FONOLOGIJAJEZIK: je apstraktni sistem znakova i pravila po kojima se oni kombinuju.,i ulančavaju u glasovne nizove. Društvena funkcija: sporazumevanje. Da bi se komuniakcija ostvarila neophodno je da govornik uobliči poruku i da je prenese do sagovornika, tj. Da tako organizuje artikulaciono-akustičke elemente govora da se u njima nađe informacija. Govornika kodira tekst, a slušalac taj tekst dekodira. Govornik mora da ima sliku onoga što želi da saopšti. Pu kojim se poruka prenosi je komunikacioni kanal. Da bi se informacija potpuno prenela kanal mora biti čist, tj. Da nema šumova. ŠUM: u komunikaciji je ono što smeta da se poruka pravilno razume. Može biti fizički, i psihološki. Može da doprinese da se poruka bolje razume (šum). Jedan od kodova je mimika. Bolje slušati nešto nego čitati,npr.knjiguGEST: pomaže da se bolje razume komunikacija. Od ritma i od tempa govora zavisi kako ćemo razumeti nešto. –Relevantno: bitno; - Redundantno(irelevantno): nebitnoRedundantno obeležje je šum u komunikaciji. Relevantno je ono što poruka želi da iskaže. Od njihovog odnosa zavisi kako će se poruka razumeti. Svaki jezik ima određen sistem glasova koji služe za sporazumevaje. Srpski ima 30 glasova, to je repertoar (skup glasova). Naš pravopis je fonološki. Npr.: maam- to je inventar , kombinujemo da bi nešto razumeli. = mama.Da ne bi došlo do šuma, nesporazuma, potrebno je da se posebno naglase neki elementi od kojih je u govornom lancu poruka u obličena. Bitan je kontekst. Npr.: Nisam uradio ništa ili Nisam mu radio ništa Segmentacija jezičkog iskaza znači da delimo jezički iskaz na manje delove. ZVUČNI TALASI: Mogu se prostirati kroz sredine svih agregatnih stanja i čija se učestalost kreće od 16Hz do 20.000Hz. Ako takvi zvučni talasi dospevši u uho izazovu u svesti osećaj čujnosti, taj ćemo osećaj nazvati ZVUKOM. A deo materijalne sredine kroz koju se prenosi, zvučnim poljem. Osnovne fizičke karakteristike zvučnog talasa: osnovna frekvencija, zvučni spektar i intenzitet. Oni se čulom sluha transformišu u zvučne osećaje koji su subjektivne karakteristike.: visina tona, boja zvuka i jačina zvuka. Tonovi se dele na : Niske(duboki tonovi) frekvencija niža od 250Hz; Srednje od 250Hz do 1500Hz; a Visoki preko 1500Hz. BOJA ZVUKA: je onaj kvalitet na osnovu koga se prepoznaju dva zvuka iste jačine kada su emitovani iz dva različita zvučna izvora. Ona je određena karakteristikama tzv.zvučnog spektra tj.složenih zvukova u kojima pored osnovnog tona postoje i prateći viši tonovi. JAČINA ZVUKA(INTENZITET): je objektivna karakteristika zvuka, odnosno energija zvučnog talasa koja prolazi kroz jedinicu površine i jedinice vremena. Biofizički se određuje kao jačina čujnosti ili glasnosti. Artikulaciona fonetika utvrđuje mnoštvo detalja od kojeg zavisi priroda glasa. Precizno opisuje svaki detalj svakog glasa, ali ona ne može da odgovori na pitanje kakvu vrednost ima jezik na taj glas. Ne može da odredi šta je u njima invarijantno i ima li u toj raznovrsnosti realizacije neke jasne unutrašnje organizacije. Invarijantno : ono što je uvek isto,nikad se ne menja(naša visina).; Varijantno: ono što može da se menja ( boja kose,dužina). FONETIKA: pomoćna lingvistička disciplina. Ona sakuplja predanje za dalju analizu. Bavi se fizičkim osobinama glasa i taj materijal koristi fonologija. Ovaj odnos između artikulacionih i akustičkih karakteristika jezika ima dva pitanja da ne znamo da li znamo odgovore. Npr.: papagaj govori i nema ždrelo, zadnje nepce. Fonolozi se razlikuju od fonetičara.?GLAS: skup artikulacioni akustički osobina koje se istovremeno zapažaju. FONOLOGIJA: osnivačem fonologije smatra se ruski lingvista Nikolaj S. Trubetski. Kratko živeo. Zajedno sa Romanom Jakobsonom delovao u domenu Praškog lingvističkog kruga. Kao i

Ferdinand de Sosir, posmatrali su jezik kao sistem funkcionalnih jedinica. : Fonetska i fonološka analiza glasa. Raščljanjuju foneme na distinktivna obeležja(DO). Uvode pojmove kao što su markirano (obeleženo) , nemarkirano (neobeleženo), binarnost(dvojnost). DISTINKTIVNA OBELEŽJA: su svojstva po kojima se glasovi razlikuju i jedan prema drugom svrstavaju u opozicije. Glasovi se odnose jedni prema drugima kao članovi jednog sistema. Ti odnosi se mogu prikazati na metričkim shemama. (Trubetski,markirano,nemarkirano). 3 DEFINICIJE FONEME PO TRUBETSKOM: on tvrdi da je fonema jezički znak, koji služi za raspoznavanje i ne može se zameniti drugim jezičkim znacima. Fonema: minimum akustičko-artikulacionih karakteristika koja biva u procesu sporazumevanja. Bitna je zvučnost u srpskom (Bora-Pora, DO).Ako se dva glasa istog jezika ne mogu međusobno zameniti u istom glasovnom kontekstu bez štete po značenju, u pitanju je realizacija dve različite foneme. Kosa,koža, kora Ako u datom jeziku dva glasa srodna ili slična po artikulaciono-akustičkim osobinama ne mogu nikad stajati u istom glasovnom (fonetskom) kontekstu onda ih treba smatrati kombinatoričkim varijantama iste foneme. Npr. Saonice- alveolarni , sanke-velarni Ako se dva glasa mogu međusobno zameniti u istom glasovnom kontekstu bez štete po značenju , onda su u pitanju fakultativne varijante dve iste foneme. Npr. Francusko r ili nemačko r umesto alveolarnog srpskog vibranta r, zovu se i individualne varijante

