Fakultet Tehnikih Nauka Unuverzitet u Pritini Smer arhitektura

Urbana strukturaSeminarski rad:

Frenk Lojd Rajt

1

ApstraktFrenk Lojd Rajt je bio jedan od najkontradiktnijih linosti u modernoj arhitekturi, njegova dela ostavila su trag u savremenoj arhitekuri. On je medju prvima koji je intuitivno otkrio i razradio ideje kontinuiniranog unutranjeg prostora, za ta su se arhitekte u Evropi znatno kasnije poeli da reavaju problem unutranjeg prostora. Evropskom racionalizmu, koji je probudio zanimanje za reavanje konstruktivnih metoda i za socijalne aspekte, on se suprotstavio. Posvetio se organskom shvatanju arhitekture koje u centar stavlja oveka pojedinca i njegov odnos prema ambijentu u kojem ivi. Rajtova snaga i originalnost vizije dobijaju osobitu potvrdu u poslednjem razdoblju u kojem je, prihvativi evrposka iskustva, stvorio dela koja po svojoj poetinosti i plastinoj slobodi obeleavaju novi put u arhitektonskom oblikovanju. Iako ponekad optereen literarnou i simbolikom, Rajtov opus po bogatstvu stvaralakih ideja i raznovrsnosti nema konkurencuje u savremenoj arhitekturi. Rajt svaki projekt koji radi reava nezavisno od predhodnog projekta kao singularnu i neponovljivu kreaciju.

Frenk Lojd RajtArhitektura Frenka Lojda Rajta obuhvata sedamdesetdvogodisnju karijeru, koja je pocela kasnih osamdesetih godina XIX veka i trajala sve do njegove smrti 1959. godine. Od pocetka njegove samostalne prakse Rajtov rad je prolazio kroz nekoliko faza i bio usredsredjen na takve teme kao sto su priroda, organsko shvatanje, prerija, modernizma Prvi Rajtovi radovi, nastali jos u ateljeu. Frenk Lojd Rajt je primetio da su kamen, opeka i drvo, ti osnovni arhitektonski materijali, bili dugo skrivani, bojeni, pokrivani i menjani u skladu sa odredjenom modom i ukusom. Nisu samo prirodni materijali bili ignorisani u veem delu arhitekture devetnaestoga veka, ve su ak i noviji materijali, elik, gvodje, ploe metala i stakla, bili korieni na prevazidjene naine. On je posmatrao nove materijale i naine njihovog korienja kao fantastini alat za arhitekte dvadesetog veka.U svojim sistemima projektovanja koristio je osnovne geomertijske oblike kvadrat, krug i trougao uvrene i proporcionisane u skladu sa upotrebljenim materijalima i strukturalnim sklopovima sa navedenim idejama i principima unutranjim prostorom iz koga proizilazi forma, materijalima i metodama, prirodom i okruenjem koji su mu bili 2

na raspolaganju, Frenk Lojd Rajt je nastavio da crta i projektuje objekte koji e promeniti arhitekturu u celom svetu. Izabrao je da svoje objekte naziva organskom arhitekturom, u kojoj se svi delovi odnose prema celini na nain na koji se celina odnosi prema svojim delovima.

U svim njegovim radovima jedan vaan element ostaje nepromenjen i zapravo predstavlja najznaajniju temu njegovog rada: ljudske vrednosti. On je to esto nazivao humanost. Od jednostavne porodine kue do ogromnog centra optine, od fabrike do katedrale, od farme do skole, kada se odredjuje odnos oveka i Rajtovih objekata, njegovo mesto je uvek nedvosmisleno u centru njihove sutine. On je znaenje svoga rada povezao sa poretkom u prirodi, verujui da korelacija fizike forme sa prirodom uzdie kvalitet ljudskog roda. Rajt pokazuje kako bi svet mogao biti lep, kako bi mogao biti ispunjen lepim stvarima, samo kad bi se svaki ovek potrudio da radosno, slobodno, s puno entuzijazma u potpunosti bude ono sto zapravo i jeste. Samo kad bi arhitekti, kako je smatrao Rajt, umesto sto brinu kako da sebe sto bolje prodaju, brinuli o stvaranju lepe arhitekture. Kad bi umeli da razlikuju spektakularno - praznu formu sainjenu samo zato da zaprepasti - od lepote, od forme koja ivi i postaje simbol jedne ideje.

