реш ао је босанску

Г олготу, и стрељ ан је од ком униста у П охорју 23. м аја 1945године.

Л е к и ћ М и р к о в Д а м ј а н , у повлачењ у п реко Б осне показао се добрим

борцем . у С ловенији је заробљ ен од ком униста и стрељ ан на

Радовче, м аја 1945. годи не.

Л е к и ћ Р а д о ш е в Л е к а , 21 годину стар, у повлачењ у преко Б осне био

је у ом ладинском пуку. У борби са ком уни стим а у пределу

Т узле погинуо је 7. ф ебруара 1945. године.

Л е к и ћ С т е ф а н о в М и л а н , прим еран четни чки борад, преш ао је

босанске теш коће. К ом унисти су га заробили у С ловени ји и

стрељ али су га м аја 1945. годин е.Л е к и ћ В у к а ш и н о в М и л о р а д , у повлачењ у преко Б осне био је у

оделењ у болесни х због слабог здрављ а. В иђен је последњ и пут

у пределу К ож уха 21. ф ебруара 1945. године.

Л е к и ћ Р . В о ј и н , арт. наредник, погинуо у П ољ ској Б истриц и код

М ојковца 6. м аја 1942. год.

Л е к и ћ Л а з а р е в О т о , стар 28 годин а, ж андарм еријски п однаредни к,

због храбрости унапређен је у чин наредника, указом В К . бр:

1117 од 6. децем бра 1942. годи не. Н естао је у борбам а, али где и

како остало је непроверено, 1945. год.Л е к и ћ М и л и ђ е в С т е ф а н , преш ао је босанску Г олготу. Б ио је уом ладин ском пуку, у борбам а противу ком униста нестао је на

непознат начин , м арта м есеца 1945. годи не а у 20 години свога



М у ч е н и ч к е ж р т в е з а с л о б о д у и „Р а в н у Г о р у " 1941-1945. II д е о 8 9

ж ивота.Љ у б и ћ А л е к с и н Б р а н к о стар 24 годин е, у повлачењ у п реко Босне

био је у пратњ и ком анданта батаљ она. С тигао је у С ловенију и

ту су га ком уни сти стрељ али на Зи даном М осту 18. м аја 1945.

године.

Љ у б и ћ А л е к с и н В е л и м и р , рођен 1916. године. П рим еран четнички

борац. У С ловенији су га ком унисти зароби ли и стрељ али наЗиданом М осгу м аја 1945. године.

Љ у б и ћ Р а д у н о в Ђ о р ђ е , с гар 25 годи на када су га ком ун исти стрељ али

на Зи даном М осту у С ловени ји. Б и о је у сваком погледу

прим еран четни чки борац.М а г о в и ћ Б о г и ћ е в Б о г д а н , студен г, 23 године стар, врло активан у

четничкој организацији . К ом ун исти су га у борби заробили на

Бачу (Л ијева Ријека) па су га м учили и на крају су га убили на

М атеш еву код Ђ уровића пи лане, 22. новем бра 1944. године.

М а т о в и ћ Ђ о к о в Б о г д а н , 29 годи на стар, ж андарм еријски наредник,

водник првог вода треће чете ш екуларског батаљ она. У борби

противу ком ун иста био је заробљ ен ноћ и зм еђу 5. и 6. м аја у

Б истри ци код К олаш ин а и ту су га стрељ али 6. м аја 1942.

године.М а т о в и ћ Л у к и н Б о г и ћ , роћен 1886. године, учитеЈБ, оф ицир у

резерви. Н ем ци су га зароби ли и стрељ али 17. апри ла 1941.

годи не на периф ерији С копљ а. Б ио је организатор за одбрану

С копљ а, и врло угледна личност у С копљ у.

М а т о в и ћ М и л и в о ј е в В о ј о , храбар и поуздан четнички борац. П огинуо

је у борби противу ком униста 24. м арта 1943, а у 22. години

ж иво га, на О бу код К алиновика.

М а т о в и Ћ Л . В у к о с а в , стар 38 година када је нреш ао страхови те

патњ е иреко Босне. Б ио је заробљ ен од Е нглеза. О ни су га

предали ком уни стим а и они су га после страш ни х м ука убилиу пределу М арибора, м аја 1945. године.

М а т о в и ћ П . С т о ј а н , храбар и поуздан четнички борац. Борац без

страха, ниш анџ ија на теш ком м итраљ езу. У борби против

ком уни ста погинуо је код О билића П ољ а у пределу Ц етињ а, 10.

октобра 1944. године, у 22 годи ни свога ж ивота.

Н и к о л и ћ Ј о в а н о в М о м ч и л о , рођен 1917. године, барјактар

ш екуларског батаљ она. П рим еран јун ак, ком ун и сти су га

заробили и стрељ али у П охорју м аја 1945. год.П а н т о в и ћ В у к о г и н Б о г д а н ,

стар 48 година, електричар, А рнаутису га уби ли када је иш ао на посао ка елекгри чн ој централи уП ећ. У би јен је апри ла 1941. год.

П а н т о в и ћ Ш ћ е п а н о в В у ј а д и н , погинуо је у борби противу



9 0 Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а „ е г о ш "

ком униста на Б акоћу изнад Ф оче 11. апри ла 1943. године, aсахрањ ен је код цркве на Руди не 14. априла 1943. годи не у својој

30. години ж ивота.

П а н т о в и ђ Б о г д а н о в а Ј е в р а , А рн аги су је убили у кући у П ећ заједно

са њ еним м уж ом Богданом , априла 1941. године.

П а н т о в и ћ В у к о т е Ј е р е м и ј а - Гаца, погин уо је у борби са А рнаутим а

у одбрани своје куће и стада у октобру 1944. године, када су

А рнаути опљ ачкали и поп алили цео Ш екулар. П огинуо је у 49.

години свога ж ивота.

П а н т о в и ђ Ј о в а н о в Н ови ц а,рођ ен 1921. године. повлачењ у преко

Босне показао се храбрим . К ом унисти су га заробили у С ловенијии стрељ али су га на Зи дан ом М осту 17. м аја 1945. године.

П а н т о в и ћ Р а д о ш е в Т о м о , м лади свеш теник, 2 1 годину стар. Заједн о

са 72 свеш теника преш ао је босанску Г олготу. К ом унисти су га

ухватили у С ловени ји и после два дана теш ких и зликовачких

м ука пребили су га кундацим а на Зиданом М осту и гурнули су

га у реку С аву, м аја 1945. године.

П о п о в и ћ А . А н д р и ј а , протојереј- ставроф ор свеш теник за парохију

И сток. А рнаути су га уби ли када је излазио из цркве. П рво су га

злостављ али па су га убили у јун у 1943. године, био је у 58 -ојгодини ж ивота.

П о п о в и ћ Ђ о к о в Б о г д а н , рођен 1904. године, учитељ , оф иц ир у

резерви , ком андан т ш екуларског четн ич ког батаљ она.

К ом ун исти су га зароби ли ноћу изм еђу 20. и 21. новем бра 1943.

годи не, и стрељ али су га у А ндрејевици 22. новем бра 1943.

године.

П о п о в и ћ А н д р и ј и н В л а ј к о - В л а д е т а , рођен 1909. године свеш тени к

и служ бовао је у О раховцу (М етохија) А рнаути су га ухватили

и изм учи ли су га са најтеж им м укам а које дивљ аци м огу

изм ислити , п асу гатако и зм ученог убили, апри ла 1941. године.О судбини њ егове ж ене и два сина нико ни ш та не зна.

П о п о в и ћ А н д р и ј и н а В а с и л и ј а , рођена 1907. године, она је на

зли ковачки начин убијена од А рнаута, заједно са оцем А ндријом ,

У ЈУ НУ 1943. године.П о п о в и ћ С т е в а н о в Ч е д о м и р , студентправа. Б иоје у пратњ и војводи

П авлу Ђ уриш ићу. П огинуо је у Т узим а код П одгорице од

ком униста, октобра м есеца 1944. године, баш када је П авлерањ ен.

П р о т и ћ Р а д о с а в о в М и л е н к о , рођен је 1907. годи не, прим еранчетни чки борац. повлачењ у ум ро је од запалењ а плућа упределу П ријепољ а, крајем 1944. године.

П ротић М илош ев М илорад,биоје ниш анџија натеш ком м итраљ езу,



М у ч е н и ч к е ж р т в е з а с л о б о д у и „Р а в н у Г о р у “ 1941-1945. II д е о 9 1

у повлачењ у се показао храбар. К ом ун исти су га зароби ли уС ловени ји и стрељ али су га на Зи даном М осту 19. м аја 1945.године.

П р о т и ћ Р а д о с а в о в М и х а и л о , рођен 1901. године, наредник у резерви,

ком андир чете у позадини. П огинуо је у борби противу А рнаута

на терену и зм еђу села Роваца и села К аудре 23. октобра 1944.

године.

Р а д е в и ћ С т е ф а н о в Б и ж и н а , био је 51 годину стар када је погинуо

при јуриш у на усташ ка утврђењ а на Л ијевче П ољ у. За напад на

усташ ка утврђењ а он се јавио добровољ но, апри ла 1945. годин е.

Р а д е в и ћ Ђ у р о в Б о ш к о , храбар четнички борац, п реко Босне је

преш ао и у С ловени ји су га ком унисти зароби ли и после су га

м учили па су га стрељ али на Зиданом М осту 19. м аја 1945.

године у 35 годи ни свога ж ивота.

Р а д е в и ћ В у к о с а в а В и д а , би ла је стара 60 година када су је А рнаути

затвори ли у њ ену кућу и кућу су запали ли , тако је и В ида

сагорела у кући , октобра м есеца 1944.

Р а д е в и ћ Н о в а к о в Г а в р о , био је стар преко 75 година и болестан па

ни је могао даи зм акн е испред арнаутског терора када су запалили

цео Ш екулар, већ су њ ега утерали у кућу и кућу запали ли а онје у кући и згорео. О ктобра м есеца 1944. године.

Р а д е в и ћ Р и с т о в М и л и с а в , рођен 1919. године, у повлачењ у преко

Б осне био је у бом баш ком оделењ у, и п ри н ападу на Т узлу 8.

ф ебруара 1945. годи не погин уо је и ту остао неукопан.

Р а д е в и ћ В у к а д и н о в М и л о в а н , и ако је био преко 60 година стар

када је јун ачки бранио своје село и кућу од А рн аута да га не

запале. О н је погинуо 23. октобра 1944. годи не, али се он

зам енио јер је он на десетине А рн аута побио.

Р а д е в и ћ В у к а д и н о в М и љ а н , погин уо је у одбрани свога села и своје

куће од паљ евине коју су А рнаути без м илости палили . П огинуо

је 23. октобра 1944. годин е у 65 години свога ж ивота.

Р а д е в и ћ С т е ф а н о в М и х а и л о , погинуо је у борби са А рнаутим а

октобра 1944. годин е, им ао је 52 године свога ж ивота када је

погинуо бранећи своју кућу да је А рнаути не запале и опљ ачкају.

Р а д е в и ћ М и л о в а н о в Р а ј о , рођен 1913. годин е, прим еран четни чки

борац, по гин уо је9. ф ебруара 1945. године, кадаје петачетни чка

ди визија им ала борбу противу У сташ а.

Р а д е в и ћ М и љ а н о в С в е т о з а р , у повлачењ у кроз Б осну показао се

храбрим , али у С ловени ји су га ком уни сти заробили и стрељ алису га на Зи даном М осту м аја 1945. годин е.

Р а д е в и ћ М и х а и л о в С т е в а н - С т е в о , рођен 1919. годи не, погинуо језаједно са оцем у борби противу А рн аута у одбрани своје куће и



9 2 Г л а с н и к С р п с к о г и с г о р и ј с к о -к у л г у р н о г д р у ш т в а „ е г о ш "

стада од пљ ачке и паљ евине, октобра 1944. године.Р а д е в и ћ М и љ а н о в а С т о ј а н а , би лаје храбра. борила се рам е у з раме

са својим м уж ем прогиву А рнаутског терора на село Ш екулар,

и погин ула је заједн о са својим м уж ем октобра 1944. године.

Р а д е в и ћ М и х а и л о Т о д о р - Т о л е , погинуо је октобра 1944. године у

одбрани своје куће и свога села од А рнаута, који су село

Ш екулар потпун о опљ ачкали и запалили.

Р а ч и ћ М и л у т и н о в В е л и ч к о , био је 1943. године заробљ ен од

И тали јана и отеран у заробљ енички логор где је и ум ро од

болести јула 1943. године.

Р а ч и ћ В е л и ч к о в Г р у ј о , рођен 1916. годи н е. Б и о је ради о-телеграф иста при главном четни чком ш табу. П оследњ и пут је

виђен у С околовићим а (Босна) са ш габом 1945. године, од тога

врем ена губи м у се сваки траг.

Р а ч и ћ Р а д и с а в о в Р а ј к о , у м ногим борбам а био је похваљ ен од

ком андантабатаљ она, нарочиго при нападу н аТ узлу, 9. ф ебруара

показао се храбрим . С ловени ји је стрељ ан од ком ун иста на

Зи дан ом М осту, м аја 1945. године, био је 32 године стар када суга стрељ али.

