Evropski put u o~ima

nove generacije

Izdava~

Beogradski centar za ljudska prava

Beogradska 54, Beograd

Tel/fax. (011) 308 5328, 344 7121

e-mail: bgcentar@bgcentar.org.yu; www.bgcentar.org.yu

Za izdava~a

mr Vesna Petrovi}

Prire|iva~

Jelena Radojkovi}

ISBN 86-7202-080-4

Priprema i {tampa

Dosije, Beograd

Tira`

300

Evropski put u o~ima

nove generacije

Beograd

2006

Za sadr`aj ove knjige isklju~ivo odgovara

Beogradski centar za ljudska prava. Stavovi u knjizi, ni u kom slu~aju,

ne smeju se smatrati stavovima Evropske unije.

Izdavanje ove knjige omogu}ila je

Evropska unija preko Evropske agencije za rekonstrukciju.

5

Predgovor

Beogradski centar za ljudska prava, u okviru projekta Login EU, odr-

`ao je tokom septembra i oktobra 2005. dvodnevne seminare o Evropskoj

uniji u 15 gradova u Srbiji. Cilj projekta bio je da se u~enici zavr{nih raz-

reda srednjih {kola upoznaju s istorijatom evropskih integracija, instituci-

jama Evropske unije, evropskom kulturom i vrednostima, sistemom za{tite

ljudskih prava, uslovima za prijem u EU i perspektivama na{e zemlje. Po

zavr{etku seminara, u~enici su mogli da u~estvuju na konkursu i da u roku

od mesec dana, Beogradskom centru prilo`e svoje radove. Tema rada mo-

rala je biti u vezi s onim o ~emu je bilo re~i na seminarima. Forma rada

bila je slobodna – pisana ili vizuelna. S velikim zadovoljstvom konstatuje-

mo da je motivacija u~enika bila velika – od 15 gradova radove smo dobili

iz 11.

Pre komisijom je bio te`ak zadatak. Najpre je trebalo ustanoviti op{ti

kriterijum na osnovu kojeg }e se izvr{iti ocena radova. @iri se slo`io da rad

mora biti najbolji u svojoj formi, mora biti kreativan (krativnost je

nadgradnja ste~enom znanju) i izra`avati li~ni stav autora. Od pristiglih 55

radova, samo jedan nije zadovoljio kriterijume konkursa i stoga nije ob-

javljen u ovoj zbirci. Druga pote{ko}a s kojom su se suo~ili ~lanovi komi-

sije bila je kako odrediti kriterijume selekcije, naro~ito kada se uzme u ob-

zir uzrast autora i evidentne razlike u kvalitetu likovnog i op{teg obrazo-

vanja. Svaki ~lan komisije je, nezavisno jedan od drugog, izvr{io pore|enje

radova po grupama – pisani, crte`i, kola`i, instalacije ... Jednoglasan zak-

lju~ak bio je da likovni radovi svojim kvalitetom prevazilaze pisane i sve-

do~e o tome kolike su mogu}nosti izra`avanja u domenu vizuelnog. Zbog

toga kriterijum nije mogao da bude zasnovan samo na „likovnim“ standar-

dima ve} je uzeta u obzir i sve`ina i inovativnost izraza. Stoga je mo`da

najve}a nepravda u~injena onima koji su na temu odgovorili isklju~ivo

promotivnim i prigodnim radovima koji su afirmisali ideju Evropske unije

i uop{te evropskog kulturnog zajedni{tva, {to je svakako bilo osnovno po-

lazi{te. Prispeli radovi su po formi bili veoma raznoliki, {to govori o tome

da ideja „likovnog rada“ za nove generacije uveliko ne podrazumeva samo

veristi~ki, s jedne, ili simboli~ki izraz, s druge strane, ve} je slikovno ili pla-

sti~ko do`ivljeno kao konceptualni akt u kom se prelamaju razli~iti oblici

govora – od krajnje individualnog do univerzalno-metafori~nog, od afir-

mativnog i optimisti~kog do kriti~kog i pesimisti~kog, od vedrog i naivnog

do iskrivljenog i ironi~nog. Tako|e je i upotreba medija bila raznolika, od

6

jednostavnih ali veoma uspelih crte`a, preko ambicioznih i duhovitih ko-

la`a, asembla`a, fotografija i konceptualnih radova, do kori{}enja komp-

juterske tehnologije u izradi kompleksnih power-point prezentacija i CD-

romova.

Opredili smo se za one radove koji su afirmaciju ideje tra`ili u speci-

fi~nim, ~esto veoma duhovitim, vizuelnim opaskama koje izra`avaju adek-

vatnu skepsu i ironiju u okviru zadate teme, i koji u slikovnom, plasti~kom

i konceptualnom smislu uspevaju da prenesu odre|ena individualna ose-

}anja, stavove, strahove, `elje.

Izdvojili smo sedam radova, od kojih je ~ak tri od u~enika {kole u

Jagodini, u kojoj se o~igledno likovnom obrazovanju posve}uje velika

pa`nja. To su kola` „Evropski milje“ Slobodanke Stoli}, koja je koristila

odnose zna~enja slike i re~i, poigravala se s paradoksima njihovih mogu-

}ih zna~enja odnosno „upotreba u jeziku“. Zatim konceptualni foto stripo-

vi „Susret“ i „Gradinar“ Marine [teti}, koji upu}uje na svest o mogu}no-

stima izra`avanja kroz medij performansa kao i o zna~aju kolaborativnog

rada na umetni~kom projektu kao aspektu „javnog polja“. Tre}i nagra|eni

rad iz jagodinske {kole, „Kvaka za Evropu“ Momira Vladisavljevi}a, jedan

je pravi „fluxusovski“ ili „neo-dadaisti~ki“ objekat od ready made eleme-

nata, koji u odnosu na zadatu temu nudi predmetno-jezi~ki paradoks. Na-

gra|ena su jo{ ~etiri veoma uspela rada. Duhoviti asembla` u~enice Ve-

selinke Nenin iz Titela, u kom se koriste usvojeni narativni i simboli~ki ob-

rasci, ali se podrivaju jasnim ironi~nim komentarom na situaciju u kojoj se

na{a zemlja nalazi u odnosu na poodmakle intregracije u EU. Tu su i dva

crte`a. Odli~no komponovan crte` jedne porodice kojoj je pukla guma na

automobilu na putu u Evropsku uniju kao jednostavna ali izuzetno pre-

cizna metafora na{eg kretanja ka Evropi u~enika Nehara Mali}ija (Nehar

Maliqi) iz Bujanovca. Drugi je duhovita ali i optimisti~na slika srpske

stvarnosti u kriti~ko-anga`ovanom stripu u~enice Sanele Jankovi} iz Ku-

~eva. I na kraju, izuzetna u smislu dizajna, knjiga „rEUnion“ Jovane Jovi}

i Sa{e Trbanosa iz Po`arevca. Svi ovi radovi odgovaraju poimanju umet-

nosti kao oblika kreativne intelektualne igre, a ne kao nekog standar-

dizovanog prevo|enja teme u likovnu formu.

