Eurobank a.d. PODACI I INFORMACIJE BANKE...Strategije upravljanja rizikom i upravljanja kapitalom i...

Izvršni odbor Banke Del.broj: 01-14581/18 Datum: 31.05.2018.

Eurobank a.d. PODACI I INFORMACIJE BANKE na dan 31. decembar 2017. godine

SADRŽAJ:

1. POSLOVNO IME I SEDIŠTE BANKE 1

2. STRATEGIJA I POLITIKE ZA UPRAVLJANJE RIZICIMA 2

2.1. STRATESKI OKVIR UPRAVLJANJA RIZICIMA 2 2.2. STRATEGIJA UPRAVLJANJA RIZICIMA 4 2.3. RIZIČNI PROFIL I SKLONOST BANKE KA RIZICIMA 5 2.4. POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA 6

2.4.1. KREDITNI RIZIK 6

2.4.2. RIZIK KONCENTRACIJE 12

2.4.3. TRŽIŠNI RIZIK 13

2.4.4. KAMATNI RIZIK U BANKARSKOJ KNJIZI 14

2.4.5. OPERATIVNI RIZIK 15

2.4.6. RIZIK LIKVIDNOSTI 16

2.5. NAČIN ORGANIZOVANJA PROCESA UPRAVLJANJA RIZICIMA 17 2.6. OBUHVATNOST I VRSTE IZVEŠTAVANJA O RIZICIMA 21

3. POKAZATELJI POSLOVANJA BANKE U VEZI SA UPRAVLJANJEM RIZICIMA 22

4. KAPITAL BANKE 22

4.1. UPRAVLJANJE KAPITALOM 22 4.2. OPIS OSNOVNIH KARAKTERISTIKA SVIH ELEMENATA KOJI SE UKLJUČUJU U OBRAČUN KAPITALA 22 4.3. PODACI O POVEZIVANJU POZICIJA KAPITALA IZ BILANSA STANJA S POZICIJAMA IZ OBRASCA PI-KAP27 4.4. POVEZIVANJE POZICIJA U RAŠČLANJENOM BILANSU STANJA I POZICIJA U OBRASCU PI–KAP 28

5. KAPITALNI ZAHTEVI I PROCES INTERNE PROCENE ADEKVATNOSTI KAPITALA 30

5.1. POKAZATELJ ADEKVATNOSTI KAPITALA 30 5.2. REGULATORNI KAPITALNI ZAHTEVI 32

5.2.1. KAPITALNI ZAHTEV ZA KREDITNI RIZIK I RIZIK DRUGE UGOVORNE STRANE 33

5.2.2. RIZIK IZMIRENJA/ ISPORUKE 33

5.2.3. RIZIK DRUGE UGOVORNE STRANE 33

6. INTERNA PROCENA ADEKVATNOSTI KAPITALA 33

7. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA ZAŠTITNE SLOJEVE KAPITALA 40

7.1. PODACI O GEOGRAFSKOJ RASPODELI IZLOŽENOSTI ZNAČAJNIH ZA IZRAČUNAVANJE KONTRACIKLIČNOG

ZAŠTITNOG SLOJA KAPITALA PI-GR 41

7.1.1. PODACI O IZNOSU KONTRACIKLIČNOG ZAŠTITNOG SLOJA KAPITALA BANKE PI‐KZS 41

8. KREDITNI RIZIK 41

8.1. OPIS PRISTUPA I METODA KOJI BANKA KORISTI ZA OBRAČUN ISPRAVKI VREDNOSTI BILANSNE AKTIVE I

REZERVISANJA ZA GUBITKE PO VANBILANSNIM STAVKAMA 41 8.2. UKUPAN IZNOS IZLOŽENOSTI I PROSEČNE IZLOŽENOSTI PO KLASAMA IZLOŽENOSTI 43 8.3. GEOGRAFSKA RASPODELA PO KLASAMA IZLOŽENOSTI 44 8.4. PODELA IZLOŽENOSTI KREDITNOM RIZIKU PREMA SEKTORIMA ILI DRUGOJ UGOVORNOJ STRANI

RAZVRSTANIH PO KLASAMA IZLOŽENOSTI 44 8.5. SEKTORSKA RASPODELA SA POSEBNIM PRIKAZOM IZNOSA OBEZVREĐENIH I POTRAŽIVANJA U DOCNJI I

IZNOSA SPECIFIČNIH I OPŠTIH POTRAŽIVANJA ZA KREDITNI RIZIK 47 8.6. RASPODELA SVIH IZLOŽENOSTI PREMA PREOSTALOM DOSPEĆU PO KLASAMA IZLOŽENOSTI 48 8.7. GEOGRAFSKA RASPODELA OBEZVREĐENIH I POTRAŽIVANJA U DOCNJI I IZNOSA SPECIFIČNIH I OPŠTIH

POTRAŽIVANJA ZA KREDITNI RIZIK 48 8.8. PROMENE NA ISPRAVKAMA VREDNOSTI I REZERVISANJIMA ZA GUBITKE 48 8.9. RASPODELA IZLOŽENOSTI PREMA KATEGORIJAMA KLASIFIKACIJE, I PODACI O OBRAČUNATOJ I

POTREBNOJ REZERVI 49

9. PRIMENA EKSTERNIH REJTINGA U STANDARDIZOVANOM PRISTUPU OBRAČUNA KREDITNIM RIZIKOM PONDERISANE AKTIVE 49

10. TEHNIKE UBLAŽAVANJA KREDITNOG RIZIKA 50

10.1. VREDNOVANJE INSTRUMENATA KREDITNE ZAŠTITE I UPRAVLJANJE TIM INSTRUMENTIMA 51 10.2. NAČIN BILANSNOG I VANBILANSNOG NETIRANJA 51 10.3. OPIS OSNOVNIH VRSTA INSTRUMENATA MATERIJALNE ZAŠTITE 51 10.4. PRIKAZ KONCENTRACIJA TRŽIŠNOG ILI KREDITNOG RIZIKA U OKVIRU PRIMENJIVIH TEHNIKA

UBLAŽAVANJA 51 10.5. IZLOŽENOSTI PRE I NAKON KORIŠĆENJA KREDITNE ZAŠTITE ZA SVAKI NIVO KREDITNOG KVALITETA

UKLJUČUJUĆI I IZLOŽENOSTI KOJE PREDSTAVLJAJU ODBITNE STAVKE OD KAPITALA 52 10.6. IZLOŽENOSTI (NAKON NETIRANJA) OBEZBEĐENIH INSTRUMENTIMA MATERIJALNE I NEMATERIJALNE

KREDITNE ZAŠTITE, PO KLASAMA IZLOŽENOSTI 52

11. RIZIK DRUGE UGOVORNE STRANE 53

12. TRŽIŠNI RIZICI 53

12.1. VRSTA PRIMENJENOG PRISTUPA ZA RAČUNANJE TRŽIŠNIH RIZIKA 53 12.2. KAPITALNI ZAHTEV ZA TRŽIŠNE RIZIKE 54 12.3. STRUKTURA I IZNOSI PO VRSTI KAPITALNOG ZAHTEVA 54

13. OPERATIVNI RIZICI 55

13.1. KAPITALNI ZAHTEV ZA OPERATIVNI RIZIK 55

14. KAMATNI RIZIK PO OSNOVU POZICIJA IZ BANKARSKE KNJIGE 55

14.1. IZVORI KAMATNOG RIZIKA I UČESTALOST NJEGOVOG MERENJA 55 14.2. OSNOVNE PRETPOSTAVKE ZA MERENJE ODNOSNO PROCENU IZLOŽENOSTI OVOM RIZIKU 55 14.3. PROMENA PRIHODA, EKONOMSKE VREDNOSTI I DRUGIH FAKTORA 56

15. IZLOŽENOSTI PO OSNOVU VLASNIČKIH ULAGANJA U BANKARSKOJ KNJIZI 56

16. POKAZATELJ LEVERIDŽA 56

17. OBJAVLJIVANJE INFORMACIJA KOJE SE ODNOSE NA BANKARSKU GRUPU I ODNOS IZMEĐU MATIČNOG DRUŠTVA I PODREĐENIH DRUŠTAVA 57

18. PODACI I INFORMACIJE KOJI SE NE OBJAVLJUJU 57

19. KVALITET AKTIVE 57

20. PRILOZI U SKLADU SA SMERNICOM ZA PRAĆENJE KVALITETA AKTIVE 58

EUROBANK A.D. BEOGRAD Obelodanjivanje podataka i informacija na dan 31. 12. 2017. godine

Svi iznosi su izraženi u 000 RSD osim ako nije drugačije naznačeno

1

Eurobank a.d. Beograd (u daljem tekstu: Banka) u skladu sa Zakonom o bankama (Službeni glasnik RS br. 107/2005, 91/2010 i 14/2015), i Odlukom o objavljivanju podataka i informacija banke (Službeni glasnik RS br. . 125/2014 i 4/2015103/2016) u nastavku objavljuje izveštaj za 2017. godinu.

U ovom izveštaju sadržane su kvalitativne i kvantitative informacije u skladu sa gore navedenom Odlukom.

Ovaj dokument je pripremljen i u skladu sa zahtevima Narodne banke Srbije istaknutim u Smernici za objavljivanje podataka i informacija banke koji se odnose na kvalitet aktive, a kvantitativni podaci u skladu sa navedenim dokumentom izloženi su Prilogu 1 ovog izveštaja.

Objavljivanja u ovom Izveštaju sačinjena su u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardima i Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja i u nekim slučajevima služe da dodatno pojasne objavljivanja u Napomenama uz finansijske izveštaje Banke za 2017. godinu.

EUROBANK A.D., objavljuje:

PODATKE I INFORMACIJE BANKE

na dan 31. 12. 2017. godine

1. POSLOVNO IME I SEDIŠTE BANKE Banka je nastala procesom spajanja uz pripajanje EFG Eurobank a.d. Beograd i Nacionalne Štedionice Banke a.d. koji je okončan 20. oktobra 2006. godine. Skupština akcionara Nacionalne Štedionice Banke a.d. Beograd i Skupština akcionara EFG Eurobanke a.d. Beograd održane 28. jula 2006. godine usvojile su Odluku o spajanju uz pripajanje Nacionalne Štedionice Banke a.d. Beograd, EFG Eurobanci a.d. Beograd. Agencija za privredne registre je 20. oktobra 2006. godine izdala Rešenje o spajanju uz pripajanje Nacionalne Štedionice Banke a.d. Beograd, EFG Eurobanci a.d. Beograd čime je okončan proces spajanja uz pripajanje. Istog datuma Agencija za privredne registre je izdala rešenje o promeni naziva Banke u Eurobank EFG Štedionica a.d. Beograd. Banka je registrovana u Republici Srbiji za obavljanje platnog prometa i kreditnih i depozitnih poslova u zemlji i inostranstvu. Banka posluje u skladu sa Zakonom o bankama na principima likvidnosti, sigurnosti i profitabilnosti. Tokom oktobra 2009. godine Banka je promenila sedište i od tada se nalazi u ulici Vuka Karadžića 10. Prethodno sedište Banke bilo je u Kolarčevoj 3 u Beogradu. Na dan 31. decembar 2008. godine, Banka je promenila svoj naziv u „Eurobank EFG A.D. Beograd“. (skraćeno Eurobank EFG AD Beograd). Prethodni naziv Banke bio je „Eurobank EFG Štedionica A.D. Beograd“.



2

Na dan 24. oktobra 2012. godine, Banka je promenila svoj naziv u „Eurobank A.D.“. Prethodni naziv Banke bio je „Eurobank EFG A.D. Beograd“. Na dan 31. decembar 2017. godine, Banka je imala 1. 467 zaposlenih (na dan 31. decembar 2016. godine: 1.450 zaposlenih). Banka u svom sastavu ima 80 filijala i jedan poslovni centar. Matični broj banke je 17171178. Poreski identifikacioni broj banke je 100002532.

2. STRATEGIJA I POLITIKE ZA UPRAVLJANJE RIZICIMA

2.1. Strateski okvir upravljanja rizicima Sistem upravljanja rizicima u Banci postavljen je u skladu sa zahtevima Narodne banke Srbije, Bazela III, Međunarodnih standarda računovodstva i izveštavanja (MRS/MSFI), Matične Banke i standardima branše. Banka teži da konstantno prilagođava metode i principe upravljanja rizicima međunarodnoj najboljoj praksi, težeći efikasnom praćenju i kvalitetnom upravljanju svim rizicima koji nastaju u poslovanju Banke. Banka prepoznaje da je preuzimanje rizika integralni deo njenog poslovanja. U tom cilju, Banka postavlja mehanizme kojim želi identifikovati sve rizike u ranoj fazi i proceniti njihov uticaj na ostvarenje ciljeva. Strateški, metodološki i proceduralni okvir upravljanja rizicima kojima je Banka izložena ili može biti izložena u svom poslovanju određen je:

Strategijom upravljanja rizicima, Strategijom upravljanja kapitalom, Politikama, procedurama i metodologijama za upravljanje rizicima.

Strategije zajedno sa pripadajućim aktima utvrđene su na takav način da uvažavaju specifičnosti same Banke, poslovnog i makroekonomskog okruženja u kome Banka posluje. Strategije i politike Banke za upravljanje rizikom i kapitalom formalno su dokumentovane i daju opšte usmerenje Banke po pitanjima upravljanja rizicima i kapitalom, misiju i ciljeve upravljanja rizicima, definicije rizika, principe upravljanja rizicima, spremnost za preuzimanje rizika, upravni okvir i strateške ciljeve u pogledu rizika. Strategije upravljanja rizikom i upravljanja kapitalom i prateće politike uspostavlja i usvaja Upravni odbor Banke, dok su Izvršni odbor i Sektor za upravljanje rizicima i Sektor za finansije i kontrolu odgovorni za njihovo sprovođenje. Strategije se revidiraju na redovnoj bazi, najmanje jednom godišnje, a posebno u slučaju značajnijih promena Poslovne politike i strategije Banke i u slučaju značajnijih promena u makroekonomskom okruženju u kojem Banka posluje. Banka posluje kao integrisana grupa sektora, poslovnih jedinica i funkcija. Rizicima i kapitalom se u tom smislu upravlja putem odgovarajuće organizacione strukture, primenom osnovnih principa poslovanja utvrđenim internim aktima i sprovođenjem procesa merenja i praćenja koji su u skladu sa aktivnostima sektora i poslovnih jedinica.



3

Proces upravljanja rizicima sastoji se iz nekoliko faza, koje je Banka definisala kao: Identifikovanje rizika; Merenje i procena rizika; Ograničenje i ublažavanje rizika, Praćenje rizika i kontrola rizika Izveštavanje o rizicima.

Proces je u potpunosti zasnovan na dokumentovanim politikama i procedurama, koje se redovno revidiraju u smislu njihove sveobuhvatnosti, tačnosti i efikasnosti. Proces upravljanja rizicima je predmet interne revizije. U okviru procesa upravljanja rizicima, Banka procenjuje potencijalni uticaj relevantnih makroekonomskih faktora na izloženost rizicima i razmatra ove procene prilikom donošenja važnih odluka u vezi sa rizicima. U organizacionom smislu, sistem je postavljen tako da obezbeđuje jasno definisane nadležnosti i odgovornosti, transparentne i konzistentne linije komunikacija i razmene informacija i razdvajanje aktivnosti preuzimanja rizika od aktivnosti kontrole i praćenja rizika. Procesi upravljanja rizicima uključuju organe Banke, jedinice odgovorne za identifikovanje, merenje i procenu, praćenje, ograničavanje i izveštavanje, jedinice za kontrolu kao i poslovne jedinice koje preuzimaju i takođe procenjuju rizik. U Banci, osnovne uloge u upravljanju rizicima imaju sledeći organi:

Upravni odbor odgovoran je za razumevanje prirode i ukupne visine rizika kojem je Banka izložena u svom poslovanju, kao i za uspostavljanje jedinstvenog sistema upravljanja rizicima u Banci i za nadzor nad tim sistemom. Upravni odbor utvrđuje ključne principe upravljanja rizicima, spremnost za preuzimanje rizika, ciljeve i organizaciju, tako što usvaja strategiju i politike upravljanja rizikom kao i strategiju upravljanja kapitalom Banke..

Odbor za reviziju je odgovoran, kako je to predviđeno zakonskim i regulatornim okvirom, da

pomaže Upravnom odboru u nadzoru procesa finansijskog izveštavanja i praćenju adekvatnosti, efektivnosti i efikasnosti internih kontrola u Banci. Odbor za reviziju analizira i usvaja predloge strategije i politika koji se odnose na upravljanje rizikom i interne kontrole, koji se dostavljanju Upravnom odboru na razmatranje i usvajanje.

Izvršni odbor je odgovoran za sprovođenje ključnih principa i ciljeva upravljanja rizicima, kao i okvira spremnosti za preuzimanje rizika, koje je utvrdio Upravni odbor. Izvršni odbor je zadužen za održavanje i poboljšanje efikasnosti unutrašnjih kontrola koje su ugrađene u sistem Banke za upravljanje rizicima. Pored toga, Izvršni odbor predlaže Upravnom odboru poslovnu politiku i strategiju Banke, kao i strategiju i politike upravljanja rizikom i strategiju upravljanja kapitalom.

Odbor za upravljanje aktivom i pasivom prati izloženost Banke rizicima koji proizilaze iz strukture njenih bilansnih obaveza i potraživanja i vanbilansnih stavki, predlaže mere za upravljanje kamatnim rizikom i rizikom likvidnosti, koordinira celokupnom strategijom aktive i



4

pasive u okviru postojeće regulative i pravila utvrđenih od strane Narodne banke Srbije i u skladu sa celokupnom politikom upravljanja rizicima, a obavlja i druge poslove utvrđene aktima Banke i propisima Narodne banke Srbije.

. Komitet za rizike, kao telo koje je Upravni odbor imenovao za praćenje rizika i upravljanje

rizicima, je odgovoran za evaluaciju i reviziju politika koje se odnose na rizik, redovno praćenje najvažnijih projekata upravljanja rizikom i redovno praćenje izloženosti rizicima, uključujući poštovanje utvrđenih ciljanih i graničnih vrednosti spremnosti za preuzimanje rizika, kao i rezultata stres testova.

Komitet za upravljanje problematičnim plasmanima (TAC), predstavljaju nadzor nad

upravljanjem problematičnim plasmanima; utvrđivanje i implementacija politike upravljanja problematičnim plasmanima i praćenje efikasnosti primene navedene politike; i kvartalno podnošenje preporuka i izveštaja o efikasnosti Upravnom odboru i Komitetu za rizike Banke.

Organi Banke nadležni za upravljanje rizicima kojima je Banka izložena odgovorni su da kontinuirano prate promene u zakonskoj regulativi, analiziraju njihov uticaj na visinu rizika na nivou Banke i preduzimaju mere na usaglašavanju poslovanja i procedura sa novim propisima u okvirima kontrolisanog rizika. Pored toga, uvođenje novih usluga praćeno je potrebnim tržišnim i ekonomskim analizama u cilju optimizacije odnosa prihoda i preuzetih rizika. U proces upravljanja rizicima integrisani su procesi interne procene adekvatnosti kapitala i upravljanja kapitalom. Ovi procesi su međusobno uslovljeni – Banka odlučuje o preuzimanju rizika u meri u kojoj oni mogu biti zaštićeni kapitalom i istovremeno upravlja kapitalom tako da njegov nivo uvek bude u odgovarajućoj srazmeri sa postojećim i očekivanim rizicima koje Banka preuzima, a interaktivnost ovih procesa obezbeđuje da preuzeti nivo rizika bude usklađen sa obimom i strukturom kapitala. 2.2. Strategija upravljanja rizicima Strategija opisuje okvire upravljanja rizicima u Banci, i time predstavlja osnovni i najvažniji set pravila u oblasti upravljanja rizicima. Takođe opisuje viziju uloge upravljanja rizicima u Banci definisanu od strane Upravnog odbora, gde je ona definisana kao osnovna funkcija za obezbeđivanje efikasnosti i sigurnosti poslovanja banke. Standardi efikasnog i održivog upravljanja i kontrole rizika, postavljeni Strategijom, usklađeni su sa relevantnim zakonskim okvirom, etičkim standardima i proporcionalni su veličini banke, njenoj organizaciji i obimu poslovanja. Strategiju upravljanja rizicima utvrđuje i usvaja Upravni odbor Banke dok je za njeno sprovođenje odgovoran Izvršni odbor i Sektor za upravljanje rizicima. Strategija se revidira redovno (minimum jednom godišnje), a naročito u slucaju značajnih izmena poslovne politike i strategije Banke, odnosno u slučaju značajnih promena makroekonomskog okruženja u kome Banka posluje. Sva ostala dokumenta Banke koja se bave upravljanjem rizicima moraju biti usaglašena sa Strategijom upravljanja rizicima. Rukovodioci svih odeljenja su odgovorni za usaglašenost detaljnih procesa i procedura sa pravilima definisanim u Strategiji. Osnovni princip strategije upravljanja rizicima je optimizacija rizičnog profila Banke, kroz kontinuirani fokus zasnovan na sledećem:



5

Jasna unutrašnja organizacija i kompletna podela dužnosti sa jasno definisanim, transparentnim i konzistentnim linijama odgovornosti

Usaglašenost sa zakonom i regulativom Usaglašenost sa dobrom praksom i principima tržišta Sveobuhvatna integracija u sve poslovne aktivnosti Banke Uspostavljanje visokih standarda upravljanja rizicima Jasno definisane linije izveštavanja u cilju unapređivanja efikasnosti donošenja odluka, kojim se

uzimaju u obzir sve značajne informacije koje mogu uticati na izloženost Banke rizicima. Izvršni odbor i svi zaposleni Banke su dužni da se pridržavaju osnovnih načela u upravljanju rizicima koja su definisana u Strategiji upravljanje rizicima, politikama i procedurama Banke i svoje odluke temelje na njima. 2.3. Rizični profil i sklonost Banke ka rizicima Banka potvrđuje da je preuzimanje rizika integralni deo njenog poslovanja i da je uspostavljen sistem upravljanja rizicima u skladu sa rizičnim profilom, poslovnom politikom i strategijom. U vezi sa tim, Banka utvrđuje mehanizme za prepoznavanje tih rizika u ranoj fazi i procenu njihovog mogućeg uticaja na postizanje njenih ciljeva. Banka je svesna da je potrebno da se više poslovodstvo aktivno angažuje na utvrđivanju i praćenju spremnosti za preuzimanje rizika, i to uz pomoć jasnog i transparentnog izveštavanja Izvršnog odbora, Odbora za rizik, Odbora za reviziju i Upravnog odbora. Politikom sklonosti ka preuzimanju rizika, Banka je definisala okvir za sklonost ka preuzimanju rizika (RAF) kao i odgovarajući način na koji se obaveštavaju organi odlučivanja u Banci budući da se na njemu zasniva kultura upravljanja rizikom organizacije i da on predstavlja kamen temeljac za utvrđivanje politike i graničnih vrednosti rizika, i to za sve materijalne rizike na nivou Banke. RAF predstavlja centralni pokretač za podršku Banci u sprovođenju njene celokupne poslovne strategije i ciljeva, kako u normalnim, tako i u nepovoljnim ekonomskim uslovima U ovom procesu Banka utvrđuje sveukupnu spremnost Banke za preuzimanje rizika, uz uzimanje u obzir strateškog plana ako i aktuelnog profila rizika. Profil rizičnosti predstavlja procenu strukture i nivoa svih rizika kojima je Banka izložena ili može biti izložena u svom poslovanju. Banka do njega dolazi nakon analize i procene izloženosti svim vrstama rizika, a sadrži procene materijalnosti različitih (merljivih i nemerljivih) vrsta rizika kojima je Banka izložena ili može biti izložena u svom poslovanju. Rizični profil Banke je u korelaciji se Bančinom sklonošću za preuzimanje rizika i to sa dva aspekta:

Sposobnost prihvatanja rizika u odnosu na visinu kapitala kojim Banka raspolaže, Povezanost poslovne strategije i rizičnog profila Banke.

Strategijom upravljanja rizicima i Politikom sklonosti ka preuzimanju rizika, Banka prevashodno određuje svoju sklonost ka preuzimanju ukupnog rizika u svom poslovanju, odnosno postavlja nužne, prihvatljive i maksimalne nivoe rizika koje je voljna da preuzme. Sklonost Banke ka preuzimanju rizika se opisuje u smislu niza kvantitativnih izjava na nivou materijalno značajnih rizika, kao i na opštem



6

nivou (nivou Banke). Tom prilikom, kao svojevrsne tačke referencije u odnosu na strateške ciljeve poslovanja Banke, razmatraju se sledeće dimenzije: dobit, prihod, aktiva, kapital, likvidnost, reputacija, ciljani nivo poverenja, rizici nulte tolerancije, organizaciona ograničenja i poređenje sa neposrednom konkurencijom. Ove izjave važe za trenutno i planirano pozicioniranje Banke u smislu preuzimanja rizika. Ovako uspostavljeni nivoi rizika definišu se u svrhu ostvarenja poslovnih ciljeva Banke utvrđenih poslovnom strategijom, a potom se specificiraju korektivne mere u slučaju da ti nivoi rizika budu premašeni. U tom pogledu, Banka vrši redovno praćenje i ocenu profila rizika, sveobuhvatnog na nivou Banke i pojedinačnih na nivou pojedinačnih materijalno značajnih rizika, kako bi se obezbedila usaglašenost profila rizika sa definisanom sklonošću ka rizicima. Održavanje pomenutog odnosa odnosno usaglašenosti podrazumeva jasno propisane odgovornosti i mere/aktivnosti koje treba da se sprovode u slučaju da postoji odstupanje.

U slučaju njihovog narušavanja Sektor za upravljanje rizicima informiše Izvršni Odbor i Upravni Odbor. Upravni Odbor donosi odluku o tome da li je prihvatljivo trenutno stanje ili ne, i na bazi izvršenih analiza i raspoloživih mogućnosti odlučuje o daljim koracima odnosno merama i aktivnostima koje Banka treba da preduzme, a na predlog Izvršnog odbora. Takođe, Upravni Odbor je dužan da razmotri da li je reč o jedinstvenom slučaju odnosno da razmotri efikasnost uspostavljenih limita i da ih ažurira po potrebi. Utvrđeni sistem limita se redovno ponovo razmatra, minimum jednom godišnje. 2.4. Politike upravljanja rizicima Aktivnosti Banke su izložene različitim finansijskim rizicima i te aktivnosti zahtevaju analizu, procenu, prihvatanje i upravljenje određenim stepenom rizika ili kombinacijom izloženosti rizicima. Upravljanje rizicima Banka ostvaruje preko Sektora za upravljanje rizicima. Politike upravljanja rizicima su dizajnirane tako da identifikuju i analiziraju ove rizike, da postave adekvatna ograničenja rizika i kontrole kao i da ostvare nadzor nad rizicima i pridržavanje ograničenja pomoću pouzdanog i ažurnog informacionog sistema. Politikama upravljanja rizicima propisuju se i postupci i mere upravljanja pojedinim rizicima i postupanje u slučaju nepovoljnih rezultata stres testova.

2.4.1. Kreditni rizik Kreditni rizik je rizik finansijskog gubitka usled neizvršavanja obaveza dužnika prema banci. Banka je izložena kreditnom riziku uglavnom u pogledu zajmova i plasmana komitentima kao i vanbilansnih obaveza, ali i u pogledu banaka i njenog portfolija državnih obveznica.

S obzirom da je davanje kredita osnovna delatnost Banke, kreditni rizik je jedan od primarnih rizika kojima je Banka izložena. S obzirom na to, kreditni rizik se uvek smatra materijalnim rizikom. U cilju upravljanja kreditnim rizikom, Banka je u okviru Strategije upravljanja rizicima definisala kreditni rizik i njegove podkategorije rizika. Upravljanje kreditnim rizikom je usmereno na maksimizaciju stope povrata banke usklađene za rizik, održavanjem izloženosti kreditnom riziku unutar prihvatljivih parametara.



7

Banka primenjuje međunarodnu najbolju praksu kada se radi o kreditnom poslovanju, uz dobro definisan proces odobravanja kreditnih plasmana, nezavisne ponovne procene kreditnih plasmana i efikasnu funkciju upravljanja kreditnim rizikom. Glavni ciljevi upravljanja kreditnim rizikom su:

Održavanje čvrstih standarda kreditiranja; Praćenje i kontrolisanje kreditnog rizika; Adekvatna procena novih poslovnih prilika; Identifikacija problematičnih plasmana i upravljanje njima.

