EU Skripta Ill

EVROPSKI ODNOSI I EVROPSKA UNIJA SKRIPTA

1. MIT O EVROPI U STAROM VEKU Zevs je bio zaljubljen u Fenikovu ki Evropu, pretvorivi se u bika, privoleo je Evropu, koja se igrala na fenianskoj morskoj obali, da mu sedne na lea. Tada se on digao i preao sa njom more do Krita. Tamo joj se prikazao kao Zevs. Evropa je izvrila enski ritualni akt, obnaila se i podala Zevsu. Iz njihove ljubavi rodila su se tri sina: Minos, Radamant i Sarpedon. Kasnije se Evropa udala za kritskog kralja Asteriosa, koji je svoje kraljevstvo zavetao trojici njenih sinova. Pria u predhrianskom starom veku nije shvatana kao pria o silovanju, ve kao metafora sree. Biti Zevsova izabranica bila je metafora za sreu, ukazivanje na plodnost. Evropa na biku znai simbol simbol sree, metaforu izabranice, telesne plodnosti i obilja hrane. Postoje miljenja da mit o Evropi u starom veku nije bio iroko rasprostranjen, to je bilo pogreno, to je dokazala Eva Can upogledu likovnih i Biler u pogledu literarnih izvora. Mit o Evropi javlja se u svim likovnim i jezikim medijima tog vremena- u medijima koji su delom bili dostupni samomalobrojnoj, a delom irokoj javnosti u svakonevnom ivotu. Ali mit o Evropi nije bio mit o osnivanju jednog kontinenta, nego mitska pripovetka o izabranosti, srei i plodnosti. Ikonografski i literarni tragovi mita nalaze se svuda gde su u starom veku postojale gusto rasprostranjene komunikacijske veze ( Ertrurci, Egipani). 2. POJAM EVROPE U SREDNJEM VEKU Rim kao imperija nije doneo neposredno proirenje znaenja pojma Evropa. Osnivanje rimskih provincija severno od Alpa doprinosilo je boljem upoznavanju ovog prostora i njegovom ukljuivanju u rimsku civilizaciju, sa velikim udelom grke i jevrejske kulture u njoj. Hristijanizacija tog prostore neposredno je sledila. U to vreme zapoelo je pomeranje predstave o Evropi dalje na sever. Evropa je tokom tog perioda primila i hriansko znaenje. Pod Karolinzima je obrazovano novo politiko- kulturno teite, koje je stvorilo tesnu vezu sa pojmom Evropa. Carstvo Karla Velokog tumaeno je kao nastavak Rimske imperije i uvreno je u uenje o svetskim carstvima. Prikazom bitke kod Tura i Poatjea 732. god., evropski ratnici su oznaeni kao europenses-novostvorena re, koja je odraavala svojevremeno oseanje ugroenosti , to je zbijalo narode jedne uz dreuge. Karlo Veliki je nazvan ocem Evrope- pater Europea, stvarao je kraljevstvo Evrope- regnum Europea, . Raspad i podela Karolinkog carstva doveli su ve pod Ludvingom Pobonim do promen u redu rei: nije se vie govorilo regnum Eureopea, nego Europea regna. Od grkog starog veka do hrianskog srednjeg veka ime Evropa pratilo je pomeranjekulturnog teita, pomeralo se uvek ka podrujima gde je razvijana istorijski najvea pokretljivost. Ovaj pojam o Evropi pripadao je preteno pisanoj kulturi. Pojam Evropa u okviru srednjovekovnih vodeih pojmova javlja se kao najpolitikiji. Za razliku od pojma imperium- vladanje duama, pojam regnum - vladanje velikom teritorijom. Karolinki pojam Evrope odrao se sve do 11 veka.Pomeranje teita svetovne carske vlasti u R im i sve vee polaganj prava crkve i njenih papa na vlast, uinili su da pojam Evropa pivremeno nestane. Kada je u srednjovekovnom izvorim 11 i 12 veka pomonjana Evropa, to je veinom bilo u vezi sa seanjem na Karla Velikog. Oko 1230. godineSnori Stirlson napisao je istoriju norvekih kraljeva koju je poeo opisom Evrope koristei pojam Evropa.Vizantijski istoriarHalkokondil podsetio je oko 1470. godine, suoen sa sa pretnjom od Turaka, na starovekovnu kulturnu konkurenciju 1


