Ми смо живи доказ постојања древних ритуала који су преживели упркос многим недаћама. Носимо одговорност за неговање старог знања Рода.

ВЕРОИСПОВЕСТ

Словенска Вера, то је Земља, то је Мајка,

То је Пепео Предака.Словенска Вера, то је Вода, то је Крв,

То је наше Наслеђе.Словенска Вера, то је Ватра, то је

Снага,то је Чиста Душа.

Словенска вера, то је Ветар, то је Успомена,

То је Вечно Време.Словенска Вера, то је Одавање

Почасти Боговима,То је Жртва, то је Слава.

Словенска Вера, то је Жетва Плодне Земље,

то је Круг, то је Обред.Словенска Вера, то је Последњи

Уздах Предака,то су Прве Речи Новорођенчета.

Словенска Вера, то су Храст и Липа међусобно преплетени,

То је Породица, то је Јединство.

РОДНА ВЕРА

Ми верујемо у словенске Богове. Ми верујемо у мудрост, доброту и лепоту, скривене под њиховим сопственим ликовима. Словенски Богови су извори живота, моћи и среће. Вера у наше Богове, јесте традиција коју настављамо.

Словенски Богови, који су поштовани миленијумима, јесу најлепши одраз божанске моћи, и најближи нашим срцима. Богови стварају хијерархијски, разнолики и међусобно употпуњујући ред. Ред који је настао из хаоса.

Верујемо да Богови дају смисао нашем постојању, верујемо да они штите од заборава дела наших праотаца, као и наша дела, дела наше деце и наших унука. Оно највредније биће преношено, и постојаће у вечном кругу који обнавља живот.

Претпостављамо да је смрт човека, крај његове физичке бити. То је стање преласка у нови облик постојања. То је одбачени део старог, истрошеног облика. Племенити и упорни, биће награђени уласком у непрекидне и све више нивое постојања, промишљенији, знаменитији и ближи Боговима.

Знање човечанства није достигло ниво који би нам помогао да утврдимо суштину васељене, но ипак, свесни смо његовог раста. Сада можемо постати део његовог раста. Трајни напредак испуњава наш живот смислом, и дарује нам веру у опстанак наших дела.

Примењујемо строга етичка правила. Живимо како доликује, часно и племенито. Осуђујемо лењост, кукавичлук, немар и лицемерје. Најсрамнија за нас је издаја,

Непријатељи смо подлости, а највише од свега осуђујемо недостатак воље да се иста надвлада. Преносимо оно што је најбоље у нама. Носимо одговорност за сопствена дела. Растемо и стварамо, јер то је наша судбина.

Браниоци смо наших вредности, породица и наше заједнице. Бранимо право да живимо на сопственој територији, бранимо простор наше цивилизације. Ова дужност произилази из најочигледнијих закона природе.

2

Наши ритуали управљају се ка праћењу ритма природе, ка проналажењу мудрости међу законима природе и ка божанским правима који су представљени у њој. Наши ритуали негују однос са етничком и духовном заједницом. Заједничке молитве и заједнички оброк. Одавање почасти нашим прецима. Жртва за наше Богове. Враћамо значај нашим родноверским гозбама.

Верујемо у разум, извор људске спознаје. Верујемо у наше моћи, разлог наше сталне промене. Верујемо у душу, божански део у човеку.

Наша заједница окружује нас помоћу и подршком. Заједно износимо највредније унутар нас, једине ствари вредне помена.

Свастика, трискелион, коло и једнакокраки крст, симболи су Родноверних Словена, симболи који садрже знање о поретку васељене. Слава Боговима, помен прецима!

КАЛЕНДАР

21. март Масленица 21-22 јун Купало 23. септембар Равнодневница 1. новембар Дан предака (Задушница) 21-22 децембар Коледо

НАШИ РИТУАЛИ

Масленица

Први удар грома у овом годишњем добу представља нови почетак.Чекамо олују и пролећну кишу, која даје нове моћи Земљи. Мали потоци постају бујице, и тако крв у нашим венама почиње брже да се проноси.Не знамо одакле смо дошли, и не знамо куда идемо, једина чињеница која је сигурна је наше рођење, експлозија енергије која ће расти из дана у дан, и коју морамо искористити на најбољи могући начин.

Купало

Ми уживамо у животу; прилика да делујемо и стварамо чини нас радосним.Стога, радујмо се, скачимо преко ватре радоснице и пијмо медовину.Гледајмо венце од цвећа бачене од стране девојака, како плутају даље.Уз пратњу песме и игре, можемо осетити мирис димљеног биља који испарава из ватре радоснице.Мајка Земља буја.Сунце је моћно, а живот је у својој пуноћи.