FONEMA: najmanja jezička jedinica koja ima izraz, nema značenje, ali unosi razliku u značenju odnosno ima distinktivno funkciju(razlikovnu). Fakultativna, individualna varijacija foneme predstavlja izgovor foneme koji zavisi od pojedinca koji ga izgovara. FONEME U SRPSKOM JEZIKU: stupaju u tzv.opozicije koje su obeležavane prisustvom odnosno odsustvom određenih artikulaciono –akustičkih momenata. Trubetski je zapazio da se foneme svrstavaju u parove, tj.u opozicije od kojih su najčešće binarne ili dvojne . Njihovi odnosi se zasnivaju na prisustvu odnosno odsustvu određenog obeležja( opozicija obeleženosti i neobeleženosti). Obeleženost kada imamo jedno svojstvo više. Predstavnik Praške škole Roman Jakobson, teoretičar distinktivnih obeležja, tj.onih svojstva po kojima se glasovi razlikuju i jedan prema drugom svrstavaju u opozicije. Prilikom usvajanja jezika kod dece, postoji određen red koji se ne remeti. Dete prvo nauči maximalno otvorene i max.zatvorene glasove. Npr.: a i b, a tek kasnije nauči i druge kontraste.Npr.: b-m, p-t,m-n. Kada kod odraslog dođe do poremećaja u govoru(afazija) najpre se gube opozicije koje su u fazi učenja jezika najkasnije stabilizovane(najteže naučeni glasovi). Jakobson je zaključio da je red po kome se uče jezičke jedinice vrlo značajan za funkcionisanje jezičkog sistema. ZADATAK FONOLOGIJE: 1.da iz mnoštva činjenice koje je fonetika utvrdila kao uređen glasovni repertoar jednog jezika izdvoji one elemente koji su bitni za sporazumevanje. Utvrdi fonemski inventar. 2.da utvrdi spisak obeležja po kojima se foneme jedna drugoj suprotstavljaju.tj.da utvrdi registar distinktivnih obeležja. 3.da utvrdi pravila po kojima se fonemske jedinice raspoređuju u fonacionom lancu. Tj.njihovu distribuciju.SEGMENTACIJA JEZIČKOG ZNAKA: raščlanjivanje jezičkog iskaza. : Babi/ću/se/javiti/telefonom. To je jezički iskaz. Segmentiramo-podela rečenice na reči. Bab/i –ženskoj osobi nešto dati. Sastoji se od dva dela,od dve različite foneme.

MORFEMA: najmanja jezička jedinica kojoj je pridružen sadržaj. Ona nastaje udruživanjem više fonema mada može biti sastavljena i od samo jedne foneme.Npr.: fonema /o/ ohrabriti.ALOMORF:varijanta jednog morfa, jedne morfeme, (Npr.: peč-pek-pec-peć) različiti oblici jedne morfeme a potpuno isto znače.Morfema ima 3 oblika: Korenska morfema(leksičko značenje): nosilac čitavog morfema. Služe za tvorbu novih reči.(stan) Afiksalne morfeme(tvorbena): Derivira značenje osnovne korenske morfeme, tvori, daje novo značenje korenskoj morfemi. (stan-ar)Gramatička morfema: referiše o gramatičkom statusu celog glasovnog niza, za razliku od 1-2. Koje imaju višeznačenje semantički polivanentno odnosno(višeznačno)

AKCENATSKE DUŽINE: koje se pojavljuju u nastavcima pojedinih reči. Postoje leksičke posleakcenatske dužine. U pitanju su dugi neakcentovani slogovi,koji se pojavljuju ili odgovarajući sufiksi ili u osnovi date reči. U novoštokavskim govorima nastaju kratki i dugi akcenti. Leksičke dužine bolje čuvaju nego gramatičke. PRENOŠENJE AKCENATA NA PROKLITIKE: Dva tipa prenošenja: staro i novo.Ukoliko se akcenat prenosi prema zakonitostima starog prenošenja peneseni akcenat ne menja kvalitet.Budući da se u srpskom jeziku na proklitiku može preneti isključivo silazni akcenat to onda znači da će se kao rezultat prenošenja na proklitici razviti takođe silazni akcenat.Akcenat se može preneti samo sa prvog sloga akcentovane reči.na glavu na glavuUkoliko je reč o dvosložnoj proklitici,akcenat se prenosi na prvi slog.niza stranu niza stranu u oko u okoUkoliko je reč o novom prenošenju takođe se silazni akcenat može samo peneti sa prvog sloga ,ali preneseni akcenat koji se preneo na proklitiku menja kvalitet i postaje uzlazni.pred njim pred njimUkoliko je reč o dvosložnoj proklitici akcenat se prenosi na drugi slog.ispred kuće ispred kućePravila prenošenja akcenta kod imenica –STARO PRENOŠENJE:I Muški rod Nominativ sg (dugosilazni)Grad: u grad u gradGost: u goste u gosteZid: preko zida preko zida

II Ženski rod a) Nominativ sg (dugo uzlazni,kratko uzlazni)Ruka: za ruku za ruku b) Nominativ sg. (nulta morfema)Na žalost na žalostIII Srednji rod čija se osnova ne završava na konsonantsku grupu.Akcenat se prenosi po principu starog prenošenja. Npr.Na more na more

U oko u oko NOVO PRENOŠENJEI Muški rod Nominativ sg. (kratkosilazni)Plač: u plač u plačPrst: preko prsta preko prstaII Ženski rod Nominativ sg (kratkosilazni,dugosilazni)Kuća: iza kuće- iza kućeIII Srednji rod a) osnova se završava na konsonantsku grupu:Zdravlje: na zdravlje na zdravlje b) u kola u kola u blato u blato v) -nulta morfema na rame na rame LIČNE ZAMENICE Pred njim pred njimSa njim sa njimSa mnom sa mnom GLAGOLI Ne znam ne znam Ne možeš ne možeš AKCENAT U SLOŽENICAMA I REČIMA STRANOG POREKLAReči u srpskom Vojskovođa i plavookAli svaka od reči u složenici čuva svoj akcenat,pa se srećemo sa Kontrašpijunaža južnoafričkiJugoslavija Jugoslavija Televizija televizijaU međ uvremenu u međuvremenu Poljo privreda poljoprivreda REČI STRANOG POREKLA Asistent dirigent REČI DOMAĆEG POREKLA Nominativ sg. Pr. Životinja G pl Od životinja Nominativ sg pr. Podatak G pl Iz podataka Komunikator EksperimentInvestitorOrganizatorRadijatorRetrovizorDokumentApsolventRelevantanRedundantan

RezistentanOpstruentRezo0natorOponentArtikulatorDirektnoAspiratorElementInicijatorInteligentan

RealizatorKategorijaDeterdžentParadajzDirektnoPedantanIstovremenoEnciklopedijaOčiglednoPonegde