izmeu Grka i Persijanaca, tako to je turskom sultanu Bajazitu I, pred veliku bitku pripisao misao " da nikada ranije azijski kraljevi nisu pobeivali evropske nego uvek samo obrnuto". Stvaranje Evropskih regna, sveukupno zgunjavanje naseljavanja i zaposedanja sa Zapada na Istok pomerenih naseobina, kao i ustaljivanje i irenje komunikacijskih tokova, doveli su do tenjeg objedinjavanja evropskog prostora i time stvorili osnovu za odgovarajue poimanje Evrope u poznom Srednjem veku. Ma koliko da su u Evopipostojale razlike u pojedinostima u trenutkusukoba kultura iskazivalo se zajednitvo, ( pad Carigrada 1453. godin). Neuspeh krstakih ratova je dao povod nekima da zahtevaju politiko jedinstvo Evrope. Kua Evrope dobila je svole stanare oko 1500 god, oni su se sredili, sada se gledalo napolje. Evropa je dospela u opti politiki sukob interesa, ime je bilo pogodno za instrumentalizaciju. 3. PROCESI EVROPSKE KULTURNE INTEGRACIJE Za razliku od vremena od 14 i 15 veka novamo, do tada su uvek pokratani procesi samo delimine kulturne integracije, koji su tek u pozno srednjem veku postali postojaniji. U obzir treba uzeti: diskontinuitet, temeljite preobraaje rimske civilizacije, stvartanje paralelnih kultirnih centara u Evropi kao to su Juno Sredozemlje i severni prostot hante. ak ni hrianstvo nije donelo jedinstvenu civilizaciju, to mu se pripisuje, ve je obrazovalo heterogene strukture. Hristijanizacija kontinenta trajala je vie od hiljadu i dvesta godina, pod potpuno izmenjenim okolostima, tj. okvirnim uslovima. U Evropi nije stvoren neki sveopti hrianski mentalitet, ali je uzajamno ubrajanje u hrianski svet stvorilo oseanje zajednitva, koje je uprkos verskim sukobima , aktivirano naroito u svrhe razgraniavanja sa nehrianima. Krstaki ratovi su inili vanu etapu u stvaranju tog oseanja zajednitva. Posebnu delotvornost je oseanje zajednitva hrianskog sveta razvilo u sukobu sa jevrejstvom. Progon jevreja doprinosio je kulturnom definisanju hrianskog sveta, iako je umesto progona dolo do razgraniavanja, to je omoguilo razmenu kulture izmeu jevrejstva i hrianstva. Politika kolonizacija Evrope bila je zavrena tek posle 1300. godine, to je opet bila pretpostavka za nastanak jednog sistema drava koji je , sa svoje strane, zbog sve izraenijeg sistemskog karaktera postao inilac evropske integracije. Naporedo sa tiovom unutranjom kolinizacijom irile su se odreene kulturne tehnike i institucije, koje mogu da se prikau kao oblik kulturne integracije, a to se: unifikacija davanja imena, kovani novac, opismenjavanje, povelje, kol, univerziteti, obrazovanje. Pokazuje se evropeizacija Evrope. Kulturno-geografski razvoj gradova, irenje monakih redova, gotskog stila,..., saobraajnica, trgovakih veza, univerziteta. Prihvatanje rimskog prava, procesi institucionalizovanja u oblasti dvora, stalea, uprava, dravnosti. Upravi je tu zapoto ! otkrivanje nacija"-fenomen koji nije nov, ali je na novom kvalitativnom stupnju. Mlai poja Evropeodraava procese kulturnog zbliavanja i svodi ih na jedno imeEVROPA. 4. IRENJE KULTURE KAO OSNOV KULTURNE INTEGRACIJE U EVROPI irenje i prenoenje jesu glavni pokazateljin stvaranja i menjanja kulure. Gledano kulturno istorijski svaki ovek je potencijalni irilac i prenosilac idejnih i materijalnih kulturnih dobara. Pojam irenja kulture vodi u praistoriju i ranu istoriju Evrope. Ono to se pritom ispostavlja jesu preklapanja i veoma i veoma razliita podruja rasprostiranja razliitih kultura. Ne postoji precizna taka od koje bi se istorijski razvijala jedna jedinstvena evropska kultura.

