FINANSIJSKA TRZISTA

Pojam finansijskih trzistaGlobalni pojam trzista prestavlja susretanje ponude I traznje koje dovodi do formiranja cene I do razmene predmeta trgovanja uz tu cenu.Predmeti razmene na trzistu mogu da budu:stvarna dobra,razne usluge,HOV.Prema predmetu razmene na trzistu,izdvajaju se2njegova osnovna segmenta:finansijsko I robno trziste.Finansijska trzista predstavljaju najznacajniji I najosetljiviji deo ukupnog ekonomskog I finansijskog sistema svake zemlje.Ona omogucavaju normalno I nesmetano funkcionisanje nacionalne ekonomije.Ona predstavljaju1od osnovnih postulata trzisne privrede.U sirem smislu finansijska trzista postoje svuda gde se obavljaju finansijske transakcije.Preko finansijskih trzista privredni subjekti dolaze do sredstava neophodnih za finansiranje svog poslovanja.Ona olaksavaju povezivanje subjekata koji raspolazu viskovima finansijskih sredstava I subjekata kojima nedostaju finansijska sredstva.Na nivou nacionalne ekonomije ukupan obim stednje jednak je ukupnom obimu investicija u odredjenom vremenskom periodu.Ova pojava se naziva stedno investicioni ciklus.Preko finansijskih trzista vrsi se alokacija akumulacije sa ciljem da se ona najefikasnije upotrebi u proizvodnji.Subjekti koji raspolazu viskovima sredstava,putem kredita ili vlasnickih udela stavljaju ih na raspolaganje subjektima koji se bave proizvodnjom.Na finansijskim trzistima se finansijski instrumenti mogu pretvoriti u gotov novac, kada su njihovim vlasnicima potrebna likvidna sredstva.U stranoj literature se govori ne o1nego o vise finansijskih trzista.I vecina nasih autora govori o finansijskim trzistima kao pluralnom pojmu,sto smo I mi prihvatili.Pojedini autori ovaj pojam I singularni pojam finansijsko trzisni sistem koriste kao sinonime.Glavni elementi finansijskog-trzisnog sistema su:finansijska stednja;glavni troskovi transverisanja finansijske stednje;finansijski instrumenti ;finansijske institucije;segment finansijskih trzista.Finansijska trzista obavl-jaju I sledece funkcije:utvrdjivanje cena finansijskih instrumenata,smanjiv-anje transakcionih troskova I pruzanje informacija ucesnicima na trzistu.Na finansijskim trzistima se suceljavaju ponuda I

traznja,cime se ostvaruje pro-ces odredjivanja cena finansijskih instrumenata.Uredjena finansijska trzista doprinose smanjenju troskova trgovine finansijskim instrumentima,sto se postize preciznim pravilima trgovine,uproscavanjem trgovine,resavanje ko-nflikata koji proizadju iz trgovine I pruzanje garancija da ce se izvrsiti zakl-jucene transakcije.Pruzanjem informacija ucesnicima o relevantnim podacima,finansijska trzista vrse informativnu funkciju.Mnoge odluke privrednih subjekata,a narucito investicione,zavise od informacija koje dobijaju sa finansijskih trzista.

Znacaj I uloga finansijskih trzistaFinansijska trzista su deo ekonomskog sistema.Na njih vrse uticaj promene na trzistu proizvoda I promene faktora proizvodnje.Finansijska trzista vrse povratni uticaj na trziste proizvoda I faktore proizvodnje.Razvojem finansijskih trzista povecava se ponuda finansijskih instrumenata,cime I2oblici aktive postaju predmet trzisnog valorizovanja.Razumljivo je da zavidnu razudjenost I fleksibilnost finansijske strukture privredno drustvo ne moze da ostvari u finansijskom vakumu,vec u bliskim kontaktima sa finansijskim posrednicima na finansijskom trzistu.Ti kontakti omogucavaju privrednom drustvu ne samo da potrebna finansijska sredstva pribavi iz adekvatnih izvora,nego da I oslobodjena sredstva iz redovnog poslovanja plasira u one finansijske institucije koji ce obezbediti zadovoljavajuci prinos od njegove eksterne upotrebe.Snazna finansijska trzista dala su znatan doprinos nastanku I razvoju velikih privrednih subjekata.Bez efikasnog mehanizma posredovanja,putem koga neangazovana sredstva mogu da budu usmerena u ona privredna drustva koja ih traze u cilju finansiranja u fiksna I obrtna sredstva ,velike korporacije ne bi postojale.Finansijska trzista imaju veliki znacaj za razvoj proizvodnje,povecanje drustvenog proizvoda I ostvarivanje akumulacije.Ona su postala neizbezan faktor I ugaoni kamen otpocinjanja I zavrsavanja svih privrednih aktivnosti,bez obzira na vrstu svojinskih odnosa u usl-

ovima slobodne trzisne ekonomije robno-novcanog karaktera.Znacaj I uloga finansijskih trzista mogu se posmatrati kroz sledece funkcije koje ova trzista obavljaju.Finansijska povezivanja-finansijska trzista,kao organizovana mesta na kojima dolazi do susretanja ponude I traznje za razlicitim oblicima finansijskih instrumenata,omogucava povezivanje investicionih subjekata, kojima nedostaju finansijska sredstva I stednih subjekata koji raspolazu viskovima finansijskih sredstava.Alokativna funkcija-finansijska trzista omogucavaju alokaciju slobodnih finansijskih sredstava,usmeravanjem tokova finansijskih sredstava od onih subjekata koji raspolazu viskovima sredstava, ka onim subjektima kojima ta sredstva nedostaju.Funkcija razvoja-finansijska trzista doprinose privrednom razvoju,jer dovode do povecanja mobilnosti finansijskih sredstava.Funkcija efikasnosti-preko finansijskih trzista omogucava se efikasno koriscenje finansijskih sredstava1nacionalne ekonomije, cime se obezbedjuje efikasnije poslovanje u privredi.Funkcija odredjivanja cene finansijskih sredstava-na finansijskim trzistima se odredjuju cene finansijskih sredstava,obrazuju se cene koriscenja finansijskih sredstava.Funkcija smanjenja troskova-finansijska trzista omogucavaju smanjenje troskova spajanje subjekata koji zeli da proda,sa subjektom koji zeli da kupi odredjeni finansijski instrument.Dolazi do smanjenja troskova u vezi sa pribavljanjem odredjenih informacija koje se mogu dobiti na finansijskim trzistima. Funkcija pouzdanosti-finansijska trzista omogucavaju da se smanjuje rizik iz poslova koji se na njima obavljaju.

Vrste finansijskih trzistaOstra podvojenost pojedinih segmenata finansijskih trzista karakteristicna je za nerazvijene finansijske sisteme.Izdvojeno posmatranja pojedinog segmenta finansijskih trzista koristi se u analiticke svrhe kao i u cilju prezentiranja pojedinih skupova finansijskih instrumenata.Svaki segment finansijskih trzista ima svoje specificne finansijske instrumente.Pojedinacne finansijske institucije imaju posebnu ulogu u odredjenim segmentima finansijskih

trzista.Postoji veci broj kriterijuma za podelu finansijskih trzista,pa samim tim i vise vrsta finansijskih trzista.Glavna podela finansijskih trzista je ona koja ih svrstava u2osnovne kategorije:trziste novca i trziste kapitala.Ova podela izvrsena je s obzirom na rok dospeca finansijskih instrumenata kojima se trguje na tim finansijskim trzistima.Trziste novca je segment finansijskih trzista za kratkorocne oblike finansijske aktive,to je mesto gde se trguje ziralnim novcem IHOVkoje imaju rok dospeca kraci od1godinu.Osnovni ucesnici na ovim trzistima su banke.Ovo trziste obezbedjuje likvidnost I solventnost privrednim subjektima.Trziste kapitala je segment finansijskih trzista na kojem se trguje finansijskom aktivom ciji je rok dospeca duzi od1 godine.Na ovom trzistu prevashodno se trguje dugorocnimHOV-instrumentima duga I vlasnickim instrumentima.Emitenti na ovom trzistu dolaze do sredstava za svoje dugorocno finansiranje.Na njemu posebnu ulogu imaju takozvani institucionalni investitori I fondovi,penzioni fondovi,jer su oni najveci vlasnici pojedinih oblika finansijske aktive.Polazeci od mesta na kome se transakcije obavljaju I podrucija koja pokrivaju,finansijska trzista se mogu podeliti na:lokalna,nacionalna I medjunarodna.Lokalna trzista se odnose na uze podrucije1zemlje.Nacionalna trzista se odnose na celu zemlju.Medjunarodna trzista se odnose na vise zemalja.Sa aspekta prava koja se nalaze u osnovi finansijskih instrumenata kojima se trguje razlikuju se:trzista osnovnihHOVI trzista izvedenihHOV.Trzista osnovnihHOVsadrze2trzista:trziste instrumenata duga I trziste vlasnickih instrumenata.Na trzistu instrumenata duga trguje se instrumentima duga koji predstavljaju oblikHOV kojima se uoblicavaju duznicko-poverilacki odnosi.Tu spadaju razlicite vrsteHOV,kao sto su obveznize,komercijalni zapisi,kojima se vrsi kreditiranje poslovanja emitenata.Emisijom ovihHOVemitent prikuplja sredstva za svoje finansiranje,jer kupci takvih hartija preuzimaju novcana sredstva emitentu,cime postaju kreditori I nalaze se u ulozi koju ima banka kod direktnog kreditiranja.Emitent ima obavezu da kupcu ove vrsteHOVplaca kamatu prema rokovima dospeca,kao I da plati glavnicu.Kao sto se vidi,izmedju instrumenata duga I direktnog kreditiranja postoje slicnosti,ali I razlike.Na trzis-

tu vlasnickih instrumenata trguje se akcijama I deonicama.Kupci ovihHOV ne postaju kreditori,kao kod kupovine instrumenata duga,vec postaju vlasnici dela kapitala emitenta I sticu pravo na buduce prihode od emitenata.Trzista izvedenihHOVnastala su razvojem izvedenihHOV.OveHOVse nazivaju izvedenim zato sto njihova vrednost zavisi od vrednosti neke druge aktive koja se nalazi u njihovoj osnovi.Ta druga aktiva moze biti roba,osnovneHO V.Polazeci od vremena placanja I isporuke finansijske aktive,razlikuju se: prompna I terminska trzista.Karakteristika promptnih trzista je da se poslovi I transakcije koje se na njima zakljucuje odmah realizuju.Isporuka finansijske aktive I placanje vrse se odmah po zakljucenju posla.Karakteristika terminskih trzista je da se na njima zakljucuju terminski poslovi,koji predstavljaju sporazum ucesnika da realizuju odredjene finansijske transakcije u buducnosti.Ovde spadaju trzista izvedenihHOV,derivatna trzista.Polazeci od emisijeHOV,prirodne transakcije razlikuju se:primarna I sekundarna trzista. Podela finansijskih trzista na primarna I sekundarna izvrsena je po tome da li se na njima vrsi1kupovina I prodaja finansijskih instrumenata koje su kreirale deficitne ekonomske1,ili dalja kupoprodaja.Ova podela ima smisla samo kada se radi o finansijskim instrumentima koji se mogu dalje prodavati. Primarna trzista su ona na kojima se vrsi primarna emisija pojedinihHOV. Na njima se obavlja1transakcijaHOV,na njima se uvode nove hartije na trziste.Kao I na2trzistima,postoje2kategorije subjekata-kupci I prodavci.Kupci kupuju novoemitovaneHOVI ujedno postaju njihovi1vlasnici.U pitanju je1 kupovina tek emitovane hartije.Kupac u ovom slucaju ima polozaj investitora,jer kupovina za njega znaci investiciju,s obzirom na to da od kupljeneH OVocekuje prihode vece od ulaganja koje je imao pri kupoviniHOV.Prodavci novo emitovanihHOVimaju ulogu emitenata koji preko primarnog trzista dolaze do sredstava za svoje finansiranje.Primarna finansijska trzista imaju funkciju da se transferisanjem finansijske stednje obezbedi njena efikasnija alokacija krajnjim korisnicima.Sekundarna trzista su ona na kojima se trguje vec emitovanimHOV.Na njima se obavlja preprodaja,2I naredna transakcija saHOV.Ova trzista omogucavaju prodaju finansijske aktive,da bi

