VISOKA SKOLA PRIMENJENIH STRUKOVNIH STUDIJA

VRANJE

Studijski program: Tehnologija drveta

Predmet: Susenje I parenje drveta

Skolska godina: 2011/2012

ELABORAT

Profesor: Student:

Dr Jevtic Petronije Marija Jovanovic162/TD

Dimenzije paleta

sirina: B= 1.3m; sirina: B=1.3m;

visina:H= 1.3m; visina:H=1.3m; duzina:L=2.5m; duzina:L=3.8m;

2. Zapremina gradje u paleti:

a) Topola Jela

V= B*H*L(m/3) V=B*H*L(m/3) V= 1.3*1.3*2.5 V= 1.3*1.3*3.8 V= 4.225 m/3 V= 6.422 m/3

b) Prosecna debljina letvica: S= 10+ 0.3 (m m) d – Debljina gradje

Topola Jela

S= 10+ 0.3*d S= 10+0.3*d S= 10+0.3*20 S= 10+0.3*18 S= 16 m m S= 15.4 m m- usvajam 15 m m

Topola t= d/ s+d*100(%)

t=55.56(% ) Jela t=18/15+18 *100(%) t=55.56%

1. Stvarni volumen gradje u paleti

Topola Vg=V*t (m/3) Vg= V*t(m /3) Vg= 4.225 * 0, 5556 Vg= 2.35 m/ 3 Jela Vg= V*t(m/3) Vg=6.442*0,5455 Vg=3.5 m/3

1. Redni br Razred vlage ts t tm j ur ir

3. % 1 70-40 74 5 69 80 1.2 4.5 2 40-30 77 6 71 76 10.8 3.2 3 30-20 80 11 69 61 7.9 3.2 4 20-15 83 15 68 52 6.2 2.8 5 15-11 85 20 65 41 4.9 2.6

Rezimi izjednacavanja 85 7 78 72 9 IR= 5 Kondicioniranje 85 1 84 92 15

Rezim zagrevanja, usvajamo:

hz=3h/cm – zima t/hi=77/3 – 26 C tp=-3 C tz=2*3- 6h ts= 74 C t=ts-tp tz/hi=6/3=2 h t=74-(-3)=77 C hi=3 usvojeno

Vremenski ts t tm interval

0-2 23 1 22 2-4 49 1 48

4-6 74 1 73

Redni br Razred ts t tm F Ur Ir vlage C % 1. 118-40 80 5 75 80 11.7 6.7 2. 40-30 84 6.5 77.5 76 10.2 3.4 3. 30-20 87 11 76 63 7.5 3.3 4. 20-16 89 15 74 53 6 3

Rezim 89 1.5 87.5 90 14 Ir=4.1 izjednacenja

Kondicioniranje 89 19.5 69.5 97 19

Rezim zagrevanja, usvajamo hz= 1.5h/ cm – zima tp= -3 C ts= 80 C t =ts-tp t = 80-(-3)= 83 C hi= 3 – usvojeno t / hi = 83/ 3= 28 C tz=d*nz tz= 1.8 * 1.5= 2*7 h= 34 tz/hi= 3/3 = 14

Vremenski interval ts t tm 0-1 25 1 24

1-2 53 1 52 2-3 80 1 79

1. Trajanje susenja a) Vreme punjenja I praznjenja komore t1= (3:8) (n) t1= 7h

b) Vreme zagrevanja

t2= t2=n2*d (h)

Topola Jela t2= tz t2=t2 t2=6h t2=3h

1. Vreme aktivne faze susenja I zavrsne obrade

t3- Izracunava se po metodi Cividini-a za topolu:

p0= 390/km 3 p12=p0 1+U/ 1+0.84*p0* U sledi f1=1

p12=0.39 1+0.12/ 1+0.84*0.39*0.12= 0.420g/cm 3

d= 20m m sledi f2= 0.72 Up=70% Uv=11% sledi f3= 1.037 Ir= 5 sledi f4 = 0.78 t max + t min / 2= 85+74/2= 79.5 sledi f5 = 0.92 b/d = 130/20 = 6.5 sledi f6= 1.1

mesane daske sledi f7 = 1 L< 2 m sledi f8=1

Revizibilna cirkulacija - f9= 1.6 Kvalitet susenja - f10=1.4

t3= f1*f2*f3*f4*f5*f6*f7*f8*f*f10 * 22 t3= 20 h

Za jelu

p0= 410 kg/m 3 p12=p0* 1+U/1+0.84*p0*U - f1= 1

p12= 0.41* 1+0.12/1+0.84*0.41 * 0.12 = 0.441g/m3 d=18m m - f2= 0.72 Up=116% Uv=16% - f3=1.156 Ir= 4.1 - f4=0.9 tmax+tmin/2=89+80/2=79.5 - f5=0.86 b/d= 140/18=7.78 - f6=1.2