2


Geografija Evrope ne postavlja nesavladive prepreke procesima kulturne rasprostranjenosti, ona ih mnogostruko pospeuje, ali i stvara smetnje. U antropologiji pojam irenja kulture znai, pre svega, neto to ukazuje na zajedniko kulturno poreklo ili kulturne veze u doba siromano izvorima. Rasprostiranje se u Evropi od kraja srednjeg veka vri u jednom kulturno zgusnutom prostoru i pod izvesnim okolnostima sukobljava se sa evolucijom. Preko takvih oblika kulturnih kontakata vie kultura nastaje kulturni preobraaj, kulturno napredovanje. Pitanje rasprostranjenosti i razvoja svodi se na odnos pojedinane kulture jednih prema drugima. Te deobe objedinjuju u evropsku kulturu mnoga istovetna obeleja, pomeana sa neistovetnim, po kojima se pojedinane kulture prepoznaju kao takve. Dugo su granice neke vlasti , ali ne i kulturne granice, ne i nagle jezike prelaze, ne i identifikacijske obrasce stanovnitva koji bi se otro razlikovali od drugih. Tek uspeno stvaranje nacionalnih identifikacionoh obrazaca uinilo je granice i linijama razdvajanja kultura. Maarski istoriar Jene Si govorio je o 3 istorijske regije Evrope: zapadnoj, srednje-istonoj i istonoj Evropi. Zapad se irenjem premaSADkulturno tenje povezuje sa njom, istok Evrope kulturno upija Rusija koja se iri prema Sibiru, a izmeu ostaje ono to se nziva srednje-istona Evropa, od Poljske do Maarske, dok JI Evropa potpuno dospeva pod osmanski uticaj. 5. NACIJA U EVROPI U 19 i 20 veku Evropa je kao prostor zajednike kulture bila podreena nacionalnim dravama. koje su se politiki i kulturno sve vie zatvarale jedna prema drugoj, svatajui sebe kao autonomne tvorevine, a ne kao organ jednog evropskog tela. U istoriji nacije osnov ine Francuska revolucija i Napoleonovo doba. Stvaranju nacije ubrzavajue podsticaje dali su krstaki ratovi, evropska ekspanzija, imperijalizam, reformacija,.. Istraivanja nastajanja nacije su neujednaena U istoriji razvoja nacije u osnovi se polazi od stanja nacionalne drave koji je dostignut u 19 veku. Nacionalnu dravu odreuje identitet prodtora, suverene drave i vrstih granica, kultura, zajedniki dravni jezik. U latinskom jeziku starog veka natio je oznaavala roenje i poreklo neke osobe , mogla je da predstavlja celinu grupe, kao to je plemstvo. civitas# natio civitas-zajednike institucije natio-politiki nato necivilizovano, varvarsko U poznom starom veku nationes oznaavani su pagani , varvari , muhamedanci. Granice neke nacije bile su nejasne ali se upotreba te rei uvrstila u znaenju one prvobitne zajednice kojoj je neko pripadao roenjem. Nationes je na srednjovekovnim univerzitetima ili na koncilima oznaavala sabrane grupe ali ne nacionalnost u dananjem smislu. Nacionalna istoriografija spada u najstarije stvaralake snage nastajanja nacije. Ostaje ograniena na pismeno stvaralatvo. Gotovo svuda je postojala tenja povezivanja svog naroda sa mitom o izabranim narodima. Stvaraoci i korisnici nacija bili su literate, vladari, plemstvo. Poev od 17 veka kulturne granice su se izotravale, granice izmeu mnogih vladalakih oblasti sve su se vie politiki i kulturno vrednovale. U epohi Francuske revolucije i Napoleonovih ratova u pojam nacije ukljueno je uukupno stanovnitvo, u svakom sluaju muko stanovnitvo. Tokom 19 veka svuda se javlja pokuaj da se nacije definiu kao etniki ista narodna tela. Ideja ujedinjenih evropskih drava roena je i izneta u javnost u vreme kada je poinjao nacionalizam. Pod nacionalizmom se ne misli samo na sve agresivnije razgraniavanje jednih 3