se doslo do likvidnih sredstava,jer ova trzista obezbedjuju likvidnost finansijske aktive,a to znaci da obezbedjuju likvidnost privrednim subjektima.1od bitnih funkcija sekundarnih trzista jeste da ona odredjuju cenu finansijske aktive,cime se postize efikasnost poslovanja I upravljanja.Na berzama se odvijaju samo sekundarne finansijske operacije.Ovo znaci da su berze finansijske institucije sekundarnih finansijskih trzista.Neke specijalizovane finansijske organizacije vise su orjentisane na primarna finansijska trzista,posto preuzimaju prodaju novoemitovanih hartija.Sekundarna trzista postoje za skoro sve vrsteHOV.Sa aspekta prometa razlikuju se:berzanski promet I trzista;vanberzanski promet I trzista.Berzanski promet proistice iz poslova I transakcija koji se obavljaju na za to posebno odredjenom I organizovanom mestu.Berze su mesta na kojima se vrse kupovine I prodaje razlicitih oblika finansijske aktive po unapred odredjenim pravilima I utvrdjenom postupku. Postojanje vanberzanskog prometa znaci da se transakcije mogu obavljati I na2mestima osim berze.Ta2mesta mogu biti,posredstvom banaka.Imajuci u vidu organizacionu strukturu finansijska trzista mogu biti:aukciona,posrednicka I preko saltera.Aukciona finansijska trzista su ona koja posluju na principima aukcije,kupac postaje onaj subjekat koji ponudi najvecu cenu.Posrednicka finansijska trzista su ona trzista na kojima se poslovi I transakcije obavljaju prekoposebnih,ovlascenih posrednika,najcesce brokera I dilera. Poseban oblik finansijskog trzista organizuje se preko saltera,sto predstavlja vid vanberzanskog prometa u kome se transakcije obavljaju putem uparivanja ponude I traznje preko informacione kompijuterske tehnologije.Zainteresovani kupci I prodavci podnose svoje naloge na salterima banaka.S obzirom na to da postoje direktni I indirektni finansijski tokovi,postoji I podela finansijskih trzista na:direktna I indirektna finansijska trzista.Na direktnim finansijskim trzistima obavljaju se kupovina I prodaja samo finansijskih instrumenata koje su izdale deficitne ekonomske1,bez obzira na to da li su u njih ukljuceni dileri I brokeri.U direktna finansijska trzista spada I primarna I sekundarna kupoprodaja akcija privrednih drustava.Na intermedijarnim finansijskim trzistima kupuju se I prodaju finansijski instrumenti koje su izd-

ale intermedijarne finansijske institucije.Ovo znaci da intermedijarna trzista spada kupoprodaja depozita,depozitnih certifikata I blagajnickih zapisa banaka.U zavisnosti od stepena organizovanosti mesta na kojima se finansijsko -trzisne operacije ostvaruju,razlikuju se:organizovana I slobodna.Organizovana trzista postoje kada se finansijsko-trzisne operacije ostvaruju na organizovanim mestima I po strogo regulisanoj proceduri.Slobodna trzista postoje kada se finansijski instrumenti kupuju I prodaju po mnogo manje formalizovanoj proceduri I na manje organizovanim mestima.Pored opste I globalne podele finansijskih trzista,postoji dalja njihova segmentacija na specijalizovana trzista.Ovde cemo navesti samo devizno I hipotekarno trziste.Devizno trziste na specifican nacin prozima I novcano trziste I trziste kapitala, zbog cega se ono I tretira kao sastavni deo I1I2.Ono ima dovoljno specificnosti da ga treba tretirati kao posebno finansijsko trziste.Na hipotekarnom trzistu trguje se hipotekarnim kreditima iHOVna bazi hipoteke.Ovi poslovi su postali privlacni,jer se kao njihovo osiguranje javlja hipoteka na realna nepokretna dobra.

Istorijski razvoj finansijskih trzistaNema pouzdanih izvora koji bi mogli dati odgovor na pitanje kada su nastala finansijska trzista.Ako podjemo od najsireg shvatanja pojma finansijskih trzista,kao mesta susretanja ponude I traznje finansijske aktive,onda bi se moglo reci da se nastanak I razvoj finansijskih trzista poklapa sa nastankom I razvojem novca.U istoriji ljudskog drustva vrlo rano su se koristili odredjeni predmeti kao mere vrednosti I sredstva placanja.Tako su jos u periodu od7do5veka pre nove ere uVavilonu postojali trgovi koji su skupljali I cuvali hranu I2proizvode koji su davali u zajam.Zajmoprimci su morali da vrate istu vrstu robe koju su uzimali u zajam uz davanje visoke kamate.Potvrde koje su se izdavale prilikom davanja robe u zajam koristile su se I kao sredstvo placanja.U starojGrckoj,sa razvojem zanatstva I trgovine,javlja se I novac.Svaki grad-drzava imao je svoj novac.Da bi se obavljala trgovina izme-

dju gradova bilo je potrebno vrsiti zamenu novca,pa se pojavila posebna vrsta posrednika koji su se nazivali trapezari;oni su vrsili poslove zamene,sto predstavlja zacetke deviznog trzista.URimskoj drzavi novac je dobijao sve veci znacaj.Postojale su posebne vrste banaka koje su vrsile poslove primanja uloga I depozita,davanja zajmova uz vise kamate,kao I poslove platnog prometa izmedju delovaRimske drzave.U srednjem veku,razvoj ekonomskih odnosa doveo je do razvoja funkcije novca.Ovaj period bio je karakteristican po mnogim ratovima,pljackama I prevarama.Kako metalni novac nije imao jasno definisane dimenzije,pri njegovom kovanju cesto su vrsene prevare,jer je kovan novac manje tezine ili manjih dimenzija,cime su se vlastodrsci bogatili.Razvoj trgovine I zanatstva u srednjem veku doveo je do razvoja finansijskih I bankarskih poslova.Razvijale su se2vrste bankarskih poslova-menjacki I depozitarni.Nastala je menica kao1od1HOV.Pojavom1berzi stvaraju se pravi temelji finansijskih trzista.OtkricemAmerike nastala je potreba finansiranja prekookeanskih putovanja,brodova,povodom cega su nastale2osnovne vrsteHOV.Sa sve brzim razvojem finansijskih trzista,pocinje stvaranje finansijskih institucija koje treba da vode racuna o monetarno finansijskim tokovima I poslovima na finansijskim trzistima.Tokom1svetskog rataSADpreuzimaju ulogu zemlje sa najvecim finansijskim trzistem.Njujork je postao najveci svetski finansijski centar.Posle2svetskog rata nastaje snazan razvoj finansijskih trzista I u2zemljama,narucito uJapanu INemackoj.U2polovini20veka jacaju procesi internacionalizacije I stvaranja svetskih finansijskih trzista.

Karakteristike savremenih finansijskih trzistaSavremena finansijska trzista su vrlo dinamicna.Njihovo bitno obelezije je stalno kreiranje novih finansijskih instrumenata I brisanje granica izmedju nacionalnih trzista,sto predstavlja odgovor finansijskih trzista na promene u okruzenju.Stvaraju se novi finansijski instrumenti,sto vazi za hipotekarno trziste I trziste finansijskih derivate.Usavrsavaju se telekomunikacioni siste-

mi I informaciona tehnologija,sto omogucava elektronski prenos podataka, koji je pretpostavka za kontinuiranu trgovinu I dematerijalizaciju trgovine. Prisutan je stalan proces usavrsavanja postojecih I stvaranje novih institucija na trzistu.Osnovne karakteristike savremenih finansijskih trzista su:kontinuelnost;internacionalizacija I globalizacija;pojava I razvoj finansijskih inovacija.Kontinuelnost-stalni razvoj komunikacija stvara uslove za kontinuirano funkcionisanje finansijskih trzista.Tokom celog radnog dana na finansijskim trzistima se neprekidno formiraju cene.Pomocu savremene informacione tehnologije moguce je24Hdnevno pratiti transakcije I obavljati trgovinu na skoro svim finansijskim trzistima sveta.Internacionalizacija I globalizacija finansijskih trzista-globalizacija finansijskih trzista oznacava proces integracije nacionalnih finansijskih trzista u jedinstveno integraciono finansijsko trziste.Na ovaj nacin privrednim subjektima se pruza mogucnost da prikupljaju slobodna finansijska sredstva I izvan granica svoje nacionalne privrede.Internacionalizacija finansijskih trzista odvija se paralelno sa razvojem medjunarodnog trzista ino-obveznice,narocito trzista evroobveznicama. Inostrane obveznice predstavljaju1od vrsta obveznica gde subjekti iz1zemlje njihovom emisijom prikupljaju sredstva za potrebe svog finansiranja u nekoj2zemlji,pri cemu postuju propise u vezi sa emisijomHOVte zemlje. Evroobveznice pruzaju mogucnost emitentu da ih emituje u valuti koja se razlikuje od valute zemlje u kojoj se vrsi emisija.Pojava I razvoj finansijskih inovacija-poslednjih godina finansijska trzista u svetu dozivljavaju velike promene.Pojavio se veliki broj finansijskih inovacija koje doprinose sirenju finansijskih trzista I poslova na tim trzistima.Javljaju se novi finansijski centri I enormno raste broj berzanskih transakcijaHOV.Finansijske inovacije su prosirile finansijske instrumente.U sadasnjim uslovima zaduzivanje klasicnim kreditima opada,a sve se vise zakljucuju2finansijski aranzmani na osnovuHOVna trzistu kapitala,kao sto su:evroobveznice sa fiksnom ili promenljivom kamatnom stopom,certifikati na depozite,a na trzistu novca:kratkorocne obveznice I kratkorocni certifikati na depozite,kao I komercijalneHO V.Ove inovacije doprinose tokovima globalizacije I internacionalizacije fin-

ansijskih trzista.Deregulacioni tokovi-drzave svojim propisima regulisu finansijska trzista.Izmedju pojedinih zemalja postoje znatne razlike u pogledu regulisanja finansijskih trzista I ucesnika na njima.U ekonomski razvijenim zemljama poslednjih nekoliko godina vrse se promene u regulisanju finansijskih trzista.Ove promene po znacaju predstavljaju reforme.Do promena u regulisanju finansijskih trzista dovodi veci broj faktora.Neki od faktora su: finansijske kruze;izacija svetskih finansijskih trzista,finansijske inovacije. Zbog sve vece golbalizacije svetskih finansijskih trzista,postavlja se problem kompatibilnosti regulative izmedju razlicitih zemalja,a sve se vise javlja potreba za medjusobnim uskladjivanjem regulativa razlicitih zemalja.Pojava velikog broja finansijskih inovacija zahteva novu regulativu.

Poslovi na finansijskim trzistimaRaznovrsni poslovi koji se obavljaju na finansijskim trzistima,mogu se podeliti u3grupe:poslovi koji se obavljaju na svim finansijskim trzistima;poslovi koji se obavljaju na pojedinim finansijskim trzistima;poslovi posebne vrste.Poslovi koji se obavljaju na svim finansijskim trzistima mogu se grupisati prema2kriterijuma:prema vremenu;prema tipu aktive.Prema vremenu placanja I isporuke,poslovi na finansijskim trzistima se mogu podeliti na:promptne;terminske poslove.Promptni poslovi su oni kojima se postize dogovor oko kupoprodaje odredjenog finansijskog instrumenta,pri cemu se placanje I isporuka obavljaju odmah po postizanju dogovora.Kod terminskih poslova zakljucuje se posao oko kupoprodaje odredjene finansijske aktive,pri cemu se stvarna isporuka I placanje obavljaju odredjenog dana u buducnosti.Ovi poslovi se zakljucuju zbog eliminisanja rizika koji postoji zbog moguce promene cenaHOV,promene kamatne stope ili deviznog kursa.Prema tipu aktive,svi poslovi na finansijskim trzistima mogu se podeliti na:poslove sa ziralnim novcem;poslove saHOV.Postoje poslovi koji se obavljaju samo na pojedinim finansijskim trzistima.Tako se na trzistu novca obavljaju poslovi uzimanja I davanja kratkorocnih kredita,kupovina I prodaja kratkorocn-

ihHOV.Na trzistu kapitala vrsi se kupoprodaja dugorocnihHOV.Na deviznom trzistu vrsi se kupovina I prodaja deviza.U poslove posebne vrste mogu se ukljuciti poslovi:arbitraze;hedzinga;spekulacije.Poslovi arbitraze su znacajni poslovi na finansijskim trzistima.U pitanju su poslovi koji se istovremeno obavljaju na vise finansijskih trzista na kojima se trguje istim finansijskim instrumentima.Zarada u ovim poslovima ostvaruje se u razlici u ceni odredjenog finansijskog instrumentana razlicitim trzistima.Ucesnici na deviznim trzistima,radi ostvarenja profita,cesto koriste razlike u visini deviznog kursa izmedju razlicitih deviznih trzista.Mogucnosti za obavljanje arbitraze na svetskim finansijskim trzistima se smanjuje razvojem telekomunikacionih I informacioni sistema I sve vecom globalizacijom finansijskih trzista. Hedzing predstavlja aranzman2strane u kome se potencijalni gubitak1strane u odredjenoj meri moze eliminisati zaradom2strane.Poslovi hedzinga su vezani za metode koje se primenjuju za smanjenje rizika u vezi sa2poslovima na finansijskim trzistima.Ucesnici na finansijskim trzistima ulaze u poslove hedzinga sa razlicitim namerama I ocekivanjima.1grupa ucesnika,koja se naziva hedzerima,nastoji da smanji rizik I eliminise mogucnost gubitka.2grupa ucesnika,koja se naziva spekulantima,ocekuje ostvarenje potencijalnog dobitka.Spekulacije predstavljaju vrstu poslova na finansijskim trzistima u kojima ucesnici nastoje da,na osnovu znanja,strucnosti,informacija,prihvatanja razlika ostvare veliki profit u kratkom roku.Kod ovih poslova prihvata se rizik u zamenu za mogucnost ostvarivanja vecih dobitaka ili gubitaka.U ovim poslovima spekulanti pokusavaju da zarade na bazi razlike u ceni.Spekulanti,zajedno sa hedzerima,predstavljaju znacajnu grupu ucesnika na finansijskim trzistima.Spekulanti ocekuju profit prihvatanjem rizika I na osnovu verovanja da ce kretanje cena finansijskih instrumenata imati suprotan tok od onog koji ocekuju hedzeri.Poslovi spekulacije su cesta pojava kod terminskih poslova I poslova sa finansijskim derivatima.