Uspe{na realizacija ovog projekta ne bi bila mogu}a bez finansijske

podr{ke Evropske agencije za rekonstrukciju – Fonda za evropske integra-

cije; saradnje i pomo}i direktora i nastavnika pomenutih {kola i Ministar-

stva obrazovanja i sporta RS i ogromnog entuzijazma na{ih saradnika na

ovom projektu – predava~a iz Kancelarije za pridru`ivanje Evropskoj uniji

vlade RS, Centra za savremenu umetnost, Ministarstva spoljnih poslova

SCG – direkcije za Evropsku uniju, Ekonomskog fakulteta i Fakulteta

politi~kih nauka Univerziteta u Beogradu, Altis Capital, dr Ivana ^olovi}a

i mr Branislava Dimitrijevi}a.

Veselinka Nenin, Titel – instalacija bez naziva

Slobodanka Stoli}, Jagodina – kola` „Evropski milje“

Nagra|eni radovi

7

Sa

nela

Ja

nkovi}

, K

u~evo –

crte

` b

ez n

aziv

a

8

Momir Vladisavljevi}, Jagodina – instalacija „Kvaka za Evropu“

Nehar Maliqi, Bujanovac – crte` bez naziva

9

Marina [teti}, Jagodina –

foto stripovi „Susret“ i „Gradinar“

10

Jovana Jovi} i Sa{a Trbanos, Po`arevac – knjiga, kominovana tehnika „rEUnion“

11

Milica Zarupski, kola` bez naziva

Andrea Rajber, crte` bez naziva

Vizuelni radovi

Gimnazija „20. oktobar“, Ba~ka Palanka

13

Kaltrina Adili, crte` bez naziva

Shqipe Avdiu, crte` bez naziva

14

Ma{insko elektrotehni~ka {kola „Mihajlo Pupin“, Bujanovac

Egzon Jakupi, crte` bez naziva

Esat Hetemi, slika bez naziva

15

Rufat Limani, power point prezentacija „Europian Union“16

Imer Shabani, crte` „Paqe në BE“

(„Mir u EU“)

Imer Shabani, crte` „Të shkojmë sa më human dreit bashkimit europian“

(„Krenimo {to humanije prema Evropskoj uniji“)

17

Gimnazija, Ivanjica

Bojana Mileti}, kola` bez naziva

18

Miljana Jakovljevi}, fotografije „Evropljani nekad i sad“

Ivana Ivkovi}, kola` „Otklju~ajte, bre!“

Gimnazija „Svetozar Markovi}“, Jagodina

19

Milan Jovanovi}, power point prezentacija „Evropska unija i Balkan“20

Jovana Stankovi}, instalacija „Ja imam klju~“

Marija Stojanovi}, Jagodina – kola` „Jagodina u Evropi“21

Gimnazija „Branko Radi~evi}“, Kovin

22

23

Neda Lazarov, pisani rad „Preko trnja do zvezda“

24

Bojan Mazalica, crte` bez naziva

25

Ekonomsko-trgovinska i ma{inska {kola, Ku~evo

Suzana ]ulum, crte` bez naziva

26

Milo{ Raj~i}, power point prezentacija bez naziva27

Valentina Vojinovi}, instalacija „Pozdrav iz Srbije“

28

Maja Bo{kovi}, kola` „Koji je na{ put?“

Vilana Banjanovi}, kola` bez naziva

Srednja tehni~ka {kola „Mileva Mari}“, Titel

29

Sne`ana Kondi}, kola` bez naziva

Milijana Kova~evi}, kola` bez naziva

30

Jovana Mileki}, kola` bez naziva

Rada Kuzmanovi}, kola` „EU daje ti krila“

31

Stevan Nenin, instalacija „I mi nedostajemo. Pridru`imo se“

Sanja Nijm~evi}, crte` bez naziva

32

Ljiljana Obradovi}, instalacija bez naziva

Biljana Obradovi}, kola` bez naziva

33

Dobrila Pejin, instalacija „Da ili ne – pitanje je sad. Ni{ta nije crno-belo.“

Marko Srdanov, crte` bez naziva

34

Marina Vujkov, kola` „Dobrodo{li u EU“

Svetlana Verki}, kola` bez naziva

35

Sandra Dimitrijevi}, crte` bez naziva

Jasmina Marinkovi}, kola` bez naziva

Gimnazija „Jovan Skerli}“, Vladi~in Han

36

37

Pisani radovi

Evropa... Bez dramati~nog uvoda, puno kalkulisanja, brzog zapleta

i neo~ekivanog raspleta. Nije ovo pri~a za decu, pri~a pred spavanje, ovo

je misao jednog mladog ~oveka. Ja predstavljam 18 godina na planeti

Zemlji i ovo je moj izve{taj. Evropa to nije neka, da ka`em zemlja iz snova

u kojoj teku med i mleko. Tako|e ima svojih problema, i ima}e ih dove-

ka. Mi srljamo tamo u „Evropu“ kao dete u novu trenerku. Koliko ja znam

imali smo i mi problema. Deset godina problema. Ljudima je dosta prob-

lema. Svi misle kad mi u|emo u EU nesta}e svi problemi, di}i }e nam se

standard, ima}emo i mi evropsku valutu,... Po meni Evropa je sinonim za

imanje. Lepo izgleda. Puno razli~itih kultura i nacija na jednom mestu.

Postoji podela rada. I naravno kako znamo iz prilo`enog i iz iskustva deo

tog imanja radi lak{e poslove i lep{e `ivi, drugi deo imanja dobija te`e

poslove, jedva pre`ivljavaju, a opet moraju imati onaj la`njak. Znate la`ni

osmeh preko lica i moraju biti sretni {to su na tom imanju i {to su deo

njega. Jeste da ti ima{ za{titu, jer svi znaju da si sa tog imanja, ali opet pre

ili kasnije ti se ne}e svi|ati okru`enje. Ne moramo stalno delati po onome:

„Kud svi tu i ja“. Moramo biti samostalniji i vredniji, po`rtvovaniji i

predaniji. [to bismo mi onda `eleli da idemo u Evropu. Imali bismo

Evropu kod nas.

Nemanja Brdar

Gimnazija „20. oktobar“, Ba~ka Palanka

Najlak{e bi bilo sve zapo~eti ve~nom pri~om o Evropi kao „kolevci

kulture“, „centru sveta“,... Ja bih ipak istakao evropske integracije kao

potrebu, svetlo na kraju tunela, most ka povratku u civilizaciju. Mislim da

prva asocijacija za sve moje vr{njake kada se pomisli na ~lanstvo u

Evropskoj uniji, pored boljeg standarda, predstavlja mogu}nost da mesta

svetske kulturne ba{tine mo`emo videti i u`ivo, a ne samo na malim

ekranima! Mnogi }e pomisliti da je putovanje kao putovanje ipak irelevant-

no u moru pogodnosti koje evropske integracije donose. Ne bih se sa tim

slo`io i podsetio bih na „andri}evsku“ misao o putovanju kao mogu}nosti

{irenja vidika. Neki }e re}i da ~lanstvo ne mora biti jedini put ka izbega-

vanju silnih peripetija pri dobijanju zelenog svetla za prelaz preko granice,

i mogu navesti primer Norve{ke kao zemlje ~iji su gra|ani dobrodo{li u

38

svaki kutak Evrope. Ali, treba biti realan i uporediti demokratske i

privredne potencijale skandinavske zemlje i na{e zemlje i shvatiti da su

trenutne pozicije na{ih zemalja neuporedive. Nezaobilazan je, u svakom

pogledu, i ekonomski faktor. Korist ~lanstva mo`emo videti i u na{em

susedstvu, primeri Bugarske koja jo{ uvek samo „kuca na vrata“ velike

Evrope, a ve} pomo} i investicije iz inostranstva nisu nimalo zanemarljive.