NeverovatnoInteresantanPrepotentanG plLepotica

DevojčicaDrugaricaPevačicaUčiteljicaKonsonanate

DokumenateElemenataZadatakeŠumarakaDevojčura

POSLEAKCENATSKE DUŽINESve posleakcenatske dužine dele se na gramatičke i leksičke.Leksičke dužine nalaze se na pojedinim nastavcima promeljivih reči i na pojedinim tematskim kod glagola.Leksičke posleakcenatske dužine vezuju se za duge neakcentovane vokale sufiksa ili osnove reči.One se uglavnom čuvaju.Do 14-15.veka kratkosilazni,dugosilazni Devojka *eĐevojka U 14-15.veku : 4 akcenta Devojka ZadatakGenitiv pl zadataka

DISTINKTIVNA OBELEŽJA

U srpskom fonološkom sistemu distinktiva obeležja podelićemo u dve grupe : PROZODIJSKA i INHERENTNAPROZODIJSKA DISTINKTIVNA OBELEŽJA se tiču utvrđivanja bitnih kvantitetskih i tonskih karakteristika u fonacionom lancu i ona se u jeziku vezuje samo za vokalske foneme kao nosioce vrhunca sonornosti , a ostvaruju se kao kvantitet, ton i intenzitet (što odgovara glasovnoj visini , trajanju i jačini). Po obeležju kvantiteta međusobno kontrastiraju kratke foneme prema dugima uokviru istog fonemskog niza. Po obeležju jačine izdvaja istaknuti, naglašeni vrhunac sonornosti u odnosu prema ostalim nenaglašenim slogovima u istom fonemskom nizu.Navodimo sve te pojedinosti da bismo naglasili da je fonetska realnost srpskog prozodijskog sistema vrlo složena i da u njemu akcenat služi za razlikovanje reči kao i svaka segmentalna fonema i zbog toga se minimalni parovi mogu zasnivati na kontrastima po vokalskom trajanju i na kontrastima po mestu akcenatskog vrhunca, pri čemu se kontrasti po obliku tonske linije vezuju za svaku slogovnu granicu i automatski su predvidljivi. INHERENTNA DISTINKTIVNA OBELEŽJAVOKALI SONANTI OPSTRUENTIV+ S+ V-comp +/- N+ S-dif+/- comp +/- comp+/-gr+/- cont +/- cont+/- gr +/- strid +/- gr +/- zv+/-Fonemu definišemo kao skup distinktivnih obeležja, a budući da sa one ostvaruju u fonacionim nizovima , njihovo ponašanje najlakše je pratiti u okvirima sloga kao osnovnog fonemičkog oblika. Postojanje sloga zasniva se na kontrastu izgovora između minimalno i maksimalno izgovorne energije što se u fonacionom nizu svodi na kontrast između šuma i tona, odnosno između konsonanta i vokala.Obeležja od kojih se uobličuje fonema mogu odredtiti kao bitna tj. relevantna, dok su druga redundantna.VOKALNOST-po tom obeležju vokalske foneme akustički se određuju kao jedinice sa jasnom formanskom strukturom, a na artikulacionoj ravni slobodnim protokom vazdušne mase kroz govorni trakt. Vokali:a,e,i,o,uSONORNOST-na akustičkoj ravni ostvaruje se kao kombinacija tona i šuma, nasuprot čistom šumu. Ton igra glavnu ulogu, a šum učestvuje u minimalnom stepenu ( Rozental). Na ravni artikulacije ta se razlika pokazuje kao kontrast između delimične i potpune pregrade protoku vazdušne maase kroz govorni trakt, odnosno kao kontrast izmeđenu sonanta i opstruenata, što nam omogućuje da se iz celine konsonantskog sistema izdvojimo njegovu potklasuakustički obeleženu izrazitom sonornošći,tj. zvonkošću. Sonanti: m,n,nj,r,l,lj.NAZALNOST- sa akustičkog staništa na spektru nazalnih fonema pokazuje se izrazitije širenje izgovorne energije uz prisustvo nazalnog formanta, što se na artikulacionoj ravni pokazuje kao uspostavljanje pregrade u usnom rezonatoru i otvaranje protoka vazdušnoj struji kroz nosni rezonator. Nazali:m,n,njKOMPAKTNOST- foneme koje se ostvaruju u zadnjem delu artikulacionog aparata . To su : palatalni, velari i vokal a(ž,š,dž,č,lj,nj,j,h,g,k,đ,ć,a,)

DIFUZNOST-u direktnoj opoziciji ssa kompaktnošću. Vezana je za utvrđivanje kontrasta među vokalima- identifikacija visokih vokala i, u. Akustički-izrazito širenje energije u necentralnim delovima spektra.Artikulacijski-jače suženje rezonatora praćeno snažnijim pritiskom vazdušne mase na njegovim zidovima (m,r,l,n,v,f,z,c,s,b,p,d,t,i,u)KONTINUIRANOST- akustički se određuje kao blag prelaz između prethodnog glasa i tzv.zone tišine . Na artikulacionoj ravni kontinuiranst se ostvaruje kao neprekinut šum koji se pojavljuje kao posledica suženje govornog trakta kroz koji se vazdušna masa probija tarući se o zidove rezonatora .V apertura ( frikativi)- v,f,z,s,ž,š,j,hSTRIDENTNOST- spadaju foneme čija je realizacija praćena oštrim šumom. Na artikulacionim planu kompleksna pregrada koja izaziva jak šum (v,f,z,s,ž,š,c,dž,č)GRAVISNOST- koncentracija energije u niskim frekvencijam spektra. Na artikulacionoj ravni to su periferne foneme (labijalne i velarne, vokali zadnji u odnosu na prednje) – m,v,f,b,p,h,g,k,o,uZVUČNOST – na akustičkoj ravni prisustvo periodičnih vibracija niske frekvencije. Na ravni artikulacije treperenje glasnih žica. ZVUČNI: b,d,g,đ,ž,z,dž BEZVUČNI: p,t,k,ć,š,s,č,f,h,c,