Efikasnost finansijskih trzista

Kad se govori o efikasnosti finansijskih trzista,uglavnom se imaju u vidu2 vrste efikasnosti:interna efikasnost;eksterna efikasnost.Interna efikasnost se odnosi na operativno funkcionisanje trzista I oznacava zahtev da ucesnici na finansijskim trzistima dobijaju usluge u sto kracem roku I po sto nizim troskovima.Eksterna efikasnost se odnosi na sposobnost I brzinu reagovanja cena na finansijskim trzistima na pojavu relativnih informacija.2recima ova efikasnost se moze objasniti na osnovu toga kako cene finansijske aktive, kojom se trguje na finansijskim trzistima,reaguju I odrzavaju sve relevantne informacije.Efikasno je ono trziste na kome cene odmah I u potpunosti odrazavaju sve raspolozive relevantne informacije.Pod informacijama se podrazumevaju sve relevantne poruke koje su od znacaja za donosenje odluka. Informacije koje uticu na cene finansijske aktive mogu biti:informacije o proslim cenama,javno obavljanje raspolozive informacije I sve informacije. Polazeci od ove3grupe informacija,razlikuju se3forme efikasnosti trzista I to:slaba forma efikasnosti;polujaka forma efikasnosti;jaka forma efikasnosti .Slaba forma efikasnosti je onaj oblik efikasnosti trzista u kome cene reaguju samo na informacije o proslim cenama,kada cene reaguju samo na osnovu istorijskih informacija.Na ovakvim trzistima postoji mogucnost ostvarivanja extraprofita I velikih zarada u kratkom roku.Pri predvidjanju kretanja na ovakvim trzistima primenjuje se takozvana tehnicka analiza,ciju sustinu predstavlja predvidjanje buducih cena na osnovu njihovog kretanja u proslosti.Polujaka forma efikasnosti je oblik efikasnosti u kome trziste reaguje na sve javno objavljene I raspolozive informacije.Ove informacije u sebe ukljucuju I podatke o proslim cenama.Od znacaja mogu biti I ostale javno objavljene informacije,kao sto su:poslovni planovi,racunovodstveni izvestaji,objavljeni podaci o prihodima.Jaka forma efikasnosti je takva efikasnost u kojoj cene odrazavaju ne samo javno objavljene,vec I2informacije.Ova forma efikasnosti u sebe ukljucuje I prethodne2forme,to jest I informacije o proslim cenama I javno objavljene informacije.

Regulisanje finansijskih trzista

Najvazniji cilj koji treba postici regulisanjem finansijskih trzista jeste jacanje poverenja u finansijska trzista I ucesnike na njima.Drzava svojim propisima regulise funkcionisanje finansisjkih trzista I ucesnika na njima,pri cemu ona ima sledece funkcije:zastita ucesnika na finansijskim trzistima;odrzavanje makroekonomske stabilnosti;odrzavanje konkurentnosti;odrzavanje solventnosti finansijskih institucija.Zastita ucesnika na finansijskim trzistimaregulisanjem finansijskih trzista drzava obavezuje ucesnike na finansijskim trzistima da javno objavljuju sve relevantne informacije.Obezbedjuje se kaznjavanje nedozvoljenih radnji na finansijskim trzistima.Cilj je da se obezbedi zastita investitora.Da ojaca medjusobno poverenje,da se poveca efikasnost funksionisanja finansijskog sistema,kao I da se smanje mogucnosti prevara I malverzacija.Odrzavanje makroekonomske stabilnosti-regulisanjem finansijskih trzista drzava doprinosi stabilnosti privredjivanja I ekonomskom razvoju.Odrzavanje konkurentnosti-drzava moze svojim merama da doprinosi postizanju odredjenog nivoa konkurencije na pojedinim segmentima finansijskih trzista.Ona moze da podstice sto visi nivo konkurencije ucesnika na finansijskim trzistima.Drzava takve mere preduzima kada nastoji da ojaca domace finansijske institucije ostrom konkurencijom na domacem trzistu i da im tako pomogne da obezbede visi nivo konkurentnosti radi opstanka na svetskim finansijskim trzistima.Smatra se da su visoko konkurentna ona trzista koja ispunjavaju sledece uslove:da postoji veliki broj ucesnika na tim finansijskim trzistima;da niko od ucesnika na tim finansijskim trzistima nema dominantnu ulogu;da su ucesnici na tim finansijskim trzistima samostalni i nezavisni;da su uslovi za ulazak na ta finansijska trzista blagi i da zavise samo do stope prinosa.Odrzavanje solventnosti finansijskih trzistapreko odrzavanja solventnosti finansijskih institucija obezbedjuje se stabilnost finansijskog sistema,a samim tim i finansijskih trzista.Ovo se postize preko mehanizma obaveznih rezervi,osiguranjem depozita,razlicitim propisima.

Pojam finansijske stednjeNa finansijskim trzistima vrsi se transferisanje novcanih sredstava od subjekata koji raspolazu viskovima novcanih sredstava od subjekata koji raspolazu viskovima novcanih sredstava prema subjektima kojima novcana sredstva nedostaju.Ta novcana sredstva mogu da poticu iz sledecih izvora:stednje ,odlozene potrosnje;transformisanog mobilisanog novca u kapital u bankama;pribavljenog kapitala u inostranstvu.Najveci priliv novcanih sredstava potice od stednje,dok su22izvora po obimu sekundarnog znacaja.Stednja predstavlja deo dohodka cija se potrosnja odlaze za kasnije.Ovo je sustina makroekonomskog pojma stednje.Stednja na makroekonomskom nivou ostvaruje se kroz procese koji se odvijaju na mikroekonomskom nivou.

Finansijsko-stedna pozajmica pojedinih ekonomskih jedinicaFinansijsko stedna pozajmica stanovnistva ogleda se u sledecem:stanovnistvo ostvaruje razlicite vrste prihoda u odredjenim vremenskim periodima,najcesce u vremenskim periodima od mesec dana;vremenski raspored priliva prihoda je drugaciji od njihovog trosenja koje je ravnomernije,s obzirom na redovne troskove ishrane,stanovanja;iz vremenske neujednacenosti prihoda i troskova proistice deo stednje;stanovnistvo ostvaruje i dugorocnije vidove stednje:za predupredjenje raznih oblika rizika,za resavanje stambenih pitanja,za obavljanje sopstvene poslovne aktivnosti.Stednja gradjana se moze stimulisati raznim merama bankarskog,monetarnog i poreskog sistema.Pri odredjenom nivou primanja gradjana,stednja ce biti veca ukoliko su razvijeno razliciti oblici stednje u bankama i u2finansijskim institucijama.Stednja ce biti veca ukoliko je stimulisana adekvatnom kamatom,razlicitim mogucnostima ulaganja,razlicitim mogucnostima zaduzivanja po osnovu stednje,sto je domaca valuta cvrsca,to su vece poreske olaksice pri investiranju stednje.

Finansijsko stedna pozicija privrednih subjekataU okviru privrednog sektora,stednja se formira u vidu akumuliranog neto dobitka.Finansijsko stedna pozicija privrednih subjekata moze se posmatrati na2nivoa.1nivo proistice iz tekuceg poslovanja,kao razlika izmedju prihoda od prodate robe i izvrsenih usluga i troskova koji su za te svrhe nastali.Ova pozicija se manifestuje u vidu bruto profita,i ona je kod vecine privrednih subjekata suficitna.Ovo znaci da privredni subjekti u oblasti tekuceg poslovanja ostvaruju pozitivnu stednju.2nivo finansijsko stedne pozicije privrednih subjekata ukljucuje i izdatke ovih subjekata za investicije u kapitalna dobra.Posto su ovi izdaci veoma veliki,na ovom nivou sektor privrednih subjekata prelazi iz suficitne u deficitnu zonu,u zonu negativne finansijske stednje.Ovo ne znaci da u ovom sektoru nema ekonomskih1koje i na ovom nivou ne ostvaruju stednju.

Finansijsko stedna pozicija javnog sektoraJavni sektor,sa svim svojim drzavnim i paradrzavnim institucijama i subjektima,akumulira deo viska prihoda,neto dobitka za sebe sa ciljem da tim kapitalom razvija javni sektor,usmerava razvoj privrede i finansira posebne programe od opsteg drustvenog znacaja.Ovaj sektor najcesce ostvaruje negativnu finansijsku stednju,s obziron na to da ukupni javni rashodi prevazilaze ukupne javne prihode.I pored toga drzava ima veliki znacaj,ne samo za institucionalizaciju i pravnu sigurnost ucesnika na finansijskim trzistima,nego i za kontrolu finansijsko trzisnih operacija.

Transformacija mobilisanog novca u kapital u bankamaBanke neprekidno mobilisu novac u depozite stvarajuci pasivu,cime stvaraju i izvor finansiranja.Struktura rocnosti depozita moze se kreirati od depo-

zita po vidjenju do depozita na nekoliko godina.Depoziti koji su raspolozivi preko1godine,imaju karakter kapitala.Banka moze da menja rocnost stednji, da preradjuje novac u kapital time sto deo depozita rocnosti do1godinu plasira na dugi rok.Zato su banke zainteresovane da imaju sto vise orocenih depozita i sto vise deponenata.Sto vise orocenih depozita na razlicite rokove,postoji veca verovatnoca da ce se finsnsijski iznosi tih depozita stalno odrzavati ili rasti.U tim uslovima1deponenti podizu svoju stednju,2produzavaju rokove stednje,dok3ulazu stednju.U situaciji kad se kratkorocni depoziti stalno odrzavaju na istom nivou,oni postaju dugorocni izvori finansiranja.Iz ovih razloga banke nastoje da stimulisu orocenu stednju i zainteresovane su da steknu ugled u javnosti u pogledu finansijske sigurnosti ulaganja u njih.Banke imaju interes da njeni deponenti budu medjusobno poslovno povezani,kako ne bi dolazilo do smanjenja depozita u masi,jer prilikom placanja izmedju deponenata iste banke ne dolazi do smanjenja depozita vec se depozitni novac samo premesta sa1na2depozitni racun.U meri u kojoj banka uspe da realizuje ovaj cilj,moci ce da transferise novac u kapital.Transformacija novca u kapital skopcana je sa odredjenim rizikom.Ovo zbog toga sto moze da dodje do podizanja novca sa depozita u vecem obimu nego sto je razlika izmedju ukupnih depozita i dugorocnih plasmana pokrivenih tim depozitima,kada kod banke nastupa nelikvidnost.Razumljiva je teznja banke da kratkorocne depozite plasira u vidu dugorocnih plasmana,jer je kamatna stopa na dugorocne plasmane visa od kamatne stope na kratkorocne plasmane.Ovo zbog toga sto je rizik naplate plasmana proporcionalan duzini roka njegove naplate.Sto je taj rok duzi,sve je teze sa sigurnoscu predvideti sta ce se u medjuvremenu desiti sa duznicima,da li ce ili nece nastupiti takve trzisne i politicke promene koje ce ugroziti njihov opstanak,a time i mogucnost naplate plasmana.Zato je i kamatna stopa srazmerna riziku,sa ciljem da se kroz visoku kamatnu stopu ostvari sto vise prihoda od dugorocnih plasmana i da se dugorocni plasman kroz tako visok prihod povrati i pre naplate njegove glavnice.Svako dugorocno plasiranje je netipican posao za banku,zbog cega izaziva vece troskove ne samo za odobravanje tog plasma-

na vec i pracenje njegove naplate,sto je povezano sa stalnim pracenjem boniteta duznika,pa otuda i veca marza banke ugradjuje u kamatnu stopu da bi se naplatila od duznika.Dugorocni plasman moze biti pokriven hipotekom.S obzirom na dugi rok,neizvesno je da li ce i po kojoj ceni moci da se unovci nepokretnost nad kojom je uspostavljena hipoteka i koliko ce iznositi troskovi prodaje te nepokretnosti.