O ekonomskom napretku koji donosi ~lanstvo, iluzorno je i govoriti, jer

prakti~no jedini kontra-argument integrisanosti, predstavlja kulturno-

nacionalni momenat i ve} hiljadama puta ispri~ana pri~a o gubljenju

nacionalnog identiteta. Da ni ta pri~a „ne pije vodu“ tako|e su brojni

primeri, ali mo`da je najaktuelnije ista}i primer Irske, zemlje i naroda koji

se ~esto upore|uju sa na{om zemljom i narodom, a koja upravo od doba

integracija do`ivljava pun procvat i popularnost nacionalne kulture.

Marko Stupar

Gimnazija „20. oktobar“, Ba~ka Palanka

EVROPO, TU SMO...

Evropo, tu smo!

Taj Balkan stari,

koji se jo{ od davnina `ari

ba{ sad, ba{ ovde,

u vreme tmine

nikako `elja da ga mine.

@eli osetit’ to blagostanje

`eli toplinu i po{tovanje!

A ovaj kutak

taj kutak mali

za koji mo`da

Vi niste znali

stvorio jeste

li~nosti slavne

na celom svetu nezaboravne.

39

Na{ narod

{to za slobodu `ivi,

grobovi sveti,

likovi sivi,

te du{e svete

s’ tminom se bore

i `ele vi{e...

na vrhu, gore!

Mi nismo oni

{to slavu `ele,

mi nismo hridi,

niti smo stene

odlu~nost srpska

na{ narod krasi,

uzalud zbori,

uzalud glasi.

Taj sjaj,

ta vatra

{to gori u nama,

Evropa, ta je

duh nas taj slama –

oslepljuje o~i

taj bljesak plavi

srce nam gori,

du{a se pali.

Zbog toga...

O, zemljo,

O, mila mati...

nemoj, nemoj

vi{e oklevati!

Krenimo odmah!

Imamo snage,

imamo mo}i,

i Bog }e nama

40

sada pomo}i.

Za nama osta}e

blagostanje,

spokojstvo,

mir i po{tovanje.

Danijel Stojnev

Gimnazija, Bosilegrad

PRANVERA E BUJANOCIT

Një pranver e bukur

Në Bujanoc do të vijë

Po çi ngjau në rrugë

Askush nuk e di.

Pranverës së Bujanocit

Rruga iu ka zënë

Nga një dimër i egër

Nga një stuhi e rëndë.

Ky dimër është i keq

Dhe nuk durohet fare,

Ja ka zënë dritën

Bujanocit krenarë.

Shpejt do të vijë

E bukura pranver

Bjanocit do ti sjell

Lumturi e hare.

Atëhër të gjithë ne

Kur të vijë kjo Pranver

Do të jemë të gëzuar

Dhe të lirë përher.

Semra Rahimi

SH. M. E.

„Sezai Surroi“, Bujanoc

BUJANOVA^KO PROLE]E

Do}i }e u Bujanovac

Jedno lepo prole}e

Ali, niko ne zna

[ta se sa tim prole}em desilo.

Velika zima

I stra{na oluja

Zaustavili su

Dolazak prole}a u Bujanovac.

Ova zima je stra{na

I ne mo`e se izdr`ati

Od nje se ne vidi svetlost

Ponosnog Bujanovca.

Uskoro ce do}i

Lepo prole}e

Sre}u i radost

Done}e ono Bujanovcu.

Kad do|e ovo Prole}e

Svi mi

Bi}emo zauvek

Radosni i slobodni.

Semra Rahimi

Ma{insko elektrotehni~ka {kola

„Mihajlo Pupin“, Bujanovac

41

KUR ËNDRRAT BËHEN

REALITET

Pasi që në një vend të korruptuar e

të shkatërruar

Nga e kaluara ne jetojmë,

Atë që rinia e perëndimit e jeton

Ne ndoshta kurrë nuk do të mund

ta përjetojmë.

Por,ne për atë jetë mund të

ëndrrojmë.

Ëndrrat nuk na kushtojn,

Në periudha të ndrishme ne ato na

çojnë.

Ne ëndrrojm atë qka dëshirojmë,

Atë që jeta këtu nuk na ofron.

Shpresojmë dhe ëndërrojmë

Që një ditë çdo gjë të realizojmë,

Njerëz nga e gjith bota të njoftojmë,

Flladin e lirisë çdo çast ta shijojmë,

Jetën si duam ta jetojmë.

Do të punojmë e do të përparojmë,

Fëmijëve tanë një jetë të mirë të ia

mundësojmë.

Nuk do të ket më urrejtje, grindje e

masakrime,

Po do të ketë në mes nesh vetëm

paqe e gëzime.

Kur ne punojmë çdo ëndërr e

realizojmë...

Alma Shabani

SH. M. E. „Sezai Surroi“,

Bujanoc

KAD SNOVI POSTANU

STVARNOST

@ive}i od pro{losti

U jednoj korumpiranoj i uni{tenoj

zemlji

Mi mo`da nikad ne}emo mo}i da

`ivimo

kao mladi na Zapadu

Ali, mi mo`emo da sanjamo taj

`ivot.

Snovi ne ko{taju ni{ta

Oni nas nose u neki svetliji period

Sanjamo ono {to `elimo

Ono {to `ivot ovde ne mo`e da

nam pru`i

Nadamo se i sanjamo

Da }emo jednog dana sve mo}i da

ostvarimo

Da }emo upoznati ljude iz celog

sveta

Da }emo mo}i svakog trena da

u`ivamo u slobodi

Da `ivimo `ivot onakav kakav

`elimo.

Da radimo i da napredujemo

Da na{oj deci omogu}imo bolji ̀ ivot.

Ne}e biti vi{e mr`nje, sva|e i

masakra,

Me|u nama }e vladati samo mir i

radost.

Kad mi radimo, svaki san posta}e

stvarnost.

Alma Shabani

Ma{insko elektrotehni~ka {kola

„Mihajlo Pupin“, Bujanovac

42

„U jato golube da te kobac ne odnese“, ka`e jedna lepa narodna

poslovica. Razmislimo malo o njoj. Kao {to se golub odvoji od jata {to

mo`e da strada, tako i zemlja koja izabere izolaciju ide u bedu i propast.

Zbog toga, pridru`imo se Evropskoj uniji.

Mnogi od nas i ne znaju {ta Evropska unija ~ini za zemlje u razvo-

ju. Pored nov~ane, humanitarne, tu je pomo} u izgradnji kompletne infra-

strukture. U na{u zemlju je Evropska unija ulo`ila vi{e miliona evra za

popravku {kola, puteva, vodovoda i kanalizacija, elektrana, toplana itd.

Ali put ka Evropskoj uniji nije tako jednostavan. Evropa ima vrlo

stroge kriterijume za prijem. Da bi postala ~lan, zemlja kandidat bi trebala

da ima stabilne institucije, da obezbedi primenu propisa Evropske unije

kao i da ima stabilnu i funkcionalnu privredu. Iako Evropsku uniju ~ini

dosta toga za nas, mi jo{ uvek malo ~inimo za nju. Dosta toga u na{oj

zemlji nije ura|eno da bi smo dospeli u ~lanstvo Evropske unije.

