Praćenje i ocenjivanje u nastavi. Metodika praćenja i ocenjivanja 13.03.2012.

Šta nas očekuje1. Funkcije praćenja i ocenjivanja

2. Nastavnikovo planiranje evaluacije

3. Oblici ocenjivanja

4. Evaluativne aktivnosti

5. Uputstvo za praktični zadatak 2.

6.Uputstvo za praktični zadatak 3.

7. Dogovori o daljim aktivnostima.

Funkcije ocenjivanja

• Da li ukinuti ocenjivanje?

• Zašto bi ocenjivanje trebalo da ostane uloga nastavnika? Navesti jedan razlog!

Funkcije ocenjivanja 1- Rudolf Vajs (R. Weiss, 1971)

• motivaciona (pedagoška)

• Izveštajna (informativna)

• Funkcija ovlašćenja

Funkcije ocenjivanja 2

• Informativno-razvojna

• Kontrolna

• ? obezbeđivanje moći?

Funkcije ocenjivanja 3

• da učenici osvešćuju svoja znanja i postižu kontrolu nad sopstvenim učenjem

• da nastavnici usmeravaju nastavu efikasnije, polazeći od nivoa postignutog...

• da nastavnici odrede kojim učenicima je potrebno više podrške

• da roditelji više saznaju o napretku svoje dece• da stručne službe, direktori, nadzornici i javnost

saznaju koliko grupe učenika napreduju...

Kako biste nazvali ovakva ocenjivanja?

• Ocenjuje se u toku procesa učenja, u svim fazama nastavnog procesa.

• Odvija se kontinuirao u toku cele školske godine.

• Služi zaoblikovanje, usmeravanje i vođenje procesa učenja, odnosno odlučivanje šta i kako učenik dalje da uči.

• Služi za planiranje narednih nastavnih aktivnosti, odnosno odlučivanje o tome šta i kako planirati na sledećim časovima.

• Sastoji se iz praćenja, sakupljanja podataka, analize i saopštavanja informacija

• Ocenjuje se na kraju programski određene nastavne celine.

• Odvija se na kraju tromesečja, polugodišta, školske godine, obrazovnog ciklusa.

• Daje sliku o tome koliko je učenik do tada naučio, odnosno šta zna, razume i može da uradi.

• Daje sliku o tome koliko je nastava uspela da ostvari programom predviđene i planirane ciljeve i ishode.

• Predstavlja pokazatelj i dokaz o postignutim znanjima i nivou stručne spreme.

Kako biste nazvali ovakva ocenjivanja?

FORMATIVNO OCENJIVANJE• Ocenjuje se u toku procesa

učenja, u svim fazama nastavnog procesa.

• Odvija se kontinuirao u toku cele školske godine.

• Služi zaoblikovanje, usmeravanje i vođenje procesa učenja, odnosno odlučivanje šta i kako učenik dalje da uči.

• Služi za planiranje narednih nastavnih aktivnosti, odnosno odlučivanje o tome šta i kako planirati na sledećim časovima.

• Sastoji se iz praćenja, sakupljanja podataka, analize i saopštavanja informacija

SUMATIVNO OCENJIVANJE• Ocenjuje se na kraju programski

određene nastavne celine.• Odvija se na kraju tromesečja,

polugodišta, školske godine, obrazovnog ciklusa.

• Daje sliku o tome koliko je učenik do tada naučio, odnosno šta zna, razume i može da uradi.

• Daje sliku o tome koliko je nastava uspela da ostvari programom predviđene i planirane ciljeve i ishode.

• Predstavlja pokazatelj i dokaz o postignutim znanjima i nivou stručne spreme.

• Osvrt na sopstveno viđenje funkcija ocenjivanja

Nastavnikovo planiranje evaluacije

Zašto da nastavnik planira evaluaciju ?