Kapital pribavljen u inostranstvuTransfer stednje moze se vrsiti i iz1nacionalne privrede u2.Pribavljanje kapitala u inostranstvu moze se ostvariti pozajmljivanjem na kreditnoj osnovi i ulaganjem u domaca privredna drustva na vlasnickoj.Kada se kapital pribavlja u inostranstvu,na kreditnoj osnovi,povecava se domaca ponuda kapitala.U momentu vracanja pozajmljenog kapitala u inostranstvu,smanjuje se domaca ponuda kapitala.Preterano zaduzenje u inostranstvu nosi niz opasnosti,kao sto su gubitak autonomije u vodjenju ekonomske politike i izazivanje visokih inflatornih gubitaka,kada je domaca stopa inflacije visa od stope inflacije zemlje poverioca,sto izaziva inflatornu spiralu troskovnog tipa.Sve te negativne posledice preteranog inostranog zaduzivanja u bivsojYUi te kako smo osetilii one su zajedno sa2uzrocima doprinele da se ekonomski ambijent pogorsa i da dodje do privrednog sloma.Pribavljanje kapitala iz inostranstva na vlasnickoj osnovi povecava ponudu kapitala na domacem trzistu u momentu pribavljanja a ne smanjuje domaci kapital po osnovu otplate glavnice,vec samo po osnovu odliva dela neto dobitka koji pripada inostranim vlasnicima,uz uslov da se ne reinvestira u zemlji.Strani kapital,pribavljen na vlasnickoj osnovi,ne proizvodi navedena negativna dejstva zaduzivanje u inostranstvu.Ukupna novcana sredstva u1nacionalnoj privredi ne predstavljaju ponudu novca na finansijskim trzistima.

Tokovi transferisanja finansijske stednje

Suficitne ekonomske1,1koje imaju ostvarenu finansijsku stednju u obliku novca,imaju oblik imovine,finansijske aktive,u vidu potrazivanja od banaka .Na finansijskim trzistima vrsi se transferisanje ovog novce od suficitnih ka deficitnim ekonomskim1u zamenu za neki2finansijski instrument.Sustina finansijsko-trzisnog sistema je prodaja novca kao potrazivanja od bankarskog sistema za nekom2finansijskom,ali nemonetarno potrazivanje od deficitnih ekonomskih1.Na finansijskim trzistima javljaju se vlasnici stednje koji nude svoja sredstva kao investitori.To mogu da budu gradjani,privredna drustva,banke i2finansijske organizacije,kao i drzavne i paradrzavne institucijei2subjekti javnog sektora.Trazenju novca na finansijskim trzistima formiraju deficitne ekonomske1.Motivi ovih1su ostvarenje prihoda na ulozena sredstva.Ovi subjekti zele da ostvare sto veci prinos na ulozena sredstva i zato osmisljavaju poslovne ideje i aktivnosti za ostvarenje dobitka.Oni postaju vlasnici ideja,ali za ostvarenje tih ideja nemaju dovoljno sopstvenog novca, zbog cega traze novac na finansijskim trzistima.Medju deficitnim ekonomskim1javljaju se:gradjani koji zele da obezbede odredjena potrosna dobra,ali nemaju dovoljno novca;privredna drustva koja imaju nameru da putem ulaganja povecaju dobitak,ali ga nemaju dovoljno;banke i2finansijske institucije koje imaju nameru da plasiranjem novca ostvare dobitak,ali nemaju dovoljno novca za plasman;drzavne i paradrzavne institucije,kao i2institucije javnog sektora koje zele da ulazu,ali nemaju dovoljno novca.Kao sto se vidi ,nosioci traznje novca na finansijskim trzistima su ista vrsta subjekta koji su i nosioci ponude stednje.Njihova ukupna traznja cini zbir traznje novca na finansijskim trzistima.Postoje razliciti tokovi finansijske stednje od suficitnih prema deficitnim ekonomskim1,ali se svi oni mogu svesti na2vrste:direktne;indirektne finansijske tokove.Kod direktnog finansiranja finansijski tokovi se odvijaju direktno od suficitnih ka deficitnim ekonomskim1bez ucesca intermedijalnih finansijskih institucija.Direktan kontakt lica koje nudi stednju i lica koje trazi novac predstavlja neorganizovano finansijsko trziste. Razlikuju se2vrste direktnih finansijskih tokova.1vrsta direktnog finansiranja predstavlja tokove stednje od suficitnih prema deficitnim

ekonomskim1 ,pri cemu finansijski instrumenti pomocu kojih se vrsi transferisanje imaju zajmovi,jer sadrze obavezu povracaja.2vrsta direktnog finansiranja predsta-vlja tokove stednje koji se vrse finansijskim instrumentima koji imaju svoji-nski karakter.U ovom slucaju suficitna ekonomska1kupuje novcem akcije nekog2privrednog subjekta,cime svoju imovinu u obliku potrazivanja od banaka zamenjuju za svojinski udeo u privrednom subjektu.Ovo se postize tako sto privredni subjekat emituje akcije,povecava obim vlasnickih prava nad sobom,i prodajom tih akcija dobija novac kojim moze da kupi realnu aktivuproizvodne faktore u obliku opreme,repromaterijala.Privredni subje-kat na ovaj nacin povecava kapital na1strani,a na2povecava kapitalna dobra .Kod direktnog finansiranja suficitne ekonomske1zamenjuju svoj visak no-vcane stednje za finansijske instrumente koje kreiraju krajnji zajmoprimci, krajnji korisnici transferisanje stednje od suficitnih ekonomskih1.Finansij-ski instrumenti koje kreiraju krajnji korisnici finansijske stednje,koji dolaze do suficitnih ekonomskih:potrazivanja po osnovu direktno datog kredita,ob-vaznica krajnjeg korisnika finansijske stednje.Indirektno finansiranje sloze-nije je od direktnog,jer se izmedju davaoca finansijske stednje i krajnjeg ko-risnika te stednje pojavljuju intermedijalne finansijske institucije.U intermedijarnim finansijskim institucijama odvijaju se odredjeni procesi od kojih su neki posebno znacajni za finansijsko trzisni sistem.Ovi procesi doprinose da izlazni finansijski tokovi iz intermedijalnih finansijskih institucija na relaciji do krajnjih korisnika dobijaju sasvim drugaciji karakteristike od ulaznih, u cemu je i znacaj intermedijarnih finansijskih institucija.Indirektno finansiranje moze se ostvariti na taj nacin sto ce neka intermedijarna finansijska institucija prikupiti veci broj sitnih i kratkorocnih stednih uloga,a ta sredstva plasirati deficitnim ekonomskim,kupujuci njihove dugorocnije instrumente i u vecim iznosima.Na ovaj nacin intermedijarne finansijske institucije obavljaju rocnu transformaciju i objedinjuju sitne uloge,ove institucije prekrajaju finansijsku stednju i sa stanovista rokova i sa stanovista njene velicine,pri cemu i disperzuju rizik.Ovo su znacajne pozitivne implikacije,kako

za suficitne,tako i za deficitne ekonomske1.Kod indirektnog finansiranja deficitne ekonomske1kreiraju i prodaju indirektne finansijske instrumente intermedijarnim finansijskim institucijama,a intermedijarne finansijske institucije kreiraju svoje finansijske instrumente koje prodaju suficitnim ekonomskim1,koje tom kupovinom dolaze do direktnih finansijskim potrazivanja.

Pojam finansijske aktivePri definisanju finansijskih trzista cesto se srece pojam finansijska aktiva, pod kojim se podrazumeva svaki imovinski oblik koji ima vrednost koja se moze razmenjivati.Ovaj pojam se srece i pod razlicitim2nazivima:finanijski instrumenti,trzisni materijal.U sustini u finansijsku aktivu se ukljucuju razliciti oblici finansijskih inatrumenata kojima se trguje na finansijskim trzistima:ziralni novac,valuteHOV,plemeniti metali.Finansijska aktiva predstavlja predmet trgovina na finansijskim trzistima.Stepen razvijenosti finansijske aktive pokazuje koliki je stepen razvijenosti finansisjkih trzista,pa se moze konstatovati da se zbog nerazvijenosti finansijske aktive uSrbiji nisu razvila ni finansijska trzista.Finansijska aktiva predstavlja neopipljivu aktivu,cija vrednost direktno ne zavisi od vrednosti fizickih dobara,vec predstavlja prava na neke buduce prihode i koristi.Finansijska aktiva obuhvata razlicite novcane i finansijske instrumente kojim se moze trgovati na finansijskim trzistima.Finansijski instrumenti predstavljaju aktivu-plasmane za subjekte koji ih poseduju,jer oni za njih predstavljaju investiciju posto imaju prava na buduce prihode od njih.Emitovanje finansijskih instrumenata za njihive emitente znaci postojanje odredjenih obaveza,jer emitovanje finansijskih instrumenata predstavlja pasivu,posto svaka aktiva ima svoju pasivu.Finansijske transakcije na finansijskim trzistima znace istovremeno kreiranje finansijske aktive i finansijske pasive.

Oblici finansijske aktive

Finansijska aktiva se moze posmatrati vrlo siroko.Ovaj pojam obuhvata veliki broj novcanih i finansijskih instrumenata.Najvazniji su:HOV;depoziti; potrazivanja;finansijska prava;ziralni novac;devizna sredstva;zlato i plemeniti metali.U daljem tekstu upoznacemo najvaznije oblike finansijske aktive

HOVpojamHOVpredstavljaju najznacajniju grupu finansijskih instrumenata kojima se trguje na finansijskim trzistima.Nastale su jos u srednjem veku.Njihov razvoj otpoceo je sa opstim privrednim razvojem i nastankom industrijske revolucije,da bi zabelezio veliki uspod poslednjih10proslog veka.Nastanak modernihHOVvezuje se zaItaliju,Spaniju iFrancusku.Najveci doprinos masovnom uvodjenjuHOVu svakodnevni zivot dale suSADza izgradnju velikih projekata:zeleznica,PTTsaobracaj elektroenergetski objekti,koriscena su sredstva prikupljena emisijom akcija i obveznica.HOVse mogu definisati kao pisani dokumenti ili isprave koje svojim vlasnicima daju odredjena prava,to su pisane isprave kojima se njihovi izdavaoci obavezuju da njhovim zakonskim imaocima ispune obaveze koje su upisane na tim ispravama.HOVpremaZakonu o trzistuHOVi2finansijskih sredstava su prenosivi elektronski dokumenti kojima se trguje na finansijskom trzistu iz kojih za zakonite imaoce proizilaze prava i obaveze u skladu sa zakonom i odlukom izdavaoca o njihovom izdavanju.HOVizdaju se,prenose i evidentiraju u obliku elektronskog zapisa u informacionom sistemuCentralnog registraHOV.Iz definicije HOVproistice da one imaju sledece karakteristike:predstavljaju formalna dokumenta,pisane isprave;predstavljaju isprave koje se odnose na neko prenosivo pravo imovinsko-pravnog karaktera;prava na koja se odnosiHOVinkorporisana su u samoj ispravi;predstavljaju prenosive isprave;pravo na hartiji je u tesnoj vezi sa pravom na hartiji.HOVsadrze odredjene elemente: oznaku vrsteHOV;oznaku klase,serijeHOVako je izdavalac izdao vise klasa ,serijaHOViste vrste;naziv,sediste i maticni broj izdavaocaHOV;naziv,sediste i maticni broj pravnog lica,ime,prezime,adresu i jedinstveni maticni broj

fizickog lica na cije ime glasiHOV;nominalnu vrednost celokupne emisijeH OV;nominalnu vrednostHOV,knjigovodstvenu vrednost ako se akcije izdaju bez nominalne vrednosti;opis prava i obaveza kojeHOVsadrzi i nacin njihovog ostvarenja;datum izdavanja,upisaHOVuCentralni registar.Prema zakonu o trzistimuHOVi2finansijskih instrumenata,HOVmogu izdavati:pravna lica sa sedistem na teritorijiSrbije;republika,autonomne pokrajne,1lokalne samouprave,pravna lica korisnici budzetskih sredstava i organizacije obaveznog socijalnog osiguranja;NBSrbije;pravna lica sa sedistem na teritoriji drzava clanicaOECDiEUi na teritoriji susednih drzava sa cijim institucijama nadleznim za kontrolu trzistaHOV.Komisija zaHOVima zakljucen ugovor kojim se uredjuje saradnja nadleznih organa za kontrolu trzista.HOVkoje domaca pravna lica izdaju i kojima trguju uSrbiji izrazene su u dinarima. DuznickeHOVmogu biti izrazene u stranoj valuti.Obaveze izHOVizdavalac je duzan da izvrsi u valuti u kojoj su izrazene.Prava izHOVi prava naHOV mogu sticati i njima raspolagati domaca i strana fizicka i pravna lica,osim ako posebnim zakonom nije drukcije odredjeno.Prava zakonitih imalacaHO Viz tih hartija nastaju upisomHOVna njihov racun koji se vodi uC.registru. Kad kastodi banka vodi racune od vrednosti kodC.registra u svije ime,za racun zakonskih imalaca koji su klijenti te banke koji nisu zakonski imaoci,a za racun zakonitih imalaca zakoniti imalac ovihHOVjeste lice ciji racun kastodi banka vodi racuneHOV.Prenos prava izHOVvrsi se prenosomHOVna racun novog zakonskog imalaca uC.registru.Prava3lica naHOVsticu se i prenose upisom tih prava i njihovih korisnika na racunHOVzakonitih imalaca uC.registru.Pravima izHOVse moze neogreniceno raspolagati u pravnom prometu,ako zakonom nije drugacije odredjeno.Zakon o trzistuHOVi2finansijskih instrumenata je odredjeno da raspolaganje pravima izHOVmoze biti ograniceno:ako zakoniti imalac u pismenoj formi izjavi da se odrice raspolaganja odredjenim ili svim pravima koja proisticu izHOV,ali ne u korist2 lica,u skladu sa zakonom kojim se uredjujeu privredna drustva.Ako nadlezni sud donese odluku o zabrani raspolaganja odredjenim ili svim pravima iz HOV.

