Fruska Gora

Природно-математички факултет, Нови Сад 2013.

УВОД

рушкогорска територија јесте веома битна упоришна тачка на којој се сусрећу различити природни утицаји. Незамисливом природном лепотом и разновршношћу константно представља циљ многобројних истраживача чија

проучавања указују да њени питоми обриси само маскирају трагове бурне геолошке прошлости и динамичност савремених природних процеса. Мало је врхова Фрушке горе који прелазе 500 m и тиме испуњавају географски услов који ову планину уврштава у ниска планинска подручја. На овом изузетно битном планинском масиву у рељефу Војводине природни ресурси се знатно разликују од оних у равничарским областима. Одлика ове мале територије је уникатни тектонски, литолошки и стратиграфски мозаик, настао посредством сложене геолошке еволуције због чега ова јединствена острвска планина чини несвакидашњу ризницу геолошког, рељефног, климатског, хидролошког, педолошког и био диверзитета.

Ф

Од памтивека до данас она представља дом људи који је и данас насељавају у великом броју. Наша потреба за природним богатствима Фрушке горе нарушила је њену природну равнотежу. Наш задатак је да кроз разумевање закономерности одвијања природних процеса сачувамо најзначајније природне вредности Фрушке горе.

Слика 1. Фрушка Гора

Извор: www.kudazavikend.com

3

http://www.kudazavikend.com/


Предмет рада су географске основе развоја Фрушке горе. Да би се ове основе што боље приказале, потребно је обрадити Фрушку гору са различитих аспеката.

Задатак рада је упознавање са физичко-географским карактеристикама Фрушке горе, природним и антропогеним вредностима ове планине.

Циљ рада је упознавање ове планине, тачније упознавање њених природних лепота и упознавање са начином одржавања исте.

Методе рада које су коришћене да би се Фрушка гора приказала са свих аспеката су аналитичко-синтетичка, картографска, статистичка, графичка и компаративна.

ПОЛОЖАЈ И ГРАНИЦЕ

рушка гора се простире између 45° 00' и 45° 15' северне географске ширине и између 16° 37' и 18° 01' источне географске дужине. Њена територија лежи између Балканског полуострва и простора Средње Европе. Геолози је, у погледу

тектонске припадности, класификују или у део вардарске субдукционе зоне, или у крајњи изданак Источних Алпа, односно Динарида. У морфолошком смислу она представља ниску изоловану структуру која се издиже у односу на низијски панонски простор који је окружује. Југоисточни део Панонског басена представља сушну територију, јер је знатно удаљен од атланских климатских утицаја. У близини Фрушке горе теку воде великих река Дунава, Саве и Тисе које уз разноврсне локалне хидролошке објекте на овом простору чине један од најважнијих хидролошких чворова Европе.

Ф

Планинско подручје Фрушке горе условно је огранично изохипсом од 150 m, овако дефинисано оно се простире од узвишења Телек на западу до крајњих источних огранака код Старог Сланкамена на истоку. Граница на југу се прилично подудара са линијом Шид-Ердевик-Јазак-Ириг-Бешка-Крченик-Нови Сланкамен, док се на северу протеже од Илока, преко Нештина, Сусека, Черевића, Беочина, Раковца, Сремске Каменице, Петроварадина и Сремских Карловаца до Заграда. Пружајући се упоредничким правцем, сочивасто тело Фрушке горе има дужину од приближно 80 km. Просечна ширина овог планинског масива износи тек нешто више од 10 km. Идући ка истоку и западу ширина Фрушке горе се постепено смањује, с тим што је источни део ужи на ком је констатована најмања ширина у близини Бешке. Укупна планиметријка, односно стварна површина фрушкогорског простора изнад 150 m је 815,6 km², односно 1.160,9 km².

4


Централна планинска маса се постепено стапа са појасом фрушкогорске лесне заравни, тиме ове две геоморфолошке јединице можемо сматрати јединственом морфолошком целином, где источну и северну границу представља контакт са алувијалном равни Дунава. На југу лесна зараван прати линију Шид-Рума-Стара Пазова, док се на западу пружа све до Вуковара. Условно можемо рећи да је граница ове територије изохипса од 100 m, док је док је укупна планиметријска површина ове територије 2.100 km².