Р м уш М и љ а н о в Д и м и т р и ј е , погинуо је у својој 35. години ж ивотау борби п ротиву ком уни ста у пределу Д анилова В рха код

Ц е гињ а, октобра 1944. год.

Р м уш З а р и ј и н М . Л а к и ћ , рођен 1905. године, погинуо је у борби

противу ком ун иста у пределу Ц етињ а, октобра 1944. године.

Р м у ш З а р и ј и н М . М и л е н к о , 44. годи не стар, у повлачењ у преко

Босне био је лакш е рањ ен, али је и тако рањ ен стигао у А устрију

где су га Е нглези разоруж али и предали ком унистим а, а који су

га стрељ али у К очевју 20. м аја 1945. године.

Р м уш О тов М и лор ад, учитељ , оф ицир у резерви, стрељ ан је од

Н ем аца у С копљ у по наговроу А рнаута. С треЈБан је 17. априла1941. годи не у 38 години свога ж ивота.

Р м у ш З а р и ј и н М . Љ у б о м и р , стар 42. године, због осведочене

храбрости, указом В К бр: 1157 од 6. септем бра 1942. године

унапређен је у чин наредн ика и одликован је са златно м

К арађорђевом звездом војни чког реда. Е нп 1 ези су га разоруж али

у А устрији и предали ком ун истим а а који су га стрељ али у

К очевју 20. м аја 1945. године.

Р м у ш Т о ш о в М и р а ш , у својој 28. години ж ивота погинуо је од

А рнаута 1. августа 1941. године. К ада су А рнаути п окуш али дау П ећ на ф абрику ставе албанску заставу, и тога пута нисууспели.

Р м у ш 3 . Н о в о , у борби противу ком униста био је заробљ ен на



М у ч е н и м к е ж р т в е з а с л о б о д у и „Р а в н у Г о р у “ 1941-1945. II д е о 9 3

П ланини ци (срез А ндри јевачки) претрпео је најтеж а м учењ а, иодведен и стрељ ан на Т алум у испод беранског м оста. О н је биоподоф ицир ц рногорске војске, ком андир треће четничке чете

ш екуларског батаљ она. У напр еђен је у чин п оручн ика и

одли кован је златном м едаљ ом 4. степена оф иц ирског реда.

С трељ ан је 6. децем бра 1942. године.Р м у ш Р е љ а , З а р и ј и н ,р о ђ е н 1907. године, поп утсвојебраћеМ иленка

и Љ убом ира, сви су стрељ ани на Зи даном М осту (С ловенија)

м аја 1945. године.С п а л е в и ћ Р а т к о в А л е к с а , ф ин ансијски чи новник, храбар и поуздан

четни чки борац. У повлачењ у су га ком унисти заробили и после

м учењ а и ударањ а са кундаком , они су га стрељ али у П охорју 24.


С п а л е в и ћ С т а н к о в В о ј и н , рођен 1910. године, поуздани и поверљ ив

четнички борац. борбам а преко Б осне био је у пратњ и

ком анданта батаљ она, али је погин уо и остао неукопан на

Л ијевче П ољ у, априла 1945. године.

С п а л е в и ћ Д р а г у т и н , стар 23 године, ком ун исти су га по ноћи

извели из куће и стрељ али су га на М арсенића Ријеци 21.

новем бра 1943. године.С п а л е в и Ћ С т а н к о в Ј а н к о , 40 година стар је био када су га ком ун исти

у повлачењ у заробили и стрељ али на Зиданом М осту (С ловенија)

18. м аја 1945. године.

С п а л е в и Ћ М и л о в а н о в М а р и ј а н , рођен 1914. годин е, ж андар-

м еријски каплар, и врло храбар четни чки борац. К ом унисти су

га одвели од куће 21. новем бра 1944. годи не, на дан славе св.

А рханђела М ихаила и одвели су га на М арсенића Ријеци и ту су

га стрељ али.С п а л е в и ћ Л у ј о в М и л е н к о , стар 34. годи не када су га ком унисти

заробили и стрељ али на Зи даном М осту (С ловени ја) 19. м аја

1945. године.С п а л е в и Ћ М и л у т и н о в М и л о , био је у ом лади нском пуку, био је

стар 21 годину ж ивота када су га ком ун исти зароби ли у

С ловени ји и стрељ али су га на Зиданом М осту 18. м аја 1945.

године.С п а л е в и ћ Т о д о р о в М и л о р а д , погинуоје у борбам а противу У сташ а

крајем ф ебруара 1945. године, у повлачењ у кроз Б осну.

С п а л е в и ћ М и л о в а н о в М и ј а јл о , у повлачењ у кроз Б осну био је

лакш е рањ ен, али уз пом оћ својих бораца стигао је у С ловени јуи ту су га ком ун исти зароби ли и стрељ али су га у П охорју 23.

м аја 1945. године.С п а л е в и ћ Л и ј о в М и р а ш , стар 29 годи н а, ж анд арм еријски




подн аредни к. У очи крсне славе С ветог А рханђела М ихаила,ком унисти су i a по ноћи и звели из куће и одвели на М арсенића

Ријеци и стрељ али су га новембра 21.1943. године. О н је посм ртноодликован.

С п а л е в и ћ Т о д о р о в Н и к о л а , рођен 1914. године, ж андарм , при ликом

повлачењ а преко Босне увек је био у извиђачком оделењ у код

Л ека Л алића. П огинуо је у борби са усташ ам а на Л ијевче П ољ у


С п а л е в и ћ Л у ј о в Р а ј к о , прим еран четнички борац, преш ао је босанску

Г олготу. К ом унисти су га заробили у С ловенији и стрељ али су

га на Зи дан ом М осту, 20. м аја 1945. годин е.

Т о м и ћ П . Б о ш к о , стар 48 годин а, ж андарм еријски наредник и водник

у другој чети ш екуларског батаљ она, храбар и поуздан борац.

П огинуо је у јуриш у на усташ ке бункере на Л ијевчем П ољ у,


Т о м о в и ћ С г е ф а н о в М и л а д и н , рођен 1919. године, у повлачењ у

преко Босне био је издрж љ ив и храбар. К ом у ни сти су га зароби ли

у С ловени ји па су га одвели и стрељ али у П охорским ш ум ам а 22.


Т о м о в и ћ С т е ф а н о в М и р к о , им ао је 29 годи на када су га ком унистизаробили и стрељ али у П охорју заједно са братом М иладином ,

22. м аја 1945. годин е.

Ш а р и ћ Н . М и л е н к о , стар 38 година, храбар и поуздан четнички

борац. П реш ао је босанску Г олготу и у С ловенији су га ком унистизароби ли па су га стрељ али на Зи дан ом М осту 19. м аја 1945.

године.

Ш а р и ћ С . М и л о је , ом ладин ац, 22 годин е стар. П реш ао је босанску

Г олготу, ком унисти су га заробили у С ловенији и стрељ али су

га у П охорју 22. м аја 1945. године.

Ш а р и ћ Н . М и л о р а д , 33 године стар када је погинуо на Л ијевче П ољ у

у јуриш у на усташ ке бункере у којим а су била утврђена теш ка

аутом атска м итраљ еска гнезда, погин уо је апри ла м есеца 1945.

године.

А л е к с а н д а р Ч у к и ћ



ИСКРЕ СЕћАЊА ПРИНЦ Т )ОРђЕ

Д а се вратим у моје давно Б риселско доба, где сам поред ш коловањ а

им ао прилике да сазнам , па и да видим , доста ин тересантности.

А вени ЈТуиз (Louise) у Брислу (Bruxelles) је исто оно, ш то је Sanz

Elize (Champs Elisees) y П аризу. To je био центар диплом атског краја, па

је се у њ ој налазило и југословенско посланство. П очињ ала је на

величанетвеном тргу П алате П равде и одм ах прелазећи п реко трга Port

Luiz (где је пресецала Aveni Toazon d’Or), пруж ала ce ка југу до Boa de la

Kambr (Bois de la Cambre). средин и je им ала ш ирок коловоз, па са обе

стране овог, ш еталиш та, попеш чана сгаза са дрворедим а са стране. П а

опет уж и коловози са обе стране и најзад тротоари. К уће су као на

париским булеварим а, биле поређане једн а уз другу а све високе и лепе,

4 до 5 спратова. Н арочито недељ ом на тим ш еталиш тим а, било је доста

ш етача и јахача.

Н а тргу Port Luiz, биле су две гостиони це (каф ане). К упол (Coupole)већа и јеф тинија, за нас студенте и боем е и М аж естик ( Majestic) отм ена

и скупљ а, коју је нарочито гш сећивао леп ж енски свет. Т у је било

богатих и отм ених дам а, глум иц а, па и веселих ж ена.

Ја сам себи поврем ено одобравао одлазак у ту каф ану, у главном са

неким другом , да би осм атрали тај ин тересантан свет. А ли једне вечери

им ао сам при лику да поведем са собом једну лепу студенткињ у, Рум у нку,

са којом ни кад ту нисам био, а она је била радознала, располож ена и

весела. He само циганског типа већ и тем перам ента. С ве је било пуно,

али ииак добисм о један сто, недалеко од улза. С ам о ш то см о поручили

пуће а на улазу стоји наш послани к генерал П етар П еш ић. О креће се

унаоколо да пронаће празан сто. П рим ети м е, ја скочих и показах му

треће м есто за наш им сточићем . О н прво одм ахну главом , да неће, па кад

ја инсистирах он нам приће, устеж ући се. О братих м у се на ф ранцуском :

- И зволите г. М инистре!

- М а, С авићу, наћићу ја м есто. В и сте м лади, па се забавЈБајте за

себе. -

- He, г\ М инистре, нам а ће би ти част и задовољ ство, ако седнете санам а. Д озволите да В ам претставим К лаудију (?) (не сећам се виш е

презим ена). К лаудија, ово је г. генерал П етар П еш ић, наш посланик наБ елгијском двору.

О на се м ало збуни, па устаде да м у пруж и руку, јер ју је та титула

јако им пресионирала. О н се рукова и зам оли је да седне пре него ш то се



9 6 Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г л р у н г г в а „ е г о п Г

он спусти у столиц у. Б ио је врло им позантна ф игура и ако је преш ао 60година и доста оћелавио па и поседео. Рече нам да му је супруга

отпутовала на две недељ е до Београда, па му је досадно било сам ом у

кући, те изађе м ало да се освеж и.

Знајући да је он био наставник П ринцу Ђ орђу К арађорђевићу, ја

успем да га наведем да нам исприча неш го о том врем ену. П рво се као

м ало устезао, јер је то дуга прича и да то К лауди ју неће интересовати,

али на наш е обострао наваљ ивањ е, као невољ но, пристаде. Ја износим

њ егово причањ е по сећањ у:

К ао генералш табни капетан, П етар П еш ић је постављ ен за

наставника војних наука ( тактике, стратегије, војне историје), онда

престолонаследни ку, Ђ орђу К арађорђевићу. Б ило је то м ислим 1907. г.

, када је Ђ орђе упућен са П еш ићем да се упозна са неким европским

зем љ ам а и важ ним ратииггим а. П ош то је то било лето и годиш њ и

распуст, ту је било и разоноде. Г. П еш ић је један део ш коловањ а, провео

у Ф ранцуској, па је био добро уиознат и са П аризом .

О тсели су у познатом хотелу Ric (Ritz). За вечеру, сиш ли су доле

у ресторан хотела. И згледа да их je газда хотела (maitre d ’Otel) поставио

нам ерно на једно видно м есто, и да би направио реклам у ресторану

саопш тио неким гостим а да је за тим столом П рестолонаследникС рбије. Н и 15 м ин ута пош то су сели, прим ети П ринц да се свет осврће

и посм атра ка њ иховом столу. М ада је од рана научен етикети, није му

било пријатно. П остао је нервозан и у једном м ом енту за м ало да није

преврнуо чаш у са вином . И пак некако се ручак заврш и и они се врате у

своје одаје. Т ом прили ком П ринц м у саопш ти, да виш е неће да се храни

у том ресторану. И ћи ће у разне ресторане, као непознати.

О д следећег дана почели су обилазак П ариза. П рва посета им је

била А јф елова К ула. П оиели су се великом успињ ачом , (елеватором ,

лиф том ), чак до трећег спрата, који је на око 300 м . висине. И стин ато су

два спрата. И знад трећег, ту се пењ е степеницам а на спрат тачно испод

круне те гвоздене грдосије. Разглед на све стране је био величанствен и

то је П ринца одуш евило. С ве изграђене величине П ариза, м огле су се

видети, у кругу од 360°. П рема северу су видели стару велелепну зграду

Т рокадера, из два полукруж на истоветна дела. С аграђена је за (С ветску

излож бу од 1889 као и А јф елова кула. П ред зградом врло леп врт, који

се м остом , преко реке С ене спајао са платоом куле. И ја сам тај призор

гледао 1920. г. , а за излож бу од 1937, м есто Т рокадера саграђена је

палата Ш ајо (Chaillot) коју сам те исте године такође посетио. С ена око

куле прави један лук, па се уз њ у пруж а стара палата Л увра, дворнекадањ их краљ ева, а од Н аполеона, чувени м узејум етнос ги. даљ ини

у плаветнилу, бљ еш ти црква Sacre Ker (Sacre С оеиг=С вето С рце), са

својим каракч еристично ум ш љ еним куполам а.