Равнодневница

Долази време када се сви морамо запитати у вези са плодовима свога рада.

Судимо о томе колико смо постигли, и колико смо шанси пропустили.Наступа време гозбе, време наплате за наш труд и тегобе.Са мудрошћу постигнутом искуством и нашим достигнућима, наставићемо да идемо напред.Делићемо гозбу са нашим Боговима, јер они су нас обдарили тако великодушно.

Дан предака

Да ли сте икада ставили упаљене свеће на гробове ваших покојних предака?Ако јесте, онда сте намерно или не,извршили пагански ритуал.Родили смо се, јер су то наши преци желели.Док год су свеће упаљене на гробницама наших предака, и док год је жива успомена на наше претке,очуваће се наш Род и наш народ.Приносимо дарове на гробне хумке, под храстове и у камене кругове.Не смемо заборавити.

3

Коледо

Тама нас је окружила.Ипак, у утрнулим рукама држимо семена постојања.Наш циљ је да их пажљиво носимо ка светлу, које ће од сада трајати дуже и дуже.Имаћемо више вере тада, јер је срж вере нада да ће вечити точак живота,који непрестано иде у круг, створити нови, бољи облик живота, него што јесте био до сада.У току ове посебне ноћи, делићемо заједнички оброк са нашом задругом, присност која нам греје срца, и омогућава нам да преживимо зиму.

СЛОВЕНСКИ ПРАЗНИЦИ И ЊИХОВО ПРОСЛАВЉАЊЕ

Празник Великог дана (Великден) или Велике ноћи, који пада прве недеље после равнодневничког пуног месеца, био је за наше претке пролећни празник Мајке Земље. Слављен је на више начина, а магијски атрибути везани за обреде имали су за циљ да у домове унесу енергију и радост живота и да обезбеде добар род и благостање током целе године, која почиње пролећем.Први ритуал је био гоњење зиме, односно утапање сламене кукле (лутке) зване Морана. Облачили су је у белу платнену одежду, а на главу су јој стављали круну справљену од трња са грана глога. Потом су је носили кроз село и певали песме које исмевају зиму и призивају весну. Песму је пратило трескање шибама, звуци чегртаљки и других обредних инструмената, као и свеопшта бука и врева. Затим су куклу потапали или спаљивали.Хришћанство је, свакако, покушало да искорени овај обичај. Забране нису успевале. Хришћанска црква је покушала да замени овај старословенски обред својим, хришћанским , али су ови

покушаји пропали.Следећи обред, након ове симболичне најаве краја зиме, био је почетак припрема за дочек весне. Домове су чистили и проветравали, чистили су избе, оруђа, дворишта, прали веш, припремали нову и чисту одећу. Жене су припремале колаче (погаче) и проје, мушкарци су палили ватру на брдима, а момци и девојке су одлазили на ливаде и у шуму у потрагу за гранчицама врбе и леске, прекривеним пупољцима. Младићи су од тих гранчица израђивали снопове. Бојили су јаја, прасловенски симбол живота, плодности и магијске виталне снаге; уобичајено је било и котрљање јаја по леђима домаћих животиња, како би им се осигурало здравље и дородност (стаситост).По свршетку свих припрема, које су трајале око недељу дана, у предпразничну ноћ су биљем кадили сваки кутак домаћинства, чиме су терали зле силе. Наредног јутра је слављен Водени понедељак. У почетку, овај обичај је био заснован на међусобном ударању расцветалим врбовим гранчицама. Веровало се да ово може да изгна зло из човека, да га очисти и да му снагу.

Осим овога, организоване су разнолике поворке животиња и људи обучених у животиње. У поворкама су биле и девојке са брезиним венцима и младићи са сноповима. Поворку су прекидали музичари, који су правили гласну буку како би призвали олују, кишу и громове (на прву пролећну олују су гледали као на љубавни чин Перуна и Земље). Током обиласка, црни и бели волови су орали овојнице села, што је имало за циљ да га штити од злих сила. На крају, одлазили су на свето брдо где су биле организоване игре везане за гозбу, даривање писаницама, песму и плес. Следећи дан је почињао умивањем светом водом – временом је овај ритуал постао обичај облевања хладном водом. Ово је имало моћ да људима дода животну снагу – као што киша даје снагу растињу. Увече су одлазили на гробове предака, присећали се мртвих и остављали им храну. Остатак хране су покопавали у међе, како би повећали плодност земље. Последњи обред је било сађење младица, у чије корење су уметали комаде празничног колача.Данас се Великден (Васкрс) сматра типично хришћанским.

