DANI29. 5. 2015.60

feljton

Leteći pilav ili hrana kao tekst (II)

Živjeti uz bob,jabuke i narPreživljavanje - tačnije rečeno upornost verovanja vezanih zaplodove - sve do danas daje odličnu priliku da se zamislimo nadsopstvenim običajima i navikama i da vidimo koliko je kultureupisano u ono što smatramo svakodnevnim

Piše: Svetlana Slapšak

BOB: Je dna od naj skro mni jihsre do ze mnih bi lja ka či ja su zrnaupo tre blja va na za hra nu ne sa molju di ne go i ži vo ti nja, bob ima zaso bom je dnu od naj bo ga ti jih kul -tskih is to ri ja. Sma tra se da su bobpo če li da ga je oko oba la Sre do ze -mlja ne gde izme đu 8.000 i 6.000pre na še ere. Vi cia fa ba, ka ko jebo bo vo la tin sko ime, po ne kad

me ša ju sa dru gim hran lji vimzrnev ljem, re ci mo sa pa su ljem iliso či vom - ali sa mo ako se ne po -zna je bo bo va ulo ga u kul to vi ma,ri tu ali ma, i uče nji ma, po se bnosle dbe ni ka fi lo zo fa Pi ta go re.

Bob je u ve ći ni sta rih sre do ze -mnih kul tu ra bio po ve zan sa kul -to vi ma smrti. U sta rom Egip tu je“po lje bo ba” ozna ča va lo mes togde su mrtvi če ka li na re in kar na -ci ju. U pi ta go rej skim sve tim spi si -

ma, bob je prvo nas ta lo bi će, bi -ljni oblik čo ve ka. Ka ko je bob je -di na bi ljka či je je sta blo šu plje i bezčvo ro va, pi ta go rej ci su sma tra li daje to upra vo put za du še ko je iz Do -nje ga sve ta (Ha da) izla ze na sve -tlost da na.

Zrno bo ba pod se ća na em bri -on; ne ki su pi ta go rej ci ve ro va lida, ako se za ne ko vre me zrno bo -ba os ta vi u ze mlji (če trde set iliosam de set da na), plod mo že bi -ti de či ja ili ljud ska gla va, žen skipol ni or gan ili krv. Po ve za nostbo ba sa pro pa da njem, krvlju, se -ksom i smrću ga či ni ne komvrstom dvoj ni ka čo ve ka. Bo go vi zapi ta go rej ce ne ma ju me sa ni kos -ti ju, da kle nji ho va te la se ne mo -gu ra spa da ti, i hra ne se is to ta kone ra spa da ju ćom hra nom, kao štosu mi ri si. Za to je ra zu mljiv mo ćan

6129. 5. 2015.DANI

pi ta go rej ski ta bu na je de nje bo ba.Jes ti bob je po dje dnak zlo čin kaojes ti gla vu svo ga ro di te lja.

U Grčkoj se bob pri pre mao zapo gre bne ri tu ale i kao žrtva u kul -to vi ma mrtvih i pod ze mnih bo -žan sta va. U Ri mu su, za vre mepra zni ka Le mu ri ja, je li bob i ba ca -li zrnev lje po ku ći, da bi pri vu kli zlede mo ne, le mu re i lar ve. Pli ni je po -mi nje da su ne ki no si li zrna bo baza sre ću pri trgo va nju, ali na vo dii da je Ci ce ron sma trao bob ne čis -tim i nez dra vim, zbog na pi njanja,po ja ča ne se ksu al ne že lje i lo šihsno va. Sa dru ge stra ne, čes to su iu Grčkoj i u Ri mu upo tre blja va li

zrna be log i crno ga bo ba za gla sa -nje - be li za da, crni za ne. U sli čnojupo tre bi, ba ca nje zrna be log icrnog bo ba bi lo je uobi ča je nosva ko dne vno ča ra nje, odno snopro ri ca nje i u Egip tu i u Grčkoj.

