Funkcionalna anatomija.pdf

30.4.2012

1

Osnove funkcionalne anatomije

dr Sead Malićević

Funkcionalna anatomija

• Ljudska anatomija u relaciji sa funkcijom

• Anatomija ljudskog kretanja

• Anantomija pokreta

2

Ravni tela

• Sagitalna

• Frontalna

• Horizontalna

3

Ravni tela – orijentacija

• Sagitalna: lateralno-medijalno

• Frontalna: anteriorno-posteriorno

• Horizontalna: proksimalno-distalno

4

Regioni tela

• Glava i vrat – caput et collum

• Trup – truncus

– Grudni koš – thorax

– Trbuh – abdomen

– Karlica – pelvis

• Ruka – membrum superius

• Noga – membrum inferius

5

Jedinice građe tela

• Ćelija – osnovna jedinica funkcije i građe, oko 200 tipova (mišićna, nervna, epitelna...)

• Tkivo – skup ćelija iste građe i fukcije (mišićno, nervno, vezivno, epitelno)

• Organ – anatomske celine različite građe ali iste funkcije (bubreg, oko, koža,...)

• Sistem organa – skup fukcionalno povezanih organa (kardiovaskularni, digestivni,...)

• Organizam

6

30.4.2012

2

Lokomotorni sistem

• Muskuloskeletni sistem

• Mišićno-koštani sistem

• Sistem organa za kretanje

7

Elementi lokomotornog sistema

• Kosti

• Zglobovi

• Mišići

8

Kosti

• Čvrsti organi od kojih je izgrađen skelet

• Oko 210 kostiju

• Tkivo sadrži minerale (soli kalcijuma, fosfora,...)

• Živo tkivo!!!

9

Građa kosti

• Kompaktni spoljašnji deo (pokosnica sadrži krvne sudove i nerve)

• Sunđerasta srž kosti (sadrži vezivno tkivo, krvne sudove, nerve,...)

10

Uloga kostiju

• Mehanička potpora organizma

• Održanje oblika tela

• Kretanje tela – oslonac mišićima

• Zaštita organa

• Depo minerala

• Proizvodnja krvnih ćelija (u crvenoj koštanoj srži u grudnoj kosti, pršljenovima, karlici i butnoj kosti)

11

Podela kostiju

• Duge cevaste kosti (ruke, noge)

• Kratke kosti (lice, ručje, nožje, kičma)

• Pljosnate kosti (lobanja, lopatica)

• Sezamoidne

12

30.4.2012

3

Zglobovi

• Spoj dve ili više kostiju

• Prema funkciji, mogu biti: – Pokretni (diarthroses) - articulationes

– Polupokretni (amphiarthroses) – symphysis, synchondroses

– Nepokretni (synarthroses) – suturae, syndesmoses

• Prema strukturi, mogu biti: – Sinovijalni – articulationes

– Kartilaginozni – synchondroses, symphysis

– Fibrozni – suturae, syndesmoses, gomphoses

13

Nepokretni zglobovi - synarthroses

• Fibrozni – suturae, gomphoses

• Kartilaginozni - synchondroses

• Fuzije - synostoses

14

Polupokretni zglobovi - amphiarthroses

• Fibrozni - syndesmoses

• Kartilaginozni – symphysis pubis, synchondroses costosternales

15

Pokretni zglobovi - diarthroses

• Sinovijalna šupljina

16

Pokretni zglobovi

• Okrajci kostiju prekriveni su zglobnom hrskavicom

• Između okrajaka nalazi se zglobna šupljina sa malom količinom viskozne tečnosti (ovu tečnost luči sinovijalna membrana – unutrašnji sloj zglobne čaure)

• Zglob učvršćuju ligamenti, najčešće idu preko spoljnjeg dela kapsule ali ponekad i unutar nje (npr. koleno, kuk)

17

Podela zglobova

• Loptasti (rame, kuk)

• Jajasti, ovalni ili elipsasti (radiokarpalni zglob)

• Ravni ili klizeći (metakarpalni i metatarzalni, rebra II-VII sa sternumom, sakroilijačni zglob...)

• Tip šarke (lakat, koleno, falange)

• Točkasti (radijus i ulna i pršljenovi atlas i axis)

• Sedlasti (palac, trapezna i prva metakarpalna)

18

30.4.2012

4

Pokreti u zglobovima

• klizanje ili translacija,

• ugaoni pokret ili angulacija (pregibanje, opružanje, odmicanje i primicanje),

• obrtanje ili rotacija (supinacija, pronacija, everzija, inverzija),

• kruženje ili cirkumdukcija (složeno kretanje)