Privreda nam je u haosu, institucije su nam nestabilne i neozbiljne,

selo zapostavljeno, a na prste se mogu izbrojati preduze}a koja se mogu

nositi sa konkurencijom.

San ve}ine nas mladih je da se {to pre pridru`imo Evropskoj uniji.

Zar nije lepo kretati se unutar Evropske unije bez granica, koristiti jednu

valutu i `iveti mirno bez straha od bilo kakvih nemira.

Jelena Anti}

Gimnazija „Svetozar Markovi}“, Jagodina

ODA EVROPI

Draga gospo|o Evropo,

sad za~uj moj glas

ja samo ho}u

da budem deo vas!

Tvoji su pravedni zakoni

Bo`jom voljom pisani,

svako ih bi po{tovao

kad bi ih u ruke imao.

Oktobarskih dana onih

43

ja videh tvoje pravo lice,

ti postala si Srbiji ne{to

poput najbolje prijateljice.

Ja samo `elim slobodu

za sebe i za narod na{,

a to je minimum onoga

{to srcem svojim mo`e{ da nam da{.

^eka}u koliko god mogu

da {olju kafe vi{e ne popijem s nogu,

da skoknem ~as do Nema~ke

bolesnoj baki odnesem lekove,

da omiljeni koncert

u Be~u odgledam,

dal’ stigla je plata,

oca svog ne pitam!

Kad pitaju me od kud znam

da radosnim pla~em operem dan,

da bolesti svakoj ima leka,

da posle duge ki{e ve~no Sunce ~eka,

mesto na planeti gde isto Sunce sija;

Re}i }u: „pa rekla mi je Evropska unija!“

Marija Radovanovi}

Gimnazija „Svetozar Markovi}“, Jagodina

VREMENOM ]EMO SHVATITI

Postoje snovi kojih se rado se}amo, oni koje bismo najradije zabo-

ravili, zaklju~ali u tamne odaje srca koje ne volimo da pose}ujemo.

Tako|e, postoje snovi za koje ni mi sami ne znamo {ta ta~no predstavljaju.

Evo, ba{ pre neko jutro probudila sam se i znam da sam sanjala

divan san, ali nisam mogla da ga se u potpunosti setim. Kako je dan bio

divan, brzo sam se spremila i izjurila napolje da se pro{etam. [etaju}i

parkom koga jesenja ruka jo{ nije dotakla, koji je jo{ uvek bio zelen i sa

vrlo malo opalog li{}a, videla sam malog goluba.

44

Da, sad sam se setila ... Sanjala sam golubove.

Sela sam na klupicu u parku i poku{ala da se setim celog sna.

S po~etka se se}am mrklog mraka, i ose}aja hladno}e. ^ini mi se da

sam kora~ala stazicom kroz ovaj mrak. Nisam mogla ni{ta da vidim, ali

~inilo mi se da sam negde u daljini videla zrak svetlosti. Po~ela sam da

tr~im. Imala sam utisak da tr~im ~itavu ve~nost, ali kako sam se

pribli`avala otvoru ose}ala sam sve ve}e olak{anje.

Kada sam kona~no uspela da iza|em, prizor koji sam videla zaista

me je zadivio. Bistra reka tekla je velikom brzinom, a neuga`ena trava je

tako sve`e mirisala. Nebo je bilo prekriveno oblacima a sunce bi tek kad-

kad provirivalo iza njih.

Jedino {to mi je zasmetalo bila je ti{ina. ^uo se samo `ubor vode.

I onda, odjednom za~ula sam gugut golubova. Pogledala sam gore,

i zaista, iza jednog oblaka, pojavilo se {est golubova. Moram da priznam

da su me, {to zbog interesantih boja, {to zbog lako}e letenja, veoma zain-

teresovali. Primetila sam da se udaljavaju i da ih sve slabije vidim. Prate}i

njihov let, stigla sam do velike livade na kojoj je bilo mnogo ovih ptica.

Videla sam da je mojih {est golubova samo za trenutak sletelo, a zatim

zajedno sa jo{ tri uzletelo. Neko vreme su kru`ili iznad ostalih, kao da `ele

da ih zadive svojim letom, a onda ponovo sleteli.

Po~ela sam da posmatram golubove koji su bili na livadi. Svi su bili

{areni, i ve}ina je poku{avala da poleti, ali nisu mogli. Svojski su se trudili

da ra{ire svoja krilca i poka`u svima da mogu da polete, ali im nije uspe-

valo. Nakon odre|enog vremena, videla sam da su polako dve grupice od

po tri goluba uspele da se odignu od zemlje i lepr{aju}i svojim krilima

zajedno sa jo{ devet podigli se visoko, visoko. Bilo je predivno posmatrati

ovo jato od petnaest golubova koji su pokazivali svoje ume}e visoko na

nebu.

Gledaju}i u njih nisam ni primetila kada im se jo{ deset pridru`ilo i

poletelo zajedno sa njima.

Sada je to bilo pravo, veliko, lepo jato koje je tako ponosno leluja-

lo, prkose}i suncu i oblacima i svemu {to bi im se na{lo na putu.

Jo{ neko vreme sam ih posmatrala, ali onda sam se probudila.

To je sve ~ega sam uspela da se setim. Ali, sada ne prestajem da se

pitam {ta je bilo sa ostalim pticama. Jesu li ih njihova krila zauvek izdala

ili su ipak u sebi smogle snage da polete. Verujem da }u vremenom i sama

shvatiti.

Ivana Jovanovi}

Ekonomsko-trgovinska i ma{inska {kola, Ku~evo

45

MI I EVROPSKA UNIJA

Kasno je. Duboka, strahovita ti{ina. Miris lipa {iri se kroz no}. Nebo

je bilo bez i jednog oblaka, hladno, jasno kao santa leda. Na trenutak

uspevam. Zaboravljam. Poku{avam da prona|em svoj mir. Ne sti`em. Si-

rene se opet ~uju. Moram natrag.

I tako, moje detinjstvo nosi taj ru`ni pe~at rata. Onog u Bosni se

bledo se}am, ali bombardovanje je ostavilo dubok trag i ve~no, dok ja

postojim, na}i }e mesto u karoteci pam}enja. Uvek sam se pitala za{to je

Bog dopustio tu jezivu ratnu nesre}u, koja se kao stra{na oluja prenela i

{irinom i du`inom zemlje. Mi smo patili, osetili tu snagu nemo}i, ali trudili

smo se da sa~uvamo nadu. Kada se ona gubila, poku{avali smo da je

prona|emo i u najmanjim stvarima, kao ta~kicu svetla, a mi kao, mese~ari

srljamo za njom, padamo, ustajemo, ne mare}i za bol. Tada smo saznali

da neke „spoljne sile“ uti~u na nas `ivot, kao na neku ve} dovoljno izloml-

jenu liniju, krajnosti, radosti i bola, neiscrpne borbe dobra i zla. Ostvaruju

svoju va`nost i nadmo} nad nama u svakom trenutku... Taj odnos

Evropske Unije i nas posmatram kao igru svetlosti i senke. [to je svetlost

ja~a i uspravnija, to su senke kra}e, a u trenucima najve}e nesre}e, kao

kada je sunce u podne, u zenitu, senke su najkra}e. Vlastoljubivi narodi

Evrope nikada ne}e priznati svoju krivicu. Za svako zlo krivi}e nekog dru-

gog-sebe nikada. Toliko su nam zla naneli te devedeset devete, a opet,

trudimo se da to zaboravimo, jer zavisimo od njih. I vremenom }emo za-

voleti tu svetlost, guste, kratke senke }e se izgubiti, ali treba puno vreme-

na. Mo`da }e i Evropska Unija spoznati snagu male balkanske zemlje.