4

. Не могавши да током векова уништи и искорени овај „пагански“ празник из народне традиције, хришћанство га је стопило са хришћанском обредношћу. Али немојмо заборавити да Великден заиста потиче од родне, словенске – тако лепе и мудре – традиције.

ЖИР

У словенској, келтској и нордијској традицији је симбол живота, родности и бесмртности. Посвећен је Боговима громовницима.

ГРОМ

Симболише глас богова неба, гром је њихово оружје – уништитељ змија и духовних непријатеља. Симбол божанског гнева. Грмљавина доноси кишу и повезана је са лунарним менама. Гром је свето сједињење оплођајног бога неба и примљиве мајке земље. Атрибут је словенског бога Перуна. Симболи грома и атрибута овог бога су чекић, бубањ, секира, храст...

ЖИТО

Симболизује плодност земље, буђење живота, клијање и растење посредством соларне моћи.

Атрибут је свих житних божанстава. Из брака озареног Сунца и девице Земље, потомство је златно класје жита. Жито и вино, представљају уравнотежени призвод ратарског труда.

СОЛСТИЦИЈУМ

Летња дугодневница, 22. јуна и зимска краткодневница, 22. децембар. О зимском сунцостају, велика мајка, небеска царица рађа сина светлости. Зимски сунцостај представља „врата богова“ и симболизује растућу моћ сунца. Летњи сунцостај представља „врата људи“ и симболизује силазак и опадајућу моћ сунца

ИСТОК

Сунце на изласку, зора, пролеће и нада, свануће живота, детињство и младост. Посвећен свим соларним божанствима. Повезан са смрћу и васкрснућем. Исток симболише рођење и живот, насупрот западу који симболише смирају и смрт.

ПЛАНИНА

Васељенска планина је омфал (пупак), средиште света. Сусретиште је неба и земље. Омогућава пролаз из једне равни у другу и везе с боговима. Ослонац је и боравиште богова. Симболизује постојаност, вечност, чврстоћу и мировање. Повезана је с боговима сунца и кише, као и са боговима громовницима. На духовном нивоу представља стање потпуне свести. Пролажење између планина је прелазак у нове духвне равни,

могућ једини у духу и у „безвременом тренутку“. Ходочашћа на свете планине симбол су стремљења и одрицања од овоземаљских жудњи и уласка из делимичног и ограниченог у целовито и неограничено. Из свете планине као омфала, извиру све воде.

МЕДОВИНА

Представља напитак бесмртности. Пиће Богова. У словенској, келтској и нордијској традицији – пиће богова је медовина, пиће ратника је пиво.

СУНЦЕ

Симбол врховне, васељенске моћи. Представља славу, сјај, правду, живот, непокорност и достојанство. У свим индоевропским традицијама је универзални отац, док је Месец мајка. Сунце, поред кише, основна је оплођујућа сила. Стално излазећи и залазећи, Сунце је симбол живота и смрти, обнове живота посредством смрти. У словенској митологији Сунце се приказује као леп, здрав и снажан младић.Сунце и Месец су симбол мушке и женске моћи. Симболи сунца су: точак у обртању, колут, коловрат, свастика, соларни крст, круг са тачком у средишту, светлећа кола или соларне лађе с боговима сунца...

5

ПУТ РОДНОВЕРЈА

Овај чланак могу сматрати својим личним мишљењем и осећањем, а за који није било тешко наћи инспирацију. Надам се да ће чланак и за читаоца имати смисла.Живимо у друштву у коме већина нас има навику да све добије одмах и на брзину. На пример, уколико нам треба светло, једноставно ћемо притиснути прекидач. Уколико нам треба вода, одврнућемо славину. Не ради се о хиперкритичности, пошто наравно сви користимо те предности. Желим нагласити само да живимо у савременом свету чија је карактеристика - увек брже, увек више! Чини ми се да такво друштво губи вредност и смисао ствари. Уколико бисмо морали нешто сами да радимо, осмишљамо или градимо, сигуран сам да би се човек и друштво развијало у једном потпуно другачијем смеру.Све ствари би имале потпуно другачију вредност у нашим очима. Уколико бих, на пример, на неко путовање кренуо пешке, моје путовање би имало другачији смисао и осећај, него да сам једноставно кренуо аутобусом.