И с к р е с е ћ а њ а 9 7

К ад, тим највиш им балконом уокруж ава врх, заобиђем о на јуж нустрану, доле пред нам а се пруж а скоро читав килом етар дуго М арсовоП ољ е а ш ироко око 250 м . , све украш ено у негованим алејам а цвећа,

разних геом етријских цртеж а. О дм аз иза њ ега је И нвалидски Д ом , са

куполом , под којом је велики порф ирни Н аполеонов С аркоф аг. неш то

даљ е, у лево, уздиж у се торњ еви чувене Notr Darn а м ало у десно

П ЈБО сната купола им позантног П антеона. И још м ноге и м ноге историјске

грађевине старог париза. Заборавих напом енути Т риум ф ални Л ук (Arc

de Triomphe), који се узди зао, м ало даљ е иза Трокадера, у својој

наполеонској грандиозности. С ве напред наведене спом енике и здањ а,

они су посетили у току тог боравка у П аризу.Т ога дана су ручали у ресторану, који се налази ту на кули на 50 м.

изнад зем љ е. To је био други спрат, како су га звали. П ринцу се то

толи ко допало, да су сваког дана ту или ручали или вечерали. Јели су и

у другим рестораним а али не виш е у Рицу.

С утрадан су обиш ли И нвалидски дом , ког аје Н аполеон уступио

својим ветераним а инвалидим а, као болницу. П а је и он сам ту полож ен

за вечни починак. К ад су ветерани поум ирал и, та лепа зграда је претворена

у ратни м узеј. Т у је П ринц јако био им пресиониран већ пом енутим

саркоф агом великог им ператора, као и са интересантни м ратнимобјектим а и оруж јем из претходних ратова. В редно је напом енути, да је

после I С ветског рата, ту једна лепа сала додата, и сторијској борби

С рбије у том рату. Ту су били српски војници од воска у пуној ратној

спреми, са опанцим а на ногам а, а и оних у ф ранцуским униф орм ам а и

ш лем овим а. М ного ф отограф ија и ум етничких слика, као и разног

наоруж ањ а. М ене је отац ту водио двапут 1919, и 1920 г.

Г. П еш ић није описивао друге посете знам ениц ам а. П оручио је

пиће за све троје, па се сетио њ иховог боравка у Брислу, на продуж етку

путовањ а. К аж е, отиш ао је са принцом на чувено бојиш те - Waterloo, на

ком е је Н аполеон водио своју послењ у битку и био пораж ен 1815. г. П рвосу посетили једн у округлу грађевину без прозора, око 14 м. у пречнику,

која се налазила у средини бојиш та. од уласка силази се у један кратак

гунел, па онда степеницам а навиш е на једну платф орм у и пред вам се

укаж е невероватан призор велике битке. П ред вам а и свуд аунаоколо се

пруж а бојиш те. Н и пола м етра испод ваш их ногу, леж е изгин ули

војници, (вош тане или гипсане ф игуре), све у природним бојам а, у

разнобојним униф ормам а. Ту су изгинули коњ и, полом љ ени топови и

каре, оруж је, ђулад, разбацане ш апке и прибор итд. итд. Зем љ иш те и

трава изгледају потпуно природно. Н еприм етним спајањ ем тог теренаеаоколн им бојиш тем , на м аланом платну, у целом кругу унаоколо, видесе трупе у борби и у наступањ у и при долаж ењ у. В иди се дим и отсјаји



9 8 Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у п г г в а „ е г о и Г

експлозија, па и запаљ ени део Х угом онтске фарм е. И згледа, као да је утом тренутку бој прекинут.

С ве је тако саврш ено претстављ ено, да је тај утисак незабораван.

П ом енуту Х оугом онт ф арм у сам посетио при једном од м ојих обилазака.

Н а њ ојсу сачуване, рупе од артиљ ериских ђулади и једно још набијено

у зид. К аж у да су садаш њ и сопственици , п отом ци ондаш њ их и да и даљ е

успеш но раде. О вим а туризам доноси још додатни приход. В иктор Х уго

је у свом ром ану „Les miserables“ и званредно сликовито описао ову

чувену битку и бојиш те.

П оред саме диорам е, налази се један веш тачки брег у ф орми

пирамиде а око 50 м. висионе. Н а њ ем у су Е нглези поставили једногбронзаног лава, као спом еник у част њ иховог генерала В елингтона,

победника у тој битци. Д о овог спом еника стиж е се успоном преко 350

степениц а (ако се добро сећам ). Т у су се успели г. П еш ић и П ринц и пред

њ им а се отворио величанствен призор, врло благо таласастог земљ иш та,

на ком е се јасно видео и дубоко усечени п ут, који ф ранцуска коњ ица из

равни није прим етила, и и з јуриш ног галопа, стрм оглавила се у см рт

већине љ удства и коњ а! Г. П еш ић се био занео у описивањ у борбе, па

после неколико м ин ута прим ети да П ринц не гледа оно ш го му учитељ

показује, већ је упиљ ио очи прем а земљ и.- Ш та гледате В еличанство?

- М а гледам ове дебеле киш не глисте, ш то су после јутрош њ е киш е

изм илиле по пољ у. О вако дебеле и дугачке никад нисам видео. П а

м ислим како би се М ика А лас радовао, кад бих м огао да м у их донесем !

Г. П еш ић каж е, да га је обузео такав бес, да га је сам о принчевска

титула сгтречила, да м у опали један прописни ш ам ар!

И наче, М ика А лас је био бли зак П ринчев пријатељ . Р ибарство их

је м ного при ближ ило . П роводили су читаве дане на Д унаву ловећи рибу.

М ик аА лас је у ствари био др М ихаило П етровић, проф есор универзитета

и светски п ознти научник, м атем атичар и ф изичар. К онструисао је јошпочетком овога века једну врсту хидраулитичког ком пјутера. П озиват

је од стране м ногих чувених ун иверзитета света, ради држ аљ а предавањ а

из својих научних области.

П о предњ ем П ринчевом објаш њ ењ у г. П еш ић је изгубио занос о

истори ји и повео П ринца натраг, за Брисел, који је био сам о двадесетак

км . удаљ ен од бојиш та.

За неколико дана још обилазили су друге знам енитости, па је

дош ао и дан повратка у зем љ у. В озили су се Рајнском долином и гледали

на високе обале реке, на којојсу биле начичане руш евине старих градовапа и очувани зам ци. В оз је иш ао поред саме реке, па су се ту виделе им ноге лађе а било је и рибара, на обали ји у чамцим а, ш то је јако

интересовало П ринца. М ећутим г. П еш ић прим ети, да је П ринц м ењ ао



с к р е с е ћ а њ а 9 9

боју лица, час у бледо - зелено, час у црвено. О нда упи та П ринца да нијеу некој невоЈБи?

- П а како не бих био у невољ и, када м е м учи стом ак... В ећ недељ у

дана се нисам испразнио.

Г. П еш ић се запрепасти и ош тро м у зам ери. Рече м у да је он лично

одговоран за њ ега и да ће м орати да напусте воз, на првојстаници.

To је био М ајнц. О дм ах су се ф ијакером одвезли код лекара, који

им је препоручен од ш еф а станиц е (по објаш њ ењ у ко су). Л екар им је

рекао да је крајњ е врем е, јер би м огло да наступи тровањ е. п редузео је све

потребне мере, и П ринц се растеретио у току ноћи, у хотелу.

С утрадан су рааполож ени и П ринц и г. П еш ић напустили М ајнц.За дан два су већ били у Београду.

П осле овог г. П еш ић нам рече, да је врем е да иде кући и м и м у се

м ного захвалисм о. О стали смо још пола сата им пресионирани новим

знањ ем из ж ивота једне високе личности, па см о онда и м и напустили

каф ану.

29. новем бра 1993.

П р е д р а г Ж . С а в и Ћ



Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а „ е г о ш “

КЊИЖЕВНИ ДЕО

ЗАВЈЕТ

С и лн и ци

Д а се у охолости не повеселите

кад бијелој птици сагорите крила

пред ваш им м рачним кум ирим а

Јер би м огла бити цвијет м ита

који се из пепела рађа.

Тирани

Д а се не дичите пред киповим а

од кукуруза и прућаУ врбацим а поред јам а

К оје сте пунили лијепим главам а

И плем е моје страш не вољ е

набијали на глогове кољ е

И ви други са свих страна

Д а се не ш етате на разбојим а

пред ваш им страш ним ракетам а

К оје ће прекопати гробове предака

К рстаче бијеле газити као сњ еговеХ рам ове древне огњ у предати

Јер ће се из пепела роди ти плем е

у слави пуно нове вјере

О свајачи

Д а се никада не повеселите

пред там ни м бреговим а Балкана

К ад куле од лобањ а будете зидали

Јер ће се цркве над њ им а саградити

И никада не пом ислите

да су наш а срца м ртваК ад се брани завјет са К осова

кад се брани колијевка



К њ и ж е в н и д е о 101

Јер плем е моје страш не вољ еЗапјеваће низ крваво пољ е

Д а поново буде ш то је већ једном било

Н а сјају м ача блиставо им е

В јечно и непобједиво

кроз све вјекове и тренутке.

В е љ к о П . Б о ји ћ

ДЕЦЕМБАР 1990 - ВАПАЈ-

Још једн а чем ерна новост из отаџбин ске тм ин е;

Још један удар виш е; сам о нам пелен цвета!

Заш то су м орале опет да се обистин е

Н аш е најцрњ е слутњ е пред лиц ем целог света.

П роговори народ! И после пола века

Ропства, беде срам а и безбројних стратиш та,

И забрао је п рош лост у славу нечовека

И м рак столећа овог за своја упориш та!

Зар је тај избор м огућ крај непојм љ ивих зала1

Зар злотворим а, вољ но, дозволи те да м уче!Зар нас пећинска м илет толи ко отровала

Д а опет гм иж ем о тм ин ом где см о гм изали јуч е!

Зар ни ш та нисм о чули о С рем у, К очевју грозном ,

А К очевја је било ш иром распеде груде1

Заш то см о чекали до сад да би у часу позном

П роговори гласом обесвећене луде?!

Н екад су плем ену српском странци певали оде

И ковали у звезде њ егова блистава дела,А данас наш у стварност на очајањ е своде

Г ом иле острвљ ене са загађени х врела.



10 2 Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о - к у л т у р н о г д р у ш т в а „ е г о п Г

И док народ срећни ведром свитањ у броде,С вуд видицим а наш им олујне тм уш е прете,

Јер и забрасм о ропство ум есто слободе!...

Зато туж им за тобом - м ој изгубљ ени свете!

Д . Р а ј к о в и Ћ

ДЕЦЕМБАР 1993. - БЕЗУМЉЕ-

Је л ’ истина ш то чујем ? Је ли м огуће роде,

Д а изабрасм о јарам и п епелиш та тм ин е,

Д а нас тиранин опет с истих буњ иш та воде

нова безакоњ а и нове развалин е.

Н ем ам о н иког бољ ег - чује се реф ен бедни !...

Зар см о заиста пали на тако ниске гране

Д а нас нечовек води у очај безизгледн и!..

Д ок другом м ладост цвета, наш ом се гробљ а хране.

П ониж ен до бола, у беспом оћном јаду

Д иж у руку на себе Б еограђани стари,

А харам ије с ф ронта, у престоном граду,

К оцкају с опљ ачканим . Д а л ’ ико за то м ари?

Н ем ам о н иког бољ ег!... Р оје се избегли цеО ко казана глади к’о сенке Трећег света,

А на дом аку беде - разврат и коцкарниц е!

Д а ли то ико види? Д а ли то иком см ета?

С ви нам м остови п али. С вуд се грани ца м рви

О ткад суседе своје ударисм о на м уке;

О светом опијени , огрезли у крви,

П а је и Г оспод добри од нас дигао руке.

Н ем ам о ни ког бољ ег!... Зем љ ом безум љ е влада.

С ве честито и вредно већ неповратно тоне

безнађе, у беду, у агон ији јада,А л’ не чују се звон а да на узбуну звоне!

Д . Р а ј к о в и ћ




ПИТАЈМО СЕ...

Заш то над нам а

да влада руљ а

и свака хуљ а

са дна?

И заш то су наш е ноћи

без сна?Н оћи су нам беле,

а дани нам ц рни

као мрак.

Х оће ли нас још

сунчани зрак

обасјати целе

и скинути са нас

све ове луде заблуде

које нас чине

слепим ?

Х оће ли да се скинем рене с наш ег вида

и истина

нас начини лепим

и без м рљ е стида,

икада;

дати п рави см исаонаш ем битисањ у,

осветили нам м исао која лута

и као правастрела

погоди циљ наш ег пута.