19

Pokreti u zglobovima – rečnik

20

Fleksija Pregibanje

Ekstenzija Opružanje

Abdukcija Odvođenje

Adukcija Dovođenje

Lateralna rotacija Spoljašnje okretanje

Medijalna rotacija Unutrašnje okretanje

Torzija Uvrtanje

Cirkumdukcija Kruženje

Pokreti u zglobovima – rečnik

Supinacija Spoljašnja rotacija i torzija

Pronacija Unutrašnja rotacija i torzija

Inverzija Dovođenje i unutrašnja rotacija

Everzija Odvođenje i spoljašnja rotacija

Elevacija Podizanje

Depresija Spuštanje

Protrakcija Izvlačenje ka napred

Retrakcija Uvlačenje ka nazad

21


22


23


24

30.4.2012

5


25

Pokreti glave Laterofleksija desna i leva, antefleksija (ili fleksija), retrofleksija (ili ekstenzija), rotacija levo i desno, cirkumdukcija

Pokreti vilice Elevacija, depresija, protrakcija, retrakcija

Kičma (trup) Fleksija, ekstenzija, laterofleksija, torzija

Pokreti ramenog pojasa Retrakcija, protrakcija, elevacija, depresija,

Pokreti u zglobu ramena Fleksija, ekstenzija, abdukcija, adukcija, spoljašnja i unutrašnja rotacija, cirkumdukcija

Lakat Fleksija, ekstenzija

Podlakat Pronacija, supinacija


26

Zglob ručja Radijalna adukcija, ulnarna adukcija, fleksija, ekstenzija

Pokreti karlice Inklinacija (anteverzija), bočno naginjanje (anterior/posterior pelvic tilt)

Pokreti u zglobu kuka Fleksija, ekstenzija, abdukcija, adukcija, spoljašnja i unutrašnja rotacija, cirkumdukcija

Koleno Fleksija, ekstenzija, spoljašnja i unutrašnja rotacija

Pokreti u skočnom zglobu Fleksija, ekstenzija, inverzija, everzija

Mišići

• Poprečno prugasti – skeletni mišići

• Glatki mišići – organi za varenje, disanje, krvni sudovi

• Srčani mišić

27

Poprečno prugasti mišići

• Ima ih oko 650 u telu

• Sastoje se iz tela i pripoja

• Mišićno telo se sastoji iz mišićnih snopova između kojih je vezivno tkivo

– Mišić može da ima snopove koji se pripajaju na različitim mestima – mišićne glave

• Mišićni pripoji se vezuju za kost, fasciju, međumišićne pregrade

28

Funkcije mišića

• Agonisti – izazivaju pokret

• Antagonisti – sprečavaju radnju agonista

• Sinergisti – pomagači agonista

29

Tipovi mišićne kontrakcije

• Izometrijska – mišić ne dozvoljava svojim pripojima da se udalje, nema promene dužine

• Koncentrična – mišić vuče svoje pripoje jedan ka drugom i skraćuje se

• Ekscentrična – mišić popušta (spoljašnja sila ga savlađuje) pripoji se udaljavaju dok se on opire

30

30.4.2012

6

Tipovi mišićnih vlakana

• Tip I mišićna vlakna (“crvena”)

• Tip II mišićna vlakna (“bela”)

31

Tip I

• Manja mišićna vlakna

• Crvena prebojenost zbog prisustva mioglobina

• Razvijen sistem krvnih sudova i kapilara

• Znatno veći broj mitohondrija u mišićnoj ćeliji postavljenih periferno blizu kapilara

• Spora mišićna vlakna

32

Tip II

• Veća vlakna za veću snagu kontrakcije

• Svetlija prebojenost zbog manje mioglobina

• Slabije izraženo snabdevanje krvlju

• Smanjen broj mitohondrija u mišićnoj ćeliji

• Visok sadržaj glikogena i rezervi fosfokreatina

• Brza mišićna vlakna

33

Komparacija tipova

Tip I

• Spora mišićna vlakna – crveni mišići

• Aerobni metabolizam

• Sporo zamaranje

• Mišići koji odgovaraju sporo, ali sa produženom kontrakcijom

• npr. m. soleus

Tip II

• Brza mišićna vlakna – beli mišići

• Anaerobni metabolizam

• Brzo zamaranje

• Mišići važni za brze i precizne pokrete

• npr. mišići pokretači oka

34

Komparacija tipova

35

Osnove biomehanike

dr Sead Malićević

30.4.2012

7

Biomehanika

• Biomehanika je oblast biofizike koja izučava mehanička svojstva i zakone kretanja živih sistema

• Biomehanika je mehanika živih sistema

37

Pokret – osnovna jedinica biomehanike

• Pokret – promena zglobnog ugla, tj promena polozaja jednog dela tela u odnosu na drugi

• Telo se pokreće u zglobovima • Telo se pokreće uz pomoć aktivne sile mišića. • Mišići se najčešće nalaze proksimalno (tj. bliže centru

tela) od zgloba u kome vrše pokret • Mišić ne gura:

– Koncentrična kontrakcija - vuče – Ekscentrična kontrakcija - popušta – Statička kontrakcija – drži

