FARMAKOTERAPIJA EPILEPSIJE

Radica Stepanovi Petrovi

Epilepsija je hronini modani poremeaj (sindrom) razliite etiologije koji se karakterie ponavljanim napadima koji nastaju zbog prekomernog elektrinog pranjenja modanih neurona. Za postavljanje dijagnoze epilepsije uglavnom je neophodno postojanje 2 ili vie spontanih, neprovociranih epileptinih napada.

1

Epileptini napadi su najee simptomi hronine neuroloke bolesti, epilepsije. 3 elementa definicije epileptinog napada: Nain: iznenadan i kratak Sadraj: izmena svesti, motorike, senzibiliteta, senzorijuma, autonomne funkcije ili ponaanja EEG: usleg hipersinhrone aktivnosti manje ili vee grupe neurona u mozgu.

U napadu (iktalno) se na elektroencefalogramu (EEG) registruju promene, koje mogu biti prisutne i van napada. Meutim, odsustvo EEG promena izmeu napada, ne iskljuuje kliniki postavljenu dijagnozu epilepsije, jer je EEG van napada, kod mnogih bolesnika sa epilepsijom normalan (15-50%). Zbog toga se prepoznavanje epilepsije zasniva pre svega na klinikim kriterijumima.

2

Podela epilepsija prema uzroku nastanka: - idiopatska - simptomatska Klasifikacija epileptinih napada prema klinikoj slici: 1. Parcijalni napadi (fokusni, fokalni napadi)Prosti parcijalni napadi (sa motornim, senzornim, autonomnim ili psihikim znacima uz ouvanu svest) Kompleksni (sloeni ) parcijalni napadi (bez ouvane svesti) Parcijalni napadi sa sekundarnom generalizacijom

2. Primarno generalizovani napadiAbsance napadi (petit mal) Generalizovani tonino-klonini napadi (grand mal) Tonini napadi Klonini napadi Atonini napadi Mioklonini napadi

3. Neklasifikovani napadiNeonatalni napadi Deiji spazmi

3

Uzroci parcijalnih epilepsija:-

Idiopatski uzroci Infekcije Vaskularne bolesti mozga Perinatalna oteenja Traume Neoplazme AV poremeaji Kortikalne displazije Kongenitalne malformacije Degenerativne bolesti Genetski uzroci Metaboliki uzroci Intoksikacije Hipertermija Ostali

Uzroci generalizovanih epilepsija:-

Genetski uzroci Idiopatski uzroci Metaboliki uzroci Intoksikacije Kongenitalne malformacije Degenerativne bolesti Perinatalna oteenja CVB Traume Neoplazme infekcije

4

Patogeneza fokalnih i generalizovanih epilepsija su sutinski razliite. Kod fokalnih epilepsija postoji fokus u ogranienom delu mozga u kome se nalazi mali broj hiperaktivnih neurona. Kod generalizovanih epilepsija od samog poetka ceo ili najvei deo mozga uestvuje u napadu, ali neuroni nisu hiperaktivni, ve hipersinhroni, tj. svi su istovremeno aktivni u istoj fazi, to dovodi do ukupno prekomerne funkcije mozga, bez pojaane aktivnosti pojedinanih neurona.

5

Epilepsija je bolest velikog mozga i predstavlja cenu koju plaamo za telencefalizaciju (proces razvoja korteksa). Epilepsija prati oveka kroz evoluciju, to je verovatno objanjenje za veliku prilagoenost mozga na napade i retka oteenja mozga zbog epileptinih napada.

LEENJE EPILEPSIJE Osnovni cilj antiepileptine terapije je suzbijanje napada, bez ili sa minimalnim neeljenim dejstvima. Farmakoterapija predstavlja osnovni i najvaniji nain leenja epilepsije. Izbor AEL zavisi od: - tipa napada - specifinih zahteva pacijenta

6

Ishod leenja bolesnika sa epilepsijom (Kwan Brodie, 2000):- I grupa: bolesnici sa epilepsijom koja reaguje

na bilo koji lek I izbora (60-70%) - II grupa: bolesnici sa epilepsijom koja reaguje na najbolju moguu terapiju (oko 20%) - III grupa koja ne reaguje na farmakoterapiju (oko 10%)

Antiepileptici registrovani u naoj zemlji:Karbamazepin (Tegretol) Fenobarbiton Etosuksimid (Suxinutin) Klonazepam (Rivotril) Valproat (Eftil), valproinska kiselina (Depakine) Okskarbazepin (Trileptal) Lamotrigin (Lamictal) Topiramat (Topamax) Gabapentin (Neurontin) Pregabalin (Lyrica) Levetiracetam (Keppra)

7

Svi danas korieni AEL su antikonvulzivi jer deluju samo na epileptine napade, tako to suzbijaju njihov poetak i propagaciju, ili ih prekidaju ako su ve zapoeti. Nijedan AEL koji je danas u upotrebi nema antiepileptogeno dejstvo, kojim bi spreio razvoj epileptogenog fokusa posle inicijalne povrede mozga, bilo kojim uzrokom.

8

Pojedini tipovi epi-napada Apsansni napadi Roditelji obino navode da dete prekine zapoetu radnju a zatim nastavi tamo gde je stao (prinosi kaiku ustima zatim zastane, ne odaziva se na pozive, ima odsutan pogled, trepe, a zatim nastavi da jede kao da nita nije bilo). Ovi napadi mogu da se jave i do 100-tinak/dnevno Terapija: valproat/etosuksimid Etosuksimid: inicijalna doza 500mg/dan do max 1-1,5g/dan. eljena terapijska koncentracija etosuksimida u plazmi treba da bude od 40 do 100 g/ml. Poluvreme eliminacije etosuksimida u dece je oko 30 sati.

Apsansni napad (petit mal)

van napada

napad

9

Febrilne konvulzije Ispitivanje likvora je potrebno kod dece mlae od 12 meseci kako bi se iskljuio meningitis. Pojava epilepsije je retka posle prostih, ali se posle sloenih febrilnih napada javlja u 5-10% bolesnika. Profilaksa recidiva se zasniva na intermitentnoj rektalnoj primeni diazepama (0,5-0,75 mg/kg/12h) tokom poviene temperature (>38,5oC). Ukoliko je takva prevencija neefikasna, koristi se hronina primena antiepileptika (valproati u dozi od 20-30 mg/kg).

Status epilepticus

10

Epilepsija i trudnoa i dojenje Eklampsija i preeklampsija Antiepileptici i osteoporoza Poremeaj ponaanja i psihijatrijske bolesti Epilepsija i upravljanje motornim vozilom Epilepsija i kognicija Mortalitet i epilepsija Originalni ili generiki antiepileptici

INVAZIJA CITOTROFOBLASTA imunoloki faktori SLABO FORMIRANJE PLACENTE UTEROPLACENTARNO NESLAGANJE Leu citokini PG ROS trombofilija multipla trudnoa akutna ateromatoza fetalna makrozomija infekcija

Placentarni delovi

ENDOTELNA DISFUNKCIJA PREEKLAMPSIJA

edem ARDS

hipertenzija proteinurija/ATN

kardiomiopatija eklampsija /infarkt oteenje jetre mikroangiopatska hemoliza /trombocitopenija/DIK

Leu leukociti iz periferne krvi, PG prostaglandini , ROS slobodni kiseoniki radikali, ATN - akutna tubularna nekroza, ARDS akutni respiratorni distres sindrom, DIK diseminovana intravaskularna koagulacija

11