Д а се као деца здрава

са чистог врела

напи јем о би стре воде

ж ивота

и М ајке П рироде.Х оће ли да нам се изнова

роде

беле зоре,кроз чисте прозорепосле јасни х снова



10 4 Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о - к у л т у р н о г д р у п г г в а „ е г о и Г

и хоће ли коначнопосле теш ке м оре

доћи обновасвих нас

- као једини спас.

М и л и ц а М и л а д и н о в и ћ

ДА ЛИ ЗНАМО?

Д а ли знам о...

колико смо ниско пали

и постали м али,

да се сам о и нстинкт

пом ахни тало слуш а,

а зло и ругло куш а.

За хлаб глас см о дали

Х ристовом јуди

и дозволили му

да свим а даљ е суди,

док духовни ланци

стеж у,

окови, катанци

звече,

па љ уди не говоре,већ реж е,

или болно јече.

Д игао се друг

на друга,

траж и м у задњ и дуг

и нож ем прети:

то глад се свети

у одсуству разум а.

He виш е господар себе,

страсти и ума,већ роб и слуга

оног ш то га гребе




и гули м у кож уна ф ином нож у.

П родало се све...

цело господарство

за ж ивот голи

да глад утоли

и см рт одоли.

П ада се на ниске гране

кад нем а хране,

чак ни хлеба сува.Још сам о понеко чува

своје достојанство

као једи ни посед

и одрж и углед,

јер неће да м оли

никога ...

- до Бога

и још сам о њ ега воли.

П а док ж ивот даљ е тече...

болесна деца јече,

јер беда боли .. боли!

М и л и ц а М и л а д и н о в и ћ

ЈЕСЕН

Х ладна роса, хлади м оје тело

М агла пала, лиш ће пож утело.

К иш а пада, небо с зем љ ом спаја,

С унце нем а оног љ етњ ег сјаја.

К адкад М есец, срам еж но се јави,

К роз скривени небески свод плави.С акриле се звезде за облаке,

Т ајанствене не види ш им зраке.




М ногих птиц а на видику нем а

Јато ласта селидбу прип рем а.

Зи м зелене биљ ке ош тре осе,

С вим годиш љ им добим а пркосе.

Н абујале реке ж урно теку,

Зар и реке, брину бригу неку?

Р азм иш љ ајућ’ м ис’о паде једна,

С лана м ора, м огуће су ж една.

Д а поткрепим ове м исли горе,

За п рим ер ћу навест’ М ртво м оре.

Зато реке, тец ’те својим током ,

А ја ћу вас пратит’ својим оком .

Ц веће гдегде, зелен ила м ало,

И нсеката м ногих је нестало.

М ного ш тош та лице своје скрива,

Д ође јесен плови м агла сива.

С ептем бар, 1993.

М и лад и н Р . Ш о ш к и ћ

ШЕТЊА

Н е, неће ни свеж ваздух у груди м оје,

П а и заш то би када тајне препреке стоје.

Јер ко зна, кад га уди саја м ог унесе лет,

Д а ли ће икада угледати бели свет?

залуд отварам уста, ту пећину там ну неситу,

Т раж ећи даха, м ог срца храну, невидн у, вечиту.

У порно идем улицом , корак по корак, најрађе сам ,

П ребирам м исли, док све патњ е Рода мог прелистам .

Јесењ е доба, јесен је и ж ивота м ог, нем ирног,

И знаде сам о драги Б ог, дуж ин у јесени ж ивота мог.




Д оћи ће хладна зим а, радост и полет за м лађи свет.Д ок за м ноге, то ће бити ка небу последњ и тихи лет.

И м а ли сврхе одлагати ка небу последљ и тијани лет.

И м а, посебно кад си п отом ству драг ко рајски цвет.

Зато се бори и одлож и нем инов растанка трен,

Д а не би био од драгих горко и љ уто прекорен.

П а ш та је ж ивот на зем љ и? To је буран, кош м аран сан

И брзо прође као м етеор небом или удар длана о длан.

П ош авш и там о, п а то је тајанствен и вечни м ирни сан

Зато м ирно чекам , сасвим м иран

И душ ом својом спокојан, -

Т ај м инут, час, и ш то оно каж у судњ и Б ож ји дан.

Н овем бар, 1993.

М и л а д и н Ш о ш к и ћ



Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а „ е г о ш “

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

ПРВИ ДРАЖИН АђУТАНТ ЈАКША В ЂЕЛЕВИћ - Допринос историји Равногорског покрета -

П ред нам а је књ ига „П рви Д раж ин ађутант Јакш а В . Ђ елевић"

ш там пана у В ин дзору 1993. на 208 страна. П риређивач је г-ђа Биљ ана

Ј. Ђ елевић стручна за послове ове врсте. П одељ ена је у ш ест одељ ака,који м еђусобно чине једн у лепу целину.

А п ри лски рат 1941. годи не. - Т рагедија која је задесила

Југославију п осле 27. м арта, верно је при казана кроз дневник Јакш е

В . Ђ елевића, а који је врло лепо вођен. Д невни к обухвата Јакш ин о

подручје. П исан је врло лепо и без им ало сувиш ности. П риказан је

брзи слом Југословенске војске и Југословенске држ аве. Д невник

садрж и м ож да једну од најлепш их при поведака из овога рата.

П риповетка „К адри ја“ пуна је и скри чојства и јунаш тва, ш то је

некада красило љ уде, кад је реч јун ачка везивала витезове - Д невник

престаје 26. априла, са једни м дирљ ивим опрош тајем .

Д руги део књ иге је Равногорски покрет из првих м есеци после

капитулације Југославије. Јакш а бележ и прве утиске окуп аци је .

О пи сује повезивањ е са Д раж ин им поверени ком у Б еограду,

организовањ у ш таба и слично. С ве се то ради у строгом поверњ у и

подзем љ у. Д ругим речим а није се м ировало.

А вгуста м есеца 1941. год. Н едићева влада зам ењ ује ком есарскууправу. Д им итри је Љ отић и њ егов „Зб ор “ ствара своје одреде

легализоване од Н ем аца, а тим е и са Н ем цим а. Н едић се труди да

спаш ава српски народ од окрутног окупатора, који је страховитосуров.

С ептем бра м есеца Јакш а успева да дође на Равну Г ору у ш таб

Д раж е М ихаиловића. Т ај пут до Равне Горе је читави подвиг и лепо

описан. С а другом С тојаном Л етиц ом пролази кроз читаве перипетије,

које на читаоца им пресивно делују. О пи сује први утисак на Равној

Гори и сусрет са Д раж ом . Д раж а указује на напоре које треба чин ити

да се герила обједин и. Д отакао је нотребу организовањ а спољ аш њ егтако и унутраш њ ег у сам ом ш табу. В ећ 10. септем бра 1941. год.

Д раж а својом наредбом бр. 178 постављ а Јакш у В . Ђ елевића за свога



О ц е н е и П р и к а з и 109

ађутанта. Т им е је Јакш а постао први декретирани ађутант Д раж еМ ихаиловића. Д о тада ађутантску дуж ност су, поред својих редовних

дуж ности, обављ али В ладим ир Л енац, a no том С им а У зелац. Ч им је

Д им итрије Љ отић својД обровољ ачки одред легализовао код Н ем аца,

Л енац је н апустио Г орски ш таб југословенске војске у о т а џ б и н и , и

прикљ учио се својој м атици, где је см атрао да м у је рентаби лн ије.

В ерно и лепо су изнети напори да се успостави веза са

Југословенском владом у ин остранству. П од околн остим а у којим а

су ти љ уди били , данас то изгледа легенда.

За поку ш ајда се дође до сарадњ е са ком унистим а и обједињ авањ а

борбе противу окуп атора, Јакш а каж е: „М ож е се рећи да су сарадњ уса нам а хтели они ком уни сти, који су на првом м есту били С рби или

Југословени , па тек онда ком унисти. М еђутим , они који су би ли прво

ком уни сти, без скрупула су теж или остварењ у својих ком уни стичких

циљ ева.“ Д о састанка је дош ло 26. октобра у Брајићи м а. Д ош ао је у

им е ком униста Т ито са Б акарићем и Ж ујовићем - Ц рним . С а наш е

стране, Д . М ихаиловић, Д рагиш а В асић, Д рагослав П авловић и

ађутант Јакш а В . Ђ елевић. Р азговоре са наш е стране су водили

Д раж а, В асић и М . М илетић. П авловић је присуствовао као начелни к

ш таба, а ађутант Ј. Ђ елевић по Д раж ин ом наређењ у хватаоприбелеш ке.

Т ито је траж ио да се у свим једин ицам а уведу п оли тички

ком есари. Д раж а и В асић се нису слож или , већ су траж ил и прин цип

увођењ а претдратне адм ин истрације и ож ивљ авањ е југословенских

закона. Н а том е је и остало. Т ито се са пратњ ом вратио за У ж иц е, a

са тим су и престали даљ и додири са ком уни стим а. П рактичн их

резултата са састанка у Б рајићи м а није било. С вако обећањ е и

споразум ком унисти су изиграли. П осле тога следи њ ихов напад на

Равну Гору. Борбе су биле теш ке али су ком унисти одбијени. Т ито

види да у српском народу нем а подрш ке и траж и обустављ ањ е борбе.К рајем м есеца новем бра ком унистички устанак у С рбији био

слом љ ен и они С рбију напуш тају. Н ем ци ж уре да искористе слом

ком униста у С рбији и да зам ахом казнене експедиц ије ликвидирају

покрет отпора Д . М . Н апад је уследио 5. децем бра. К азнена Н ем ачка

експеди ција је све ун иш тавала и сејала см рт. И званредни су опи си

веш тине извлачењ а из нем ачког обруча. Ж ртвовањ е м ајора М иш ића

и Ф регла збуни ло је Н ем це јер су м ислили да је Д раж а ухваћен

(зам ењ ујући лич ност М иш ића за Д раж у). Н ем ци су см атрали да су то

паклено гнездо на Равној Гори разби ли . К ом ун исти су се радовалинападу Н ем аца. „Н ем ци обављ ају наш посао.“ Н астаје обнова ж ивотана Равној Гори. С ве је порем ећено. П река је п отреба да неко из ш таба

иде за Београд са потребним инструкц ијам а. О дређен је ађутант



1 10 Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о - к у л т у р н о г д р у п г г в а „ е г о п Г

Јакш а В . Ђ елевић. П о обављ еном послу, судбоносне ноћи 12-13.јануара 1942. бива ухваћен. У врховнојком анди су га ож алили , јер су

са сигурнош ћу веровали да је стрељ ан. С проведен је у Ратнички дом .

Јакш ин а храброст, п рисебност и и нтелигенц ија овде врхуни. У спео

је да избегне стрељ ањ е, па већ 22. м арта 1942. са једном групом својих

сапатника бива спроведен за заробљ енички логор у Н ем ачку. Т у

настаје ново ж ивотно поглављ е.

В редно је запаж ањ а треће поглављ е књ иге, где Јакш а каж е:

„И сторијска је нетачност и велика н еправда која ум ањ ује значај

Д раж ин када се он посрбљ ује, претвара у великосрбин а и назива

„С рпска легенд а“. И ако је Д раж а био расан С рбин он је биојугословенски ори јентисан. О рганизаци ју Р авногорског покрета

базирао је на позитивн им предратни м југословенским законим а.

Д раж а је био представник југословенске владе и уз себе увек им ао

југословенску заставу 41. пеш адијског пука. Д раж а је С рбију см атрао

као тем ељ Југославије, а Југославију као тем ељ Б алкана. Д раж а је

био носилац м исли о стварањ у Б алканске У није“ /стр. 129/.

П отсетим о се на одлуке Б аш ког, односно С ветосавског конгреса,

где Д раж а, изм еђу осталога, даје ову изјаву: „М и војска и ја лично,

верни см о сада и бићем о верни и у будуће уставном и законодавномпоретку Југославије. М и војска и ја лично см атрам о да је искљ учиво

право слобод но г и на дем окр атски начин и забраног народн ог

представниш тва да уставни м путем изврш и органи заци ју држ аве...“

О дељ ак - Ж иво т у ж иц ам а - је врло лепо написан са м ного

детаљ а вредних запаж ањ а. Т ам о се налазе и м ноги м ом енти и з

заробљ еничког ж ивота које је вредно сачувати. П ом енуто је планирањ е

бекства, извођено врло веш то и и н тели ген то и улога Јакова

Џ уганш вилија сина Јосиф а В исариновића - С таљ ина, кога су Н ем ци

напослетку стрељ али.

Т рагични - м арш см рти- или п овлачењ е кроз П ом еранију јеописано у виду дн евника. Д невник је врло лепо вођен од 30. јануара

до 28. ф ебруара 1945. год. У том -м арш у см рти- у путу је од 2400

оф ицира нестало 900.