• Mi živimo i vežbamo u gravitaciji – Naši pokreti i kretanje zavise od više spoljašnjih sila

(gravitacija, trenje, otpor vazduha) 38

1. Glava

• Kostur glave čine lobanja i lice • Lobanja je koštana ljuštura jajastog oblika koju

delimo na bazu i krov. • Baza lobanje je zglobljena sa kičmenim stubom a

sa prednje strane sa kostima lica • Kosti lobanje i lica su spojene nepokretnim

šavovima osim spoja donje vilice i slepoočne kosti • U kostima lobanje i lica se nalaze šupljine

ispunjene vazduhom povezane sa nosnom dupljom (paranazalni sinusi)

39

Kosti glave

• Kosti lobanje: – 4 neparne - čeona, potiljačna, klinasata i sitasta

– 2 parne - temena i slepoočna

• Kosti lica: – 3 neparne – donja vilica, ralasta, podjezična

– 6 parnih – gornja vilica, nepčana, jabučna, nosna, suzna, donja nosna školjka

• Kosti lica i lobanje grade više duplji i šupljina koje sadrže mozak, mišiće, krvne sudove, nerve, čula, polazišta disajnog, digestivnog sistema,...

40

Mišići glave

41

Pokreti glave

• Laterofleksija

• Fleksija i ekstenzija

• Rotacija

42

30.4.2012

8

Pokreti lica

• Pokreti vilice : elevacija, depresija, protrakcija, retrakcija, pokreti žvakanja

• Mimični pokreti

43

2. Trup

• Trup se sastoji iz grudnog koša (thorax), trbuha (abdomen) i karlice (pelvis)

44

Kičmeni stub

• Kičmeni stub (columna vertebralis) predstavlja osnovni deo osovinskog skeleta. Nalazi se na zadnjoj strani trupa i vrata. Uzglobljava se sa lobanjom, rebrima i ulazi u sastav karlice.

• Ukupno 33-34 pršljena

45

Podela kičmenih pršljenova

• 7 vratnih (vertebrae cervicales)

• 12 grudnih (vertebrae thoracicae)

• 5 slabinskih (vertebrae lumbales)

• 5 krsnih (os sacrum)

• 4-5 trtičnih (os coccygis)

46

Kosti grudnog koša

• 12 rebara

• Sternum

• 2 skapule

• 2 klavikule

47

Pokreti trupa

• Fleksija

• Ekstenzija

• Laterofleksija

• Torzija

48

30.4.2012

9

Karlica

• Os coxae

– Os ilium

– Os ischium

– Os pubis

• Os sacrum

• Os coccygis

49

Pokreti karlice

• Anterior pelvic tilt • Posterior pelvic tilt

50

Noga

• Kosti noge:

• Butna kost (femur)

• Golenjača (tibia)

• Lišnjača (fibula)

• Čašica (patella)

• Stopalo

51

Mišići prednje i unutrašnje lože natkolena

52

Mišići zadnje lože natkolena

53

Mišići prednje lože potkolena

54

30.4.2012

10

Mišići zadnje lože potkolena

55

Pokreti u zglobu kuka

• Fleksija

• Ekstenzija

• Abdukcija

• Adukcija

• Spoljašnja rotacija

• Unutrašnja rotacija

• Cirukmdukcija

56

Pokreti u zglobu kolena

• Fleksija

• Ekstenzija



57

Pokreti u skočnom zglobu

• Fleksija

• Ekstenzija

• Inverzija

• Everzija

58

Ruka

• Kosti ruke:

• (Ključnica – Clavicula)

• (Lopatica – Scapula)

• Ramenica (Humerus)

• Žbica (Radius)

• Laktica (Ulna)

• Šaka

59

Mišići ramena – zadnja strana

60

30.4.2012

11

Mišići ramena – prednja strana

61

Mišići prednje lože podlakta

62

Mišići zadnje lože podlakta

63

Pokreti u zglobu ramena

• Fleksija

• Ekstenzija

• Abdukcija

• Adukcija



• Cirkumdukcija

64

Pokreti u zglobu lakta

• Fleksija

• Ekstenzija

65

Pokreti podlakta

• Pronacija

• Supinacija

66

30.4.2012

12

Pokreti u zglobu ručja

• Fleksija

• Ekstenzija

• Radijalna adukcija

• Ulnarna adukcija

67

O sportskim povredama

Dr Sead Malićević

Sportske povrede

• Sportske povrede su makroskopske ili mikroskopske disrupcije normalnog kontinuiteta tkiva koje su nastale u toku takmičenja, treninga, vežbi ili rekreativnih aktivnosti

Specifičnosti sportskih povreda

• Specifičnosti u mehanizmu nastanka

– Povrede specifične za sport ili disciplinu

– Okolnosti povređivanja najčešće su jedinstvene


• Specifičnosti u dijagnostikovanju

– Preciznije metode jer su finije promene

– Mogućnost korišćenja skupih dijagnostičkih metoda


• Specifičnosti u lečenju

– Ubrzanje procesa rehabilitacije

– Dostupnost postupaka, stručnjaka, metoda...