3

Larkin building

1.1 zgrada Larkin

4

Larkin Company zgrada je jedna od najfinijih Rajtovih projekta. Zavena je 1904 godine. A trokovi za njenu izgradnju iznosili su 4 miliona dolara. Materijal koji je korien za izradu zgrade bio je tamna crvena opeka i sa malterom ruiaste nijanse boja. Ova zgrada je prepoznatljiva po svojoj vertikalnoj strukturi, takodje sadri veliki centralni otvoreni prostor koji se prostire celom visinom zgrade. Kancelarije sa izlazom na terase su bile osvetljene kroz centralnu dvoranu i prozorima izmedju stubova. Gornji sloj se sastojao od kuhinje, pekare, trpezarije, uionice, javne biblioteke i staklene bate. Krovna bata, poploana opekom, slui kao prostor za rekreaciju za zaposlene, porodice i goste. Ulaz zgrade je ogradjen sa dve fontane koje lie na vodopade. Iznad njih su bili baraljefi Richarda Bocka, skulptora koji je radio na drugoj Rajtovoj kreaciji. On je takodje izgradio kugle na vrhu spoljasnjih centralnih stubova zgrade. Unutrasnji zidovi su napravljeni od opeke bledo ute boje. Rajt je prilikom izrade zidova eksperimentisao sa magnezitom, mineralom koji se koristi za pravljenje opeke i oblaganje unutranjosti dimnjaka, za vatrostalne stepenice, vrata, prozorskih dasaka, nastrenice, povrine radnog stola i vodovodnih ploa. Podovi, za koje se kasnije tvrdilo da su bili od mermera su ustvari napravljeni od osnove betona, sabijenog meavinom drvenog vlakna i magnezita, pa prekriven magnezijumskom povrinom. Prirodna i vetaka svetlost je ostvarena sa Rajtovom inovacijom koja se sastoji od hermetiki zatvorenim duplim prozorima. Takodje su u zgradi Postojale elektrine instalacije koje su omoguavale zaposlenima da borave u komforu kancelarije sa metalnim nametajem udiui vazduh kroz sistem klimatizacije, sve ovo je bilo uradjeno po Rajtovom projektu. Jedna od Rajtovih inovacija je bio visei wc okaen na zid. O ovoj kreaciji Rajt je rekao godinama kasnije Interesantno je da sam ja, arhitekta zaduen za estetiku stranu zgrade, izmislio visei zid za wc (laksi za ienje). Rajt je usvojio mnoge druge inovacije kao sto su: staklena vrata, metalni nametaj, klimatizaciju i zranu toplotu. Skoro svaka tehnologija koja se danas koristi bila je predloena za Larkin zgradu 1904.