Mesane daske - f7=1 L< 2m - f8=1 Revizibilna - f9=1.6 kvalitet susenja - f10=104

t3= f1*f2*f3*f4*f5*f6*f7*f8*f9*f10* 22

t3=26 h

1. Ukupno vreme susenja za topolu: T0= t1+t2+t3= 7+6+20=33h za jelu: T0=t1+t2+t3=7+3+26=36 h

5.Vreme susenja jedne sarze

Ts=To/24 (dana)

Za topolu Za jelu

Ts = To.24 (dana) Ts=To.24 (dana) Ts=33/24 Ts=30/24 Ts= 1.38 dana Ts=1.5 dana

Uvod

1. Troskovi postupka parenja drveta

Za tacno odredjivanje stvarnih troskova parenja merodavni su sledeci cimbenici:

* Vrsta drveta

* Dnevna kolicina ispiljene gradje koju je potrebno pariti

* Debljina piljenica

* Pocetni sadrzaj vode u drvetu

* Radno vreme

* Godisnje doba

* Trajanje parenja

* Korisni volumen parionice

* Koeficijent ispunjenosti parionice

* Vremensko opterecenje parionice

* Vrsta zagrevanja I nacin rada

* Snaga zagrevanja I nacin rada( indirektni nacin)

* Vrsta transportnog sredstva

* Kvalitet parenja

* Postupanje s gradjom pre parenja .

Ukupni troskovi parenja se mogu podeliti u dve osnovne grupe: fiksni I varijabilni troskovi.

Fiksni troskovi parenja racunaju se u odnosu na godisnju kolicinu preradjene gradje koju

je potrebno pariti I sledece su:

1. Amortizacija

3. Kamate

5. Troskovi zemljista

1. Troskovi izgradnje, uredjena I pripreme zemljista

3. Osiguranje I poreza

1. Pomocna sredsva

Varbijalni troskovi parenja su sledeci:

1. Manipulacija I slaganje

1. Nadzor I merenja

1. Popravak I odrzavanje

3. Toplinska energija

1. Elektricna energija

3. Kamate na sredstva u sirovini

5. Gubitak vrednosti 1.Manipulacija I slaganje- Ovisni su o kolicini gradje, platama zaposlenih, vremenu

potrebno za slaganje, utovar, istovar, prazan hod transportnog sredstva I srednjim troskovima

transportnog sredstva.

2.Nadzor I merenje-Ovisi o broju komora I broju smena, trajanju nadzora, godisnjem

broju dana pogonu parionice, plati tehnologa parenja. 3.Popravak I odrzavanje-Troskovi popravka I odrzavanja iznose od 1 do 4% investicije

godisnje I ovisni su o ukupnoj invasticiji, faktoru popravka I odrzavanju. 4.Toplinska energija-Troskovi toplinske energije su zasebni troskovi jer ovise o

tehnoloskom procesu, a ovisni su o trajanju parenja, proscnom sadrzaju vode po m3 drva,

specificnoj potrosnji pare u vremenskom periodu I ceni proizvodnji vodene pare.

5.Strujanje vazduha( u slucaju parionice s ventilatorima).- Ova vrsta troskova ovisi

o snazi ventilatora, kutu gubitka elektricne energije, efektivnom vremenu rada ventilatora,

broju ventilatora, ceni elektricne energije, netto korisnom volumenu perionice i elektromotora.

6.Kamate na kapital u uskladistenoj gradji-( u parionici I skladistenom prostoru).

Ovisne su o ceni piljene gradje, kamatnom faktoru I trajanju uskladistenja. 7.Izgubljena vrednost-Gubitak vrednosti radi karakteristika postupaka I gradje koju se

pari; tolerise se u prosecnim granicama od 1 do 3%.