Mno ge ri tu al ne fun kci je bo basa ču va ne su u evrop skim obi ča ji -ma sve do da nas.

U sre dnjem ve ku u Fran cus kojse sma tra lo da ba ca nje zrna bo ba,uz od go va ra ju će mo li tve, ras te ru -je zle du ho ve. Na dan pred No vugo di nu, 31. de cem bra, u ku ći su sepra vi li kru go vi od bo bo vih zrna, sa

iz go va ra njem for mu la u ko ji ma sebo bom ku pu je vlas ti ta du ša. Ljus -ke bo ba, po ne kim ve ro va nji ma,obli ku ju slo va za pro ri ca nje, podru gi ma su to su ze mrtvih i tre baih po se bno po ko pa ti.

Sa nja ti bob bio je loš znak. Kle -tve su se čes to izvo di le ta ko što jezrno “pred stav lja lo” pre dmet kle -tve: na ju gu Fran cus ke su bob ba -ca li u lam pe naj bli že ol ta ru u crkvi:ako se zrno na du je, pro kle ti ćeobo le ti, a ako pu kne, umre će. Pos -to ja lo je i ve ro va nje da će sve ti An -ton ras kri ti lo po va ako se u lam pebli zu nje go vo ga ki pa u crkvi ba cabob: ova pra ksa se to li ko ra ši ri la dasu u mno gim crkva ma mo ra liukla nja ti sve lam pe u bli zi ni nje -go vo ga ki pa.

Bob u cve tu ozna ča va do ba lu -dos ti, po se bno ako se čo vek du ževre me na za drži bli zu cva tu će bi -ljke: tu je va žan jak mi ris bo ba, ko -

ji je pi ta go rej ce pod se ćao na krv isper mu. Os ta la je i fran cus ka izre -ka da “cve ta bob” ka da se ho će zane ko ga re ći da je po lu deo. Bob za -sa đen u pe tak, dan bo gi nje plo -dnos ti u mno gim kul tu ra ma, ras -te brže. Po se ban oblik pro ri ca njasa bo bom u mno gim evrop skimkul tu ra ma izvo de de voj ke, da bipri vu kle že ni ke ili sa zna le vi še o to -me ka kvi će bi ti. Za dan Svih sve -tih (1. no vem bra) u Ita li ji i da nasslu že “fa ve dei mor ti”, ko la če ubli ku bo bo vih zrna, prem da ni suna či nje ni od bo ba.

Bob se iz Sre do ze mlja ra ši rio poce lo me sve tu. U mno gim ku hi nja -ma je to skro mna sva ko dne vnahra na, ali u se ču an skoj je osno vadra go ce no ga fer men ti ra nog uma -ka. U Egip tu se ful me da mas, ku -va ni i pa si ra ni bob sa uljem i lu -kom, sma tra na ci onal nim je lom i

tra di ci onal no se je de za do ru čak.Egi pća ni sma tra ju da je sre do ze -mni i da nas svu da po pu lar ni fa la -fel, odno sno pa si ra ni ku va ni na utko ji se na kna dno po hu je, be dnaza me na za pra vu stvar, na prav lje -nu od bo ba.

Pre te ra no uži va nje bo ba u trop -skim kra je vi ma, uz ne dos ta takdru ge hra ne, mo že do ves ti do po -se bnog obli ka pa ra li ze, fa vai zma.Du go vre me na je bob bio ma lo ce -nje na hra na, otu da i nje go vo en -gles ko ime “hor se be ans”, konj skipa sulj.

