Frikom je liderska kompanija u proizvodnji i plasmanu smrznute hrane. Pored sladoleda, proizvodi i prodaje smrznuto testo, povrće i voće, i ribu. Sladoled, svakako, ima najznačajnije mesto u asortimanu, što pokazuje i učešće ove kategorije proizvodа u ukupnom prihodu Frikoma, koje iznosi 58%.

 Tokom poslednjih godina primetan je trend promena u načinu života i Frikom se pripremio da odgovori tim promenama. Ljudi sve manje žele da troše svoje slobodno vreme u pripremanju hrane, a potreba za zdravom hranom je sve izraženija. U proizvodnji Frikom povrća se koriste tehnike za očuvanje svih zdravih sastojaka i proizvodi koji dospevaju na tržište ne gube na svojoj hranljivoj vrednosti. Takođe, da bi se ono pripremilo, potrebno je samo 10 minuta. Frikom je pionir u ovoj oblasti.

Frikom kompanija obraća pažnju i na manju grupu potrošača kreiranjem specijalne ponude u vidu dijetetskih i funkcionalnih proizvoda. Tako se u asortimanu sladoleda nalaze proizvodi koji su namenjeni dijabetičarima, kao i osobama koji koriste proizvode sa niskom energetskom vrednošću i bez veštačkih zaslađivača. Pored ovih, u asortimanu se mogu naći i funkcionalni proizvodi koji predstavljaju svetski trend u industriji hrane, kao i proizvodi sa visokim sadržajem minerala i vitamina. Da je kvalitet Frikomovih proizvoda podignut na izuzetno visok nivo potvrđuju nagrade koje Frikom osvaja iz godine u godinu na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, gde je i ove godine proglašen “apsolutnim šampionom kvaliteta".

Svake godine se ulažu veliki napori u unapređenje organizacione strukture, distribucije i prodaje. Sve ovo se čini kako bi se ostvarila bolja pokrivenost tržišta i kako bi se proizvod približio kupcima. Paralelno sa razvojem distributivne i prodajne mreže konstantno se ulažu napori u unapređenje kvaliteta proizvoda kroz menjanje receptura i poboljšanje kvaliteta osnovnih sirovina.

Vrućine su garant dobrog biznisa i korektne prodaje sladoleda, kaže u razgovoru za Ekonomist magazin Gojko Đošić, generalni direktor Frikoma koji je na tu poziciju početkom godine došao sa mesta direktora prodaje.

“Svakog dana Frikom postiže novi rekord u poslovanju. 25.juna u Srbiji je prodato 57.000 kutija sladoleda”, ilustruje Đošić efekte vreline. Sa druge strane, on objašnjava da su za prodaju sladoleda najidealnije temperature između 30 i 35 stepeni, jer je tada više potrošača napolju tokom celog dana, a ne samo uveče.

“Ulični” trend prodaje u popularnim „sanducima”, pokazuje da kultura potrošnje sladoleda u Srbiji još kaska za evropskim trendovima. “Potrošnja sladoleda raste, mada su i dalje vremenske prilike ključni faktor. U isto vreme, kupovna moć još nije dovoljno velika da bi građani kupovali sladoled “bez razmišljanja”, objašnjava Đošić. Kako kaže, Frikomova prodaja prati pravilnost na nivou celog srpskog tržišta po kojoj u prodaji sladoleda još dominira impulsni program (proizvodi na štapiću). Naime, 60 odsto prodaje Frikoma čine upravo sladoledi na štapiću, oko 35 odsto je učešće porodičnih velikih pakovanja, dok se 5 odsto sladoleda proda u ugostiteljskim objektima. Đošić ističe da udeo porodičnih pakovanja u Frikomovoj prodaji raste, što znači da i u Srbiji građani sve više menjaju kupovne navike u korist nedeljnih nabavki namirnica.

Prošle godine Frikom je prodao 12 miliona litara sladoleda, a ove godine očekuje prodaju više od 16 miliona litara. Poređenja radi, 2003. godine, kad je Agrokor preuzeo 55,5 odsto Frikoma, ta kompanija je prodala 5,7 miliona litara. Te milionske količine su, obezbedile Frikomu lidersku poziciju na tržištu sladoledžija sa udelom od oko 60 odsto. Čvrstu tržišnu poziciju ispratili su i dobri finansijski pokazatelji poslovanja. Prošle godine je Frikom ostvario oko 4,6 milijardi dinara poslovnog prihoda što je povećanje od oko 50 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Neto dobit kompanije se u 2006. povećala skoro osam puta. Sa 92 miliona dinara na kraju 2005. godine, prošlu godinu je kompanija završila sa profitom od skoro 707 miliona dinara.