Слика 2. Стари Сланкамен и ушће Тисе у Дунав

Фото: Глишић, Н.

5


ГЕОЛОГИЈА

ало је подручја која се на малом простору одликују таквим геолошким диверзитетом као Фрушка гора. Најважнији узрочник ове појаве је свакако положај масива, у зони сучељавања различитих тектонских јединица. Као

хорстовска форма, Фрушка гора се постепено издиже за разлику од околних тектонских блокова који милионима година тону и временом бивају прекривени све млађим и млађим седиментима.

М

МОРФОЛОГИЈА

Разноврсна морфолошка истраживања на овој планини трају скоро три века. Она указују на то да овај масив представља праву ризницу записа о историји природе. Уз помоћ њих реконструисан је ток природних промена на Фрушкој гори од преко 500 милиона година па све до данас.

ПАЛЕОЗОИК

(570-245 милиона година)

Најстарије стене које учествују у геолошкој грађи Фрушке горе су метаморфити, који највероватније одговарају старијем палеозоику. На површини се уочавају у централном делу фрушкогорског масива. То су различите шкриљасте творевине класификоване у две групе. Зелени шкриљци чине старију серију, док млађу сачињава агрилитино-филитна серија. Њихова одлика је изостанак фосила који би ближе могли да одреде њихову стратиграфску припадност.

МЕЗОЗОИК


На Фрушкој гори су мезозојске формације комплетније развијене од палеозоитских. Оне су депоноване на простору великог океана Тетис формираног између Афричке тектонске плоче и Палеоевропе.

6


Тријас


Стене тријаске старости немају велико распрострањење на Фрушкој гори. Превасходно се могу наћи у склопу јужних падина и делом у централном делу гребена. Доњи тријас је представљен конгломератима, а потом се јављају аркозони пешчари, глиновити пешчари и глинци. У литолошком погледу, током средњег тријаса углавном су формиране кречњачке фракције. Силификовани и сиви средње тријаски кречњак јавља се у мањим количинама на северним падинама.

Слика 3. Некадашњи положај Тетиса

Извор: www.eoearth.orд

Тријас-Јура


Агрило-филитоидна серија која временски одговара геолошком интервалу тријас-јура утврђена је у грађи Фрушке горе. У литолошком погледу се она састоји од асоцијације глиновитих седимената, пешчара, конгломерата и кречњака. Могу се пронаћи на мањој површини од Врдничког басена до јужне границе Беочинских ливада.

Јура-Доња Креда


Током овог периода формиране су флишне фације које се налазе у околини Сремских Карловаца и Крчедина. У време максималне ширине океанског басена Тетиса

7

http://www.eoearth.org/


теложили су се ови седименти у његовим најдубљим деловима. У почетку су ове творевине упоређиване са горњокредним слојевима у Черевићком потоку, међутим проналаском микропалеохтолошког материјала утврђено је да ови седименти припадају јурском и доње-кредном периоду.

Горња Креда


Најдоминантнији мезозојски седименти на Фрушкој гори су управо творевине горње креде. Оне су добро проучене и утврђено је да се специфичним развићем које се разликује од осталих одговарајућих серија у региону. Њихова истраживања, нарочито богатог палеонтолошког материјала, датирају почев од друге половине XIX века. Могу се издвојити два типа развића: префлишни фосилоносни седименти који су заступљени у западним деловима масива и флишни који су карактеристични за западни део Фрушке горе од Сремских Карловаца до Крчедина. У долини Черевићког потока откривена је једна од најбогатијих ризница горње-крених фосила у овом делу Европе. Њу сачињава више од 160 представника морске фауне на више профила у долинама потока између Сремских Карловаца, Стражилова и Парагова. Она се најбоље уочава на десној обали Дунава низводно од Чортановаца. Ова серија је махом прекривена млађим седиментима. Према седиментолошким карактеристикама на профилу од Парагова до Иришког венца издвајају се три дела: доњи део, који има дебљину око 100 m, средњи део са око 30 m дебљине и највиши део серије представљен банковитим пешчарима са тањим прослојцима глинаца.