No va nu tri ci onis ti ka is ti če izu -ze tnu pro te in sku vre dnost bo ba,nje go va an ti kan ce ro ge na svoj stvai nje gov do bar uči nak u le če njuPar kin so no ve bo les ti. No va glo bal -na ve ge ta ri jan ska na klo nje nost jebo bu da la po se bno mes to u sva -ko dne vnoj is hra ni, u ko joj su sa la -te, čor be i pa si ra ni bob sve omi lje -

ni ji. Bob kao uli čna hra na Blis kogis to ka, po se bno Ira na, ta ko đe jeodne da vno “ot kri ven” u Evro pi, re -ci mo ku va na zrna bo ba sa so lju ibi be rom ili prže na sla na zrna bo -ba. Bob je po pu la ran i u Pe ruu iMe ksi ku.

Ot kri va nje sta rih i za bo rav lje nihre ce pa ta je u slu ča ju bo ba te žakpo sao: ka ko ni je bio deo vi so ke ku -hi nje, odno sno is hra ne bo ga tih,na či ne pri pre ma nja bo ba tre batra ži ti u pos to je ćim lo kal nim ipro vin ci jal nim ku hi nja ma po ce -lo me sve tu, pre sve ga me đu si ro -ma šni ma. Dva su osno vna na či nauži va nja bo ba: sve že ze le no zrnev -lje ko je se ku va krat ko i osu še nozrnev lje ko je se ku va bar je dan sat.Ze le no zrnev lje, ku va no sa os ta ci -ma pršu ta, je dno je od omi lje nihšpan skih ta pas. Tos kan ska zup pa,ko ja se sa ko ma di ma hle ba pri pre -

O autoriciSve tla na Sla pšak, ro đe na u

Beo gra du, re do vna je pro fe so -ri ca i de ka ne sa pos tdi plom skeško le za hu ma nis ti ku ISH u Lju -blja ni, auto ri ca če trde se tak knji -ga i vi še od 1.000 čla na ka.

Pre da va la je u SAD-u i uEvro pi. Sfe ra is tra ži va nja: an ti -čke stu di je, an tro po lo gi ja, bal -ka no lo gi ja, lin gvis ti ka, knji že -vnost, fe mi ni zam.

Iz izre ke ko ju de lemno ge slo ven skekul tu re “Re ćipo pu pop i bo bubob” i ko ja jeza pra vo je zi čkaigra, iz gle da da jesa ču va no se ća njena bob kao ne štoje dnos ta vno inis ko, za pra vonaj ni že

Za Pitagoru ovo je biljnioblik čovjeka

Ful medamas je jedini pravi doručak

DANI29. 5. 2015.62

ma u rer ni, ne mo že se za mi sli tibez crno ga ku pu sa (vrste ra šta na)i bo ba.

Bob se da nas po se bno uz ga jana Flo ri di, u Pa kis ta nu i Tur skoj, au Evro pi je po znat bob sa os trvaEvi je u Grčkoj. Po znat je kao na sadko ji spre ča va ero zi ju, zbog če ga gauz ga ja ju uz dru ge kul tu re ili izme -đu se tvi. U skro mnim sre do ze -mnim vrto vi ma, bob je ide alan zame đe, naj ma nje dos tu pne de lo vevrta, ogra de i sli čno.

Kao i mno ga dru ga hra na si ro -ma šnih, za pri pre ma nje bo ba jepo tre bno dos ta ra da, bi lo da va di -mo zrna iz sve žih ma hu na ili da čis -ti mo zrna od ljus ki, po što su pre kono ći na bu bre la u vo di. Tek po sle to -ga do la ze ku va nje i pri pre ma je la.