Radi adekvatnog upravljanja kreditnim rizikom, Banka je formirala organizacionu strukturu koja odgovara obimu, vrsti i složenosti poslova koje obavlja. Ovakva struktura omogućava ostvarivanje utvrđenih ciljeva i principa za upravljanje kreditnim rizikom, obezbeđujući pritom nezavisnost organizacionih jedinica koje vrše funkciju preuzimanja rizika i organizacionih jedinica koje vrše funkciju kontrole i upravljanja rizicima (Sektor za upravljanje rizicima). Organizacionu strukturu Sektora za upravljanje rizicima, u pogledu upravljanja kreditnim rizikom čini: Služba kreditnih rizika, Služba kreditne kontrole, Služba za upravljanje kolateralim,Služba za modeliranje rizika i Služba za integrisano upravljanje rizicima. Procesi upravljanja kreditnim rizikom uključuje i glavne organe Banke: Upravni odbor, Izvršni odbor, Odbor za reviziju, Komitet za rizike, Kreditni odbor Izvršnog odbora, Regionalni kreditni odbor Upravnog Odbora, Kreditni komitet za plasmane stanovništvu, malim preduzećima i preduzetnicima, Komitet Upravnog Odbora za klijente pod specijalnim nadzorom-SHC I, Komitet Izvršnog Odbora za klijente pod specijalnim nadzorom-SHC II , Komitet za upravljanje problematičnim plasmanima i Odbor za nove proizvode. Banka je svojim internim dokumentima i to Strategijom upravljanja rizicima, politikama i procedurama utvrdila odgovornosti navedenih organizacionih jedinica i organa banke u kreditnom procesu kao i u procesu praćenja i upravljanja odobrenim kreditnim plasmanima i upravljanja kreditnim rizikom koji iz datog poslovanja proizilazi. U cilju preuzimanja kreditnog rizika i upravljanja tim rizikom Banka je uspostavila odgovarajući kreditni proces i proces upravljanja kreditnim rizikom. U skladu sa tim, Banka je razvila i usvojila kreditnu politiku za svaki sektor koji se bavi kreditiranjem. Svaka kreditna politika Eurobank a.d. (u daljem tekstu: Kreditna politika) definiše osnovne koncepte, uputstva i pravila koji obezbeđuju pravilno upravljanje procesom odobravanja, isplate, nadgledanja i naplate kredita i druge izloženosti riziku. U cilju implementiranja relevantne Kreditne politike, Banka je takođe donela druga neophodna akta, odluke, pravila, procedure i slicno. Banka upravlja kreditnim rizikom na nivou celokupnog kreditnog portfolija kao i na nivou pojedinačnih klijenata i transakcija. Na nivou celog portfolija, Banka upravlja kreditnim rizikom, putem sprovođenja sledećih aktivnosti:



8

analize strukture i kvaliteta celokupnog kreditnog portfolija Banke korišćenjem različitih kriterijuma (analiza valutne i sektorske strukture, rizičnosti naplate i adekvatnosti rezervisanja kao i analiza kolaterala i njihovog obezvređenja);

praćenjem različitih limita izloženosti (analiza limita prema velikim izloženostima i rizičnim plasmanima);

praćenjem pojedinačnih izloženosti kreditnom riziku kod kojih su identifikovani rani znaci upozorenja kao i onih kod kojih su identifikovani problemi u naplati;

analize osetljivosti portfolija usled obezvređenja plasmana i promene vrednosti sredstava obezbeđenja;

analizom efikasnosti naplate iz sredstava obezbeđenja. Identifikacija kreditnog rizika se vrši u fazi uspostavljanja inicijalnog kontakta klijenta sa Bankom, u fazi formiranja dosijea klijenta i u toku trajanja plasmana Banke. Pojedinačni plasmani su predmet rigorozne procene. Način odobravanja i praćenja plasmana, sredstva obezbeđenja Banka prihvata kolateral, kao i određivanje rizičnosti svakog od plasmana je precizno propisan Kreditnim politikama Banke, kao i dokumentima koja sačinjavaju okvir upravljanja kreditnim rizikom (Politka upravljanja kreditnim rizikom). U okviru Politike za upravljanje kreditnim rizikom, Banka je definisala tri nivoa pogoršanja kreditne sposobnosti dužnika: rano upozorenje, finansijske poteškoće, i difolt čija se identifikacija bazira na setu definisanih indikatora, procesu praćenja tih indikatora i procesu daljeg postupanja u slučaju registracije nekog od ovih indikatora. Banka identifikuje problematična potraživanja (NPE) kao one izloženosti kod kojih je klijent u docnji više od 90 dana ili je banka identifikovala neke druge indikatore nemogućnosti otplate. Detaljni kriterijumi su izneti u Politici upravljanja kreditnim rizikom. Takođe, detaljniji opis problematičnih i restrukturiranih potraživanja je dat u delu 18. Kvalitet aktive. Prihvatljiv nivo (triger) problematičnih potraživanja i najviši prihvatljiv nivo (limit) problematičnih potraživanja koji Banka preuzima kako bi postigla svoje strateške ciljeve su određeni u Politici sklonosti preuzimanju rizika i Politici upravljanja kreditnim rizikom. U skladu s tim, Banka je definisala trogodišnji plan za stopu NPE u Poslovnoj Politici i Strategiji. Banka je takođe svojom Politikom za upravljanje kreditnim rizikom a u skladu sa NBS Odlukom o upravljanju rizicima banaka definisala i pojam restrukturiranja i restrukturiranog potraživanja. Osnovna pravila koje Banka primenjuje prilikom preuzimanja i upravljanja kreditnim rizikom na nivou pojedinačnih klijenata i transakcija su:

detaljno razumevanje ekonomske pozadine transakcije, procena kreditne sposobnosti klijenta na bazi analize finansijskog stanja klijenta, njegove

sposobnosti za vraćanje kredita, kao i dinamike i izvora otplate kredita. analiza osetljivosti poslovanja klijenta u odnosu na kretanje kursa dinara, analiza usklađenosti devizne pozicije, analiza privredne grane u kojoj dužnik posluje, položaja dužnika na tržištu, specifičnih

karakteristika dužnika i drugih relevantih pokazatelja, analiza vrste i kvaliteta sredstava obezbeđenja, analiza ostvarenog poslovnog odnosa sa klijentom, kontrola namenskog korišćenja kredita i izvora otplate kredita, kontrola poslovanja klijenta u periodu otplate kredita



9

Banka sistemski radi na optimizaciji postojećih procesa i procedura naplate kako bi se omogućilo smanjenje troškova naplate i omogućio povećan nadzor nad istima uz istovremeno povećanje stope naplate i prinosa. U cilju obezbeđivanja fokusiranog i transparentnog upravljanja problematičnim plasmanima Banke, odgovarajuće odgovornosti za njihovo izvršavanje i nezavisnost od ostalih poslovnih jedinica odgovornih za preuzimanje rizika, Upravni odbor (BoD) Banke je osnovao Direkciju za upravljanje problematičnim plasmanima (TAS) i usvojio Politiku za upravljanje problematičnim plasmanima. Banka meri kreditni rizik na nivou pojedinačnih klijenata i transakcija, putem procene finansijskog stanja klijenta tj. kreditne sposobnosti, pri čemu vrsta korišćenih pokazatelja zavisi od vrste klijenata i specifičnosti njegovog poslovanja i pravnog statusa. Osim procene finansijskog stanja klijenta tj. njegove kreditne sposobnosti merene kroz kvantitativne pokazatelje, Banka koristi i niz kvalitativnih pokazatelja kao što su privredna grana u kojoj klijent posluje, kreditna istorija, kvalitet menadžmenta, dosadašnja saradnja sa klijentom itd. Kreditni rizik na nivou portfolija Banka meri putem obračunavanja posebne rezerve za procenjene gubitke, potrebne rezerve za procenjene gubitke, iznosa ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama kao i utvrđivanjem iznosa kapitalnog zahteva za pokriće kreditnog rizika u skladu sa interno definisanom metodologijom. Kako bi ispitala uticaj negativnih kretanja po osnovu izloženosti kreditnom riziku, Banka sprovodi i stres testiranje kreditnog rizika u kojem uključuje uticaj mogućih događaja ili budućih promena u ekonomskim uslovima kao i stresne scenarije vezane za razvoj glavnih parametara kreditnog rizika, stope neizmirivanja obaveza i gubitka koji nastaje usled neizmirivanja obaveza prema Banci.

Sa stanjem na dan 31.12.2017. godine, Banka procenjuje obezvređenje bilansne aktive i mogući gubitak po vanbilansnim stavkama u skladu sa MRS 39 i zahtevima Odluke Narodne banke Srbije o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banaka. Korišćeni pristup opisan je u delu 7.1. ovog Izveštaja. Počev od 01.01.2018. godine, umesto MRS 39 u primeni je Međunarodni standard finansijskog izveštavanja 9 (u daljem tekstu MSFI 9), koji je Banka implementirala. Efekte primene novog standarda Banka je objavila u okviru Napomena uz finansijske izveštaje za 2017. godinu, a u nastavku je dat kratak pregled najznačajnih elemenata MSFI 9. Za merenje ispravke vrednosti izloženosti koje se drže po amortizovanom trošku u skladu sa MSFI 9, Banka koristi model očekivanog kreditnog gubitka (ECL). Gubitak po osnovu obezvređenja se priznaje za očekivane kreditne gubitke i meri se na svaki datum izveštavanja. Glavni elementi koji predstavljaju okvir implementacije MSFI 9 u Banci su: - Definicija statusa neizvršenja obaveza (default) - Kriterijumi za alokaciju prema nivou rizika (stages) - Diferencijacija između kolektivne i individualne procene - Merenje očekivanog kreditnog gubitka (ECL) - Postupak za prestanak priznavanja i modifikacije - Tretman POCI izloženosti (kupljenih ili inicijalno obezvređenih potraživanja) Pored toga, Banka obračunava posebnu rezervu za procenjene gubitke i potrebnu rezerve za procenjene gubitke primenom Metodologije za primenu kriterijuma klasifikacije potraživanja (u daljem tekstu:



10

Metodologija za klasifikaciju) koju je Banke definisala u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke. Služba kreditne kontrole u okviru Sektora za upravljanje rizicima odgovorna je za organizaciju, primenu i praćenje politike rezervisanja Banke, pripremu izveštaja u vezi sa kreditnim rizikom i praćenje kvaliteta kreditnog portfolija. U skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala Narodne banke Srbije, Banka je za obračun kapitalnog zahteva za potrebe kvantifikacije potrebnog kapitala za pokrice gubitaka koji proizilaze iz izloženosti kreditnom riziku implementirala standardizovani pristup. Procesom procene adekvatnosti internog kapitala (ICAAP politika), Banka je definisala način utvrđivanja adekvatnosti njenog kapitala u odnosu na profil rizika, odnosno stepen rizika kojem je izložena u svom poslovanju. Banka pre svega zasniva ovaj proces na interno prihvacenoj metodologiji koja odražava specifičnost same Banke ili njenu veličinu, organizaciju i obim poslovanja, kao i količinu i kvalitet raspoloživih nadležnosti i podataka i vrši procenu adekvatnost kapitala Banke prvenstveno iz poslovne perspektive Banke. Interni kapitalni zahtev za kreditni rizik kao i tehnike stres testiranja kreditnog rizika, banka je utvrdila u skladu sa metodologijom za obračun internih kapitalnih zahteva i stres testiranje za kreditni rizik. Banka je Politikom sklonosti ka preuzimanju rizika odnosno svojim rizičnim apetitom detaljno propisala limite koje prati a u kontekstu upravljanja kreditnim rizikom, kao i način obračuna, referentne vrednosti kao i odgovornosti i frekvenciju obračuna. Politikom upravljanja kreditnim rizikom, Banka je dodatno uspostavila interne limite, na istom ili po pravilu nižem nivou od regulatornih ograničenja (čime bi trebalo da se obezbedi da regulatorni limiti ne budu probijeni) za pokazatelje koji su interno određeni kao važni na nivou koji je menadžment ocenio kao adekvatan. Pored toga, da bi se obezbedila blagovremena reakcija menadžmenta postavljeni su i limiti ranog upozorenja. Postavljene limite Banka godišnje razmatra i ažurira ih po potrebi. U slučaju narušavanja definisanih limita, Izvšni Odbor i Upravni Odbor se obaveštavaju i primenjuju se aktivnosti u skladu sa definisanim merama/aktivnostima u Politici za upravljanja kreditnim rizikom.

Banka zaštitu od izloženosti kreditnom riziku obezbeđuje: selekcijom kreditnih zahteva primenom limita diversifikacijom plasmana primenom adekvatnih sredstava obezbeđenja.

U cilju zaštite od izloženosti i upravljanja kreditnim rizikom, Banka redovno sprovodi analizu izloženosti prema različitim vrstama proizvoda, vrsti klijenata, pojedinačnoj i grupnoj izloženosti klijenata, nivoima odlučivanja, sektorske izloženosti i slično. Na taj način, Banka prati i preispituje uspostavljen sistem limita i u slučaju većih izloženosti riziku i približavanju postojećim limitima sprovodi aktivnosti vezane za smanjenje izloženosti ili pribavljanje dodatnih sredstava obezbeđenja. Imajući u vidu da sredstva obezbeđenja imaju značajnu ulogu u smanjenju i zaštiti od izloženosti kreditnom riziku Banka sprovodi kontrolu sredstava obezbeđenja u okviru procesa priznavanja i vrednovanja. Tehnike umanjenja kreditnog rizika se detaljnije opisuju u tački 2.4.4. ovog izveštaja koja se odnosi na upravljanje rezidualni rizikom).



11

U okviru kreditnog rizika a u skladu sa Metodologijom za procenu materijalnosti rizika, Banka izložena sledećim materiajlno značajnim podkategorijama kreditnog rizika: kreditno-deviznom riziku, riziku koncentracije, rezidualnom riziku i kamatno-indukovanom kreditnom riziku. U skladu sa tim, Banka parelelno u okviru upravljanja kreditnim rizikom sprovodi kontrolu i upravljanje ovim rizicima. Ciljevi upravljanja kreditno-deviznim rizikom, rezidualnim rizikom, kamatno-indukovanim kreditnim rizikom i rizikom koncentracije su u korelaciji sa ciljevima za upravljanje kreditnim rizikom i usmereni na obezbeđivanje odgovarajuće diversifikacije portfolija plasmana i instrumenata obezbeđenja i sprečavanje njihove koncentracije.

2.4.1.1. Kreditno‐deviznirizik Kreditno-devizni rizik je rizik finansijskog gubitka usled nemogućnosti dužnika da ispuni svoje obaveze prema banci usled nepovoljnih kretanja deviznih kurseva. Banka upravlja kreditno-deviznim rizikom na nivou pojedinačnih plasmana i na nivou celokupnog kreditnog portfolija. Osnovna pravila finansiranja i principe kreditiranja, praćenja plasmana i upravljanja kreditnim rizikom i u okviru njega kreditno-deviznim rizikom, Banka je utvrdila svojim internim Kreditnim politikama i kroz Metodologiju za primenu kriterijuma za klasifikaciju potraživanja Banke u skladu sa Odlukom Narodne Banke Srbije o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke. Kreditno-deviznim rizikom se upravlja kroz kreditnu procenu i analizu negativnog uticaja promene kursa na finansijsko stanje dužnika. Banka vrši analizu izloženosti kreditno-deviznom riziku kod dužnika (pravnih i fizičkih lica) čije su obaveze prema Banci ugovorene u stranoj valuti ili u dinarima sa valutnom klauzulom. Sektor za upravljanje rizicima /Služba kreditnog rizika prati izloženost ovoj vrsti rizika prilikom svakog zahteva za odobrenje nove i povećanje postojeće izloženosti i zadužena je da izloženost Banke kreditno-deviznom riziku po svakom pojedinačnom plasmanu analizira u skladu sa propisanim Kreditnim politikama i kroz Metodologiju za primenu kriterijuma za klasifikaciju potraživanja Banke. Banka analizira uticaj kreditno-deviznog rizika na nivou celog portfolija prilikom procene internih kapitalnih zahteva za kreditni rizik, u skladu sa Metodologijom za obračun internih kapitalnih zahteva i stres testiranje kreditnog rizika. Dodatno, izrade projekcija na kreditnom portfoliju, a vezano za povećanje izloženosti kreditno-deviznom riziku, predstavljaju sastavni deo uticaja stres testiranja kreditnog rizika na interne kapitalne zahteve.

2.4.1.2. Rezidualnirizik Rezidualni rizik je rizik finansijskog gubitka usled činjenice da se tehnike ublažavanja kreditnog rizika mogu pokazati manje efikasnim nego što je očekivano. Rezidualni rizik uključuje tržišne, likvidnosne, pravne faktore i faktore rizika u pogledu dokumentacije u pogledu tehnika ublažavanja kreditnog rizika. Uzimajući u obzir značajnosti sredstava obezbeđenja i njihove efikasnosti u ublažavanju kreditnog rizika Banka je u okviru svojih kreditnih politika i procedura jasno definisala prihvatljive kategorije kolaterala, kriterijume za njihovo prihvatanje, praćenje i osiguranje u slučaju negativnih dešavanja. U tom smislu,



12

Banka se rukovodi prudencijalnim pristupom i putem odgovarajućih internih i regulatornih propisa vrši redovno praćenje i procenu sredstava obezbeđenja kako bi umanjila izloženost kreditnom riziku. Banka uticaj rezidualnog rizika uključuje u okviru obračuna internog kapitalnog zahteva za kreditni rizik a u skladu sa Metodologijom za obračun internih kapitalnih zahteva i stres testiranje kreditnog rizika. Da bi se ublažio rezidualni rizik, Banka:

osigurava vršenje blagovremene ponovne procene nekretnina;. osigurava korišcenje vrednosti naplacene od prodaje sredstava obezbeđenja u prošlosti u Bančinim

proračunima prosečnog haircut-a koji se primenjuje na tržišta vrednost nepokretnosti; Periodično sprovodi reviziju procena (na primer, upoređujuci ih sa procenama dobijenim od drugih

procenitelja, na osnovu uzorka).

2.4.1.3. Kamatno‐indukovankreditnirizik U trenutnom globalnom okruženju sa niskim kamatnim stopama, kamatno-indukovani kreditni rizik takođe predstavlja značajnu zabrinutost. Kamatno-indukovani kreditni rizik je rizik finansijskog gubitka usled nemogućnosti dužnika da ispuni svoje obaveze prema banci usled nepovoljnih kretanja kamatnih stopa. Kako je vecina kredita obezbeđena promenljivom kamatnom stopom, prema ICAAP-u, Banka vrši procenu internog kapitala za kamatno-indukovani kreditni rizik na bazi korekcije PD-a kako bi se uzeo u obzir mogući efekat nepovoljnih kretanja kamatnih stopa. Detalji o primenjenom pristupu opisani su u internoj metodologiji za obračun internih kapitalnih zahteva i stres testiranje za kreditni rizik.

2.4.2. Rizik koncentracije Rizik koncentracije je rizik od velikih ili korelisanih finansijskih gubitaka usled prevelike izloženosti banke jednom izvoru rizika ili korelisanim izvorima rizika. Rizik koncentracije uključuje velike izloženosti prema jednom licu, grupi povezanih lica, ili grupi lica ili izloženosti koji su izloženi korelisanim nepovoljnim događajima (npr. segment, industrija, vrsta proizvoda, vrsta sredstva obezbeđenja, geografsko područje dužnika ili sredstva obezbeđenja). Rizik koncentracije može postojati u pogledu različitih vrsta rizika, uključujući kreditni i tržišni rizik i rizik likvidnosti.

Najvažniji izvori rizika koncentracije su:

Velike izloženosti (podrazumevaju se velike izloženosti odnosno izloženost prema jednom licu ili grupi lica; rizik izloženosti kako ga NBS definiše Odlukom o upravljanju rizicima; tkz. single name risk;);

Sektorska pripadnost; Geografska pripadnost; Vrste proizvoda; Sredstva obezbeđenja (uključujući ročnu i valutnu neusklađenost između velikih izloženosti i

instrumenata kreditne zaštite tih izloženosti).



13

Radi adekvatnog upravljanja rizikom koncentracije Banka primenjuje pravila i principe definisane Odlukom o upravljanju rizicima kao i odredbama utvrđenim u interno definisanim kreditnim politikama, Politici i Smernici za upravljanje rizikom ulaganja i rizikom koncentracije. U okviru Politike za upravljanje rizikom ulaganja i rizikom koncentracije, Banka je uspostavila okvir za upravljanje rizikom ulaganja i rizikom koncentracije koji naročito podrazumeva definisanje nadležnosti i organizaciju, postavljanje limita, pravila za odlučivanje u slučaju odstupanja od utvrđenih limita, definisanje opštih principa i pravila za upravljanje rizikom, odnosno za preuzimanje, merenje, praćenje, ublažavanje i kontrolu ovog tipa rizika. U okviru Smernice za upravljanje rizikom ulaganja i rizikom koncentracije, Banka je jasno definisala metode i procese u utvrđivanju limita i kontrole istih vezano za rizik koncentracije. Identifikacija rizika koncentracije se nalazi u nadležnosti Sektora prodaje dok je Sektor za upravljanje rizicima odgovoran da vrši nezavisnu procenu i merenje izloženosti ovoj vrsti rizika. U cilju procene i upravljanja rizikom koncentracije, Banka primenjuje utvrđene limite koji su definisani Odlukom o upravljanju rizicima, kao i limite za izloženosti ovoj vrsti rizika utvrđenih internim politikama i smernicama, a koji joj omogućavaju diverzifikaciju kreditnog portfolija. Nadležni sektori utvrđuju izloženost riziku koncentracije prilikom procene kreditne sposobnosti i boniteta svakog pojedinačnog klijenta i odgovorni su za primenu i praćenje napred naznačenih koncentracionih limita prilikom svakog odobrenja plasmana i praćenja u toku njegovog trajanja. Ukoliko u bilo kom trenutku Banka bude izložena riziku prekoračenja propisanih limita (ili prekoračuje limit), Sektor za upravljanje rizicima obaveštava Izvršni odbor i Upravni odbor, koji odmah preduzima neophodne korektivne mere. Sektor za upravljanje rizicima kontinuirano prati izloženost prema određenim grupama klijenata, industrijskim sektorima, regionima i vrsti kolaterala i o iskorišćenosti uspostavljenih limita obaveštava nadležne organe (Izvršni odbor, Komitet za rizike, Odbor za reviziju i Upravni Odbor). Banka kontroliše rizik koncentracije uspostavljanjem odgovarajućih limita izloženosti kako bi omogućila diversifikaciju portfolija. Ublažavanje rizika se sprovodi kroz aktivno upravljanje portfolija i prilagođavanjem uspostavljenih limita, a Banka ga sprovodi imajući u vidu svoj rizični profil i sklonost ka preuzimanju rizika. Dodatno, Banka analizira uticaj riziku koncentracije na nivou celog portfolija prilikom procene internih kapitalnih zahteva za kreditni rizik, u skladu sa Metodologijom za obračun internih kapitalnih zahteva i stres testiranje kreditnog rizika.

2.4.3. Tržišni rizik Banka je izložena tržišnim rizicima, koji predstavljaju rizik da će fer vrednost budućih tokova gotovine finansijskih instrumenata fluktuirati zbog promene tržišnih cena. Tržišni rizici proizilaze iz otvorene pozicije po osnovu kamatnih, valutnih i kapitalnih proizvoda, koji su izloženi generalnim i specifičnim promenama na tržištu i promenama kamatnih stopa, kurseva stranih valuta i cene akcija i definisani su u okviru Strategije za upravljanje rizicima. Politika upravljanja tržišnim rizicima zajedno sa pratećim procedurama za upravljanje tržišnim rizikom postavlja detaljne standarde i zahteve neophodne za primenu Politike. Politika i Procedure se odnose na kontrolu i upravljanje tržišnim rizicima, koji mogu biti u vezi sa svim sredstvima Banke, pasivom i vanbilansnim stavkama, tako da na taj način pokrivaju aktivnosti u vezi sa sredstvima i likvidnošću, kao i aktivnosti mimo ovih, a koje nose tržišni rizik.



14

Sprovođenje Politike upravljanja tržišnim rizicima uređeno je kroz set procedura u kojima su postavljeni detaljni standardi i zahtevi neophodni za kontrolu, upravljanje i mitigaciju tržišnih rizika kojima je Banka izložena po osnovu otvorenih bilansnih i vanbilansnih pozicija Banke. Politika upravljanja tržišnim rizicima odobrena je od strane Izvršnog odbora u prvoj instanci, a potom i od strane Upravnog odbora, a sprovodi je Služba za tržišni rizik. Služba za tržišni rizik kontroliše politiku najmanje jednom godišnje, dok izmene podnosi Izvršnom odboru, Komitetu za rizike, Odboru za reviziju i Upravnom odboru na usvajanje. Politika upravljanja tržišnim rizicima usklađena je sa Smernicama Grupe o riziku, kao i sa domaćom regulativom koja se odnosi na kontrolu i upravljanje tržišnim rizicima. Sklonost ka preuzimanju tržišnih rizika predstavlja obim potencijalnog neočekivanog gubitka koji je Banka spremna da apsorbuje a koji je nastao usled nepovoljnih promena tržišnih varijabli. U skladu sa Politikom sklonosti ka preuzimanju rizika Banka utvrđuje i pojedinačnu ocenu za tržišni rizik i ocenjuje njenu usaglašenost sa definisanom sklonošću ka preuzimanju rizika na nivou pojedinačnog rizika. Ukoliko u bilo kom trenutku Banka bude izložena riziku prekoračenja propisanih limita (ili prekoračuje limit), Sektor za upravljanje rizicima obaveštava Izvršni odbor i Upravni odbor, koji u skladu sa Politikom sklonosti ka preuzimanju rizika preuzima neophodne korektivne mere. U okviru tržišnog rizika a u skladu sa Metodologijom za procenu materijalnosti rizika, Banka je procenila devizni rizik kao materijalno značajan rizik.

2.4.3.1. Deviznirizik Devizni rizik je rizik finansijskog gubitka usled promena vrednosti imovine i obaveza usled promena deviznih kurseva. Izloženost deviznom riziku se redovno prati kroz usaglašavanje sa limitima propisanim od strane Narodne banke Srbije. Banka ima aktivan pristup u upravljanju deviznim rizikom kroz oprezno procenjivanje otvorene devizne pozicije i pridržavanje limita rizika propisanim od strane NBS kao i limita sadržanim u internim aktima donetim od strane rukovodstva i Komiteta za rizike.

2.4.4. Kamatni rizik u bankarskoj knjizi

Kamatni rizik u bankarskoj knjizi (IRRBB) je rizik finansijskog gubitka usled promena vrednosti imovine i obaveza u bankarskoj knjizi ili troška oportuniteta usled promena kamatnih stopa.. Opšte posmatrano, dva su načina na koji promene kamatnih stopa mogu da utiču na banku. Kao prvo, promene kamatnih stopa utiču na vrednost sredstava, obaveza i vanbilansnih stavki banke; potom, promene kamatnih stopa utiču na buduće tokove gotovine. Kamatni rizik u bankarskoj knjizi se može javiti u različitim oblicima kao rizik promene cena, rizik krive prinosa, bazni i opcioni rizik. Kamatne stope Banke se utvrđuju uzimajući u obzir tržišne kamatne stope i druge faktore (kao što je cena rizika, očekivani nivo ispravki vrednosti itd.) i Banka ih redovno usklađuje.

Aktivnost upravljanja kamatnim rizikom ima za cilj optimizaciju neto prihoda od kamate u skladu sa poslovnom strategijom Banke. Upravljanje rizikom zasniva se na ročnoj usklađenosti sredstava, obaveza i vanbilansnih stavki, a na osnovu: makro i mikro ekonomskih predviđanja, predviđanja uslova za postizanje likvidnosti i predviđanja trendova kamatnih stopa.



15

Formalna pravila i procedure za procenu kamatnog rizika, nadzor, upravljanje i izveštavanje definisani su Politikom upravljanja tržišnim rizikom Banke i povezanim procedurama, koje su takođe u skladu sa Grupnim smernicama i lokalnim regulatornim zahtevima vezanim za kamatni rizik. U skladu sa Politikom sklonosti ka preuzimanju rizika Banka utvrđuje i pojedinačnu ocenu za kamatni rizik i ocenjuje njenu usaglašenost sa definisanom sklonošću ka preuzimanju rizika na nivou pojedinačnog rizika.Pri određivanju visine internog kapitalnog zahteva za kamatni rizik u bankarskoj knjizi, Banka u skladu sa Metodologijom za obračun internih kapitalnih zahteva i stres testiranje za tržišne rizike i rizik likvidnosti polazi od kamatnog gepa i izračunava promene na EVE i NII u različitim scenarijima. Štaviše, najveci negativni efekat se uzima kao mera internog kapitalnog zahteva.

2.4.5. Operativni rizik

Operativni rizik je rizik finansijskog gubitka usled nenamernih ili namernih propusta zaposlenih, neadekvatnih internih procedura i procesa, neadekvatnog upravljanja informacionim i drugim sistemima, kao i nepredvidivih spoljnih događaja. Operativni rizik uključuje i pravni rizik. Pravni rizik je rizik finansijskog gubitka usled sudskih ili vansudskih postupaka u vezi sa poslovanjem banke (obligacioni odnosi, radni odnosi, itd.). Operativni rizik nije ograničen samo na rizik od finansijskog gubitka već i na druge negativne ili pozitivne uticaje na ciljeve Banke (uticaj na reputaciju, poslovnu efikasnost itd.). Banka je razvila i usvojila interna regulatorna dokumenta (politike, procedure, smernice, metodologiju) za sve segmente upravljanja operativnim rizikom, a koristi i vrlo razvijenu sistemsku podršku (razvijenu na nivou Eurobank Grupe) za sve tehnike operativnih rizika koje Banka primenjuje. Banka identifikuje i procenjuje dogadjaje i izvore zbog kojih mogu nastati gubici u vezu sa operativnim rizikom, uzimajući u obzir sve značajne unutrašnje i spoljne faktore. Operativne rizike prati po poslovnim sektorima/linijama poslovanja i po vrstama događaja operativnog gubitka, i redovno ih analizira kako bi preduzela neophodne korektivne akcije. Svi događaji operativnog rizika su registrovani u bazi podataka operativnog rizika - RED-B aplikaciji, koja je kreirana na nivou Eurobank Grupe.

Banka razvija i prati ključne indikatore rizika (KRI) kao metriku, koja na bazi istorijskih podataka, indicira izloženost operativnom riziku u sadašnjem vremenu i služi kao relevantna mera sistema kontrola primenjenih u poslovnim aktivnostima. Takođe Banka periodično sprovodi samoprocenu operativnog rizika i kontrola (RCSA) koja ima za cilj da identifikuje rizike koji se mogu manifestovati u doglednog poslovnoj budućnosti, da ih proceni i kao krajnji ishod uplaži njihov negativni efekat. Osim toga Banka vrši i scenario analizu koja se fokusira na ekstremne ili katastrofalne događaje, koji se mogu desiti u daljoj budućnosti i koja upozorava rukovodstvo Banke na negativne neočekivane ishode, a radi obezbeđenja potrebnog iznosa kapitala koji bi mogao biti potreban za apsorbovanje gubitaka u



16

slučaju velikih šokova. U okviru pristupa scenarijo analize, prilikom procene operativnog rizika, rizik usklađenosti poslovanja se procenjuje kada je takav scenarijo ukljucen u odabrani set scenarija dok reputacioni uticaj se procenjuje zajedno sa operativnim rizikom, za one scenarija u okviru odabranog seta scenarija, za koje se reputacione posledice smatraju relevantnim. Banka meri, odnosno procenjuje izloženost operativnom riziku uzimajući u obzir mogućnost, odnosno učestalost nastanka tog rizika, kao i njegov potencijalni uticaj na Banku, s posebnim osvrtom na događaje za koje je malo verovatno da će nastati, ali mogu izazvati velike materijalne gubitke. Banka procenjuje izloženost operativnom riziku koja nastaje po osnovu uvođenja novih proizvoda i usluga, kao i pri poveravanju svojih aktivnosti trećim licima. U cilju ublažavanja operativnih rizika Banka pribavlja polisu osiguranja od kriminalne/profesionalne odgovornosti i odgovornosti direktora i službenika, kao i opšte polise osiguranja od operativnih rizika – osiguranje imovine i osnovnih sredstava i osiguranje gotovine. U skladu sa Politikom sklonosti ka preuzimanju rizika Banka utvrđuje i pojedinačnu ocenu za operativni rizik i ocenjuje njenu usaglašenost sa definisanom sklonošću ka preuzimanju rizika na nivou pojedinačnog rizika. Ukoliko u bilo kom trenutku Banka bude izložena riziku prekoračenja propisanih limita (ili prekoračuje limit), Sektor za upravljanje rizicima obaveštava Izvršni odbor i Upravni odbor, koji u skladu sa Politikom sklonosti ka preuzimanju rizika preuzima neophodne korektivne mere.

2.4.6. Rizik likvidnosti Rizik likvidnosti je rizik finansijskog gubitka uzrokovan nesposobnošću banke da ispunjava svoje dospele obaveze. Banka upravlja ovim rizikom tako što obezbeđuje različite izvore finansiranja koji obuhvataju sledeće:

depozite komitenata sa različitim rokovima dospeća; depozite sa tržišta novca i dostupne kredite finansijskih institucija; dostupne kredite većinskog akcionara; dostupne kredite međunarodnih finansijskih institucija; akcijski kapital.