П рош ли см о једном ш етњ ом кроз књ игу П рви Д раж ин ађутант

Јакш а В . Ђ елевић. Задрж али см о се на неколико м аркантни х

м ом ената. К њ ига се чита на изуст. И званредна сређеност, лепота

стила и јези ка повећавају вредност књ иге. П риређивач г- ђа Биљ ана

Ј. Ђ елевић дала нам је докум ент из првих дана Равне Горе у доба

Јакш ин ог боравка у Г орско ш табу Југословенске војске у отаџбини .To су аргум ентована сведочанства. Т им е је г-ђа Би љ ана Ј. Ђ елевићзадуж ил а борце П окрета отпора Д раж е М ихаиловића њ ихове



О ц е н е и П р и к а з и

следбени ке и присталиц е. Н ек јој је зато велика хвала. К њ игу топ лопрепоручујем о.

Д . Б р а у н о в и ћ

К њ ига се м ож е добити на адресу:

Biljana Ј. Djelevich

32787 Early Doad

New Carlisle, IN 46552



л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а „Њ е г о п

+ МИЛАН БАНДОВИћ - 1901 - 1994 -

У близини М адрида

у варош ици Е л Е скоријалу

ум ро је М илан Бандовић,

проф есор, на сами Б адњ и -

дан. С ахраљ ен је 9. јануара

1994. П оследњ и је члан

Н ационалног ком итета заЦ рну Гору, Боку и С анцак

у покрету отпора генерала

М ихаиловића.

РоИ ен је у Б арам а

К раљ ским , срез андри-

јевич ки. М илан је учио

гим назију у Берана и Бео-

граду и сгудирао је кла-

сичне језике и књ иж евност

на Б еоградском универ-

зитету.

М илан Б андовић је

интересантна појава у Рав-

ногорском покрету и по-

литичком ж ивоту С рба

Л им ске долине. Т у интересантност п ок азаојејош као ђак Б еранске

гим назије. В рло сиром аш ан, а таленат за ш колу, иа га је за врем е

ш коловањ а дон екле п ом агала тетка. С м атрао се за најчи ганијег ђака

тога доба. Још тада изучапао је класике старог века и био најбољ и ђаклатинског језика. П а и после гим назије том е се посветио те је у

својим говорим а после Њ егош а највиш е цитирао С ократа, П латона,

Ц иц ерона и друге. Заволео је њ ихову м удрост и траж ио прим ене у

наш ој средини.

Болеш љ ивог изгледа, скоро губеркулозног, како су м исли ли

њ егови I им назијски другови. О дм еравао је још тада сваку реч и

трудио се да њ егова м исао буде у неку руку ф илософ ски израж ена. У з

10 . као сиром ах, стално је био настрани сиротињ е. О ба ова м ом ента

стварали су му услове за - вођу -, наравно неуких и сиром аш ни х какви

су били н аш и сељ аци гога краја. Још тада, у гим назији. прип исивали

су му - левичар ство-, мада није прип адао -левици- н ити је то одбијао

нити признавао. К ао да је био п ри сталица оних.чија је идеологија



Н а ш и п р е м и н у л и ч л а н о в и и п р и ј а т е љ и 113

оно ш то ради и ш то остављ а за собом . Д ругим речим а, не веж е се низа једн у партију или идеологију. Ч ак ни за врем е студирањ а, где је то

било скоро нем огуће.

С туди је посећује доста нередовно због м атери јалн их разлога,

али њ егов аутори тет расте због њ еговог интелектуалн ог успона и

говорничког талента. У з то, њ егов нагласак борбе за -м алог човека-

навело је њ егове пријатељ е да га кандидују за председн ика Затонске

опш тине 1937. год. To је био њ егов први скок у политику- као студен т

и н ајм лађи п редседни к оп ш тине у тадаш њ ој Југославији. И збор је

лако добио, јер њ егов нагласак - м али човек - није био базиран на

револуц ион арне м етоде ш то је одговарало сељ ачким м асам а које по

природи не воле револуц ију. О д тада, а нарочито због зачетка развоја

зем љ орадни чки х задруга у том е крају, њ ем у п ри п и сују да је

зем љ ораднички и деолог и то „леви“ , м ада он ни је декларисао ни

леви Јовановићев, нити ум ерени Г авриловићев. В ероватно због тога

ш то је изборе доби о у ради калној средини .

С кок у поли тички ж ивот прим орао га је да пређе и на студирањ е

права. To м у је ом огућило да се залож и и да оправда дато м у поверењ е

њ егових бирача, сељ ака. И за кратко врем е, од н еколи ко година,

постао је ути цајна личн ост у целом бјелопољ ском срезу, а у својојопш тин и н еоспорни ауторитет.

Р ат 1941. год. а зати м У стан ак зати чу га на п ол ож ају

председника опш тине. Д ош ао је и грађански рат. С ваки срез и опш тин а

одлучивали су се прем а одлуци водећих аутори тета. К ада је П авле

Ђ уриш ић органи зовао свој ш таб у селу Заостро новем бра 1941.

долази ли су представни ци оп ш тина један за другим на саветовањ е.

Д уго се бри ж ило куда ће кренути Затонска опш тин а, тј. њ ен

председник, јер је од тога зависила судбина среза бјелопољ ског, који

је био скоро цео под влаш ћу п артизана. П очетком јануара 1942. год.

М илан са делегаци јом долази у ш таб Ђ уриш ића. К ом унисти су

предузели све м ере да се Ђ уриш ићево органи зовањ е не прош ири и на

тај срез. П ри п релазу Л им а напали су Б андовића и њ егову делегацију.

To је био у ствари п рви обрачун у долини Л им а и коначна одлука

м ладог председника Б андовића да се сав залож и на организацији

народне борбе противу окупатора и ком уни ста. Т ада од П авловог

ш таба Б андови ћ бива наим ено ван за среског ком андан та,

бјелопољ ског, где успеш но пом аж е ф орм ирањ у национ ални х чета.

У з то, њ егова сталож еност, и зраж ени и нтелекат пом огли су да се

око њ ега окупљ ају знатне м лађе ин телектуалн е снаге које ће гаподрж авати и гурати прем а врху Равногорског покрета.

Д руги њ егов скок ка п оли тичком врху тога доба био је сазивањ е

О м ладинског конгреса у Ш аховићим а, срез бјелопољ ски, 1 - 3.



1 14 Г л а с н и к С р и с к о г и с т о р и ј с к о - к у л т у р н о г д р у ш т в а „ е г о и Г

децем бра 1942. год. Б ио је то тада, врло важ ан скуп. Рачунало се да ћерезолуц ија и одлуке К онгреса важ ити за цео Равногорски покрет.

Б андови ћ је био изабран за председника конгреса и доста је утицао на

тон рада.Због извесни х ради калних тачака резолуц ија није постала

онш та равногорска. П остала је и олем ичн а. А ли знатан део расправе

и одлука послуж ио је као база у ш там пи и пропаганди Равногорског

покрета.

Т рећи њ егов скок ка врху уследио је неш то одм ах после К онгреса.

П ред Б ож ић 1943. год. изврш ен је осветнички н апад на м услим анске

ф аш истичке ф орм ације у С анџаку. И нтервени сали су И талијани, ш то

је било логичн о, јер су те м услим анске ф орм ације биле под њ иховом

ком андом . Због знањ а италијанског јези ка и због п оверењ а које је

задобио у П авловом ш табу, ш аљ у Бандовића на преговоре италијанској

ком анди за Бијело П ољ е. У тродн евном заговарањ у, да је по среди

сам о локална одм азда ш то је у ствари и би ла, зауставио је и тали јанску

ком анду од ш ири х акција, па се та акција свела на артиљ еријско

бом бардовањ е наш их п олож аја. С м атрало се да је Бандовић задатак

успеш но и зврш ио. Згог тога ом ладин а је почела да гледа у њ ем у

једну врсту м ладог ди плом ате. И сам а ком анда им аће ово у обзир и

користиће га још у н еколи ко случајева. Један од тих је и слањ еБ андовића на Ц егињ е да увери тадаш њ ег гувернера Б иролија, да

м оби ли заци ја која се врш и на тери тори ји Л им ско- санџ ачких

четнички х одреда није уперена против И тали јана, већ против

ком униста, те да они нем ају потребе за прегруп исавањ е снага које је

би ло п очело. С м атрало се да је и ту делим ичн ои успео. П оред тога,

није би ло неког већег скупа, а да он није био један од главних

говорни ка. Т ако за кратко време, од непун е две године, њ егов је

аутори тет толико порастао, да је био одлучан ф актор у њ еговом

срезу и са знатним утицајем и на сам П авлов ш таб.

М аја м есеца 1943. год. И тали јани га заробљ авају и терају у

И талију, логор С алм оне. Т у је био до кап итулаци је И тали је 8. септ.

1943. год. када су логор п реузели Н ем ци . Д а би избегао Н ем це,

Б адови ћ са десетак п ознан ика из њ еговог краја проби је на југ прем а

„савезниц им а“. К рајем октобра стиж е у Б ари, логор заробљ еника и

интернираца које су ослободили Е нглези.

Разочаран на Е нглезе реш ава да се пребаци за Југославију јануара

1944. год. Т ада су Е нглези враћали бродом избеглиц е и ослобођене

заробљ енике. У једном од тих бродова упада и М илан. „С ам о да се

нађем на терену своје отаџбине“, каж е он описујући повратак у„Г ласу канадских С рба“, за новем бар 1987. год. Н а далм атинскојобали брод је при спео на гериторији Д алм атинске партизанске

дивизије. К ом есар те диви зије Ж ивко Ж ивковић, родом из Б ерана,



Н а ш и п р е м и н у л и ч л а н о в и и п р и ј а т е љ и

а п ознани к М иланов, ом огућио м у је да га спроведу у главнинартизански ш таб у Д рвару у нади да там о нађе свог ш колског друга

М иловна Ђ иласа. Д рвару је стигао 27. јануара 1944. и ту остао у

затвору до 25. м аја када су нем ачки падобранци напали Т итов ш таб

и п отиун о га разбили. Т ај напад кори стио је М илан и пробио се до

Ђ ујићевих четни ка. О њ им а и Ђ ујићу причао је најлепш е; да су

одлични борци и јако дисциплиновани , ria је тај узор п репоручивао и

за остале четничке ф орм ације.

М истерија је остала за м ноге заш то су ком уни сти држ али у

затвору четири м есеца М илана, иако се видео са Т ш ласом . њ еговој

исповести у пом енутом чланку „Г ласа канадских С рба“, М илан верује

да му је Ђ илас спасао ж ивот, али се не види да ће Т ш лас предузети

м ере да га пусти из затвора. To ће тек урадити н ем ачки падобранци,

којим а је М илан захваљ ивао. Д рж ањ е М илана у дугом затвору од

стране ком униста им а извесну логику. Н а страни М иланов страх, да

чека на неко театрално суђењ е изразитом четни чком вођи и нада у

Ђ иласа или њ егова уверавањ а да је дош ао у зем љ у да м ири четни ке и

партизане / енглеско гледиш те тад а/ , партизаним а је М илан виш е

вредео ж ив него м ртав. С прем али су оф анзиву за С анџак и С рбију.

Један „п редати“ четни к њ еговог ранга или каква друга м ани пулац ијадобро и м је дош ао.

В ојвода Ђ ујић ом огућио м у је п релаз у С рбију крајем лета 1944.

П роводи кратко врем е у Д раж ин ом ш табу где је узет за члана

Н адионалног ком итета. С а повлачењ ем четни ка из С рбије повлачи се

и он. С а Ђ уриш ићем састаје се код В иш еграда почетком јануара 1945.

и повлачи п реко Босне. П ропагира да се не иде за С ловени ју у правцу

„савезника“, јер је „упознао добро Е нглезе, п раве наш е непријатељ е.“

П авловом ш табу тада, преовладала је и деја да је то још једина

м огућност; борба изм еђу партизана и наци он алиста на границ и

С ловени је, једном кутку зем љ е под контролом наци онални х снага,

м ора ум еш ати „савезни ке“ . Н еш то сличн о као у Г рчкој. Т реба убедити

Д раж ин ш таб. Једна сли чн а идеја би ла је прихваћена да се из С рбије

националне снаге повлаче за Ц рну Г ору и ту отвори ф ронт на дом аку

„савезника“ / евентуално повлачењ е преко А лбани је за Г рчку/. Д ош ло

се до С јенице и ту је п лан пром ењ ен; повлачењ е за С еверну Б осну; у

нади да се добије у врем ену пром ене п олитике „савезника“.

делегаци ју од три члана, која је требала да убеди Д раж у, био је и

Б андовић, сада већ са прош иреним види ком после горке одисеје. Н о,

тада у Т ребави, остало је сам о то; натраг за С рби ју и друге покрајинеш то је траж ио Д раж а; п родор за С ловенију ш то је траж ио П авле илиприм ити капи тулацију. О ве три м огућности су значи ле катастроф у

и распад Равногорске организације. Д раж а је остао при своме. М илан



1 16 Г л а с н и к С р и с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш г в а „ е г о ш "

се вратио у П авлов ш таб после десетак дана расм атрањ а ситуације ипреговора са Д раж ом . Х итно се ирибегло изврш ењ у планова: Д раж а

за С рбију а П авле за С ловенију. Д раж а је стигао до Зелен Горе и ту

изгуби о п оследњ у битку. П авле је стигао до Л ијевча пољ а и ту

изгубио последљ у би тку. Н ије се продрло н и у С рбију ни у С ловенију.