5

1.2 Osnova zgrade

1.3 Aksonometrija sa osnovom Zgrade

1.4 Aksonometrija sa osovom zgrade

Rajt je napisao u svojoj autobiografiji dostojanstven ostvetljen enterijer stvara efekat divne slubene porodice na poslu u istoj, osvetljenoj i osveenoj etvrti. Zgrada je dizajnirana kao poslovni prostor za grupu od 1,800 sekretara, slubenika i administrator u kompaniji za prodaju putem pote. Zgrada je trebala da bude isto i udobno mesto da bi privuklo ene da rade u industrijskoj zoni grada. Jedan Rajtov biograficar je napisao o Larkin zgradi, To je bio neobian koncept, zgodno uradjen, izvanredna struktura, to je dobilo medjunarodni pozdrav i o njemu se pisalo u savremenim asopisima o ahitekturi. Rajt je opisao Larkin zgradu kao otmen i dodao kao odgovor kritiarima, Moda mu nedostaje veselo svetlo i senka, ali ima snagu, dostojansto i mo. Moda nije Arhitektura ali ima svoj integritet. Maloprodajni trendovi koji su doveli do opadanja prodaje zahtevali su promene u poslovanje Larkina. 1939. je reeno da se maloprodajna radnja Larkin premesti u administrativnu zgradu preko puta gde je imalo vie prostora. iroko renoviranje je zavreno tako da je izmenilo Rajtove karakteristike zgrade dok su izvrni organi kompanije govorili da je nova radnja jedna od najatraktivnijih maloprodajnih sedita u tom delu zemlje, eventualan zakup zgrade je bio neizbean.

6

1.5 Jedan od detalja zgrade

1.6 Unutranjost zgrade

1.7 Aksonometrija zgrade unutranjim izgledom

1.8 Aksonometrija zgrade

Zgrada je nakon 1943 propala, vrednost zgrade je slabila i njeno propadanje se ubrzalo nakon sto su sa nje skidani svi vazni delovi zgrade. Kao sto je Larkin istoriar Jeorome Puma rekao Do kraja oktobta 1947. zgrada bila stvarno beskorisna. Svaki dupli prozor je polomljen, elina kapija pala sa svojih zardjalih arki, i elina ograda koja je okruivala zgradu je rtvovana za ratnu kolekciju otpada.7

Na kraju kad je jedan lokalni kupac kupio zgradu sa namerom da je srui, i ruenje je trajalo vie od etri meseca jer su zidovi bili napravljeni od ojaanog betona i podrana elinim polugama. Jasno je da je Rajt imao nastrano zadovoljstvo da zgradu Larkin napravi tako dobro da je bilo jako teko da se srui. Ova zgrada je bila jedna od najnaprednijih objekta tog vremena u Americi i u Evropi funkcionalnost zgrade zraila je jednostavnou masa. Veliinom sredinjem staklom pokriveog prostora, ili atrijuma, uskladjenostu prostora i komunikacija i komforom za sve koji su u njoj radili. Koristei specijalno dizajniran nametaj, Rajt je stvorio prve prave radne jedinice. Imajui u vidu potrebu radnika ove zgrade, on je obezbedio drutvene prostorije za zaposlene.