Наравно, не мислим да морамо да се вратимо у прошлост и живимо као наши преци, што бих лично волео да је могуће. Само ме забрињава, што нам је у навику прешло то да све проблеме решавамо без напора и живимо у свету где више нема пожртвовања. Дакле, недостаје нам стрпљења, упорности и одлучности.То важи и за родноверје, духовност и религију. Већина људи мисли да је довољно да се прикључе некој Фејсбук групи, можда започну са читањем неке књиге, како би одмах постали „стручњаци“ у тој области. Сви су свесни да природно окружење има главну улогу у родноверју, али ће ипак све своје слободно време провести за рачунаром. Пут родноверја није тако лак, то није једноставан пут којима иду масе.„Родноверје је природна духовност свакога од нас, то је она религиозност, која није рођена нашим размишљањима о њој, већ нашим природним унутрашњим потребама са којима се рађамо. Проћи ће неко време, и дете ће порасти, и назваће свој пут неким именима. То, што он ради, он ће означити неким поимањима,

терминима, поставиће међе по путу, и, ето, настаће нека традиција. Међутим, сама тежња да се пронађе та традиција, та духовност, која је утиснута у свима нама од рођења и која нас сједињава с целим светом, кроз шта ми и осећамо своју припадност свету, то је исконски за мене родноверје (жрец Велеслав, врховни вођа Руско-Словенске родноверне општине „Родољубље”)”.Пут родноверја се, једноставно, не може научити уз неколико лајкова на Фејсбуку и у трептају ока. То није ствар која се може научити само у књигама. То је ствар коју морамо да живимо! То је веома дуг пут, који ће можда пратити напоре читавог овоземаљског живота, а можда и многих наредних. Тај пут прате упорност, стрпљење, а некада и велике жртве. Пут родноверја прави разлику између посвећеника и оних који то нису.Родноверје можемо упоредити са дугом планинском шетњом. На духовном нивоу представља стање потпуне свести. Пролажење између планина је прелазак у нове

6

нове духовне равни, могућ једини у духу и у „безвременом тренутку“. Ходочашћа на свете планине симбол су стремљења и одрицања од овоземаљских жудњи и уласка из делимичног и ограниченог у целовито и неограничено.Када кренемо у шетњу себи смо поставили некакав циљ. Не почиње се шетња сувише брзо, како не бисмо постали уморни и ризиковали да одустанемо прерано. Као и кроз пут родноверја, тако и при пешачењу планинским стазама морамо одржавати константан и уравнотежен темпо. Понекад бисмо могли пасти на пут. Уколико желимо наставити даље морамо се брзо прибрати и наставити даље. На планини, као и у животу, време се може брзо променити. Сунчано ведро небо се брзо може заменити великим црним облацима. Зато се морамо суочити са олујом, уколико желимо наставити даље. Понекад је пут пун снега, тако да је блокиран испред вас. Неки ће се окренути и одустати, најупорнији и најхрабрији ће наставити даље, док има и оних мудријих који ће мирно сачекати да неприлике буду уклоњене и, без напора, смирено кренути даље. Можете замислити какав се унутрашњи осећај јавља у посвећенику током пожртвовања и када прође сва искушења.Тако је и у родноверју. Ми морамо себи поставити циљ који морамо достићи. Такође, морамо да будемо спремни да повећамо и стекнемо знање и неку солидну основу за нашу веру, културу, идентитет, традицију... Наша обавеза мора бити константа. Као што знамо, ми смо на почетку нашег дугогодишњег пута ка новом буђењу родноверне свети. За тако велику ствар морамо бити упорни и стрпљиви. Стога је неопходно да се полако напредује и да се одвоји мало више времена за постављање чврстих темеља.Као родновери, брзо ћемо дочекати време када ће све почети да се одвија ка нашем напретку. Доживећемо напредак духовно и ментално.Баш као и током планинске шетње, морамо се суочити са тешким

тешким тренуцима, тренуцима када наш пут изгледа блокиран, тренутке сумње и, можда чак, и тренуцима када ћемо бити у искушењу да одустанемо. Ово је део где снага воље и упорности води главну улогу. Ако смо у стању да устанемо и поново наставимо ка циљу који смо одредили, онда ће напори и пожртвовање бити награђени.Пут родноверја није разонода, пут који смо почели као хоби, када нам је потребно расположење. Ово је пут за наш цео живот!

„РОДНА ВЕРА“ – ЗБОРНИК ТЕКСТОВА О СТАРОЈ ВЕРИ СЛОВЕНА И ЊЕНОЈ ОБНОВИ.