SLOG se može definisati kao jedinica izgovorena jednim artikulacionim zamahom, a akustička obeležja svode se na talasna rastanja i slabljenja sonornosti, iz čega sledi zaključak da slog predstavlja maksimum sonornosti ostvaren uz minimum artikulacionog napora. Ukoliko neku reč uzgovorimo sasvim sporo, ona će se prirodno sama rastaviti, na minimalne foničke odsečke koji će se u najvećem broju slučajeva završavati produženim tonskim segmentima. Postoje otvoreni (koji se završavaju vokalom) i zatvoreni(koji se završavaju konsonantom). Sonanti se mogu ponašati i kao vokali . Slog mora da sadrži vokal. Dva bitna pristupa identifikaciji sloga (slogovna granica) :1.Jedan je onaj u kome se suglasničke grupe u celini vezuju za vokal iza sebe i one odgovaraju prirodnim mehanizmima artikulacije. Npr. Ka-tkad, o-dgo-vor, o-bda-riti, o-pko-liti2. U drugom slučaju slogovi se predvajuju po uzusima koji su bliži elementima morfemske strukture ili makar pravilima. Npr. Pred-gra-đe, nad-grad-nja, brat-stvo, po-kuć-stvo, kum-stvo.Kada govorimo o prirodi sloga možemo reći da je najčešća njegova struktura u srpskom jeziku, kao i u većini indoevropskih jezika- kombinacija KV, NPR. Do-le, le-po-ta, le-po-ti-ca-ma i ona čini 60% svih slogovnih struktura dok za sve ostale konsonantske kombinacije ispred vokala taj procenat narasta do 87,5% za otvoreni slog. U srpskom jeziku slog je određen prirodom fonacionog luka: a)Sam vokal Vkoji se može ostvariti kao jednosložna leksička jedinica : a, u, i , o kao veznici ili predlozi, ali i sam vokal kao deo višesložne leksičke jedinice ( na-u-či-ti, u-o-či-ti)b) grupa KV kao jednosložna leksema sa, na, po, do, ka, bi, se, je, tu itd. Ili elemenat višesložnih reči go-vo-ri-ti, do-go-vo-ri-ti)v) grupa VK kao jednosložne leksema od, iz, uz ili kao deo višesložne leksičke jedinice u inicijalnom slogu u slučaju deljive suglasničke grupe npr. ob-da-ri-ti, ot-klo-ni-ti ;g)grupa KVK kad, nad, bez, pod, sad,rad,vod i sl. U jednosložnim rečima ili u slučaju deljive grupe na početku ,unutar ili nakraju reči kad-kad, po-kad-kad, nad-gle-da-ti, pod-ves-tid) grupa KKV (K) –ne mora biti , sta-rac, bra-ća, mla-do-sti, pred, kroz, snop, stan, grad ili u višesložnim rečima npr. Pred-gra-đe, nad-grad-nja

đ) grupa KKKV (K)- spra(t), sple(t), strah, smre-ka, stra-ši-lo, stra (š)-no, zgra-biti tu bi se mogla dodati i retka jednosložnica sa takvom grupom KKKV(KK)- stra(st), štrand, ali i grupa KKKV (KKK) u pozajmljenici brija (nsk)e) Struktura KKKKV bra-tstvo, poku-ćstvo, stude-ntski, ke-ltski, go-lfski.Oko vokala nosioca vrhunca sonornosti mogu biti raspoređeni različiti konsonanti ili grupe konsonanata, a od njihove konfiguracije zavisiće uvek i priroda slogovne strukture. Uz vokal kao slogovni nukleus, na uzlaznoj padini sloga naći će se najpre šumni glasovi, iza njih sonanti i j ( a-, ka-/ga-, kra/gra, skra-/zgra-, skpja/zgrja-), pri čemu se isti tipovi glasova u obrnutom poretku raspoređuju i iza vokala, tj. na nizlaznoj padini sloga strah, strast, štrand....U strukturi sloga bitno je da se oko glasa sa najvišom sonornošću (oko njegovog slogotvornog nukleusa) raspoređuju glasovi sa manjom sonornošću. Osnovna slogovno struktura u srpskom jeziku ima dva aspekta : 1. Artikulaciona realnost ( kada se slog završava uvek na vokal) , 2. Onaj drugi kao njen ispis, tj. ortografski uzus (jedna morfema jedan slog). Pravila i preporuke uobličavanju sloga u srpskom jeziku svode se na seriju suglasničkih skupova koje ne treba rastavljati na kraju reda i koji predstavljaju početnu konsonantsku sekvencu sloga iza koje sledi vokal kao vrhunac sonornosti ( sk, st, kv, gv,šk, žd, hv, cv, fr, čv...), a posle njega po liniji nizlazne sonornosti , raspoređuju se drugi konsonanti .Konsonantske grupe bi se mogle svesti na dva osnovna tipa:Tautosilabične- one koje svoj sklop sa početka reči prenose kao nedeljiv i u njenu unutrašnjost Heterosilabične – one koje se mogu predvajati i vezivati za dva sukcesivna sloga. Imamo slogove gde se javljaju sledeće konsonantske grupe:1. konsonant-konsonant KK 3. Sonant-konsonant SK2.konsonant-sonant KS 4. Sonant-sonant SSPostoje nešto više od 100 distribucionih mogućnosti, na početku reči se nalaze 45, a od njih tek je desetak nedeljivo ( tv, cv, žv, šv, hv,šp, št,ht,žg) i one se mogu nači i na početku reči ( inicijalni) u njenoj unutrašnjosti ( medijal) npr. KK- Cvet , pro-cvat, hteti, prohtev. Od ostalih grupa njih tridesetak pojaviće se u obema pozicijama i pri tome će se u unutrašnjosti reči obavezno predvojiti , najčešće na morfemskoj granici ( pt, pč, tk, pš, ps, čv, dv, šč, sp, st,sk,sc,sf,sh,žb,žd, zb,zg,sj,zv,zj – kao u primerima ptica,op-ticaj, pčela, op-činiti, ok-tobar.....Glavna grupa, a ima ih oko 60 , pojaviće se samo u unutrašnjosti i one će biti predvojene kao i ove predhodne : op-koliti, ot-putovati, ob-veznik .Najviše ima KK , oko 90 ima ih u svakoj poziciji po 30 na početku i u unutrašnjosti - nedeljivih npr. Prav, plav, uprava, poplava. Deljivih na početku i u unutrašnjosti : ot-mem, mak-nuti, i deljivih samo u unutrašnjosti : voć-njak, nauč-nik...SK-u sredini reči zbog prirode svojih artikulacionih obeležja , obavezno se predvajaju na dva uzastopna sloga: kor-pa, an-đeo, krom-pir...SS- obavezno se podvajaju osim ako se na početku grupe nalazi m –mrav, mrva, var-ljiv, stvar-no, ali umreti, samleti.