И згубљ ене су војни чке битке тада, м ада су политичке битке већ биле

изгубљ ене у јесен 1944. када се напуш тао терен С рбије и Ц рне Горе.

Један м али бројП авлових бораца преш ао је у А устрију и И талију.

М еђу њ им а и Б андовић- поново у И тали ју.1С клањ ао се од Е нглеза и

м изерно ж ивео дајући при ватне лекци је студентим а из латинскога и

енглеског. П ознавао је н екол ико јези ка изванредно. To м у је

ом огућило касније у Ш пани ји да предаје редовно као ванредни

проф есор. Л ако је учио стране јези ке и т е м е Ј Б Н О их познавао.

П окуш ао је да ем игрира за А м ерику, али се био страш но н аљ утио2

С траховао је од насилног повратка у зем љ у, па м у је Ш панија где се

најдуж е задрж ао, изгледала као добар заклон . Ж ивео је ту скром но

и сувиш е аскетски. П оследњ их година пом аган је од при јатељ а и

С рпске братске пом оћи, ш то м у је давало охрабрењ е у њ еговој

чам отињ и, где м у је какво п исм о и ли српска реч био прави догађај.

У ем играци ји при падао је једин о „С авезу Зем љ орадни ка".С арађивао је у „Г ласни ку канадских С рба“, затим у А м еричком

„С рбобрану“ у неким другим листовим а и часописим а. С ви њ егови

радови су врло литералн и и вредни књ иж евне паж њ е. П о том е остаће

запаж ен свим а који се баве овим питањ им а, а ш ирој публи ци њ еговог

краја остаће у пам ћењ у потпун о изграђен см исао и стил националне

борбе. Њ егов ш колски друг „спасилац“ и п ротивник Т ш лас, овако га

карактериш е у својој књ изи „Б есудна зем љ а“... „К ом пли ковани је

него м а са ким другим би ло је м оје при јатељ ство са њ им . О н је био

рођен за доброг проф есора, или у срећни м околн остим а м удар,

разборит и проницљ ив држ авни к...“М а како њ егови н епријатељ и м ислили о њ ем у, њ еговим

нестанком наш а наци онална и књ иж евна м исао губе м ного. А њ егов

бјелопољ ски срез им аће ин тектуалц а, родољ уба и гтолитичара, али ће

теш ко и знедри ти једног новог М илана Бандовића.

Н ека м у је вечан пом ен м еђу нама.

Д р а ш к о Б р а у н о в и ћ

1 Н ико Радовић наводи: „С тално ми је пребацивао да сам м у ја крив ш тосе м учи у ем играцији. Заш го? Г радиш кој наш ли см о се заједно



Н а ш и п р е м и н у л и ч л а н о в и и н р и ја т е љ и

затворен и у једн ој соби са око три десет других . Једн а груп аом лади наца, бли ске м ени, које је раније заробљ ена и којом је управљ ао

Б ранко Д рљ евић са нам ером да од њ е створи О м ладину Ц . Горе,

м олила га је да ме пусти. О н им је изаш ао у сусрет. О бавестио сам их

да је там о и Бандовић. П устио је и њ ега одм ах. У соби познавао сам још

и ж над. м ајора Б лагоја К неж евића. М олио сам и за њ ега. М ећутим ,

Б ран ко Д рљ евић се нагло разболео, п ребачен за Загреб где је нагло и

ум ро. Т ако је остао Б лагоје и стрељ ан. Т ако се М илан спасао ту и

одм ах су га попели на бину да говори бивш им четни ци м а, који су били

под новом управом . Збо г пар ласкавих речи... „С ада им ам о политичко

вођство, које ће нас боњ е води ти н его досадаш њ е војн и чко ...“

кри тиковали су га касни је у ем играцији. Ја не! таквом м ом енту ,када се човек вади са стрели ш та теш ко би се м огло м а ш та друго

уради ти сем употребе лукавства и м удрости. Д аљ е, њ егов нагласак да

је он ту м еђу њ им а, бивш и сапатни ци м а, и да ће дели ти зло и добро са

њ им а, деловало је охрабрујуће. Т ако је и било, јер је био први који је

почео да ствара нову ком анду разору ж авајући „С екулин у" војску и

ф орм ирајући нове једин иц е. О ни који су гледали како „С екулине

црн огорске кап е“ пли вају по језеру крај С ам обор а на грани ци

С ловени је, сећају се да је то углавном њ еговом акцијом . А ли, све је

било касно да се обнови ц ела ком анда и једин иц е.

П осле врзм ањ а по С ловенији, после капи тулаци је сталн о см о се они ја сваћали . О н хоће натраг за С анџ ак а ја п рем а грани ци у

избеглиш гво. гој препирц и иш ли смо два корака напред, а један

назад. И ово ш то см о иш ли напред било је уствари због потере и заседе

партизана који су нам уш ли у траг и од којих је наш а група од око

четрдесет, би ла преполовљ ена. Због та два случаја: Г радиш ка и прелазу

избеглиш тво сталн о м и је трљ ао нос, јер каж е: давно бих се ја см ири о...

2 Раде Ч опић прича... И талији, логор Б ањ оли, дош ли см о на ред

М илан и ја за визу. Ја сам био први. Д обих визу и одм а у стан. П осле

кратког врем ена, зајапурен дође к м ени М илан. - Раде, м олим те, иди

у оф ис и узм и м и визу за Ри м . Ш та је било? уп итах га. - С упервајзерпитао м е је, како ја м огу да идем у А м ерику као колаборатор, јер сам

иш ао код Б ироли ја. „Јесам и водио ваш ега пуковн ика“ рекох м у и

бацих м у папире пред нос и ја на врата, рече ми М илан.

О тиш ао сам одм ах у оф ис узео објаву и дао м у, а он и стог часа за

Рим . С утрадан зове м е др М алеш евић да нађем М илана, јер супервајзер

хоће да му да визу. П озвао сам М илана и то м у рекао. - Н и за целу

А м ерику - одговорио м и је, и тако м у пропаде А м ерика. И згледа да

ни је никада заж алио . Д анаш њ ида му даје за право. К асни је је отиш ао

у Ф иренцу где је дипл ом ир ао м одерне јези ке и историју ум етности.

1953.. годин е прелази за Ш панију.



л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л г у р н о г д р у ш г в а „Њ е г о ш "

In MemoriaM Т Др. Радивоје ВОРКАПИћ

4. ф ебруара о.г. прем инуо је у П аризу, после краће болести, др

Радивоје В О РК А П И Ћ , дугогодиш њ и председник С рпске црквено-

ш колске опш тине у П аризу (1980-1993).

Радивоје В оркапи ћ се родио 1903. године у Ћ ићевцу, у познатој

српској породици В оркапића, пореклом из К ордуна, која је из давнинабила повезана са С рпском православном црквом. Њ егови прадеда, деда

су били свеш теници , а њ егов ујак М ирон егш скоп славонски у П акрацу.

В оркапић je по струци био правник. Д иплом ирао је наП равном ф акултету

у Б еограду па је потом био на студијам а у П аризу и у П рагу где је

пром овисан за доктора права. П оред тога, бавио се новинарством и још

на студијам а био активан на јавном о ј б у . Ч лан С ам остално-дем ократске

странке, он је био присан сарадни к С ветозара П рибићевића који га је

изабрао за свога личног секретара. К ад је, почетком 30-тих година овога

столећа С ветозар П рибићевић био принуђен да избегне у иностранство

због свога супротстављ ањ а 6-то јануарском реж им у, В оркапић је заједнос њ им пош ао у ем играцију, прво у П раг а потом у Ф ранцуску. В ратио се

у земљ у 1937. године и отворио у Беогаду адвокатску канц еларију. Н а

избори м а за Н ародну скупш тину 1938. године био је изабран за народног

посланика, на ли сти М илана С тојадиновића, у изборном срезу В ргин

М ост, у Х рватској, одакле је водила порекло њ егова породица.

За врем е рата 1941-1945 године, др В оркапић је ж ивео у Б еограду.

У гледан правни стручњ ак, са м ногобројним личн им везам а не сам о у

зем љ и него и у иностранству, поглавито у Бугарској, Ч ехословачкој и

Ф ранцуској, он се за врем е окупације активн о залагао за збрињ авањ есрпских избеглица од усташ ког терора из Босне и Х рватске. том

патриотском раду, он је успоставио везу са Н ационалним покретом

отпора ђенерала Д раж е М ихаиловића кога је два пута посетио на Равној

Гори да му реф ериш е о својој делатности.

П о доласку ком униста на власт у Београду, у октобру 1944. године,

др В оркапи ћби ваухапш ен и, насуђењ у у лето 1945. осуђен наробију на

к°јој је I ф овео 6 година у затвору у Забели, код П ож аревца. П о отпуш тањ у

са робије, др В оркапић успева да 1951. године избегне у Ф ранцуску, у

П ариз, где је ж ивео ирадио као политички ем игрант, у својству правног

саветника до краја свога ж ивота.Т оком свога дугог ж ивота у изгнанству, др В оркапић је био

неум оранучесни к у свим значајни м акцијам асрпске и источно-европске



Н а ш и п р е м и н у л и ч л а н о в и и п р и ј а г е љ и

дем ократске ем играције. Д уго година био је иредседник У друж ењ ановинара-ем играната из зем аљ а И сточне и С редњ е Европе. Ч лан Г рупе

С рба дем ократау Ф ранцуској, он је био члан У правног одбораУ друж ењ а

српских ф едерал иста које је делал о у склопу Е вропског ф едералистичког

покрета. У тој акцији за изградњ у слободне, дем ократске Европе, др

В оркапић је низ година био делегат С рпског удруж ењ а ф едералиста у

Ц ентралном ком итету Е вропског ф едералистичког покрета. У наставку

те акције, др В оркапић је био један од оснивача и све до краја свог

ж ивота активан члан „П ариске групе“ која је, почевш и од 1971. године,

окупила леп број јавни х радника, интелектуалаца, из свих зем аљ а

И сточне и С редњ е Европе, укљ учујући ту и зем њ е бивш ег С овјетскогсавеза, у заједн и чко м н астојањ у за аф и рм аци ју д ем окр атске

сол идарности њ ихових народа, за одбрану љ удских права у тим зем љ ам а,

за пром оци ју њ иховог европског опредељ ењ а и залагањ а за њ ихово

пуноправно учеш ће у изградњ и Е вропске дем ократске заједнице.

Још од своје м ладости, др В оркапић је био и скрени и постојани

поборник дем ократског споразум а изм ећу свих југословенских народа.

И м ао је и до краја свога ж ивота одрж ао бројне личне пријатељ ске везе

са дем ократским личностим а из свих крајева бивш е Југославије. С тога

је он дао своју пуну подрш ку и значајан допринос акци ји „Д ем ократскихсусрета“, независногф орум аоснованог 1980. год.,саседиш тем у Л ондону,

који се залаж е за дем ократски дијалог и васпостављ ањ е м ирољ убивих

односа изм еђу југословенских народа.

Д оследан родољ убивој традицији своје породице, др Радивоје

В оркапић је био одани верник С рпске православне цркве. О н је у свакој

прилиц и истиц ао јединствен значај њ ене улоге у историји С рпског

народа као стож ера њ еговог јединства и њ еговог главног ослонца у

врем еним а теш ких искуш ењ а. Зато је он увек см атрао и проповедао да

је дуж ност свих С рба, посебно оних у ем играцији, да јој дају пуну

подрш ку, превазилазећи своје личне, страначке или идеолош ке споровеи разм им оилаж ењ а. 1980. годин е, др В оркапић је био изабран за

нредседника С рпске црквено-ш колске опш тине у П аризу и на тој

дуж ности остао све до у јесен 1993. године када је, због одм аклих година

и у пуној луц идности, дао оставку да би обезбедио благотворно

настављ ањ е њ еговог успеш ног рада на челу опш тине. У истину, др

В оркапић је н атој дуж ности дао пуну м еру својих великих способности.

У сарадњ и са пречасним оцем В ладим иром Гарићем , који јеод 1945. пасве до свог пензиони сањ а виш е од 40 година био парох наш е цркве у

П аризу, као и са својим заслуж ним претходником М ињ ом П ериш ићем ,др В оркапић је успео да увелико оснаж и не само кохезију и активност

парохије него и њ ено ф инансиско стаљ е. Б лагодарећи њ иховим и њ ихових

сарадника, напорим а и пож ртвовањ у, убога и сирота срм ска црква у



12 0 Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а „ е г о ш “

П аризу основана и деценијам а одрж авана преданим залагаљ ем српскихполи тичкихем игранатау Ф ранцуској, добилаје неопходну м атеријалну

подлогу и постепено је увећала, тако да данас располаж е пуном

ф инансиском сам осталнош ћу и сретствим а која обезбеђују развој и

будућност њ ене м исије. У спех газдоваљ а црквено-ш колске опш тине у

П аризу најбољ е илуструје чињ еница да је, под п редседниш твом др

Радивоја В оркапића откупљ ен храм С ветога С аве који је дотада био

изнајм љ ен на кирију. To је велика заслуга др В оркапића и честито

наслеђе које он остављ а иза себе.