Приредила: Весна КакашевскиЗборник садржи тектове следећих аутора: Миодраг Миликић, Весна Какашевски, Никола Милошевић, Растко Костић, Зорана Лутовац, Радомир Ристић, Борис Над, Иван Вукадиновић, Вукашин Лутовац и др. + ДОДАТАК ИНТЕРВЈУИ.186 страницаЗборник можете наручити код приређивача или путем мејла kon-takt@glaspredaka.info.Додатне информације можете добити на поменутој имејл адреси.Цена је 400 динара + ПТТ

КРАЧУН: СТАРО СЛОВЕНСКО ИМЕ БОЖИЋА

Стари словенски празник, који је одменио Божић, називао се Крачун. Крачун је био празник зимског солстиција. Назив крачун, прасловенски корчун, је чистог словенског порекла. Изведена је помоћу суфикса ун од глагола корчити, једном ногом коракнути. Означава дан који закорачава у нов период. Та прасловенска реч корчун, српски крачун, код нас се изгубила. Потпуно ју је истиснуо назив хришћанског празника, Божића. Срби су, од свих европских народа, у вези Божића најбоље очували прастаре обичаје из паганских времена. Које су, после прелаза у хришћанство, пребачени на празник Христовог рођења. То је већ сигурно доказано и о томе доста написано. Треба се само обазирати на бадњак који је у самом центру целокупног божићног ритуала.Обичај полагања бадњака на ватру био је заступљен и код других словенских народа.Сима Тројановић сматрао је бадњак за „идол“ који „због сунчевог привидног хода и повратка на небеску сцену одиграва на домаћемм огњишту и сваке године се мора обновити као и Сунце, према томе и сила бадњака и његово деловање на пољске, људске и сточне демоне траје само годину дана.“ Док Тројановић у бадњаку види трагове култа Сунца, Веселин Чајкановић сматра да је бадњак заправо божанство које се спаљује да би поново васкрсло из мртвих.Нема сумње да је прастари обичај који је заменио Божић обележаван као почетак нове године. Исто као што нема сумње да је био празник зимског

7

солстиција.Реч бадњак, по писању Хенрика Барића, стоји у вези са бдети. Бадњак, Бадњи дан, значи и дан уочи Божића. Тада се бадњак полаже на домаће огњиште. Хенрик Барић износи тврдњу да је бадњак у значењу бденије старије и да није хришћанског порекла. Са чиме се морамо сложити. Ако је Крачун паганског порекла, јасно је и да ће бдење уочи дана зимске равнодневнице бити дочекивање нове сунчане године. Бдење означава постојану будност. Према томе, бадњак је словенско име за бдење пред нову годину, коју отвара Крачун.

СВАРИЦА

СЛОВЕНСКА ВЕРА, ОМЛАДИНА И МОРАЛ

Када говорим о омладини мислим на оне младе свих школских узраста и оне старости 18-20 година. Почињем пажљиво и са што више важности да прилазим овој теми и идеји значају младих

и омладинске културе за „Словенску Веру“.Од малена омладину треба образовати и учити о љубави према својој народној изворној традицији, старим обичајима и најважније, у свест им зацртати да је то од великог значаја за очување њиховог унутрашњег бића. Мора да постоји млада крв која ће да поштује старијег и да учи од њега. Да преузме заставу и даље маршира поносно. Сви знамо да су млади данас суочени са бомбардовањем телевизије и интернета, да им је тако наметнут начин понашања који нема везе са нашом народном традицијом. Материјализам, комформизам и декаденција убијају сваку креативност, активизам и жељу за вођством у младом човеку. Немајући свесност о ниједном аспекту свог живота они се прикључују друштву заблуделих. Те болести директно потичу из смећа булеварске жуте штампе коју им родитељи купују. Магазини данас омладини углавном служе за балављење над голим пластичним женама. Музика и филм пропагирају мржњу, злоупотребу дрога, алкохолизам...

То је одвратна прљавшина која полако али сигурно поткопава корене наше културе и традиције. Млади седе

заробљени у својим собама, проводећи дане зурећи у монитор свог компјутера. Они требају да буду напољу, да се играју у природи, поред реке, шума и брежуљака. Треба се обликовати њихова љубав према природи: шуми, планинама, сунцу, снегу... Игра у природи треба учинити да се заиста осећају живим, да живот јесте једна позитивна ствар.Многи моје ставове сматрају старомодним, али размислите шта им нуде данашњи медији, гомилу насиља, вулгарности и порнографије. По самој логици не требају ни да читају или гледају порнографски садржај. То је све резултат нерада, губитка креативности и енергије. Мало је данас дечака и девојчица које родитељи ангажују у спорту или планинарењу. Када би се деца ангажовала нпр. планинарењем, после тога би пожелели само да вечерају и оду на спавање. Тако би млади сазрели у поштене и способне одрасле особе. Кроз спортске активности уче о значају другарства, што је саставни део успшног детињства. Таква искуства, другарства и братства, могу стећи само кроз природна искуства у природном окружењу, које је дом, игралиште, поље, шума... Зар то није боље од прљавог, дегенерисаног и космополитског друштва?

ПИТАЊА И ОДГОВОРИнајчешће постављана питања

1. Зашто у вашој Вероисповести дајете велики значај развоју човека?