VrsteHOVPostoji vise kriterijuma po kojima se moze vrsiti podelaHOV.Tako seHOV mogu podeliti:prema prirodi koje odrzavaju na:osnovne i izvedene.Prema nacinu odredjivanja imaoca prava na:hartije na ime;hartije po naredbi;hartije na donosioca;alternativne hartije;mesoviteHOV.

HOVprema prirodi odnosa koje odrzavajuNajvaznija podelaHOVje prema prirodi odnosa koje odrzavaju:osnovne i izvedeneHOV.OsnovneHOVodrzavaju neke osnovne odnose izmedju emitenata i vlasnika.To su starijeHOV.U okviru ove grupe razlikuju se3podgrupe:stvarnopravneHOV;HOV-instrumenti duga;HOV-vlasnicki instrumenti. Pod stvarnopravnimHOVpodrazumevaju se takveHOVkoje u sebi sadrze neko stvarno pravo.HOV-instrumenti duga su kreditni instrumenti koji odrzavaju duznicko-poverilacke odnose.U nju spadaju:obaveznice,certifikati, komercijalni zapisi.USrpskoj terminologiji koristi se pojam obveznica kojom se oznacavaju svi instrumenti duga.Postoje razliciti kriterijumi na osnovu kojih se mogu podelitiHOVkoje predstavljaju instrumente duga.Tako se oveHOVmogu podeliti prema:emitentu;roku dospeca.Sa aspekta emitenta koji izdaje oveHOV,mogu se razlikovati2grupe instrumenata duga:drzavne hartije;hartije koje emituju privredni subjekti.DrzavneHOVemituju vlade, drzavni organi i organizacije.One se emituju za finansiranje odredjenih potreba drzavnih organa.Emituju se kad postoji deficit u drzavnom budzetu. OvihHOVima mnogo.Najznacajni instrumenti iz ove grupe su:vladine obveznice,obveznice drzavne blagajne.Ovu vrstuHOVmogu emitovati i lokalni organi vlasti.To su takozvane municipativne obveznice koje daju odredjene poreske pogodnosti.HOVkoje emituju privredni subjekti su druga grupa inastrumenata duga.Njih emituju privredna drustva i drugi privredni subjekti banke,ostale finansijske i ne finansijske institucije i organizacije.Prema ro-

ku dospecaHOV,razlikuju se:kratkorocne;srednjorocne i dugorocneHOV. KratkorocneHOVimaju rok dospeca do1godinu.SrednjorocneHOVimaju rok dospeca od1do3ili5godina.DugorocneHOVimaju rok dospeca duzi od5 godina.Polazeci od porekla,razlikuju se:domace;inostrane;evroobveznice. DomaceHOVsu one koje se emituju na domacim finansijskim trzistima,u zemlji u kojoj emitent ima boravak i obavlja najveci deo svojih poslovnih aktivnosti.InostraneHOVemituju se na finansijskim trzistima2zemlje,van zemlje stalnog boravka.One omogucavaju prikupljanje sredstava u2zemljama.Emituju se u valuti i uz postovanje lokalnih propisa zemlje u kojoj se vrsi emisija.Pogodne su za finansiranje medjunarodnih i multinacionalnih kompanija.Razvoj trzista medjunarodnih obveznica,poznatog kao trziste evroobveznica,poklapa se sa razvojem evrodolarskog trzista.Rec je o trzistu dolara kojima se trguje vanSAD,prvenstveno uEvropi.Evroobveznice predstavljaju vrstu obveznica koje se istovremeno prodaju u vise zemalja,i to uz pomoc medjunarodnih sindikata potpisnika.Sediste transakcija evroobveznicama je uLondonu.Prednosti evroobveznica je u tome sto imaju povoljan poreski tretman,zbog cega nose nize kamatne stope.Sa aspekta osiguranja mogu se razlikovati2grupeHOVinstrumenata duga:osigurane i neosigurane HOV.OsiguraneHOVsu one kod kojih postoji odredjena aktiva emitenta koja se koristi kao formalno osiguranje i obezbedjenje da ce obaveze po osnovu njihove emisije biti izvrsene;u protivnom,njihovi vlasnici imaju pravo na naknadu od aktive koja se koristi kao osiguranje.S obzirom na vrstu aktive koja se koristi za osiguranje,javljaju se razliciti oblici osiguravajucihHOV, kao sto su:hipotekarneHOV;kolateralne obveznice;certifikati o opremi.Za osiguranje hipotekarnihHOVkoriste se nekretnine ili osnovna sredstva emitenta,zemljiste,zgrade.Za osiguranje kolateralnih obveznica koriste se2HOV -obveznice2firmi,2instrumenti duga ili instrumenti akcionarskog kapitala. Za osiguranje certifikata o opremi koristi se specijalna operema,masine.U ovom slucaju kreditori dobijaju pravo vlasnistva nad opremom sve dok emitent ne izvrsi u potpunosti obavezu.NeosiguraneHOVsu one kod kojih ne postoji formalna garancija emitenta da ce po tim hartijama izvrsiti,ne posto-

ji osiguranje izvrsenja obaveza nekom aktivom emitenta.OveHOVmogu biti kratkorocne i dugorocne.Kratkorocne ne osiguraneHOVduga se nazivaju note,a dugorocne debenture.S obzirom na starost duga,obaveznice firmi kao instrumenti duga mogu se podeliti na:starije i mladje.Imajuci u vidu nacin placanja kamate,razlikuju se sledece vrste instrumenata duga:instrumenti bez kupona;obveznice sa kuponom.Instrumenti bez kupona,diskontovane obveznice,su najprostiji tip instrumenata duga,kojie svojim vlasnicima donose samo1placanje u toku zivotnog veka.One se prodaju po nizim cenama od nominalne vrednosti,uz diskont,dok se vlasnicima isplata kamate i glavnice vrsi zajedno na dan dospeca.U ova grupuHOVspadaju neke kratkorocne hartije-instrumenti trzista novca,kao sto su komercijalni i blagajnicki zapisi.Obveznice sa kuponima su vrsta obveznica koje podrazumevaju placanje kamate,obicno2puta godisnje,na osnovu prezentiranja kupona.Na dan dospeca ovih obveznica vrsi se placanje glavnice.Konsoli su tip obveznica koje nikada ne dospevaju.Isplata kupona,kamate vlasnoicima,vrsi se neprekidno u periodicnim intervalima vremena bez krajnjeg roka dospeca.HOVvlasnicki instrumenti odrazavaju vlasnicke odnose.NajpoznatijeHOViz ove grupe su akcije.Ona su dozivele snazan razvoj poslednjih nekoliko godina. IzvedeneHOVodrazavaju izvedene odnose,njihova vrednost nije nezavisna, kao kod osnovnihHOV,po cemu su ove hartije i dobile naziv.Vrednost izvedenihHOVzavisi od vrednosti osnovne aktive na koju su kreirane.OveHOV su mladje u odnosu na osnovneHOVi predstavljaju finansijske inovacije. One su dozivele snazan razvoj u poslednjih nekoliko godina.Medju najpoznatijeHOViz ove grupe spadaju:terminski i likvidni terminski ugovori,opcije,svopovi.Postoje i2oblici finansijske aktive koji se kreiraju u viduHOV, kao sto su:depoziti,potrazivanjai finansijska prava.I sa ovim oblicima finansijske aktive moze se trgovati na finansijskim trzistima,zbog cega se vrsi kreiranje odgovarajucihHOV.Tako se za trgovanje depozitima kreiraHOV-certifikat o depozitu,a za finansijska prava-opcije.

HOVprema nacinu odredjivanja imaoca prava

Polazeci od nacina na koji se odredjuje imalac prava iz hartije,mogu se razlikovati:hartije na ime;hartije po naredbi;hartije na donosioca,alternativne hartije;mesovite hartije od vrednosti.Hartije na ime predstavljaju takve isprave u kojima je ime njihovog korisnika oznaceno na samoj ispravi od strane izdavaoca.Cirkulacija ovih hartija je znatno otezana,s obzirom na to da se one mogu prenositi samo putem ustupanja potrazivanja,sto je prilicno komplikovano.Na ovaj nacin prenosi se1pravo iz hartije,pa tek nakon toga dolazi i do prenosa prava na hartiju,sto je specificnost ovih hartija u odnosu na hartije na donosioca ili po naredbi,kod kojih se1prenosi pravo na hartije,cime se automatski prenosi i pravo iz hartije.Prenosom prava izHOVna ime, njen novi imalac stice sva prava koja su pripadala ranijem imaocu prema duzniku iz hartije.Hartije po naredbi predstavljaju takveHOV,kod kojih je ime korisnika izricito naznaceno u samoj ispravi,ali mu je i istovremeno data i mogucnost da on svojom naredbom odredi neko3lice kao korisnika isprave.SvojstvoHOVpo naredbi mogu imati neke isprave po samom zakonu iako u njih nije uneta klauzula po naredbi.Ove hartije imaju veliku cirkulacionu sposobnost i zato se najcesce javljaju u poslovnoj praksi.One se prenose indosiranjem ranijeg poverioca na novog poverioca.HOVpo naredbi mogu se prenositi i blanko indosamentom,posle cega se ove hartije mogu prenositi na isti nacin kao hartije na donosioca.Hartije na donosioca su takveHOV kod kojih nije izricito navedeno ko je korisnik te isprave,tako da se svaki imalac hartije smatra njenim korisnikom.Neke od ovih hartija imaju svojstvo hartije na donosioca po samom zakonu,ali je cesci slucaj da se ovakvim hartijama smatraju one isprave koje sadrze klauzulu,plativo donosiocu.Kao hartije na donosioca mogu da se izdaju cekovo,akcije,obveznice.OveHOV imaju prednosti u odnosu na hartije na ime i hartije po naredbi,zbog toga sto omogucuju makasimalnu cirkulaciju.One se prenose kao telesne pokretne stvari,obicnom predajom iz ruke u ruku,bez ikakvih upisa na samoj hartiji. Ove hartije se mogu prenositi i po pravilima koja vaze za prenos hartija po naredbi,sto znatno uvecava sigurnost njihovog prometa,ali i umanjuje njiho-

vu cirkulacionu sposobnost.Nedostatak hartija na donosioca,u odnosu na hartije po naredbi i hartije na ime,sastoji se u tome sto pruzaju manju sigurnost u prometu,posto se zakonitim imaocem smatra svaki donosilac.Da bi se povecala sigurnost u njihovom prometu i izdavanju,propisuju se odredjeni uslovi za izdavanje ovih hartija,izdaju se na propisanim opbrascima,moraju nositi oznaku rednog broja i serije.Alternativne hartije predstavljaju takveHOVu kojima izdavalac hartije odredjuje korisnika na alternativan nacin:kombinacijom odredjenog korisnika i klauzule o plativosti donosioca isprave.Mesovite hartije predstavljaju isprave koje se sastoje iz vise delova,od kojih1deo glasi na ime,dok2deo glasi na donosioca.