– Pritisak sportiste, sportskih stručnjaka, uprave, vlasnika, medija, javnosti,...

30.4.2012

13


• Specifičnosti u značaju

– Popularnost sportista

– Smrt u F1 u poređenju sa svakodnevnim smrtnim slučajevima u saobraćaju

– Ekonomski efekti odsustvovanja iz takmičenja

Prema mestu

• Koleno 1,0

• Natkolenica 0,8

• Skočni zglob 0,75

• Rame 0,5

• Šaka, glava 0,45

• Lice 0,4

• Stopalo, list, prepona, leđa 0,25

• Lakat 0,15

• Ručni zglob 0,15

• Kuk , karlica, Ahilova tetiva 0,1

• Trbušni zid, zadnjica, peta, vrat, zubi 0,04

Prema toku i nastanku

• Hronične povrede su izazvane kontinuiranim stresom tokom dugog vremenskog perioda

– Npr. teniski lakat, trkačke potkolenice, skakačko koleno,...

• Akutne su izazvane iznenadnim dejstvom sile

– Npr. frakture, istegnuća, potres mozga

Prema tkivu

• Mekotkivne

– Koža, mišići, ligamenti, tetive, hrskavice

– Zatvorene (modrice, istegnuća,...) i otvorene (posekotine, razderotine, žuljevi...)

• Koštane

– Zatvorene i otvorene

– Otok usled povrede krvnih sudova

– Bol usled povrede nerava

Prema mehanizmu

• Kontaktne

– Sudar, udarac, pad

• Beskontaktne

– Odnosi sila, prenaprezanje, loš trening, prethodne povrede,...

Stres frakture

• Nastaju akutno, ali su hronične po mehanizmu nastanka

• Pukotina dužinom kosti

• Metatarzalne kosti, kosti nožja i ručja, tibija (Medijalni tibijalni stres sindrom)

• Sklonost, strukturne anomalije (ravna stopala, pronacija stopala), vibracije, prenaprezanje, loša oprema

30.4.2012

14

Tretman povreda mekih tkiva

• Krvarenje, otok, bol

• R.I.C.E.

• H.A.R.M.

R.I.C.E.

• REST

• Prestanak aktivnosti, sprečiti dodatno povređivanje koje bi nastupilo ukoliko se nastavi sa aktivnostima

• Dati vremena sportisti da prevaziđe trenutnu situaciju (da bol prođe)

R.I.C.E.

• ICE

• Hladjenje da bi se izazvala vazokonstrikcija

• Zaustavljanje ili usporavanje krvarenja unutar povrede

• Zaustavljanje ili usporavanje formiranja upalnog otoka oko mesta povrede

• Oprez – ne zadržavati led duže nego što je propisano i ne nanositi ga direktno na kožu

R.I.C.E.

• COMPRESSION

• Mehanička vazokonstrikcija, sprečavanje krvarenja

• Sprečavanje oticanja mesta povrede

• Oprez – može da dođe do kompromitovanja cirkulacije

R.I.C.E.

• ELEVATION

• Dovođenje povređenog dela u ravan srca da bi se lakše odvodile tečnosti iz regiona povrede

H.A.R.M.

• Heat – zagrevanje mesta povrede

• Alcohol – stavljanje alkoholnih obloga za skidanje otoka

• Running – nastavak aktivnosti

• Massage – masiranje povređenog mesta

30.4.2012

15

Tretman preloma i dislokacija

• Ne pomeraj povređenog

• Traži medicinsku pomoć

• Ne RICE!!!

• Imobiliši povređeni deo tela, ako je moguće

• Neka povređeni bude utopljen i udobno smešten

• Ostani sa povređenim, ako je u stanju šoka

• Ne vrši nikakav pritisak na povređeno mesto

Ostale sportske povrede – potres mozga

• Postavi povređenog u bočni koma položaj ukoliko je bez svesti

• Proveri simetričnost zenica, stanje svesti, orijentaciju prema ljudima, u vremenu, prostoru i događajima

Ostale sportske povrede - dehidracija

• Gubitak vode (elektrolita) znojenjem, disanjem, urinom, povraćanjem, boravkom u suvom vazduhu (na vetru)

• Hipotonična dehidracija (gubitak natrijuma ili preteran unos vode)

• Hipertonična dehidracija (gubitak vode bez gubitka elektrolita)

• Izotonična dehidracija (podjednak gubitak vode i elektrolita)

Ostale sportske povrede - dehidracija

• 2%: žeđ, gubitak apetita, suva koža, umanjena izdržljivost za 30%, brzo zamaranje, visok puls, zatvor

• 5-6%: pospanost, glavobolja, pad pritiska, povećanje temperature, ubrzano disanje

• 10%: spazam mišića, smanjen turgor kože, poremećaj vida, delirijum

• 15%: smrtni ishod

Ostale sportske povrede - hipertermija

• Temperatura tela može da bude i 37,7C tokom dana

• Temperatura preko 40C može da bude po život opasna

• Rizik za dehidraciju

• Pojačava se u okolnostima povećane vlažnosti

• Toplotni udar

• Sunčanica

Ostale sportske povrede – hipotermija

• Temperatura tela ispod 35C

• Usporenje pulsa, gubitak svesti

• Utopljavanje, ne grejanje

30.4.2012

16

Ostale sportske povrede

• Povrede oka

• Povrede zuba

• Povrede uha

• Povrede jezika

• ...