RezultatiProdaja 12.000 tona smrznutog voća i povrća u prošloj godini, ovoj kompaniji je osigurala 80 odsto tržišnog učešća u tom segmentu. „S obzirom na tržišnu poziciju, sada možemo da se fokusiramo na inovacije u proizvodnom asortimanu koje idu u smeru apsolutnog zadovoljavanja različitih potreba potrošača. Želimo da edukujemo građane da je smrznuto povrće sigurno kvalitetnije i zdravije od svežeg sa pijace. Naše povrće je u fabrici najkasnije dva sata nakon što je ubrano, gde prolazi proces blanširanja, pasterizacije i dubokog zamrzavanja”, objašnjava Đošić. Kako najavljuje, kompanija će pratiti svetske trendove, te će i ovdašnjim potrošačima ponuditi još bogatiju lepezu polupripremljenih mešavina povrća za koje je potrebno još samo desetak minuta dokuvavanja kod kuće.

Na tržištu smrznute ribe Frikom je u 2006. godini ostvario tržišno učešće od 60 odsto iako se ovim poslom bavi tek dve godine. I u ovom segmentu se planira održavanje i jačanje tržišne pozicije, kroz obogaćivanje proizvodnog asortimana. “Najprodavaniji artikal iz asortimana smrznute ribe je panirani riblji štapić. To je jedini štapić na tržištu koji je od komada mesa, ne od mlevenog mesa lignji. Taj proizvod jeste skuplji, ali su potrošači prepoznali kvalitet”, smatra Đošić. Što se tiče proizvoda od testa, generalni direktor Frikoma ističe da je i tu ova kompanija lider na nivou cele Srbije. Ipak, na lokalnom nivou, u svim gradovima u vrat duvaju lokalni konkurenti - mali industrijski proizvođači i kućne radinosti sa jeftinijom proizvodnjom. U proseku, godišnje Frikom proda 2.000 tona testa. “Naše “light” varijante sladoleda su pravi hit među dijabetičarima. I kod proširenja asortimana testa ćemo ići u pravcu ponude zdravijeg testa i peciva”, najavljuje on.

U prošloj godini dodatno je pojačan marketing kompanije i unapređena distributivna mreža. Takođe, kompanija je maksimalno smanjila sve troškove, što je već na prvi pogled evidentno samo kad se stane pred upravnu zgrada Frikoma kojoj treba ozbiljno sređivanje. “Dosad smo imali prioritet da se pokažemo pred potrošačima na terenu. Ali, mi ne bežimo od činjenice da treba da uložimo u zgradu i kancelarije”, odgovara prvi čovek Frikoma.Pred kraj prošle godine kompanija je pre roka otplatila kredit od 13,1 milion evra. Reč je o kreditu sa periodom otplate od šest godina, koji je 2004. podigla kod Evropske banke za obnovu i razvoj. Đošić objašnjava da je taj novac uložen u remont i kupovinu novih mašina, vozila i frižidera. Novi tunel za sladoled je pušten u rad u toku ove sezone, a u ovoj godini je nastavljeno ulaganje u frižidere i opremu. “Stali smo na sopstvene noge tako da ćemo u budućnosti moći da ulažemo iz vlastitih sredstava”, navodi Đošić.

ŠirenjeDalji planovi kompanije su povećanje izvoza i tržišnog udela na susednim tržištima, ali i ulazak na zahtevna tržišta EU kad se za to steknu uslovi. 

U Crnoj Gori je Frikom završio prošlu godinu sa 76 odsto tržišnog učešća, u Makedoniji sa 25 odsto. Cilj je, otkriva Đošić, liderska pozicija i u Makedoniji, pa će naredne godine Frikom krenuti u agresivnije pridobijanje makedonskih potrošača.

U junu je kompanija uvela HACCP sertifikat o zdravstvenoj bezbednosti hrane što joj omogućava izvoz na tržište EU. Đošić kaže da u uvođenje HACCP-a kompanija nije puno uložila jer godinama radi uz visoke standarde proizvodnje. Kako objašnjava, srpski standardi pravljenja sladoleda daleko su stroži nego u EU. Ipak, prepreka za ulazak na tržište EU mogu da budu carinske stope čime se postavlja pitanje mogu li Frikomovi proizvodi da budu konkurentni sa cenom. “Sigurno ćemo krenuti u EU, gde god to budemo mogli i kako budemo mogli, da li akvizicijom ili direktnim ulaskom na tržište. Frikom će gledati da se širi na istok, u Rumuniju i Bugarsku, jer ta tržišta imaju potencijala”, najavljuje Đošić. Ipak, zasad nema preciznijih planova kad bi to moglo i da se dogodi.