Слика 4. Черевићки поток

Извор: www.aдropress.orд.rs

8

http://www.agropress.org.rs/


КЕНОЗОИК

(последњих 65 милиона година)

Кенозојске творевине Фрушке горе карактерише изостанак палеогених наслага и знатно присуство неогених и квартарних седимената. У овом периоду долази до издизања великих копнених површина што је довело до смањења океанског пространства Тетиса.

Терцијер

(65-2,5 милиона година)

Неогени елементи су зонално распоређени претерцијерног планинског језера. Они су тако распоређени на падинама да су старији слојеви у уздигнутим теренима, а млађи ближе подножју планине.

Миоцен

(23-5,5 милиона година)

На прелазу из палеогена ка неогену новоформирано Балканско копно налазило се између јужног Средоземног и северног Панонског басена. У то време перипанонски басен чине побрђа са заливима и мореузима. У њима се јављају мочварни терени у којима буја вегетација од које ће временом настати наслаге угља. Различити палеографски услови мењали су се у времену и простору у широј околини фрушкогорског острва. Сапматски седименти заступљени су између Беочина и Свилоша, код Старог Сланкамена и Гргетега. Најзаступљенији су пешчари, шарене тракасте глине и песковити лапорци.

Плиоцен

(5,5-2,6 милиона година)

Ово је период великих геолошких промена током ког се Паратетис трансформише у више изолованих басена. На северном и јужном ободу Фрушке горе, уз десну обалу Дунава од Свилоша и Сусека до Старог Сланкамена, заступљени су понски седименти. У долини потока Луке наспрам манастира Гргета налази се познати понски палеонтолошки локалитет. Палудинско језеро било је последњи стадијум у трансформацији водене ка копненој животној средини.

9


Квартар

(последњих 2,6 милиона година)

На самом почетку леденог доба Фрушка гора је била усамљено копно уздигнуто у односу на плитко Палудинско језеро. Њено издизање и повлачење језера довело је до стварања лесно-палеолошких секвенца које се убрајају у најстарије и најкомплексније у Европи. Ова седиментална серија осликава наизменично смењивање суве и хладне, односно топле и влажне климе. Највеће распрострањење имају лесне наслаге навејане током последњег глацијала, које у потпуности уоквирују фрушкогорски масив. Такође током овог последњег глацијала први пут је забележено присуство наших палеозолошких предака. Релативно топла али сува клима пружала им је солидне услове за живот. Завршна фаза еволуције започела је пре око 12.000 година.

Најзначајнија палеолошка обележја Фрушке горе су снажна флувијална ерозија и формирање савременог педолошког покривача (Група аутора, 1996).

Слика 5. Заштићени лесни профил на Фрушкој гори

Извор: www.vojvodinaonline.com

10

http://www.vojvodinaonline.com/


ТЕКТОНИКА

хватања о тектонској припадности масива Фрушке горе још нису усаглашена. Стенска основа масива одговара Вардарској зони (Група аутора,1996). Фрушку гору дефинишу као део Вардарске субдукционе зоне, крајни изданак источних

Алпа или зону унутрашњих Динарида. Приликом дуготрајне геолошке еволуције фрушкогорског простора тектонска активност оставила је за собом бројне структурне форме, где најранија тектоника и даље остаје загонетка. У грађи ове планине учествују старије и млађе палеозојске творевине, затим тријаске, јурске и кредне фракције. Нарочито је значајно одсуство палеогена и присуство неогених седимената на његовом ободу.

С

Две главне структурне јединице на простору Фрушке горе су: северна и јужна. Значајна је разлика у седиментацији северне и јужне структурне јединице током неогена и квартара. Саврамен изглед Фрушке горе резултат је хорстовског издизања које се одиграло у периоду између горњег плиоцена и квартара.

