NASLOV SCENARIJA

3

Sran KaranoviFDU, Katedra filmske i TV reijeFORMA FILMSKOG SCENARIJA i KNIGE SNIMANJA

U dananjoj Jugoistonoj Evropi se pie mnogo scenarija, ali se vrlo malo autora trudi da ispotuje meunarodni standard (formu) pisanja. Ona je zapoeta u Americi, ali se sve vie koristi i u Evropi. Scenario koji je ne potuje tu formu (standard) smatra se neprofesionalnim, a samim tim i neozbiljnim u samom startu. Predpostavlja se da sadraji treba da budu razliiti, ali forma ista ili slina. Za takvo pisanje scenarija postoji i puno specijalnih raunarskih programa. Najpoznatiji se zove Final Draft, meutim uz malo muke ta se eljena, korisna i praktina forma moe postii i na obinom Word programu. Evo nekih osnovnih principa:

Ne pie se lista likova. Njihovi likovi i njihove karakteristike se moraju doznati i shvatiti iz teksta, odnosno iz akcije i dijaloga.

Svrha svakog scenarija je da verzirani italac uspeva da zamisli ta ce se i kako dogadjati u buduem filmu. U tom smislu scenario se mora fokusirati na opis slike i akcije, kao i na precizno napisan sav dijalog koji e se izgovoriti u buduem filmu, pa makar se on kasnije i menjao. Svako, makar i najmanje, literarisanje deluje nespretno, patetino i neprofesionalno.

Scene ne smeju imati naslove kao poglavlja u literaturi. Jedini naslov svake scene je kratka informacija da li je u pitanuju eksterijer ili enterijer, mesto radnje, svetlosni timung i na kraju naznaka da li je scena deo sekvence ili nije. (Pie se Nastavak ili Kasnije.)

Sva scenarija se moraju pisati fontom Curier Final Draft (kao i ovaj tekst). Veliina slova je uvek 12. Nikad se ne koriste nikakvi spisateljski efekti: boldovanje, italic, podvlaenje i sl.

Razmak je, kao u ovom tekstu, jednostruki. Jedino je dvostruki prored izmeu pasusa. Izmedju kraja scene i naslova sledece prored bi trebalo da bude trostruk. Izmedju naslova scene i prvog sledeeg reda didaskalija ili dijaloga razmak bi trebalo da bude dvotruk.

Brojevi scena se piu samo u zavrnoj verziji scenarija ili ak knjige snimanja. Tada imaju smisao jer koriste razradi, samom snimanju i montai. Tako se scene bez numeracije, ako zatreba, lako daju rokirati, izbacivati ili ubacivati, a da se pisac ne muci uvek s novim brojanjem.

Dijalog se obavezno pie po sredini (primer sledi). Uvek isti i eljeni poloaji kursora, kao i ogranieni prostor za ime lika, raspoloenje ili smer obraanja i za sam dijalog se moe odrediti makroima u svakom raunaru ili programu. Takodje se s posebnim makroom treba obeleiti i povratak u normalu, odnosno u pisanje didaskalija od ivice do ivice formatirane strane.

Predpostavlja se da u ovako pisanom scenariju jedna strana predstavlja osnovu za jedan minut izmontiranog filma. Po tom principu se pristojnim scenarijem (za itanje i proizvodnju) smatra scenario koji ima ovakvih 80 100 strana. Sve preko ili ispod toga odraava neprofesionalnost autora, odnosno predstavlja dokaz da autor nije dovoljno precizno uradio scenario. Osim ukoliko se svesno ne eli snimiti film koji e trajati preko 100 minuta.

Naravno, ukoliko jedna strana scenarija sadri iskljuivo dijalog koji treba da se govori brzo, onda e ona u izmontiranom filmu trajati krae. S druge strane, ukoliko je jedna strana scenarija ispunjena preteno didaskalijama i opisom slike i akcije moe se dogoditi da ta strana traje due od jednog minuta u izmontiranom filmu. Ipak, proporcija 1 strana = 1 minut se moe smatrati merodavnom.

Sve strane u svakom scenariju (osim prve) moraju biti numerisane (paginacija).

Forma pisanja scenarija bi trebalo da izgleda ovaku, ukljuujui i naslovnu stranu:

NASLOV SCENARIJAKo je napisao

Koja verzija i kad jeCopyrighti gde pisana.EKST. ILI ENT. IME OBJEKTA. DOBA DANA. NASTAVAK, UKOLIKO JE SCENA DEO SEKVENCE. ILI: KASNIJE, MALO KASNIJE ITD.

Opis prostora i akcije ide od ivice do ivice formatirane strane (MARGINA) i pie se uvek u sadanjem vremenu. Naravno, pie se samo ono to moe da se vidi, odnosno snimi.

Prva pojava lika se obeleava velikim slovima, a u zagradi se pie godite i neka kratka, vana karakterisrtika. Primer: OTAC (50, suvonjav, neobrijan). Sve kasnije pojave istog lika u scenariju se piu obinim slovima. Lik cije jedino ime je njegova profesija se uvek pise velikim slovom: Potar, Glavonja, Majka, elezniar itd.

Jedan lik u scenariju (i u buduem filmu) treba da ima samo jedno ime.

Ako posle opisa slike i akcije sledi dijalog onda ga piemo ovako (primer):

OTAC(sumnjiavo)Gde si do sada?

SIN(off)Kome ti to?

Vrata se otvaraju i u sobu ulazi SIN (25, na takama).

OTACTebi, kome bi drugom?

SINMislim da govori sam sa sobom. (Prostor za dijalog mora biti uvek ogranien i biti otprilike ove irine.)

OTAC(ironino)Mnogo si mi ti pametan.

Itd. Itd.

Imena likova koji govore se uvek piu velikim slovima kao ispisanom primeru. Nikad se ne podvlae.

Razmak izmeu dve replike je uvek dvostruk. Kao i razmak izmeu jedne scene i naslova sledee. Ovako:

EKST. OBALA REKE. SUMRAK. Kasnije.

Onda sledik opis objekta i akcije, pa opet dijalog po sredini, ukoliko ga ima.

Jedan pasus, makar od nekoliko rei, predstavlja zamiljeni kadar koji kasnije reditelj ne mora da poslua. Primer za etiri kadra:

Otac koraa obalom reke. Sumrak polako pada. Otac odjednom zastane i polako se osvre.

Na drugoj obali ugleda Ribara kako s mukom pokuava da izvue ulov sa povijenim pecakim tapom.

Na najlonu sa udicom se praaka uhvaena pastrmka. Bespomono klizi ka obali.

Nailaze tmurni oblaci. uje se grmljavina

Jednostavan prelaz se pie s leve strane. Primer:

ELIPSA

Ukoliko imamo pretapanje ono se pie s desne strane. Ovako:

PRETAPANJE

Ukoliko koristimo zatamnjenje i otamljenje onda se to pie ovako:

ZATAMNJENJEOTAMNJENJE

U engleskim i amerikim scenarijima se moe nai i natpis REZ NA (Cut to) koji se pie s desne strane na kraju svake scene. Ovako:

CUT TO

Ipak, to nije ba obavezno jer se podrazumeva.

Ukoliko koristimo FLASH BACK ili FLASH FORWARD onda se uvek naglaavaju njihov poetak i kraj. Primer:

POETAK FLASH BACK - a

Sledi scena ili sekvenca.

KRAJ FLESH BACK-A