Bob ima po se bno mes to i udo ma ćoj tra di ci ji, sa vrlo za ni -mlji vom se man ti čkom is to ri jomre či. Iz izre ke ko ju de le mno geslo ven ske kul tu re “Re ći po pu popi bo bu bob” i ko ja je za pra vo je zi -čka igra, iz gle da da je sa ču va no se -ća nje na bob kao ne što je dnos ta -vno i nis ko, za pra vo naj ni že: onajko je u sta nju da bez za zo ra i stra -ha ime nu je stva ri, nis ke kao bob ivi so ke, odno sno va žne kao pop, neigra se re či ma, ne go ih di rek tnoupo tre blja va u nji ho vim pra vimzna če nji ma. Ovo ime no va nje po -dra zu me va i da se onaj ko ji go vo -ri ne po sre dno obra ća ono me ko -ga ime nu je: u slu ča ju po pa, to ite -ka ko ima smi sla, u slu ča ju bo ba, toje sa mo pa ra le li zam izre ke. Hra -brost, da kle, ni je sa mo u for mu la -ci ji ne go i u druš tve nom kon tek stuiz go va ra nja, ko ji do zvo lja va ova kvasu oča va nja i ime no va nja, a is to vre -me no ne pri zna je ili bar za pos tav -lja di plo ma ti ju.

JA BU KA: Dva plo da, ja bu ka inar, u mno gim su svet skim kul tu -ra ma ima la sli čna zna če nja, a mno -ga od tih zna če nja još su i da nasugra đe na u na šu kul tur nu svest.

Mo že mo odre di ti dva po dru čjau ko ji ma su plo do vi uop šte va žniza mi to lo gi ju: prvo kao na ra ti vnojez gro ko je po ti če iz kul ta i u mi to -lo škoj pri či fun kci oni še kao po kre -tač akci je, te dru go, kao splet sim -bol nih zna če nja ko ja evo ci ra judru ge, u tre nu tno pri ča noj pri čispo re dne na ra ci je. No sa mi to lo -škom na ra ci jom pre pli ću se i kon -kre tna is to ri ja uz ga ja nja plo do va,nji ho va su dbi na u eko nom skojis to ri ji i u na ro dnoj me di ci ni...

Pri mer upo tre be ja bu ke ko jina la zi mo u grčkoj mi to lo gi ji obra -zac je za mno ge pa ra lel ne pos tup -

ke u ra znim kul tu ra ma. U sta ro -grčko me je zi ku je pos to jao izraz“ba ca ti ja bu ku”, ko ji pre ci zno opi -su je ri tu al ni pos tu pak sa ovimplo dom, ona ko ka ko ga pre po -zna je mo u mi to lo škim pri ča ma.Reč je o ges tu izra ža va nja se ksu al -nog in te re sa, odno sno že lje zaraz mno ža va njem, ko ji de lu je kaoana lo gij ska ma gi ja, ali ima ne su -mnji ve ele men te igre: mla dić ili de -voj ka ba ca ju ja bu ku mo gu ćno -me par tne ru.

Ja bu ka se i pre da je kao dar, po -se bno u sva dbe nim ri tu ali ma. Pe -sni ki nja Sap fo upo re đu je izu ze tnude voj ku sa ja bu kom vi so ko nagra ni, ta ko da do nje ni su do spe lipro se čni ili ma nje vre dni pros ci...Bo gi nja He ra je na sva dbi sa svo -jim bra tom Zev som do bi la zla tneja bu ke, ko je su za tim pre da te naču va nje He spe ri da ma. Ba ca njemja bu ka bo gi nja spre ča va Ata lan tu,ne po be di vu trka či cu, da po be disvo je mu ške ta kma ce: Ata lan ta ćepo slu ša ti zov svo ga kul tur no upi -sa nog ro da, sa ku plja će ja bu ke, iz -gu bi ti trku i uda ti se za svo ga spor -tsko ga ko le gu.