Ziralni novacNovac je nastao pojavom robno-trzisne privrede.Jacanjem robno-trzisne privrede,novac je dobijao sve veci znacaj,jer je omogucavao brzu trzisnu razmenu,a time i efikasniji ukupan proces reprodukcije.Novac je opsti vrednosni ekvivalent,i u tom smislu on sluzi kao mera vrednosti.Funkcije novca doprinele su nastojanju i jacanju najpre domacih,a potom i medjunarodnih finansijskih trzista.Ne postoji opste prihvacena definicija novca.Postoje definicije se najcesce izvode iz funkcija novca.U pitanju su sledece4funkcije: funkcija prometnog sredstva,koja se zasniva na sposobnosti novca da sluzi kao sredstvo placanja;funkcija obracunskog perioda;funkcija sredstva za odlozena placanja;funkcija sredstva za cuvanje vrednosti.Novac se moze javiti u vise oblika:kao kovani novac,kao papirni novac i kao ziralni novac. Ziralni novac ima nematerijalni oblik i nalazi se na poslovnom racunu privrednog subjekta.Kada je u pitanju trgovina na trzistu novca,podrazumeva se novac koji se nalazi na poslovnim racunima poslovnih banaka.Ziralni novac predstavlja1od osnovnih instrumenata trzista novca.Njihova priroda i nacin trgovine sa njim su kontradiktorni.Rezervni novac je nastao evolucijom funkcija novca.On sam po sebi nije finansijski instrument,nego sredstvo placanja.Ponuda i traznja za rezervnim novcem egzistira na bankarskom trzistu

i kao rezultat dejstva ponude i traznje formira se trzisna kamatna stopa kao cena viskova likvidnosti.Samo podrazumevajuci navedena trzisna obelezija ,moze se govoriti o ziralnom novcu kao instrumentu trzisnog novca.Banke do ziralnog novca dolaze na razlicite nacine:kreditima odCB,emiosijom ra-zlicitihHOV.Pojednostavljeno posmatrano,savremeni novac se stvara tako sto banke i privredna drustva samo knjigovodstveno,kompijuterski razmenj-uju medjusobne obaveze:banka stvara potrazivanja prema sebi i u obliku depozita stavlja ga na raspolaganje privrednom drustvu,a privredno drustvo u zamenu daje svoju obavezu,koja ima karakter potrazivanja banke od priv-rednog drustva.Privredno drustvo moze svoj depozit,ko predstavlja potrazi-vanje od banke da prenese2privrednom drustvu u zamenu za neku2imovinu. Na ovaj nacin ostvaruje se placanje,sto pokazuje da depozit kod banaka im-aju karakter novca,jer obavljaju funkciju sredstva placanja.Moglo bi se kon-statovati da savremeni novac predstavlja potrazivanje od bankarskog siste-ma koje ima funkciju prometnog sredstva,na osnovu zakonski potvrdjene sposobnosti da sluzi kao sredstvo placanja,ukljucujuci i odlozena placanja, kao i funkcije obracunskog sredstva i sredstva za cuvanje vrednosti.Svako potrazivanje od bankarskog sistema nema karakter novca.U novac ulaze sa-mo oni depoziti po vidjenju,samo ona potrazivanja od banaka,koja se mogu neposredno,bez pretvaranja u neki2finansijski oblik,koristi za placanje.Ovu osobinu imaju depozitna sredstva na poslovnim racunima,zato su novac.Sr-edstva na stednim ulozima,iako su po vidjenju,ne mogu se neposredno kori-stiti za placanje,vec se moraju pretvoriti u gotov novac,da bi se tek posle to-ga moglo vrsiti placanje.Zato ovi depoziti,iako su potrazivanja od banaka, nemaju karakter novca.

DevizeDevizama se trguje na deviznom trzistu,kao posebnom segmentu finansijskih trzista.Devize predstavljaju sva potrazivanja u stranoj valuti prema inost-

ranstvu.Valute predstavljaju strani novac kojim se raspolaze u zemlji razlicitoj od zemlje njegovog porekla.Na deviznim trzistu trguje se i deviznim kursevima,koji predstavljaju cenu strane valute izrazene u domacem novcu. Osnovna funkcija deviznog kursa sastoji se u uravnotezenju nivoa cena u zemlji i inostranstvu.CBima znacajnu ulogu na deviznom trzistu.Ona svojim ucescem sprovodi deviznu politiku,odrzava stabilnost deviznog kursa i ostvaruje2ciljeve ekonomske i monetarno-kreditne politike.

Zlato i plemeniti metaliDanasnja uloga zlata na finansijskim trzistima je razlicita u odnosu na raniji period,kada je postojala mogucnost zamene novca u fiksni iznos zlata.U savremenim uslovima zlato ima znacaj kao oblik monetarnih rezervi uCB.Cuva se u polugama.Moze da sluzi i kao osnova za emitovanje razlicitihHOV, kao sto su zlatne obaveznice,koje emituju rudnici zlata.Karakteristika ovih obaveznica je da se placanje kamate na njih moze vezati za anticipiranu vrednost cenu zlata.I rudnici srebra mogu emitovati obaveznice sa polugom u srebru.Zlato ima i komercionalnu ulogu-koristi se u juvelirske i industrijske svrhe.

Uloga ucesnika na finansijskim trzistimaPostoji sire i uze shvatanje ucesnika na finansijskim trzistima.Prema sirem shvatanju,pod ucesnicima na finansijskim trzistima podrazumevaju se svi ucesnici privrednog i drustvenog zivota1zemlje.Ovde spadaju subjekti iz javnog sektora,iz sektora privrede.iz sektora stanovnistva i subjekti iz inostranstva.Uloga javnog sektora na finansijskim trzistima svodi se na ulogu drzave u finansijsko-trzisnim operacijama.Ovaj sektor se moze pojaviti preko3 grupe subjekata:organ centralne vlast;organ lokalne vlasti;javnih preduzeca. Javni sektor se moze pojaviti i na strani stednje i na strani deficitnih subjekata,a moze obavljati i posrednicku ulogu.Sektor privrede obuhvata veci broj

privrednih subjekata iz drustvenog i privatnog sektora.I ovaj sektor se moze pojaviti i na strani stednje i na strani deficitnih subjekata.Kao stedni subjekti,privredni subjekti vrse ulaganja u razlicite oblike finansijske aktive.Kao deficitni subjekt,oni vrse emisiju razlicitihHOVradi prikupljanja sredstava za finansiranje svog poslovanja.Ucesnici iz sektora stanovnistva predstavljaju znacajne subjekte stednje.Sektor stanovnistva se pojavljuje i u ulozi deficitnih subjekata.Stanovnistvo najcesce investira u razne oblike finansijske aktive.Sektor inostranstva cine ino subjekti koji ucestvuju na finansijskim trzistima2zemlje.Uze shvatanje ucesnika na finansijskim trzistima vezuje se za subjekte cije je poslovanje i postojanje povezano sa samim finansijskim trzistima.Ucesnike na finansijskim trzistima cine finansijske institucije i finansijski posrednici.Ovde spada veliki broj subjekata koji ucestvuju na finansijskim trzistima i koji preko finansijskih trzista povezuju ponudu i traznju za finansijskom aktivom.Finansijske institucije obezbedjuju izvrsavanje funkcija finansijskih trzista.Oni su osnovni ucesnici u trgovini finansijskim instrumentima.Finansijske institucije su neposredni ucesnici na finansijskim trzistima,ili ucesnici cija aktivnost omogucava normalno obavljanje trgovine.Oni se mogu pojaviti kao zajmodavci,ili kao nosioci regulatorne uloge, uloge organa javne vlasti.Osnovna uloga finansijskih institucija je da posreduju izmedju nosilaca i korisnika akumulacije.Ovu funkciju institucije obavljaju tako sto prikupljaju akumulaciju preko svojih kreditnih i finansijskih instrumenata i vrse njeno usmeravanje kreditiranjem ili kupovinom finansijskih instrumenata zajmoprimaoca.Svaka finansijska institucija nije istovremeno i posrednik na finansijskim trzistima.Finansijski posrednici povezuju ostale ucesnike na finansijskim trzistima.U finansijske institucije spadaju:C B;poslovne banke;kreditne i stedne asocijacije.Ucesnici na finansijskim trzistima vrse sledece usluge:transformisanje finansijske aktive iz1oblika u2; razmenu finansijske aktive u korist svojih klijenata;razmenu finansijske aktive u svoju korist;pruzanje pomoci u kreiranju novih oblika finansijskih instrumenata i pomoci pri njihovoj prodaji.S obzirom na ucesce finansijskih posrednika,razlikuje se direktno i indirektno finansiranje na finansijskim tr-

zistima.Kod direktnom finansiranja subjekti dolaze do sredstava direktno od davalaca sredstava,prodajuci im razlicite oblike finansijskih instrumenata.Kod indirektnog finansiranja izmedju subjekata stednje i investicionih subjekata nalaze se finansijski posrednici.Finansijski posrednici ostvaruju zaradu na osnovu razlike u ceni po kojoj angazuju sredstva i cene po kojoj plasiraju ta sredstva.Finansijski posrednici pomazu efikasniju mobilizaciju finansijskih resursa na strani subjekata stednje,kao i bolju alokaciju resursa i njihovo bolje koriscenje.

Vrste finansijskih institucijaPostoji veci broj institucija finansijskih trzista.One su se razvijale uporedo sa razvojem ovi trzista.Pojedine institucije nastale su pre finansijskih trzista .Postoje razlicite vrste finansijskih institucija i sve sluze za najefikasnije transferisanje finansijske stednje od suficitnih ka deficitnim ekonomskim1. Finansijske institucije se mogu klasifikovati na razlicite nacine.Prema1klasifikaciji,finansijske institucije se dele u3grupe:intermedijarne finansijske institucije;berze;pomocne i specijalizovane finansijske institucije.Intermedijarnr finansijske institucije u tokovima finansijske stednje od suficitnih do deficitnih ekonomskih1ucestvuju tako sto i one izdaju odredjene finansijske instrumente,koji su predmet kupovine i prodaje kojima se transferise finansijska stednja.Ove institucije su finansijski posrednici u punom smislu reci. Postoje razne vrste intermedijarnih finansijskih institucija.Najvaznije su:komercijalne banke;stedionice;stedno-kreditne zadruge;penzioni fondovi.Berze su2specificna vrsta finansijskih institucija.One ne kreiraju svoje finansijske instrumente,vec su organizovana mesta za njihov promet.3grupi finansijskih institucija cine sve ostale finansijske institucije.One su medjusobno razlicite.Zajednicko im je to sto je svaka od njih specijalizovana za odredjenu vrstu aktivnosti u finansijsko-trzisnom smislu,zbog cega imaju zajednicki naziv pomocne i specijalizovane finansijske institucije.Prema2klasifikaciji,finansijske institucije se dele u sledece4grupe:CB,kao centralna monetar-

no-finansijska institucija;depozitne institucije;nedepozitne institucije;posrednicke institucije.Prema3klasifikaciji,finansijske institucije se dele u sledece kategorije:klasicne;institucionalni investitori;kolektivni investitori;brokersko-dilerske institucije.Mi cemo finansijske institucije klasifikovati u sledece grupe:CB;banke;nedepozitne institucije;berze;berzanski posrednici.

Pojam i ulogaCBCBspada u najznacajnije finansijske institucije.Ona nije obican ucesnik na finansijskim trzistima,vec ima i regulativnu ulogu.Njena uloga je znacajna na svim segmentima finansijskih trzista,a narocito na segmentu trzista novca,gde odredjuje nivo novcane mase i visinu kratkorocnih kamatnih stopa. Znacajna ulogaCBje u zastiti ostalih ucesnika na finansijskim trzistima.Emisijom kvalitetnihHOVi operacijama na otvorenom trzistuCBdoprinosi razvoju finansijskih trzista.CBdefinisana je kao samostalna i jedinstvena emisiona ustanova monetarnog sistema,odgovorna za monetarnu politiku,za stabilnost valute i finansijsku disciplinu i za obavljanje2poslova odredjenih zakonom.CBmoze da obezbedi ostvarenje svojih funkcija uz pomoc instrumenata monetarno-kreditnog regulisanja,u koje spadaju:eskontna stopa;obavezna rezerva.