Velike sile pod kojima je robovao srpski narod, izmerile su na{u vrednost

na svojim kantarima i ocenili je visokom cenom. Ako promenimo neke

svoje stavove i poglede, dobi}emo {ansu. „Ko zna?“ Mo`da je prokoc-

kamo, mo`da i iskoristimo.

Dalek nam je taj evropski ̀ ivot, brz, lagodan... ali opet sa nekim svo-

jim problemima. Za mladu osobu je jako va`na vera u budu}nost, samo

saznanje da mora biti uspe{nija od one koju su imali na{i roditelji. Sanjam

o putovanjima, daljim od Crne Gore i jednom godi{nje, novim poznanstvi-

ma, spoznaji mladala~kog `ivota. Priklju~ivanje Evropskoj Uniji je samo

jedna od karika u lancu uspe{nosti na{eg `ivota, mnogo toga ostaje na

nama, na na{oj volji i sposobnosti.

Nadam se da }e nam Evropska Unija jednog dana do}i kao radost,

kao ispunjeno obe}anje. Mo`da se otvore prava vrata i dobijemo priliku

da se poka`emo u najboljem svetlu. Na `alost, na{e sudbine su velike

tajne, a klju~ nikada ne pronalazimo.

Milica Gojgi}

Gimnazija „Sveti Sava“, Po`ega

46

SRBIJA KAO ^LANICA EVROPSKE UNIJE

Evropska Unija danas okuplja najmo}nije zemlje sveta, ne samo u

politi~kom, ve} i u privrednom i kulturnom razvoju. Za sve ~lanice EU

postoje odre|eni zakoni, koji se primenjuju van onih postoje}ih dr`avnih,

sa ciljem da svakoj od ~lanica obezbedi mir i sigurnost, kao i prosperitet

na svim poljima.

Na{a zemlja je u jednom pogledu deo Evrope, ali ne i EU. Za njen

ulazak u taj mo}ni savez postoji mnogo prepreka, ali i svih onih stvari po

kojima je Srbija prepoznatljiva u svetu. Neke od tih stvari Srbiju predstav-

ljaju kao zemlju iz koje su potekli najve}i nau~nici i sportisti, dok je druge

predstavljaju u onom pravom svetlu, kao zemlju rasula i korupcija.

Razvijeni kriminal koji uni{tava na{ privredni i kulturni razvoj, iz

dana u dan, sa sobom odnosi sve vi{e madih ljudi. Preprodaja droge

dovela nas je do toga da se ona pojavljuje ~ak i u {kolama, kako srednjim

tako i osnovnim. Ve}ina na{e omladine se upu{ta u to ne znaju}i da

jednog dana ne}e postojati, da }e te stvari koje uni{tavaju njihove `ivote

uni{titi i `ivot na{e zemlje. Broj nastradalih u uli~nim i drugim obra~unima

ne jenjava i Srbija polako, ali sigurno postaje zemlja rasula, siroma{na

zemlja u kojoj mladi ne vode ra~una sami o sebi, a samim tim ni o na{oj

otad`bini.

S druge strane, Srbija je zemlja u kojoj vlada korupcija, zemlja u

kojoj se ne po{tuju zakoni, zemlja u kojoj svi `ivimo pod pritiskom.

^injenica je da korupcija uzima maha, jer se iz dana u dan na televiziji i

ozbiljnim dnevnim listovima pojavljuju naslovi kakve ne bi smeli ni da

naslutimo, ali na`alost, postaju na{a svakodnevica.

Mladi, visoko obrazovani ljudi, sve vi{e odlaze u neke druge zemlje.

Ekonomski i politi~ki zainteresovani su da svoj `ivot zapo~nu u zemljama

koje im nude mogu}nost zapo{ljavanja, bolje zarade i najbitnije od svega

da njihovo znanje u tim istim zemljama bude zapa`eno i adekvatno

nagra|eno i ispo{tovano. Mogu}e je da su ti mladi ljudi na dobitku, ali je

sigurno da Srbija time mnogo gubi, a da neke razvijene zemlje u isto

vreme mnogo dobijaju. Poneti boljim uslovima `ivota, ti mladi ljudi sve

vi{e odlaze, ne mare}i za zemlju u kojoj su ro|eni, odrasli i najva`nije za

zemlju koja ima je pru`ila mogu}nost obrazovanja. Mo`da }e se jednog

dana neki od njih odlu~iti na povratak, ali svi oni stoje iza slogana „KADA

U SRBIJI BUDE BOLJE“.

Nestabilnost u regionu, a samim tim i u na{oj zemlji, postala je svko-

dnevna tema razgovora u ~itavom svetu. Kosovo i Metohija bili su oduvek

sastavni deo na{e zemlje. Po njima smo poznati i u istorijskim i u poli-

47

ti~kim krugovima. Danas se svaki pojedinac pribojava i razgovora na tu te-

mu, ali je on na`alost neizbe`an. [ta }e se desiti, da li }emo izgubiti ono

{to su na{i preci vekovima branii i stvarali, da li }e Srbija postati raspar-

~ana i izbledela slika nekada jake dr`ave, pokaza}e vreme i ljusi koji o to-

me odlu~uju.

Sve ove pomenute ~injenice usporavaju na{ ulazak u EU. Ipak, Srbija

ima puno vrednih stvari koje zaslu`uju da budu predstavljene u svetu,

stvari o kojima ve}ina svetske populacija ne zna ni{ta.

Od davina poznata je na{a istorijska ~injenica da svaki vladar koji se

na{ao na ~elu srpske dr`ave ostvavlja za sobom bogatu ba{tinu. Veliki broj

manastira, crkvenih zdanja koja se nalaze u Srbiji, svetu su i dalje nepoz-

nati. Pobo`nost srpskog naroda, vera i ljibav prema Gospodu, usa|ene su

u du{e svakog od nas.

O~uvanju na{e kulture i njenom daljem razvoju pomogli su mnogi

obrazovani ljudi. Svi oni svesni su ~injenica koje Srbiji otvaraju vrata u

svet. Nikola Tesla, ~ovek koji je zaslu`an za pronalazak elektri~ne struje,

samo je jedan od onih kojima je Srbija bila dom i zemlja kojoj su pripadali.

Ne samo on, ve} i mnogi drugi nau~nici i sportisti pomogli su na{ razvoj.

Srbija ima puno toga da ponudi Evropi. Nisu to samo dela ljudskih

ruku. Prirodna bogatstva i lepote kojima Srbija obiluje jo{ su jedan od

razloga i neoborivih ~injenica koje na{u zemlju pribli`avaju EU. Sve te lep-

ote treba iskoristiti na pravi na~in. Ne treba ih exploatisati jer ~e se tako

jednog dana ugasiti.

EU Srbiji ce doneti bolji standard, jer }e ulazak u taj savez omogu}iti

bolji razvoj privrede. Zakoni koji va`e za sve njene ~lanice, Srbiji bi doneli

mir i stabilnost i vratili bi joj onaj nekada{nji sjaj. Na{a zemlja bi ostala ona

ista dr`ava u kojoj su svi gra|ani ravnopravni, i u kojoj zakon va`i za sve

dru{tvene slojeve. Bitno je ipak da Srbija i srpski narod, kao i svo

stanovni{tvo na{e zemlje ulaskom u EU ne izgubi svoj identitet.