8

Johnson Wax Headquarters

2.1 Zgrada Johnson wax

9

Johnson Wax Headquarters je Svetski tab i zgradu administracije korporacije S.C. Ovu zgradu je projektovao Frenk Lojd Rajt za predsednika kompanije Herbert F. "Hib" Johnson. Zgrada koju je Rajt projektovao za Dzonsona Waxa je primer aerodinaminog projekta, ima preko 200 razliitih tipova savijenih crvenih opeka koje ine eksterijer i enterijer zgrade, cevovod od Purex stakla koje se potee od plafona i staklene spratove proputaju blago svetlo. Boje koje je Rajt odabrao za zgradu su svetlo zuta (za stubove i malter) i Cherokee crvenu za podove,opeke i nametaj. Nametaj, koji je takodje on dizajnirao, proizveden od strane Steelcase, Inc. odjekuje iskrivljene linije zgrade. Do zgrade se dolazi peaka ispod 14 spratovne Johnsonove kule i kroz nisko parkiralite podrzano betonskim stubovima ojaanim elikom. Plafon parkinga stvara kompresiju prostora i dendriform stubovi odjekuju u zgradi i uzdiu se u visini od preko dva sprata podravajui krov. Najvea prostorija u Johnsonovoj zgradi je velika radna soba, kako je Wax naziva. Ovaj otvoreni prostor nema unutranje zidove i bio je namenjen za sekretarijat Waxove kompanije. Konstrukcija Waxove zgrade je izazvala ozbiljne argumente za arhitekte. U Velikoj radnoj sobi dendriform stubovi su 23 cm u preniku na dnu I 550 cm u preniku na vrhu, na irokoj, okrugloj platform koji je Rajt nazvao list zumbula. Ova razlika u preniku izmedju dna i vrha stuba nije se slagala sa propisima tog vremena tako da su gradjevinski inspektori zahtevali da se napravil stub za test na koji ce biti postavljeno 12 tona materijala. Kada je Test stub, napravljen, bio je natovaren sa 60 tona materijala pre nego to je aica ili deo stuba koji se spaja sa listom zumbula naprsla (smrveci 60 tona materijla na zemlju i propustivi cev za vodu 30 stopa pod zemlju). Posle ove demonstracije Rajt je dobio dozvolu za gradnju. Pored toga, bilo je jako teko da se dobro zapeati stakleni cevovod od staklenih zidova i krova, tako da se ne uzrokuje curenje. Taj problem nije reen dok se nije stavila gumena zaptivka izmedju cevi i izbrazdana plastika je bila koriena na krovu da se to zapeati pritom liei na stakleni cevovod. Rajtov projekat stolice za Waxa je prvobitno imala samo 3 nogare, pretpostavljajui da ce na taj nain podrati bolji poloaj tela (jer bi osoba koja bi sedela na toj stolici morala da dri obe noge na podu sve vreme) Medjutim, projekat stolice se pokazao previse nestabilnim i stolica bi se lako nakrivila. Herbertu Johnsonu kome je trebala nova stolica traio je od Rajta da sedne na jednu od tih stolica i nakon sto je Rajt pao sa stolice projektovao je nove stolice sa 4 nogara za10

Waxa; ove stolice i drugi kancelarijski nametaj koji je projektovan od strane Rajta su i dalje u upotrebi. Uprkos ovim problemima Johnson je bio zadovoljan projekom zgrade i kasnije je dao dozvolu za Istraivaku kulu i Rajtovu kuu poznatu kao rairena krila. Istraivaka kula nije vie u upotrebi zbog promena propisa u zatiti od vatre. Waxova zgrada je na Saveznom registru istorijskih mesta i Istraivaka kula i Administrativna zgrada su odabrane od strane Ameriskog institute za arhitekturu kao dve od sedamnaest zgrada od arhitekata koji su doprineli amerikoj kulturi. Kao dodatak, Istraivaka kula i Administrativna zgrada su izabrane za Savezni registar istorijskih mesta 1976. Ameriki Nacionalni park servis podneo je 2008. Zahtev da se Waxov Stab i Istraivaka kula zajedno sa devet drugih Rajtovih svojina nadju na eksperimentalnoj listi Status svetskog nasledja.

2.2

Situacija zgrade

2.3 Predprostor zgrade

2.4 Unutrasni prostor I raspored stubova

2.5 Unutrasnji prostor I raspored stubova

11

Krune forme kakrakteriu dizajn enterijera. Kao i speljanosti: prostor na tavanici izmedju krunih zavretaka stubova ispunjen je plastinim cevima. Kao svetlee trake, iste takve cevi povezuju spoljne zidove i tavanicu; takodje prate liniju cilindra u kojem je lift. Administrativnom zgradom, Dzonson Veks, Rajt je krerirao samo dovoljan svet. Ova zgrada od opeke bez prozora i sa zaobljenim uglovima ispunjava itav blok u okruenju potpuno lienom arma. Stvarni ukaz nalazi se unutar kompleksa pored prolaza za automobile.do sredinjeg velikog prostora sa kancelarijama dolazi se kroz nisku zonu ulaza osvetljenu priguenim svetlo