Izvori likvidnosti se stalno revidiraju kako bi se obezbedila diversifikacija u smislu valute, geografske strukture, porekla, proizvoda i trajanja. Odgovarajući nadzor i kontrola rizika likvidnosti su ključni elementi efektivnog upravljanja Bankom. Banka mora da osigura da je uvek ima adekvatnu likvidnu poziciji kako bi izvršavala svoje obaveze otplate, na poziv ili po dospeću, po razumnom trošku, čak i pod nepovoljnim tržišnim uslovima, u kontekstu politika i direktiva uspostavljenih propisa Narodne banke Srbije, kao i Eurobank Grupe. Cilj Banke je da efektivno upravlja svojim rizikom likvidnosti i takođe da održava dovoljnu likvidnost da izdrži potencijalne stresne događaje. Da bi se osiguralo oprezno upravljanje rizikom likvidnosti Banka je, u skladu sa Smernicama za upravljanje rizikom likvidnosti Grupe, usvojila Politiku upravljanja tržišnim rizikom i njome specificirala načine merenja, nadzora i upravljanja rizikom likvidnosti. Politika uključuje projekcije tokova gotovine, minimalne nivoe likvidnosti, funkcije uključene u upravljanje likvidnošću, sisteme za nadzor i pregled



17

likvidnosti, uloge i odgovornosti za nadzor limita, proceduru eskalacije za prekoračenje limita, glavne mere koje se preduzimaju u slučaju krize likvidnosti, itd. Rizik likvidnosti je interno procenjen kao materijalno značajan, ali kapitalno nerelevantan, stoga za njega nije utvrđen interni kapitalni zahtev. Međutim, u cilju adekvatnog upravljanja rizikom likvidnosti, Banka sprovodi upravljanje likvidnošću koja obuhvata planiranje očekivanih novčanih priliva i odliva, kontinuirano praćenje likvidnosti, kao i donošenje odgovarajućih mera za sprečavanje ili otklanjanje uzroka potencijalne smanjene likvidnosti. Shodno važećoj regulatornoj normi propisanoj od strane Narodne banke Srbije, Banka meri i upravlja rizikom likvidnosti primenom kako interno definisane metodologije, tako i obračunom šireg pokazatelja likvidnosti, užeg pokazatelja likvidnosti i pokazatelja pokrića likvidnom aktivom prema metodologiji Narodne banke Srbije. U dosadašnjem poslovanju Banke vrednost ovih koeficijenta likvidnosti nije pala ispod regulatornog limita. U skladu sa Politikom sklonosti ka preuzimanju rizika Banka utvrđuje i pojedinačnu ocenu za rizik likvidnosti i ocenjuje njenu usaglašenost sa definisanom sklonošću ka preuzimanju rizika na nivou pojedinačnog rizika. Ukoliko u bilo kom trenutku Banka bude izložena riziku prekoračenja propisanih limita (ili prekoračuje limit), Sektor za upravljanje rizicima obaveštava Izvršni odbor i Upravni odbor, koji u skladu sa Politikom sklonosti ka preuzimanju rizika preuzima neophodne korektivne mere. Kao sastavni deo okvira za upravljanje rizikom likvidnosti, Banka je usvojila Plan postupanja u kriznim situacijama kojim utvrđuje način upravljanja likvidnošću Banke u nepovoljnim uslovima, a koji mogu rezultirati smanjenjem likvidnosti Banke i/ili celokupnog finansijskog sistema. Planom postupanja u kriznim situacijama, Banka reguliše odgovornosti i obaveze organizacionih delova koje nastupaju u uslovima planom predviđenih kriznih situacija. 2.5. Način organizovanja procesa upravljanja rizicima Procesi upravljanja rizicima uključuju glavne organe Banke, poslovne jedinice koje preduzimaju rizik i odgovorne su za njegovu identifikaciju i procenu, poslovne jedinice koje su odgovorne za kontrolu i koje vrše merenje, praćenje, ograničavanje i izveštavanje. Organizaciona struktura Sektora za upravljanje rizicima je sledeća:

Služba kreditnih rizika (CRD) Služba kreditne kontrole (CCD) Služba operativnih rizika(ORD) Služba tržišnih rizika (MRD) Služba za upravljanje sredstvima obezbeđenja (CMD) Služba za modeliranje rizika (RMoD) Služba za integrisano upravljanje rizicima (IRMD) Odeljenje za upravljanje podacima (RDMU).



18

Služba kreditne kontrole i Služba kreditnog rizika nadgledaju kreditni rizik Banke i obavljaju sledeće poslove:

U konsultaciji sa poslovnim jedinicama formulišu kreditne politike koje definišu sredstva obezbeđenja kredita, procenu kreditne sposobnosti, gradiranje rizika i izveštavanje, dokumentarne i pravne procedure, i usaglašenost sa propisima i regulatornim zahtevima.

Služba kreditnog rizika nezavisno ocenjuje kreditne predloge u skladu sa unapred definisanim

pravilima u okviru Procedure za kreditni rizik, pravilima odobravanja propisanim u internim kreditnim politikam i Odlukom UO o nivoima odlučivanja, i odgovorna je za kontrolu kreditnog predloga pre odobravanja i pružanje nezavisnih kreditnih mišljenja. Obnavljanje plasmana podleže

istom procesu provere i odobravanja.

Razvoj i ažuriranje politike internog kreditnog rejtinga kako bi se izvršila kategorizacija izloženosti

prema stepenu rizika od finansijskog gubitka i kako bi se upravljanje rizikom usredsredilo na rizike koji iz toga proizilaze. Rejting sistem se koristi prilikom utvrđivanja obezvređenja, odnosno ispravke vrednosti potraživanja. Trenutno, rejting sistem za plasmane privredi sastoji se iz jedanaest nivoa, a za plasmane stanovništvu iz četrnaest nivoa (zasnovanih na kašnjenju u izmirivanju obaveza) koji odslikavaju različite stepene rizika od neispunjavanja obaveza, nedostupnosti sredstava obezbeđenja ili drugih sredstva za umanjenje kreditnog rizika. Nivoi rizika se redovno

revidiraju. Značajno unapređenje rejting sistema sprovedeno je u sklopu implementacije IFRS 9.

Praćenje usaglašenosti poslovnih jedinica sa odobrenim limitima izloženosti, uključujući limite za

odabrane industrijske sektore, rizik zemlje i tip proizvoda, odgovornost je Službe kreditne kontrole i Službe tržišnog rizika. Izveštaji o kreditnom kvalitetu portfolija i preduzetim odgovarajućim korekcijama redovno se podnose različitim organima Banke. Jedan od osnovnih zadataka je pružanje saveta, uputstava i stručne pomoći sektorima kako bi se u celoj Banci promovisao model

dobrog poslovanja u smislu upravljanja kreditnim rizikom.

Upravni odbor Banke je delegirao odgovornost za odobravanje kreditnih izloženosti na nekoliko različitih nivoa. U osnovi procesa kreditiranja je princip „dva para očiju“, koji sa jedne strane primenjuju poslovne jedinice, a sa druge Sektor za upravljanje rizicima za sve rizike koji koji prevazilaze odobrene limite poslovnih jedinica. U slučaju plasmana koji odobrava poslovne jedinice u skladu sa svojim ovlašćenjima, data poslovna jedinica je odgovorna da obezbedi primenu principa „dva para očiju“. Poslovne jedinice, u okviru Sektora za korporativno bankarstvo koje se bave poslovima kreditiranja pravnih lica uključuju sledeće službe:

Služba za poslove sa velikim preduzećima Služba za poslove sa malim i srednjim preduzećima

Poslovne jedinice, koje se bave poslovima kreditiranja stanovništva i mikro kredite uključuju sledeće sektore:

Sektor za kredite fizičkim licima Sektor za mikro kredite



19

Služba operativnih rizika ima funkciju podrške organizacionim delovima u identifikaciji, proceni, merenju, ublažavanju, praćenju i izveštavanju o operativnim rizicima. Osim toga, osnovne odgovornosti Službe operativnih rizika su primena sveobuhvatnog okvira operativnog rizika koji Banka sledi kao i izveštavanje rukovodioca Sektora za upravljanje rizicima, Izvršnog odbora, Komiteta za rizik, Odbora za reviziju, Komiteta za operativni rizik i Sektora za operativne rizike u Atini. Organizacioni delovi Banke imaju primarnu odgovornost za upravljanje operativnim rizicima u svom segmentu poslovanja. Svaki organizacioni deo Banke je, na dnevnoj bazi, odgovoran za upravljanje svojim operativnim rizicima i dužan je da:

Identifikuje, procenjuje i vrši kontrolu operativnih rizika kojima je izložen i da primenjuje tehnike ublažavanja rizika;

Procenjuje efikasnost kontrola; Izveštava o svim relevantnim pitanjima; Ima pristup i koristi zajedničke metode i alate kako bi se olakšala identifikacija, procena i

monitoring operativnog rizika.

Svaki organizacioni deo imenuje iskusnog zaposlenog za upravljanje operativnim rizikom, koji osim što radi kao menadžer operativnog rizika u svom organizacionom delu, predstavlja i vezu sa Službom operativnih rizika. Ovi službenici se zovu partneri operativnog rizika. Shodno svojim potrebama, svaki organizacioni deo može oformiti specijalni organizacioni deo za upravljanje operativnim rizikom. Služba tržišnih rizika (MRD), kao deo Sektora za upravljanje rizikom, odgovorna je za nezavisno merenje, praćenje i kontrolu tržišnog rizika, rizika kamatnih stopa, rizika likvidnosti, rizika zemlje i ulaganja. Odgovornosti službe uključuju:

Nezavisno merenje i praćenje svih rizika iz svoje nadležnosti, a koji su definisani u prethodnoj rečenici,

Nezavisno izveštavanje višem rukovodstvu na lokalnom nivou i nivou Grupe, Primenu politika i procedura tržišnog rizika, Usklađenost sa grupnim Politikama i Procedurama tržišnog rizika, Nezavisnu kontrolu aktivnosti u vezi sa sredstvima i likvidnošću, Praćenje svih postavljenih limita, a koji su u vezi sa rizicima koje prati MRD.

U okviru odeljenja vrši se priprema nezavisnih izveštaja o tržišnom riziku koji se prezentuju višem rukovodstvu na nivou Banke i Grupe, uključujući Odbor za upravljanje aktivom i pasivom (ALCO), i Komitet za rizike, kao najviši organ odgovoran za tržišnu kontrolu i upravljanje sa odgovornostima u pogledu tržišnog rizika koje uključuju:

Odobrenje odgovarajućih limita iz nadležnosti MRD i metodologije merenja, revidiranje Politika tržišnog rizika i sveobuhvatne kontrolne strukture, pracenje usklađenosti i primene grupnih Politika i Procedura, kontrola profila tržišnog rizika Banke i rešavanje ključnih pitanja tržišnog rizika.



20

Banka osigurava da sve materijalne pozicije koje su izložene tržišnim rizicima budu uključene u sistem za merenje tržišnog rizika.

Služba za upravljanje sredstvima obezbeđenja (CMD). Aktivnosti Službe usmerene su ka optimizaciji položaja Banke sa aspekta postojećih kao i potencijalnih (predloženih) sredstava obezbeđenja po kreditnim izloženostima. Služba za upravljanje sredstvima obezbeđenja izveštava rukovodioca Sektora za upravljanje rizicima kao i odgovarajuće Odbore Banke u skladu sa potrebama tih Odbora za analizom sredstava obezbeđenja.

Glavne funkcije i aktivnosti ove Službe su:

Učestvovanje ili vođenje projekata Banke koji se sprovode u cilju poboljšanja procesa vezanih za sredstva obezbeđenja, tj unapređenje pozicije Banke sa aspekta sredstava obezbeđenja po kreditnim izloženostima.

Razvoj smernica, knjiga preporuka i sl. u cilju ujednačenja praksi u pojedinačnim delovima Banke koji se bave uspostavljanjem i praćenjem sredstava obezbeđenja, kao i promocija najboljih praksi u tom smislu.

Sačinjavanje Izveštaja o statusu sredstava obezbeđenja (postojećih i/ ili predloženih) pojedinačnih klijenata Banke odgovarajućih nivoa kreditne izloženosti,odnosno rizičnosti, a za potrebe kreditnog odlučivanja ili periodičnog praćenja tih klijenata.

Koordinacija i nadgledanje aktivnosti drugih odeljenja Banke u cilju zatvaranja nalaza revizije vezanih za sredstva obezbeđenja.

Služba za modeliranje rizika. Glavne odgovornosti Službe za modeliranje rizika su razvoj i implementacija internih modela rizika, validacija modela i praćenja njihovih performansi, kao i kontinuirani razvoj metodologija i procesa u vezi sa razvojem, validacijom i praćenjem internih modela rizika.

Služba izveštava rukovodioca za upravljanje podacima, modeliranje rizika i integrisano upravljanje rizicima, zamenika rukovodioca Sektora za upravljanje rizicima za funkcije kontrole rizika, rukovodioca Sektora za upravljanje rizicima, kao i Izvršni odbor i Komitet za rizike.

Glavne funkcije i aktivnosti ove Službe su:

• Razvoj, validacija i praćenje performansi internih modela kreditnog rizika • Koordinacija i validacija implementacije internih modela kreditnog rizika u kreditnim politikama

i procesima, drugim procesima donošenja odluka i praćenju kreditnog rizika • Koordinacija i validacija tehničke implementacije internih modela kreditnog rizika u IT

sistemima Banke • Koordinacija razvoja, izbora, validacije i praćenja performansi modela tržišnog i operativnog

rizika Služba za integrisano upravljanje rizicima (IRMD). Glavne odgovornosti Službe za integrisano upravljanje rizicima se odnose na okvir za sklonost ka preuzimanju rizika, planiranje kapitala, proces interne procene adekvatnosti kapitala, stres-testove i planiranje oporavka, kao i na obezbeđivanje usklađenosti sa standardima Bazel II i Bazel III, te na integraciju ovih procesa unutar procesa donošenja odluka.



21

Služba izveštava rukovodioca za upravljanje podacima, modeliranje rizika i integrisano upravljanje rizicima, zamenika rukovodioca Sektora za upravljanje rizicima za funkcije kontrole rizika, rukovodioca Sektora za upravljanje rizicima, kao i Izvršni odbor i Komitet za rizike.

Odgovornosti Službe za integrisano upravljanje rizicima jesu:

• Praćenje rizičnog profila, a naročito mogućih odstupanja od definisane sklonosti ka preuzimanju rizika;

• Praćenje limita u vezi sa kapitalom; • Koordinacija i sprovođenje aktivnosti na redovnom ažuriranju plana upravljanja kapitalom,

procesu interne procene adekvatnosti kapitala, sprovođenju stres-testova i redovnom ažuriranju plana oporavka;

• Praćenje usklađenosti sa domaćim propisima koji se odnose na standarde Bazel II i Bazel III; • Unapređenje metodologija za definisanje, merenje i praćenje sklonosti preuzimanju rizika i

rizičnog profila Banke, praćenje i upravljanje kapitalom, proces interne procene adekvatnosti kapitala, stres-testiranje i planiranje oporavka.

Odeljenje za upravljanje podacima (RDMU). Glavne odgovornosti Odeljenja za upravljanje podacima se odnose na implementaciju i upravljanje bazama podataka za svrhe modeliranja, merenja i praćenja rizika. Funkcija izveštava rukovodioca za upravljanje podacima, modeliranje rizika i integrisano upravljanje rizicima, zamenika rukovodioca Sektora za upravljanje rizicima za funkcije kontrole rizika i rukovodioca Sektora za upravljanje rizicima.

Odgovornosti Odeljenja za upravljanje podacima uključuju:

• Implementaciju i održavanje baza podataka za svrhe modeliranja, merenja i praćenja rizika • Sprovođenje redovnih kontrola kvaliteta podataka i koordinaciju aktivnosti za unapređenje

kvaliteta podataka • Podršku drugim službama unutar sektora u zadacima obrade podataka, obračuna i izveštavanja • Razvoj i implementaciju automatizovanih rešenja za obradu podataka, obračune i izveštavanje

2.6. Obuhvatnost i vrste izveštavanja o rizicima Banka redovno izveštava NBS na način i u rokovima definisanim bliže od strane NBS, Odlukom o izveštavanju banaka. Pored izveštaja koji se sastavljaju za potrebe izveštavanja NBS, pripremaju se i druge informacije spram potreba menadžmenta koje su neophodne za donošenje poslovnih odluka. Pored redovnih izveštaja Banka priprema i ad hoc izveštaje a u skladu sa zahtevom regulatornog tela odnosno menadžmenta Banke. Ovi izveštaji se sastavljaju po potrebi. Služba kreditne kontrole, Služba za modeliranje rizika i Služba za integrisno upravljanje rizicima, koje posluju u okviru Sektora za upravljanje rizicima, vrše merenje i procenu izloženosti kreditnom riziku, prate i izveštavaju o kreditnom riziku na nivou portfolija, odnosno Banke kao celine. Izveštaji o kreditnom riziku za potrebe izveštavanja nadležnih organa odlučivanja i Grupe sačinjavaju se mesečno i kvartalno u zavisnosti od definisane dinamike i smernica Grupe. Služba tržišnih rizika, u okviru svog delokruga vrši pripremu nezavisnih izveštaja, uključujući i različite stres testove o tržišnom riziku, riziku likvidnosti, kamatnom riziku, koji se prezentuju višem rukovodstvu na nivou Banke i Grupe, uključujući Izvršni odbor Banke, Odbor za upravljanje aktivom i pasivom (ALCO), i Komitet za rizike.



22

Služba operativnih rizika redovno sačinjava izveštaje o operativnim rizicima i dostavlja ih menadžmentu Banke, Izvršnom odboru, Komitetu za operativni rizik, Komitetu za rizike i Odboru za reviziju, a sačinjava i izveštaje po zahtevu.

3. POKAZATELJI POSLOVANJA BANKE U VEZI SA UPRAVLJANJEM RIZICIMA

Sledeća tabela sadrži pregled ključnih pokazatelja poslovanja banke koji su u vezi sa upravljanem rizicima:

Pokazatelji poslovanja Propisani limiti Ostvarene vrednosti

na 31.12.2017 Pokazatelj adekvatnosti osnovnog akcijskog kapitala Minimum 4.5% 29.15% Pokazatelj adekvatnosti osnovnog kapitala Minimum 6% 29.15% Pokazatelj adekvatnosti kapitala Minimum 8% 29.15% Izloženost prema jednom licu ili grupi povezanih lica Maximum 25% 20.77% Zbir velikih izloženosti Maximum 400% 66.69% Ukupna ulaganja u lica koja nisu u finansijskom sektoru, investicione nekretnine i osnovna sredstva Maximum 60% 10.53% Pokazatelj deviznog rizika Maximum 20% 3.71 Pokazatelj likvidnosti banke Minimum 1.00 1.69 Uži pokazatelj likvidnosti banke Minimum 0.7 1.22 Pokazatelj pokrića likvidnom aktivom Minimum 100% 552%

4. KAPITAL BANKE

4.1. Upravljanje kapitalom Pri upravljanju kapitalom, Banka ima za cilj da očuva sposobnost da nastavi sa svojim poslovanjem u neograničenom periodu u predvidljivoj budućnosti. Istovremeno, Banka nastoji održati optimalnu strukturu kapitala tako da, s jedne strane, umanji troškove kapitala i poveća prinos na kapital, i da, s druge strane, obezbedi stabilnost sopstvenog poslovanja i sigurnost svojim deponentima i akcionarima. Banka kontinuirano upravlja kapitalom kako bi ostvarila sledeće:

obezbedila usaglašenost sa zahtevima u vezi sa kapitalom koji su definisani od strane Narodne banke Srbije;

obezbedila adekvatan nivo kapitala za nastavak poslovanja po načelu stalnosti poslovanja; održala kapital na nivou koji će omogućiti budući razvoj poslovanja.

4.2. Opis osnovnih karakteristika svih elemenata koji se uključuju u obračun kapitala Ukupan kapital Banke se sastoji od osnovnog akcijskog kapitala, dopunskog kapitala i na dan 31.12.2017. godine iznosi 34,013 MRSD.Osnovni akcijski kapital čini zbir akcijskog kapitala po osnovu običnih akcija, pripadajuće emisione premije, rezerve iz dobiti i ostale rezerve. Odbitne stavke od osnovnog akcijskog kapitala su nematerijalna ulagnja i potrebna rezerva za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama.



23

Potrebna rezerva se obračunava po metodologiji Narodne banke Srbije (Odluka o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke -“Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 94/2011, 57/2012, 123/2012, 43/2013,113/2013,135-2014,25/2015 i 38/2015, 61/2016, 69/2016 , 91/2016, 101/2017 i 114/2017). U skladu sa navedenom Odlukom, usled značajnog smanjenja pokazatelja problematičnih kredita u odnosu na 30.06.2016. godine, Banka je primenila koeficijent za umanjenje potrebne rezerve za potrebe obračuna regulatornog kapitala i kapitalne adekvatnosti i dan 31.12. 2017. ona iznosi 5,079 MRSD. Dopunski kapital (4,3 MRSD) čini nominalna vrednost uplaćenih prioritetnih kumulativnih akcija u iznosu od 4,8 MRSD umanjena za direktna ulaganja u sopstvene instumente dopunskog kapitala u iznosu od 0,5 MRSD. Banka ima ulaganja u lica u finansijskom sektoru (58,5 MRSD) ali s obzirom da je to ulaganje manje od 10% osnovnog akcijskog kapitala Banke, ne odbija se od kapitala, već se taj iznos uključuje u obračun rizične aktive sa poderom 250%. U sledećoj tabeli su prikazani podaci o kapitalnoj poziciji (PI-KAP) na dan 31. decembar 2017. R.br. Naziv pozicije Iznos

Оsnovni акcijski kapital: elementi 1 Instrumenti osnovnog akcijskog kapitala i pripadajuće emisione premije 31,474,399

1.1. od čega: akcije i drugi instrumenti kapitala koji ispunjavaju uslove iz tačke 8.OAK 25,422,400

1.2. od čega: Pripadajuće emisione premije uz instrumente iz tačke 1.1. tj. iznos uplaćen iznad nominalne vrednosti tih instrumenata 6,051,999

2 Dobit iz ranijih godina koja nije opterećena nikakvim budućim obavezama, a za koju je skupština banke donela odluku da će biti raspoređena u osnovni akcijski kapital 0

3 Dobit tekuće godine ili dobit iz prethodne godine za koju skupština banke još nije donela odluku da će biti raspoređena u osnovni akcijski kapital koja ispunjava uslove iz tačke 10. st. 2. i 3. za uključivanje u osnovni akcijski kapital 0

4 Revalorizacione rezerve i ostali nerealizovani dobici 0 5 Rezerve iz dobiti i ostale rezerve banke, osim rezervi za opšte bankarske rizike 9,558,335 6 Rezerve za opšte bankarske rizike 0

7 Učešća bez prava kontrole (manjinska učešća) koja se priznaju u osnovnom akcijskom kapitalu 1 0

8 Osnovni akcijski kapital pre regulatornih prilagođavanja i odbitnih stavki (zbir od 1 do 7) 41,032,734

Osnovni akcijski kapital: regulatorna prilagođavanja i odbitne stavke 9 Dodatna prilagođavanja vrednosti (-) 0

10 Nematerijalna ulaganja, uključujući gudvil (umanjena za iznos odloženih poreskih obaveza) (-) -1,944,891

11 Odložena poreska sredstva koja zavise od buduće profitabilnosti banke, izuzev onih koja prostiču iz privremenih razlika, umanjena za povezane odložene poreske obaveze ako su ispunjeni uslovi iz tačke 14. stav 1. OAK 0

12 Fer vrednosti rezervi u vezi sa dobicima ili gubicima po osnovu instrumenata zaštite od rizika novčanog toka za finansijske instrumente koji se ne vrednuju po fer vrednosti, uključujući i projektovane novčane tokove 0

13 IRB pristup: negativan iznos razlike dobijen obračunom u skladu s tačkom 134. OAK (-) 0 14 Povećanje kapitala koje je rezultat sekjuritizacije izloženosti (-) 0

15 Dobici ili gubici po osnovu obaveza banke vrednovanih prema fer vrednosti koji su posledica promene kreditne sposobnosti banke 0

16 Imovina u penzijskom fondu sa definisanim naknadama u bilansu stanja banke (-) 0

17 Direktna, indirektna i sintetička ulaganja banke u sopstvene instrumente osnovnog akcijskog kapitala, uključujući i sopstvene instrumente osnovnog akcijskog kapitala koje je 0

1 Pokriva najviši matično društvo koje je na temelju podataka iz konsolidovanih finansijskih izvještaja, u skladu sa odlukom kojom se uređuje kontrola bankarske grupe na konsolidovanoj osnovi, moguće je iskušavati kapital za bankarsku grupu



24

banka dužna ili može biti dužna da otkupi na osnovu ugovorne obaveze (-)

18 Direktna, indirektna i sintetička ulaganja u instrumente osnovnog akcijskog kapitala lica u finansijskom sektoru koja imaju uzajamna ulaganja u banci, a koja su izvršena radi prikazivanja većeg iznosa kapitala banke (-) 0

19 Primenljivi iznos direktnih, indirektnih i sintetičkih ulaganja banke u instrumente osnovnog akcijskog kapitala lica u finansijskom sektoru u kojem banka nema značajno ulaganje (-) 0

20 Primenljivi iznos direktnih, indirektnih i sintetičkih ulaganja banke u instrumente osnovnog akcijskog kapitala lica u finansijskom sektoru u kojem banka ima značajno ulaganje (-) 0

21 Iznos izloženosti koje ispunjavaju uslove za primenu pondera rizika od 1.250 %, a koje banka odluči da odbije od osnovnog akcijskog kapitala umesto da primeni taj ponder 0

21.1. od čega: učešća u licima koja nisu lica u finansijskom sektoru u iznosu preko 10% kapitala tih lica, odnosno učešća koja omogućavaju efektivno vršenje znatnog uticaja na upravljanje pravnim licem ili na poslovnu politiku tog pravnog lica (-) 0

21.2. od čega: sekjuritizovane pozicije (-) 0 21.3. od čega: slobodne isporuke (-) 0

22

Odložena poreska sredstva koja zavise od buduće profitabilnosti banke i koja proističu iz privremenih razlika (iznos iznad 10% osnovnog akcijskog kapitala banke iz tačke 21. stav 2, umanjen za iznos povezanih poreskih obaveza ako su ispunjeni uslovi iz tačke 14. stav 1. OAK ) (-) 0

23 Zbir odloženih poreskih sredstava i ulaganja u lica u finansijskom sektoru u kojima banka ima značajno ulaganje iz tačke 21. stav 1. OAK, koji prelazi limit iz tačke 21. stav 3. OAK (-) 0

23.1. od čega: Direktna, indirektna i sintetička ulaganja u instrumente osnovnog akcijskog kapitala lica u finansijskom sektoru u kojem banka ima značajno ulaganje 0

23.2. od čega: Odložena poreska sredstva koja proističu iz privremenih razlika 0 24 Gubitak tekuće i ranijih godina, kao i nerealizovani gubici (-) 0

25

Iznos poreza u vezi sa elementima osnovnog akcijskog kapitala koji se može predvideti u vreme obračuna kapitala, osim ako je banka prethodno korigovala iznos elemenata osnovnog akcijskog kapitala u iznosu u kojem ti porezi smanjuju iznos do kojeg se elementi osnovnog akcijskog kapitala mogu koristiti za pokriće rizika ili gubitaka (-) 0

26 Iznos za koji odbitne stavke od dodatnog osnovnog kapitala banke premašuju iznos dodatnog osnovnog kapitala banke (-) 0

27 Iznos potrebne rezerve za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama banke -5,078,960

28 Ukupna regulatorna prilagođavanja i odbitne stavke od osnovnog akcijskog kapitala (zbir od 9 do 27) -7,023,851

29 Osnovni akcijski kapital (razlika između 8 i 28) 34,008,884 Dodatni osnovni kapital: elementi

30 Akcije i drugi instrumenti kapitala koji ispunjavaju uslove iz tačke 23. OAK i pripadajuće emisione premije 0

31 Instrumenti osnovnog kapitala izdati od strane podređenih društava koji se priznaju u dodatnom osnovnom kapitalu** 0

32 Dodatni osnovni kapital pre odbitnih stavki (30+31) 0 Dodatni osnovni kapital: odbitne stavke

33 Direktna, indirektna i sintetička ulaganja banke u sopstvene instrumente dodatnog osnovnog kapitala, uključujući instrumente koje je banka dužna da otkupi na osnovu postojeće ugovorne obaveze (-) 0

34 Direktna, indirektna i sintetička ulaganja u instrumente dodatnog osnovnog kapitala lica u finansijskom sektoru koja imaju uzajamna ulaganja u banci koja su izvršena radi prikazivanja većeg iznosa kapitala banke (-) 0

35 Primenljivi iznos direktnih, indirektnih i sintetičkih ulaganja u instrumente dodatnog osnovnog kapitala lica u finansijskom sektoru u kojima banka nema značajno ulaganje (-) 0

36

Direktna, indirektna i sintetička ulaganja banke u instrumente dodatnog osnovnog kapitala lica u finansijskom sektoru u kojima banka ima značajno ulaganje, isključujući pozicije po osnovu vršenja pokroviteljstva emisije hartija od vrednosti koje se drže pet radnih dana ili kraće (-) 0

37 Iznos za koji odbitne stavke od dopunskog kapitala banke premašuju iznos dopunskog kapitala banke (-) 0



25

38 Ukupne odbitne stavke od dodatnog osnovnog kapitala (zbir od 33 do 37) 0 39 Dodatni osnovni kapital (razlika između 32 i 38) 0 40 Osnovni kapital (zbir 29 i 39) 34,008,884

Dopunski kapital: elementi

41 Akcije i drugi instrumenti dopunskog kapitala i suboordinirane obaveze, koji ispunjavaju uslove iz tačke 28. OAK i pripadajuće emisione premije uz instrumente 4,800

42 Instrumenti kapitala izdati od strane podređenih društava koji se priznaju u dopunskom kapitalu ** 0

43 Prilagođavanja za kreditni rizik koja ispunjavaju uslove za uključivanje u dopunski kapital 0 44 Dopunski kapital pre odbitnih stavki (zbir od 41 do 43) 4,800

Dopunski kapital: odbitne stavke

45 Direktna, indirektna i sintetička ulaganja banke u sopstvene instrumente dopunskog kapitala i subordinirane obaveze, uključujući instrumente koje je banka dužna da otkupi na osnovu postojeće ugovorne obaveze (-) 500

46 Direktna, indirektna i sintetička ulaganja u instrumente dopunskog kapitala i subordinirane obaveze lica u finansijskom sektoru koja imaju uzajamna ulaganja u banci koja su izvršena radi prikazivanja većeg iznosa kapitala banke (-) 0

47 Primenljivi iznos direktnih, indirektnih i sintetičkih ulaganja u instrumente dopunskog kapitala i subordinirane obaveze lica u finansijskom sektoru u kojima banka nema značajno ulaganje (-) 0

48

Direktna, indirektna i sintetička ulaganja banke u instrumente dodatnog osnovnog kapitala i subordinirane obaveze lica u finansijskom sektoru u kojima banka ima značajno ulaganje, isključujući pozicije po osnovu vršenja pokroviteljstva emisije hartija od vrednosti koje se drže pet radnih dana ili kraće (-) 0

49 Ukupne odbitne stavke od dopunskog kapitala (zbir od 45 do 48) 500 50 Dopunski kapital (razlika između 44 i 49) 4,300 51 Ukupni kapital (zbir 40 i 50) 34,013,184 52 Ukupna rizična aktiva 116,682,915

Pokazatelji adekvatnosti kapitala i zaštitni slojevi kapitala 53 Pokazatelj adekvatnosti osnovnog akcijskog kapitala banke (%) 29.15% 54 Pokazatelj adekvatnosti osnovnog kapitala banke (%) 29.15% 55 Pokazatelj adekvatnosti kapitala banke (%) 29.15% 56 Ukupni zahtevi za zaštitne slojeve kapitala (%)2 4.29% 57 Osnovni akcijski kapital raspoloživ za pokriće zaštitnih slojeva (%)3 21.15%

Pokazatelj adekvatnosti kapitala Banke iznosi 29.15%, dok su ukupni zahtevi za zaštitne slojeve kapitala 4.29%, a 21.5% osnovnog akcijskog kapitala raspoloživo je za pokriće zaštitnih slojeva kapitala.