1. Ekoloska problematika nusprodukata hidrotermickih 2. procesa obrade drveta

Najcesci problemi koji se javljaju u praksi su nekontrolisano isticanje kondenzata iz

parionice, posebno ispod vrata I kroz zidove, ako je parionica lose odrzana. Kondenzat je

potrebno ekoloski zbrinuti na ancin da se na odvodnom kanalu sagradi talozna jama u kojoj bi

se obavljalo otklanjanje taloga iz procesa, kao I neutralizacija samog kondenzata. Tek po

neutralizaciji se kondenzat moze ispustiti u kanalizaciju.

Istrazivanje problematike industrijskih postupaka hidrotermicke obrade drveta

U ovom poglavlju su prikazani neki od rezultata znanstvenih istrazivanja koja se bave

problematikom nusprodukata hidrotermickih procesa. Rast potreba za osusenom piljenom gradjom postavlja povecane ekoloske zahteve

na postupak susenja s naglaskom na emisiju tvari u okolni vazduh. Tokom susenja I parenja

drveta oslobadja se slozena mesavina hemijskih tvari isparavanjem, destilacijom vodenom

parom ili toplotnom razgradnjom. Emisije plinova tokom procesa susenja mogu nastati kao

produkt oslobadjanja prirodnih hlapivih komponenti, kao nusprodukt termalne razgradnje ili

zbog degradacijskih I transformacijskih reakcija sa susionicom I okolnim vazduhom. Cronn I

sur.(1983) navode da odbojnost mirisa plinova moze uzrokovati prigovore na ispunjavanje

ekoloskih zakona, a u nekim slucajevima I odredjene zdravstvene probleme. Kod istrazivanja

vakuumskog susenja prikazan je nacin na koji je moguce spreciti otpustanje potencijalno

opasnih tvari u atmosferu zbog mogucnosti odstranjenja vlage I hlapivih komponenti u obliku

kondenzata. Termicki tretmani drva ukazali su na mogucnost poboljsanja svojstva drveta na nekoliko

razlicitih nacina. Kao najveca prednost drvetaretiranog na taj nacin istice se njegova

otpornost na napad gljiva bez potrebe za naknadnom upotrebom zastitnih sredstava. Sam

tretman ima manje nepovoljan uticaj na okolinu, a drvo ima poboljsanu vodootpornost I

dimenzijsku stabilnost pod uticajem promenljivih pravila vlaznosti. Tamnija boja te,

karakteristican miris termicki tretiranog drveta, ukazuje na stvaranje derivata ekstrativnih tvari

lignina, hemiceluoze I celuloze. Daljim reakcijama navedenih tvari dolazi do formiranja

polimolekularnih aromatskih ugljikohidrata. S obzirom da je otrovnost bilo kojeg proizvoda

danas od velike vaznosti, potrebno je detaljnije istraziti rzgradnju proizvedenih spojeva.

Dosadasnja istrazivanja

Termalna razgradnja drveta bitno utice na emisije organskih tvari. Hemijeske

analize drveta pre termalnog tretiranja pokazale su stabilnost hemijskih komponenti drveta

(celuloze, hemiceluloze I lignina) na temperaturama do 100 C, ali se iznad te temperature

sve komponente pocinju menjati. Prema istrazivanjima koja su proveli Marutzky I Roffael

(1977), formaldehid nastaje termalnom razgradnjom lignina I ostalih ugljikovodonika,

nezavisno o temperaturi. Zabrinutost za stanje okoline usled otpustanja hlapivih organskih

materija sve je veca buduci da su one moguci uzrocnici fotohemijskog nastanka ozona I

drugih atmosferskih oksidanata I aerosola. Mehanizam nastanka ozona iz ugljikohidrata jer

nejasan I ukljucuje slozene fotohemijske reakcije izmedju reaktivnih ugljikohidrata, dusicnog

hidrata I sunceve svetlosti. S obzirom da je utvrdjeno da neki terpeni ubrzano reaguju s

ozonom, pri cemu nastaju oksidirani hemijski spojevi I aerosoli, nije poznata ni mera u kojoj

ugljikohidratidoprinose nastanku ozona. Rice(1955), je pomocu mutagenih I citotoksicnih

testova kondenzata nastalog u susionici, utvrdio je da ugljikohidrati minimalno uticu na

nastanak ozona, bez obzira na otrovnost nekih materija(na primer formaldehida) nastalih u

postupku susenja.