DISTRIBUCIJA PROZODEMA I INHERENSKA DISTRIBUCIJADistribucija prozodema ima četiri pravila:1.na prvom slogu višesložnih reči se mogu naći sva četiri akcenta2. na unutrašnjem slogu se mogu naći uzlazni akcenti3. jednosložni akcenti imaju samo silazne akcente i dugi i kratki

4. poslednji slog nije akcentovan I pravila posleakcenatskih dužinaINHERENSKA DISTRIBUCIJADistribucija voklaskih fonema Vokali se mogu pojaviti u svakoj poziciji u reči, i ispred i iza svakog konsonanta, a ograničenja se počinju pojavljivati u vokalskim grupama.Početne vokalske grupe: a) dvočlane vokalske grupe VV- zabeleženo je 15 i domaćeg i stranog porekla: iako, uinat, oivičiti, iukoliko, autogram, euforija, oaza. Domaće po formuli 1+1, strane 2+0; b) tročlane grupe u početnom položaju VVV u srpskom jeziku nema , zabeležene su samo u nekim prezimenima stranog porekla Auersperg. Središnje vokalske grupe: a) dvočlane grupe VV - ima i domaćih i stranh reči , kontraadmiral , naelektrisati, jedanaest, poezija, pouzdan, plavook. Uglavnom po formuli 1+1, ređe 2+0; b) tročlane grupe VVV uobličavaju se na četiri načina :- po formuli 1+1+1 neoivičen, neuočljiv, neuobičajen, -po formuli 1+2 antiaustrijski, koautor, - po formuli 2+1 radioaktivnost, kakaoom, - po formuli 3+0 asteroid, taoizam, geoid; v)Četvoročlane grupe VVVV – u našoj građi su se našla samo dva takva primera : neoautonomaši, žoaoom.Završne vokalske grupe: a)dvočlane grupe VV postoji samo grupa koja je nastala kao rezultat alternacije (VL-VO), najčešće u oblicima glagolskog prideva radnog pao, pevao, dodao, došao, seo, doveo, u retkim pridevima ili prilozima zao, nagao, podao, žao, kao i u imenicama deo, pepeo, anđeo. U stranim rečima: bifea, kafea, statua.Tročlane grupe VVV – te su grupe vrlo retke i uobličene su po formuli 2+1, odnosno dodavanje gramatičke morfeme na prethodnu dvočlanu grupu : kakaoa, kakaou, 3+0 žoao, (oo) crnook, pooštriti.STATUS VOKALNIH SONANATAVokalni sonanti mogu se naći različiti tipovi:a)ako imaju ulogu vokala mogu se naći u inicijalnoj poziciji: rt, rvatib)između dva konsonanta: krv, vrt, Vltava džentlmen, v)ako se između susednog vokala pojavi slogovna granica :, za-rđati, po-rvati g)vokal-sonant na kraju reči , sloga: bicikl, Kremlj, dubl, nobl, Njutn, MenhetenVokalno r sačuvalo je svoje osnovne distribucione karakteristike : nalazi se između konsonanata- prst, crn; na početku reči ispred konsonanata- rđav, rvati se; iza vokala od kojeg ga odvaja morfemska granica – zarđati. Vokalno r uključuje se u sistem vokalskih fonema po obeležju kvantiteta, tj. može biti kratko i dugo, a od ostalih vokala odlikuje se time što se uz vokal regularno pojavljuje kao konsonant ( kratak, pokrali, otrov), ali i kao vokal ako se između r i susednog vokala pojavi slogovna granica ( za-rđati, po-rvati).U vokalskoj funkciji opet u pozajmljenicama iz stranih jezika pojavljuju se i neki drugi sonanti . Najstabilnija je među njima pozicija l, koje se sreće u sredini reči između konsonanata ( Vlko, Vlatava, Plzenj, džentlmen, bitlsi) i na kraju reči iza konsonanata ( ansambl, dubl, nobl, triangl, monokl, bicikl).Sonant n pojavljuje se sporadično na kraju reči iza konsonanata ( Njutn, Idn, Menheten, erkondišn, klovn), a u medijalnoj poziciji samo u retkim religijskim terminima preuzetih iz ruskog crkvenog jezika ( popraznstvo).

Vokal lj potvrđuje se jedino na kraju reči u primerima tipa Kremelj.NAPOMENA: činjenica jeste da svi sonanti , zbog svoje artikulaciono-akustičke prirode , mogu preuzeti funkciju nosioca sloga, ali se potvrde o tome mogu naći u zapadnim srpskim dijalektima: desnca, utakmca, osmca, suknjca....DISTRIBUCIJA KONSONANATAU načelu je slobodna, sve se one mogu pojaviti u početnom, središnjem i završnom položaju u reči u svakom vokalskom okruženju, a ograničenja se počinju pojavljivati u konsonantskim grupama. Njihov repertoar zavisi od njihove strukture ( da li su dvočlane ili višečlane), položaju u reči ( da li se nalaza na početku, u sredini ili na kraju) ili njihovo poreklo ( da li potiču iz slovenskog korpusa srpskog jezika ili su ušle iz drugih jezika ). Utvrđenje repertoara konsonantskih grupa otežava i činjenica da srpski jezik nema stabilnu leksičku formu , što ostavlja mogućnost za različit tretman mnogih pojedinosti prilikom određivanja njihove standardizacije. Pa tako imamo: 1.grupepreuzetie iz stranih jezika, čime se signalizira njihovo poreklo, ali i stepen prilagođenosti obrascima standardnog srpskog jezika; 2. Grupe zabeležene u dijalekatskim likovima kao i u retkim pojedinačnim osnovama i time ukazujemo na mogućnost da u celini sistema postoji prostor za ostvarenje neke sekvence; 3. Grupe u kojima se sreće udvajanje istih konsonanata kao što su pp –subpolaran, tt-predturski, dd-poddijalekat, ss-nussastojak, zz-nuzzarada, , ostavljene su i 4. grupe sa j (jata) u ijekavskom izrazu srpskog jezika, ali i to najčešće na početku reči , u njihovoj unutrašnjosti samo u onim slučajevima kada ona nije potvrđena na morfomskom šavu u srpskim književnojezičkim izrazima ( vjera, odjuriti, nadjačati).Dvočlana konsonantska grupa:Optimalna konsonantska grupa u srpskom jeziku je dvočlana . Ne postoje grupe sastavljene od konsonanata različite zvučnosti. Mnoge grupe se mogu pojaviti i na početku reči i njenoj unutrašnjosti , ali je vrlo znatan broj onih koje se mogu sresti samo u sredini reči. Početne grupe KK Početne grupe sastavljene od dvaju šumnih konsonanata : ptica, pčela, kći, pšenica, kvasac, čvor , zvono, hvala, zbor...Ima 45 kombinacija bez onih u ijekavskom izrazu – pjevati, bježati, tjerati. Veoma su frekventne i stabilne grupe strujnih +prekidni konsonant s,š +p, t,k i z,ž + b,d,g, a nešto su ređe sastavljene od dvaju strujnih konsonanata . Spadaju i grupe iz stranih jezika: scena, sfera.Početne grupe KSRepertoar tih grupa je lako odrediti s obzirom na činjenicu da se kao prvi član u njima pojaviti sve šumne foneme osim đ,ć, dž, j. Primeri: prav, plav, pljačka, bljutav, knez, knjiga, grad, glad, šraf, šlag, šljiva, žmuriti, hleb, zmija, slama. Uz k i g se mogu ostvariti sve distribucione mogućnosti ( ukupno 12). Ukupno ima 55 .Početne grupe SSTakve su grupe moguće jedino ako im je prvi član m: mrak, mlak, mljackati, mnogo, mnjenje.Početne grupe SK-one u srpskom jeziku ne postoje , jedino u ijekavskom izrazu mj, pj: mjera, mjesto, rječca ,rječnik.Središnje grupe KK to su brojne konsonantske grupe jer se među njima nalaze i skoro sve one koje se pojavljuju i na početku reči. Razlikuju se od prvih po tome što se najčešće predvajaju slogovnom ili morfemskom granicom: opticaj, opkoliti, opsada, obveznik, otputovati, odgovor, sudbina, nadživeti , mačka, cvrčci, pošten, teško, zahvaliti, majka, majčin, gajba, ovca...Pokazuje da tih grupa ima oko 120, pri čemu su najbrojnije sa t i d kao početnim članom