• Da bi se postigli ciljevi nastave / da bi učenici učili, da bi ocene bile korisne

(ciljevi za učenike i za grupu se postižu nastavnim procesom u celini)

• Da bi se razvijala nastava (polazeći od saznanja kako učenici nešto razumeju i

kako teče nastavni proces, odlučuje se o sledećim koracima, tempu, načinu rada...)

Šta utiče na planiranje evaluacije

• osnovna svrha obrazovanja i svrha evaluacije

• tip i nivo obrazovanja • kontekst škole, učenici i nastavnici • društveni kontekst i uloga škole • prethodne aktivnosti (sadržaji, metode,

strategije...) ODNOSNO NAČIN NJIHOVOG RAZUMEVANJA

(eksplicitnog i implicitnog)

Planiranje evaluacije – prve asocijacije

• Fokusiranje na jedan konkretni predmet (studenti pedagogije:u okviru svojih

studija, studenti istorije: u nastavi istorije)

• Individualno pisanje, prve dve ideje: Šta se može pratiti i ocenjivati u tom

predmetu?

Šta su neki orijentiri u planiranju, programiranju, evaluaciji

• naučna disciplina

• ishodi

• razvoj kognitivnih potencijala

• lično značenje iz ugla iskustva učenika, celoviti razvoj učenika

• društveni kontekst

Šta su moji orijentiri u pristupanju evaluaciji

• Analiza odgovora na pitanje:

Šta se može pratiti i ocenjivati

Šta obuhvata planiranje praćenja i ocenjivanja

• Odlučivanje šta ćemo pratiti/ocenjivati

• Planiranje kako ćemo pratiti/ocenjivati :

-Koje aktivnosti / način prikupljanja podataka

-Ko učestvuje i na koji način

-Razrada kriterijuma / razumevanje kriterijuma

-Kako ćemo analizirati podatke

• Planiranje daljih aktivnosti

Šta obuhvata planiranje praćenja i ocenjivanja

Planiranje evaluacije – grupni rad:

• Šta i kako možemo evaluirati?

...Šta obuhvata planiranje praćenja i ocenjivanja:

• Planirati aktivnosti 1. kroz koje će učenici razumevati ciljeve nastave i

kriterijume ocenjivanja (ili učestvovati u njihovom kreiranju),

2. kroz koje će učenici i nastavnici pratiti napredak i dobijati podatke o napredovanju,

3. kroz koje će se učenici osposobljavati za dobijanje i razumevanje povratne informacije ...

Šta obuhvata planiranje praćenja i ocenjivanja

Planiranje evaluacije – analiza / grupni rad:

1. Ima li planiranja aktivnosti kojima će učenici evaluirati ?(Aktivnosti samoevaluacije i međusobne evaluacije? Aktivnosti namenjene razumevanju ciljeva, razradi kriterijuma, razumevanju kriterijuma...? U kojima učestvuju u planiranju evaluacije?)

2. Da li je planirano praćenje napredovanja?3. Ima li evaluacije različitih ciljeva obrazovanja?

Šta obuhvata planiranje praćenja i ocenjivanja

Planiranje evaluacije – grupni rad:

• Izveštaji i dopunjavanje

Kako pratiti i ocenjivati: evaluativne aktivnosti

Polazišta za odgovaranje na pitanje kako pratiti i ocenjivati

• razumevanje ocenjivanja kao dela nastavnog procesa (služi učenju i razvoju)

• potreba da nastavnici usmeravaju nastavu polazeći od saznanja o dotadašnjoj nastavi i njenim rezultatima

• podaci dobijeni praćenjem i ocenjivanjem odslikavaju nastavni proces i šta podučavamo u njemu...

• potreba da učenici osvešćuju svoja znanja i postižu kontrolu nad sopstvenim učenjem

Šta to znači za odgovor na pitanje kako...