Nedavna istrazivanja kolicine oslobodjenog ugljika u procesu susenja borovine pri

temperaturama od 100 C/70 C( temperatura suvog termometra/temperatura vlaznog

termometra), provedena su prema metodi 25A Agencije za zastistu okoline na podrucju SAD-

a. Ovom se metodom, karakteristicnom za odredjivanje emisije ugljika, procenjuje stanje

atmosfere u susionicu pomocu ionizacije zraka plamenom. Prema tim istrazivanjima,

dominantbu grupu oslobodjenih materija, osim vodene pare, cine spojevi na bazi ugljika u

obiku plinovitih I aerosolnih spojeva. Osim hlapavih organskih komponenti, pronadjene su I

znacajne kolicine nehlapivih komponenti poput masnih kiselina dugih molekularnih lanaca.

Iako monoterpeni imaju tacku vrenja vecu od radnih temperatura u susionici, njihova je

prisutnost u emisijama plinova iz susionice znacajna. Ta se pojava pripisuje visokom pritisku

vodene pare. Primeceno je da su monoterpeni skloni reakcijama s drvetom pa dolazi do

samnjenja njihove koncetracije u poredjenju s koncetracijama koje se mogu predvideti na

temelju vrednosti pritiska vodene pare.

U istrazivanjima postupka vakuum susenja jasenovine, bukovine I hrastovine utvrdjeno je da

se kondenzat sastoji od mravlje kiseline, ocetne kiseline, levulinskih kiselina, furfurala,

hidroksimetil-furfurala I acetaldehida. Kiselost ovih kondenzata je vrlo velika I imaju vrlo velik

COD broj od priblizno 300mg/l. Bicho I sur.(1996) su delom karakterizirali kondenzate koji se

stvaraju tokom radio-frekventno/ vakuumskog susenja drveta duglazije ( Pseudotspsuga

menziesii), sekvoje (Thuja plicata) I cuge (Tsuga heterophylla), za koje je utvrdjeno da su

ekstremno toksicni prema nekim vrstama gljiva I bakterija. Takodje je poznat negativni uticaj

nekih hlapivih komponenti na ljudsko zdravlje pa se u sklopu ove studije proucavala

mogucnost tretiranja kondenzata u cilju smanjenja I velicine iznosa BOD- biohemijska potreba

za kisikom.

Materije koje se oslobadjaju tokom hidrotermiskih postupaka

McDonald I sur.(2002) susili su 40,9m3 borovine (pinus radiata) u industrijskoj

susionici. Piljenice debljine 41mm susene su na 100 C suvog termometra I 70 C vlaznog

termometra( relativna vlaznost vazduha 30%, vlaga ravnoteze drveta 3%). Tokom susenja

uzeti su uzorci atmofere unutar susionice. Susenje je trajalo 33 sata tokom kojih je izdvojeno

5 uzoraka koji su potom bili podvrgnuti hemijskoj analizi. Susenju je prethodilo pdparenje u

trajanju od 4,5 I 7,5 sati. Hemijske komponente tokom postupaka su sledece:

Aldehidi

Najvece koncetracije acetaldehida zabelezene su na pocetku I na samom kraju procesa

susenja. U zajednickoj koncentraciji utvrdjeni su aceton akrolein koji nastaju kao derivati

dinitrofenilhidizma. Prema Pravilniku o maksimalno dopustivim koncentracijama stetnih

materija u atmosferi radnih prostorija I o bioloskim granicnim vrednostima, maksimalno

dopustiva koncentracija acetaldehida iznosi 90 mg vazduha, a formaldehida – 0,6mg

vazduha. Tim su Pravilnikom propisane maksimalno dopustive koncentracije (MDK) pojedinih

stetnih materija ( plinova, para, suspendiranih materija-aerosola) u vazduhu radnih prostorija I

prostora koje, prema sadasnjim saznanjima, ne izazivaju zdravstvene probleme I ne

zahtevaju primenu posebnih pravila zastita na radu. Za odredjene stetne materije propisane

su I kratkotrajno dopustive koncetracije (KDK).

Marutzky I Roffael (1977) navode da do nastanka formaldehida dolazi zbog termalne

dekompozicije lignina I ugljikovodonicnog materijala, a zavistan je o temperaturi. Ukupna

kolicina formaldehida, acetaldehida I ukupna kolicina aldehida oslobodjena tokom susenja je,

u odnosu na volumen drveta,1,05, 8,66 I 17,9g drveta. McDonald I Wastney (1995) navode

da se visoke razine aldehida otpustaju tokom visokotemperaturnog susenja borovine, pri

temperaturi od 120 I 140 stepeni. U ukupnoj emisiji materija kolicine formaldehida,

acetaldehida, kao I ukupna kolicina aldehida, bile su relativno visoke s obzirom na cinjenicu

da je postupak susenja proveden nakon predparenja( u trajanju od 4,7 I 7,5 sati), a znacajno

su se snalazile tokom drugog uzimanja uzoraka. Tendencija smanjivanja se nastavila daljim

tokom postupka susenja.