2 Kao proceniti rizične aktive 3 Računa se kao osnovni akcijski kapital banke (izraženo kao procenjeno rizično aktivno sredstvo) koji se koristi za održavanje pokazatelja adekvatnosti osnovnog akcijskog kapitala banke iz tačke 3. stav 3. odredba pod 1) OAK, pokazatelja adekvatnosti osnovnog kapitala iz tačke 3. stav 3. odredba pod 2) OAK i pokazatelja adekvatnosti kapitala banke iz tačke 3. stav 3. odredba pod 3) OAK.



26

Podaci o osnovnim karakteristikama finansijskih instrumenata koji se uključuju u obračun kapitala banke prikazani su u tabeli PI - FIKAP:

Redni br.

Karakteristike instrumenta Opis-obične akcije Opis-

preferencijalne akcije

1. Emitent Eurobank a.d.

Beograd Eurobank a.d.

Beograd

1.1. Jedinstvena oznaka (npr. CUSIP, ISIN ili oznaka Bloomberg za priv. plasm.)

Tretman u skladu s propisima

2. Tretman u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banke Instrument osnovnog

akcijskog kapitala

Instrument dopunskog

kapitala

3. Individualni/(pot)konsolidovani/individualni i (pot)konsolidovani nivo uključivanja instrumenta u kapital na nivou grupe

Individualni Individualni

4. Tip instrumenta Obične akcije Kumulativne

preferencijalne akcije

5. Iznos koji se priznaje za potrebe izračunavanja regulatornog kapitala (u hiljadama dinara, sa stanjem na dan poslednjeg izveštavanja)

25,422,400 4,300

6. Nominalna vrednost instrumenta 25,422,400 4,800 6.1. Emisiona cena 31,474,399 4,800 6.2. Otkupna cena 0 0 7. Računovodstvena klasifikacija Akcijski kapital Akcijski kapital

8. Datum izdavanja instrumenta

Emitent je imao XVI emisija akcija

počev od 1997.godine,

zaključno sa 2008.

2003. godine.

9. Instrument s datumom dospeća ili instrument bez datuma dospeća Bez datuma

dospeća Bez datuma

dospeća

9.1. Inicijalni datum dospeća Bez datuma

dospeća Bez datuma

dospeća 10. Opcija otkupa od strane emitenta uz prethodnu saglasnost nadležnog tela Ne Ne

10.1. Prvi datum aktiviranja opcije otkupa, uslovni datumi aktiviranja opcije otkupa i otkupna vrednost

10.2. Naknadni datumi aktiviranja opcije otkupa (ako je primenljivo) Kuponi/dividende

11. Fiksne ili promenljive dividende/kuponi Promenljivi Promenljivi 12. Kuponska stopa i povezani indeksi 13. Postojanje mehanizma obaveznog otkazivanja dividende

14.1. Potpuno diskreciono pravo, delimično diskreciono pravo ili bez diskrecionog prava u vezi s vremenom isplate dividendi/kupona

Potpuno diskreciono pravo


14.2. Potpuno diskreciono pravo, delimično diskreciono pravo ili bez diskrecionog prava u vezi sa iznosom dividendi/kupona



15. Mogućnost povećanja prinosa (step up) ili drugih podsticaja za otkup Nе Nе 16. Nekumulativne ili kumulativne dividende/kuponi Nekumulativne Kumulativne 17. Konvertibilan ili nekonvertibilan instrument Nekonvertibilan Nekonvertibilan 18. Ako je konvertibilan, uslovi pod kojima može doći do konverzije 19. Ako je konvertibilan, delimično ili u celosti 20. Ako je konvertibilan, stopa konverzije 21. Ako je konvertibilan, obavezna ili dobrovoljna konverzija 22. Ako je konvertibilan, instrument u koji se konvertuje 23. Ako je konvertibilan, emitent instrumenta u koji se konvertuje 24. Mogućnost smanjenja vrednosti Nе Nе

25. Ako postoji mogućnost smanjenja vrednosti, uslovi pod kojima može doći do smanjenja vrednosti

26. Ako postoji mogućnost smanjenja vrednosti, delimično ili u celosti 27. Ako postoji mogućnost smanjenja vrednosti, trajno ili privremeno 28. Ako je smanjenje vrednosti privremeno, uslovi ponovnog priznavanja

29. Tip instrumenta koji će se pri stečaju, odnosno likvidaciji naplatiti neposredno pre navedenog instrumenta

30. Neusklađene karakteristike konvertovanih instrumenata Nе Nе 31. Ako postoje navesti neusklađene karakteristike



27

4.3. Podaci o povezivanju pozicija kapitala iz bilansa stanja s pozicijama iz obrasca PI-KAP U sledećoj tabeli prikazano je raščlanjavanje elemenata u bilansu stanja po pozicijama iz obrasca PI-KAP. Oznaka pozicije Naziv pozicije Bilans stanja Reference

А АКТИВА A.I Gotovina i sredstva kod centralne banke 18,005,519 A.II Založena finansijska sredstva 3,110,300 A.III Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju 322,759 A.IV Finansijska sredstva koja se inicijalno priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha A.V Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 9,938,015 A.VI Finansijska sredstva koja se drže do dospeća 0 A.VII Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 14,303,432 A.VIII Krediti i potraživanja od komitenata 106,134,695 A.IX Promene fer vrednosti stavki koje su predmet zaštite od rizika 0 A.X Potraživanja po osnovu finansijskih derivata namenjenih zaštiti od rizika 0 A.XI Investicije u pridružena društva i zajedničke poduhvate 43,681

Od čega direktna ili indirektna ulaganja u banke i druga lica u finansijskom sektoru 43,681 u A.XII Investicije u zavisna društva 0

Od čega direktna ili indirektna ulaganja u banke i druga lica u finansijskom sektoru 0 f A.XIII Nematerijalna ulaganja 1,944,890 i A.XIV Nekretnine, postrojenja i oprema 3,583,152

A.XV Investicione nekretnine 0 A.XVI Tekuća poreska sredstva 0 A.XVII Odložena poreska sredstva 0

Od čega odložena poreska sredstva koja zavise od buduće profitabilnosti banke, izuzev onih koja prostiču iz privremenih razlika, umanjena za povezane odložene poreske obaveze ako su ispunjeni uslovi iz tačke 14. stav 1. OAK

0 c

A.XVIII Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja 0 A.XIX Ostala sredstva 1,026,652

Od čega direktna ili indirektna ulaganja u banke i druga lica u finansijskom sektoru u iznosu većem od 10% kapitala tih banaka, odnosno tih lica 0 h

A.XX UKUPNO AKTIVA (pozicije pod AOP oznakama od 0001 do 0019 u konsolidovanom bilansu stanja) 158,413,095

P PASIVA PO OBAVEZE

PO.I Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju 13,222 PO.II Finansijske obaveze koje se inicijalno priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha 0 PO.III Obaveze po osnovu finansijskih derivata namenjenih zaštiti od rizika 0

PO.IV Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci

9,225,583

PO.V Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 96,617,011 PO.VI Promene fer vrednosti stavki koje su predmet zaštite od rizika 0

PO.VII Izdate sopstvene hartije od vrednosti i druga pozajmljena sredstva 0 Od čega obaveze po osnovu hibridnih instrumenata 0 r

PO.VIII Subordinirane obaveze 0 Od čega subordinirane obaveze koje se uključuju u dopunski kapital banke 0 s

PO.IX Rezervisanja 411,558

PO.X Obaveze po osnovu sredstava namenjenih prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja

0

PO.XI Tekuće poreske obaveze 3,373 PO.XII Odložene poreske obaveze 141,516 PO.XIII Ostale obaveze 849,943

PO.XIV UKUPNO OBAVEZE (pozicije pod AOP oznakama od 0401 do 0413 u konsolidovanom bilansu stanja) 107,262,206

KAPITAL PO.XV Akcijski kapital 31,481,926

Od čega nominalna vrednost uplaćenih akcija, osim preferencijalnih kumulativnih akcija 25,422,400 a

Od čega emisiona premija po osnovu akcijskog kapitala, osim preferencijalnih kumulativnih akcija 6,051,999 b



28

Od čega nominalna vrednost preferencijalnih kumulativnih akcija 4,800 nj

Od čega emisiona premija po osnovu preferencijalnih kumulativnih akcija o

PO.XVI Sopstvene akcije 500

Od čega stečene sopstvene akcije banke, osim preferencijalnih kumulativnih akcija j

Od čega stečene sopstvene preferencijalne kumulativne akcije 500 t

PO.XVII Dobitak 10,096,705 Od čega neraspoređena dobit iz ranijih godina 7,914,950 g Od čega dobit iz tekuće godine 2,181,755 d

PO.XVIII Gubitak 0 Od čega gubici iz prethodnih godina ž Od čega gubitak tekuće godine z

PO.XIX Rezerve 9,572,758 Od čega rezerve iz dobiti koje predstavljaju element osnovnog kapitala 9,558,335 v Od čega ostale pozitivne konsolidovane rezerve e Od čega ostale negativne konsolidovane rezerve nj Od čega ostale neto negativne revalorizacione rezerve lj

Od čega dobit po osnovu obaveza banke vrednovanih prema fer vrednosti koja je ostvarena zbog promene kreditnog rejtinga banke m

Od čega pozitivne revalorizacione rezerve nastale po osnovu efekata promene fer vrednosti osnovnih sredstava, hartija od vrednosti i ostalih sredstava koja se, u skladu s MSFI/MRS, iskazuju u korist ovih rezervi p

PO.XX Nerealizovani gubici 0 Od čega nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju lj

PO.XXI Učešća bez prava kontrole 0 Od čega manjinska učešća u podređenim društvima dj

PO.XXII UKUPNO KAPITAL (rezultat sabiranja, odnosno oduzimanja sledećih AOP oznaka iz konsolidovanog bilansa stanja: 0415 - 0416 + 0417 - 0418 + 0419 - 0420 + 0421) ≥ 0 51,150,889

PO.XXIII UKUPAN NEDOSTATAK KAPITALA (rezultat sabiranja, odnosno oduzimanja sledećih AOP oznaka iz konsolidovanog bilansa stanja: 0415 - 0416 + 0417 - 0418 + 0419 - 0420 + 0421) < 0 0

PO.XXIV UKUPNO PASIVA (rezultat sabiranja, odnosno oduzimanja sledećih AOP oznaka iz konsolidovanog bilansa stanja: 0414 + 0422 - 0423) 158,413,095

В.П. VANBILANSNE POZICIJE В.П.А. Vanbilansna aktiva 288,615,839

Od čega iznos akcija banke uzetih u zalogu, osim preferencijalnih kumulativnih akcija k Od čega iznos preferencijalnih kumulativnih akcija banke uzetih u zalogu ć

В.П.П. Vanbilansna pasiva 288,615,839

4.4. Povezivanje pozicija u raščlanjenom bilansu stanja i pozicija u obrascu PI–KAP

Redni br. Naziv pozicije Iznos

Izvor podatka u skladu s referenca

ma Osnovni akcijski kapital: elementi 1 Instrumenti osnovnog akcijskog kapitala i pripadajuće emisione premije 31,474,399

1.1. od čega: akcije i drugi instrumenti kapitala koji ispunjavaju uslove iz tačke 8.OAK 25,422,400 a

1.2. od čega: Pripadajuće emisione premije uz instrumente iz tačke 1.1. tj. iznos uplaćen iznad nominalne vrednosti tih instrumenata 6,051,999 b

2 Dobit iz ranijih godina koja nije opterećena nikakvim budućim obavezama, a za koju je skupština banke donela odluku da će biti raspoređena u osnovni akcijski kapital 0

3 Dobit tekuće godine ili dobit iz prethodne godine za koju skupština banke još nije donela odluku da će biti raspoređena u osnovni akcijski kapital koja ispunjava uslove iz tačke 10. st. 2. i 3. za uključivanje u osnovni akcijski kapital 0

4 Revalorizacione rezerve i ostali nerealizovani dobici 0



29

5 Rezerve iz dobiti i ostale rezerve banke, osim rezervi za opšte bankarske rizike 9,558,335 v 6 Rezerve za opšte bankarske rizike 0

7 Učešća bez prava kontrole (manjinska učešća) koja se priznaju u osnovnom akcijskom kapitalu ** 0

8 Osnovni akcijski kapital pre regulatornih prilagođavanja i odbitnih stavki (zbir od 1 do 7) 41,032,734

Osnovni akcijski kapital: regulatorna prilagođavanja i odbitne stavke 9 Dodatna prilagođavanja vrednosti (-) 0

10 Nematerijalna ulaganja, uključujući gudvil (umanjena za iznos odloženih poreskih obaveza) (-) -1,944,891 i

11 Odložena poreska sredstva koja zavise od buduće profitabilnosti banke, izuzev onih koja prostiču iz privremenih razlika, umanjena za povezane odložene poreske obaveze ako su ispunjeni uslovi iz tačke 14. stav 1. OAK 0 c

12 Fer vrednosti rezervi u vezi sa dobicima ili gubicima po osnovu instrumenata zaštite od rizika novčanog toka za finansijske instrumente koji se ne vrednuju po fer vrednosti, uključujući i projektovane novčane tokove 0

13 IRB pristup: negativan iznos razlike dobijen obračunom u skladu s tačkom 134. OAK (-) 0

14 Povećanje kapitala koje je rezultat sekjuritizacije izloženosti (-) 0

15 Dobici ili gubici po osnovu obaveza banke vrednovanih prema fer vrednosti koji su posledica promene kreditne sposobnosti banke 0

16 Imovina u penzijskom fondu sa definisanim naknadama u bilansu stanja banke (-) 0

17 Direktna, indirektna i sintetička ulaganja banke u sopstvene instrumente osnovnog akcijskog kapitala, uključujući i sopstvene instrumente osnovnog akcijskog kapitala koje je banka dužna ili može biti dužna da otkupi na osnovu ugovorne obaveze (-) 0

18 Direktna, indirektna i sintetička ulaganja u instrumente osnovnog akcijskog kapitala lica u finansijskom sektoru koja imaju uzajamna ulaganja u banci, a koja su izvršena radi prikazivanja većeg iznosa kapitala banke (-) 0

19 Primenljivi iznos direktnih, indirektnih i sintetičkih ulaganja banke u instrumente osnovnog akcijskog kapitala lica u finansijskom sektoru u kojem banka nema značajno ulaganje (-) 0

20 Primenljivi iznos direktnih, indirektnih i sintetičkih ulaganja banke u instrumente osnovnog akcijskog kapitala lica u finansijskom sektoru u kojem banka ima značajno ulaganje (-) 0

21 Iznos izloženosti koje ispunjavaju uslove za primenu pondera rizika od 1.250 %, a koje banka odluči da odbije od osnovnog akcijskog kapitala umesto da primeni taj ponder 0

21.1. od čega: učešća u licima koja nisu lica u finansijskom sektoru u iznosu preko 10% kapitala tih lica, odnosno učešća koja omogućavaju efektivno vršenje znatnog uticaja na upravljanje pravnim licem ili na poslovnu politiku tog pravnog lica (-) 0

21.2. od čega: sekjuritizovane pozicije (-) 0 21.3. od čega: slobodne isporuke (-) 0

22

Odložena poreska sredstva koja zavise od buduće profitabilnosti banke i koja proističu iz privremenih razlika (iznos iznad 10% osnovnog akcijskog kapitala banke iz tačke 21. stav 2, umanjen za iznos povezanih poreskih obaveza ako su ispunjeni uslovi iz tačke 14. stav 1. OAK ) (-) 0

23 Zbir odloženih poreskih sredstava i ulaganja u lica u finansijskom sektoru u kojima banka ima značajno ulaganje iz tačke 21. stav 1. OAK, koji prelazi limit iz tačke 21. stav 3. OAK (-) 0

23.1. od čega: Direktna, indirektna i sintetička ulaganja u instrumente osnovnog akcijskog kapitala lica u finansijskom sektoru u kojem banka ima značajno ulaganje 0

23.2. od čega: Odložena poreska sredstva koja proističu iz privremenih razlika 0 24 Gubitak tekuće i ranijih godina, kao i nerealizovani gubici (-) 0

25

Iznos poreza u vezi sa elementima osnovnog akcijskog kapitala koji se može predvideti u vreme obračuna kapitala, osim ako je banka prethodno korigovala iznos elemenata osnovnog akcijskog kapitala u iznosu u kojem ti porezi smanjuju iznos do kojeg se elementi osnovnog akcijskog kapitala mogu koristiti za pokriće rizika ili gubitaka (-) 0

26 Iznos za koji odbitne stavke od dodatnog osnovnog kapitala banke premašuju iznos dodatnog osnovnog kapitala banke (-) 0

27 Iznos potrebne rezerve za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama banke -5,078,960

28 Ukupna regulatorna prilagođavanja i odbitne stavke od osnovnog akcijskog -7,023,851



30

kapitala (zbir od 9 do 27)

29 Osnovni akcijski kapital (razlika između 8 i 28) 34,008,884

Dodatni osnovni kapital: elementi

30 Akcije i drugi instrumenti kapitala koji ispunjavaju uslove iz tačke 23. OAK i pripadajuće emisione premije 0

31 Instrumenti osnovnog kapitala izdati od strane podređenih društava koji se priznaju u dodatnom osnovnom kapitalu** 0

32 Dodatni osnovni kapital pre odbitnih stavki (30+31) 0 Dodatni osnovni kapital: odbitne stavke

33 Direktna, indirektna i sintetička ulaganja banke u sopstvene instrumente dodatnog osnovnog kapitala, uključujući instrumente koje je banka dužna da otkupi na osnovu postojeće ugovorne obaveze (-) 0

34 Direktna, indirektna i sintetička ulaganja u instrumente dodatnog osnovnog kapitala lica u finansijskom sektoru koja imaju uzajamna ulaganja u banci koja su izvršena radi prikazivanja većeg iznosa kapitala banke (-) 0

35 Primenljivi iznos direktnih, indirektnih i sintetičkih ulaganja u instrumente dodatnog osnovnog kapitala lica u finansijskom sektoru u kojima banka nema značajno ulaganje (-) 0

36

Direktna, indirektna i sintetička ulaganja banke u instrumente dodatnog osnovnog kapitala lica u finansijskom sektoru u kojima banka ima značajno ulaganje, isključujući pozicije po osnovu vršenja pokroviteljstva emisije hartija od vrednosti koje se drže pet radnih dana ili kraće (-) 0

37 Iznos za koji odbitne stavke od dopunskog kapitala banke premašuju iznos dopunskog kapitala banke (-) 0

38 Ukupne odbitne stavke od dodatnog osnovnog kapitala (zbir od 33 do 37) 0 39 Dodatni osnovni kapital (razlika između 32 i 38) 0 40 Osnovni kapital (zbir 29 i 39) 34,008,884

Dopunski kapital: elementi

41 Akcije i drugi instrumenti dopunskog kapitala i suboordinirane obaveze, koji ispunjavaju uslove iz tačke 28. OAK i pripadajuće emisione premije uz instrumente 4,800 nj

42 Instrumenti kapitala izdati od strane podređenih društava koji se priznaju u dopunskom kapitalu **

43 Prilagođavanja za kreditni rizik koja ispunjavaju uslove za uključivanje u dopunski kapital

44 Dopunski kapital pre odbitnih stavki (zbir od 41 do 43) 4,800 Dopunski kapital: odbitne stavke

45 Direktna, indirektna i sintetička ulaganja banke u sopstvene instrumente dopunskog kapitala i subordinirane obaveze, uključujući instrumente koje je banka dužna da otkupi na osnovu postojeće ugovorne obaveze (-) 500 t

46 Direktna, indirektna i sintetička ulaganja u instrumente dopunskog kapitala i subordinirane obaveze lica u finansijskom sektoru koja imaju uzajamna ulaganja u banci koja su izvršena radi prikazivanja većeg iznosa kapitala banke (-)

47 Primenljivi iznos direktnih, indirektnih i sintetičkih ulaganja u instrumente dopunskog kapitala i subordinirane obaveze lica u finansijskom sektoru u kojima banka nema značajno ulaganje (-)

48

Direktna, indirektna i sintetička ulaganja banke u instrumente dodatnog osnovnog kapitala i subordinirane obaveze lica u finansijskom sektoru u kojima banka ima značajno ulaganje, isključujući pozicije po osnovu vršenja pokroviteljstva emisije hartija od vrednosti koje se drže pet radnih dana ili kraće (-)

49 Ukupne odbitne stavke od dopunskog kapitala (zbir od 45 do 48) 500

50 Dopunski kapital (razlika između 44 i 49) 4,300 51 Ukupni kapital (zbir 40 i 50) 34,013,184

5. KAPITALNI ZAHTEVI I PROCES INTERNE PROCENE ADEKVATNOSTI KAPITALA

5.1. Pokazatelj adekvatnosti kapitala Banka izračunava pokazatelj adekvatnosti kapitala i kapitalne zahteve u skladu sa regulativom Narodne banke Srbije koristeći standardizovan pristup, i to za:



31

Kreditni rizik Tržišne rizike Rizik prilagođavanja kreditne izloženosti Operativni rizik

Pri primeni tekuće regulative, u pogledu adekvatnosti kapitala, Banka je u obavezi da održava strukturu kapitala, nivo kapitala i pokazatelj adekvatnosti kapitala u skladu sa sledećim zahtevima:

Ukupni kapital najmanje 10 miliona evra Pokazatelj adekvatnosti kapitala (PAK) minimum 8% Pokazatelj adekvatnosti osnovnog kapitala minimum 6% Pokazatelj adekvatnosti osnovnog akcijskog kapitala minimum 4,5%.

Održavanje adekvatnog nivoa kapitala je jedan od glavnih ciljeva upravljanja rizicima Banke. Izveštaj o ukupnim kapitalnim zahtevima i pokazatelju kapitala na dan 31.12.2017.godine prikazan je u sledećoj tabeli (PI-AKB):

Redni br. Naziv Iznos

I KAPITAL 34,013,184 1. UKUPAN OSNOVNI AKCIJSKI KAPITAL 34,008,884 2. UKUPAN DODATNI OSNOVNI KAPITAL 0 3. UKUPAN DOPUNSKI KAPITAL 4,300 II KAPITALNI ZAHTEVI 9,334,634

1. KAPITALNI ZAHTEV ZA KREDITNI RIZIK, RIZIK DRUGE UGOVORNE STRANE, RIZIK SMANJENJA VREDNOSTI KUPLJENIH POTRAŽIVANJA I RIZIK IZMIRENJA/ISPORUKE PO OSNOVU SLOBODNIH ISPORUKA

7,849,621

1.1. Standardizovani pristup (SP) 7,849,621 1.1.1. Izloženosti prema državama i centralnim bankama 0 1.1.2. Izloženosti prema teritorijalnim autonomijama i jedinicama lokalne samouprave 0 1.1.3. Izloženosti prema javnim administrativnim telima 0 1.1.4. Izloženosti prema međunarodnim razvojnim bankama 0

1.1.5. Izloženosti prema međunarodnim organizacijama 0

1.1.6. Izloženosti prema bankama 150,862 1.1.7. Izloženosti prema privrednim društvima 2,861,094 1.1.8. Izloženosti prema fizičkim licima 3,483,552 1.1.9. Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima 271,321

1.1.10. Izloženosti u statusu neizmirenja obaveza 719,739 1.1.11. Visokorizične izloženosti 0 1.1.12. Izloženosti po osnovu pokrivenih obveznica 0 1.1.13. Izloženosti po osnovu sekjuritizovanih pozicija 0 1.1.14. Izloženosti prema bankama i privrednim društvima sa kratkoročnim kreditnim rejtingom 0 1.1.15. Izloženosti po osnovu ulaganja u otvorene investicione fondove 0 1.1.16. Izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja 8,210 1.1.17. Ostale izloženosti 354,843

1.2. Pristup zasnovan na internom rejtingu (IRB) 1.2.1. Izloženosti prema državama i centralnim bankama 1.2.2. Izloženosti prema bankama 1.2.3. Izloženosti prema privrednim društvima 1.2.4. Izloženosti prema fizičkim licima

1.2.4.1. od čega: Izloženosti prema fizičkim licima obezbeđene hipotekama na nepokretnostima 1.2.4.2. od čega: Kvalifikovane revolving izloženosti prema fizičkim licima

1.2.4.3. od čega: Izloženosti prema malim i srednjim preduzećima koje su razvrstana u ovu

klasu izloženosti

1.2.5. Izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja 1.2.5.1. Primenjeni pristup:

1.2.5.1.1. Pristup jednostavnih pondera rizika 1.2.5.1.2. PD/LGD pristupa 1.2.5.1.3. Pristup internih modela



32

1.2.5.2. Vrste izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja 1.2.5.2.1. Vlasnička ulaganja kojima se trguje na berzi

1.2.5.2.2. Vlasnička ulaganja kojima se ne trguje na berzi ali su u dovoljno diversifikovanim

portfolijima

1.2.5.2.3. Ostala vlasnička ulaganja 1.2.5.2.4. Vlasnička ulaganja na koje banka primenjuje standardizovani pristup kreditnom riziku

1.2.6. Izloženosti po osnovu sekjuritizovanih pozicija 1.2.7. Izloženosti po osnovu ostale imovine

2 KAPITALNI ZAHTEV ZA RIZIK IZMIRENJA/ISPORUKE PO OSNOVU NEIZMIRENIH TRANSAKCIJA

0

3 KAPITALNI ZAHTEV ZA TRŽIŠNE RIZIKE 135,755

3.1. Kapitalni zahtevi za cenovni, devizni i robni rizik izračunat primenom standardizovanih

pristupa 135,755

3.1.1. Kapitalni zahtev za cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti 34,872 od čega kapitalni zahtev za cenovni rizik po osnovu sekjuritizovanih pozicija 0

3.1.2. Kapitalni zahtev za cenovni rizik po osnovu vlasničkih hartija od vrednosti 67 3.1.3. Dodatni kapitalni zahtev za velike izloženosti iz knjige trgovanja 0 3.1.4. Kapitalni zahtev za devizni rizik 100,816 3.1.5. Kapitalni zahtev za robni rizik 0

3.2. Kapitalni zahtevi za cenovni, devizni i robni rizik izračunati primenom pristupa internih

modela 0

4 KAPITALNI ZAHTEV ZA OPERATIVNI RIZIK 1,346,681 4.1. Kapitalni zahtev za operativni rizik izračunat primenom pristupa osnovnog indikatora 1,346,681

4.2. Kapitalni zahtev za operativni rizik izračunat primenom standardizovanog/alternativnog

standardizovanog pristupa 0

4.3. Kapitalni zahtev za operativni rizik izračunat primenom naprednog pristupa 0 III POKAZATELJ ADEKVATNOSTI OSNOVNOG AKCIJSKOG KAPITALA (%) 29.15 IV POKAZATELJ ADEKVATNOSTI OSNOVNOG KAPITALA (%) 29.15 V POKAZATELJ ADEKVATNOSTI KAPITALA (%) 29.15

Banka za izračunavanje rizikom ponderisanih izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja primenjuje pristup jedostavnih pondera rizika u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala. Klasa vlasničkih ulaganja po ponderima rizika prikazana je u sledećoj tabeli.

Ponder Bruto izloženost Efektivna vrednost izloženosti Ponderisana aktiva

100 26,278 21,812 21,812

250 58,479 32,324 80,810

Ukupno 84,757 54,136 102,622

5.2. Regulatorni kapitalni zahtevi Banka izračunava kapitalne zahteve za sledeće rizike:

kreditni rizik – primenom standardizovanog pristupa; rizik druge ugovorne strane – primenom metoda tekuće izloženosti; rizik izmirenja/isporuke; tržišni rizik – primenom standardizovanog pristupa; operativni rizik – primenom pristupa osnovnog indikatora; rizik prilagodjavanja kreditne izloženosti;

Svi kapitalni zahtevi u iznosu od RSD 9,335 MRSD pokriveni su osnovnim akcijskim kapitalom Banke.



33

5.2.1. Kapitalni zahtev za kreditni rizik i rizik druge ugovorne strane Banka obračunava kapitalni zahtev za kreditni rizik primenom standardizovanog pristupa, a rizik druge ugovorne strane primenom metoda tekuće izloženosti. Kapitalni zahtev za kreditni rizik (uključujući i rizik druge ugovorne strane) iznosio je RSD 7,850 MRSD.

5.2.2. Rizik izmirenja/ isporuke Banka na 31.12.2017. godine nije imala rizik smanjenja vrednosti kupljenih potraživanja, rizik izmirenja/isporuke po osnovu slobodnih isporuka i rizik izmirenja/isporuke po osnovu neizmirenih transakcija.

5.2.3. Rizik druge ugovorne strane Banka je dužna da izračunava aktivu ponderisanu kreditnim rizikom za izloženosti riziku druge ugovorne stane po osnovu sledećih pozicija iz knjige trgovanja i bankarske knjige:

finansijskih derivata; repo i reverse repo transakcija; transakcija davanja ili uzimanja u zajam hartija od vrednosti ili robe transakcija kreditiranja trgovine hartijama od vrednosti; transakcija s dugim rokom izmirenja.

U skladu sa regulativom Narodne banke Srbije, Banka računa aktivu ponderisanu kreditnim rizikom za derivatne instrumente koji uključuju valutne i kamatne swap transakcije, primenom metode tekuće izlozenosti propisane Odlukom o adekvatnosti kapitala. Na dan 31.12.2017. godine, ukupan iznos izloženosti riziku druge ugovorne strane iznosio je 4,636 MRSD, uključujući 11 MRSD pozitivne fer vrednosti i 124 MRSD potencijalne kreditne izlozenosti. Od toga se na izloženost po osnovu „reverse“ repo transakcije sa Narodnom bankom Srbije odnosi 4,502 MRSD.

Banka nema izlozenosti po osnovu transakcija uzimanja ili davanja u zajam hartija od vrednosti ili robe, transakcija kreditiranja trgovine hartijama od vrednosti, kreditne derivate iz knjige trgovanja , kao i transakcija sa dugim rokom izmirenja.

