И БИЉКЕ ИМАЈУ ПРАВО НА ЖИВОТ

НАРОДНО ВЕРОВАЊЕ:Религија дрвећа и биљака код старих Срба била

је веома развијена. Срби нису били изузетак у односу на друге народе, али је од значаја то да се много тога сачувало до данашњих дана кроз православно хришћанство, пре свега Бадњак и Запис.БАГРЕМ:

Багрем није добро дрво и зато не треба да буде близу куће.

Срби су багрем звали нерод (без рода).Калемљење багрема је скрнављење.

БЕЛИ ЛУК У народној медицини, и у веровањима код Срба,

бели лук између осталих биљака има почасно место.

На бели лук не сме никаква нечиста сила, па је коришћен у исхрани и ношен као амајлија. Једини услов за бели лук је да се не љушти ноктима.

Од мириса белог лука беже змије

БОР Бор је изразито сеновито дрво ако је сам изникао

на гробу или у близини. Ако је бор намерно посађен на неком знаменитом

месту, или га је посадила нека важна личност (краљ), онда постаје значајан и ту се окупља народ.

 

Биљка као знак пажње СВАКОГ ТРЕНА МИЛИОНИ КИЛОМЕТАРА ПОВРШИНЕ

ЗЕЛЕНИХ ЛИСТОВА УЧЕСТВУЈУ У ПРОЦЕСУ ФОТОСИНТЕЗЕ СТВАРАЈУЋИ КИСЕОНИК И ХРАНУ ЗА ЉУДЕ И ЖИВОТИЊЕ.

БЕЗ ЦВЕЋА НЕ МОЖЕМО ЗАМИСЛИТИ РОЂЕЊЕ,СВАДБУ,СМРТ НИТИ БИЛО КОЈИ ДРУГИ РИТУАЛ ПОВЕЗАН СА ВАЖНИМ ДОГАЂАЈИМА У НАШЕМ ЖИВОТУ.

ПОКЛАЊАМО ГА КАО ЗНАК ЉУБАВИ,ПРИЈАТЕЉСТВА,ПОШТОВАЊА И ЗАХВАЛНОСТИ.

БИЉКЕ ИМАЈУ ОСЕЋАЈ ЗА ОРИЈЕНТАЦИЈУ И ПРЕДСКАЗИВАЊЕ БУДУЋНОСТИ ,ПА НЕПОГРЕШИВО НА МНОГО НАЧИНА БРЗО РЕАГУЈУ НА САДРЖАЈЕ ОКОЛИНЕ О КОЈОЈ ЧОВЕК НЕМА ПОЈМА, ЈЕР МИСЛИ ДА ПОСТОЈИ САМО ОНО ШТО ОН СУБЈЕКТИВНО ДОЖИВЉАВА ПУТЕМ СВОЈИХ ПЕТ ЧУЛА.

Ja,biljka,vapim da me čujete!

Proleće je godisnje doba kada sve počinje da cveta ,da se budi iz zimskog sna i kada za nas nastaje prava opasnost i tuga. Ljudi počinju svoj okrutan način zivota i počinju da nas ubijaju . Ljudi uništavaju prirodu i zbog toga nas je sve manje i manje, a ja sve više patim. Većina moje porodice je poginula dok je neko vreme krasila nečiji dom svojim predivnim mirisom osvežavajuci svaki kutak tog doma,a kasnije bila bačena u djubre gde nije postojala ni trunka nade da ce preživeti. Nekada je cela livada bila prepuna raznog cveća koje se nadovezivalo jedno na drugo kao da je pravilo neki neraskidivi lanac ,a danas to izgleda kao neka čudna, naopaka bajka. Patim,boli me!

Želela bih da se sve promeni i vrati kako je bilo, da ljudi obrate malo pažnje i na nas,da ne misle samo na sebe i da se nekada stave u moju poziciju da se zapitaju da li je vredan nečiji život samo da bi krasio nečiji dom. I svaki put kada nas ugledaju da se sete da i mi biljke imamo dušu.

Znam da većina vas neće poslušati reči jedne Ljubičice, ali vredelo je pokušati da vam ukažem na živote nas malih bica koja ne mogu nista sa ucine za svoje dobro, a koja mogu da vam unesu lepotu u svaki vaš dan.

 

U IME BILJKE PROGOVORILE

STEVANA DELIĐORĐEVIĆ I

RUŽICA STOJŠIN 8-2