7/25/2019 Gajenje miroije

1/4

MIROIJA

Anethum graveolens L.

FAMILIJA: Apiaceae

Narodna imena: anita, kopar, koprid, slaki jane, ukrep, miruija

Miroija je poreklom sa Orijenta. Pretpostavlja se a joj je prapostojbina istona obala Sreozemnog

mora, odnosno zapadna Azija. U celoj Evropi je rairena, gaji se i u Severnoj Americi i na severu

Afrike. U naoj zemlji obro uspeva. Najvie se gaji u Vojvoini.

U Ebersovom papirusu je pod imenom ammersopisana biljka koja se koristila protiv glavobolje i

oboljenja krvnih sudova, za koju se smatra a nije nita rugo o miroija. Pretpostavlja se a se u

Palestini gajila miroija. U Evropu su je oneli Rimljani.

Miroija u bati sreinom leta

Gajenje

Za gajenje je potrebno umereno vlano poneblje. Nema velike potrebe za toplotom. Optimalnatemperatura za klijanje semena je 15C, ali seme moe a klija i na temperaturi o 8 o 12C. U fazi

nicanja i u poetku cvetanja treba mnogo vlage. Due sue slabo ponosi, kao ni krajeve sa velikom

koliinom paavina.

Najbolje prinose aje na zemljitima slabo kisele do slabo alkalne reakcije, koja su duboka, rastresita,

normalne plonosti. Za gajenje miroije nisu pogona zabarena i kisela zemljita, kao ni ona koja se

lako stvrdnu.

Poto je miroija jenogoinja vrsta, gaji se u plooreu. Najpogoniji preusevi su jenogoinje

mahunarke i ubrene okopavine. Smatra se a je ne treba gajiti posle viegoinjih mahunjaa.

Obino se na istom zemljitu moe gajiti ponovo posle 2-3 goine. Moguda je i postrna setva miroije

posle ranog povrtnog bilja i strnih itarica, ali se zaovoljavajudi prinosi mogu postidi samo uz

navodnjavanje.

http://agroplus.rs/info/wp-content/uploads/2011/05/4-lek104-1.jpg

7/25/2019 Gajenje miroije

2/4

Ako je gajena kao glavni usev, zemljite se posle etve moe iskoristiti za jesenju proizvonju povrda.

Ako se gaji kao postrni usev, mora se obezbeiti navonjavanje. Poto miroija ima kratak

vegetacioni period, pogodna je kao predusev za druge kulture.

Priprema zemljita za proizvonju miroije mora biti veoma obro izveena, zbog slabog korenovog

sistema, kratke vegetacije i pojave korovskih biljaka. Posle skidanja prethodnog useva obavlja se

uboko oranje na ubini ne manjoj o 30 cm. Poorano zemljite u otvorenim brazama se ostavlja aprezimi, a u prolede se obavlja presetvena priprema.

Miroija ima velike potrebe za hranivima. Stajnjak se moe unositi po preusev. Prilikom osnovne

obrae moe se ubriti kombinovanim (NPK) ili pojeinanim ubrivima u koliinama koje zavise o

plonosti zemljita. Jena o varijanata je 60 100 kg/ha N, 100 -120 kg/ha P205 i 60 -80 kg/ha K20.

Pore osnovnog ubrenja, u toku vegetacije se prihranjuje azotnim ubrivom. Folijarno

prihranjivanje (vuksalom, mikramiom) takoe povoljno utie na prinos.

U sluaju a se miroija gaji rai ploova, treba umerenije ubriti azotom a intenzivnije fosforom.

Dve tredine fosfora valja uneti u jesen, prilikom osnovne obrae, a jenu tredinu u prolede, pre setve.

Miroija se proizvoi iskljuivo semenom. Seje se irektno, vrstanim sejalicama, prethono

poeenim na meureno rastojanje 20-40 cm, kontinuirano u redu, na 1,5-2 cm dubine. Kada se

miroija gaji rai obijanja herbe, seje se na meurenom razmaku o 12 cm, a kaa se gaji rai

plodova ili za dobijanje etarskog ulja, seje se na 24 cm red od reda.

Pri gudoj setvi potrebno je 18 20 kg semena po hektaru, a pri setvi na 24 cm 12-14 kg semena (to

znai 100 200 klijavih semenki po unom metru). Smatra se a je najpogonije vreme setve prva

polovina aprila. Miroija se moe sejati i kao postrni usev. U tom sluaju zemljite se priprema

omah posle skianja preuseva, pa se miroija seje i obavezno navodnjava.

Mere nege obuhvataju meureno kultiviranje i okopavanje, plevljenje, prihranjivanje, navonjavanje

i zatitu o bolesti i tetoina.

Meureno kultiviranje i okopavanje primenjuju se zajeno u irokorenoj setvi, kaa se formiraju

redovi. Broj kultiviranja i okopavanja zavisi o osobina zemljita i zakorovljenosti. Obino se ove mere

primenjuju va puta, jer kasnije miroija pokrije meureni prostor i na taj nain biljke same gue

korove. Orasle biljke se ne okopavaju poto se taa lako lome.