6. INTERNA PROCENA ADEKVATNOSTI KAPITALA Proces interne procene adekvatnosti kapitala (ICAAP) ima za cilj identifikaciju i procenu rizika kojima je Banka izložena u svom poslovanju; utvrđivanje materijalne značajnosti rizika i njihovu alokaciju; ocenu adekvatnosti uspostavljenih sistema za praćenje rizika i tehnika za njihovo ublažavanje/izbegavanje; kvantifikaciju internog kapitala Banke, a sve to u cilju obezbeđivanja kontinuirane adekvatnosti kapitala i održavanja usklađenosti poslovanja Banke sa njenim izabranim rizičnim profilom. Spomenuti proces interne procene adekvatnosti kapitala, Banka zasniva na interno utvrđenoj politici koja odražava specifičnosti same Banke, odnosno njenu veličinu, organizaciju i obim poslovanja, kao i kvantitet i kvalitet dostupnih kompetencija i podataka, a ocenjuje adekvatnost kapitala Banke prvenstveno iz poslovne perspektive same Banke. Politika interne procene adekvatnosti kapitala, kao i



34

svi drugi interni akti vezani za upravljanje rizicima, usklađeni su sa okvirom i smernicama postavljenim Strategijom upravljanja rizicima. U okviru ICAAP procesa Banka je uspostavila Strategiju upravljanja kapitalom i Plan upravljanja kapitalom. Plan upravljanja kapitalom sadrži:

strateške ciljeve i period za njihovo ostvarenje, uzimajući u obzir uticaj makroekonomskog okruženja i faze privrednog ciklusa;

način organizacije procesa upravljanja raspoloživim internim kapitalom i planiranja adekvatnog nivoa internog kapitala;

proces interne procene adekvatnosti kapitala; način dostizanja i održavanja adekvatnog nivoa raspoloživog internog kapitala koji može

podržati faktore poput očekivanog rasta plasmana, budućih izvora sredstava i korišćenja istih, politiku dividendi kao i svaku promenu minimalnog iznosa regulatornog kapitala;

ogranicenja u vezi sa raspoloživim internim kapitalom; prikaz i obrazloženje efekata stres testiranja na interne kapitalne zahteve; plan poslovanja u slučaju nastanka nepredviđenih događaja koji mogu da utiču na raspoloživi

interni kapital. Banka je obezbedila implementaciju i sprovodjenje ICAAP-a na kontinuiranoj osnovi kao i dokumentovanost procesa koji odgovara prirodi, obimu i složenosti aktivnosti banke, a u skladu sa strategijom i politikama za upravljanje rizicima, kao i strategijom upravljanja kapitalom. U širem smislu ICAAP uključuje sve aktivnosti Banke povezane s upravljanjem rizicima unutar Banke, od dnevnog upravljanja rizikom do strateškog upravljanja kapitalom Banke. Osnovni cilj ICAAP-a je dugoročno obezbeđivanje dovoljnosti kapitala Banke za pokriće svih materijalno značajnih rizika kojima je Banka izložena ili može biti izložena u svom poslovanju, kao i adekvatnost njegove strukture i visine u naglašeno nepovoljnim („stresnim“) uslovima, putem uvođenja i primene odgovarajućih procesa, procedura i sistema. Dodatni cilj uspostavljanja ICAAP-a predstavlja upravljanje odnosom rizika i prinosa koje se temelji na analizi prakse preuzimanja rizika Banke kao i efikasnosti korišćenja sopstvenog kapitala uspostavljanjem sistema:

ograničenja (limita) rizičnosti, alokacije ukupnih internih kapitalnih zahteva i strateškog planiranja.

Kako bi ostvarila sve navedene ciljeve, Banka zasniva svoj proces interne procene adekvatnosti kapitala (ICAAP) na sveobuhvatnom objedinjavanju aktivnosti usmerenih na upravljanje rizicima, kapitalom, poslovanjem i održavanjem likvidnosti. Ove aktivnosti se prevashodno odnose na planiranje i stalni nadzor, kao i na kontinuirano unapređenje ICAAP procesa kako bi se obezbedili visoki standardi procene i upravljanja kapitalom banke. Nadziranje ICAAP procesa i krajnja odgovornost za funkcionisanje istog je u rukama Upravnog odbora Banke. Upravni odbor ima vodeću ulogu u razvoju Banke kao institucije svesne rizika kojima se izlaže u svom poslovanju i u održanju grupne strategije upravljanja rizikom na visoko-sofisticiranom nivou. Njegova vizija i rukovođenje su oličeni u sklonosti ka preuzimanju rizika Banke koji je definisan kao skup sveobuhvatnih mera koje opisuju nivo rizika koji je Banka spremna da prihvati.



35

Faze ICAAP-a: ICAAP obuhvata sledeće faze:

Identifikaciju materijalno značajnih rizika za Banku;

Jedna od osnovnih komponenti ICAAP procesa je i identifikovanje i procena trenutnih i potencijalnih rizika kojima je Banka izložena, u smislu njihove materijalne značajnosti. Ovakvim pristupom Banka uspeva da usmeri raspoložive resurse i pažnju menadžmenta na one rizike koji bi eventualno mogli da ugroze njeno poslovanje ili kapitalnu poziciju, istovremeno obezbeđujući pravilan nadzor i adekvatnu kontrolu nad svim materijalno značajnim rizicima. U skladu sa propisanom Metodologijom za procenu materijalnosti rizika, Banka procenjuje materijalnost rizika u odnosu na definisan prag materijalnosti prvenstveno tako što se procenjuje ukupnu izloženosti riziku. u odnosu na regulatorni kapital. Kvalitativni sud se koristi u vezi sa procenom valjanosti prognoza i kvaliteta procesa i procedura kojima se garantuje da će potencijalna buduća izloženost riziku ostati u okviru graničnih vrednosti, budžeta ili prognoze. Pored toga, u skladu sa pomenutom metodologijom za procenu materijalnosti rizika, kvalitativni sud može da se koristi kako bi se zaključilo da je neki određeni rizik nematerijalan, čak i ako bi ukupan iznos izloženosti riziku mogao da bude materijalan. Interno procenjeni profil rizičnosti, do kojeg je Banka došla nakon sprovedene analize materijalnosti i samoprocene izloženosti svog poslovanja rizicima sadrži sledeće materijalno značajne rizike:

• Rizik likvidnosti, • Kreditni rizik, uključujući:

• Kreditno-devizni rizik, • Kamatno-indukovan kreditni rizik, • Rezidualni rizik,

• Rizik koncentracije (je procenjivan u pogledu rizika likvidnosti i kreditnog rizika) • Devizni rizik, • Operativni rizik, • Kamatni rizik u bankarskoj knjizi, • Poslovni i strateški rizici.

Za sve identifikovane materijalno značajne rizike Banka je u skladu sa internim metodologijama obračunala interne kapitalne zahteve i sprovela stress testiranje.

Izračunavanje internih kapitalnih zahteva za pojedinačne rizike koji važe za Banku

Osnovu za obračun internih kapitalnih zahteva Banke, a samim tim posledično i osnovu za planiranje kapitalnih potreba Banke predstavljaju Strategija upravljanja kapitalom i Plan kapitala, Strategija upravljanja rizicima i Politika sklonosti ka preuzimanju rizika kojom Banka prevashodno određuje svoju sklonost ka preuzimanju ukupnog rizika u svom poslovanju. Banka za potrebe obračuna internih kapitalnih zahteva za materijalno značajne vrste rizika koristi sledeće pristupe:

- Kreditni rizik: Interni kapitalni zahtev za kreditni rizik procenjuje se pomoću Monte Karlo metode za simulaciju verovatnoće distribucije mogućih kreditnih gubitaka u vremenskom okviru od 12 meseci. Interni kapitalni zahtev za kreditni rizik određuje se kao vrednost izložena riziku (Value at risk-VAR) simulirane distribucije verovatnoće gubitaka u kreditnom porfoliju sa nivoom pouzdanosti od 99.9%, u skladu sa politikom ICAAP, umanjeno za iznos očekivanog



36

gubitka tj. ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama. Ulazni podaci za simulaciju su PD, LGD, EAD za svakog dužnika ili grupu zajmoprimaca, kao i default korelacije. Ovaj pristup obezbeđuje najdirektniji način onoga što kapitalni zahtevi u stvari predstavljaju—gubitak u najgorem slučaju koji Banka može da pretrpi pri datom nivou pouzdanosti u datom vremenskom periodu. Za Banku je ovaj pristup vrlo jasan jer se bazira na vrlo malom broju parametara koji su poznati ili se mogu pouzdano proceniti i na vrlo jednostavnim i realnim pretpostavkama. U okviru pomenutog pristupa, Banka kao najvažnije parametre za procenu kreditnog rizika koristi PD, LGD i EAD, koje procenjuje na bazi istorijskog iskustva banke, i default korelacije čiju aproksimaciju vrši primenom odgovarajuće Bazel II IRB formule za korelaciju. Inicijalni interni kapitalni zahtevi za ostale podkategorije kreditnog rizika i to kreditno-devizni rizik, kamatno-indukovani kreditni rizik i rezidualni rizik, izračunavaju se putem kvazi IRB pristupa menjanjem relevantnih parametara rizika (PD, LGD i EAD za kreditni rizik izvazvan valutom, PD za kreditni rizik izazvan kamatnom stopom, LGD za rezidualni rizik) kako bi se uzeo u obzir mogući efekat nepovoljnih kretanja deviznog kursa, kamatnih stopa ili rizika u pogledu kolaterala.

U korišćenom internom pristupu, najpre se određuju scenarija u kojima se predstavljaju moguća nepovoljna kretanja deviznog kursa, kamatnih stopa ili rizika u pogledu kolaterala. U svakom od scenarija, vrši se korekcija PD, EAD i LGD i svakom od scenarija se dodeljuje odgovarajuća težina. Korigovani PD, EAD i LGD se uzimaju kao ulazni podaci za kvazi IRB pristup. Potom se određuje rizikovana vrednost koja odgovara definisanom scenariju, sa datim nivoom pouzdanosti i na kraju razlika između te rizikovane vrednosti (VaR) i osnovne rizikovane vrednosti kreditnog portofolija (pre uzimanja u obzir kreditnog rizika izazvanog valutom, kamatnom stopom ili rizika u pogledu kolaterala) tumači se kao kapitalni zahtev za taj rizik.

Rizik koncentracije: Budući da je kao metod procene rizika kreditnog portfolija odabran Monte Carlo metod za simulaciju raspodele verovatnoće portfolio gubitka, rizik koncentracije je na taj način već obuhvaćen obračunom kapitalnog zahteva za kreditni rizik. Naime, u onim simulacijama u kojima neka ili više velikih izloženosti defaultiraju, obračunati iznos gubitka na portfoliju biće znatno veći nego inače. Kao rezultat,interni kapitalni zahtev poredi se sa izračunatim kapitalnim zahtevom pomoću formule IRB pristupa za rizikovanu vrednost kreditnog portfolija sa istim parametrima rizika i istim nivoom pouzdanosti, a razlika se tumači kao kapitalni zahtev za rizik kreditne koncentracije.

Kako bi procenila ukupni interni kapitalni zahtev za kreditni rizik nakon stres testa, Banka vrši stres testiranje kreditnog rizika a na osnovu interno utvrđene metodologije za obračun internih kapitalnih zahteva i stres testiranja kreditnog rizika. Koriščena metodologija se zasniva na pretpostavci da pod stresnim uslovima, stope defaulta i stope gubitka mogu biti značajno više, a stope oporavka znatno niže od stopa koje su trenutno očekivane. Uz to, default korelacije takođe mogu porasti u odnosu na bazni scenario.



37

Kako bi odredila adekvatan stresni scenario, banka analizira istorijske stope defaulta i njihovu volatilnost, kao i njihovu korelaciju sa drugim tržišnim i makroekonomskim faktorima. Osim istorijskog iskustva, banka primenjuje ekspertsko iskustvo ili odgovarajuće modele kako bi projektovala nivo ključnih faktora i njihov uticaj na glavne parametre rizika za banku. Banka sprovodi slične analize za LGD parametar i druge parametre rizika. Na bazi identifikovanih trendova, istorijske i projektovane volatilnosti, veza između parametara rizika i tržišnih i makroekonomskih faktora i njihovog značaja, banka određuje odgovarajući stresni scenario ili scenarija, koji reflektuju negativne, čak ekstremne, ali, iako ne naročito verovatne, ipak moguće uslove poslovanja. Interni kapitalni zahtev za kreditni rizik u stresnim uslovima banka izračunava na sličan način kao u osnovnom scenariju, naime, koristeći istu metodologiju, samo stresirane parametre za obračun. Razliku između inicijalnog potrebnog kapitala u skladu sa definisanom sklonošću ka preuzimanju rizika i potrebnog kapitala izračunata na osnovu stres testa, Banka tretira kao dodatni kapitalni zahtev.

- Devizni rizik: U okviru ICAAP-a, banka vrši obračun internog kapitalnog zahteva i stres testiranje za one tržišne rizike za koje je procenila da su materijalno značajni u skladu sa Metodologijom za procenu materijalnosti rizika. Budući da je u okviru procene materijalnosti rizika, devizni rizik ocenjen kao materijalno značajan, banka je izvršila obračun internog kapitalnog zahteva i stres testiranje za ovaj rizik koristeći internu metodologiju zasnovanu na maksimalno otvorenoj deviznoj poziciji, desetodnevnom VaR-u (value at risk) sa nivoom pouzdanosti od 99.9% koji se računa na osnovu, dnevne volatilnosti kurseva u poslednjih 60 dana za svaku valutu dozvoljenu internim limitima, i na bazi prosečnog učešća svake valute u ukupnoj otvorenoj deviznoj poziciji. U cilju izračunavanja potencijalnog gubitka po osnovu izloženosti deviznom riziku, otvorena devizna pozicija u svakoj valuti se množi sa odgovarajućim VaR-om za tu valutu. Na kraju, interni kapitalni zahtev za devizni rizik se računa sabiranjem potencijalnih gubitaka za svaku valutu.

Da bi se izračunao ukupni potencijalni gubitak po osnovu deviznog rizika uuslovima stresa, banka koristi isti metodološki pristup kao i u slučaju utvrđivanja internog kapitalnog zahteva u osnovnom scenariju ali sa pretpostavkom o stresiranom desetodnevnom VaR-u (value at risk) sa nivoom pouzdanosti od 99.9% koji se računa na osnovu dnevne volatilnosti kurseva u periodu kada su volatilnosti kurseva bile značajno iznad uobičajenih i mogu se smatrati stresnim uslovima kojima Banka može biti izložena (na primer period između jula 2007 i juna 2009) za svaku valutu.

- Operativni rizik: U kontekstu ICAAP-a, Banka poredi regulatorni kapitalni zahtev sa internom procenom očekivanih gubitaka operativnog rizika, kao i sa procenom gubitaka koji se mogu dogoditi u najgorem mogućem slučaju. Gubici operativnog rizika se procenjuju koristec i pristup scenarijo analize (SBA). U slučaju da je kapitalni zahtev izračunat korišcenjem interne metodologije (korišćenjem scenario analize) veci od minimalnog kapitalnog zahteva za operativni rizik, koji se obračunava po BIA pristupu, onda ce interni kapitalni zahtev biti postavljen na nivo kapitalnog zahteva izračunat pristupom scenario analize. U suprotnom će



38

interni kapitalni zahtev za operativni rizik biti jednak minimalnom/regulatornom kapitalnom zahtevu za operativni rizik. Za stres testiranje, Banka koristi istu metodologiju (scenario analizu). U kontekstu stress testiranja u ICAAP-u, Banka poredi regulatorni kapitalni zahtev sa internom procenom gubitaka operativnog rizika koji se mogu dogoditi u najgorem mogućem slučaju.U slučaju da je kapitalni zahtev obračunat po internoj metodologiji veci od minimalnog kapitalnog zahteva za operativni rizik izračunat korišćenjem pristupa BIA, onda ce interni kapitalni zahtev biti postavljen na nivo kapitalnog zahteva koji se izračunava prema pristupu zasnovanom na scenario analizi, u suprotnom interni kapitalni zahtev za operativni rizik će biti jednak minimalnom kapitalnom zahtevu za operativni rizik.

Kamatni rizik u bankarskoj knjizi (IRRBB): U okviru procesa interne procene adekvatnosti

kapitala, Banka koristi interni pristup za određivanje visine internog kapitalnog zahteva za kamatni rizik u bankarskoj knjizi. Interni kapitalni zahtev za kamatni rizik u bankarskoj knjizi se procenjuje na osnovu Izveštaja o gepu kamatne stope, primenom odgovarajućih šokova na kamatne stope u svakoj valuti i izračunavanjem uticaja na ekonomsku vrednost kapitala (EVE) i neto prihoda od kamata (NII). Veličina šok scenarija kamatne stope koji se primenjuje usaglašena je sa Odlukom o upravljanju rizicima banke, ali takođe uzma u obzir trenutne makreokonomske pokazatelje, kao i smernice date u Konsultativnom dokumentu – Interest rate risk in the banking book, koji je izdao Basel Committee on Banking Supervision. U proceni internog kapitalnog zahteva za IRRBB, izračunava se ukupni kapitalni zahtev za rizik ponovnog određivanja cene, krive prinosa i opcionalnosti, a za bazni rizik se izračunava poseban kapitalni zahtev. U merenju potencijalnog uticaja rizika ponovnog određivanja cene, krive prinosa i opcionalnosti, Banka procenjuje uticaj u smislu ekonomske vrednosti kapitala (EVE) i u pogledu neto prihoda od kamata (NII). Veća od dve vrednosti uzima se kao mera internog zahteva za kapitalom. Šok baznog rizika može se izraziti samo u smislu NII, ali ne i EVE. Rizik se kvantifikuje razmatranjem novčanih tokova sa periodom ponovnog određivanja cene do godinu dana i svih parova osnovne stope u svim pojedinačnim valutama. Stres test internog kapitalnog zahteva za IRRBB se sprovedi koristeći istu metodologiju kao za osnovni scenario, međutim, sa stresiranim parametrima kamatnog šoka.

Poslovni i Strateški rizik: Banka je izložena poslovnim i strateškim rizicima u pogledu neto prihoda od kamata, naknada i provizija. S obzirom da su neto prihoda od kamata, naknada i provizija primarni izvori prihoda za Banku, poslovni i strateški rizici se uvek smatraju materijalnim rizicima. U cilju merenja ovih rizika, Banka je kao metodologiju za određivanje internog kapitalnog zahteva za ove rizike odabrala pristup zasnovan na analizi volatilnosti dobiti, i utvrđivanju mogućeg odstupanja između očekivanog i realizovanog dobitka, u kom iznosu se zatim kreira bafer na kapitalu koji služi da apsorbuje takva negativna odstupanja ukoliko do njih dođe. Ovaj pristup je primenjen u analizi volatilnosti neto prihoda od kamata, naknada i provizija (NIFCI, net interest, fee and commission income). Interni kapitalni zahtevi za poslovni i strateški rizik izračunavaju se kao earnings-at-risk (EaR), koji predstavlja najveće moguće odstupanje realizovanog NIFCI od očekivanja, pri datom nivou poverenja. Osnovna pretpostavka je da se poslovni i strateški rizik reflektuju kroz NIFCI, dok se ostali rizici (kreditni, tržišni, operativni) reflektuju u drugim stavkama bilanska uspeha. NIFCI je posmatrana kao funkcija kamatonosne aktive (IBA, interest-bearing assets), te je stoga analiziran količnik NIFCI i



39

IBA, tj. NIFCI margina. Na ovaj način je volatilnost NIFCI margine koja je posledica faktora poslovnog i strateškog rizika izolovana od volatilnosti koja je posledica promena u IBA. Banka, obavlja stres test se uz pretpostavku pada NIFCI marže Banke od 30% i pada NIFCI marže u sektoru od 20%, pri čemu se kapitalni zahtevi nakn stres testa računaju na isti način kao i u osnovnom scenariju.

Pristupe koji će koristiti za izračunavanje internih kapitalnih zahteva za materijalno značajne i kapitalno relevantne rizike u procesu interne procene adekvatnosti kapitala,a u skladu sa Odlukom NBS kojim se uređuje adekvatnost kapitala banke, Banka je utvrdila u okviru svojih pojedinačnih Metodologija za obračun internih kapitalnih zahteva i stres testiranje za materijalno značajne rizike.

Utvrđivanje ukupnih internih kapitalnih zahteva Ukupni interni kapitalni zahtevi Banke dobijaju se jednostavnom agregacijom interno procenjenih kapitalnih zahteva za materijalno značajne rizike. Na taj način dobija se ukupni interni kapital neophodan za pokriće neočekivanih gubitaka koji proizilaze iz rizičnog profila Banke. Banka takođe vrši predviđanja u pogledu potrošnje kapitala i njegove opšte raspoloživosti, a potom rezultate ovih prognoza integriše u proces strateškog planiranja. Na ovaj način se proverava adekvatnost postojećih planova u slučaju nastanka nepredviđenih okolnosti i razvija set verodostojnih akcionih planova kako bi se ublažio i/ili izbegao uticaj rezultata nepredviđenih okolnosti na poslovanje Banke.

Poređenje kapitala obračunatog u skladu sa Odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke i raspoloživog internog kapitala;

Poređenje minimalnih kapitalnih zahteva izračunatih u skladu sa istom Odlukom i internih kapitalnih zahteva za pojedinačne rizike;

Poređenje zbira minimalnih kapitalnih zahteva izračunatih u skladu sa istom Odlukom i ukupnih internih kapitalnih zahteva.

ICAAP uspostavlja kontinuirano upravljanje svim kategorijama materijalno značajnih rizika i stalnu procenu odgovarajućih okvira upravljanja rizicima. Cilj ovoga je identifikovanje optimalnih načina jačanja strukture upravljanja rizicima, unapređenje postojećih politika i procedura, uspostavljanje novih tehnika ublažavanja i/ili izbegavanja rizika kao i poboljšanje postojećeg načina obračuna internog kapitala Banke. Menadžment Banke snosi odgovornost za upravljanje rizicima i kapitalom, uključujući i usaglašenost poslovanja Banke sa regulatornim zahtevima i internim politikama i procedurama. Banka sprovodi ICAAP proces na osnovu sledećih dokumenata i odluka/uputstava:

Zakon o bankama ("Sl. glasnik RS", br. 107/05, 91/2010 i 14/2015); Odluka o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke ("Sl. glasnik RS", br. 94/2011,

57/2012, 123/2012, 43/2013, 113/2013, 135/2014, 25/2015, 38/2015, 61/2016, 69/2016, 91/2016, 101/2017 i 114/2017);

Odluka o adekvatnosti kapitala banke ("Sl. glasnik RS" , br. 46/2011, 6/2013, 51/2014, 85/2016 i 103/2016)

Odluka o upravljanju rizicima banke ("Sl. glasnik RS", br. 45/2011, 94/2011, 119/2012 123/2012,23/2013,43/2013, 92/2013, 33/2015, 61/2015, 61/2016, 103/2016 i 119/2017);

ICAAP Politika;



40

Strategija upravljanja rizicima; Strategija upravljanja kapitalom; Politika sklonosti ka preuzimanju rizika; Metodologija za procenu materijalnosti rizika; Metodologija za obračun internih kapitalnih zahteva i stres testiranje za kreditni rizik; Metodologija za obračun internih kapitalnih zahteva i stres testiranje za tržišne rizike i rizik

likvidnosti; Metodologija za obračun internih kapitalnih zahteva i stres testiranje za poslovni i strateški rizik; Metodologija za obračun internih kapitalnih zahteva i stres testiranje za operativni rizik; Smernica za stres testiranje.

7. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA ZAŠTITNE SLOJEVE

KAPITALA

Banka obračunava dodatne zahteve za zaštitnim slojem kapitala i to:

Zaštitni sloj za očuvanje kapitala koji se primenjuje na pojedinačnoj osnovi i iznosi 2.5% rizične aktive (2,917 MRSD). Ovaj sloj kapitala može se sastojati samo iz elemenata osnovnog akcijskog kapitala i ne može se koristiti za održavanje pokazatelja adekvatnosti kapitala (min 8%).

Kontraciklični zaštitni sloj kapitala se primenjuje na pojedinačnoj osnovi, a računa se kao specifična stopa kontracikličnog zaštitnog sloja kapitala pomožena iznosom rizične aktiveNarodna banka Srbije tromesečno utvrđuje stopu kontracikličnog zaštitnog sloja kapitala za Srbiju i ona iznosi 0%.

Zaštitni sloj kapitala za strukturni sistemski rizik. Stopa zaštitnog sloja kapitala za strukturni

sistemski rizik utvrđuje se u visini od 3% ukupnih deviznih i devizno indeksiranih plasmana banke odobrenih privredi i stanovništvu u Republici Srbiji. Banka primenjuje navedenu stopu jer je učešće deviznih i devizno indeksiranih plasmana odobrenih privredi i stanovništvu u Republici Srbiji u ukupnim plasmanima Banke odobrenim privredi i stanovništvu u Republici Srbiji veće od 10%. Na dan 31.12.2017. zaštitni sloj za strukturni sistemski rizik iznosi 2,090 MRSD. Ovaj sloj kapitala ne može se koristiti za održavanje propisanih pokazatelja adekvatnosti, održavanje zaštitnog sloja za očuvanje kapitala i kontracikličnog zaštitnog sloja kapitala.



41

7.1. Podaci o geografskoj raspodeli izloženosti značajnih za izračunavanje kontracikličnog zaštitnog sloja kapitala PI-GR

Rbr

Opšte kreditne

izloženosti

Izloženosti iz knjige trgovanja

Izloženosti po

osnovu sekjuritiz

acije

Kapitalni zahtevi

Ponderi Stopa KZSK Iznos

izloženosti prema

standardizovanom

pristupu

Zbir dugih i kratkih

pozicija iz knjige

trgovanja

Iznos izloženost

i prema standardiz

ovanom pristupu

Od čega: opšte

kreditne izloženo

sti

Od čega:

izloženosti iz knjige

trgovanja

Od čega:

izloženosti po osnovu sekjuritizacije

Ukupno

1. 3. 5. 7. 8. 9. 10. 11. 12.

1. Raščlanjavanje po državama

1.1. RS 119,904,002 1,319,150 7,698,759 33 0 7,698,792 1.00 0.00 2. Ukupno 119,904,002 7,698,759 33 0 7,698,792

7.1.1. Podaci o iznosu kontracikličnog zaštitnog sloja kapitala banke PI-KZS

Ukupna rizična aktiva 98,120,258

1. Specifična stopa kontracikličnog zaštitnog sloja kapitala 0 2. Zahtev za kontraciklični zaštitni sloj kapitala banke 0 Na dan 31.12.2017. godine Banka nema obračunat kontraciklični zaštitni sloj kapitala jer su relevantne kreditne izloženosti ili izloženosti iz knjige trgovanja u drugim zemljama manje od 2% ukupnih opštih kreditnih izloženosti, izloženosti iz knjige trgovanja i izloženosti po osnovu sekjuritizacije banke. Sve relevantne kreditne izloženosti i izloženosti iz knjige trgovanja rasporedjuju se u Republiku Srbiju.

8. KREDITNI RIZIK 8.1. Opis pristupa i metoda koji Banka koristi za obračun ispravki vrednosti bilansne aktive i

rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama Za sve plasmane u kreditnom portfoliju Banke vrši se procena obezvređenja, individualna u slučaju individualno značajnih plasmana, odnosno grupna za plasmane koji nisu individualno značajni. Rezultat ove procene je obračunata ispravka vrednosti bilansne aktive, odnosno rezervisanje po osnovu vanbilansnih stavki banke. Ispravka vrednosti potraživanja kao posledica obezvređenja Obezvređeni krediti i hartije od vrednosti su oni krediti i hartije od vrednosti za koje Banka utvrdi da nije verovatno da će moći da naplati svu dospelu glavnicu i kamatu prema odredbama ugovora o kreditu / hartijama o vrednosti. Pojedinačno obezvređena sredstva su ona sredstva za koja je individualnom analizom procenjeno da su obezvređena i za koja su priznati gubici utvrđeni obračunom na pojedinačnoj osnovi. Za pojedinačno procenjene stavke, krediti se tretiraju kao obezvređeni čim postoji objektivan dokaz da je nastao gubitak.



42

Banka formira ispravku vrednosti potraživanja koja predstavljaju procenu Banke o nastalim gubicima u svom kreditnom portfoliju. Glavne komponente ove ispravke su pojedinačne ispravke koje proizilaze iz pojedinačno značajnih izloženosti i opšte ispravke na nivou portfolija koji sadrži homogene izloženosti, a za gubitke koji su nastali, ali nisu identifikovani na pojedinačnom nivou. Ispravka vrednosti potraživanja kao posledica obezvređenja plasmana privredi Klijenti sa materijalno značajnom izloženošću (u skladu sa internom regulativom Banke to su klijenti sa izloženošću preko EUR 750,000, što je usklađeno i sa kreditnim procesom) se pojedinačno procenjuju kako bi se utvrdilo postojanje objektivnog dokaza umanjenja vrednosti. Za sve izloženosti prema dužnicima, koje su procenjene kao obezvređene (sa rejtingom 8 ili lošijim), ispravka vrednosti se obračunava na pojedinačnoj osnovi u skladu za zahtevima MRS 39, u zavisnosti od postojanja kolaterala, mogućnosti otplate iz drugih izvora i individualne analize klijenta. Za ostale izloženosti (rejting 1-7) ispravka vrednosti se obračunava na grupnoj osnovi, uzimajući u obzir istorijsko iskustvo Banke o ostvarenim kreditnim gubicima, kao i pokriće kolateralom. Za potrebe obračuna na grupnoj osnovi, klijenti se grupišu na osnovu rejtinga. Metodologija se zasniva na interno obračunatim parametrima (PD, LGD, faktori umanjenja vrednosti kolaterala, period realizacije kolaterala) koji su procenjeni statistički, a na osnovu istorijskih podataka Banke. Prilikom izračunavanja vrednosti sredstava obezbeđenja u vidu nekretnina koja mogu biti korišćena u svrhu ublažavanja kreditnog rizika, primenjuju se odgovarajući faktori umanjenja vrednosti (haircuts) i periodi realizacije izračunati na osnovu prethodnih iskustava Banke u prodaji kolaterala. Faktori umanjenja vrednosti i periodi realizacije su zasebno utvrđeni za rezidencijalne nekretnine (RRE) i za komercijalne nekretnine (CRE). Metodologija obračuna je zasnovana na prosečnim istorijski ostvarenim vrednostima, utvrđenim na osnovu podataka kojima Banka raspolaže, a obračuni se ažuriraju najmanje jednom godišnje. Ako je procenjena vrednost ispravke vrednosti prema individualnoj proceni jednaka 0, gore navedena izloženost je uključena u obračun na kolektivnoj osnovi, odnosno na osnovu istorijskog iskustva, što je definisano internim propisima. Ispravka vrednosti potraživanja kao posledica obezvređenja plasmana stanovništvu Klasifikacija potraživanja od stanovništva se zasniva na analizi kašnjenja u izmirivanju obaveza. Neophodne ispravke vrednosti se izračunavaju primenom odgovarajuće stope ispravke na neto izloženost po svakoj grupi proizvoda i po svakoj grupi kašnjenja u izmirivanju obaveza. U slučaju pojedinačne ispravke vrednosti kredita, budući procenjeni tokovi gotovine se diskontuju u skladu sa zahtevima MRS 39, kako bi se došlo do odgovarajućeg iznosa ispravke vrednosti. Pojedinačna procena ispravke vrednosti vrši se za sve klijente sa materijalno značajnom izloženošću (iznad EUR 750,000), za koje je utvrđen objektivan dokaz obezvređenja, na isti način kao za plasmane privredi. Za izloženosti ispod praga materijalne značajnosti, ispravka vrednosti bilansne aktive, odnosno rezervisanje po osnovu vanbilansnih stavki banke, obračunava se primenom metodologije za obračun obezvređenja na grupnom nivou. Ova metodologija zasniva se na interno obračunatim parametrima (PD, LGD, faktori umanjenja vrednosti kolaterala, period realizacije kolaterala) koji su procenjeni statistički, a na osnovu istorijskih podataka Banke. Metodologija obračuna je zasnovana na prosečnim istorijski ostvarenim vrednostima, utvrđenim na osnovu podataka kojima Banka raspolaže. Obračuni se ažuriraju najmanje jednom godišnje.