Ne treba da zaboravimo da nam `ivot nigde u svetu ne}e biti prijat-

niji nego ovde i da smo mi narod sa istorijom i kulturom koji treba da pri-

hvati i upozna ceo svet.

Jelena Mladenovi}

Gimnazija „Sveti Sava“, Po`ega

48

Te{ku ti{inu muzeja razbi{e zvuci o{trih koraka. Svetlost prostorije

be{e zamra~ena Pikasovom „Gernikom“, pred kojom se no}ni posetilac

zaustavi. O~i su mu se caklile i iskre koje su izbijale iz njih imale su lik

ideja. Zaneseno je posmatrao sliku. Prou~avao je svaki njen detalj. Tragao

je za ne~im ljudskim u slici, `eljan da se nekome poveri, da mu otkrije

svoje snove i te`nje, svoje strahove i nade. „Ne}e{ me odati“, re~e, a zatim,

posle nekoliko sekundi ti{ine, kao da sam sebe uverava u izre~eno, @an

Mone otpo~e monolog:

„Starim, ose}am da starim sve vi{e. Da li zbog starosti ili zbog toga

sto mi je tako su|eno, poku{avam da u~inim ne{to za ovaj svet,

poku{avam da ga u~inim boljim. Svoje ma{tarije iz mladosti poku{avam da

pretvorim u stvarnost. Poku{avam, da pokrenem to~ak istorije u pravcu

sloge i solidarnosti. Poku{avam, da energiju usmerenu na ratove i

me|usobnu mr`nju preobratim u mirnu luku ljubavi. Poku{avam, da

svima usadim misao da je jedan prut lako slomiti, ali ako ih je vi{e, bi}e

mnogo te`e. Mo`da sam samo isuvi{e optimist, ali, ukoliko meni to ne

uspe, nekom drugom }e sigurno uspeti.

Ali...

Ne mogu sam. ^ini mi se da sam miljama udaljen od gomile, iako

znam da im je potreban samo jedan korak da mi se pridru`e. Sve dok oni

to ne budu hteli, sve dok mi neko od njih ne pru`i ruku, osta}u sam i

~eka}u. Verova}u, jer znam da neko veruje u nas.

U jatu oblaka koji se vijore na nebu, ja vidim sunce; u masi kame-

nja, ja vidim biser. @elim da to i drugima poka`em. Znam da se vekovna

zadojenost mr`njom ne mo`e prekinuti za tren i znam da se neke stvari

ne mogu i da se ne smeju zaboraviti, ali isto tako znam da u budu}nost

treba kora~ati putem nade, sa snagom koja le`i u nama. Ne mogu da

obe}am da }u uspeti u svojoj zamisli, ali mogu bar da poku{am. Za

poku{aj mi je potrebna samo ljubav, a {to je vi{e dajem, to je vi{e imam.“

A zatim, uze ~etkicu i boje i po~e da stvara novo umetni~ko delo.

Nica...Grad prepun kontrasta, grad sa {irokim trgovima, grad iznad

kojeg se uzdi`u vrtovi koji su no}u obasjani mnogobrojnim lampionima i

naizgled nedosti`ni.

U prostranoj dvorani sedele su evropske diplomate i potpisivale

ugovor. Time je stvorena Evropska zajednica posve}ena miru, kulturi i do-

brobiti gra|ana.

Kroz etar se ~uo citat @ana Monea: „Protiv rata u svestima treba se

boriti oru`jem ma{te.

Treba promeniti tok doga|aja, treba promeniti duh ljudi. Potrebna

je duboka, stvarna, hitna i dramati~na akcija koja menja stvari i uti~e da se

obnovi nada, u koju su, ljudi, gotovo prestali da veruju.“

49

Mone je bio vizionar, i upalio je baklju, u srcima svih nas koji smo

`eljni da doprinesemo, koji smo `eljni da delimo i delamo. Svako mo`e da

izabere stranu koja mu se vi{e dopada. Ja sam svoju izabrala, – jer moja

zvezda fali Evropi.

Sanja Evtimov

Gimnazija „Jovan Skerli}“, Vladi~in han

„U svetom pismu bo`jem vi{e je puta

re~eno da smo svi mi putnici, stranci i gosti

u ovom svetu. No, i da to nije re~eno u

Svetom pismu bo`jem, svaki razuman ~ovek

brzo dolazi do tog saznanja. Ako smo putni-

ci, gde je cilj na{eg putovanja? Ako smo

stranci u ovom svetu, gde je otad`bina na{a?

Ako li smo gosti, ~iji smo gosti?“

Vladika Nikolaj Velimirovi}

3. novembar 2005.god.

Od trenutka kad smo na seminaru dobili mogu}nost da pi{emo o

Evropi, vrzma mi se jedna misao u glavi – za{to ne bih napisala pri~u?

Danima odla`em trenutak kad bi trebalo da otpo~nem sa radom.

Moja majka bi to pripisala mojoj hroni~noj lenjosti koja me dr`i ovih dana

(valjda zato {to je jesen), ali evo pravog obja{njenja:

1. Poku{ala sam da gledam vesti u 8 radi bolje informisanosti.

Gre{ka u startu! Taj isti govor o integracijama, devalvacijama, inflacijama

slu{am godinama – samo {to su ovog puta imali neko prera|eno izdanje.

Pa, zar ti ljudi ne govore srpskim jezikom? [ta o~ekuju – da polovina

gra|ana prati informativne emisije uz neki solidni re~nik srpskog jezika,

da bi se bar malo uputili u doga|aje na svetskoj politi~koj sceni?!

2. Na masu ustava govorili smo o pravima, slobodama i obavezama

gra|ana. OK, zna~i moje pravo je da ovoj diskutabilnoj temi pristupim sa

jedne druga~ije strane. Imam slobodu da bez ustezanja ispri~am svoju

pri~u. (D`aba oni tamo uop{tavaju situaciju kad su i sami svesni ~injenice

da se ~itav svetski poredak zasniva na sudbinama pojedinica.

Moja obaveza je da kona~no olak{am sebi, tako {to }u svoju pri~u

podeliti s vama i poku{ati da na taj na~in promenim ne{to.

50

Znam, znam da se jednim radom ne menja svet. Ali, ako svi bude-

mo sedeli skr{tenih ruku – propast je zagarantovana! Zato je moja obaveza

da bar PROBAM da uradim ne{to.

* Samo jedna napomena – ja ne umem da kratim stvari. Zato se iz-

vinjavam ako vas uhvati panika pred brojem strana koje }ete ~itati.

Shvatite – jedan `ivot, ma kako kratak i jednostavan bio, te{ko }e

stati na par strana.

Zna~i, ovo je jedna obi~na pri~a, o ne tako obi~nom odrastanju u

najneobi~nijoj zemlji na svetu.

* * *

A, sada, mali osvrt na pro{lost koja i nije bila tako ru`i~asta.

Sredina 1992. godine

Da sam u tom periodu umela da dr`im olovku kako treba ovu pri~u

sigurno ne bih po~ela sa – „jednom davno u nekoj dalekoj zemlji“...., jer

ova pri~a ni malo ne li~i na bajku. A, kad poku{am da povratim se}anje

na one dane, pomislim da sam mo`da ba{ tada prestala da verujem u pri~e

sa HAPPY END-om, u kojima dobro bezuslovno pobe|uje zlo.