Свако од нас има обавезу да постане бољи, то је наша порука. Посматрајући природу видимо њен стални процват још увек нових сила, да би то што је добро постајало још савршеније.Религија којој припадамо заснована је на вери да смо живи да би се тај живот стално усавршавао, и да би оставили што више знања будућим поколењима. Та филозофија имплицира нашу етику и етос управљања доброг, подржавање других, стварања а не уништавања. Наша религија није нам објављена,

Симбол Сварица „Swarzyca“. Уклесана сварица је пронађена на каменом зиду са спољне стране цркве у Крушвици (централна Пољска). Верује се да је овај камени блок био део паганског храма који је постојао пре око хиљаду

година.

8

, не поседујемо „инструкцију управљања светом”, не поседујемо право на монопол знања. Ширимо једино, да на најистинитији и разуман начин треба схватати свет, и деловати за наше добро, а природа ће нам помоћи да то урадимо. Човек има интелигенцију, вољу ставарања и способност, по нашем мишљењу треба то искористити.

2. Какав је ваш однос према абортусу, еутаназији идт.?

Сматрамо нездравом манијакалну моду заступања мишљења свих јавних личности о овим проблемима. За нас овај спор има значење чисто политичке авантуре. Као аполитичка групација ограђујемо се од партијског утицаја. Дајемо једино значај да чланови „Словенске вере” изршавају свој избор у односу са својом савешћу. Такви проблеми су приватна ствар, и немамо намеру да ноншалантно оцењуемо изборе других људи. Мислимо да живот са собом носи различите ситуације и околности.

3. Да ли бисте примили у свој круг хомосексуалце?

Наш однос према том проблему је јасан, довољно је прочитати нашу вероисповест: „Словенска Вера, то су Храт и Липа међусобно преплетени, То је породица, То је јединство”. Шта би човек за кога је породица две липе или два храста имао да тражи у нашем кругу? Трудимо се да градимо наше породице у хармонији са правима која нас обавезују и да пренесемо нашој деци оно што је најбоље код нас.

4. Да ли примате припаднике других религија?

Такав кандидат мора одговорити себи на питање да ли може бити на пример будиста и шиит истовремено. Отворени смо за све који дају велики значај својим прецима. Бесциљно је, по нашем мишљењу, приступање „Словенскј вери” особи која признаје другу религију и самим тим друга правила, погледе и обреде. Ако један човек плови реком а други иде пешака, нема смисла да морнар нагло покушава да својим бродом пређе на стазу пешака, као ни да пешак крене да се креће реком. Свако од њих има свој пут и начин да стигне до циља. Дајемо велики значај томе, да би одлука о приступању у „Словенску веру” била промишљена и свесна. У „Словенску веру” могу приступити једино пунолетне особе, које су прешле полугодишњу пробу. Која им даје време да се упознају са начином функционисања „Словенске вере”, а нама да боље упознамо и оценимо кандидата.

5. Да ли верујете у магију, и да ли је практикујете?

Циљ нашег деловања није гледање у шољу, нити гледање у пасуљ. Проналазимо себе у религијским радњама, које су биле присутне у нашој култури пре много векова. Обреди нису само укључење у циклус природе, већ је то и успостављање мистичног контакта са нашим Прецима и Боговима. Избегавамо радње које би тај мистичан контакт учинили примитивним. Требало би да размислите шта то подразумевате под појмом „магије“. За нас је магија чињеница да се Земља буди из зимског сна и рађа нове животе, захваљујући којима људи и животиње могу да живе. Магија је то да звезда удаљена милионима километара, земљи даје светло и топлоту, захваљујући

којима је настао живот.

6. Зашто враћати у живот нешто што је умрло и прошло одавно?

Као прво прехришћански обреди никад нису умрли. Прављење венца на Видовдан је обичај који је рађен за ноћ Купале. Уношење бадњака је такође пагански обичај. Као и много других. То, да су истрајали до данас, некад и у измењеној форми и под другим именом, говори о томе да су стари обреди јако потребни људима. Остале су и старе басне, бајке, легенде које је скоро свако од нас слушао као дете. Хоћемо да докажемо да су давни Богови, традиција, обичаји у људским срцима, треба их само извући из срца и пробудити.

7. Како је то могуће у данашњем свету, где човека окружују само бетон и машине?