• značaj posmatranja i potreba kontinuiranog praćenja

• upotreba različitih formalnih i neformalnih metoda

• značaj samoprocenjivanja i samopraćenja • usmerenost na sve aspekte razvoja,

praćenje u skladu sa integrisanim učenjem

Različite metode ocenjivanja

• Formalne: ispiti i izdvojena ispitivanja

Oblici ocenjivanja

• Ispiti i izdvojena ispitivanja

-usmeni

-pisani

Analiza prednosti i nedostataka pisanog i usmenog ispitivanja

Grupni rad

Formalne: ispiti i ispitivanja-pisano ispitivanje-

Prednosti• Isti zadaci za sve• Isti uslovi rada• Objektivnost• može da obuhvati

više gradiva • vremenski

ekonomičnije

Nedostaci• teško primenjivo za

proveru ostvarenosti različitih ciljeva

• Mogućnost “učenja za test”

Formalne: ispiti i ispitivanja-usmeno ispitivanje-

Prednosti• nastavnik može da

reaguje na odgovor • može da uoči

kvalitativne razlike u razumevanju

Nedostaci• vremenski

neekonomično• proveri se mali

uzorak učenog • veća opasnost od

tipičnih grešaka u cenjivanju

Oblici ocenjivanja

• Ispiti i izdvojena ispitivanja

-pisani – različiti tipovi zadataka

Oblici ocenjivanja

• Formalni oblici: Ispiti i izdvojena ispitivanja

-usmeni

-pisani

• Praktični zadaci i projekti

Oblici ocenjivanja

• Ispiti i izdvojena ispitivanja

-usmeni

-pisani

• Praktični zadaci i projekti

• Različite nastavne aktivnosti u fuknkciji praćenja i ocenjivanja

Različite nastavne aktivnosti u fuknkciji praćenja i ocenjivanja –

neformalni oblici ocenjivanja

-svakodnevne aktivnosti u nastavi kao autentične aktivnosti učenja

-kroz igru

Različite nastavne aktivnosti u fuknkciji praćenja i ocenjivanja –

neformalni oblici ocenjivanja

Grupni zadatak: osmisliti primer

-svakodnevne aktivnosti u nastavi kao autentične aktivnosti učenja

-kroz igru

Različite nastavne aktivnosti u fuknkciji praćenja i ocenjivanja

-svakodnevne aktivnosti u nastavi kao autentične aktivnosti učenja

-kroz igru

-kroz odgovarajući redosled aktivnosti

Šta to znači za odgovor na pitanje kako...

• značaj posmatranja i potreba kontinuiranog praćenja

• upotreba različitih formalnih i neformalnih metoda

• značaj samoprocenjivanja i samopraćenja • usmerenost na sve aspekte razvoja,

praćenje u skladu sa integrisanim učenjem

Aktivnosti samoprocenjivanja

Ko učestvuje: • sami učenici, • učenici i nastavnici,• učenici i vršnjaci...

Šta se prati:• proces učenja i odnos

prema radu, • rezultati – šta se zna i

ume, • Odnosi u grupi...

Aktivnosti samoprocenjivanja – kada

• Na kraju većih celina

• U toku procesa

• Na početku učenja...

Aktivnosti samoprocenjivanja

• Posebne aktivnosti

• Raspored aktivnosti i zadaci “revizije”

Posebne aktivnosti samoprocenjivanja i samopraćenja

Ko?

• sami učenici, učenici i nastavnici, učenici i vršnjaci..

Šta se prati?

• Proces učenja i odnos prema radu

• Rezultati – šta je naučeno

• Odnosi u grupi...

Šta su aktivnosti refleksije:

Aktivnosti koje služe stvaranju mape pojmova, smeštanju novog znanja u postojeća, građenju individualnog značenja i šeme pojmova ali uz:

• praćenje sopstvenih znanja i razumevanja

• osvešćivanje sopstvenog odnosa prema znanju.

Šta to znači za odgovor na pitanje kako...

• značaj posmatranja i potreba kontinuiranog praćenja

• upotreba različitih formalnih i neformalnih metoda

• značaj samoprocenjivanja i samopraćenja • usmerenost na sve aspekte razvoja,

praćenje u skladu sa integrisanim učenjem