Л ичност изузетни х способности и ретких љ удских, човечних

особина, др Радивоје В оркапић је надасве био у пуној м ери човек добревољ е. Њ егов дуг ж ивот, до краја активан, био је пун искуш ењ а, борбе за

идеале, ж ртвовањ а и страдањ а. А ли је он био сав прож ет отм еним

љ удским достојанством , см ерном човечнош ћу, ш ирокогрудош ћу духа и

ведрином душ е. Д о краја свога дугог ж ивота, др В оркапић није ни кад

посустао у своме идеализм у, у својој вери у Б ога и у своме дубоко

усађеном веровањ у у коначну победу сила добра над силам а зла и у своме

непоколебивом уверењ у у трансценд ентну вредност прин ци па

дем ократије и слободе. З а све то ће њ егов светли лик остати дубоко

уклесан у сећањ у њ егових бројних пријатељ а и пош товалаца.

Д р Д р а г а ш К е ш е љ е в и ћ

(Говор одрж ан на сахрани Д р. Радивоја В оркапића,

10. ф ебруара 1994. у П аризу)



Т Др ћура Радојевић

В елики српски бо-

рац, српски родољ уб и

нац ио н алиста др Ђ ура

Радојевић, ум ро је на сам

српски Б адњ и дан 6. ја-

нуара 1994. год. и са-

храњ ен на дан 11. јануара

на једин ом слободномсрпском зем љ иш ту - на

гробљ у код м анастир а

Грачанице.

Д р Ђ ура је рођен

м аја месеца 1902. год. у

селу П лана код К ола-

ш ина. О сновну ш колу је

заврш ио у свом е селу, a

гим назију похађао у К о-

лаш ину и Бераним а. Ве-

ли ку м атуру полагао је

приватно у С ом бору где

је био запосл ен у оп-

ш тини. П равни ф акултет

је заврш ио у С уботици, a

докторирао у Бечу - А у-

с грија. Д уго година био је јавни бележ ник у С ом бору. Б ио је врло

пош тован и вољ ен од свих становника С ом бора. 1938. год. , када је

основана В исока економ ска ш кола у Београду, др Ђ ура, ком е је билоада 36 година, и ја, ком е је било 20 година, уписали см о се у прву класу

Е коном ске високе ш коле, у Београду и он је са успехом заврш ио 1941.

године, док сам се ја налазио у нем ачком ропству. Један је од првих који

су се потписивали са дип лом ирани инж ињ ер економ ије.

Д р Ђ ураје дош ао у А м ерику 1951. год. и одм ах је отпочео сасвојим

плодон осним радом на челу наш е емиграције. Н икада се није гурао да

буде на врхунцу, али је увек биобиран за секретара разних националних

организација. Био је секретар С рпске народне одбране, секре гар С рпске

братске иомоћи и дуго година генерални секретарС рпског националног

одбора. О сновао је са крајинцим а С рпско-украјински одбор чији је био

секретар. Њ егово миш љ ењ е је увек било цењ ено и пош товано. К ада су се

два С рбина посвађали др Ђ ура је био тајкоји је дип лом атски ум ео да их

изм ири.



1 2 2 Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а „ е г о ш “

В ладика Д ион исије а исто тако и владика И ринејувек су ценилидр Ђ урино миш љ ењ е а др Ђ ура је био један од важ них елем ената у

донош ењ у резолуције Д есетог црквено- народног сабора.К ао уредник С лободе, Е пархијског гласника и Е пархијског

опсервера видело се да је био и одличан новинар.

С а покојни м Ђ уром постао сам бли зак по њ еговом доласку у

Л ибертивил. старом крају био је члан Радикалне партије и велики

пош товалац председника М илана С тојадиновића.

К ао генерални секретар С рпског националног одбора писао је и

бранио С рпство. С лао је протесте свим а сенаторим а и посланицим а

америчким , п редседницим а свих влада у свету у одбрану С рпства ипротив ком унистичког крвавог Т итовог реж им а који је радио на

униш тавањ у С рпства. О д њ ега сам прим ио дуж ност генерал ног секретара

С рпског националног одбора, и м ного сам научио. Х вала ти Ђ уро.

Н а дан сахране покојног Ђ уре пао је велики снег, и било врло

хладно, али то није см етало да преко 100 пош товалаца пок. Ђ уре дође у

цркву м анастира Грачанице и ода м у последњ у почаст. Н а опелу је

учествовало 5 свеш теника на челу са наш им м итрополитом г. И ринејем

који је над одром говорио о добрим особинама покојни ка, њ еговом

патриотизм у и борби за С рпство. И стакао је да је Ђ ура, иако рођен уЦ рнојГори, увек рекао дајеС рбин и нападао ово дељ ењ е по покрајинама.

С а сузам а у очим а опростио се м итрополит И ринеј од свог доброг

сарадника др Ђ уре Радојевића. Н а гробљ у су се опростили од покојни ка

у им е свеш тенства и цркве отац Ђ уро К рош њ ар, у им е С рпског

националног савеза г. А лександар П ењ ић а у им е С рпског националног

одбора и С рпске народне одбране председни к С рпског националног

одбора М ића Ђ орђевић који је изнео биограф ију др Ђ уре. Захвалио м у се

на њ еговом раду као родољ убу и С рбину и на свем у ш то ће остати после

њ егове см рти као прим ер новим српским генерацијам а.

Н ека је слава и велика хвала, драги м и Ђ ураш ине, на свем у и некаТ и добри Б ог подари царско насељ е у небескојС рбији.

М и л у т и н - М и ћ а Ђ о р ђ е в и ћ



t МИЛУТИН СТОЈОВИћ 1906 - 1993

ња.

П ок. М и -

лутин рођен је

2. априла 1906.

године у Гос-

т и л,е - М ар т и -

нићско у ино-

косној али чес-

титој српској

породици. П рви

све гски рат до-

нио је С рпству,

те и њ еговој по-

родици. теш ке им учне дане. Њ е-

гов отац Л азо, са једном од њ егових сестара, би ли су ж ртве А устријске

окуп ације и ум рли су исцрпљ ени од рада и глади у једном логору

близу К отора. П ок. М илутин, у м ладим даним а, м орао је да пом аж е

својој м ајци за опстанак читаве породи де. To су били теш ки и м учни

дани који су вечито остали у њ еговој усном ени.

П осле заврш етка основне ш коле и после заврш етка рага пок.

М илутин узео је војничку каријеру и заврш ио коњ ичку подоф ицирску

ш колу. С луж ио је по разни м м естим а Југославије и својим радом

постигао је чин наредника-водн ика. Заробљ ен је априал 1941. годин е

у Загребу одакле је п ротеран у нем ачко заробљ ениш тво, где је гтровео

пуне четири године по разни м радним ком андам а. П осле заврш еног

П осле ду-

ж е и геж е бо-

лести, 16. но-

вем бра 1993. го-

дине, преселио

сеу вечност гток.

М и л ути н С то -јовић, који је на

н ац и о н а лн о м

nojby служ и о

каоузориуглед

части и пош те-



1 2 4 Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а „ е г о и Г

рата одби ја да се врати у ком унистичку Југославију. С луж ио је уенглеској пом оћној служ би за окупаци ју Н ем ачке, па је 1950. године

ем игрирао за У С А и настани о се у К левеланд-у где је ж ивео и радио

по разним ф абркам а све до своје см рти. 1954-те годи не ож ени о се

Р озалијом , a 1955. год. добили су ћерку В еру.

П ок. М итлутин, одм ах када је дош ао у К левеланд, постао је

члан цркве и С рпске народн е одбране. Б ио је један од оснивача

С рпске братске пом оћи у К левеланду и њ ен дож ивотни добротвор.

Д уго годи на је био председн ик С рпског истори јског културног

друш тва Њ егош , као и председник бивш их Ратни х заробљ еника.

В иш е пута био је биран у црквено-ш колској управи и управи С рпскенародн е одбране. С ве српске организације пом огао је, како својим

радом тако и новчано. П ом агао је и здаш но сваку ц рквену и

хум анитарну акцију. Т ако рећи сав свој ж ивот и рад, у овој новој

отаџбини, посветио је српству и борби за слободу српског народа, a

њ егов рад у н ационалним органи зацијам а значио је успех и напредак

органи заци је.

П оследњ их година им ао је теж у операци ју у колену и често је

побољ евао и био по болни цам а. Њ егова верна супруга Р озали ја

напустила је свој посао да би м огла бољ е да води бригу о свом е м уж уМ илутин у, и до последњ ег дана по болницам а, по друш твеним

приредбам а и седницам а, по банкетим а, по пи кницим а она га је верно

до њ егове см рти пратила. Б олест и одм акле годин е учи ни ли су да је

пок. М илутин , у болниди, 16. новем бра добио срчани н апад и испустио

своју душ у.

С ахрана је изврш ена 19. новем бра на црквеном гробљ у С в. С ава.

С рби К левеланда у лепом броју и достојно су га испратили до вечне

куће. У цркви после опела са покојни ком се опростио бираним

речим а наш свеш теник п рота Ђ уро М ајерле. а у им е организаци ја, над

раком покојни ка опростио се на српском и енглеском јези ку братР исто Јањ ић, и зносећи њ егов друш твени и хум ани рад у српској

заједни ци у К левеланду.

П ок. М илутин остављ а овде у ж алости своју супругу Р озалију и

ћерку В еру, а у старом крају брата А ндрију, сестричин у А нђелин у и

осталу ближ у родби ну овде и у старом крају.

У гасио се један љ удски ж ивот који је био посвећен С рпству и

дем ократији , угасио се у туђини, због слободе и дем ократије коју је

траж ио за својнам учени српски народ. Н ека м у је лака црна зем љ а и

нека је м ир душ и њ еговој у небеској С рбији.А м и н

А л е к с а н д а р Ч у к и Ћ



t TOMO ДУЛОВИћ 1923 - 1993

четири сата носле подне 26. августа

1993. годин е, у свом е дом у у Л ондону-

Е нглеска, изненадн о се угасио овоземаљ ски

ж ивот, великог српског родољ уба, храброг

ратни ка и борца за слободу, Т О М А Б.

Д У Л О В И Ћ А .

И спраћен од своје ф ам илије, кум ова,

пријатељ а и великог броја њ егових пош -

товаоца, сахрањ ен је 3 септем бра 1993. г.

В ерски је обред јо сахрани, над м окојни ком

изврш ио је н адлеж ни српски православни

свеш теник, протојереј Н икола К отур. Том

ириликом са покојни ком се опростио г.

В ојин С оф ренић, који је у своме лепом говору истакао чи њ енице, о

ж ивоту и раду покојног Т ом е, као и њ егове врлине које су га крозж ивот красиле.

П окојни Т ом о рођен је 1923. годиен у Бијелом П ољ у, од оца

Б ош ка и м ајке С таније, рођене К рсм ановић. Јуначко братство

Д уловићи , потиче од чувеног М орачког плем ена у Ц рној Гори, које је

кроз векове рађало: јун аке, ратн ике и борце, за одбрану: части и

слободесвога српског народа.

П о капи туалдији Југославије 1941. годиен, п окојни Т ом о, по

угледу на своје славне п ретке, као јм ладић у 17 години старости,

узим а пуш ку у руке и са својим оцем Бош ком и три брата, ступа у

прве редове наци оналн их бораца, пр ил иком устанка противу

окупатора. О д тих бораца ф орм ирани су Л им ско-санџачки четнички

одреди, п од ком андом прослављ еног војводе П авла Ђ уриш ића, a

врховном ком андом славног српског хероја и м ученика, ћенерала

Д рагољ уба - Д раж е М ихаиловића. П окојни Т ом о је редовно и јуначки

учествовао у свим а борбам а, противу окуп атора и свих н епријатељ а,

који су она нападали на српски народ, од устанка па све до 14. м аја

1943. године, када је са једном групом четника био заробљ ен од

нем ачке армије, а затим спроведен улогор ратани х заробљ еника у

Н ем ачкој, где је дочекао заврш етак рата.П ош то српски народ заврш етком рата, није добио заслуж ену

слободу, већ је иосле нациф аш истичког ропства riao под теш ку

ком уни стичку диктатуру, то се покојни Т ом о није вратио у О таџбину,



1 2 6 Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о - к у л т у р н о г д р у ш т в а „ е г о п Г

већ је остао у логору расељ ених ли ца у Н ем ачкој до 1948. годин е,када је ем игрирао за Енглеску и настани о се у Л ондону. Запослио се и као

вредан и честит човек брзо је успео, да куп и себи кућу, а затим се

ож енио и створио своју породицу.