43

Posebne rezerve za procenjene gubitke Za plasmane privredi i stanovništvu, a u skladu sa propisima Narodne banke Srbije, Banka takođe obračunava rezerve za procenjene gubitke kao što je definisano Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki i drugim relevantim propisima Narodne banke Srbije. Politika otpisa potraživanja Banka otpisuje kredite / hartije od vrednosti (i sve ispravke vrednosti nastale u vezi sa njima) kada utvrdi da se krediti / hartije od vrednosti ne mogu naplatiti. To se odnosi na potraživanja za koja je u postupku obračuna ispravke vrednosti utvrđeno da su potpuno obezvređena, odnosno da obračunata ispravka vrednosti iznosi 100% potraživanja, a što je u skladu sa Odlukom o računovodstvenom otpisu bilansne aktive banke, objavljenom od strane NBS. Ispravka vrednosti u iznosu 100% potraživanja (i posledično otpis) utvrđuje se prilikom obračuna na grupnom nivou za potraživanja koja su u značajnom kašnjenju, a za plasmane koji su predmet analize na pojednačnoj osnovi u slučaju da je tom analizom procenjeno da je plasman u potpunosti nenaplativ. 8.2. Ukupan iznos izloženosti i prosečne izloženosti po klasama izloženosti U sledećoj tabeli dat je pregled bruto iznosa izloženosti izuzimajući efekte tehnika ublažavanja kreditnog rizika,kao i prosečne izloženosti tokom perioda, po klasama izloženosti.

Klasa Izlozenosti Bilansne izlozenosti Vanbilansne stavke * Finansijski derivati

Ukupan iznos Prosecan iznos

Ukupan iznos

Prosecan iznos

Ukupan iznos

Prosecan iznos

Izloženosti prema državama i centralnim bankama 28,587,803 30,614,618 0 0 4,501,606 3,167,692 Izloženosti prema teritorijalnim autonomijama i jedinicama lokalne samouprave 0 0 0 0 0 0 Izloženosti prema javnim administrativnim telima 0 0 0 0 0 0 Izloženosti prema međunarodnim razvojnim bankama 226,974 233,649 0 0 110,400 114,804 Izloženosti prema međunarodnim organizacijama 0 0 0 0 0 0 Izloženosti prema bankama 9,401,306 7,475,056 931 1,018 6,811 8,511

Izloženosti prema privrednim društvima 33,534,848 30,190,265 11,430,565 11,983,801 17,379 8,293

Izloženosti prema fizičkim licima 54,941,869 52,129,061 12,156,472 11,689,980 0 0 Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima 8,703,844 9,572,742 351,725 369,237 0 0

Izloženosti u statusu neizmirenja obaveza 17,509,863 24,981,290 2,662,332 2,712,796 0 0

Visokorizične izloženosti 0 0 0 0 0 0 Izloženosti po osnovu pokrivenih obveznica 0 0 0 0 0 0 Izloženosti prema bankama i privrednim društvima sa kratkoročnim kreditnim rejtingom 0 0 0 Izloženosti po osnovu ulaganja u otvorene investicione fondove 0 0 0 0 0 0 Izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja 84,757 73,949 0 0 Ostale izloženosti 8,952,432 9,043,473 64,601 134,606 0 0 Ukupno 161,943,696 164,314,104 26,666,626 26,891,438 4,636,197 3,299,300



44

8.3. Geografska raspodela po klasama izloženosti

Klasa Izlozenosti Bruto izlozenost

Srbija EU Ostatak Evrope

Ostatak sveta

Izloženosti prema državama i centralnim bankama 33,089,409 0 0 0

Izloženosti prema teritorijalnim autonomijama i jedinicama lokalne samouprave 0 0 0 0 Izloženosti prema javnim administrativnim telima 0 0 0 0 Izloženosti prema međunarodnim razvojnim bankama 0 337,375 0 0 Izloženosti prema međunarodnim organizacijama 0 0 0 0 Izloženosti prema bankama 1,305,468 8,083,398 24 20,159 Izloženosti prema privrednim društvima 44,176,009 6,516 586,440 213,827 Izloženosti prema fizičkim licima 67,063,836 22,946 11,560 0 Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima 9,042,906 0 12,664 0 Izloženosti u statusu neizmirenja obaveza 19,713,457 11,253 447,484 0 Visokorizične izloženosti 0 0 0 0 Izloženosti po osnovu pokrivenih obveznica 0 0 0 0 Izloženosti prema bankama i privrednim društvima sa kratkoročnim kreditnim rejtingom 0 0 0 0 Izloženosti po osnovu ulaganja u otvorene investicione fondove 0 0 0 0 Izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja 62,945 0 0 21,812 Ostale izloženosti 9,017,032 0 0 0 Total 183,471,062 8,461,487 1,058,171 255,798

8.4. Podela izloženosti kreditnom riziku prema sektorima ili drugoj ugovornoj strani razvrstanih po

klasama izloženosti Izloženosti prema državama i centralnim bankama

Sektorska pripadnost Klasa izloženosti prema državi i centralnim bankama

Bilansne izloženosti

Vanbilansne stavke Finansijski derivati

Republički organi i organizacije 13,065,431 0 0

Centralna banka 15,522,372 0 4,501,606

Ukupno 28,587,803 0 4,501,606

Klasa izloženosti prema teritorijalnim autonomijama i jedinicama lokalne samouprave

Sektorska pripadnost




Jedinice lokalne samouprave - organi i javne službe jedinica lokalne samouprave 0 0 Ukupno 0 0 0

Izloženosti prema međunarodnim razvojnim bankama




Vanbilansne stavke

Finansijski derivati

Jedinice lokalne samouprave - organi i javne službe jedinica lokalne samouprave 0 0

Ukupno 0 0 0



45

Klasa izloženosti prema bankama

Sektorska pripadnost Klasa izloženosti prema bankama



Banke u zemlji i ostalo monetarno posredovanje 1,294,106 932 0 Osiguranje 10,429 0 0 Strane banke 8,096,771 0 6,811 Ukupno 9,401,306 932 6,811

Klasa izloženosti prema privrednim društvima

Sektorska pripadnost Klasa izloženosti prema privrednim društvima Bilansne

izloženosti Vanbilansne

stavke Finansijski derivati

Poljoprivreda, šumarstvo, ribarstvo 820,633 0 0 Rudarstvo, preradjivačka industrija, sanbdevanje vodom, upravljanje otpadnim vodama, kontrolisanje procesa uklanjanja otpada islične aktivnosti 6,035,373 1,824,664 0 Snabdevanje elektricnom energijom,gasom, parom I klimatizacija 776,713 112,859 0 Gradjevinarstvo 2,237,113 4,809,463 0 Trgovina na veliko i trgovina na malo, popravka motornih vozila i motocikala 13,137,040 3,064,507 0 Saobraćaj i skladištenje, usluge smeštaja i ishrane, informisanje i komunikacije 3,526,390 0 0 Poslovanje nekretninama, stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti, administrativne i pomoćne uslužne delatnosti, umetnost, zabava i rekreacija, ostale uslužne delatnosti 6,674,727 927,555 17,379 Strana pravna lica, osim banaka 212,642 594,141 0 Ostalo 114,217 97,377 0

Ukupno 33,534,848 11,430,565 17,379

Klasa izloženosti prema fizičkim licima

Sektorska pripadnost Klasa izloženosti prema fizičkim licima


Vanbilansne stavke


Poljoprivreda, šumarstvo, ribarstvo 697,912 104,091 0 Rudarstvo, preradjivačka industrija, sanbdevanje vodom, upravljanje otpadnim vodama, kontrolisanje procesa uklanjanja otpada i slično 2,822,259 983,764 0 Snabdevanje elektricnom energijom,gasom, parom i klimatizacija 0 0 Gradjevinarstvo 617,153 302,631 0 Trgovina na veliko i trgovina na malo, popravka motornih vozila i motocikala 5,489,961 2,359,930 0 Saobraćaj i skladištenje, usluge smeštaja i ishrane, informisanje i komunikacije 621,498 346,779 0 Poslovanje nekretninama, stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti, administrativne i pomoćne uslužne delatnosti, umetnost, zabava i rekreacija, ostale uslužne delatnosti 770,963 470,251 0 Preduzetnici 1,040,334 245,597 0 Fizička lica 42,853,171 7,338,079 0 Registrovani poljoprivredni proizvođači 15,843 0 0 Ostalo 12,773 5,350 0 Ukupno 54,941,869 12,156,472 0

* Klasa izloženosti prema fizičkim licima uključuje i izloženosti prema malim i srednjim preduzećima, preduzetnicima i poljoprivrednim proizvođačima u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala.



46

Klasa ostalih izloženosti

Sektorska pripadnost Klasa ostalih izloženosti


Vanbilansne stavke


Banke u zemlji i ostalo monetarno posredovanje 12,415 0 0 Poljoprivreda, šumarstvo, ribarstvo 0 0 0 Rudarstvo, preradjivačka industrija, sanbdevanje vodom, upravljanje otpadnim vodama, kontrolisanje procesa uklanjanja otpada islično 0 0 0 Gradjevinarstvo 0 0 0 Trgovina na veliko i trgovina na malo, popravka motornih vozila i motocikala 5,753 0 0 Saobraćaj i skladištenje, usluge smeštaja i ishrane, informisanje i komunikacije 0 0 0 Poslovanje nekretninama, stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti, administrativne i pomoćne uslužne delatnosti, umetnost, zabava i rekreacija, ostale uslužne delatnosti 0 0 0 Preduzetnici 275,968 60,285 0 Stanovništvo 343,742 4,087 0 Ostalo 8,314,555 229 0 Ukupno 8,952,432 64,600 0 *Ostalo najvećim delom čine Osnovna sredstva.

Klasa izloženosti obezbeđenih hipotekama na nepokretnostima


Klasa izloženosti obezbeđenih hipotekama na nepokretnostima


Vanbilansne stavke


Poljoprivreda, šumarstvo, ribarstvo 0 0 0 Rudarstvo, preradjivačka industrija, sanbdevanje vodom, upravljanje otpadnim vodama, kontrolisanje procesa uklanjanja otpada islične aktivnosti 16,138 0 0 Gradjevinarstvo 2,397 0 0 Trgovina na veliko i trgovina na malo, popravka motornih vozila i motocikala 1,314,752 337,725 0

Saobraćaj i skladištenje, usluge smeštaja i ishrane, informisanje i komunikacije 10,614 14,000 0

Poslovanje nekretninama, stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti, administrativne i pomoćne uslužne delatnosti, umetnost, zabava i rekreacija, ostale uslužne delatnosti 0 0 0 Preduzetnici 12,610 0 0 Stanovništvo 7,347,334 0 0 Ostalo 0 0 0 Ukupno 8,703,844 351,725 0 Klasa izloženosti u statusu neizmirenja obaveza


Klasa izloženosti u statusu neizmirenja obaveza


Vanbilansne stavke


Poljoprivreda, šumarstvo, ribarstvo 23,452 0 0 Rudarstvo, preradjivačka industrija, sanbdevanje vodom, upravljanje otpadnim vodama, kontrolisanje procesa uklanjanja otpada islične aktivnosti 2,344,261 6,591 0 Snabdevanje elektricnom energijom,gasom, parom I klimatizacija 2,202 1,890 0 Gradjevinarstvo 1,438,655 10,623 0 Trgovina na veliko i trgovina na malo, popravka motornih vozila i motocikala 844,009 14,114 0 Saobraćaj i skladištenje, usluge smeštaja i ishrane, informisanje i komunikacije 392,582 2,148,676 0 Poslovanje nekretninama, stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti, administrativne i pomoćne uslužne delatnosti, umetnost, zabava i rekreacija, ostale uslužne delatnosti 340,974 0 0 Preduzetnici 1,930,710 23,438 0 Pravna lica iz oblasti drustvenih delatnosti koje se finansiraju iz budzeta 95,773 0 0 Stanovništvo 7,372,676 13,212 0 Registrovani poljoprivredni proizvođači 124,480 5 0 Strana pravna lica 27,687 419,798 Ostali komitenti 2,572,402 23,986 0 Ukupno 17,509,863 2,662,332 0



47

* Ostalo obuhvata i izlozenosti pravnih lica u stečaju Klasa izloženosti vlasničkih ulaganja

Sektorska pripadnost Klasa izloženosti vlasnička ulaganja


Vanbilansne stavke


Strana pravna lica (osim banaka) 21,812 0 0 Ostali komitenti 62,945 0 0 Ukupno 84,757 0 0

8.5. Sektorska raspodela sa posebnim prikazom iznosa obezvređenih i potraživanja u docnji i iznosa

specifičnih i opštih potraživanja za kreditni rizik

Sektroska pripadnost Iznos bruto izloženosti

Iznos specifičnih i

opštih prilagođava

nja za kreditni

rizik

Iznos potrebne rezerve

za procenje

ne gubitke

Iznos obezvređen

ih potraživanj

a

Iznos potraživa

nja u docnji

Centralna banka 20,023,978 0 0 0 0 Banke u zemlji i ostalo monetarno posredovanje 1,307,452 6,838 8,324 0 0 Društva za osiguranje 10,429 0 3 0 0 Poljoprivreda, šumarstvo, ribarstvo 1,646,088 31,351 20,115 23,452 15,831 Rudarstvo i prerađivačka industrija, snabdevanje vodom, upravljanje otpadnim vodama, kontrolisanje procesa uklanjanja otpada i slično 14,033,050 1,598,485 316,753 2,350,852 1,921,313 Snabdevanje električnom energijom, gasom i parom i klimatizacija 893,664 0 4,857 4,092 4,092 Građevinarstvo 9,418,034 1,187,445 195,130 1,449,278 1,127,932 Trgovina na veliko i trgovina na malo, popravka motornih vozila i motocikala 26,567,791 610,801 310,707 858,123 769,960 Saobraćaj i skladištenje, usluge smeštaja i ishrane, informisanje i komunikacije 7,060,539 226,385 704,970 2,541,258 254,883 Poslovanje nekretninama, stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti, administrativne i pomoćne uslužne delatnosti, umetnost 9,201,849 128,027 408,362 340,974 65,795 Sektor preduzetnika 3,588,940 1,143,754 278,956 1,954,147 1,743,518 Republički organi i organizacije 13,065,431 0 0 0 0 Pravna lica iz oblasti društvenih delatnosti koja se finansiraju iz republičkog budžeta 95,773 5,261 23,533 95,773 95,773 Pravna lica iz oblasti društvenih delatnosti koja se finansiraju iz budžeta lokalne samouprave 529 0 0 0 0 Fizička lica 65,272,302 2,597,412 2,347,659 7,385,888 4,288,520 Strane banke 8,103,644 143,383 16 0 0 Strana pravna lica (osim banaka) 1,276,079 156,629 52,315 447,484 0 Eksteritorijalne organizacije i tela 337,374 0 0 0 0 Registrovani poljoprivredni proizvođači 140,328 68,651 18,636 124,485 124,357 Ostalo 11,203,242 3,086,464 388,624 2,596,388 2,557,257 Ukupno 193,246,519 10,990,886 5,078,960 20,172,195 12,969,231



48

8.6. Raspodela svih izloženosti prema preostalom dospeću po klasama izloženosti

Klasa Izlozenosti Preostalo dospeće

do 30 dana

Od 30 do 90 dana

od 91 do 180 dana

180 dan do 365 dana

Preko 365 dana

Izloženosti prema državama i centralnim bankama 15,560,905 4,020,220 503,936 81 8,502,661 Izloženosti prema teritorijalnim autonomijama i jedinicama lokalne samouprave Izloženosti prema javnim administrativnim telima Izloženosti prema međunarodnim razvojnim bankama 226,974 Izloženosti prema međunarodnim organizacijama Izloženosti prema bankama 9,400,738 1,499 Izloženosti prema privrednim društvima 645,376 2,848,692 6,718,733 5,367,731 29,384,881 Izloženosti prema fizičkim licima 806,849 3,333,971 3,948,826 5,998,591 53,010,104 Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima 8,717 101,416 26,802 85,207 8,833,427 Izloženosti u statusu neizmirenja obaveza 10,947,855 57,243 80,531 115,190 8,971,376 Visokorizične izloženosti Izloženosti po osnovu pokrivenih obveznica Izloženosti prema bankama i privrednim društvima sa kratkoročnim kreditnim rejtingom Izloženosti po osnovu pokrivenih ulaganja u otvorene investicione fondove Izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja 4,466 80,291 Ostale izloženosti 2,591,693 87,701 41,057 268,835 6,027,747 Transkcije kreditiranja hartija od vrednosti i transakcije s dugim rokom izmirenja Finansijski derivati 4,501,606 29,373 81,028 24,190 Netiranje između različitih kategorija proizvoda Ukupno 44,468,205 10,449,243 11,576,232 11,918,162 114,834,677

8.7. Geografska raspodela obezvređenih i potraživanja u docnji i iznosa specifičnih i opštih

potraživanja za kreditni rizik

Geografska oblast Srbija EU Ostatak Evrope

Ostatak sveta Ukupno

Iznos bruto izloženosti 183,471,062 8,461,487 1,058,171 255,798 193,246,519 Iznos specifičnih i opštih prilagođavanja za kreditni rizik 10,689,607 144,642 11,773 144,864 10,990,886 Iznos potrebne rezerve za procenjene gubitke 5,023,830 2,690 19,936 32,504 5,078,960 Iznos obezvređenih potraživanja 19,713,457 11,253 0 447,484 20,172,195 Iznos potraživanja u docnji 12,967,436 1,795 12,969,231

8.8. Promene na ispravkama vrednosti i rezervisanjima za gubitke

Vrsta izlozenosti Početno stanje

01.01.2016

Povecanje ispravke

vrednosti i rezrvisanja

tokom perioda

Ukidanje ispravki

vrednosti

Neto kursne razlike Isknjižavanje

Krajnje Stanje

31.12.2017

Bilansne pozicije 20,477,139 4,588,875 -3,782,970 -884,702 -11,578,849 8,819,493

Vanbilansne pozicije 229,217 91,617 -87,974 -9,246 0 223,613



49

8.9. Raspodela izloženosti prema kategorijama klasifikacije, i podaci o obračunatoj i potrebnoj rezervi

Iznos izloženosti

Obračunata rezerva Potrebna rezerva Umanjena

potrebna rezerva

Klasifikacija A 42,973,162 0 0 0 Klasifikacija B 62,061,708 1,075,658 755,655 196,470 Klasifikacija V 16,874,224 2,144,739 1,994,045 518,452 Klasifikacija G 3,952,058 1,174,037 1,100,983 286,256 Klasifikacija D 25,620,892 24,103,708 15,683,778 4,077,782 Neklasifikovano 37,128,278 0 0 0

9. PRIMENA EKSTERNIH REJTINGA U STANDARDIZOVANOM PRISTUPU OBRAČUNA KREDITNIM RIZIKOM PONDERISANE AKTIVE

Od 2012. godine, Banka primenjuje kreditne rejtinge agencije Moody`s Investor Service Ltd.koja je dobila saglasnost Narodne banke Srbije za podobnost kreditnih rejtinga, i to za one entitete koji imaju dodeljen kreditni rejting od strane ove agencije . U skladu sa tačkom 41. Odluke o adekvatnosti kapitala banke („Službeni glasnik RS“ br. 103/2016), Banka izloženostima prema stranim državama i centralnim bankama dodeljuje ponder kreditnog rizika naveden u sledećim tabelama: Prema rasporedu kreditnih rejtinga u odgovarajući nivo kreditnog kvaliteta :

Nivo kreditnog kvaliteta 1 2 3 4 5 6 Ponder kreditnog rizika 0% 20% 50% 100% 100% 150%

U skladu sa tačkom 48. Odluke o adekvatnosti kapitala banke („Službeni glasnik RS“ br.103/2016) za izloženosti prema bankama koje poseduju dodeljen kreditni rejting izabrane rejting agencije, Banka dodeljuje ponder kreditnog rizika prema rasporedu kreditnih rejtinga u odgovarajući nivo kreditnog kvaliteta prema sledećoj tabeli : a) Za izloženosti sa preostalim rokom dospeća dužim od tri meseca:


b) Za izloženosti sa preostalim rokom dospeća kraćim od tri meseca:


Izloženostima prema bankama za koje ne postoji kreditni rejting izabrane agencije dodeljuje se ponder kreditnog rizika u zavisnosti od nivoa kreditnog kvaliteta države u kojoj banka dužnik ima sedište: Nivo kreditnog kvaliteta 1 2 3 4 5 6 Ponder kreditnog rizika 20% 50% 100% 100% 100% 150% Izloženostima prema bankama se dodeljuje ponder rizika 100% ako za izloženosti prema državi u kojoj banka-dužnik ima sedište ne postoji kreditni rejting.



50

Izloženostima prema bankama čija ugovorena efektivna ročnost nije duža od tri meseca, a za koje ne postoji raspoloživi kreditni rejting izabrane agencije za rejting, dodeljuje se ponder rizika 20%. U skladu sa tačkom 50. Odluke o adekvatnosti kapitala banke („Službeni glasnik RS“ br.103/2016), Banka izloženostima prema privrednim društvima dodeljuje ponder kreditnog rizika naveden u sledećoj tabeli:


10. TEHNIKE UBLAŽAVANJA KREDITNOG RIZIKA Aktivnosti za ublažavanje rizika se sprovode na osnovu primećenih negativnih razvoja u oblasti izloženosti riziku. Korektivne mere može preduzeti svaka organizaciona jedinica uključena u operativno upravljanje rizikom u svojoj oblasti odgovornosti. Međutim, njihove aktivnosti moraju biti odobrene od strane odgovarajućeg odbora ili komiteta . Banka preduzima mere za ublažavanje kreditnog rizika u skladu sa delom Odluke Narodne Banke Srbije o adekvatnosti kapitala koji se odnosi na tehnike ublažavanja kreditnog rizika. Za većinu plasmana odobrenih klijentima, Banka zahteva sredstva obezbeđenja. Obezbeđenje se obično ne uzima za plasmane bankama. Obezbeđenje se najčešće sastoji od jednog ili više instrumenata obezbeđenja koji slede:

Gotovinski depoziti u dinarima ili stranoj valuti; Garancije izdate od strane države, državnih fondova ili banaka prve klase; Garancije izdate od strane matične kompanije, drugih pravnih i fizičkih lica; Pismo podrške izdato od strane matične kompanije; Hipoteka nad nekretninom; Zalog nad pokretnom imovinom; Sopstvene blanko menice; Zalog nad akcijama i vlasničkim udelima; Zalog nad drugim hartijama od vrednosti (npr. obveznice) ili plemenitim metalima; Prenos potraživanja (sa ili bez obaveštenja); Preuzimanje prava iz polise osiguranja.

Banka zadržava pravo da zatraži bilo koju drugu vrstu instrumenta (ili varijacije gore navedenih instrumenata) koju smatra neophodnim. Procena fer vrednosti sredstva obezvređenja je zasnovana na vrednosti instrumenta obezbeđenja procenjenog u trenutku zaduživanja, i ažurira se periodično u skladu sa relevantnom internom regulativom, koja je usklađena sa izmenama . Tržišna vrednost sredstva je suštinska i ne zavisi od primene tog sredstva za pribavljanje kredita, dok vrednost koja se uzima u obzir za ublažavanje kreditnog rizika utiču različiti faktori kao što je struktura transakcije, valutna usklađenost i mogućnost prinudnog izvršenja.



51

10.1. Vrednovanje instrumenata kreditne zaštite i upravljanje tim instrumentima Banka je unutrašnjim aktima regulisala vrednovanje instrumenata kreditne zaštite i upravljanje tim instrumentima. Unutrašnjim aktima je definisan i prihvatljiv odnos iznosa plasmana i vrednosti kolaterala koji je zasnovan na primeni kolateralnog faktora za ponuđeno sredstvo obezbeđenja, kojim se koriguje procenjena vrednost kolaterala i utvrdjuje vrednost kolaterala koju Banka može naplatiti. 10.2. Način bilansnog i vanbilansnog netiranja Banka od 31.12.2014. godine više ne primenjuje ugovor o netiranju medjusobnih novcanih potrazivanja i obaveza Banke po osnovu kredita i depozita sa svojom maticnom bankom. Razlog tome je isticanje obaveza po osnovu depozita prema matičnoj banci, zbog čega se ova tehnika ubalažavanja kreditnog rizika više ne koristi. 10.3. Opis osnovnih vrsta instrumenata materijalne zaštite Banka koristi podobne instrumente kreditne zaštite u cilju smanjenja kreditnog rizika prilagođavajući aktivu ponderisanu kreditnim rizikom za efekte tehnika ublažavanja kreditnog rizika. Podobni instrumenti kreditne zaštite u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala koje je Banka korisiti su Instrumenti materijalne kreditne zaštite su gotovinski depoziti kod banke. Banka nije primenjivala instrumente nematerijalne kreditne zaštite kao sto su garancije, drugi oblici jemstva i kontragarancije. Banka primenjuje jednostavni metod za prilagođavanje aktive ponderisane kreditnim rizikom korišćenjem sredstava obezbeđenja u obliku finansijske imovine. Jednostavni metod podrazumeva zamenu pondera kreditnog rizika odnosne izloženosti sa ponderom kreditnog rizika sredstva obezbeđenja. Umanjenja po osnovu primene instrumenata kreditne zaštite primenjuju se na neto izloženost. Neto izloženost posle primene kreditne zaštite (efektivna vrednost izloženosti) ne može biti veća od iznosa aktive ponderisane kreditnim rizikom pre primene kreditne zaštite

10.4. Prikaz koncentracija tržišnog ili kreditnog rizika u okviru primenjivih tehnika ublažavanja U cilju upravljanja koncentracije rizika u okviru korišćenih tehnika ublažavanja kreditnog rizika, Banka prati i upravlja koncentracijom kreditnog i tržišnog rizika u delu velikih izloženosti, sagledavajući i izdavaoce podobnih sredstava obezbedjenja. Takodje, Banka izveštava o velikim izloženostima rukovodstvo na kvartalnom nivou.



52

10.5. Izloženosti pre i nakon korišćenja kreditne zaštite za svaki nivo kreditnog kvaliteta uključujući i

izloženosti koje predstavljaju odbitne stavke od kapitala

Stepen kreditnog kvaliteta Ponder rizika % Izloženost pre

primene kreditne zaštite

Izloženost nakon primene kreditne

zaštite 1 0% 35,893,210 37,207,509 2% 0 0 4% 0 0 10% 0 0 2 20% 9,232,011 9,380,599 35% 7,275,900 7,270,195 3 50% 1,919,822 1,919,822 70% 0 75% 65,433,947 64,664,482 4 100% 56,755,286 56,073,514 5 150% 634,172 628,226 6 250% 32,324 32,324 370% 0 0 1250% 0 0 Ostali ponderi kreditnog rizika 0 0

Odbitne stavke od kapitala 1,945,391 1,945,391

10.6. Izloženosti (nakon netiranja) obezbeđenih instrumentima materijalne i nematerijalne kreditne

zaštite, po klasama izloženosti

Klasa Izlozenosti

Iznos izloženosti obezbeđenih

instrumentima materijalne kreditne

zastite

Iznos izloženosti obezbeđenih

instrumentima nematerijalne

kreditne zastite Izloženosti prema privrednim društvima 381,839 Izloženosti prema fizičkim licima 769,464 Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima 5,705 Izloženosti u statusu neizmirenja obaveza 187,389 Ostale izloženosti 118,490 Ukupno 1,462,887 0 *U tabeli su prikazane neto izlozenosti posle umanjenja za ispravku vrednosti i potrebnu rezervu iz dobiti obracunatih u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala.



53

11. RIZIK DRUGE UGOVORNE STRANE

Banka je duzna da izračunava aktivu ponderisanu kreditnim rizikom za izloženosti riziku druge ugovorne stane po osnovu sledećih pozicija iz knjige trgovanja i bankarske knjige:

Finansijskih derivata; Kreditnih derivata; Repo i reverse repo transakcija; Transakcija davanja ili uzimanja u zajam hartija od vrednosti ili robe; Transakcija kreditiranja trgovine hartijama od vrednosti; Transakcija s dugim rokom izmirenja.

U skladu sa regulativom Narodne Banke Srbije, Banka racuna aktivu ponderisanu kreditnim rizikom za derivatne instrumente koji uključuju valutne i kamatne swap transakcije, primenom Metode tekuće izlozenosti propisane Odlukom o adekvatnosti kapitala. Na dan 31.12.2017. godine, ukupan iznos izlozenosti riziku druge ugovorne strane iznosio je 135 MRSD, ukljucujuci 11 MRSD pozitivne fer vrednosti i RSD 124 MRSD potencijalne kreditne izlozenosti. S obzirom da Banka nema primljena sredstva obezbeđenja po osnovu valutnih i kamatnih swap transakcija, nije vršila prilagođavanje iznosa izloženosti po osnovu rizika druge ugovorne strane kao i procenu i kontrolu koleracijskog rizika. U skladu sa zaključenim ugovorom sa EBRD o valutnim swap transakcijama, Banka je na dan 31.12.2017. godine kao sredstvo obezbeđenja deponovala 226,9 MRSD kod druge banke. Ukupan iznos ponderisane aktive ne sadrži iznos po osnovu reverse repo transakcije sa Narodnom bankom Srbije saglasno tačkama 41 i 461. Odluke o adekvatnosti kapitala o dodeljivanju pondera 0% za izlozenosti prema Republici Srbiji i Narodnoj banci Srbije. Banka nema izloženosti po osnovu transakcija uzimanja ili davanja u zajam hartija od vrednosti ili robe, transakcija kreditiranja trgovine hartijama od vrednosti, kreditne derivate iz knjige trgovanja, kao i transakcija sa dugim rokom izmirenja.

12. TRŽIŠNI RIZICI

12.1. Vrsta primenjenog pristupa za računanje tržišnih rizika Kapitalni zahtev za tržišne rizike Banka obračunava primenom standardizovanog pristupa, sumiranjem kapitalnih zahteva za cenovni, devizni i robni rizik u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala. Kapitalni zahtev za cenovni rizik se obračunava odvojeno za dužničke i vlasničke hartije od vrednosti, i to kao specifični i opšti cenovni rizik.

Specifični cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti se obračunava raspoređivanjem neto pozicija iz knjige trgovanja u odgovarajuće kategorije (prema vrsti izdavaoca/dužnika, eksternom ili internom kreditnom rejtingu i preostalom periodu dospeća) i množenjem ponderima rizika propisanim od strane NBS. Ovako isponderisane pozicije se zatim presabiraju, bez obzira na to da li su pozicije duge ili kratke;



54

Opšti cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti se obračunava primenom metoda dospeća, za svaku pojedinačnu valutu. Primenom ovog metoda Banka raspoređuje sve neto pozicije u dužničkim hartijama od vrednosti u klase i zone dospeća propisane od strane Narodne banke Srbije, zatim vrši ponderisanje po klasama dospeća i posebno sabira sve ponderisane duge pozicije i sve ponderisane kratke pozicije. Zatim se obračunavaju usklađene i/ili neusklađene ponderisane pozicije po pojedinačnim klasama i zonama dospeća. Sam kapitalni zahtev za opšti cenovni rizik se obračunava metodom dospeća kao zbir:

10% ukupne sume ponderisanih usklađenih pozicija u svim klasama dospeća, 40% ponderisanih usklađenih pozicija u zoni 1, 30% ponderisanih usklađenih pozicija u zoni 2, 30% ponderisanih usklađenih pozicija u zoni 3, 40% ponderisanih usklađenih pozicija između zona 1 i 2, 40% ponderisanih usklađenih pozicija između zona 2 i 3, 150% ponderisanih usklađenih pozicija između zona 1 i 3, 100% preostalih neusklađenih ponderisanih pozicija između zona.

Cenovni rizik po osnovu vlasničkih hartija od vrednosti se obračunava kao opšti i specifični, dok kapitalni zahtev za ovu vrstu rizika predstavlja zbir kapitalnih zahteva za opšti i specifični cenovni rizik, i obračunava se odvojeno za svaku zemlju i za svaku valutu. Kapitalni zahtev za specifični cenovni rizik po osnovu vlasničkih hartija od vrednosti iznosi 8% ukupne bruto pozicije Banke u ovim hartijama, a kapitalni zahtev za opšti cenovni rizik iznosi 8% ukupne neto pozicije u ovim hartijama. Devizni rizik se obračunava na pozicije devizne imovine i deviznih obaveza, dok se kapitalni zahtev za devizni rizik obračunava množenjem zbira ukupne neto otvorene devizne pozicije i apsolutne vrednosti neto otvorene pozicije u zlatu sa 8% u slučaju da je ovaj zbir veći od 2% kapitala Banke.