Plevljenje se primenjuje i u uskorenoj i irokorenoj setvi. Neposreno pre prvu etvu herbe

ostranjuju se korovi, koji se poslenjih goina u miroiji suzbijaju iskljuivo hemijskim putem. U tu

svrhu se upotrebljava 2-A kg/ha prometrina S-50 (triazin) ili linuzona (derivat karbamida), 1-2 nedelje

pre setve. Nakon nicanja, kaa su biljice visine 10 12 cm, moe se tretirati linuronom (2 kg/ha). U

sluaju a se miroija gaji rai obijanja herbe, ne sme se prskati herbiciima nakon nicanja.

Naroito treba voiti rauna o korovima koji kvare kvalitet etarskog ulja, ajudi mu neprijatan miris,

ukus i boju. To suAristolochia clematitisL., Sinapis arvensisL. i neke vrste iz familije Solanaceae.

U normalnim uslovima gajenja, navodnjavanje nije neophodno. Sklapanjem redova biljke prave

zasenu i spreavaju gubitak vlage iz zemljita. U sluaju ugotrajnih sua, pre sklapanja reova treba

usev navonjavati vetakom kiom. Miroija se obavezno navonjava kaa se gaji kao postrni usev.

Do formiranja redova se uestalo navonjava. U fazi porasta stabljike navonjava se svakih 4-6 dana,a posle sklapanja redova svakih 10-15 dana.

7/25/2019 Gajenje miroije

3/4

Pore osnovnog ubrenja, u toku vegetacije, usev miroije se prihranjuje u vie navrata. Obino se

prihranjuje va puta azotnim ubrivom: prvi put sa 2030 kg/ha N u fazi formiranja redova, pre

prvog okopavanja, a drugi put sa 3040 kg/ha N pre rugo okopavanje. Kaa se miroija gaji rai

obijanja ploova i etarskog ulja, povedane oze azota i preterano prihranjivanje imaju negativno

dejstvo.

Bolesti i tetoine

Najopasnija bolest miroije je krastavost (Fusicladium depressum Berkeley et Broom), koju

mnogi sasvim pogreno smatraju pepelnicom. Bolest se javlja u fazi cvetanja u obliku

tamnosive navlake i izuenih, blago ispupenih pega na listu, stablu i titovima. U sluaju

uslova povoljnih za razvoj bolesti, usev moe a propane za nekoliko ana. Za preventivno

tretiranje useva zaovoljavajude rezultate aju preparati na bazi oina (oin S-65; 0,06 -

0,1%) i sistemini fungicid benomil (0,04-0,1%). U sluaju iznenane i jake pojave ove bolesti

usev se odmah kosi.

Pepelnica (Erysiphe umbelliferarum (Walr. de Bary) ne prouzrokuje neke vede, ekonomski

znaajne tete.

O tetoina najede se javljaju lisne vai (Cavarilla aegopadii Scop). Protiv ove vai mogude

je hemijsko tretiranje preparatom na bazi dimetoata (fosfamid 40-EC).

Miroija se koristi i u kulinarstvu

Sakupljanje

Cvetanje i sazrevanje ploova miroije su neujenaeni. U usevu se istovremeno nalaze i zeleni

titovi i titovi u cvetu. U zavisnosti o proizvoa koji se eli, anje se u razliitim fazama razvoja

biljke.

http://agroplus.rs/info/wp-content/uploads/2011/05/4-lek104-2.jpg

7/25/2019 Gajenje miroije

4/4

etva herbe je u fazi poetka cvetanja titova rugog rea, onosno kaa se zametnu ploovi u

centralnom titu. U ovoj fazi stabljika je zelena, a prizemni listovi poinju opaati. anje se na oko 10

cm o zemlje, onosno izna listova koji su promenili boju, obino pomodu maine. Pokoena masa

se omah sui, najede u suarama o 40C. Mogu se suiti cele ili iseckane biljke. Suenjem treba

sauvati zelenu boju herbe. Od 4-5 kg svee obija se oko 1 kg suve herbe.

Za proizvonju etarskog ulja miroija se anje ka vedi eo ploova pone a menja zelenu boju uutosmeu. U toj fazi obija se najvie etarskog ulja najboljeg kvaliteta. Taa stabljike u onjem delu

poinju a menjaju boju, a onje lide tek poinje opaati. Kosi se mainski. Pokoena masa se

ostavlja izvesno vreme a provene, a zatim se estilie voenom parom.

Najpogoniji momenat etve miroije za obijanje ploova je ka najvedi eo titova obije udkastu

boju. To znai a ne treba ekati a svi ploovi sazru. anje se kombajnima, a na manjim parcelama

runo.

Prinos svee mase po jenom hektaru krede se i preko 10.000 kg, a suve herbe preko 2.000 kg. Prinos

etarskog ulja dobijenog destilacijom herbe iznosi do 70 kg/ha, a destilacijom plodova 20 kg/ha.

Prinos ploova miroije iznosi oko 1.000 kg/ha.

Etarsko ulje iz herbe miroije treba a ima miris miroije i a sari 21% karvona, a iz ploova, miris

kima i preko 40% karvona. uva se u aluminijumskim posudama koje treba da budu zatvorene

plutanim zapuaima i to u suvim i hlanim prostorijama koje su zatidene o vatre. Ulje ne sme

sarati vou, etanol, ni primese rugih etarskih ulja, sintetske ketone i sl.

Preuzeto iz monografije LEKOVITO BILJE

Gajenje, sakupljanje, upotreba

Autor: prof. dr Jan KIGECIIzdava: Partenon, Beograd, 2002.