To nije bila moja dobrovoljna odluka – bila sam primorana na to.

A, evo kako je sve to po~elo...

* * *

U na{em malom, provincijskom gradu na jugu Srbije sada postoji

jedna tiha i mirna ulica. Nekada je Jadranska ulica bila poznata po ogrom-

nim koli~inama de~ije cike i razdragane vriske, koja je starima izazivala

glavobolje i povi{eni pritisak, a prijala jedino onoma koji su pomalo bili

nagluvi. To vreme pamtim kao vreme nepomu}ene i savr{ene sre}e. Na{a

zgrada i ono nekoliko kvadratnih metara betona ispred nje sa~injavali su

malo carstvo nas, klinaca sa tre}eg i ~etvrtog sprata: Ne{e (uz ~ije bi ime

danas sigurno postojala odrednica – Rom), Nikole i Tijane (Makedonaca),

Arbena, Arijete, Egone (Albanaca) i moje malenkosti.

@eleli smo mnogo. Smeli smo da verujemo da mo`emo sve.

Dok smo poku{avali da, pod tepih u Ne{inoj dnevnoj sobi, sakrije-

mo ostatke prosute kafe, govorili smo ko }e {ta biti kad poraste. Bili smo

doktori, peva~ice, fudbaleri, muzi~ari...

Jer, za nas TADA nije bilo granica. Kada sam prvi put povredila

koleno i vri{tala na sav glas, Nikola me je podigao sa zemlje, Tijana

namazala „ranu“ ne~im od ~ega me je rana i vi{e bolela, i vi{e peklo, ali

51

tada mi to nije bilo va`no. Obe}ali su da }e uvek biti tu za mene.

I, ~udo, nisam se vi{e bojala onih groznih utvara koje o`ive kad god

mama iza|e iz sobe i za sobom ugasi svetlo. Ja sam imala moju mali,

hrabru, {esto~lanu vojsku da me ~uva mraka.

Kada smo kod Arijete, Egone i Arbena slavili praznik sa ~udnim

imenom koji se u na{oj ku}i nije proslavljao, le`ali smo svi u velikom

krevetcu, koji smo odavno prerasli, i pri~ali o budu}nosti vi|enoj o~ima

petogodi{njih klinaca. Dok smo za Bo`i} delili slatki{e pod ogromnom

jelkom, onako umrljani ~okoladom, musavi i bezbri`ni, obe}ali smo da

}emo svake godine, sva~iji praznik do~ekivati sa zajedni~kom rado{}u...

* * *

Jednog jutra sam se tiho, na prstima iskrala iz stana i oti{la na tost

koji Nikolina i Tijanina mama pravi najbolje na svetu. Kucala sam i kucala,

ali nikog nije bilo da mi otvori vrata. „Sigurno su kod Ne{e“, pomislila sam.

Dok sam onako bunovna od sna, bosonoga i bezbri`na silazila do Ne{inog

stana, iznenada sam ugledala zbunjenog Ne{u na stepeni{tu. „Oti{li su. Ja

se selim u drugu zgradu“, rekao je. Samo to. Jednostavno, bez okoli{anja

i suvi{nih re~i. Bila sam iznena|ena i zbunjena. Na prstima sam se popela

do svog stana. Nisam u{la unutra. Sela sam na stepeni{te, i ~vrsto se

uhvatila za ogradu da se ne bih utopila u bujicu nepoznatih ose}anja, i iz

sveg srca zaplakala (ovoga puta bezglasno, tiho, uz kratke jecaje koje jed-

nostavno nisam mogla da zadr`im u sebi).

Nisam znala za{to, ni kada, ni kako... Znala sam samo da ostajem

sama. Kakav {ok za petogodi{njeg {vr}u naviklog na ljubav, slogu i sre}u.

Ne znam kada je tata uspeo da me odvoji od ograde, ni koliko dugo me

je mama dr`ala ~vrsto u zagrljaju i te{ila. Se}am se samo jednog – otrla

sam suze s lica i ozbiljno je upitala: „Za{to?“. Samo je slegla ramenima i jos

~vr{}e me stisla uz sebe. Instiktivno me je branila i {titila od surovosti.

Tada sam odlu~ila da vi{e ne pla~em. Nisam plakala ni kada sam

ogulila ruku, a nije bilo Ne{e i Tijane; ni kada nikog od njih nije bilo da

se igramo skrivalica i `murki; ni onda kada ih nije bilo na mojoj ro|endan-

skoj proslavi.... ^ak ni tada.

Odlu~ila sam da vi{e ne verujem u bajke. Zlo je ovoga puta uspelo

da uni{ti na{e maleno carstvo, iako su se vojnici razli~ite boje ko`e,

razli~itih jezika i religije protivili tome.

Temelji mog bezbri`nog de~jeg sveta bili su uzdrmani, a to je u meni

izazvalo neki tvrdoglavi nemir koji me sada tera da sve ovo stavim na

papir. Bajkoviti po~etak jednog detinjstva bio je prekinut ne~ijom ne-

marno{}u i neznanjem. (Samo sam se jednom zapitala „Kako bez njih?“)

52

Od tada bajke ~itam prvo s kraja da vidim vredi li uop{te po~injati

sa ~itanjem...

* * *

Mart 1999. god.

Kod bake smo. Moram da nabubam biologiju za sutra{nji test kako

znam i umem. Iskreno, mnogo me vi{e zanima domun|avanje starijih u

kuhinji, ali uvek za}ute kad u|em da uzmem ne{to. (A, namerno ulazim

~esto i uzimam nepotrebne stvari). Taman kad sam skapirala kompliko-

vane podele u biologiji i uzela da pi{em temu „Mostovi spajaju ljude“

(ina~e po~etak je bio krajnje optimisti~an), moj mali brat se prome{koljio

i zastenjao u snu.

I, taman sam se skoncentrisala na razradu, kada me je iz razmi{ljan-

ja trgnuo pi{te}i zvuk, koji je bio pravi atak na moj nervni sistem. Stari

o~igledno ni{ta nisu ~uli, pa sam iza{la da vidim o ~emu je re~. Na ulici

su svi tr~ali, `ene su vikale, a deda-Boki, iz kom{iluka, je viknuo: „Ulazi u

ku}u. Po~elo je!“

U tom trenutku je nestala struja. Ostala sam {}u}urena na ulaznim

vratima. Neprekidno sam se pitala {ta je to po~elo i nesvesno sam zatvar-

ala u{i rukama da sebe odbranim od u`asnog piska sirene i vriske ljudi na

ulici. Osetila sam iznenada mamin ledeni dlan na ramenu. Pozvala me je

unutra. ^ula sam titraje bola u njenom glasu. U kuhinji, gde je malopre

bila `ivahna rasprava za okruglim stolom, sada je vladala teskobna ti{ina.

Bila mi je gora od one buke napolju, jer mi se svojim ledenim dahom zari-

vala pod ko`u, gu{ila me i stiskala, jedva sam uzimala vazduh. Kada je prvi

jecaj prekinuo i naru{io ti{inu, razbio je na komadi}e i rastrgnuo je izne-

nada, postala sam svesna ~injenice da drhtim, da mi sitni trzaji rastr`u telo

i nekontrolisano sam prolivala bezglasne potoke suza. „Tata! [ta je s njim?!