Banka nema izloženosti po osnovu robnog rizika, niti je do sada vršila trgovanje ovim instrumentima.

12.2. Kapitalni zahtev za tržišne rizike Banka je obračunala sledeće iznose kapitalnih zahteva za tržišne rizike:

KAPITALNI ZAHTEV ZA TRZISNE RIZIKE Iznos Kapitalni zahtev za cenovni rizik po osnovu duznickih hartija od vrednosti 34,872 Kapitalni zahtev za cenovni rizik po osnovu vlasnickih hartija od vrednosti 67 Kapitalni zahtev za devizni rizik 100,816 Kapitalni zahtev za robni rizik 0 Ukupno 135,755 12.3. Struktura i iznosi po vrsti kapitalnog zahteva Kapitalni zahtev za devizni rizik jednak je zbiru ukupne neto otvorene devizne pozicije i apsolutne vrednosti neto otvorene pozicije u zlatu i na dan 31.12.2017. godine iznosio je RSD 1,260 MRSD, što predstavlja 3.71% kapitala Banke obračunatog na isti dan.



55

Kapitalni zahtev za devizni rizik je uključen u obračun kapitalne adekvatnosti jer u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala, kapitalni zahtev ispod 2% iznosa regulatornog kapitala nije potrebno uključiti u obračun (tačka 3.1.1- Podaci o kapitalnoj poziciji). Banka nema izloženosti po osnovu robnog rizika.

13. OPERATIVNI RIZICI 13.1. Kapitalni zahtev za operativni rizik Za utvrđivanje kapitalnog zahteva za operativni rizik Banka koristi pristup osnovnog indikatora prema kome je kapitalni zahtev za operativni rizik jednak iznosu trogodisnjeg proseka indikatora izlozenosti pomnozenog stopom kapitalnog zahteva od 15%. Ukupan kapitalni zahtev za operativni rizik po stubu 1 na dan 31. 12.2017. godine, iznosi RSD 1,347 MRSD.

14. KAMATNI RIZIK PO OSNOVU POZICIJA IZ BANKARSKE KNJIGE

14.1. Izvori kamatnog rizika i učestalost njegovog merenja Kamatni rizik predstavlja izloženost finansijske pozicije Banke riziku nepovoljnih kretanja kamatnih stopa. Opšte posmatrano, dva su načina na koji promene kamatnih stopa mogu da utiču na Banku. Kao prvo, promene kamatnih stopa utiču na vrednost sredstava, obaveza i vanbilansnih stavki banke; potom, promene kamatnih stopa utiču na buduće tokove gotovine. Rizik od promene kamatnih stopa može se javiti u različitim oblicima kao rizik vremenske neusklađenosti dospeća i ponovnog određivanja cene, rizik krive prinosa, bazni i rizik opcija. Kamatne stope Banke se utvrđuju uzimajući u obzir tržišne kamatne stope i druge faktore (kao sto je cena rizika, očekivani nivo rezervisanja, itd.) i Banka redovno vrši njihovo usklađivanje. Aktivnost upravljanja rizikom od promene kamatnih stopa ima za cilj optimizaciju neto prihoda od kamate u skladu sa poslovnom strategijom Banke. Upravljanje rizikom zasniva se na usklađenosti kamatno osetljivih sredstava, obaveza i vanbilansnih stavki, a na osnovu: makro i mikro ekonomskih predviđanja, predviđanja uslova za postizanje likvidnosti i predviđanja trendova kamatnih stopa. 14.2. Osnovne pretpostavke za merenje odnosno procenu izloženosti ovom riziku Kao osnovu za procenu izloženosti kamatnom riziku u bankarskoj knjizi Banka koristi izveštaj o gepu kamatne stope, koji uključuje pretpostavke o prevremenom razoročenju depozita i otplati kredita. , primenjujući faktore senzitivnosti u odnosu na tekuće tržišne krive prinosa, kao i višestruka scenarija koji uključuju promene u nivoima i kretanjima kamatnih stopa. Radi identifikovanja i upravljanja kamatnim šokovima, organi upravljanja koriste informacije o promeni prihoda od kamata i ekonomske vrednosti kapitala, koje Služba tržišnih rizika izračunava i dostavlja članovima ALCO jednom mesečno. Banka kontroliše izloženost kamatnom riziku kroz set limita izloženosti.



56

14.3. Promena prihoda, ekonomske vrednosti i drugih faktora Banka je obračunala sledeće iznose promene prihoda od kamata (NII) i ekonomske vrednosti kapitala (EVE):

Uticaj na EVE RSD EUR CHF Other Total

Paralelno pomeranje krive prinosa na gore

-1,596,565 1,913,484 -246,050 58,382 129,251

Paralelno pomeranje krive prinosa na dole

1,914,643 -2,181,520 268,100 -62,577 -61,353

Rast kratkoročnih kamatnih stopa

-924,797 607,631 -71,974 25,847 -363,294

Pad kratkoročnih kamatnih stopa

974,154 -626,421 73,771 -26,738 394,765

Povećanje nagiba krive prinosa

-15,674 285,294 -134,492 830 135,958

Smanjenje nagiba krive prinosa

-301,053 25,375 68,868 9,246 -197,565

Uticaj na NII RSD EUR CHF Other Total Paralelno pomeranje krive prinosa na gore

1,094,894 599,650 -29,133 17,985 1,683,396

Paralelno pomeranje krive prinosa na dole

-981,329 -579,044 25,751 -16,859 -1,551,481

15. IZLOŽENOSTI PO OSNOVU VLASNIČKIH ULAGANJA U BANKARSKOJ KNJIZI

Banka ima ulaganja u akcije kompanija klasifikovane kao raspoložive za prodaju u iznosu od 22 MRSD ali s obzirom na minimalno učešće u ukupnom portfoliju, Banka ne objavljuje detaljnije podatke.

16. POKAZATELJ LEVERIDŽA Banka obračunava pokazatelj leveridža kao odnos osvnovnog kapital banke i iznosa izloženosti banke, koji na dan 31.12.2017. godine iznosi 18.33%.



57

17. OBJAVLJIVANJE INFORMACIJA KOJE SE ODNOSE NA BANKARSKU GRUPU I ODNOS IZMEĐU MATIČNOG DRUŠTVA I PODREĐENIH DRUŠTAVA

Banka na dan 31.12.2017. godine nema učešća u kapitalu u licima u finansijskom sektoru koja bi u smislu Zakona o bankama činila bankarsku grupu sa sedištem u Republici Srbiji.

18. PODACI I INFORMACIJE KOJI SE NE OBJAVLJUJU Banka nije objavila sledeće podatke: Vanbilansne stavke po kojima ne može doci do plaćanja jer su to stavke koje se raspoređuju u kategoriju niskog rizika koje prema Odluci o adekvatnosti kapitala nose ponder rizika 0%. Navedene stavke predstavljaju vanbilansnu računovodstvenu evidenciju i najvećim delom je čini druga vanbilansna aktiva - evidentiranje hartija od vrednosti primljenih u zalog, primljenje hipoteke za obezbeđenje kredita, poslovi u ime i za racun trecih lica, potraživanja za evidencionu kamatu, vanbilansna evidencija otpisanih potrazivanja, obveznice stare devizne štednje građanja u Centralnom registru-vlasnički računi, osigurani iznos depozita koja su treća lica dala u korist banke, kao i druga vanbilansna aktiva koja nosi ponder rizika 0%.

19. KVALITET AKTIVE Radi dodatnog praćenja kvaliteta aktive, Banka je unapredila klasifikaciju potraživanja u grupu problematičnih potraživanja ili u grupu potraživanja koja se ne smatraju problematičnim, pri čemu svaka od ovih grupa obuhvata i podgrupu restrukturiranih (forbearance) potraživanja. Definiciju restrukturiranih potraživanja kao i probnog perioda koji treba da protekne da bi potraživanje izašlo iz kategorije restrukturiranih Banka je uskladila sa zahtevima propisanim odlukama NBS, i detaljno opisala u okviru Politike za upravljanje kreditnim rizikom. Politikom za upravljanje kreditnim rizikom Banka je definisala i status neizmirenja obaveza (default) u skladu sa odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala banaka. S tim u vezi, Banka smatra da je nastupio default status ukoliko je ispunjen bilo koji od sledećih uslova:

- Banka smatra malo verovatnim da će dužnik u potpunosti izmiriti svoju obavezu prema Banci, njenom nadređenom ili podređenom društvu, ne uzimajući u obzir mogućnost naplate iz kolaterala;

- Dužnik je u docnji dužoj od 90 dana po bilo kojoj materijalno značajnoj obavezi prema Banci, njenom nadređenom ili podređenom društvu.

U skladu sa gore navedenim, Banka sva potraživanja prema dužniku koji se nalazi u default statusu klasifikuje kao problematična potraživanja za potrebe regulatornog izveštavanja odnosno u grupu obezvređenih (impaired) potraživanja za računovodstvene potrebe. Prvi kriterijum za status neizmirenja obaveza je u internim aktima Banke detaljno uređen, u smislu kvantitativnih i kvalitativnih faktora i analiza koje se koriste u postupku utvrđivanja da li je dužnik u default statusu.

Izuzetno, Banka u grupu problematičnih potraživanja klasifikuje restrukturirana potraživanja koja ispunjavaju i sledeće uslove:

- potraživanja koja su bila klasifikovana ili su ispunjavala uslove da budu klasifikovana u grupu problematičnih pre restrukturiranja;

- restrukturirana potraživanja koja su u grupu potraživanja koja se ne smatraju problematičnim prešla iz grupe problematičnih potraživanja a u vezi s kojima banka tokom probnog perioda



1

Podaci o ukupnoj izloženosti kreditnom riziku na dan 31.12.2017. PRILOG 1

Pozicije bilansa stanja

Imovina po osnovu koje je banka izlozena kreditnim riziku Imovina po osnovu koje banka nije izložena kreditnim riziku

Vrednost iz bilansa stanja Bruto vrednost Akumulirane ispravke

vrednosti/rezervisanja Neto vrednost

1 2 3 (1-2) 4 5 (3+4) Gotovina i sredstva kod centralne banke 2,974 0 2,974 18,002,544 18,005,519 Zalozena finansijska sredstva 0 0 0 3,110,300 3,110,300 Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju 0 0 0 322,759 322,759 Finansijska sredstva koja se inicijalno priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha 0 0 0 0 0 Finansijska sredstva raspoloziva za prodaju 21,812 0 21,812 9,916,203 9,938,015 Finansijska sredstva koja se drze do dospeca 0 0 0 0 0 Krediti i potrazivanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 9,712,812 144,083 9,568,729 4,734,703 14,303,432 Krediti i potrazivanja od komitenata 114,662,960 8,529,298 106,133,662 1,034 106,134,696 Promene fer vrednosti stavki koje su predmet zaštite od rizika 0 0 0 0 0 Potrazivanja po osnovu finansijskih derivata namenjenih zastiti od rizika 0 0 0 0 0 Investicije u pridruzena drustva i zajednicke poduhvate 58,479 14,798 43,681 0 43,681 Investicije u zavisna drustva 0 0 0 0 Nematerijalna ulaganja 0 0 0 1,944,890 1,944,890 Nekretnine, postrojenja i oprema 0 0 0 3,583,152 3,583,152 Investicione nekretnine 0 0 0 0 0 Tekuca poreska sredstva 0 0 0 0 0 Odlozena poreska sredstva 0 0 0 0 0 Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja 0 0 0 0 0 Ostala sredstva 342,400 152,347 190,052 836,600 1,026,652

Bilansna izlozenost 124,801,437 8,840,526 115,960,910 42,452,185 158,413,095 Date garancije i jemstva 8,818,846 210,540 8,608,305 0 8,608,305 Preuzete buduce obaveze 17,847,781 13,073 17,834,708 2,048,224 19,882,932 Ostale vanbilansne izlozenosti 0 0 0 260,124,602 260,124,602

Vanbilansna izlozenost 26,666,627 223,613 26,443,013 262,172,826 288,615,839 Ukupna izlozenost 151,468,063 9,064,140 142,403,924 304,625,011 447,028,934



2

Podaci o ukupnoj izloženosti kreditnom riziku na dan 31.12.2016. PRILOG 1

Pozicije bilansa stanja

Imovina po osnovu koje je banka izlozena kreditnim riziku

Imovina po osnovu koje banka nije izložena kreditnim riziku

Vrednost iz bilansa stanja Bruto vrednost

Akumulirane ispravke vrednosti/rezervisanja Neto vrednost

1 2 3 (1-2) 4 5 (3+4) Gotovina i sredstva kod centralne banke 1,549 0 1,549 21,712,512 21,714,062 Zalozena finansijska sredstva 0 0 0 692,590 692,590 Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju 0 0 0 26,712 26,712 Finansijska sredstva koja se inicijalno priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha 0 0 0 0 0 Finansijska sredstva raspoloziva za prodaju 17,612 0 17,612 14,975,917 14,993,529 Finansijska sredstva koja se drze do dospeca 0 0 0 0 0 Krediti i potrazivanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 11,661,719 80,803 11,580,917 664,166 12,245,083 Krediti i potrazivanja od komitenata 115,063,815 20,244,847 94,818,968 211 94,819,179 Promene fer vrednosti stavki koje su predmet zaštite od rizika 0 0 0 0 0 Potrazivanja po osnovu finansijskih derivata namenjenih zastiti od rizika 0 0 0 0 0 Investicije u pridruzena drustva i zajednicke poduhvate 0 0 0 20,479 20,479 Investicije u zavisna drustva 0 0 0 0 0 Nematerijalna ulaganja 0 0 0 1,846,161 1,846,161 Nekretnine, postrojenja i oprema 0 0 0 3,653,311 3,653,311 Investicione nekretnine 0 0 0 0 0 Tekuca poreska sredstva 0 0 0 131,796 131,796 Odlozena poreska sredstva 0 0 0 58,034 58,034 Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja 0 0 0 0 0 Ostala sredstva 250,659 157,723 92,936 338,820 431,756 Bilansna izlozenost 126,995,354 20,483,373 106,511,981 44,120,710 150,632,691 Date garancije i jemstva 9,263,576 209,796 9,053,779 0 9,053,779 Preuzete buduce obaveze 13,634,849 19,420 13,615,429 2,039,815 15,655,244 Ostale vanbilansne izlozenosti 0 0 0 290,776,062 290,776,062 Vanbilansna izlozenost 22,898,424 229,217 22,669,208 292,815,877 315,485,085 Ukupna izlozenost 149,893,778 20,712,589 129,181,189 336,936,587 466,117,776



3

PRILOG 2

Podaci o bruto i neto izloženosti kreditnom riziku po sektorima kreditiranja i kategorijama potraživanja, prema načinu obezvređenja i vrednosti sredstava obezbeđenja na dan 31.12.2017.

Neobezvređena

potraživanja Obezvređena potraživanja

Ukupno bruto potraživanje

Akumulirane ispravke vrednosti Ukupna

neto potraživanja

Vrednost sredstava obezbeđenja*

Nije dospelo Dospelo

na pojedinačnoj

osnovi

na grupnoj osnovi

na pojedinačnoj

osnovi

na grupnoj osnovi

Neobezvređena potraživanja

Obezvređena potraživanja

Prema sektorima

Potraživanja od stanovništva 50,173,703 322,693 132,134 6,417,563 57,046,093 330 2,280,676 54,765,087 15,366,523 3,150,349 Stambeni krediti 15,377,577 53,210 132134 3289170 18852090 330 528107 18,323,653 15,318,948 3,149,536

Potrošački i gotovinski krediti 29,321,345 225,998 0 2772979 32320323 0 1479082 30,841,241 47,334 813

Transakcioni i kreditne kartice 5,474,781 43,485 0 351329 5869595 0 269402 5,600,193 241 0

Ostala potraživanja 0 0 0 4085 4085 0 4085 0 0 0

Potraživanja od privrede 46,648,049 159,790 5,277,684 5,532,381 57,617,904 3,015,699 3,232,592 51,369,613 20,690,654 7,702,295

Velika preduzeća 23,987,561 28,368 3,070,453 0 27,086,382 1,594,615 146,355 25,345,412 11,421,633 1,440,230

Mala i srednja preduzeća 15,532,307 73,735 2,086,559 196,413 17,889,014 1,342,352 162,326 16,384,336 7,301,535 3,204,062

Mikro preduzeća i preduzetnici 5,203,907 50,789 120,672 5,217,694 10,593,062 78,732 2,853,529 7,660,801 1,967,486 2,982,853

Poljoprivrednici 15,680 163 0 118,274 134,117 0 65,861 68,256 0 75,150

Javna preduzeća 1,908,594 6,735 0 0 1,915,329 0 4,521 1,910,808 0 0

Potraživanja od ostalih klijenata 14,439,833 7,680 0 0 14,447,513 0 144,083 14,303,430 518,286 0

Ukupna izloženost 111,261,585 490,163 5,409,818 11,949,944 129,111,510 3,016,029 5,657,351 120,438,130 36,575,463 10,852,644

Prema kategorijama potraživanja

Neproblematična potraživanja 111,261,586 490,163 0 0 111,751,749 0 528,084 111,223,665 36,575,464 0

od čega: restrukturirana

1,840,220 22,260 0 0 1,862,480 0 9,686 1,852,794 804,117 0

Problematična potraživanja 0 0 5,409,818 11,949,944 17,359,761 3,016,030 5,129,267 9,214,464 0 10,852,646

od čega: restrukturirana

0 0 4,917,573 5,531,479 10,449,052 2,663,230 1,904,079 5,881,743 0 5,258,682

Ukupna izloženost 111,261,586 490,163 5,409,818 11,949,944 129,111,510 3,016,030 5,657,351 120,438,129 36,575,464 10,852,646



4

PRILOG 2

Podaci o bruto i neto izloženosti kreditnom riziku po sektorima kreditiranja i kategorijama potraživanja, prema načinu obezvređenja i vrednosti sredstava obezbeđenja na dan 31.12.2016.

Neobezvređena potraživanja Obezvređena potraživanja

Ukupno bruto

potraživanje

Akumulirane ispravke vrednosti Ukupna

neto potraživanja

Vrednost sredstava obezbeđenja

Nije dospelo Dospelo

na pojedinačnoj

osnovi

na grupnoj osnovi

na pojedinačnoj

osnovi

na grupnoj osnovi

Neobezvređena potraživanja

Obezvređena potraživanja

Prema sektorima

Potraživanja od stanovništva 45,219,946 301,070 156,774 8,302,839 53,980,631 12,126 3,014,151 50,954,354 16,930,967 4,155,450 Stambeni krediti 17,107,431 62,724 156,774 4,586,707 21,913,636 12,126 733,366 21,168,144 16,876,395 4,154,719 Potrošački i gotovinski krediti 22,973,888 192,553 0 3,140,274 26,306,716 0 1,846,177 24,460,539 53,274 681 Transakcioni i kreditne kartice 5,138,627 45,793 0 509,496 5,693,917 0 430,962 5,262,955 1,298 50 Ostala potraživanja 0 0 0 66,362 66,362 0 3,646 62,716 0 0 Potraživanja od privrede 35,221,574 847,961 12,002,273 13,011,586 61,083,395 8,213,576 9,004,998 43,864,821 19,153,611 11,970,668 Velika preduzeća 14,392,149 596,231 6,738,296 425,307 22,151,983 4,725,620 101,391 17,324,972 9,924,055 2,854,241 Mala i srednja preduzeća 13,678,561 180,517 4,556,970 495,924 18,911,972 2,971,060 147,032 15,793,880 6,862,101 4,920,373 Mikro preduzeća i preduzetnici 4,509,778 61,503 707,007 11,967,115 17,245,404 516,896 8,674,561 8,053,947 2,301,648 4,103,913

Poljoprivrednici 24,113 241 0 123,240 147,594 0 59,056 88,538 0 92,141

Javna preduzeća 2,616,973 9,469 0 0 2,626,442 0 22,958 2,603,484 65,807 0 Potraživanja od ostalih klijenata 12,304,383 21,503 0 0 12,325,886 2,763 78,040 12,245,083 466,368 0

Ukupna izloženost 92,745,903 1,170,534 12,159,047 21,314,425 127,389,912 8,228,465 12,097,189 107,064,258 36,550,946 16,126,118


Neproblematična potraživanja 92,745,903 1,170,535 0 0 93,916,438 2,786 396,831 36,550,946 0

Od čega:restrukturirana 2,358,224 11,359 0 0 2,369,583 0 20,729 1,548,674 0 Problematična potraživanja 0 0 12,159,048 21,314,427 33,473,474 8,225,678 11,700,357 0 16,126,118

od čega: restrukturirana 0 0 8,268,700 10,632,429 18,901,129 4,755,064 5,039,180 0 8,844,649

Ukupna izloženost 92,745,903 1,170,535 12,159,048 21,314,427 127,389,912 8,228,464 12,097,188 0 36,550,946 16,126,118



5

PRILOG 3

Podaci o granskoj i geografskoj koncentraciji izloženosti na dan 31.12.2017.

Beogradski region Region Vojvodine Region Šumadije i Zapadne Srbije Region Južne i Istočne Srbije

Region Kosova i Metohije Inostranstvo

Neproblematična

potraživanja

Problematična

potraživanja

Neproblematična

potraživanja

Problematična

potraživanja

Neproblematična

potraživanja

Problematična

potraživanja

Neproblematična

potraživanja

Problematična

potraživanja

Neproblematič

na potraživanja

Problematična

potraživanja

Neproblematična

potraživanja

Problematična

potraživanja

Potraživanja od stanovništva 21,968,094 2,927,444 10,827,327 1,531,755 10,326,745 1,328,357 7,326,364 752,624 0 0 47,866 9,515 Stambeni krediti 9,248,602 1,705,205 2,765,983 810,672 1,946,900 612,990 1,422,132 282,979 0 0 47,169 9,457 Potrošački i gotovinski krediti 10,551,567 1,081,300 6,906,903 645,835 7,172,538 634,571 4,916,335 411,273 0 0 0 0 Transakcioni i kreditne kartice 2,167,925 137,988 1,154,441 75,248 1,207,307 80,346 987,897 57,689 0 0 697 58 Ostala potraživanja 0 2,951 0 0 0 450 0 683 0 0 0 0 Potraživanja od privrede * 30,487,137 7,485,993 11,021,524 1,107,145 3,959,274 1,499,664 1,339,905 699,563 0 0 0 17,695

Sektor A 776,713 0 0 2,202 0 0 0 0 0 0 0 0 Sektori B, C i E 2,559,197 1,369,332 161,624 128 94,494 56,102 41,150 12,797 0 0 0 0 Sektor D 214,406 30,723 1,091,394 30,516 220,087 65,375 8,466 15,112 0 0 0 0 Sektor F 5,573,540 1,823,830 1,430,790 296,802 1,543,034 182,959 299,901 40,664 0 0 0 0 Sektor G 10,426,075 555,009 7,299,568 117,596 1,637,978 132,143 564,974 37,683 0 0 0 0

Sektori H, I i J 3,236,001 336,748 769,654 42,477 71,045 13,326 71,565 0 0 0 0 0

Sektori L, M i N 7,679,071 1,143,946 256,180 242,805 385,688 558,465 353,849 326,314 0 0 0 0 Ostali***(sektor

54,56,9*, ostali PZ) 22,134 2,226,405 12,314 374,619 6,948 491,294 0 266,993 0 0 0 17,695 Potraživanja od ostalih klijenata 5,904,421 0 0 0 0 0 0 0 0 0 8,543,093 0 Ukupna izloženost 58,359,652 10,413,437 21,848,851 2,638,900 14,286,019 2,828,021 8,666,269 1,452,187 0 0 8,590,959 27,210



6

PRILOG 3

Podaci o granskoj i geografskoj koncentraciji izloženosti na dan 31.12.2016.

Beogradski region Region Vojvodine Region Šumadije i Zapadne Srbije

Region Južne i Istočne Srbije Region Kosova i Metohije

Inostranstvo

Neproblematična

potraživanja

Problematična

potraživanja

Neproblematična

potraživanja

Problematična

potraživanja

Neproblematična

potraživanja

Problematična

potraživanja

Neproblematična

potraživanja

Problematična

potraživanja

Neproblematič

na potraživanja

Problematična

potraživanja

Neproblematična

potraživanja

Problematična

potraživanja

Potraživanja od stanovništva 20,512,112 4,064,686 9,661,630 1,986,653 8,830,734 1,492,110 6,442,353 904,338 0 0 74,191 11,826 Stambeni krediti 10,051,695 2,475,744 3,109,363 1,141,876 2,263,530 749,851 1,678,464 364,783 0 0 67,104 11,227 Potrošački i gotovinski krediti 0 66,362 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 Transakcioni i kreditne kartice 8,575,410 1,293,611 5,383,133 742,831 5,389,816 644,738 3,813,268 458,744 0 0 4,815 350 Ostala potraživanja 1,885,007 228,969 1,169,134 101,946 1,177,388 97,521 950,621 80,811 0 0 2,272 249 Potraživanja od privrede * 26,815,827 17,273,618 5,315,839 2,886,696 3,204,774 3,250,631 733,095 1,602,914 0 0 0 0 Sektor A 0 0 0 3,234 0 0 0 0 0 0 0 0 Sektori B, C i E 2,012,140 1,015,933 73,473 16,535 76,779 130,524 23,546 21,703 0 0 0 0

Sektor D 354,407 63,484 1,078,248 67,982 56,900 75,686 13,035 20,248 0 0 0 0 Sektor F 4,532,752 2,153,006 1,765,330 644,142 916,221 498,363 156,276 78,240 0 0 0 0 Sektor G 10,766,752 2,450,083 2,069,975 304,182 1,679,122 234,780 365,807 106,724 0 0 0 0 Sektori H, I i J 3,396,658 504,152 128,299 77,545 158,903 49,306 30,258 14,993 0 0 0 0 Sektori L, M i N 5,750,070 3,340,359 197,446 674,310 315,558 1,184,522 144,173 784,992 0 0 0 0 Ostali***(sektor 54,56,9*, ostali PZ) 3,048 7,746,601 3,068 1,098,766 1,291 1,077,450 0 576,014 0 0 0 0 Potraživanja od ostalih klijenata 7,793,491 0 0 0 0 0 0 0 0 0 4,532,395 0 Ukupna izloženost 55,121,430 21,338,304 14,977,469 4,873,349 12,035,508 4,742,741 7,175,448 2,507,252 0 0 4,606,586 11,826



7

PRILOG 4

Podaci o izloženosti kreditnom riziku po sektorima i kategorijama potraživanja, prema statusu obezvređenja i broju dana docnje 31.12.2017.


Nije u docnji do 30 dana od 31 do 60

dana od 61 do 90

dana preko 90

dana Nije u docnji do 90 dana

od 91 do 180 dana

od 181 do 360

dana

preko 360 dana

Prema sektorima 108,236,828 2,367,262 875,976 271,532 151 3,791,249 932,423 1,232,453 1,184,931 10,218,706

Potraživanja od stanovništva 47,470,270 1,931,943 849,563 244,470 151 2,006,097 612,218 920,507 602,774 2,408,103

Stambeni krediti 15,227,853 41,762 146,076 14,944 151 1,519,076 197,117 564,854 296,414 843,844

Potrošački i gotovinski krediti 27,071,607 1,631,149 649,942 194,646 0 471,671 404,603 307,133 259,781 1,329,792

Transakcioni i kreditne kartice 5,170,810 259,032 53,545 34,880 0 11,265 10,498 48,520 46,579 234,467

Ostala potraživanja 0 0 0 0 0 4,085 0 0 0 0

Potraživanja od privrede 46,319,045 435,319 26,413 27,062 0 1,785,152 320,205 311,946 582,157 7,810,603

Velika preduzeća 24,014,540 1,389 0 0 0 338,446 68,758 0 439,104 2,224,145

Mala i srednja preduzeća 15,263,708 318,133 0 24,201 0 789,126 13,678 234,813 32,675 1,212,679

Mikro preduzeća i preduzetnici 5,109,625 115,797 26,413 2,861 0 657,580 237,769 77,133 110,378 4,255,505

Poljoprivrednici 15,843 0 0 0 0 0 0 0 0 118,274

Javna preduzeća 1,915,329 0 0 0 0 0 0 0 0 0

Potraživanja od ostalih klijenata 14,447,513 0 0 0 0 0 0 0 0 0


Neproblematična potraživanja 108,236,828 2,367,261 875,976 271,533 151 0 0 0 0 0

od čega: restrukturirana 1,595,896 140,054 87,587 38,943 0 0 0 0 0 0

Problematična potraživanja 0 0 0 0 0 3,791,249 932,422 1,232,454 1,184,931 10,218,705

od čega: restrukturirana 0 0 0 0 0 2,678,667 694,651 537,153 717,366 5,821,215

Ukupna izloženost 108,236,828 2,367,261 875,976 271,533 151 3,791,249 932,422 1,232,454 1,184,931 10,218,705



8

PRILOG 4

Podaci o izloženosti kreditnom riziku po sektorima i kategorijama potraživanja, prema statusu obezvređenja i broju dana docnje 31.12.2016.


Nije u docnji do 30 dana od 31 do 60

dana od 61 do 90

dana preko 90

dana Nije u docnji do 90 dana

od 91 do 180 dana

od 181 do 360

dana

preko 360 dana

Prema sektorima 88,422,592 4,357,485 858,856 277,502 0 6,870,053 1,417,608 1,755,278 894,900 22,535,635

Potraživanja od stanovništva 42,940,230 1,551,321 801,275 228,190 0 2,877,733 624,421 1,050,098 662,125 3,245,236

Stambeni krediti 16,847,841 83,128 231,359 7,826 0 2,303,699 283,384 753,174 399,110 1,004,114

Potrošački i gotovinski krediti 21,212,347 1,252,908 517,035 184,152 0 563,873 333,277 251,514 225,814 1,765,796

Transakcioni i kreditne kartice 4,880,042 215,285 52,881 36,212 0 10,161 7,760 45,410 37,201 408,964

Ostala potraživanja 0 0 0 0 0 0 0 0 0 66,362

Potraživanja od privrede 33,156,476 2,806,164 57,581 49,312 0 3,992,320 793,187 705,180 232,775 19,290,399

Velika preduzeća 13,971,125 1,017,254 0 0 0 1,911,257 0 147,666 20,468 5,084,212

Mala i srednja preduzeća 12,235,120 1,623,958 0 0 0 1,216,249 426,541 308,546 17,159 3,084,399

Mikro preduzeća i preduzetnici 4,299,435 164,952 57,581 49,312 0 864,814 366,646 248,968 195,148 10,998,548

Poljoprivrednici 24,354 0 0 0 0 0 0 0 0 123,240

Javna preduzeća 2,626,442 0 0 0 0 0 0 0 0 0

Potraživanja od ostalih klijenata 12,325,886 0 0 0 0 0 0 0 0 0 Prema kategorijama potraživanja

Neproblematična potraživanja 88,422,593 4,357,486 858,857 277,503 0 0 0 0 0 0

od čega: restrukturirana 2,192,885 88,056 75,694 12,948 0 0 0 0 0 0

Problematična potraživanja 0 0 0 0 0 6,870,054 1,417,607 1,755,279 894,900 22,535,635

od čega: restrukturirana 0 0 0 0 0 5,375,585 1,134,889 948,932 362,655 11,079,068

Ukupna izloženost 88,422,593 4,357,486 858,857 277,503 0 6,870,054 1,417,607 1,755,279 894,900 22,535,635

* Dani docnje se računaju prema metodologiji banke



9

PRILOG 5

Podaci o problematičnim potraživanjima na dan 31.12.2017.