De re gu la ci ja ri tu ala, ko ja iza zi -va ne sa gle di ve po sle di ce za ne ko -li ko ge ne ra ci ja smrtni ka, do go di -la se na sva dbi Pe le ja i Te ti de, ka -da je bo gi nja Eri da, ina če za du že -na za bes i sva đu, lju ta što je ni supo zva li, ba ci la me đu uzva ni ce ja -

bu ku sa na tpi som “naj le pšoj”, štoje iza zva lo lan ča nu rea kci ju: bo gi -nja Afro di ta po dmi ću je pas ti ra (ikra ljev sko ga si na) Pa ri sa obe ća -njem o naj le pšoj smrtni ci, akodo bi je na gra du i ti tu lu, Pa ris kra -de uz nje nu po moć le pu He le nu,za po či nje rat Grka pro tiv Tro je, po -sle de set go di na ra ta Tro ja je uni -šte na, mno gi ju na ci mrtvi, a mno -gi ne će pre ži ve ti lu ta nja pri po vrat -ku, Tro jan ci će nas ta vi ti lo zu u Ita -li ji, pre ko Ene ja...

U sva ko me slu ča ju, os ta je da jeja bu ka klju čni plod pro si dbe nih isva dbe nih ri tu ala, sim bo li čki cen -tar sre ta nja, po ve zi va nja, ven ča njai plo dno ga bra ka. Ja bu ka pre da takao dar pos ta je ozna či lac za de voj -ku, jer obe le ža va nje nu bu du ćupri pa dnost mu žu. Sva dbe ni obi -ča ji u Grčkoj i Ri mu čes to su po -dra zu me va li za je dni čko je de njeja bu ke po sle ven ča nja ili po sleprve bra čne no ći. No i de voj ka imasvo je mo gu ćnost obe le ža va njaže lje no ga mu škar ca ba ca njem ja -bu ke, po kla njanjem ili ra znimvra ča nji ma na osno vu ja bu ke.

Što se za pi si va nja u ja bu ku ti -če, ka ko je to Eri da izve la, či tav nizsli čnih pos tu pa ka je za be le žen usre do ze mnom po ja su i na Bal ka -nu: u ja bu ku se uba cu ju nov ci, nanju se ure zu je “So lo mo no vo slo -vo” u ma gi ja ma le če nja ili ime bo -le sni ka. Još da nas ve ru je mo da jeja bu ka “zdra va”, mo žda naj zdra vi -ja od sveg vo ća.

Po se bnost ja bu ke u grčkoj, i udru gim in doe vrop skim mi to lo -gi ja ma, ali i u do cni joj mu sli man -skoj, jes te da ima dvos tru ku ulo -gu - na go ve šta va lju bav i plo -dnost, a slu ži i kao plod po ve zi va -nja sa smrću. Ka da se se ti mo ku -li nar skog obi ča ja da se ja bu kasta vi u us ta pe če no me pra se tu,tre ba mi sli ti i na to da je pra se -žrtva, po se bno u ri tu ali ma oko

feljton

Ima li iko da ne znasimboliku ove voćke?

Ba ca njem ja bu kabo gi nja spre ča vaAta lan tu,ne po be di vutrka či cu, dapo be di svo jemu ške ta kma ce:Ata lan ta ćepo slu ša ti zovsvo ga kul tur noupi sa nog ro da,sa ku plja će ja bu ke,iz gu bi ti trku iuda ti se za svo gaspor tsko ga ko le gu

DANI 6329. 5. 2015.

sme ne go di ne i ra đa nja no vo gaSun ca.

Omi lje ni bal kan ski slat kiš, tu -fa hi ja (pe če na ja bu ka pu nje naora si ma), za pra vo je re fleks sta rogobi ča ja kul ta plo dnos ti - stav -ljanja ži ta (ko lji va) u iz du blje nu ja -bu ku, kao dar mrtvi ma. Ni je ret kovi de ti drvo ja bu ke na gro blju. Ja -bu ku su u an ti ci, a na Bal ka nu svedo da nas, maj ke no si le na grobsvo joj ra no umrloj de ci. U Bo sni jepos to jao obi čaj da se ljus ke od ja -bu ke ba ca ju u va tru, kao žrtvane koj mit skoj pti ci, ko ja se sa motim mi ri som hra ni - žrtve pti ca masu naj češ će žrtve mrtvim du ša ma.