12

Price tower

3.1 Kula Price

13

3.2 Gornji deo kule

3.3 Donji deo kule

Rajt je Prais kuli, koja je bila izgradjena na preriji Oklahome, dao nadimak drvo koje je pobeglo iz guste ume odnosei se ne samo na konstrukciju zgrade ve i na poreklo dizajna. Prais kula je podrana centralnim trupcem od etri podignute osovine koje su utvrdjene u mesto dubokim centranim temeljom kao sto je drvo svojim korenom. Devetnaest spratova zgrade su podupreti iz ovog centralnog jezgra kao grane drveta. Spoljanji zidovi vie sa spratova i odeveni su bakarnim listovima. Pratei efekte Velike Depresije projekat je izbaen i adapiran od strane Rajta za Prais kompaniju 1952. Rajt je shodno tome iupao svoje drvo iz guste ume nebodera Menhetna i smestio ga na preriju Oklahome gde nastavlja da stoji sam bez visokih zgrada u okruenju. Plan koji je Rajt imao prilikom Izgradnje Prais kule stavljen je u sredite nad umetnutom jedan kvadrat je namenjen dupleksima a preostala tri za kancelarije. Materijali korieni za kulu su podjednako novijeg sastava za nebodere iz sredine dvadesetog veka: liveni betonski zidovi, obojeni betonski spratovi, prozori koji su ukraeni aluminijumom i vrata i suve i osteene betonske ploe. Opti geometrijski element je jednakostrani trougao i sve svetlosne instalacije i ventilacione reetke se temelje na toj formi dok ugaoni zidovi i ugradjen nametaj se temelje na delie ili razgranatost trouglaste eme.

3.4 Pogled ka gornjem delu kule

3.5 Detalj kule

14

3.6 Ulaz u zgradu

3.7 Ulazni hol

3.8 Detalj unutranjosti

Prajs kula koju je Rajt projektovao je bila odredjena za viestruku upotrebu sa poslovnim kancelarijama, prodavnicama i stanovima. Prajsova kompanija je bila primarni zakupac a preostali spratovi sa kancelarijama i dupleksi su sluzili kao dodatni izvor sredstava. Zakupce su inili advokati, raunovodje, lekari, zubari, agenti za osiguranje i arhitekta Bruce Goff koji je tu imao kancelariju a i zakupljivao stan. enska prodavnica odee visoke mode, salon lepote i regionalna kancelarija kompanije za Javni servis Oklahome koja je zakuplja dvospratno krilo kule sa prolazom koje odvaja viu i niu strukturu zgrade. Kompanija Prajs je zauzela gornje spratove ukljuujui i komesarijat na 16. spratu kao i penthaus kompleks kancelarije za Harolda Prica, starijeg i kasnije za njegovog mladjeg sina. Praisova kompanija je prodala Prais kulu Filipu Petroleumu 1981. i odselili se u Dalas gde se kompanija trenutno nalazi. Phillips je zadrao vlasnitvo do 2000. kad je grada donirana Umetnikom centru Prais kule i vratila se svom viefunkcionalnom poreklu. 29. Marta 2007. Price kula je oznaena za Naciono istorisko obeleje, 2008. Ameriki nacionalni park servis je postavio Price kulu zajedno sa drugih devet Wrightovih svojina na listu Svetskih kulturnih batina.