Utvrdjivanje i sprovodjenje monetarne politikeN.banka utvrdjuje i sprovodi monetarnu politiku:izdavanjem kratkorocnihH OV;sprovodjenje operacija na otvorenom trzistu;obavljanje diskontnih poslova;odobravanjem kratkorocnih kredita;utvrdjivanje obavezne rezerve banaka kodN.banke;utvrdjivanjem eskontne stope i2kamatnih stopaN.banke.N. banka moze izdavati kratkorocneHOVkoje glase na domacu ili stranu valutu,na osnovu odluke kojom se utvrdjuje obim emisije,rokovi dospeca i2uslovi za izdavanjeHOVkao i nacin plasmana i isplate tih hartija.N.banka operacije na otvorenom trzistu sprovodi kupovinom i prodajomHOV.N.banka

moze kupovati od banakaHOV,pri cemu kupljeneHOVmoze prodavati i pre isteka roka njihovog dospeca.Ona uredjuje vrstu i kvalitetHOVkoje kupuje, kao i uslove i nacin pod kojima kupuje i prodaje te hartije.N.banka moze bankama odobravati kredite sa rokom dospeca do godinu dana,na osnovu zaloge portfeljaHOV.Ona utvrdjuje vrstu i kvalitetHOVna osnovu kojih odobrava kredite,kao i uslove i nacin odobravanja tih kredita.N.banka moze odobravatiR.Srbiji kredite radi finansiranja privremene nelikvidnosti budzeta,nastale usled neuravnotezenog kretanja u prihodima i rashodima tokom izvrsenja budzeta.Ovi krediti se mogu odobravati u okviru utvrdjene monetarne politike,a najvise u iznosu do5%prosecnih budzetskih prihoda u poslednje3godine,pri cemu ukupan iznos duga R.Srbije,nastalog po tom osnovu, ne moze biti veci od trostrukog iznosa propisanog minimalnog kapitala i sredstava posebnih rezerviN.banke.N.banka utvrdjuje visinu obavezne rezerve banaka propisivanjem stope obavezne rezerve,vrste depozita i2sredstava na koja se ta stopa primenjuje.Ona moze visinu obavezne rezerve utvrditi i za2finansijske organizacije.N.banka moze utvrditi i diferencirane stope obavezne rezerve,zavisno od vrste i rocnosti depozita i2sredstava.N.banka utvrdjuje eskontnu stopu.Ona utvrdjuje kamatne stope na plasmane i2potrazivanjaN.banke,kao i kamatne stope na sredstva na kojaN.banka placa kamatu i propisuje nacin obracuna,naplate i placanja kamate.N.banka posebnim ugovorom saR.Srbijom utvrdjuje visinu kamatnih stopa na sredstvaR.Srbije na kojaN.banka placa kamatu.Kamatne stope na plasmane i2potrazivanjaN. banke ne mogu biti nize od eskontne stope.Radi odrzavanja likvidnosti banaka,N.banka moze propisati:uslove i nacin odobravanja depozitnih i kreditnih olaksica;uslove i nacin obezbedjenja likvidnosti isplate depozita fizickih i pravnih lica kod banaka;2mere za odrzavanje likvidnosti banaka.N.banka propisuje:uslove i nacin intervencijeN.banke na deviznom trzistu.Devizne rezerveN.banke cine:potrazivanjaN.banke na racunima u inostranstvu;HOV koje glase na strane novcane1kojima raspolazeN.banka;specijalna prava vucenja i rezervna pozicija kodMMF;zlato i2plemeniti metali;efektivni strani novac.N.banka odlucuje o nacinu formiranja,upravljanja,koriscenja i raspol-

aganja deviznim rezervama na nacin koji je najbolje prilagodjen monetarnoj i deviznoj politici i kojim se doprinosi nesmetanom ispunjenjuR.Srbije prema inostranstvu.Ona kupuje i prodaje devize u inostranstvu radi obezbedjenja odgovarajuce valutne strukture deviznih rezervi.N.banka ima iskljucivo pravo izdavanja novcanica i kovanog novca uR.Srbiji.N.banka izdaje novcanice i kovani novac,utvrdjuje apoene i osnovna obelezija novcanica i kovanog novca.N.banka donosi odluke o pustanju u opticaj i povlacenju iz opticaja novcanica i kovanog novca.N.banka utvrdjuje i unapredjuje platni promet u zemlji,kontrolise obavljanje platnog prometa u bankama i obavlja2 poslove platnog prometa u zemlji,u skladu sa zakonom.Ona vodi sistem konsolidovanom racuna trezora,za dinarska i devizna sredstva,kao i2racune utvrdjene zakonom.N.banka snabdeva banke i2finansijske organizacije novcanicama i kovanim novcem.Banke i2finansijske organizacije snose troskove nabvke novcanica i kovanog novca.N.banka moze banci dati ovlascenje za obavljanje poslova platnog prometa i kreditnih poslova sa inostranstvom, ako utvrdi da ta banka ispunjava uslove za obavljanje tih poslova.Ona vodi registar banaka ovlascenih za obavljanje poslova sa inostranstvom,registar predstavnistava i2oblika finansijske delatnosti domacih banaka i2finansijskih organizacija u inostranstvu i registar predstavnistava i2oblika finansijskih delatnosti stranih banaka i2finansijskih organizacija u zemlji.N.banka izdaje i oduzima dozvole za rad,vrsi kontrolu boniteta i zakonitosti poslovanja banaka i2finansijskih organizacija i preduzecima2mere u skladu sa zakonom.Ona donosi propise kojima se utvrdjuju standardi opreznog bankarskog poslovanja.Pri vrsenju kontrole,N.banka ima pravo uvida u poslovne knjige i2dokumentaciju banaka i2finansijskih organizacija,kao i pravnih lica koja s bankom,2finansijskom organizacijom koja je predmet kontrole,povezana imovinskim,upravljackim i poslonim odnosima.Ona saradjuje sa stranim institucijama nadleznim za kontrolu poslovanja banaka i domacim organima i institucijama nadleznim za nadzor u oblasti finansijskog poslovanja,u cilju unapredjenja svoje kontrolne funkcije.Ona moze da razmenjuje podatke pri-

bavljene u obavljanju kontrolne funkcije sa inostranstvom i domacim organima i institucijama.

Banka kao depozitna finansijska institucijaBanke su depozitne finansijske institucije.Ove finansijske institucije dobile su naziv po tome sto sredstva dolaze prikupljanjem depozita od ostalih ucesnika na finansijskim trzistima.Izvore sredstava ovim institucijama predstavljaju razne vrste depozita,koji za njih cine pasivu,posto na osnovu prikupljenih depozita imaju obaveze prema deponentima.Aktivu depozitnim finansijskim institucijama predstavljaju odobreni krediti ili ulaganja u razlicite oblike finansijske aktive,najcesceHOV.Banka je institucija koja prikuplja slobodna novcana sredstva,odobrava kredite i obezbedjuje transakcioni novac.Banka se profesionalno bavi prikupljanjem kapitala u vidu emisije sopstvenih akcija,emisije sopstvenih dugorocnih obveznica,uzimanjem dugorocnih kredita i primanje u depozit uloga na dugi rok,pri cemu se javlja i u ulozi trazioca kapitala.Tako pribavljeni kapital,uvecan za sopstveni kapital formiran iz akumuliranja neto dobitka i iz transformisani novac u kapital, predstavlja ponudu kapitala od strane banke koja se realizuje ili putem odobravanja dugorocnih kredita ili kupovinom dugorocnihHOV.Banke do sredstava dolaze prikupljanjem razlicitih vrsta depozita:po vidjenju,na osnovu tekucih i poslovnih racuna.Najznacajniji izvor sredstava za banke su depoziti.Oni se prikupljaju od privrede,stanovnistva.Osim depozita,izvori sredstava banaka mogu biti:kreditni izvori;sopstvena sredstva.Banke sredstva koriste za odobravanje razlicitih kredita,za investicije u realnu aktivu i investicije u finansijsku aktivu.Najznacajnija podela banaka je na:univerzalne;komercijalne;investicione banke.Ova podela se izvodi sa aspekta kreiranja i trgovine finansijskim instrumentima.Univerzalne banke predstavljaju tradicionalni oblik organizacije banaka,i one obavljaju sve osnovne bankarske funkcije,kao sto su:obezbedjenje placanja,depozitne funkcije,kreditne funkcije i operacije saHOV.Komercijalne banke igraju vaznu ulogu na finansijskim

trzistima.Ove banke za predmet poslovanja imaju placanje,drzanje novcanih rezervi i kreditnu funkciju.One prikupljaju depozite po vidjenju i orocene depozite,ukrupnjene direktno pozajmljuju korisnicima ili ih usmeravaju preko finansijskih trzista do onih koji traze finansijska sredstva.Srazmerno najveci deo tih depozita odlazi u kratkorocne neobezbedjene kredite privrednim drustvima.Komercijalne banke odobravaju orocene i hipotekarne kredite pojedincima.Smatra se da se osnovna funkcija komercijalnih banaka na finansijskim trzistima sastoji u prikupljanju stednje stanovnistva i njenom prelivanju u privredni sektor.Ove banke imaju sposobnost multiplikacije novca,sposobnost emisije sekundarnog novca na bazi primarnog novcaCB. U zemljama sa razvijenim finansijsko-trzisnim sistemima komercijalne banke su najvaznije intermedijarne finansijske institucje.USrbiji komercijalne banke imaju jos sadrzajniju ulogu usled nerazvijenosti ostalih finansijskih institucija,zbog cega ove banke obavljaju mnoge poslove i time postaju univerzalne banke.Investicione banke posluju saHOV.Savremena finansijska trzista daju mogucnost investicionim bankama da se bave sirokim krugom poslova,kao sto su:organizovanje emisijeHOV,otkup i distribucijaHOV,trgovinaHOV,restrukturisanje preduzeca,promene vlasnicke strukture preduzeca.Investicione banke su veoma snazne finansijske institucije.Po obimu bilansne sume,one su jednake ili priblizno jednake velicini komercijalnim bankama.

SekuritizacijaBanke razvijaju procedure pretvaranja kredita uHOV,koje su poznate pod nazivom sekuritizacija.Sekuritizacija predstavlja mobilisanje keditnih potrazivanja banke putemHOVi njihovu prodaju na trzistu.Rokovi dospeca tih HOVodgovaraju rokovima dospeca kredita,a otplata prihoda investitoru vrsi se iz prihoda koje banka ima na osnovu kamatne stope.Smanjen je kreditni rizik i za investitora,posto banka vrsi ocenu kreditne sposobnosti duznika,a svojom garancijom obezbedjuje otplatu prihoda investitora.Razvijena je se-

kuritizacija hipotekarnih kredita,potrosackih kredita,kredit po osnovu koriscenja kreditnih kartica.Sekuritizacija omogucava trzisnost bankarskih kredita,cime se siri granica finansijskih trzista.

Fiducijarni posloviBanka moze za komitente da vrsi veliki broj poslova koji su vezani zaHOV, upravljanje imovinom i finansijsko upravljanje uopste.Ovi poslovi se nazivaju fiducijarni poslovi.Ove poslove banka obavlja u ime i za racun komitenta,pri cemu je duzna da postupa sa paznjom dobrog domacina i ne sme zloupotrebljavati fondove koji su joj povereni na cuvanje i upravljanje.Fiducijarni poslovi su strogo odvojeni od poslova komercijalnog bankarstva.

Nedepozitne finansijske institucijeNedepozitne finansijske institucije do sredstava ne dolaze prikupljanjem depozita,vec na2nacine.One se mogu podeliti na:ugovorne finansijske institucije;investicione fondove;ostale finansijske institucije.

Ugovorne finansijske institucijeUgovorne finansijske institucije do sredstava dolaze na ugovornoj osnovi, preko periodicnih uplata,u odredjenim intervalima vremena.Ove finansijske institucije sigurnije prilive i nizi rizik od moguceg naglog praznjenja sredstava u odnosu na prihode depozitnih institucija.Ugovornim finansijskim intitucijama je neophodan nizi nivo likvidnosti,zbog cega mogu da vrse ulaganja u srednjorocne i dugorocne oblike finansijske aktive.U ovaj tip finansijskih institucija spadaju:osiguravajuce organizacije;penzioni fondovi.

Osiguravajuce organizacije

Osiguravajuce organizacije su finansijske institucije koje za utvrdjenu naknadu obezbedjuju isplatu ugovorene sume,ukoliko se desi odredjeni slucaj. Preko osiguranja obezbedjuje se transver rizika cije bi ispoljavanje imalo negativne posledice za korisnika osiguranja,sto se postize distribucijom rizika na veci broj nosilaca rizika.Osiguravajuce kompanije su znacajne intermedijarne finansijske institucije.One kreiraju i prodaju svoje obaveze u obliku polise zivotnog osiguranja,osiguranja od razlicitih vrsta nezgoda i time prikupljaju finansijsku stednju,kupuju novac koji u obliku kredita daju2finansijskim instrumentima,a od njih kupuju2finansijske instrumente-obveznice,zapise,akcije,cime transferisu finansijsku stednju do deficitnih finansijskih1.Kao sto se vidi,i ove finansijske institucije,visestepenim transferisanjem finansijske stednje,doprinose diverzifikaciji finansijsko-trzisnog sistema i multiplikaciji finansijskih instrumenata.Pojedine osiguravajuce organizacije nisu u mogucnosti da podnose veliki obim potencijalne stednje,pa su prinudjene da osiguranje dele sa2osiguravajucim kucama,sto se naziva koosiguranje,ili da visak rizika koji prevazilazi njihove mogucnosti,osiguravaju kod2osiguravajucih organizacija,sto se naziva reosiguranje.Reosiguranje predstavlja osiguranje osiguravajucih organizacija,osiguranje koje osiguravajuca organizacija kupuje od2organizacije radi pokrica dela rizika koje je preuzela izdatim polisama.Osiguravac placa reosiguravacu premiju.Reosiguravac u principu nosi manji rizik od osiguravaca.Kod reosiguranja je prisutna internacionalizacija.Reosiguranje je monopolisano.