Sektori kreditiranja

Bruto vrednost ukupnih

potraživanja

Akumulirane ispravke vrednosti ukupnih

potraživanja

Bruto vrednost problematičnih

potraživanja

Akumulirane

ispravke vrednosti

problematičnih potraživanja

% problematičnih potraživanja

Vrednost sredstava

obezbeđenja problematičnih potraživanja*

od čega: restrukturirana potraživanja

1 2 3 4 5 6 (3/1) 7

Potraživanja od stanovništva 57,046,093 2,281,007 6,549,697 2,976,999 2,216,156 11.48% 3,150,349

Stambeni krediti 18,852,090 528,438 3,421,304 1,598,557 525,561 18.15% 3,149,536

Potrošački i gotovinski krediti 32,320,323 1,479,082 2,772,979 1,378,442 1,434,716 8.58% 813

Transakcioni i kreditne kartice 5,869,595 269,402 351,329 0 251,794 5.99% 0

Ostala potraživanja 4,085 4,085 4,085 0 4,085 100.00% 0

Potraživanja od privrede ** 57,617,903 6,248,291 10,810,064 7,472,053 5,929,141 18.76% 7,702,296

Sektor A 778,916 0 2,202 0 0 0.28% 3,147

Sektori B, C i E 4,294,824 1,160,327 1,438,359 1,322,467 1,143,636 33.49% 459,404

Sektor D 1,676,079 97,173 141,726 12,834 76,714 8.46% 83,765

Sektor F 11,191,521 1,594,443 2,344,256 2,052,798 1,522,727 20.95% 539,859

Sektor G 20,771,026 582,937 842,431 329,368 452,126 4.06% 469,218

Sektori H, I i J 4,540,816 223,180 392,552 269,364 181,739 8.64% 2,376,056

Sektori L, M i N 10,946,319 1,268,557 2,271,532 1,270,307 1,230,747 20.75% 1,309,594

Ostali***(sektor 54,56,9*, ostali PZ) 3,418,402 1,321,674 3,377,006 2,214,915 1,321,452 98.79% 2,461,253

Potraživanja od ostalih klijenata 14,447,513 144,083 0 0 0 0.00% 0

Ukupna potraživanja 129,111,509 8,673,381 17,359,761 10,449,052 8,145,297 13.45% 10,852,645



10

PRILOG 5

Podaci o problematičnim potraživanjima na dan 31.12.2016.

Sektori kreditiranja


potraživanja

Akumulirane ispravke vrednosti

ukupnih potraživanja

Bruto vrednost problematičnih

potraživanja

Akumulirane

ispravke vrednosti

problematičnih potraživanja

% problematičnih potraživanja

Vrednost sredstava

obezbeđenja problematičnih

potraživanja

od čega: restrukturirana potraživanja

1 2 3 4 5 6 (3/1) 7

Potraživanja od stanovništva 53,980,631 3,026,277 8,459,613 3,947,107 2,968,920 15.67% 4,155,450

Stambeni krediti 21,913,636 745,492 4,743,481 2,352,633 741,944 21.65% 4,154,719

Potrošački i gotovinski krediti 66,362 3,646 66,362 0 3,646 100.00% 0

Transakcioni i kreditne kartice 26,306,716 1,846,177 3,140,274 1,594,474 1,808,948 11.94% 681

Ostala potraživanja 5,693,917 430,962 509,496 0 414,382 8.95% 50

Potraživanja od privrede 61,083,395 17,218,574 25,013,861 14,954,023 16,957,116 40.95% 11,970,668

Sektor A 3,234 481 3,234 0 481 100.00% 4,414

Sektori B, C i E 3,370,634 821,707 1,184,696 991,727 814,555 35.15% 640,389

Sektor D 1,729,991 144,535 227,401 74,386 123,303 13.14% 115,013

Sektor F 10,744,330 1,953,864 3,373,752 2,660,293 1,910,862 31.40% 832,352

Sektor G 17,977,425 2,413,334 3,095,769 1,638,522 2,263,667 17.22% 1,148,663

Sektori H, I i J 4,360,113 386,031 645,995 402,211 360,886 14.82% 2,572,555

Sektori L, M i N 12,391,430 3,983,969 5,984,183 3,177,242 3,968,733 48.29% 2,256,151

Ostali (sektor 54,56,9*, ostali PZ) 10,506,238 7,514,653 10,498,831 6,009,642 7,514,629 99.93% 4,401,131


Ukupna potraživanja 127,389,912 20,325,654 33,473,474 18,901,130 19,926,036 26.28% 16,126,118



11

PRILOG 6

Podaci o promenama problematičnih potraživanja na dan 31.12.2017.

Bruto vrednost na

početku godine

Nova problematična potraživanja

Smanjenje problematičnih potraživanja Uticaj kursa

Druge promene

Bruto vrednost na

kraju godine

Neto vrednost na kraju godine

od čega:

kupljeno od čega:

naplaćeno od čega: prodato

od čega: otpisano

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 (1+2-4+8+9) 11

Prema sektorima 33,473,472 4,138,811 0 15,864,491 4,323,914 0 11,540,577 -1,506,059 -2,881,973 17,359,760 9,214,463

Potraživanja od stanovništva 8,459,613 2,876,828 0 3,572,135 2,606,107 0 966,028 -489,851 -724,758 6,549,697 4,333,540

Stambeni krediti 4,743,481 1,312,946 0 1,844,658 1,691,153 0 153,505 -469,001 -321,464 3,421,304 2,895,743

Potrošački i gotovinski krediti 3,140,274 1,278,720 0 1,346,318 732,876 0 613,442 -21,104 -278,593 2,772,979 1,338,263

Transakcioni i kreditne kartice

509,496 285,162 0 381,159 182,078 0 199,081 0 -62,170 351,329 99,534

Ostala potraživanja 66,362 0 0 0 0 0 0 254 -62,531 4,085 0

Potraživanja od privrede 25,013,859 1,261,983 0 12,292,356 1,717,807 0 10,574,549 -1,016,208 -2,157,215 10,810,063 4,880,923

Velika preduzeća 7,163,603 18,902 0 4,045,326 567,265 0 3,478,061 -222,422 155,696 3,070,453 1,475,838

Mala i srednja preduzeća 5,052,894 837,967 0 1,820,204 365,384 0 1,454,820 -199,157 -1,588,529 2,282,971 925,307

Mikro preduzeća i preduzetnici

12,674,122 405,114 0 6,426,751 785,083 0 5,641,668 -589,636 -724,484 5,338,365 2,427,316

Poljoprivrednici 123,240 0 0 75 75 0 0 -4,993 102 118,274 52,462

Javna preduzeća 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

Potraživanja od ostalih klijenata

0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

Ukupna izloženost 33,473,472 4,138,811 0 15,864,491 4,323,914 0 11,540,577 -1,506,059 -2,881,973 17,359,760 9,214,463



12

PRILOG 7

Podaci o kreditnom kvalitetu neproblematičnih potraživanja i vrednosti sredstava obezbeđenja kojima su obezbeđena ta potraživanja na dan 31.12.2017.

Kreditni kvalitet neproblematičnih potraživanja

Problematična

potraživanja

Vrednost sredstava obezbeđenja*

Visok Srednji Nizak Neproblematičnih

potraživanja

Problematičnih

potraživanja

Potraživanja od stanovništva 47,850,105 660,117 1,986,173 6,549,697 15,366,523 3,150,349

Stambeni krediti 14,575,954 38,654 816,178 3,421,304 15,318,948 3,149,536

Potrošački i gotovinski krediti 27,844,309 571,509 1,131,525 2,772,979 47,334 813

Transakcioni i kreditne kartice 5,429,842 49,954 38,470 351,329 241 0

Ostala potraživanja 0 0 0 4,085 0 0

Potraživanja od privrede 39,898,216 5,620,664 1,288,959 10,810,063 20,690,654 7,702,295

Velika preduzeća 21,110,025 1,852,308 1,053,596 3,070,453 11,421,633 1,440,230

Mala i srednja preduzeća 11,840,712 3,733,329 32,001 2,282,971 7,301,535 3,204,062

Mikro preduzeća i preduzetnici 5,016,307 35,027 203,362 5,338,365 1,967,486 2,982,853

Poljoprivrednici 15,843 0 0 118,274 0 75,150

Javna preduzeća 1,915,329 0 0 0 0 0

Potraživanja od ostalih klijenata 14,354,418 83,104 9,992 0 518,286 0

Ukupna potraživanja 102,102,739 6,363,885 3,285,124 17,359,760 36,575,463 10,852,644



13

PRILOG 7

Podaci o kreditnom kvalitetu neproblematičnih potraživanja i vrednosti sredstava obezbeđenja kojima su obezbeđena ta potraživanja na dan 31.12.2016.

Kreditni kvalitet neproblematičnih potraživanja Problematična potraživanja

Vrednost sredstava obezbeđenja

Visok Srednji Nizak Neproblematičnih

potraživanja Problematičnih

potraživanja

Potraživanja od stanovništva 43,458,272 610,584 1,452,161 8,459,613 16,930,967 4,155,450

Stambeni krediti 16,580,620 91,346 498,189 4,743,481 16,876,395 4,154,719

Potrošački i gotovinski krediti 21,782,393 469,071 914,977 3,140,274 53,274 681

Transakcioni i kreditne kartice 5,095,259 50,167 38,995 509,496 1,298 50

Ostala potraživanja 0 0 0 66,362 0 0

Potraživanja od privrede 29,547,525 5,138,443 1,383,567 25,013,860 19,153,611 11,970,668

Velika preduzeća 12,203,215 1,599,268 1,185,896 7,163,603 9,924,055 2,854,241

Mala i srednja preduzeća 10,434,447 3,407,478 17,153 5,052,894 6,862,101 4,920,373

Mikro preduzeća i preduzetnici 4,391,628 70,717 108,936 12,674,123 2,301,648 4,103,913

Poljoprivrednici 24,354 0 0 123,240 0 92,141

Javna preduzeća 2,493,881 60,980 71,582 0 65,807 0

Potraživanja od ostalih klijenata 12,297,031 0 0 0 466,368 0

Ukupna potraživanja 85,302,828 5,749,027 2,835,728 33,473,473 36,550,946 16,126,118



14

PRILOG 8

Podaci o vrsti i vrednosti sredstava obezbeđenja i pružaocima garancija po sektoru i kategorijama potraživanja na dan 31.12.2017.

Vrste sredstava obezbeđenja*

Depoziti Hartije

od vrednosti

Stambene nepokretnosti

Druge nepokretnosti

Zaloge na robnim

zapisima i životinjama

Ostala sredstva

Garancije** čiji je izdavalac

Država Banka Lice povezano sa

dužnikom Drugo

lice

Prema sektorima

Potraživanja od stanovništva 192,484 0 17,997,261 327,128 0 0 0 0 0 0

Stambeni krediti 144,096 0 17,997,261 327,128 0 0 0 0 0 0

Potrošački i gotovinski krediti 48,147 0 0 0 0 0 0 0 0 0

Transakcioni i kreditne kartice 241 0 0 0 0 0 0 0 0 0

Ostala potraživanja 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

Potraživanja od privrede 599,491 0 3,676,867 24,115,600 0 991 0 0 0 0

Velika preduzeća 24,389 0 763,853 12,073,622 0 0 0 0 0 0

Mala i srednja preduzeća 268,202 0 205,932 10,031,463 0 0 0 0 0 0

Mikro preduzeća i preduzetnici 306,900 0 2,693,214 1,949,232 0 991 0 0 0 0

Poljoprivrednici 0 0 13,868 61,283 0 0 0 0 0 0

Javna preduzeća 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

Potraživanja od ostalih klijenata 260,813 0 0 257,473 0 0 0 0 0 0


Neproblematična potraživanja 1,044,884 0 16,291,910 19,238,669 0 0 0 0 0 0

od čega: restrukturirana 0 0 721,625 82,491 0 0 0 0 0 0

Problematična potraživanja 7,902 0 5,382,216 5,461,533 0 991 0 0 0 0

od čega: restrukturirana 2,876 0 2,813,688 2,441,125 0 991 0 0 0 0

Ukupna potraživanja 1,052,786 0 21,674,126 24,700,202 0 991 0 0 0 0



15

PRILOG 8

Podaci o vrsti i vrednosti sredstava obezbeđenja i pružaocima garancija po sektoru i kategorijama potraživanja na dan 31.12.2016.

Vrste sredstava obezbeđenja

Depoziti Hartije od vrednosti

Stambene nepokretnosti

Druge nepokretnosti

Zaloge na robnim

zapisima i životinjama

Ostala sredstva

Garancije čiji je izdavalac

Država Banka Lice povezano sa

dužnikom Drugo

lice

Prema sektorima Potraživanja od stanovništva 107,449 0 20,541,545 437,424 0 0 0 0 0 0

Stambeni krediti 52,145 0 20,541,545 437,424 0 0 0 0 0 0 Potrošački i gotovinski krediti 53,956 0 0 0 0 0 0 0 0 0 Transakcioni i kreditne kartice 1,348 0 0 0 0 0 0 0 0 0 Ostala potraživanja 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

Potraživanja od privrede 619,076 0 4,390,009 26,115,195 0 0 0 0 0 0 Velika preduzeća 3,193 0 344,068 12,431,035 0 0 0 0 0 0 Mala i srednja preduzeća 359,571 0 619,185 10,803,718 0 0 0 0 0 0 Mikro preduzeća i preduzetnici 256,311 0 3,426,496 2,722,754 0 0 0 0 0 0 Poljoprivrednici 0 0 260 91,882 0 0 0 0 0 0 Javna preduzeća 1 0 0 65,806 0 0 0 0 0 0

Potraživanja od ostalih klijenata 185,208 0 0 281,160 0 0 0 0 0 0 Prema kategorijama potraživanja Neproblematična potraživanja 0 0 304,940 1,243,734 0 0 0 0 0 0

od čega: restrukturirana 0 0 304,940 1,243,734 0 0 0 0 0 0 Problematična potraživanja 911,732 0 24,626,613 25,590,044 0 0 0 0 0 0

od čega: restrukturirana 8,297 0 3,942,509 4,893,843 0 0 0 0 0 0 Ukupna potraživanja 911,732 0 24,931,553 26,833,778 0 0 0 0 0 0



16

PRILOG 9 Podaci o potraživanjima koja su obezbeđena hipotekom na nepokretnostima prema vrednosti LTV pokazatelja na dan 31.12.2017.

Vrednost LTV pokazatelja*

Vrednost potraživanja koja su obezbeđena hipotekom na

nepokretnostima

Ispod 50% 15,099,044

Od 50% do 70% 13,804,596

Od 70% do 90% 8,387,635

Od 90% do 100% 4,343,902

Od 100% do 120% 3,278,650

Od 120% do 150% 845,213

Preko 150% 1,661,525 Ukupno 47,420,565 Prosečan LTV pokazatelj 56.50%

Podaci o potraživanjima koja su obezbeđena hipotekom na nepokretnostima prema vrednosti LTV pokazatelja na dan 31.12.2016.

Vrednost LTV pokazatelja*

Vrednost potraživanja koja su obezbeđena hipotekom na

nepokretnostima

Ispod 50% 13,800,712

Od 50% do 70% 11,917,339

Od 70% do 90% 9,343,001

Od 90% do 100% 6,425,153

Od 100% do 120% 3,101,213

Od 120% do 150% 1,881,371

Preko 150% 5,296,541 Ukupno 51,765,330

Prosečan LTV pokazatelj 54.11%



17

PRILOG 10

Podaci o promenama sredstava stečenih naplatom potraživanja na dan 31.12.2017.

Vrste sredstava stečenih naplatom potraživanja Stambene

nepokretnosti Druge

nepokretnosti Finansijska

sredstva Ostala sredstva

stečena naplatom Ukupno

Bruto vrednost na početku perioda 1 12,415 12,415

Stečena u toku perioda 2

Prodata u toku perioda 3

Stavljena u funkciju u toku perioda (npr. Osnovno sredstvo ili investiciona nekretnina) 4

Reklasifikovana u sredstva namenjena prodaji 5

od čega: prodata u toku perioda 6

Bruto vrednost na kraju perioda 7(1+2-3-4-5) 12,415 12,415

Akumulirana ispravka vrednosti 8 6,232 6,232

od čega: ispravka vrednosti u toku

perioda 9 0

Neto vrednost na kraju perioda 10(7-8) 6,183 6,183

*Pod pojmom "period" podrazumeva se kalendarska godina za koju se sastavlja redovan godišnji finansijski izvešaj na koji se navedena objavljivanja odnose,

odnosno kraći vremenski period a u zavisnosti od opredeljenja učestalosti objavljivanja podataka i informacija od strane banke.



18

PRILOG 10

Podaci o promenama sredstava stečenih naplatom potraživanja na dan 31.12.2016.

Vrste sredstava stečenih naplatom potraživanja Stambena

nepokretnost Druge

nepokretnosto Finansijska

sredstva Ostala sredstva

stečena naplatom Ukupno

Bruto vrednost na početku perioda 1 12,415 12,415

Stečena u toku perioda 2

Prodata u toku perioda 3

Stavljena u funkciju u toku perioda (npr. Osnovno sredstvo ili investiciona nekretnina) 4

Reklasifikovana u sredstva namenjena prodaji 5

od čega:prodata u toku perioda 6

Bruto vrednost na kraju perioda 7(1+2-3-4-5) 12,415 12,415

Akumulirana ispravka vrednosti 8 6,232 6,232

od čega:ispravka vrednosti u toku perioda 9 5,328 5,328

Neto vrednost na kraju perioda 10(7-8) 6,183 6,183

*Pod pojmom "period" podrazumeva se kalendarska godina za koju se sastavlja redovan godišnji finansijski izvešaj na koji se navedena objavljivanja odnose, odnosno kraći vremenski period a u zavisnosti od opredeljenja učestalosti objavljivanja podataka i informacija od strane banke.



19

PRILOG 11

Podaci o promenama obezvređenih potraživanja na dan 31.12. 2017.

Bruto

vrednost na početku godine

Potraživanja koja su obezvređena u toku godine

Potraživanja koja su prestala da budu obezvređena u toku

godine Uticaj kursa

Druge promene*

Bruto vrednost na

kraju perioda

Neto vrednost na

kraju

perioda

od čega: obezvređena na pojedinačnoj osnovi

od čega: obezvređena na pojedinačnoj osnovi

1 2 3 4 5 6 7 8 (1+2-4+6+7) 9

Prema sektorima

Potraživanja od stanovništva 8,459,613 2,876,828 0 3,572,135 0 -489,851 -724,758 6,549,697 4,333,540

Stambeni krediti 4,743,481 1,312,946 0 1,844,658 0 -469,001 -321,464 3,421,304 2,895,743

Potrošački i gotovinski krediti 3,140,274 1,278,720 0 1,346,318 0 -21,104 -278,593 2,772,979 1,338,263

Transakcioni i kreditne kartice 509,496 285,162 0 381,159 0 0 -62,170 351,329 99,534

Ostala potraživanja 66,362 0 0 0 0 254 -62,531 4,085 0

Potraživanja od privrede 25,013,859 1,261,983 558,259 12,292,356 5,148,243 -1,016,208 -2,157,215 10,810,063 0

Velika preduzeća 7,163,603 18,902 1,207 4,045,326 3,631,357 -222,422 155,696 3,070,453 1,475,838

Mala i srednja preduzeća 5,052,894 837,967 557,052 1,820,204 1,516,853 -199,157 -1,588,529 2,282,971 925,307

Mikro preduzeća i preduzetnici 12,674,122 405,114 0 6,426,751 33 -589,636 -724,484 5,338,365 2,427,316

Poljoprivrednici 123,240 0 0 75 0 -4,993 102 118,274 52,462

Javna preduzeća 0 0 0 0 0 0 0 0 0

Potraživanja od ostalih klijenata 0 0 0 0 0 0 0 0 0

Ukupna potraživanja 33,473,472 4,138,811 558,259 15,864,491 5,148,243 -1,506,059 -2,881,973 17,359,760 4,333,540



20

PRILOG 11

Podaci o promenama obezvređenih potraživanja na dan 31.12. 2016.

Bruto vrednost na

početku godine

Potraživanja koja su obezvređena u toku godine

Potraživanja koja su prestala da budu

obezvređena u toku godine

Uticaj kursa Druge promene*

Bruto vrednost na

kraju perioda

Neto vrednost na

kraju

perioda

od čega: obezvređena na

pojedinačnoj osnovi

od čega: obezvređena

na pojedinačnoj

osnovi 1 2 3 4 5 6 7 8 (1+2-4+6+7) 9

Prema sektorima

Potraživanja od stanovništva 7,289,574 2,891,495 0 1,767,831 29,166 2,221,225 -2,174,850 8,459,613

Stambeni krediti 3,721,429 1,820,034 0 852,958 27,051 65,454 -10,478 4,743,481

Potrošački i gotovinski krediti 3,092,992 890,715 0 840,419 0 1,760,658 -1,763,672 3,140,274

Transakcioni i kreditne kartice 473,979 114,384 0 73,321 2,115 395,113 -400,659 509,496

Ostala potraživanja 1,174 66,362 0 1,133 0 0 -41 66,362

Potraživanja od privrede 26,378,859 12,874,243 5,321,653 13,745,194 7,476,050 1,488,053 -1,982,101 25,013,860

Velika preduzeća 13,382,438 658,386 233,079 6,344,636 6,891,821 1,052,010 -1,584,595 7,163,603

Mala i srednja preduzeća 6,880,923 5,052,132 4,556,256 6,863,972 584,121 762 -16,951 5,052,894

Mikro preduzeća i preduzetnici 5,994,052 7,163,315 532,318 536,134 108 433,444 -380,554 12,674,123

Poljoprivrednici 121,446 410 0 452 0 1,837 -1 123,240 Javna preduzeća


Ukupna potraživanja 33,668,434 15,765,738 5,321,653 15,513,024 7,505,216 3,709,278 -4,156,953 33,473,473



21

PRILOG 13

Podaci o restrukturiranim potraživanjima na dan 31.12.2017.


potraživanja

Akumulirane ispravke brednosti


Bruto vrednost restrukturiranih potraživanja


restrukturiranih potraživanja

% restrukturiranih potraživanja

Vrednost sredstava

obezbeđenja restrukturiranih

potraživanja* od čega:problematična

potraživanja

1 2 3 4 5 6 7

Potraživanja od stanovništva 57,046,093 2,281,007 4,599,404 2,976,999 632,934 8.06% 2,143,940 Stambeni krediti 18,852,090 528,438 2,269,341 1,598,557 104,583 12.04% 2,143,940 Potrošački i gotovinski krediti 32,320,323 1,479,082 2,330,063 1,378,442 528,351 7.21% 0 Transakcioni i kreditne kartice 5,869,595 269,402 0 0 0 0.00% 0 Ostala potraživanja 4,085 4,085 0 0 0 0.00% 0

Potraživanja od privrede ** 57,617,903 6,248,291 7,712,126 7,472,053 3,934,373 137.27% 3,918,859 Sektor A 778,916 0 0 0 0 404,739 Sektori B, C i E 4,294,824 1,160,327 1,331,151 1,322,467 1,050,668 30.99% 6,641 Sektor D 1,676,079 97,173 17,016 12,834 4,602 1.02% 491,948 Sektor F 11,191,521 1,594,443 2,090,188 2,052,798 1,293,853 18.68% 231,003 Sektor G 20,771,026 582,937 369,257 329,368 129,880 1.78% 156,231 Sektori H, I i J 4,540,816 223,180 290,338 269,364 116,493 6.39% 839,438 Sektori L, M i N 10,946,319 1,268,557 1,357,718 1,270,307 664,433 12.40% 1,788,859 Ostali(sektor 54,56,9, ostali PZ) 3,418,402 1,321,674 2,256,458 2,214,915 674,444 66.01% 0


Ukupna izloženost 129,111,509 8,673,381 12,311,530 10,449,052 4,567,307 9.54% 6,062,799



22

PRILOG 13

Podaci o restrukturiranim potraživanjima na dan 31.12.2016.


potraživanja

Akumulirane ispravke brednosti


Bruto vrednost restrukturiranih potraživanja


restrukturiranih potraživanja

% restrukturiranih potraživanja

Vrednost sredstava

obezbeđenja restrukturiranih

potraživanja* od čega:problematična

potraživanja 1 2 3 4 5 6 7

Potraživanja od stanovništva 53,980,631 3,026,277 4,997,572 3,947,107 772,663 9.26% 2,422,616 Stambeni krediti 21,913,636 745,492 2,659,324 2,352,633 139,533 12.14% 2,422,616 Potrošački i gotovinski krediti 26,306,716 1,846,177 2,338,248 1,594,474 633,130 8.89% 0 Transakcioni i kreditne kartice 5,693,917 430,962 0 0 0 0.00% 0 Ostala potraživanja 66,362 3,646 0 0 0 0.00% 0

Potraživanja od privrede ** 61,083,395 17,218,574 16,273,141 14,954,023 9,042,311 168.87% 7,970,706 Sektor A 3,234 481 Sektori B, C i E 3,370,634 821,707 1,008,595 991,727 673,860 29.92% 585,914 Sektor D 1,729,991 144,535 74,386 74,386 44,435 4.30% 7,817 Sektor F 10,744,330 1,953,864 2,679,712 2,660,293 1,298,536 24.94% 601,021 Sektor G 17,977,425 2,413,334 2,832,697 1,638,522 1,191,097 15.76% 1,708,749 Sektori H, I i J 4,360,113 386,031 480,558 402,211 211,445 11.02% 225,217 Sektori L, M i N 12,391,430 3,983,969 3,187,551 3,177,242 2,089,680 25.72% 1,285,981 Ostali(sektor 54,56,9, ostali PZ) 10,506,238 7,514,653 6,009,642 6,009,642 3,533,258 57.20% 3,556,007

Potraživanja od ostalih klijenata 12,325,886 80,803 0.00%

Ukupna izloženost 127,389,912 20,325,654 21,270,713 18,901,130 9,814,974 16.70% 10,393,322 *Tržišna ili fer vrednost maksimalno do bruto vrednosti obezbeđenog potraživanja



23

PRILOG 14

Podaci o promenama restrukturiranih potraživanja na dan 31.12.2017.

Bruto vrednost na početku perioda

Potraživanja koja su restrukturirana u

toku perioda

Potraživanja koja su u toku

perioda prestala da se smatraju

restrukturiranim

Uticaj kursa Druge promene* Bruto

vrednost na kraju godine

Neto vrednost na kraju godine

1 2 3 4 5 6 (1+2-3+4+5) 7

Potraživanja od stanovništva 4,997,571 980,442 0 -279,020 -1,099,589 4,599,405 3,958,506

Stambeni krediti 2,659,324 196,337 0 -279,019 -307,300 2,269,341 2,164,631

Potrošački i gotovinski krediti 2,338,248 495,547 0 0 -503,731 2,330,063 1,793,876

Transakcioni i kreditne kartice 0 288,558 0 0 -288,558 0 0

Ostala potraživanja 0 0 0 0 0 0 0

Potraživanja od privrede 16,273,141 203,409 1,072,039 -535,856 -7,156,529 7,712,127 3,776,030

Velika preduzeća 6,238,361 1,004 1,067,941 -168,533 -2,164,208 2,838,684 1,443,635

Mala i srednja preduzeća 3,421,608 109,675 0 -108,918 -1,444,479 1,977,887 782,419


6,541,608 92,730 4,098 -258,077 -3,476,608 2,895,555 1,549,977

Poljoprivrednici 0 0 0 0 0 0 0

Javna preduzeća 71,562 0 0 -328 -71,234 0 0


0 18,514 0 -606 -17,908 0 0

Ukupna izloženost 21,270,712 1,202,366 1,072,039 -815,481 -8,274,026 12,311,531 7,734,536



24

PRILOG 15

Podaci o strukturi restrukturiranih potraživanja prema merama restrukturiranja na dan 31.12.2017.

Otplata samo iznosa kamate

Produženje roka otplate Moratorijum Kapitalizacija

docnje Smanjenje

nivoa otplate Delimičan

otpis Kombinacija

više mera Druge mere Ukupno

Potraživanja od stanovništva 1,084,828 45,703 0 0 606,826 0 2,500,608 361,440 4,599,405

Stambeni krediti 1,084,828 45,703 0 0 606,791 0 193,627 338,392 2,269,341

Potrošački i gotovinski krediti 0 0 0 0 35 0 2,306,981 23,048 2,330,064

Transakcioni i kreditne kartice 0 0 0 0 0 0 0 0 0

Ostala potraživanja 0 0 0 0 0 0 0 0 0

Potraživanja od privrede 59,722 327,228 88,591 99,423 0 0 3,237,624 3,899,537 7,712,125

Velika preduzeća 0 0 68,758 0 0 0 86,495 2,683,430 2,838,683

Mala i srednja preduzeća 0 284,180 19,833 0 0 0 551,902 1,121,972 1,977,887


59,722 43,048 0 99,423 0 0 2,599,227 94,135 2,895,555

Poljoprivrednici 0 0 0 0 0 0 0 0 0

Javna preduzeća 0 0 0 0 0 0 0 0 0


0 0 0 0 0 0 0 0 0

Ukupna izloženost 1,144,550 372,931 88,591 99,423 606,826 0 5,738,232 4,260,977 12,311,530



25

PRILOG 15

Podaci o strukturi restrukturiranih potraživanja prema merama restrukturiranja na dan 31.12.2016.

Otplata samo iznosa kamate

Produženje roka otplate Moratorijum

Kapitalizacija docnje

Smanjenje nivoa otplate

Delimičan otpis

Kombinacija više mera Druge mere Ukupno

Potraživanja od stanovništva 1,525,434 71,673 0 40,903 820,945 0 2,137,726 400,890 4,997,572

Stambeni krediti 1,525,434 0 0 0 746,969 0 9,585 377,336 2,659,324

Potrošački i gotovinski krediti 0 71,673 0 40,903 73,976 0 2,128,141 23,554 2,338,248

Transakcioni i kreditne kartice 0 0 0 0 0 0 0 0 0

Ostala potraživanja 0 0 0 0 0 0 0 0 0

Potraživanja od privrede 130,704 3,282,097 79,820 400,330 8,499 0 6,284,816 6,086,874 16,273,139

Velika preduzeća 0 2,507,503 79,820 0 8,499 0 8,654 3,633,885 6,238,361

Mala i srednja preduzeća 0 523,200 0 0 0 0 737,109 2,161,299 3,421,608


130,704 179,832 0 400,330 0 0 5,539,053 291,690 6,541,608

Poljoprivrednici 0 0 0 0 0 0 0 0 0

Javna preduzeća 0 71,562 0 0 0 0 0 0 71,562


0 0 0 0 0 0 0 0 0

Ukupna izloženost 1,656,138 3,353,770 79,820 441,233 829,444 0 8,422,542 6,487,764 21,270,711

Eurobank a.d. PODACI I INFORMACIJE BANKE...Strategije upravljanja rizikom i upravljanja kapitalom i...

Documents

Transcript of Eurobank a.d. PODACI I INFORMACIJE BANKE...Strategije upravljanja rizikom i upravljanja kapitalom i...