РЕЉЕФ

авремени геоморфолошки процеси на Фрушкој гори моделовали су тектонске рељефне предиспозиције. Генерално гледано се могу издвојити две главне рељефне целине: фрушкогорски планински масив и околна лесна зараван.С

Слика 6. Сателитски снимак рељефа Фрушке горе

Извор: www.biljnocarstvo.com

11

http://www.biljnocarstvo.com/


МОРФОЛОШКА СВОЈСТВА

Фрушка гора се протеже правцем исток-запад у дужини од око 80 km. Њена ширина варира и не може се прецизно одредити. Фрушкогорски масив се састоји од три дела: централног масива, ширих западних и ужих источних огранака. Центални део масива се простире од Ђипше на западу до Банстола на истоку, са просечном надморском висином од око 400 m (Група аутора, 1996). Идући на запад од централног масива планинска маса се постепено сужава и снижава. Источни огранци се постепено спуштају, тако да се две последње узвишице стапају са лесном заравни. Фрушкогорски венац је на истоку и северу ограничен алувијалном равни Дунава, док је на југу и на западу уоквирен Сремском лесном заравни.

Фрушка гора је ниска планина, са највишим врхом Црвеним Чотом који је висок 539 m. Укупна површина врхова виших од 500 m на масиву једва да прелази 1 km². Простор између изохипси од 500 m и 400 m износи 35 km², а подручје између 400 m и 300 m износи 96,4 km². Простор између 300 m и 200 m захвата површину од 299 km². Простор између изохипси од 200 m и 150 m простире се на више од 731 km², што чини 63% стварне површине Фрушке горе.

Слика 7. Шематски приказ Фрушке горе

Извор: www.fruskaдora.rs

12

http://www.fruskagora.rs/


КЛИМА

П

ростор Фрушке горе налази су у зони умерено-континенталне климе панонског типа. Клима Фрушке горе се значајно разликује од типично степских континеталних услова.

Анализе вредности климатских елемената Фрушке горе врше се у климатолошким станицама: Гладнош (185 m), Петроварадин (134 m) и Шид (105 m). Климатолошке станице Иришки венац (444 m), Сремска Каменица (150 m) и Сремски Карловци (130 m) су престале са радом. Такође се користе резултати кишомерних станица у Руми, Иригу, Бешенову, Баноштору, Чалми и Ердевику (Милосављевић и други, 1973).

Слика 8. Аутоматска климатолошка станица на Петроварадину

Извор: www.serbianmeteo.com

Средње месечне температуре ваздуха показују да су најтоплији месеци јули и август који увек имају вредности веће од 21,0 °C. Најниже средње месечне температуре јављају се у јануару и тада су температурне вредности нешто ниже од 0 °C. У највишем делу Фрушке горе просечна температура је нешто већа од 10 °C, док су у подгорини ове вредности веће од 11 °C.

Фрушка гора својом морфологијом модификује кретање ваздушних маса. На пример, Кошава као снажан ветар који долази из правца југоистока приликом наилажења на уске источне падине обилази масив са јужне и северне стране. Тако да фрушкогорски

13

http://www.serbianmeteo.com/


простор карактеришу ветрови слабе и умерене ширине. Просечна релативна влажност ваздуха варира од 76% до 84%.

Фрушка гора највише модификује количину падавина. Централни делови масива примају највећу количину падавима (Иришки венац > 780 mm). Влажне ваздушне масе долазе из правца Атланског океана тако да западни делови добијају већу количину падавина ид источних. Највише падавина се излучи током летњих месеци, док се секундарни минимум јавља у новембру и децембру. Током осталог дела године средње месечне суме падавина су релативно уједначене.

ВОДЕ

рушка гора представља изоловану и посебну хидролошку целину. Она се одликује разноврсним подземним водама, обиљем различитих типова извора и знатном густином речне мреже. Ф

ПОДЗЕМНЕ ВОДЕ

Подземне воде Фрушке горе су веома разноврсне и могу се сврстати у неколико група: крашке, термо-минералне, артешке, субартешке и фреатске.