U koncernu Frikom je izuzetno zadovoljan svojim mestom u koncernu Agrokor, ističe Đošić. Poredeći svoju kompaniju sa Ledom, koji takođe posluje u ovom koncernu i ima istovetan proizvodni program, on kaže da je po poslovnim rezultatima Ledo iznad Frikoma iz više razloga. Kupovna moć građana Hrvatske je veća, proizvodi su skuplji dok su cene sirovina gotovo na istom nivou. I što je najvažnije, Hrvatska ima 1.000 km jadranske obale koja je Ledu nepresušni izvor velikog broja ljubitelja hladne poslastice.

Na pitanje zašto nema Frikoma u Hrvatskoj, Đošić objašnjava da je to rezultat poslovne odluke. “Agrokor je vlasnik i Leda i Frikoma. Mi smo se dogovorili ko će koje tržište pokrivati. Dosta proizvoda nam nosi isti brend, tako da nema smisla da se pojavimo na istom tržištu. Racionalnije je i bolje radimo kad znamo šta ko proizvodi”. On je negirao za Ekonomist dugogodišnje priče da se sladoled uopšte ne proizvodi u Frikomovoj fabrici na Zrenjaninskom putu, već u Ledu, a u Frikomu samo prepakuje.

Kao argument da je Frikom apsolutno kompanija oslonjena na domaće sirovine i svoje pogone, on navodi da se uglavnom sve sirovine - povrće, voće, mleko i šećer kupuju u Srbiji, od srpskih proizvođača u centralnoj Srbiji, i Vojvodini. “Nažalost, u Srbiji ne može da se nabavi tako kvalitetna čokolada kao što je belgijska. Kornete, takođe, kupujemo od rumunske prehrambene kompanije RubinKing jer u Srbiji nema proizvođača koji prave kornete sa čokoladnom oblogom”, navodi Đošić.

Iako 2008. godine ističe kupoprodajna odredba po kojoj Agrokor u Frikomu neće otpustiti nijednog radnika u periodu od pet godina, Đošić ističe da nema nikakvog pritiska na zaposlene da odlaze, niti će biti nakon isteka socijalnog programa. Uz stimulativne otpremnine, od 850 zaposlenih kompaniju je u protekle četiri godine napustilo oko 350 ljudi. “Izuzetno smo zadovoljni dogovorenim socijalnim programom koji se apsolutno poštuje. Frikom je dosta reorganizovao svoje snage. Uposlio je sve zaposlene koji rade dosta korektno, a i stalno zapošljavamo mladi obrazovani kadar”, tvrdi generalni direktor Frikoma. Trenutno je u kompaniji stalno zaposleno 656 ljudi, a po ugovoru na određeno oko 270.

Kako kaže Đošić, Agrokor koji danas raspolaže sa 95 odsto kapitala Frikoma, apsolutno podržava beogradskog proizvođača sladoleda i smrznute hrane.“Da nismo imali tu podršku, ne bismo danas bili to što jesmo. Agrokor stoji iza nas i logistički, i finansijski, i kroz edukaciju i obuku zaposlenih na svim nivoima“, ne krije Đošić zadovoljstvo. Prema njegovim rečima, vlasnik Agrokora Ivica Todorić dolazi u Frikom kad god ima priliku za to. „Bar

jednom nedeljno smo na telefonskoj vezi. Stalno pozdravlja ljude u Frikomu i čestita svima dosad postignute rezultate“, kaže na kraju Đošić.

Kobrending

Prošle godine je konkurentska Delta ušla u saradnju sa Bambijem i potrošačima ponudila sladoled sa Plazma keksom. Ove godine, vi ste napravili kobrending sa Milka čokoladom. Jeste li zakasnili sa tim poslovnim potezom?

Gojko Đošić: Nismo zakasnili. Kompanije Kraft i Frikom započeli su ove godine zajedničku saradnju lansirajući tri nova proizvoda: Premium štapić s Milka čokoladom, Sladoled s Milka M Joy čokoladom, Grandissimo sladoled s Milka čokoladom. Prodaja tih sladoleda koji se prave u Frikomovim pogonima ide odlično, a i mi imamo najbolju distribuciju na celom tržištu. Poštujemo to što je konkurencija uradila sa Plazmom, ali i mi imamo sladoled sa dečjim keksom koji parira Plazmi. Reč je keksu koji se proizvodi u Srbiji, ali neću imenovati proizvođača jer nije reč o kobrendingu.