Etiologija sportskih povreda

dr Sead Malićević

Brojke

• Svakog minuta u SAD dogodi se jedna sportska povreda

• Srbija: pojma nemamo

Etiologija sportskih povreda

• Normalna struktura i funkcija, ali neadekvatna priprema ili preterano opterećenje tkiva

• Abnormalna struktura i/ili funkcija i adekvatno opterećenje na tkiva

Unutrašnji faktori povreda

• Starost • Pol • Prethodne povrede • Anomalije u gradji • Fleksibilnost • Fizička sposobnost • Mišićni dizbalans • BMI • Psihološki faktori • Sistemske bolesti

Starost kao faktor povređivanja

• Tip i priroda povreda variraju u odnosu na starost

• Mlađe i osobe preko 40 godina sklonije su povređivanju, jer i jedni i drugi imaju sniženu mišićnu masu i jačinu

• Povećana incidenca povređivanja i u kontaktnim i u sportovima izdržljivosti

30.4.2012

17

Starost kao faktor povređivanja

Starije osobe

• Povrede mišića i tetiva su najčešće

• Snižena fleksibilnost

• Snižena mišićna masa i snaga

• Smanjen dotok krvi u tetive

Mlađe osobe

• Smanjena koordinacija

• Smanjena fleksibilnost

• Neprilagodjen trening

• Zaštitna sredstva se retko koriste

Pol

• Tipovi povreda variraju u odnosu na pol

• Žene se češće povređuju u nekim sportovima

• Žene se manje bave kontaktnim i kolizionim sportovima

“Ženske” sportske povrede

• Stres frakture

• ACL

• MCL

• Distorzija ATC

• Patelofemoralni sindrom

Etiologija “ženskih” povreda

• Anomalije u gradji: genu valgum, širi pelvis?, izmenjena građa stopala (hallux valgus)

• Izmenjena (povećana) fleksibilnost dovodi do većeg broja povreda ligamenata (Griffin, 1994; Almeida et al., 1999)

Ženska sportska trijada

Amenoreja

Osteoporoza

Poremećaji u ishrani

“Muške” povrede

• Smanjena fleksibilnost vodi ka mišićno-tetivnim povredama

• Više povreda u kontaktnim sportovima

• Mladi muškarci se povredjuju 2-3 puta više od žena (Bruns & Maffuli 2000)

30.4.2012

18

Prethodne povrede

• Prethodne povrede povećavaju rizik za nastanak nove povrede 2-3 puta

• Povređivane strukture su sklonije novim povredama

• Kompenzacione povrede nastaju na drugom mestu, ali su izazvane inicijalnim stanjem

• Puna rehabilitacija prekida začarani krug!

Anatomske (strukturne) anomalije

• Povrede kod strukturnih anomalija nastaju i kod dobro doziranih treninga

• Biomehaničke anomalije mogu da se isprave ili smanje korišćenjem raznih programa ili sredstava

• Različita dužina ekstremiteta, X/O noge, spuštena/ravna stopala, femoralna anteverzija ... su faktori rizika

Fleksibilnost

• Hiperelastičnost, hiperpokretljivost

• Povećana ligamentarna nestabilnost

• Smanjena mišićna fleksibilnost

Fleksibilnost

• Povećana fleksibilnost/hiperpokretljivost povećava rizik za povrede ligamenata

• Snižena fleksibilnost povećava rizik za povrede mišića i tetiva

Stretch or not to stretch?

• Smanjena fleksibilnost – istezati

• Hiperpokretljivost – stabilizacija (povećanje snage bez istezanja)

Fizička sposobnost

• Smanjena fizička sposobnost povećava rizik za povređivanje

• Pope et al (2000) su pokazali da se nesportisti povređuju 14 puta više od sportista

30.4.2012

19

Dizbalans snage

• Dominacija jednog ekstremiteta važi u sportovima sa rekvizitima (reketi, palice, lopte)

• Dizbalans snage veći od 10% između mišićnih grupa može da dovede do povrede

• Dizbalans izmedju raznostranih mišićnih grupa i istostranih antagonista i agonista