То је заблуда људи који живе у градовима. Скоро 70% становништва живи у малим градовима и селима. Њима је потребан само корак да би се нашли у пољу пшенице, шуми или поред реке. Људи којима није дано да живе близу природе, они теже и траже тај контакт. Зашто постоје излети, излазак за 1. мај у природу? Човек се није сакрио иза вештачке околине. Потребна је само година суше или поплава да бисмо схватили да иако можда живимо у највећем граду још увек смо зависни од Природе и Земље, и да нас веже нит која се не да раскинути.

http://www.slowianskawiara.pl/

9

КРАТКОДНЕВНИЦА: празник зимског солстиција

Као што нам је познато да су стари Европљани прослављали велику светковину летње дугодневнице, тако нам је исто познато да су исто прослављали краткодневницу, зимска солстиција. Трагове зимског солстиција можемо данас приметити код нас Срба. Зимска и летња солстиција су две велике прекретнице у привидној путањи Сунца преко неба. Код православаца, прастара светковина с ватром задржала се у старом обичају бадњака, Бадњи дан. Некада је обичај био распрострањен у целој Европи и Русији.

Код јужних Словена имамо најпотпуније извештаје о том обичају. Бадњак је паљен (код нас Срба још увек) унутар куће због хладног зимског времена. Зимска солстиција је добила карактер приватне или домаће светковине, која одудара од јавне летње светковине, о којој се народ скупљао на неком отвореном месту или упадљивој узвишици, где је заједнички палио огромну ватру и око ње играо и веселио се. До средине деветнаестог века, стари обичај у вези с Бадњаком одржаван је у неким деловима Немачке. Бадњак је уствари једна тешка храстова клада, углављена у под огњишта. Када се следеће године ставља нова клада, остаци старе се, између Божића и Богојављења поспу по пољима; веровало се да то подстиче боље напредовање усева. У неким селима био је обичај да се бадњак

извади из ватре чим мало нагори; затим је пажљиво чуван и стављан у ватру кад год почне да грми, јер се веровало да гром неће ударити у кућу у којој се дими бадњак. У неким деловима Француске, нарочито у Прованси, дуго је упражњаван обичај са Бадњаком, где су веровали да остатке Бадњака, који ставе у ватру први пут на Бадње вече, ваља држати испод кревета укућана, јер ће их штитити целе године. Широм Европе су постојали слични обичаји и веровања са Бадњаком. Обичај доношења Бадњака уз свечаности одржали су Словени а нарочито ми, Срби. Бадњак је од храстовог дрвета. Веровало се да ће се имати онолико телади, јагњади, свиња, јарића, новаца и среће колико искри из запаљеног Бадњака излети док џарају ватру. Неки однесу парче Бадњака у поље да их

заштити од града. Бадњак гори о Божић и пепео се расипа по пољима да би била плодна. Стари Словени су палили ватру трењем два дрвета на Бадње вече и одржавали је да се не угаси.Сва ова веровања су остаци старе аријевске вере, у којој је храстово дрво асоцирало на бога грома.

Западнословенско верско удружење „Словенска Вера”

„Словенска Вера” је 9. октобра 2009. уписаноу Регистар цркви и других верских удружења. Седиште удружења је град Ополе.Обреде врше широм Пољске. Лидери су Пшемислав Мругач и Пјотр Војнар. У 7 градова у Пољској постављен је по један члан као званични представник тог региона. Удружење има 14 заклетих чланова, око 40 обичних чланова и немали број заинтересованих који чекају да постану чланови. На њиховој интернет презентацији је доступна приступница и Правилник о црквама и другим верским заједницама у Пољској. Ово удружење организује прославе пет највећих празника: Коледо, Jare Gody

(пролећни солстициј), Купало, Равнодневница и Задушнице. Перунов Дан прослављајуса пријатељима у Словачкој. Књига, коју користе као извор информација је „Словенска Митологија” од Чеслава Бјалчинског, пољског писца и сценаристе (1999.). На њиховој интернет презентацији су доступни свети текстови и молитве, као и Правилник о чланству и хијерархији. Планирају да повежу сва словенска друштва у једно. За сада имају представнике у Словачкој (Јан Арбет), Чешкој (Штефан Витослав Пилат) и Србији (Зорана Лутовац).Информациони ресурси http://www.slowianskawiara.info.pl/ и http://www.slowianskawiara.pl/

СОЛАРНИ КРУГ

Сунчани круг, чији почеци датирају уназад неколико хиљада година, није само свети симбол, већ је један од најстаријих и најпознатијих симбола, нарочито нордијских народа, али и индоевропских уопште. Кочије Трундхолма[1], које потичу из бронзаног доба, пронађене у Данској и постављене у музеју у Копенхагену, јесу вероватно најстарији драгуљ који представља сунчани (соларни) круг. Ово уметничко дело, на ком су представљене кочије које вуку коњи, састоји се из шест кружница које носе огроман златни прстен на коме се виде четири лица. Ово је представа кретања сунца по небу, једног од основних елемената култа Сунца.Мноштво других вредности и сличних дела пронађено је у Европи и на територијама које су освојили Индоевропљани: У Скандинавији, Грчкој, Италији, Француској, Немачкој, па чак и у Русији и на путу ка Индији. Соларни круг, који симболизује блиставо сунце на античким скулптурама и у античким митовима, је симбол живота и поновног рођења, извор светлости и здравља, стваралачке силе, смрт свега што постоји, прво начело и крај свега.