Tata?!“, – bilo je jedino pitanje koje mi je sevalo u mislima.

On je vojno lice. Prokleta da je i ta uniforma! Uvek sam je mrzela.

Nastao je jo{ gori trenutak. Do{la je struja. Zablesnula nas je beli~asta svet-

lost od koje su me zabolele o~i, jer ve} sam se navikla na mrak. A,zabole-

lo me je ne{to vi{e od o~iju. Sada sam mogla da ih vidim. Da vidim nji-

hove izgubljene i beznade`ne poglede. Da vidim sram u njihovim o~ima,

jer ne umeju i ne mogu da promene stvarnost. Da vidim suze odraslih koji

su kao deca plakali zbog svoje nemo}i, mog straha, svoje brige, tu|e glu-

posti i bezumlja...

A, onda su usledile ~etiri najdu`e sekunde u mom `ivotu. Zazvonio

je telefon. Bila sam mu najbli`a, stisnula sam slu{alicu i naslonila je na

grudi, smogla dovoljno hrabrosti da ~ujem vesti s druge strane `ice i ~ula:

53

„Iko, ti si? Ovde tata.“ To je bio kraj mojoj samokontroli. Zaplakala sam

naglas. Zaplakala tugom – zbog `ivota koji }e biti uni{teni i sre}om – {to

je jedan spa{en.

* * *

Tih dana prole}e je bilo mirisnije nego ikad pre. Ili sam, mo`da, po

prvi put obratila pa`nju na prirodu razo~arana stvarima i de{avanjima oko

sebe. Priroda je otkrivala svoje najdublje vidike i najjasnije boje, nesebi~no

nudila lepotu i utehu, dok su se ljudi razmetali svojim sebi~lukom i ludilom.

Nau~ila sam da `ivim dan za danom. Bez planova za novo sutra.

Ipak, s nadom da }e sutra{nji dan do}i. Kada bi sirene zajaukale svoju

tu`balicu za ljudskim rodom, stavljala bih slu{alice na u{i i bila daleko

odavde. Mo`da na drugim mestima ne svi}u krvave zore i ne titra miris

spaljenog ljudskog mesa u vazduhu. Bila sam pravi ekspert za vojne ter-

mine – avaksi, F-117 nevidljivi, kasetne, tepih-bombe – ni{ta mi nije bilo

strano. Bili smo bombardovani iz vazduha ~eli~nim semenima smrti, a oni

sa TV-a su nas bombardovali gore navedenim izrazima.

^esto sam uzimala re~nik srpskog jezika. Potra`ila bih slovo S – i

nai{la na termine SLOGA, SLOBODA, SAVEST, SOLIDARNOST. Pod slo-

vom M nalazila sam –MILOSR\E, MUDROST, MLADOST, a pod slovom @

– @ELJA, @IVOT. ^itala sam obja{njenja, tek da ne bih zaboravila zna~enje

ovih re~i. Nisam ih ~esto ~ula ovih dana.

* * *

Moj mali brat je kona~no progovorio. Pla{ila sam se da mu prve re~i

ne budu –rat, avion, bombe. Hvala bogu, rekao je – MAMA!

Ka`u da se ovo ludilo bli`i kraju. Ne znam... Daj bo`e!

Tatu nisam videla skoro dva meseca. Nau~ila sam da `ivim sa

svakodnevnim strahom od telefona; sa razumevanjem za maj~ine duge,

budne no}i i sede vlasi bola u kosi; sa potiskivanjem gneva i nemo}i u

sebi i sa molitvom. Molitvom za one kojih vi{e nema; za one kojih ima, a

kao da ne postoje, ludi od bola i brige; za one koji postoje i `ive vo|eni

mi{lju da ova glupost vodi ne~emu i za one koji ne poznaju bol, ve} pos-

toje i `ive zaslepljeni tu|im idejama i svojom vizijom tu|ih snova.

Kad smognem dovoljno snage i hrabrosti da budem ^ovek u

hri{}anskom smislu te re~i –pomolim se i za one odozgo koji, mo`da ba{

sada, ciljaju na{ grad. Oprosti im Gospode! Njihove du{e su ledene sante,

a njihova srca okamenjene pustinje. Jedino su im misli `ive i gore vatrom

tu|ih smrti.

Pomozi nam, Gospode, da ponovo postanemo ljudi!

54

* * *

4. novembar 2005. god.

Za{to sam napisala ovu pri~u? Mo`da }e zavr{iti u nekom arhivu,

nepro~itana.... Ipak, vredelo je poku{ati. Nisam ja neki buntovnik, niti sam

revolucionar koji `eli da svet povede u nove pobede. Ne, moje `elje su

skromne i ovozemaljske. Ja `elim, @ivot, Slobodu i Ljubav!

Na `ivot prava imamo svi. Niko ne mo`e i ne sme odlu~ivati ko }e

`iveti, a ko ne}e.

Ima dovoljno mesta za sve pod zvezdama. Jo{ ako se uhvatimo za

ruke, ako se ~vrsto zagrlimo, napravi}emo mesta i za one koji tek dolaze.

Ljubav je jedino ose}anje sa kojim se ra|amo. Jer, iznad svih ljudskih

zakona stoji jedan jedini zakon koji uva`avam – zakon du{e i srca koji ne

mora postojati da bi se po{tovao, ve} po{tovati da bi postojao. Jedini jezik

koji poznajem je osmeh. Nema ~oveka koji ga ne}e razumeti. Sloboda je

ideal kome se te`i. Ali umesto da se kre}emo ka njoj kao zvezdi od ~ije

svetlosti zavisi na{ opstanak, mi postavljamo zastore da drugima osvane

mrak, bez obzira {to }e i nama sjati i blistati slabije.

Zato,

Srbijo, kad bude{ shvatila da u tebi ima dovoljno mesta za sve Srbe,

bo{njake, Ma|are, Rome i td; i kad ti, Balkane, shvati{ da si srce Evrope

ranjavano stotinu puta, i da si neraskidivi njen deo; i kad ti, Evropo, shvati{

da si neraskidivi deo sveta, poretka u kome su ljubav i sloga imperativ; i

kada vi, ljudi, shvatite da se od vas jedino o~ekuje da budete – LJUDI, ja

}u povratiti veru u HAPPY END i bajke o dalekim svetovima.

I obe}avam da }e svaka moja pri~a po~injati sa: „ba{ sada, u ovoj

divnoj Evropi, u ovom sjajnom svetu...,“ a zavr{avati sa „....i `iveli su

sre}no do kraja `ivota“.

Posve}eno Nikoli, Tijani, Ne{i, Arijeti, Arbenu, Egoni i Evropi koja je

na{a zajedni~ka domovina.

P.S. Nadam se da }emo se jo{ jednom sresti i smejati zajedno. Jer, dr`avne

granice su samo proizvod ljudskog straha od nepreglednosti. Granice

postavljaju jedino um i srce. Zato za nas granice NE POSTOJE.

Ivana Panti}

Gimnazija „Jovan Skerli}“, Vladi~in han

CIP – Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd

73/77-057.874::061.1EU

821.163.41-822-057.874::061.1EU

EVOPSKI PUT u o~ima nove generacije / [prire|iva~

Jelena Radojkovi}]. – Beograd : Beogradski centar za ljudska

prava, 2006 (Beograd : Dosije). – 54 str. ; 21 cm

Tira` 300.

ISBN 86-7202-080-4

COBISS.SR-ID 128197900