Body Mass Index

• Jedini antropometrijski faktor prepoznat kao faktor rizika za povređivanje

• Iznad 25 i ispod 18 – rizik je dvostruko veći

Psihološki faktori

• Neodlučnost

• Stres

• Anksioznost

• Ekstrovertnost/introvertnost

• Odgovornost

Sistemske bolesti

• Nedijagnostikovano kardiovaskularno, neurološko, endokrino i reumatsko oboljenje može da bude razlog povređivanja

Spoljašnji faktori povređivanja

• Površina na kojoj se trenira

• Oprema

• Pozicija u timu, vrsta sporta

• Zagrevanje & stretching

• Greške u treningu

• Spoljašnje sile

• Klimatski faktori

• Spoljašnji motivacioni faktori (roditelji, trener, gledaoci)

Površina na kojoj se trenira

• Što je površina tvrđa, veća je apsorpcija vibracija u tkivima

• Nigg & Yeadon (1988) pokazali su da trening na tvrdim podlogama vode ka tendinopatiji Ahilove tetive i medijalnom tibijalnom stres sindromu

30.4.2012

20

Vrsta sporta/mesto u timu

• Tip sportske aktivnosti i tehnika koja se koristi tokom treninga/takmičenja utiču na razvoj povrede

• Veština, iskustvo, nivo (klasa)

• Mesto u timu

• Dominacija jedne strane

• Potrebno je da se razumeju sile koje se koriste

• Prepoznati koje su strukture u riziku

• Odrediti biomehanički mehanizam povrede

Greške u treningu

• Najčešći uzrok povreda

• Pravilo 10%

• Balans izmedju vežbi snage, izdržljivosti i fleksibilnosti

• Dani odmora ili drugačijih aktivnosti

• Varijacije u treningu

• Postepeno uvodjenje u takmičenje - pripreme

Faktori sredine

• Temperatura i vlažnost vazduha

• Povrede izazvane visokom temperaturom i vlažnošću vazduha: sinkopa, grčevi, iscrpljenost

• Povrede izazvane niskom temperaturom: smrzotine, hipotermija, Raynaud, astma

• Nadmorska visina: akutna visinska bolest, plućni i edem mozga

Povrede i bolna stanja kod dece sportista

Dr Sead Malićević

Uticaj sporta na telesni razvoj

• Rast i sazrevanje

• Disproporcija – nesimetričnost u razvoju (igre sa reketom, bacačke discipline)

• Uticaj na psihološki razvoj

Lokalni uticaj sporta na elemente lokomotornog sistema

• Dobro dozirane aktivnosti imaju povoljan uticaj kao stimulans linearnog rasta

• Preteran pritisak vodi ka poremećaju vaskularizacije i degenerativnim promenama hrskavice

• Tako nastaje aseptična (avaskularna) nekroza ili osteonekroza

30.4.2012

21

Rast kostiju Podela osteonekroza

• Osteohondritisi (osteohondropatije) epifiza i apofiza

• Disekantni osteohondritisi (osteohondroze)

Osteohondritisi i osteohondroze

• Nedovoljno jasna etiologija

• Varijante normalnog razvoja

• Posledice trauma ili više mikrotrauma

• Genetski faktori

• Sindromi prenaprezanja

• Uglavnom muškarci u periodu rasta

Karakteristične lokalizacije

• Šake u borilačkim sportovima

• Prsti i ručje u košarci, rukometu i odbojci

• Lakat kod bacača

• Koleno u fudbalu

• Stopalo kod trkača i skakača

Osteohondritis tibijalnog tuberkula (Morbus Osgood-Schlatter)

• Parcijalna avulzija (Osgood)

• Apofizitis dela tibijalne epifize (Schlatter)

• Razvija se i pogoršava usled aktivnosti

• Dečaci, 9-15 godina

• Jednostrano

• Otok, bol (smanjuje se u mirovanju)

Mo. Osgood-Schlatter

• Traje nekoliko nedelja ili meseci

• Th: nastavak ili prekid sportskih aktivnosti, imobilizacija 2-3 nedelje, fizikalna terapija, lokalna infiltracija

• Rezidue

30.4.2012

22

Apofizitis kalkaneusa (Morbus Sever-Haglund)

• Deca 6-12

• Bol pri osloncu, doskoku

• Palpatorni bol A. tetive i kalkaneusa

• Th: prekid aktivnosti, bandaža, promena obuće, podizanje pete, imobilizacija 3-4 nedelje

Osteohondritis donjeg dela čašice (Mo. Sinding-Larsen-Johannson)

• Promena slična sa Mo. Osgood-Shlatter

• Zahvaćen distalni deo čašice

Drugi osteohondritisi

• Ostehondritis navikularne kosti stopala (Mo. Koehler I)

• Osteohondritis glavice metatarzalne kosti (Mo. Freiberg, Mo. Koehler II)

• Epifizitis baze pete metatarzalne kosti

• Osteohondritis glavice radijusa

• Aseptična nekroza akromiona

• Osteohondritis lunarne kosti (Mo. Kienboeck) i navikularne kosti (Mo. Preiser)