Formaldehid koji nastaje u postupku susenja je od najveceg ekoloskog znacenja radi svoje

kancerogenosti te se nalazina listi otrovnih materija zagadjivaca vazduha. Utvrdjeno je da

formaldehid ima hronicni uticaj na ljude. Na izlazima vazduha iz susionica za vecinu

kontrolisanih procesa ustanovljena je koncentracija formaldehida visa od dozvoljene granice,

ali jednaka ili znacajno manja od kratkotrajno dopustive koncentracije. Najveca koncentracija

acetaldehida utvrdjena ovim istrazivanjem bila je 20,5 mg vazduha. Izmerena koncentracija je

znacajno ispod dozvoljene granice od 90 mg. Nakon otpustanja iz susionica u atmosferu

aldehidi se intenzivno mesaju s okolnim vazduhom.

Materije polarnog karaktera

Ukupne kolicine metanola I etanola oslobodjene tokom celog procesa bile su 28,6 I

74, 9g drveta. Podrijetlo etanola je jos uvek nejasno. Veci deo metanola I etanola oslobadja

se na pocetku susenja I njihova se kolicina smanjuje s vremenom. Iako se metanol smtra

nepovoljnim za ljudsko zdravlje, njegova pojava u susionici nema nepovoljan uticaj na

okolinu. Pokazalo se da kolicina ocetne I mravlje kiseline stupnjevito raste s vremenom a na

kraju susenja se smanjuje. Linberg I Rosell(1974) navode da prisutnost ocetne kiseline u

hlapivim emisijama plinova iz susionice potice od O-deacetilacije drvnih hemiceluloza.

Kolicina ocetne kiseline je neznatno manja nego kolicina izmerena tokom susenja borovine.

Najveca koncentracija mravlje I ocetne kiseline javlja se pri kraju susenja. Ove koncentracije

su neznatno vise od kratkotrajno dopustivih koncentracija za navedene vrste kiselina, dok su

maksimalno dopustive koncentracije za mravlju kiselinu 9mg vazduha, a za ocetnu kiselinu 23

mg vazduha. Hlapive organske materije u drvetu

Na prisustvo monoterpena analiziran je sirovi uzorak I uzorak drveta osusen u

susionici. Podaci dobijeni masenom spektometrijom ukazuju na smanjenu kolicinu hlapivih

organskih komponenti u drvetu osusenom u susionici. Uz monoterpene, u kondenzatu su

ustanovljeni su ustanovljeni I neutralni diterpeni poput primarinola I metil-dedehidroabietinske

kiseline. U odnosu na vec poznate podatke utvrdjena je visa razina monoterpena u sirovom

drvetu borovine, a kolicina se kretala izmedju 67 I 210g drveta. Glavne hlapive organske

materije u osusenom drvetu, kojih nema u sirovom drvetu, bili su furfural I neutralni diterpeni.

Furfural je nastao razgradnjom pentoza I njegov nastanak u drvetu zavisi o pH vrednosti I

temperaturi.

Hlapive organske komponente koje se oslobadjaju tokom susenja

Glavna materija utvrdjena u kondenzatu bila je terpineol. Od ostalih mterija u manjoj

meri prisutni su bili 4-terpineol, endo-borneol I jednostavni fenoli.Utvrdjena je prisutnost alfa -

pinena, kamfena, beta-pinena I limonena. Ti su monoterpeni ceste hemijske komponente

pinus radiate prema Bordonu I sur.(1992) I McDonaldu I sur.(1999).

Dve glavne komponente emitirane u okolni vazduh bile su alfa-pinen I beta-pinen. U

Pravilniku (NN92/1993) nisu navedene maksimalno dopustene koncentracije (MDK)a- I beta-

pinena. Te su se koncentracije smanjile oko tri puta izmedju sestog I devetog sata susenja.