3.9 Jedan od apartmana u kuli price

3.10 Situacija zgrade

3.11 osnova kule price

15

Unity temple

4.1 Zgrada unity temple

16

4.2 Prese zrade

4.3 Osnova zgrade

Da bi se smestile potrebe monakog drutva Rajt je podelio optinu od hrama kroz nisku, sredinju lozu do koje moze da se pristupi sa bilo koje strane. Ovo je bila efikasna upotreba prostora i smanjila se buka izmedju dva glavna prostora za okupljanje: one koja dolazi od religijske slube bila bi odvojena lozom od one koja dolazi od drutvenih dogadjaja. To je bila jedna od prvih upotreba bipartite (dvostrukog, podeljenog u dva dela) dizajna: sa dva dela zgrade slinih u kompoziciji i odvojeni nim hodnikom i gde je jedan deo vei od drugog. Da bi se smanjili trokovi izgradnje Rajt je izabrao beton koji je ojaan gvodjem kao glavni material za gradnju hrama Jedinstva. Ustvari, hram se uzima kao prva zgrada na svetu izgradjena od ojaanog betona sipanog u zemljiste tj. beton je sipan u drvene konstrukcije sagradjene na zemlitu kako bi se napravili zidovi. Medjutim, to nije i jedini primer ovakve gradnje jer je kalup iz zemljita, neboderi koji su bili jaana elikom gradjeni su u Sinsinatiju.

4.4 Poled ka stepenitu prema ulazu u zgradu

4.5 Ulaz u zgradu

17

4.6 Detalj unutranjih prozora

4.7 Detalj spoljanjosti prozora

Da bi se smanjila buka koja dolazi sa ulice Rajt je sklonio prozore u hramu koji gledaju na ulicu. Umesto toga prirodno svetlo je dolazilo iz obojenog stakla u krovu ili na staklima duz zidova. Kako lanovi parohije ne bi mogli da gledaju u hram stavili su stakla obojena zelenim, utim i braon nijansama, te nijanse su odabrali tako da bi izvukli boje prirode. Na glavni sprat se dolazi nizim spratom (na kojem postoje mesta za sedenje) i soba isto ima dva balkona gde monasi mogu da sede. Ovi raznovrsni nivoi sedenja dopustili su arhitekti da sagradi veliinu zgrade koja je potrebna za smetaj svih monaha. Zgrada ima veoma dobru akustiku.

4.8 Unutranjost zgrade

4.9 Unutranjost zgrade

18

4.10 Unutranjost zgrade

4.11 Izgld dela fasade

Izgradnja hrama predstavlja korak napred za Rajta. Kad je prepriavao svoje iskustvo naglasio je da je u ovom dizajnu prvi put shvatio da je pravo srce zgrade njen prostor a ne njeni zidovi. Doista, istoriari arhitekture su komentarisali Rajtovu genijalnost u stvaranju i igranju sa prostorom u ovoj gradnji, Peter Blake je u svojoj knjizi Arhitekte deo o Rajtu nazvao Gospodarstvo Prostorom. Zgrada je zavrena 1908, hram je i dalje u istoj upotrebi samo sada kao odvojena organizacija, Fondacija za Obnovu Hrama Jedinstva vodi vie milionski projekat za obnovu hrama, sa Gunny Harboe na elu procesa.