Središnje grupe KSRepertoar tih grupa lakše je odrediv s obzirom na redukovan broj sonantskih fonema u njihovom sklopu. Primeri:uprava, poplava, koplje, zabrana, metla, vatra, maslo, osmi, travnjak, tajna, krajnji.Ostvareni su uz prekidne (b,p,t,d,k,g) i strujne konsonante ( š,ž,s,z,j)Središnje grupe SK: korpa, sorta, parče, sirče, đurđevak, molba, saldo, školjka, feljton, zamka, momci, . Skoro sve mogućnosti ostvarene su jedino uz r.Središnje grupe SS tih je grupa najmanje: superrevizija, gornji, belmoža, grmlje, umreti, tamno.Sve mogućnosti se ostvaruju uz r,m .Tročlane konsonantske grupe je mnogo teže preglednije prikazati zbog toga što se ostvaruju u mnogo raznovrsnijim kombinacijama i odnosima od onih u dvosložnim.Početne grupe KKK Vrlo su redukovane grupe : stvar, stjuardesa, ščvrsnuti sePočetne grupe KKS : strana, zdrav, ždral, splav, ždrebe...Početne grupe KSS su veoma retke : smreka, smlačitiSredišnje grupe KKK njih ima dosta: opština, rotkva, bratski, ekspert, postpozicija, vojska, bejzbol, najzgodniji, majstor, breskva...Središnje grupe KKS rasprava, isplivati, pozdrav, izbledeti, naftni, nadvladati, elektron, najhrabriji...Središnje grupe KSK sasvim su retke: Svilajnca, najmjerodavniji .Središnje grupe KSS potvrđene su u desetak primera: pojmljiv, izmlatiti, najmračniji, najmlađi ...Tročlane grupe SSS zabeležene su u uniformnost, podjarmljen...Unutrašnjih grupa SKK ima preko 40, ali su u slovnom korpusu vrlo retke : perspektiva, gorštak, hardver, šumski, simptom, transport i grupa SSK se potvrđuje samo primerom žandarmčina.Središnje grupe SKS je teško odrediti jer su skoro sve preuzete iz stranog jezika: ultra, amblem, folklor, bankrot, ringlov, amandman, konflikt. Četvoročlane konsonantske grupe:Sreću se jedino u unutrašnjosti reči: sportski, filmski, ropstvo, zdravstvo, prvenstvo, otškrinuti , ekstrakt, ima ih oko 40 +20 stranihPetočlane konsonantske grupe: u kojima se sufiks -stvo vezuje uz onu osnovu koja se završava nt-politikantstvo, rm-žandarmstvo, rd-lordstvo...Završne konsonantske grupeDvočlane grupe:Mast, post, grozd, vešt, vožd, lift, recept, boks, tenk, princ, senf...Tih je grupa preko 80 Tročlane grupe:tekst, ajnc, vajld,MORFOLOGIJAMorfologija je naučna disciplina koja se bavi proučavanjem promena u fonemskom sastavu morfema. Ove promene se ispoljavaju kao alternacije ili zamenjivanja pojedinih fonema i fonemskih grupa u morfemama. Menja se izraz prefiksa osnove ili sufiksa neke reči i dele se na dve grupe: Automatske glasovne promene: fonološki usvojene alternacije. Uslovljene su položajem fonema u reči i realizuju se ukoliko taj položaj nije u skladu sa pravilima distribucije fonema u srpskom jeziku. Vrste: a)asimilacija po zvučnosti b) asimilacija po mestu i načinu tvorbe v) uprošćavanje suglasničke grupe g)gubljenje suglasnika d) nepostojno a u pojedinim kategorijama