10

Соларни круг још је познат и као Сунчани штит, Сунчани крст, Келтски крст, Око Одина, Око дана, Око огња, Око света.Током векова и миленијума, богатство симбола Соларног круга у традицији нордијских народа је јединствено. Соларни круг, по разним изворима, симболизује четири елемента (ватру, ваздух, воду, земљу), четири природна краљевства природе (неоргански свет, биљке, животиње, људски свет), четири типа темперамената (колеричан, сангвиничан, флегматичан, меланхоличан) или чак четири бића сједињена у телу Сфинге (лав, орао, крава, човек). Са друге стране, судећи по бројним истраживањима, Соларни круг представља циклусе, поновна рођења, препород, закон и ред, место за све и сваког, духовну снагу, магију, светост, борбу за живот, баланс међу силама које се међусобно боре, баланс у универзуму. Соларни круг је свети симбол који су користили наши преци. Симболизовао је животне силе, крепкост, целовитост, добру судбину. Две линије, које се пресецају у десним угловима унутар круга, симболизују покрет. Почеци Соларног круга у Европи датирају из каменог доба. Веома је популаран међу германским племенима, датира из бронзаног доба и у вези је са симболом огња. На овом подручју, у почетку је представљао чекић као симбол олује, и био је вези са ватром са неба. Тор је био творац громова и муња, бог који је људима даривао сунце и кишу, па су тако и соларни круг и чекић били у вези са његовом личношћу.Од првог века пре наше ере до доласка хришћанства на север, соларни круг био је често коришћен као орнамент на оружју или посудама. У време када други свети симболи полако падају у заборав, соларни круг је временом добијао на значају и важности. Санскритски соларни круг у Азији је, такође, постојао три хиљаде година пре наше ере, пронађен је и у Индији, Индонезији, Полинезији и Северној Америци. Био је непознат међу аустралијским Абориџинима и семитским народима. Одговоре на питање на који начин и зашто

се тако пуно људи широм скоро целе земље служило соларним кругом, треба тражити у историји и пореклу раса. Можемо рећи да је то повезано са географским положајем и природним окружењем, ако узмемо у обзир чињеницу да ниједна раса на свету није толико жудела да обилази копна и океане, као што су Викинзи и њихови преци.Соларни круг је само на северу добио на значају, пошто је сунце било једини и истинит извор живота. Кад је сунце одлазило или умирало, природа је, такође, умирала; када се враћало, природа се такође враћала у живот, срца и душе људи који су непрекидно везани за смене годишњих доба. Одговарали су на њихов долазак или одлазак дубоком наклоношћу и осећањима, укључујући своја искуства у митологији и светковинама. До данашњег дана, ни хришћанство, ни наша савремена такозвана цивилизација није уништила значај тих светова. Током пролећне равнодневнице, на пример, славимо Еастер (католички Васкрс) – велику ноћ у част богиње Ēостре (Еастер). То је светковање радости, у част живота који се враћа на поља и ливаде. Зец и јаја симболизују плодност. Било је уткано неспокојном надом наших предака, пошто је њихов живот био бесконачна борба између светлости и таме, живота и смрти.За наше претке, соларни круг је био симбол кретања сунца по небу и непрекидног циклуса дана и ноћи, а такође, и годишњих доба. Круг указује на вечно кретање живота, а четири руке унутар круга, поновно рођење живота у природи. Како је смена доба била праћена настанком или нестанком светлости, соларни круг је, такође, постао симбол вечне борбе између Светлости и Таме, религије светлости створене разумом човека запада, и религије таме, покушавајући да доведу до вечне судбине вишег човечанства.У Ведама, Соларни круг има космичко становиште. Представља рођење простора и времена, представља годишња доба која прате једно друго, четири димензије. «Бесмртни круг,

који ништа не може зауставити и на коме се темеље све ствари» - како је написано у Ведама.Тако су наши очеви и њихови очеви пре њих, ишли за гласом крви, «поред ватре, мислимо о хујању живота који волимо и о сусрету са смрћу, које се не бојимо».Данас, пагански покрет мора ускрснути њихов симбол, тај сами соларни круг, који је инспирисао Одинисте у прошлости, у време борбе за опстанак њиховог народа, религије и слободе.

[1] Соларна кочија, артефакт бронзаног доба пронађен у Данској.

11