4.12 Detalj fasade

4.13 Izgled fasade

19

Guggenheim muzej u Njujorku

5.1 Zgrada muzeja Guggenheim

20

Muzej Solomon R. Guggenheim je poeo sa radom 21. Oktobra 1959. I to je bio jedan je od najpoznatijih i najbitnijih arhitektonskih obeleja 20. veka. u Njujorku. Delo Frenk lojd Rajta muzej koji se esto naziva jednostavno Guggenheim, je stalni dom obnovljenoj kolekciji Impresionista, Postimpresionista, ranih modernista i svaremene umetnosti i takodje posebnih izlobi koje se organizuju tokom godine. Smeten u gornjoj istonoj starani Njujorka, drugi je muzej fondacije Solomon R. Guggenheim, osnovane 1937. Za lokaciju izgradnje muzeja bilo je predvidjeno centar grada Njujorka, u petoj aveniji, sto se Rajtu nuje svidelo, za sta je rekao da je divlje, do srzi. Postojali su svi uslovi da zgrada muzeja postane trn u oku grada. Kao to je i postala (sto, jasno, ne ini ast gradu s njegovim kvadratnim "parcelama", vec Rajtu i njegovoj sposobnosti da stvori oblike koji su zaista dostojni oveka). Da bi ga sagradio, trebalo mu je vise od petnaest godina. Svakako ne zbog sopstvenog oteanja ili zato to nije imao jasnu predstavu o onome sto hoe. Preliminarni nacrt nainjen 1943. godine (jedan od onih sjajnih crtea u punoj perspektivi koje je Rajt sistematino pravio kao studije i prikaze svojih gradjevina i koji su prava umetnika dela) pokazuje sa svim detaljima kakvo ce biti konano ostvarenje remek dela koje je on zamislio . Ova zgrada je u sutini bila velika rampa koja poinje od tla i spiralno se penje nainivi pet koncentrinih krugova. Kod svakog kruga postaje sve ira tako da se citavo zdanje siri nagore, kao prevrnuta kupa. U unutranjosti spirale je ogroman centralni prazni prostor. Osvetljenje dolazi s velikog staklenog krova koji zamenjuje uobiajenu tavanicu i kroz pojas prozora koji takodje poinju u prizemlju i bez ikakvog prekida slede tok spirale. Na prvom spratu betonska forma nalik silueti cipele spaja glavnu spiralu s manjom krunom gradjevinom koja ima reprezentativnu funkciju, a u isto vreme predstavlja vezu izmedju krunih struktura i pravougaone parcele zemljita na kojoj se uzdie Muzej. To je uzbudljiva celina ciji je efekt pojaan apsolutnim nepostojanjem bilo kakvog ornamenta: ni jednog uzljebljenja, reljefa, bilo kakvog ukrasa koji bi poremetio glatke betonske zidove.

5.2 Pogled ka gornjem delu unutranjosti muzeja unutranjosti muzeja

5.3 Pogled ka donjem delu

21

Rajt, u svojoj stalnoj potrazi za oblicima koji bi bili sve prilagodeniji prirodnom ivotu, koji bi odgovarali stvarnim ljudskim potrebama a ne apstraktnom intelektualizmu, tako da je poeo da se odrie kvadrata i pravougaonika, oblika iz kojih su nastale "kutije za pakovanje", ispitujui prvo mogunost trougla i vieugla, zatim kruga, linije koja je dovrena ali neograniena, i zapravo krenuo ka loginom koraku dalje - od kruga ka spirali. Odabir spirale koja se iri je napravilo najbolju upotrebu prostora koji su nali i spojilo je strukturne i prostorne elemente prema kojima je Rajt teio tokom svoje karijere. Primarni material za gradnju je beton koji je sipan i prskan. U zgradi plitka i spiralna rampa prati uvijenu formu eksterijera i omoguava prostor za izlaganje umetnikih radova. Rajt je rekao da je Guggenheim muzej jedan veliki prostor na jednom spratu koji se nastavlja. Oko posmatraa ne primeuje iznenadne promene ali se blago uvodi i tretira kao da gleda sa ivice obale u neprekinut talas Jedan sprat se utapa u drugi, ceo oblik je od betona, vie podsea na ljusku jajeta u formi nego unakrsna ciglovita struktura. Ovo je veoma neuobiajeno za Rajtova dela koja su esto bila veoma bogato ukraena (ponekad ak do te mere da su ukrasi onemoguavali kompletno sagledavanje gradjevine u prostoru, jer je Frank, majstor u promiljanju i ostvarivanju prostora imao, po otrovnoj opasci jednog od svojih biografa "ukus viktorijanske vezilje". Ali je Rajt, koji je povodom svog dela voleo da citira Laocea (kineskog filozofa koji je pet stotina godina pre Hrista rekao da je "stvarnost jedne gradjevine praznina koju ona sadrzi")