2.Neautomatske glasovne promene( istorijski uslovljene alternacije): one glasovne promene koje su nastale kao rezultat onih automatskih alternacija koje više nisu žive u jeziku i uslovljene su gramatički i tvorbeno. : a) I palatalizacija b) II palatalizacija c) jotovanje d) prelazak l u o e) nepostojano a u nekim kategorijama KVANTITETSKE ALTERNACIJE:ASIMILACIJA(jednačenje) SUGLASNIKA PO ZVUČNOSTI:učestvuju svi opstruenti.Svi sonanti su neutralni.Zvučni: b g d đ ž z dž / /Bezvučni: p k t ć š s č f h, cAko su dva konsonanta(suglasnika) nađu jedan pored drugoga različiti po zvučnosti moraju se izjednačiti. Kakav je drugi takav mora biti i prvi. Npr.: od + pisati = otpisati Beg + stvo = bekstvo Rob + stvo = ropstvo (zamenjuje se svojimparnjakom) /bs/~/ps/Anticipiratorna asimilacija: prvi član konsonantske grupe predvideo je prirodu drugog člana i prilagodio joj se. Npr.: vrabac- vrapca: a) nepostojano /a/ b) bc c) /b/ ~ /p/2. Perseverantna(ustrajavajuća) asimilacija:mnogo’~mlogo -mn-mlDva nazala imamo i razjednačili su se i izmenio se drugi član grupe.mozak –mozga mozg –inicijalna prvobitna?Test interne rekonstrukcije –način utvrđivanja osnovnog izraza neke morfeme ,proces postavljanja datog alomorfa u morfološki neutralnu poziciju.pod –metati , pod-mornicaOdstupanja.Kada se D nađe ispred S i Š ne prelazi u T,ne jednače se po zvučnosti.U govoru se registruje kao jednačenje po zvučnosti.Npr. Predsednik,potpredsednik, podšišati,odseći,odšetatiĐ ispred S se ne menja Npr.vođstvo, Složenice stranog porekla se ne menjaju:Rentgen,Vašington...JEDNAČENJE PO MESTU I NAČINU TVORBEPrednjonepčani:Č,Đ,Ž,Š,NJ,Ć,J,DŽ.Strujni zubni „S“ , „Z“i „H“ ispred prednjonepčanih (palatalnih)prelazi u „Š“ i „Ž“Npr.Miraz+džika miraždžikaOrah+čić oraščićObraz+čićobraščić/z/ ~/s/ sč/s/~/š/ šćS,z+ lj,nj š,ž paz+nja pažnjaTe alternacije se ne ostvaruju pred osnovama koje počinju sonornim lj i nj : izljubiti, razljutiti1)Kod građenja zbirnih imenica na konsonantsku osnovu :grozd-grožđe dđ ,zž2)za imperfektinaciju nekih glagola: upropastiupropašćivati

3)u komparativu :besanbešnji4)imenice na konsonant:vlastvlašću .pisacpišče5)različiti sufiksi:nositinošnja;vozitivožnj* Ukoliko je reč o složenicama ,ne dolazi do glasovne promene.*U rečima u kojima je lj i nj nastao kao rezultat jotovanja. b) N ispred usnenih B,P,V,F,M prelazi u MPrimer: stan+beni stambeni Zelen+bać zelembaćNe realizuju se na granici dve osnove složenih reči ,npr.ALTERNCIJA M~N :„M“ se zamenuje u „n“ dosledno ispred labijala „b“ i „p“U izgovoru Npr.:prehrambeni,odbrambeni,crvemperka,jedamput.U pisanom obliku u složenicama ostaje „n“. Npr.: jedanput, crvenperka.Pred perifernim šumnim „v“ i „f“ dosledno se zadržava N.Npr.: konvoj,konvencija,konferencija,konfete; i ako se u takvim pozicijama automatski izgovara M.Npr.:komvoj.ALTERNACIJA L~OTek se uslovno može označiti kao automatska budući da se ne ostvaruje dosledno i da je /l/ na kraju sloga (i reči) često vaspostavljeno analogijom ili uneseno iz stranih jezika. Sreće se:Najdoslednije u radnom pridevu muškog roda svih glagola: rekao ~rekli, tresao~tresli,došao~došli; voleo~volela,ubo~ubola,umro~umrla;U pridevima muškog roda: nagao~nagla,okrugao~okrugla,zao~zla,zreo~zrela,veseo~vesela,mio~mila.U nevelikom broju imenica muškog roda: veo~vela, pepeo~pepela, so~soli, vo~vola, sto~stola, soko~sokola, đavo~đavola, Stolac~Stolca.Kod imenica tipa: kotao~kotla, orao~orla, pakao~pakla, posao~posla, petao~petla, smisao~smisla.Kod imenica tipa: vežbaonica, učionica,slušaonica,čekaonica,čitaonica,kladionica, radionicaKod imenice tipa: gonilac~gonioca, molilac~molioca, nosilac~nosioca, rušilac~rušioca,stvaralac~stvaraoca,rukovodilac~rukovodioca,pratilac~pratioca.(N sg. I G pl.) Neke imenice knjiškog porekla i novije pozajmenice iz stranih jezika čuvaju „L“ na kraju reči. Npr.:ždral,glagol, bol, konzul, val, bokal, metal, kanal, mineral, žurnal, maršal, general. I formacije sa sufiksom –ac. : belac~belca, strelac~strelca,palac~palca.Na kraju sloga i u sredini reči ustaljeno je L, npr.: školski, kolski, avalski, glagolski, generalski.UPROŠĆAVANJE SUGLASNIČKE GRUPE(GUBLJENJE SUGLASNIKA)Udvojeni konsonanti se uprošćavaju posle asimilativnih promena, regularno se svode na jedan. Npr.: bez+stidan= besstidanbestidan,rasaniti se,bešuman, oterati, poturiti, odvojiti, francuski, engleski, režestiti,rus+skiruskiIzuzeci: gde je oštra morfološka granica kao u superlativnim oblicima, ne dolazi do uprošćavanja. Npr.: najjači, najjeftiniji, ili u formacijama tipa predturski,poddijalekat,nuzzarada,nuzspecijalnost,nuzšupljina,subpolaran.