Mo gli bi smo re ći da je osno vnapo slas ti ca an ti čko ga sve ta bi la ja -bu ka sa me dom i vi nom. Ri mlja -ni su ima li i izre ku “od ja je ta do ja -bu ka”, ko ja ozna ča va po tpunobrok, da kle ne što sa po čet kom ikra jem. Mno gi Ri mlja ni is ta kli suse u proi zvo đe nju no vih vrsta ja -bu ka ukršta njem.

Sim bo li čki sta tus ja bu ke do bioje odli ke ko bno ga kon fli kta me đupo lo vi ma sa ši re njem sta ro za ve -tno ga mi ta o Evi i Ada mu: zmi jekao ču va ri ča ro bnih ja bu ka, po se -bno “zla tnih” mo gu se na ći i ugrčkoj mi to lo gi ji i u bal kan skimve ro va nji ma, a u sta ro za ve tno -me mi tu su zmi ja, že na i ja bu kane po vra tno po ve za ne u ne pri ja -telj sku ko ali ci ju pro tiv mu ška ra ca.Po to me mi tu, mu škar ci još i da -nas, u “Ada mo voj ja bu či ci”, no seuspo me nu od ne pro gu ta no ga ne -sre ćno ga plo da sa zna nja. Ja bu kai zna nje pre po zna ju se u obi ča juda uče ni ci do no se uči te lju ili uči -te lji ci ja bu ku u ško lu.

NAR: Nar je geo graf ski ogra ni -čen na sre do ze mni po jas, a u an -ti ci je za ra zli ku od ja bu ke imao ja -sno de fi ni sa nu fun kci ju u gro bnimkul to vi ma. Do nji svet je, sem mes -ta mrtvih, bio i mes to se me nja, ru -dnih bo gat sta va i ko re nja - da kleobe ća nje bu du će ga ži vo ta. Nar,kao plod ko ji pod ko rom pri kri vabez broj se men ki, ide al no je od go -va rao kao sim bol Do nje ga sve ta.

Per se fo na, ka da ju je ugra bionjen bu du ći su prug, Had, ču va lase da bi lo šta po je de u Do njemsve tu, jer bi ti me uspos ta vi la ve zuizme đu dva sve ta. No po dle gla jeHa do vo me lu kav stvu, ka da joj jepo nu dio ne ko li ko zrna na ra i zbogto ga je mo ra la deo go di ne pro vo -di ti kod svo ga su pru ga.

Nar se sa dio ne sa mo bli zugro bo va ne go i bli zu pro ro či štagde je pos to ja la ve za sa Do njim

sve tom, po se bno ta mo gde je De -me tra, bo gi nja plo dnos ti i Per se -fo ni na maj ka, po sre do va la zna njeo bu du ćnos ti po mo ću svo jih ve -za izme đu dva sve ta. Ta ko u Ne -kro man ti onu, u za pa dnoj Grčkoj,sve ti li štu-pro ro či štu De me tre, bli -zu uto ka re ke Ahe ront u mo re, da -kle i ula za u Do nji svet, još i da nasras tu na ro vi oko ru še vi na, kao i usve ti li štu pro ro ka Tro fo ni ja, opetpod nad zo rom De me tre, u da naš -njem gra du u cen tral noj Grčkoj,Li va di ji.

Nar je bio ne op ho dni sas to jakna an ti čkim trpe za ma, čes to kaosim bo li čki ukras (pod se ća nje nasmrt). Vrlo čes to se nar os tav ljaoda se sa su ši i on da po hra nji vao nava žno mes to u ku ći, u ci lju za šti -te od mrtvih i sti ca nja nji ho vepo mo ći - pod prag, ba cao bi se uognji šte u no voj ku ći i sli čno. U an -ti čko me Ri mu su cve to ve i gra nena ra ple li u ve nac za ne ves tu i mla -do že nju to kom sva dbe.