5.4 Osnova muzeja

5.5 Osnova muzeja

22

5.6 Presek

Karakteristina zdrada, Rajtovo zadnje veliko delo, odmah polarizovano, dobilo arhitektonske kritike odmah po zavretku, danas ivi iroko potovanje. Kada se gleda sa ulice, zgrada izgleda priblino kao bela mana uvijena u cilindrino klupko, blago ira na vrhu nego na dnu. Njen izdled je u otrom kontrastu sa tipinim kutijastim zgradama na Menhetnu koje je okruuju, injenica u kojoj Rajt nalazi zadovoljstvo je ona gde kaze da ovaj muzej cini da oblinji Metropolitanski muzej umetnosti zgleda kao Protestantski ambar. Unutranji, vizuelni balkon stvara blagu spiral od glavnog nivoa do vrha zgrade. Slike su prikazane duinom zidova spirale i u izlobenom prostoru u aneks nivoima du puta. Veina kritiara zgrade fokusiralo se na ideju da to baca senku na umetnike radove u njoj i da je posebno teko da se dobro okae slike u izlobeno plitko udubljenje bez prozora koje okruuje centralnu spiral. Iako je okrugli prostor osvetljen velikim krovnim prozorom, udubljenja su jako osenena preko prolaza, ostavljajui da se umetnost osvetli uglavnom vetakim svetlom. Prozori u udubljenju nisu ni vertikalna ni ravna (veina je blago udubljena). 1992. zgrada je dopunjena sa susednom pravougaonom kulom, viom nego originalna spirala, koju je dizajnirala arhitektonska firma Gwathemey Siegel i Udruenje Arhitekata. Kada je Rajt umro 1959 muzej nije bio zavren.

23

5.7 Guggenheim muzej

5.8 Guggenheim muzej

Rajt je smatra da se posetioci ovog muzeja ne umaraju prilikom obilazka Guggenheim muzeja, i pritom je rekao: posetilac nakon kratkog vremena pone vie da misli na svoje noge nego na izloena remek-dela, to je "zamor muzeja", i da je to neizbena posledica pogrene arhitekture, one koja nije "organska". Nieg od toga nema u Gugenhajmu, posetioci dolaze u predvorje prizemlja, plate ulaznicu, ulaze u jedan od liftova i stiu na peti sprat, na vrh spirale. Odatle e polako silaziti niz samu spiralu, stalno se sputajui. Dakle, bez ikakvog zamora i sledei sasvim prirodan put. Sledei takvu putanju, posetioci e moi da se dive slikama izloenim na zidovima du rampe koji su nagnuti spolja, tako da deluju - objanjavao je Rajt - kao slike na tafelaju, omoguujuci time bolji pogled na dela koja i u muzeju imaju isti nagib. Neko je primetio da zidovi, s obzirom na to da su ukoeni, nee moi da prime nijednu sliku iznad izvesnih - ne mnogo velikih - dimenzija. Odgovor nije stigao od Rajta, nego od njegovog autoritativnog predstavnika, ozbiljnog asopisa Architectural Forum: "Odnos pravolinijskih struktura jedne slike tie se vie strukture nego slike." Zvualo je dobro, ma ta da se time htelo rei. Nevolja je jedino bila u tome to platna veih razmera i dalje nisu mogla tu da se smeste.

24

Literatura www.greatbuildings.com sr.wikipedia.org en.wikipedia.org Arhitektura.rs Milo R. Perovi, Istorija modern arhitekture kristalizacija modernizma, Beograd, 2005, DRASLAR PARTNERS knjiga 2A.

Sajtovi sa kojih su uzete slike: www.greatbuildings.com Slika: 2.1; 3.2; 3.3; 3.4; 3.5; 3.9; 3.10; 3.11; 4.2; 4.3; 4.4; 4.5; 4.6; 4.8; 4.12; 4.13; 5.1; 5.4; 5.5; 5.6; 5.7; 5.8; sr.wikipedia.org Slika: 1.1; 1.2; 1.3; 1.4; 1.5; 1.6; 1.7; 1.8; 2.2; 2.3; 2.4; 2.5; 3.6; 3.7; 3.8; 4.7; 4.9; 4.10; 4.11; 5.2; 5.3;

25