Regularno se gube /t i d/ ispred slivenih i grupe št. Npr.: otac~oca, svetac~sveca, zadatak~zadaci, predak~preci, podatak~podaci, gost~gošćenje, pregadak~pregradci; očevi,burmut~burmudžija,;U pisanom jeziu /d/ ostaje neredukovano na spoju prefiksalnih morfema, od-, pod-, pred-, nad- sa osnovama koje počinju afrikatama: otcepiti, potceniti, otčepiti, potčutati, podđakon, poddžarnuti ali u oblicima futura i vodiću, znaće, otrešće, plešćemo. /t/ i /d/ se gube ispred afrikate. /t/ se gubi ispred konsonantske grupe/st v/ ali u pisanom jeziku ispred /s,š/ redovno : podsetiti, podsetnik, predsednik, predstavnik, odsustvo, podšišati, podšiti, odšetati, odštampati.Uz konsonantsku grupu /t/ i retko /d/ gubi se u sl. primerima:Krstac~krsca ali i Krstaca, prstac~prsca: prstaca; proštac~prošca:proštaca, liska~list, koska~kost.Poslistak~podlistka regularniji od podlistak~podliskaIzvedenice sa sufiksom –kinja. Npr.: komunistkinja, nudistkinja, pijanistkinja, telefonistkinja. –st: Rastko, čistka/stn/ i /štn/ uprošćavaju se gubljenjem /t d/ u pridevskim oblicima ,tipa: masna~mast, časni~čast, mesni~mesto, radosna~radost, posni~post, skladišnji~skladište, boravišni~boravište, uporišni~uporište, pozorišni~pozorište, hrvaština~Hrvat,nemaština~nemati,gospoština~Gospod ALI prstni~prst zbog mogućnosti uspostavljanja mešanja značenja reči sa prst~prsni/zdn/ i /zdnj/ sačuvane su u rečima odmazni~odmazda, dvobrazdni,dvobraznjak~dvobrazd(plug za dve brazde), a /ž,d,n/ se redovno uprošćava : nužna,nužno~nužda,;grozni(~grozd)U grupi /ćsk/ redovno se gubi /S/ : mladićki~mladić,plemićki~plemić,pećki~Peć,tršićki~Tršić,popovićki~Popović,a zadržava se u grupi /ćstv/ ,npr.pokućstvo,preimućstvo,mogućstvo.Slično se ponašaju i grupe /đsk,đstv/ npr.varmećki~varmeđa;bogovaćki,bogovađski~ Bogovađa;zagraćki,zagrađski~ ZagrađeGrupa /čsk/ uprošćava se gubljenjem /s/ primeri:vojnički,junački,hajdučki,a /čstv//štv/:junaštvo,razbojništvo,stanovništvo.Takio je i niški,varoški,vlaški,hronološki,mitološki,muški,lupeški,odnosno siromaštvo,zelenaštvo/šstv/,društvo,lupeštvo/žstv/Regularno je gubljenje /j/ posle palatala /lj,nj,đ,ć/:Solju,zelenju,pameću,glađu,ali stvarju,rečju,lažju,sluzju,kokošju.Ušće,učešće,čeznuće,grožđe,razdoblje,podmorje,međugorjeSeljak,debeljak,stručnjak,nećak,trećak,rođak,ali barjak,kurjak,vučjak,pasjak,prosjak,bezjak,mužjakGoveđi,medveđi,jagnjeći,teleći,praseći,riblji,jesenji,ali mišji,mačji,božji,vražji,ćurji,kurjui,pasji,kozji.Umetanje /j/ između vokalaUslovna alternacija koja se svodi na umetanje /j/ između vokala ali samo u slučajevima kada je prvi vokal u grupi /i/ ,a kao drugi mogu bitio svi osim /o/:Taksija,vedrija,taksiju,vedriju,taksijem,vedrijem~taksi,vedriRadija,radiju~radio;studija,studiju~studioIzuzeci:iako,arhiepiskop,vijadukt, ali triatlon,poliedar,ali bijenale,ideja.MORFOLOŠKE ALTERNACIJE-NEAUTOMATSKE ALTERNACIJEAlternacija /a/~ nulta fonema,nepostojno „a“ –se ostvaruje u određenim morfološkim kategorijama.Može biti i automatska(fonološki uslovljena) i istorijske(morfološka) kada razvija

grupu koja se teško izgovara ,razdvaja dva ista ili dva različita koja se nađu jedan do drugoga. Npr. Nominativ sg. mačak Genitiv sg.mačka Starac starca Podatak podatkaGladan gladni,gladno-/a /se gubi u sred.rodu kod pridevaTakav-takva,osam-osmi,sedam-sedmi,jedan-jedno Istorijski su uslovljene 3 kategorije:1)Genitiv pl. Npr.Pisaca /a/ nema potrebe,lakše se izgovara.2)pridevi na -ao :svetao-svetla3)radni glagolski pridev:došao-došlaISTORIJSKI USLOVLJENE ALTERNACIJE/l/ na kraju reči:autonomno uslovno i neautonomno uslovno može biti:1)alternativna kao rezultat palatalizacije2)alternativna kao rezultat jotovanjaREZULTATI PALATALIZACIJE:Palatalizacija IIspred I i E prelaze G~Ž, K~Č, H~Š /z/+/e,i/~ /Ž//c/+/ei/~/Č/1)Vokativ sg.muški rod : drug druže,vojnik vojniče,otacoče2)Drugo i treće lice aorista: reče3)Prezent: poći-sg 1.Pečem,2.Pečeš,3.Peče pl.1.Pečemo,2.Pečete,3.Peku4)Nominativ pl oko-oči,uho-uši5)-ica,-ina,-inRuka-ručicaPalatalizacija IIK,G,H+eiC,Z,S1)N pl. D i L pl. junak-Junaci(ma)2)D,L sg. Ženski rod: noga-nozi,ruka-ruci3)Imperfekat nekih glagola: pecijah4)imperativ:peci,reci,seciJotovanje/t/~ /ć/ list +je lišće/d/~/đ/ glad+ju glađu/k/~/č/ /g/~ /ž/ /h/ ~/š/ /l/~/l’/ (lj) /n/ ~ /n’/ /s/ ~ /š/ /z/ ~ /ž/ -usneni zubni-epentezaB,p,m,v,f +j uneni suglasnik ostaje,dodaje se l koji koje se jotuje u lj./b,p,m,v,f/ ~ /blj,plj,mlj,vlj,flj/Kup+jen kupljenLjub+jenljubljenZdrav+je zdravljeTIPOVI JOTOVANJA u zavisnosti vremena nastajanja:Staro: a) trpni glagolski pridev : vožen,uzbuđen,upotrebljenPrezent nekih glagola :jaučem,jaučeš,jauče,jaučemo,jaučete,jaučuKomparativ nekih prideva: jači,stroži,tiši

Inperfektizacija glagola:izgrađivatiImperfekat :gradahNovo:a) glagolske imenice:plivanjeb)zbirne imenice :prućec)Instrumental sg. Ženski rod mast-mašćud) pridev:kravljiJekavsko jotovanje :t-ć ćerati ; d-đ đevojka ; l –lj ; n-nj –standardnis-sj , z- zj ,p-plj Specijalno jotovanje: glagoli izvedeni od glagola ići Na+idemnajdemnađem PODELA REČI NA MORFEMESve se mogu podeliti na : 1. korenske 2. Afiksalne: -derivacione:prefiksalne, sufiksalne, infiksalne -gramatičkeNajmanja jezička jedinica koja ima samostalno značenje ali nema samostalan upotrebu, to je morfema. Alomorf, izraz morfeme, mogu biti:: potpuno različiti ja~mi, dobar~bolji I delimične: raz/bo/le/ti Nositi nos-korenska morfema,i-tematski vokal,ti-gramatička morfema (nastavak za infinitiv)Voleti vol-korenska morf ,e-tematski vokal,ti –gramatička morfema Nosim- nos-korenska m,i-tematski vokal,m-gramatička m,orfema (1.lice prezenta)Nanošena na-prefiks,noš-koren,en-sufiks,a-gramatička morfema