Sli čno ja bu ci, i nar ima izra zi -to se ksu al no zna če nje. Tu spa dane obi čni mit o Agdis ti su i nje go -vo me po tom stvu: Agdis tis je bioplod Ze vo svih no ćnih po lu ci ja,ko je su oplo di le Ga ju - ze mlju - ita ko se ro di lo bi će ko je je ima loodli ke oba po la. Bo go vi su seupla ši li nje go ve mo ći i od se klimu mu ško odli čje. Iz nje ga je izra -slo drvo na ra ili ba de ma, po dru -gim ver zi ja ma. Ra do zna la nim faNa na sta vi la je je dno se me ovo gadrve ta u svo je žen sko odli čje i

os ta la tru dna. Ro di la je Ati sa, u ko -ga se odmah za lju bi la (za lju bio?)nje gov otac-maj ka Agdis tis. Ati sasu ro đa ci brže-bo lje hte li ven ča tisa ne kom zlo sre ćnom kra lje vomkćer kom, ali se na sva dbi po ja vioAgdis tis. Atis je, ugle dav ši ga, po -lu deo, po be gao u šu mu, ta mosam se be kas tri rao i umro odkrvav ljenja. Iz nje go ve krvi izni klesu lju bi či ce, a nje gov duh je pre -šao u bor. Agdis tis se jav lja i kaoslu žbe nik bo gi nje Ki be le.

I nar je pre ži veo an ti ku - o nje -mu go vo ri Jo van Krsti telj, kao oplo du bo žan ske mu dros ti, a arap -ski auto ri ga pro gla ša va ju raj skimplo dom.

Ja bu ka je pre sve ga atri but bo -gi nja - Afro di te, He re, De me tre iAr te mi de - a sve one ima ju ve zu saven ča njem, bra kom i ra đa njem.Od bo go va, Di onis je taj či je obli -čje - drvo sa Di oni so vom mas kom- ukra ša va ju ja bu ka ma. No ja bu -ka je na šla mes to i u mu škoj ra tni -čkoj opre mi: čes to se stav lja la nako plje, po se bno u sva dbe noj po -vor ci, slu ži la je kao me ta u ga đa -nju stre lom i ko pljem.

Nar je atri but Afro di te, He re, Ki -be le, Per se fo ne i nje ne maj ke De -me tre.

Pre živ lja vanje - ta čni je re če noupor nost ve ro va nja ve za nih zaplo do ve - sve do da nas da je odli -čnu pri li ku da se za mi sli mo nadsop stve nim obi ča ji ma i na vi ka mai da vi di mo ko li ko je kul tu re upi -sa no u ono što sma tra mo sva ko -dne vnim. Dru gi aspekt o ko memo že mo ra zmiš lja ti ka da gri ze moja bu ku ili tre bi mo zrnev lje na ra,jes te ko li ko ma lo ve ze ima izme -đu ve ro va nja i ges to va, odno snori tu al nih uspo me na u po na ša -nju: dru gim re či ma, “do kaz” dasmo ver ni te ško da mo že mo da tise bi ili bi lo ko joj crkvi. Mo žda je iza to po tre bno obno vi ti zna če njaja bu ke i na ra ko ja su po ve za na salju bavlju i igrom, i nji ho vom ne -raz dvoj noš ću...

(Nastaviće se; knjiga SvetlaneSlapšak, iz koje Daniobjavljujunekoliko eseja, objavljena je u

biblioteci XX vek)

Sli čno ja bu ci, i narima izra zi tose ksu al nozna če nje. Tu spa dane obi čni mit oAgdis ti su inje go vo mepo tom stvu:Agdis tis je bio plodZev so vih no ćnihpo lu ci ja, ko je suoplo di le Ga ju -ze mlju - i ta ko sero di lo bi će ko je jeima lo odli ke obapo la

Nar još čuvaNekromantion,

ulaz u Donji svijet