Penzioni fondoviPenzioni fondovi su finansijske institucije koje obezbedjuju pojedincima sigurnost i stabilnost prihoda posle zavrsetka radnog veka.Pod stalnom su kontrolom drzave,posto su obavezni da obezbedjuju stalni dohodak penzionerima.Oni predstavljaju akumulaciju stednje koja ce biti sukcesivno isplacivana u buducim godinama.Kreirajuci obavezu isplate penzija,penzioni fondo-

vi prikupljaju finansijsku stednju,koju na razne nacine transferisu do deficitnih1,slicno kao osiguravajuca drustva.

Pojam investicionih fondovaInvesticioni fondovi su profesionalno vodjene finansijske institucije koje mobilisu kapital vise pojedinaca radi ulaganja u skupHOVrazlicitih izdavalaca.Oni sluze interesima pojedinaca-ulagaca uHOV.Investicioni fondovi na finansijskim trzistima imaju posrednicku ulogu.Oni do sredstava dolaze prodajom akcija i investiraju ih u razlicite oblike finansijske aktive,a narocito diverzifikovana portfoliaHOV.Kroz diverzifikaciju investicionih plasmana smanjuju se finansijski rizici,cime investicione kompanije obavljaju posrednicku ulogu,povezujuci stedne sa investicionim subjektima.Investicioni fondovi u bivsim socijalistickim zemljama se koriste kao1od poluga privatizacije privrede.Oni koncentrisu vlasnicka prava sitnih ulagaca zbog masovnog karaktera privatizacije,bila vrlo disperzna i obezbedjuju profesionalno upravljanje portfoliom.Iz definicije investicionih fondova moze se zakljuciti da oni:predstavljaju finansijske institucije;plasiraju sredstva u portfeljHOV;predstavljaju profesionalno vodjenje firme;predstavljaju nacin plasmana sredstava u finansijske instrumente na osnovu naloga ulagaca.Investicioni fondovi su finansijske institucije,to su institucije koje prikupljaju i plasiraju kapital.Oni su investicione kompanije ciji je predmet poslovanja investiranje, reivestiranje,posedovanje,drzanjeHOV.Ovi fondovi vrse plasiranje sredstava u portfeljHOV.Karakteristika investicionih fondova su portfolio ulaganja ,pa bi im terminoloski odgovarao naziv portfolio fondovi.Investicioni fondovi su profesionalno vodjenje firme.Pojedinac ce nastojati da sam odabere portfolioHOV,kada je u pitanju manji broj hartija u koje je ulozio sredstva. Uzi portfolio podrazumeva i vecu koncentraciju rizika,manju likvidnost i manje mogucnosti maksimizacije profita.Pojedinac ce imati ogranicene mogucnosti investicione analize razlicitihHOV,ili ce proces analize biti vremenski duzi,sto omogucava fleksibilnost u donosenju investicionih odluka.In-

vesticioni fondovi predstavljaju nacin plasmana sredstava u finansijske instrumente na osnovu naloga ulagaca,u ime i za racun ulagaca.1od ciljeva formiranja investicionih fondova je disperzija rizika.Taj cilj moze biti preveden u svojoj suprotnosti,sto se moze desiti kada investicioni fond zloupotrebi nalog ulagaca.Da bi se sprecila zloupotreba naloga ulagaca,ulagac i fonda je regulisan propisima i zasticen aktivnostima drzavnih institucija koje kontrolisu prometHOV.Ovi fondovi imaju poseban oblik pasive.Ta pasiva je skoro u celini sastavljena od akcija investitora,tako da rizik poslovanja fondova ne snose sami fondovi kao finansijski posrednici,vec se on direktno prenosi na investitore.

Oblici investicionih fondovaPrema zakonu o investicionim fondovima,mogu se osnivati:otvoreni;zatvoreni;privatni investicioni fondovi.

Otvoreni investicioni fondoviOtvoreni investicioni fond funkcionise na principu prikupljanja novcanih sredstava putem izdavanja investicionih1i otkupa investicionih1na zahtev clana fonda.Otvoreni fond nema svojstvo pravnog lica.Minimalna novcana sredstva za otpocinjanje poslova otvorenog fonda ne mogu biti manja od20 0.000evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursuNarodne banke na dan uplate i moraju se uplatiti na racun kod kastodi banke u roku od3meseca od upucivanja javnog poziva za kupovinu investicionih1.Imovina otvorenog fonda je u svojini clanova fonda.Otvoreni fond ne moze sticati vise od2 0odsto vlasnickog ucesca,akcija sa pravom glasa1izdavaoca.Drustvo za upravljanje donosi pravilnik o tarifi za svaki otvoreni fond posebno i naplacuje naknade u skladu sa njim.Drustvo moze naplacivati naknadu za kupovinu i naknadu za otkup investicionih1od clanova otvorenog fonda.Ova naknada iznosi najvise1%vrednosti investicionih1koje otkupljuju.Iz imovine otvore-

nog fonda mogu se naplacivati:naknada drustva za upravljanje imovinom fonda;troskovi kupovine i prodajeHOV;troskovi kastodi banke;troskovi eksterne revije.Utvrdjivanje neto vrednosti imovine otvorenog fonda po investicionoj1se vrsi svakog radnog dana i objavljuje u najmanje1dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritorijiSrbije,sa tirazom od najmanje 100.000 primeraka,kao i internet stranici drustva za upravljanje ili otvorenog fonda. Sticalac investiscione1ima sledeca prava:pravo na srazmerni deo prihoda; pravo na otkup;pravo na srazmerni deo imovine otvorenog fonda u slucaju raspustanja i2prava u skladu sa zakonom.Investicione1daju ista prava clanovima fonda i one se mogu slobodno prenositi,osim poosnovu nasledjivanja i ugovora o poklonu.Drustvo za upravljanje vodi registar investicionih1i evidentira svaku kupovinu i otkup investicionih1.Sticanje investicionih1moze se vrsiti iskljucivo kupovinom u novcu.Cena investicionih1sastoji se od neto vrednosti imovine po investicionoj1na dan uplate,uvecane za naknadu za kupovinu ukoliko je drustvo za upravljanje naplacuje u skladu sa pravilnikom o tarifi.Prilikom sticanja investicionih1,clan otvorenog fonda ne moze steci vise od10%neto vrednosti imovine fonda.Prilikom sticanja investicionih1drustvo za upravljanje,posrednici izdaju potvrdu clanu otvorenog fonda .Drustvo za upravljanje moze u svoje ime,a za racun otvorenog fonda,uzeti kredit ciji je iznos do10%vrednosti imovine fonda sa rokom otplate do90dana,iskljucivo radi odrzavanja potrebnog nivoa likvidnosti fonda.Drustvo za upravljanje ugovorom u pismenoj formi moze preneti pravo upravljanja otvorenim fondom na2drustvo za upravljanje,uz prethodnu saglasnostKomisije zaHOV.Drustvo za upravljanje,kome je preneto pravo upravljanja,preuzima sva prava i obaveze koje ima drustvo za upravljanje koje vrsi prenos.Spajanje otvorenih fondova se moze vrsiti spajanjem uz;pripajanje;spajanje uz organizovanje.Spajanjem uz pripajanje1otvoreni fond prestaje da postoji bez raspustanja prenoseci2otvorenom fondu celu svoju imovinu i obaveze u zamenu za izdavanje investicionih1clanovima otvorenog fonda prestalog spajanjem od strane otvorenog fonda kojem se pripaja.Spajanjem uz organizovanje2ili vise otvorenih fondova prestaju da postoje bez raspustanja pren-

oseci celu svoju imovinu i obaveze na novi otvoreni fond u zamenu za izdavanje investicionih1clanovima prestalih otvorenih fondova od strane novo otvorenog fonda.Komisija daje saglasnost za spajanje otvorenih fondova. Otvoreni fond ostvaruje prihode od kamata,dividendi i ostvarenih kapitalnih dobitaka.Drustvo za upravljanje mora naznaciti u prospektu otvorenog fonda nacin raspodele prihoda.Raspodela prihoda moze se vrsiti samo u gotovom novcu.Clanovi otvorenog fonda nemaju pravo da zahtevaju raspustanje fonda.Otvoreni fond se raspusta oduzimanjem dozvole za rad drustvu za upravljanje,ukoliko se u roku od3meseca ne izabere novo drustvo za upravljanje.Fond se raspusta i istekom roka kada je fond organizovan na odredjeno vreme.Naplata naknada i2troskova u vezi sa raspustanjem fonda i otkupom investicionih1vrsi se na teret drustva za upravljanje kada se fond raspusta usled oduzimanja dozvole za rad drustvu za upravljanje,a kad to nije moguce.Drustvo za upravljanje prestaje da upravlja fondom akoKomisija resenjem oduzme dozvolu za rad tom drustvu.U tom slucaju kastodi banka sa kojom drustvo za upravljanje ima zakljucen ugovor,do izbora novog drustva za upravljanje,a najduze3meseca,obavlja samo neodlozne poslove u vezi sa upravljanjem fondom.Pod neodloznim poslovima podrazumevaju se poslovi koji treba da se obave da ne bi nastupila steta za otvoreni fond.Kastodi banka posle oduzimanja dozvole za rad drustvu za upravljanje,a do izbora novog drustva za upravljanje,odmah prestaje sa prodajom i otkupom investicionih1o tome odmah obavestava clanove fonda.Prilikom oduzimanja dozvole za rad drustvu za upravljanje,Komisima odmah raspisuje javni poziv za izbor novog drustva za upravljanje i donosi odluku o izboru u roku od 2meseca.U slucaju neuspelog javnog pozivaKomisija donosi odluku o raspustanju fonda.Kastodi banka,posle prijema odluke o raspustanju otvorenog fonda,obavestava o tome javnost i clanove fonda objavljivanjem oglasa u najmanje1dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritorijiSrbije sa tirazom od najmanje100.000primeraka,kao i na svojoj internet stranici,unovcava imovinu fonda i vrsi isplate clanovima fonda najkasnije u roku od6meseci od donosenja odluke o raspustanju fonda.Kastodi banka podnosiKomisiji

izvestaj o raspustanju fonda na osnovu kogaKomisija vrsi brisanje fonda iz registra investicionih fondova.Kada je otvoreni fond osnovan na odredjeno vreme,istekom roka na koji je fond osnovan drustvo za upravljanje sprovodi raspustanje,unovcavanjem imovine i isplatom clanovima fonda u skladu sa prospektom fonda.Drustvo za upravljanje,u roku od6meseci od dana kada otvoreni fond prestaje sa radom,podnosi komisiji izvestaj o raspustanju fonda.

Zatvoreni investicioni fondZatvoreni investicioni fond je pravno lice organizovano kao otvorenoAD. Zatvoreni fond prikuplja novcana sredstva prodajom akcija putem javne ponude.Drustvo za upravljanje osniva i upravlja zatvorenim fondom.Ono ima pravo na podmirenje troskova osnivanja iz imovine zatvorenog fonda do iznosa2%vrednosti osnivackog kapitala pri osnivanju zatvorenog fonda.Utvrdjivanje neto vrednosti imovine zatvorenog fonda po akciji vrsi se najmanje1put mesecno i objavljuje u najmanje1dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritorijiSrbije,sa tirazom od najmanje100.000primeraka,kao i na internet staranici drustva za upravljanje ili zatvorenog fonda.Zatvoreni fond ne moze sticati vise od20%vlasnickog ucesca,akcija sa pravom glasa1izdavaoca koji su povezana lica.Ulaganja u nepokretnosti mogu biti ulaganja u zemljiste,zgrade i posebne delove zgrada,koji su upisani u javnim knjigama o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima,ciji prenos svojine nije ogranicen i na kojima nije zasnovano pravo zaloge,pravo plodouzivanja,pravo upotrebe.U1nepokretnost moze se uloziti najvise do20%imovine fonda.Vrednost nepokretnosti u koje se ulaze imovina fonda obavezno procenjuje ovlasceni procenjivac.Nepokretnosti moraju biti osigurane od svih rizika.Akcionari fonda nemaju pravo prece kupovine pri prodaji nepokretnosti.Zatvoreni fond se moze zaduzivati bez ogranicenja.Osnovni kapital fonda moze biti samo u novcu.Ovaj kapital ne moze biti manji od200.000evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursuNarodne banke na dan uplate.Osnovni

kapital zatv

FINANSIJSKA TRZISTA

Documents

Transcript of FINANSIJSKA TRZISTA