Минералне и термалне воде због повећане количине растворене материје и повишене температуре често имају лековита својства. Такав је извор код манастира Старо Хопово где воде избијају на саму површину. Издашност извора је 0,3 l/s, а температура воде је 18,5 °C. Воде крашке издани избијају на три релативни снажна врела и десетак извора слабе издашности. Снажан крашки извор код кречњачког каменолома налази се јужно од села Љуба. Његова издашност је између 6 l/s и 7 l/s. Најснажније крашко врело се налази између Врдника и Јасена и одликује се великом изданошћу од 10 l/s до 120 l/s. У Врдничком басену имеђу 1935. и 1965. године направљен је подземни простор у виду крашких шупљина величине 911 m³. Артешка и субартешка издан фрушкогорске области јавља се у ободним деловима и карактерише је појава више водоносних слојева који се јављају на дубинама већим од 100 m. На Фрушкој гори фреатска издан нема континуирано распрострањење. Могу се извојити: фреатске издани фрушкогорске лесне заравни и еклава поточних долина (Петровић и други, 1973).

14


ПОВРШИНСКЕ ВОДЕ

Фрушком гором протиче велики број потока, који у појединим случајевима имају добро развијене изворишне системе. Највећи број ових потока припада групи сталних водотока. Сви потоци сливају се са планинског гребена у правцу Саве и Дунава. Једино одступање везано је за водотоке Будовар на на крајњем истоку и Шуркудин на крајњем западу. Сливу Дунава припада 28 већих потока, док сливу Саве припада 23 потока.

Слика 9. Поток Думбово

Извор: www.virtualniдrad.com

15

http://www.virtualnigrad.com/


ЗЕМЉИШТЕ

тене које се појављују на површини Фрушке горе одликују се различитим петролошким и минеролошким својствима. Изложене дуготрајним процесима физичког и хемијског распадања оне су послужиле као подлога за образовање

разноликог педолошког покривача. На развој фрушкогорског рељефа значајно су утицали рељеф, клима и живи свет.

СКЛАСИФИКАЦИЈА ЗЕМЉИШТА

На простору Фрушке горе доминирају земљишта аутоморфног реда. Оне се могу сврстати у три класе: иницијална, хумусно-акумулативна и камбична земљишта. Представник класе иницијалних земљишта је сирозем. Рендзине и парарендзине, ранкер и различити варијатети чернозема представљају класу хумусно-акумулативних земљишта. Једини представник хидроморфних земљишта је алувијални колувијум.

Иницијална земљишта јављају се на следећим подлогама: карбонатним (лапорцу и крачњаку), силикатним (серпентиниту и филиту) и карбонатно-силикатним (лес). Рендзине и парарендзине имају нешто веће распрострањење од иницијалних земљишта. Алувијална и алувијално-делувијална јављају се у уским и стрмим долинама фрушкогорских потока.

ПРОБЛЕМИ, ОШТЕЋЕНА И МЕРЕ ЗАШТИТЕ ЗЕМЉИШТА

Проблеми везани за деградацију и деструкцију земљишта на простору Фрушке горе веома су бројни. Ерозија земљишта на Фрушкој гори још увек је интензивна, с обзиром на геоморфолошке предиспозиције и смањење површина под шумама. Последица ерозивних земљишта није само рапидно смањење дубине профила земљишта, него и откривање матичног супстанта и појава скелетоидног материјала. Повећано присуство скелетног материјала има широко распрострањење на масиву. Појава клизишта зависи и од хидрогеолошких својстава, вегетације и коришћења земљишта. Најстарији подаци о појави клизишта на овој територији датирају из 1815. године. На фрушкогорским саобраћајницима јављају се проблеми са клижњењем терена. Најпогубнија последица ерозије је трејно губљење плодног земљишта. Најзначајније мере заштите су: спречавање бујица у горњим деловима поточних долина, пошумљавање стрмих и затравњивање благих нагиба и контурна обрада земљишта по изохипсама.