П окојни Т ом о био је прави родољ уб, волео је својсрпски народ,

био је и стин ски пријатељ са свим а оним а које је ценио као часне и

честите љ уде. Н арод га је ценио и као такав био је изабран за

П редсеника слободне српске правосалне Ц рквено-ш колске опш тин е

С в. С аве у Л ондон у, за коју је предано, часно и честито радио. Р едовно

је пом агао: четничке и све српске национ алне органи заци је, које раде

за добро српског народа. Г оди нам а је био повереник за растурањ еГ ласни ка, С рпског И сторијског културног друш тва Њ егош .

П окојни Т ом а за собом остављ а у Е нглеској: своју добру и

честиту сулругу А нку, сина М илана, снаху Л ин ду, унука А лександра,

кум ове и пријатељ е. А м ерици : брата М ихаила и снаху А ну.

О таџбин и своје син овце и њ ихове ф ам или је, као и м ногобројну

родбину.

Н ека је наш ем драгом Т ом у вечна слава и хвала за сва њ егова

добра дела која је чинио за свој вољ ени српски народ.

М а р к о Р . Р а д о и ч и ћ

+ МИЛОШ БЛАЖЕВИЋ (1928- 1994)

Т ринаестог јануара о.г. прем ин уо је у П аризу од п оследида

несрећног иада, у 65-ојгодини ж ивота, велики српски родољ уб М илош

Б лаж евић. Родом из српског К ордуна, он је своју м ладост провео

углавном у Београду, где се и ш коловао. У часу распада Југославије

1941. годин е, као 12-то годиш њ и дечак, М илош се затекао у родном

К ордуну. С ам о срећом и сналаж љ ивош ћу успео је да спасе главу одусташ ког нож а и, после годину дана скривањ а по ш ум ам а и м ећу

српским устаници м а, коначно се докоп ао Б еограда и своје породиц е.С хвативш и у најранијим даним а свог ж ивота да су Х рвати

см ртни непријатељ и српског народа, и да је држ ава Југославија сам оприврем ено склони ш те за српске злотворе, М илош је одредио свој



Н а ш и п р е м и н у л и ч л а н о в и и п р и ја т е љ и 127

ж ивотни пут, свој идеал који је следио до краја ж ивота. A то јеобновљ ена и уједињ ена С рпска држ ава, од свих српских плем ена. И з

послератне поново нам етнуте Југословенске држ аве, овај пут још

под ком уни стим а, М илош је побегао већ 50-тих година у слобдни

свет, да би наставио борбу за својидеал. Њ егов долазак м ећу српске

ем игранте је био прилично запаж ен у оно врем е и представљ ао је

право освеж ењ е, те је М илош склопи о п ријатељ ство са већином

водећих српских поли тичара у слободном свету. У свом п риватном

ж ивоту, он се специјализовао у елетрон ици и им ао је чак своје

патентиране проналаске. О ж енио се и им ао сина П јера, кога је

обож авао. А ли, лични ж ивот није ни кад скренуо М илош а са српскогпута. П уно је радио и н аписао је безброј чланака по разним српским

листовим а. И м ао је увек јасно одређен и н епоколебљ ив став. Н арочито

је држ ао до два своја есеја који су би ли објављ ени у виш е српских

листова, па чак и ф ранцуских, a то су: „Т ито, последњ и велики

обм ањ ивач“ (после Брозове см рти) и „В елика завера“ против српскогнарода. П отпи сивао се најчеш ће псеудоним ом М илош П авић.

тренуцим а свог успеха, пом агао је м ноге српске јавне радн ике у

објављ ивањ у њ ихових радова. Н а прим ер др Л азу М . К остића, са

којим се окум ио, и о свом трош ку је издао К остићеву књ игу „С ве суто лаж и и обм ане“, а пом огао је и и здавањ е неких других. Б ио је

пријатељ и сарадник и изванредне српске културн е радниц е др О лге

Л уковић - П јановић. И наче, био је редовни чи талац Њ егош евог

„Гласника".

О вих последњ их годин а, када је поново ож ивела анти-српска

делатност (В елика завера) старих и нових србофоба, М илош је спрем но

стунио у борбу за српске интересе. В еран свом ж ивотном идеалу, он

је сарађивао са сваким ко је теж ио и стом циљ у, заборавивш и старе

расправе. О сновао је друш тво France-Serbie ради окупљ ањ а ф ранцуских

пријатељ а С рбије, а био је и председн ик С весрпске Заједн и цеФ ранцуске. П окренуо је часопи с „Г лас С рба Ф ранцуске“ и организовао

је вели ке м аниф естаци је у корист С рба, на тргу Републике у П аризу

12. ф ебруара 1993. где је држ ао ватрени говор окупљ еној м аси од

преко 10.000 особа. С лао је протестна п исм а виђени м Ф ранцузим а, па

и тадаш њ ем председн ику Л орану Ф абијусу, због њ еговог про-

тивсрп ског става. П ојављ ивао се и на београдској телеви зији , давао је

интервјуе листови м а и часописим а, упутио је позив како влади тако

и опозиц ији , опом ињ ући их да се окану јаловог поди тизирањ а и

заједни чки упну снаге у овим теш ким часовим а у корист С рпства.П редлагао је кон центраци ону В ладу народног спаса, и траж ио даличн е разм ирице оставе за касни је. И ш ао је чак у Русију у им е

С весрпске Заједн ице, брани о је на м осковској телеви зији српску



12 8 Г л а с н и к С р п с к о г и с г о р и ј с к о -к у л г у р н о г д р у п г г в а ,, е г о ш “

ствар, а најпоп уларнији руски ли ст „П равда“ је објавио њ егов апел наруком језику , у ком е је позивао руски народ да пом огне своју српску

браћу у овом теш ком тренутку... И баш тада група „Југословена“ у

С весрпској заједници изврш ила је „држ авни удар“ и у одсуству га

см ени ла са м еста председника онем огућивш и м у тим е даљ у српску

делатност. М илош је то храбро подн ео и створио нови план за борбу

у корист С рпства. Н о см рт је овај пут иш ла на руку српским

непри јатељ им а и отела нам овог великог српског борца, дивног

човека и врхунског интелектуалца.

Н ека је вечна слава С рбину М илош у Б лаш евићу!

Г р а д и м и р Х а џ и ћ

ДОПУ HE И ИСПРАВКЕ

У Г ласни ку бр. 70 на страни 42. (списак Беране - варош ) 10 ред

одоздо, стоји Д рагојевић М илун. Т реба Д рагојевић М илутин .

И ста страна ред 2. одоздо стоји: Ђ уриш ић И ванка; треба Ђ уриш ић

И вана.

С т. 41. 9. ред одоздо стоји: В ујош евић Н овак, трговац. Т реба

В ујош евић Н овак, капетан К ЈВ .

С т. 65. /село Загорје/ 22. ред одоздо, стоји П антовић Д . Б ранко.

Т реба П антовић Д . Радом ир. И ста страна 20 ред одоздо, стоји П антовић

Д . М омчило. Треба П антовић М . М иличко.

С т. 66. 19. ред одозго стоји: С екулић Н ово, Треба С екулић Н овак.

С т. 67. 16. ред одозго, стоји; Ц укић И лија и Ц укић М ирко.

Т реба Ц икић И лија и Ц икић М ирко, м есто Ц укића Ј. М илош а,

ставити Ц икић Ј. М илош . М есто Ц укића М иливоја, треба Ц икић

М иливоје.

И сто м есто Ц укића Ј. М ирка, треба ставити Ц икић Ј. М ирко.

И ста страна ред 5 и 6 стоји, Ш ћепановић М илан и Ш ћепановић С.

С имо. Треба Ш ћеповић М . М илош и Ш ћеповић С. М илоњ а.С т. 62.12 ред одоздо стоји, Д елевић В укин Д анило. Т реба Д елевић

В уков Д анило.С г. 63.8. ред одозго стоји: П антовић Зеков М илета; треба П антовић

Зеков М икета. И ста страна ред 95. стоји П антовић П ериш ин М иш о;

греба П антовић Н иколин П ериш а.



Д о и у н е и и с п р а в к е 129

Н а стр. 96. у песм и С рпски родољ уби, п ети ред 3. строф а стоји“П оносни и горди они за м егдане” треба “П оносни и горди, орни зам егдане.”

Н а стр. 116, 5. ред трећег одељ ка стоји, Д уш ан Гвозеновић, треба

Д уш ан Грозданић.

Допуна у списку СЕЛО ПЕТЊИК /св. Гласник 70/

Б А Р Ј А К Т А Р О В И Ћ М . Д А Н И Л О , преш ао са борбе босанске теш коће,

стигао у С ловенију где су га ком унисти заробили, a no том

стрељ али на Зиданом М осту м аја 1945. год.

Б А Р Ј А К Т А Р Е В И Ћ В . Н И К О Ј 1А , погинуо у селу Б ољ аниће у борби

против ком униста 13. ф ебруара 1945. г.

Б А Р Ј А К Т А Р Е В И Ћ В У К А Л О , заробљ ен од ком уни ста у С ловенији, a

потом стрељ ан код Зиданог М оста м аја 1945. г.

ДОПУНА СПИСКА СЕЛО БУЧЕ /св. 70 Гласника/

Ј О К С И М О В И Ћ Д У Ш А Н , погинуо од енглеског бомбардовањ а 1943.

г.Ј О К С И М О В И Ћ Ђ У Р О , капетан I кл. при повлачењ у кроз Босну,

разболео се од тиф уса и ум ро ф ебруара 1945.

Ј О К С И М О В И Ћ М И Л И С А В , погинуо при заузим ањ у М ојковца од

ком униста маја м есеца 1942. год.

Ј О К С И М О В И Ћ М . А Л Е К С А , био је непуних 18 година, ком унисти га

м оби лисали и са леђа убили м аја 1944. г. Л еш пронађен у лугупоред реке Tape.

Ј О К С И М О В И Ћ Љ У Б О , капетан II кл. при повлачењ у кроз Босну

разболео се од тиф уса и подлегао м арта 1945. год.



13 0 Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а „ е г о ш “

НАШИМ САРАДНИЦИМА

У м ољ авам о сараднике „Г ласни ка” да приликом слањ а својих

рукописа поступају убудуће овако:

1. К уцати текст писаћом м аш ином .

2. Д ва прореда изм еђу редова.

3. Н а левој страни рукописа оставити празан простор разм ака

ш ирине три прста, на десној страни два прста.

4. С арадници који пиш у руком ум ољ авају се, да се држ е тачке 2 и

3 и, по м огућности, да пиш у ш то читкије и јасније.

5. С вим а пош тованим сарадни цим а стављ а се до знањ а, да се

рукописи, уколико не буду ш тампани , неће враћати.

Редакциони одбор „Гласника”.

Ч ланци објављ ени у наш ем „Г ласни ку” под потпи сом илиини цијалим а обавезују сам о њ ихове писце, а не и С И К Д „Њ егош ” ни

Редакциони одбор „Г ласника”.

Редакциони одбор „Г ласника” позива све српске борце и учеснике

у покрету отпора ђенерала Д раж е М ихаиловића, на братску сарадњ у и

м оли их да доставе на адресу У редника „Г ласника” своје успом ене, своје

дож ивљ аје, описе борби у којим а су учествовали, као и све друге податке

из врем ена Д ругог светског рата или у вези с њ им .

М оле се сарадници да радове које ш аљ у „Г ласни ку”, не ш аљ у

другим часописим а или листовим а, док од У редни ш тва не добију

обавеш тењ е о одлуци ш тампањ а. Раније објављ ени радови не долазе у

обзир да се у „Гласнику” ш тампају.

У р .



САДРЖАЈИ з диплом атске преписке—Д р М илан Г авриловић................................3

Н езаписана историја—М . В аси ћ.................................................................10

Х риш ћанске м ањ ине у И зраелу—М арко М илуновић-П ип ер..............17

М иш а А настасијевић—А . Л . К арготић..................................................... 25

М орачани у К арађорђевојпаради 1809. г . .—Д . Б рауновић.................32

Н ачертаније—А .Л . К арготић....................................................................... 37

М ученичке ж ртве за слободу и

“Равну Гору” 1941 - 1945. II део—А лександар Ч уки ћ .................52И скре сећањ а—П . Ж . С авић ........................................................................ 95

Књижевни деоЗавет—В . П . Б оји ћ.......................................................................................100

Д ецем бар 1990-В апај—Д . Р ајковић......................................................... 101

Д ецем бар 1993 - Безум љ е—Д . Р ајкови ћ.................................................102

П итам о се—М . М илади новић....................................................................103

Д а ли знам о—М . М иладиновић................................................................104

Јесен—М . Р. Ш ош ки ћ..................................................................................105

Ш етњ е—М . Р. Ш ош ки ћ...............................................................................106

Оцене и приказиП рви Д раж ин аћутант Јакш а В . Ћ еловић—Д . Б раун ови ћ.................108

Glasnik srpskog istorijsko-kulturnog drustva Njegos sv71

Documents

Transcript of Glasnik srpskog istorijsko-kulturnog drustva Njegos sv71