• Osteohondritis glave femura (Mo. Legg-Calvé-Perthes)

Disekantni osteohondritis (Morbus Koenig)

• Odvajanje dela zglobne hrskavice sa malim delom koštanog tkiva

• Mladje osobe u doba rasta

• Muškarci 4:1 (koleno), 18:1 (kuk)

• Privremeni prekid dotoka krvi za ograničeni deo subhondralne kosti

• Nekroza, pa separacija

Disekantni osteohondritisi

• Koleno

• Kuk

• Talus

• Kapitulum humerusa

Sportske povrede u periodu rasta

Dr Sead Malićević

30.4.2012

23

Epidemiologija sportskih povreda kod dece

• Direktne (akutne) povrede (dejstvo snažne sile) • Indirektne (hronične) – sindromi prenaprezanja • Retke traumatske luksacije • Postoji predubedjenje da deca ne mogu ozbiljno da se

povrede, ili da kod njih sve brzo prolazi. Zbog toga mnoge povrede ne budu uopste lecene, ili su lecene nedovoljno i neadekvatno

• Po nekim istrazivanjima, 25-30 odsto akutnih sportskih povreda se desava u organizovanim sportskim aktivnostima, a oko 40 odsto u rekreativnim. Preostale se desavaju u igri dece

• Najvise povreda je pri igranju fudbala i kosarke, zatim sledi atletika, a najmanje ih je u vaterpolu

Sindromi prenaprezanja

• Neadekvatan trening (nagle promene u intenzitetu, trajanju i učestalosti)

• Neadekvatni uslovi treninga (tvrd, neravan teren, neprimerena i istrošena oprema)

• Predispozicija (različita dužina nogu, genu varum/valgum/recurvatum, patella alta/infera, povećan Q-ugao, pes planovalgus/cavus, nesrazmere u snazi i fleksibilnosti

Prelomi po tipu “zelene grane”

• Najčešće na dugim kostima podlaktice ili noge

• Subperiostni prelom

• Nekompletan prelom sa savijanjem kosti

Povrede epifizne hrskavice rasta

• U epifizi se obavlja rast kosti u dužinu i širinu

• Povrede značajne jer mogu da dovedu do kasnijih deformacija i poremećaja rasta

O koštano-zglobnim povredama

Dr Sead Malićević

Prelomi kostiju

• Potpuni ili nepotpuni prekid kontinuiteta koštanog tkiva prouzrokovan silom koja prevazilazi granicu njegove prirodne elastičnosti

• Može da nastane:

– direktno, na mestu dejstva sile

– indirektno, na tački najmanjeg otpora

30.4.2012

24

Prelomi kostiju

• Dejstvo sile na neizmenjenu, zdravu kost

• Oslabljena struktura kosti usled: osteoporoze, tumora, osteogenesis imperfecta – patološke frakture

• Stres frakture, hronični prelomi, marš frakture

Vrste preloma

• Zatvoreni, ne opšte sa spoljnom sredinom – prosti prelomi

• Otvoreni, opšte sa spoljnom sredinom i postoji opasnost od inficiranja – komplikovani prelomi

Vrste preloma

• Sa dislokacijom

• Bez dislokacije

Prelomi prema vrsti dejstvujuće sile

• Sila savijanja, fleksioni ili ekstenzioni prelom

• Sila torzije, spiralni prelom

• Sila otrgnuća, avulzioni prelom

• Sila smicanja, prelom sa smicanjem

• Dinamička sila

• Zamor ili prenaprezanje

• Kombinovani

Simptomi i znaci preloma

• (Deformacija)

• Bol

• Patološka pokretljivost

• Krepitacije

• Otok

• Spazam mišića

• Gubitak funkcije

Dijagnoza

• Rentgen

• Kompjuterizovana tomografija – skener

30.4.2012

25

Luksacije (iščašenja)

• Nastaje prekidom zglobne kapsule tako da zglobne površine više nisu u anatomskom kontaktu

Luksacioni prelomi

• Luksacioni prelomi su najteži oblik povrede koštano-zglobnog sistema

Stres frakture

• Marš frakture

• Nastaju akutno, ali su hronične po mehanizmu nastanka

• Metatarzalne kosti, kosti nožja i ručja, tibija

• Sklonost, strukturne anomalije (ravna stopala, pronacija stopala), vibracije, prenaprezanje, loša oprema

• Rtg potvrda tek za 3-6 nedelja

Prva pomoć kod preloma

• Ne pomeraj povređenog

• Traži medicinsku pomoć

• Ne RICE!!!