16


ФЛОРА И ФАУНА

флори Фрушке горе је забележено око 1.400 биљних врста. Ретке ендемичке биљке обухватају око 12% од свих забележених врста на Фрушкој гори, што представља јединствену појаву на овако малом простору. На подручју Републике

Србије заштићено је 216 биљних врста, а преко 30 биљака из ове групе регистровано је у појави Фрушке горе.

УШуме покривају 23.500 ha, око 90% од укупне површине Националног парка. По

правилу шуме су полидоминантне, велике вегетацијске разноврсности. На Фрушкој гори заштићено је 18 појединачних стабала и групе стабала као природни споменици, такође су заштићена и стабла егзотичних и унесених врста, лепог хабитуса и пораста.

Фауна Фрушке горе је богата многим врстама али су популације појединих сисара и птица знатно репродуктоване. На Фрушкој гори се налази велики број срна, дивљих свиња и друге дивљачи, док се јелени узгајају у резерватима у Националном парку. Ово подручје такође богато врстама инсеката које нису довољно истражене. Најзначајније врсте заштићене су као природне вредности а то су: јеленак, жути шумски мрав и поједине врсте лептира. До сада је на Фрушкој гори забележено 110 врта птица а најзначајније су: орао крсташ, патуљасти орао, детлић, гавран, махарица, сива сеница и друге. Од ретких врста сисара присутне су: дивља мачка, јазавац, куна, сиви пух, пух лешинар и више врста слепих мишева (Група аутора, 1996).

17


ЗАКЉУЧАК

Фрушка гора представља подручје са повољним географским положајем. У њеној близини се налази престоница Војводине Нови Сад, такође су у близини реке Дунав,Сава и Тиса које представљају значајно хидролошко чвориште.

Одликује се веома великим геолошким диверзитетом, што се ретко на којој територији може наћи. Истраживања која воде три века у назад, помогла су нам да разумемо све природне појаве везане за овај масив. Милионима година различити седименти су је украшавали до данас, начинивши праву рузницу какву познајемо.

Фрушка гора је узвишење сочивастог облика које се уздиже у односу на низијки рељеф који је окружује.

Са умерено-континенталном климом представљала је дом са повољним условима многим нашим прецима вековима у назад, као што је то случај и данас.

Овај масив представља веома важан хидролошки чвор. Његова одлика је разноврсност подземних вода, извора и речних мрежа.

На територији Фрушке горе свакодневно ерозија односи у неповрат плодно земљиште, међутим постоје начини да се то заустави. Свакоко једно од најбитнијих је пошумљавање стрмих и затравњивање њених благих нагиба.

Фрушка гора представља станиште многобројним биљним и животињским врстама. Неке прелепе класе флоре и фауне су на самој граници истребљења. Заштита законом је један од начина за њихов опстанак.

Веома је маркантна у пространој војвођанској равници што привлачи многобројне туристе. Национални парк Фрушка гора 90 % покривају шуме различитих типова дрвећа а неке од тих врста представљају праву реткост.

Несумњив је њен огроман туристички потенцијал али су потребна финансијска улагања како би се овај потенцијал искористио на прави начин и туризам достигао завидан ниво.

18


ЛИТЕРАТУРА

Група аутора. 1996. Природне, духовне и културне вредности Фрушке горе, Зборник радова. Нови Сад: Еколошки покрет града Новог Сада и Независни истраживачки центар ''Плави змај'' Сремски Карловци

Милосављевић, Марко, Станоје Станојевић, Павле Катић и Наталија Тодоровић. 1973. Климатске прилике Фрушке горе. Нови Сад: Матица Српска

Обрадовић, Светлана. 2005. Туристичка валоризација Националног парка Фрушка гора и одрживи развој, Магистарска теза. Нови Сад: Природно-математички факултет

Петровић, Јован, Драгољуб Бугарски, Слободан Ђурчић и Живан Богдановић. 1973. Воде Фрушке горе. Нови Сад: Матица Српска

19

Fruska Gora

Documents

Transcript of Fruska Gora