Ukupna kolicina alfa-pinena I beta-pinena te ukupne kolicine hlapivih organskih materija

oslobodjenih tokom susenja iznosile su 119,251 I 405 g drveta. Nize vrednosti ukupnih

kolicina monoterpena utvrdjene su tokom proucavanja kondenzata iz vakuum susionice

prilikom susenja borovine na 80 stepeni. Rezultati ovih istrazivanja ukazuju na cinjenicu da

postoji znatna varijacija izmerenih razina ukupnih hlapivih organskih komponenti koje se

otpustaju iz susionica. Pri ovakvim istrazivanjima potrebno je uzeti u obzir dob I staniste na

kojem je raslo drvo, skladistanje I nacin izrade uzoraka jer mogu uticati na koncentraciju

monoterpena u drvetu. Navedeno ukazuje na cinjenicu da se kolicine emisije znacajno

smanjuju tokom prvihdeset sati susenja I da se smanjenje emisije organskih hlapivih

komponenti s vremenom prati trend jednak trendu krivulje susenja. S obzirom na prisutnost

hlapivih organskih komponenti, od najveceg je ekoloskog znacenja istrazivanja njihove

moguce uloge u nastajanju fotooksidanata kao sto je ozon. Buduci da je oksidant I da ima

utjecaja na velike stete na sumama u Evropi I Severnoj Americi, ozon je naznacen kao

intenzivan zagadjivac atmosfere. Postoje I druge reakcije izmedju ozona I organskih hlapivih

komponenti koje mogu uzrokovati formiranje razlicitih organskih materija u atmosferi. Iako su

hlapive organske materije oznacene kao jedan od mogucih uzroka atmosferskog ozona, to

jos uvek nije tacno ustanovljeno.

U tablici 12.1.navedeno je poredjenje koncentracija stetnih materija dobijenih u odredjenim

istrazivanjima sa maksimalno dopustivim (MDK) I kratkotrajno dopustivim (KDK)

koncetracijama pojedinih stetnih materija( plinova, para I aerosola) u vazduhu radnih

prostorija.

Hemijski spojNajveca koncetracija izmerena u istrazivanjima mg/m vazduhaMaksimalno dopustiva koncetracija [mg/m] vazduhaKratkotrajna dopustiva (KDK)[mg/m] vazduha Metanol 51,3 260 310Mravlja kiselina 18,8 918Ocetna kiselina 43,5 2337Formaldehid 3,14 0,63Acetaldehid 20,5 90270Pentanal

Furfural 0,37

1,02 175

8 - -

Tablica 12.1 Usporedba koncentracija stetnih materija dobijenih u prethodno

obradjenim istrazivanjima.

Zakljucak

U ukupnoj emisiji plinova iz susionice I parionice prevladavaju akcesorne materije, I to

vecinom monoterpeni, a od grupe spojeva najvise ima alfa-pinena I beta-pinena. Ostale

vaznije hemijske komponente koje se nalaze u emisiji su etanol, metanol, mravlja kiselina I

ocetna kiselina. Iznosi emisije hemijskih materija iz susionice bili su najveci tokom pocetnog

dela susenja. Za vecinu prisutnih materija najveca emisija zbivala se tokom prvih deset sati.

Najveca emisija ocetne I mravlje kiseline zbivala se nakon 25 sati susenja. Utvrdjeno je da

koncentracija formaldehida raste prema kraju postupaka susenja te da ukupna kolicina

formaldehida, kao sto je utvrdjeno ovim istrazivanjem, ne utice bitno na okolinu. Bez obzira na

nevedeno, potrebno je voditi racuna o kolicinama piljene gradje koju se preradjuje te lokalnim

klimatskim uslovima. Usporedba ukupnih kolicina monoterpena u atmosferi susionice s

ukupnom kolicinom destilovanih materija u vazduhu. U svrhu povecanja masenog udela

destilovanih monoterpena potrbno je pazljivije uzrokovanje I sirovog I osusenog drveta a

atmosfere tokom postupaka susenja u susionici. Stoga je u buducim istrazivanjima emisija

industrijskih pogona potreban mnogo veci broj uzoraka, posebno u ranim fazama

hidrotermicke prerade. Ovo istrazivanje dalo je znatnu kolicinu podataka o hemijskom sastavu

emisije plinova iz susionica I parionica. Namena rezultata je procena moguceg uticaja na

okolinu novoinstaliranih postrojenja te modeliranje daljeg I moguceg uticaja postupka susenja

na okolinu. Pri upotrebi navedenih podataka potrbno je voditi racuna da su podaci izmereni

pri koriscenju spcificnih uslova prerade drveta.