• Imobiliši povređeni deo tela, ako je moguće

• Neka povređeni bude utopljen i udobno smešten

• Ostani sa povređenim, ako je u stanju šoka

• Ne vrši nikakav pritisak na povređeno mesto

Lečenje

• Neoperativno

– redukcija (“nameštanje”)

– imobilizacija (gips, fiksator)

• Operativno

Koleno – anatomija

30.4.2012

26

Koleno - anatomija Povrede kolena – ligamenti

Povrede kolena - menisci Povrede kolena – nesrećna trijada

• MCL

• ACL

• Med. meniskus

O mekotkivnim povredama

Dr Sead Malićević

Meka tkiva

• Mišići

• Tetive

• Ligamenti

• Zglobne kapsule

• Fascije

• Meniskusi

• Hrskavica

• Sinovija

• Intervertebralni diskusi

• Masno tkivo

30.4.2012

27

Povrede mekih tkiva

• Akutne (makrotraumatske) i hronične (mikrotraumatske - prenaprezanje)

Epidemiologija

• Donji ekstremiteti

• Žene i stare osobe

• Kontaktni sportovi

• Vrhunski nivo

Akutne (makrotraumatske) povrede

• Usled: kompresije, istezanja, laceracije ili rascepa

• Povreda krvnih sudova sa krvarenjem

• Faze povrede: – vaskularno-inflamatorni odgovor

– reparacija

– maturacija

• Na tok utiče: starost, pol, vaskularizacija, genetika, inervacija, hormoni, aktivnost

Vaskularno-inflamatorni odgovor (faza 1)

• krvarenje

• koagulacija

• inflamacija

• može da traje do nekoliko dana

Reparacija (faza 2)

• ćelijska proliferacija

• angiogeneza

• formiranje matriksa

Maturacija (faza 3)

• remodelizacija

• epitelizacija

• može da traje doživotno

30.4.2012

28

Hronične (mikrotraumatske) povrede

• Najčešće na tetivama

• Faze: – hiperplazija tenocita

– pojava tenoblasta

– krvni sudovi i mezenhimalne ćelije

– nakupljanje histiocita i makrofaga

– hiperplazija endotela i mikrovaskularne tromboze

– reparacija i degeneracija kolagena

– mikrorascepi kolagenih vlakana


• Naprezanje povećano usled želje za pobedom ili dobrim rezultatom

• Subjektivni izraz jedina dijagnostika

• Zatezanje, bol u tetivi, mišiću, ligamentu kao signal

• Nastavak aktivnosti vodi u bolno stanje


• Bol u preponama: agonisti, antagonisti i sinergisti u istom trenutku deluju na jednu tačku – simfiza


• “Skakačko koleno”: proksimalni ili distalni pripoji na čašici

• Hondromalacija patele


• “Trkačko koleno”: sindrom iliotibijalnog trakta

• Poplitealni tendonitis

• “Teniski lakat”: lateralni epikondilitis

• “Kopljaški lakat”: medijalni epikondilitis

• Sindrom rotatorne manžetne, ruptura rotatorne manžetne

• Sindrom duge glave bicepsa

Dijagnoza

• Ultrazvučni pregled

• NMR

30.4.2012

29

Povrede mišića

• Istegnuće ili direktni udarac

• Istegnuće: pasivno ili usled kontrakcije

Istegnuće mišića

• Prvi stepen: minimalne strukturne promene, minimalno krvarenje

• Drugi stepen: parcijalni rascep, obilnije krvarenje, bol, inflamatorni odgovor, ispad funkcije

• Treći stepen: potpuni rascep, veliko krvarenje, deformacija

Zarastanje

• Mišići su stalni, nema umnožavanja ćelija

• Ožiljak sprečava regeneraciju i stvara adhezije

• Gubitak kontraktilne sposobnosti 10 – 20% usled inter i intramuskularnih adhezija, promenjene dužine vlakana i povreda nerava

Kontuzije (nagnječenja) mišića

• Direktno dejstvo sile

• Smanjenje pokretljivosti u susednim zglobovima

• Intermuskularni i intramuskularni hematom

• Intramuskularni hematom je problem: ožiljak, kontrakcija, osifikacija

• Ponekad je potrebna operacija

Povrede tetiva

• braditrofno tkivo, hrani se difuzijom

• entezopatije (mikrorascepi u reumatizmu)

• tendinoze (degeneracija sa godinama bez zapaljenja)

• peritenonitis (zapaljenje omotača tetive)

• tendinitis (zapaljenje tetive)

Povrede ligamenata

• istezanje

• ožiljak mehanički ojačava ligament

• ožiljak smanjuje elastičnost

30.4.2012

30

Lečenje

• Neoperativno (lekovi, fizikalna medicina, hiropraksa, trening)

• Operativno

• Strpljenje!

Povratak na teren

• Bol: nije dozvoljen u mirovanju i palpatorno

• Funkcija: pun ROM, puna funkcija

• Snaga i izdržljivost: postepen povratak sa 80% snage i izdržljivosti

• Hramanje nije dozvoljeno

• Lekovi su dozvoljeni

Funkcionalna anatomija.pdf

Documents

Transcript of Funkcionalna anatomija.pdf