naspram drugih u doba imperijalizma, nego i na vezivanje izmeu imperijalizma i nacionalizma. Formulisanje nacije u renesansi bilo je nesumljivo posledica uobliavanja ogromno naraslog empirijskog znanja o Evropi. Pronalazak nacije u ranom novom veku sigurno je imao politike implikacije , ali je sluio i tome da se svet Evrope uredi, dovede u neki razuman sistem. Predstava o naciji u 19 veku nije vie bila izraz jednog kulturnog sistema, nego izraz dezintegracije tog sistema. Stvaranje bacije do 19 veka ne moe se odvojiti od uzgradnje drave. Izgradnja novovekovne drave poela je institucionalizovanjem vladavine i uprave, pismenijim voenjem vladalakih poslova i osnivanjem trajnih dravnih arhiva.. Ako se na Evropu gleda spolja, izgraivanje nacionalnih drava i nastanak jednog evropskog internacionalnog sistema zasnovanog na principu nacionalne drave, javlja se kao svojevrsno kulturno obeleje Evrope, kojom se ona , u vreme pre ukorenjivanja principa nacionalne drave u svetu, mogla jasno razlikovati od drugih kultura. 6. EVROPA KAO POLITIKI SISTEM Evropa moe da se poistoveti sa politikim sistemom. U novom veku politika Evropa predstavlja vie od zbira nacionalnih drava, ali ne dostiui pri tom nivo jedne politiki ujedinjene Evrope. Od kraja srednjeg veka u Evropi se obrazovala neka vrsta sistema odnosa izmeu evropskih drava koje su se stvarale kao i izmeu onih politikih zajednica koje su u poetku predstavljale veliku politiku silu, a onda su malo po malo nestale kao politike tvorevine. (U 19 veku u epohi nacionalizma i imperijalizma pojam sistem se ne ini vie primerenim. Nije vie postojao neki jedinstveni evropski sistem, nego mnotvo sistema. Prvi put je posle vie vekova poelo doba bez sistema.) Poetkom 16 veka teko bi se u vezi sa Evropom moglo govoriti o nekom evropskom meunarodnom politikom sistemu. U svetu politikih predstava u prvo vreme nije postojala predstava o jednoj Evropi nacionalnih drava, nego predstava o hrianskoj republici. Nastale drave zahtevale su suverenost, a odbijale su podreivanje papi ili caru kao univerzalnim silama. Bio je to evropski sistem jednako pravnih drava koji je nastajao, ali ne i jednakih drava.Bila su brojna stalna poslanstva , koja su vodila rauna o sve sloenijem sastavu drava i politikih kultura. Poslanstva, diplomatija u razvoju, mogla su biti shvaena kao neka vrsta sastava u kome su politike kulture Evropeprevoene na jedan svima razumljiv jezik. Kao renik tog jezika stvoreno je evropsko javno pravo koje je u 18 veku kodifikovano. Ekspanzija mnogih evropskih drava u prekomorski prostor odluujue je doprinela da se u Evropi uspostavi sistem sila, naspram koga su bipolarne tvorevine mogle da postoje samo za kratko. U Evropi je nastalo 5 sila koje su zasnovale politiki sistem nazvan od 19 veka PENTARHIJI. U pentarhiju suse ubrajale Velika Britanija, Austrija, Francuska, Rusija i Pruska. Pokuavalo se da se sistem sila opie uz pomo predstave o ravnotei. 16 vek- esto se koristi vaga kao metafora za poli. ravnoteu- dva tasa su Francuska i panija, a jeziak je Velika Britanija. Ideja o ravnotei odrazila se u mirovnim ugovorima tog vremena, npr. Mir u Utrehtu1713. godine. Istrajnost predstave o ravnotei mogla bi da se objasni injenicom da je ona bila omiljena ne samo u politici nego i nauci. Ona spada u osnovnu skupinu opterasprostranjenih predstava i slika kojima se u ranom novom veku svet prikazivao i razumevao. Sa stanovita politike moi pokuavano je da se Evropa odri u ravnotei. Model ravnotee je podrazumevao da nijedna drava previe ne uvea svoj srazmerni udeo u bazi raspoloive moi u Evropi. Sve dok su u izvesoj meri potovana pravila , dok je uvaavano glavno pravilo da se dopusti krenje pravila samo u ogranienoj meri, a da se vie od toga kanjava, sistem ravnotee je delovao. injenica da je delovao objanjavala se i nekom 4


vrstom ravnotee straha, poto su velike sile raspolagale trupama pribline jaine i veinom u rukama drale adute i karte koje gube. ( Engleska pomorska sila, Francuska kopnena ). injenica da je sistem ravnotee delovao bila je u vezi i a ukorenjenou ideje da je Evropa i pored vie drava jedna republika. Vestfalski mir (1648) doveo je vie sila u odnos sline moi- kao da oznaava kraj ambicija ka univerzalnoj vladavini u samoj Evropi. Ambicije ka univerzalnoj vladavini prenoene su na prekomorski svet. U 18 veku je princip da se u dvostranim i viestranim ugovorima kojima su okknavani neki ratovi, uzimaju u obzir dav mirovna ugovora iz 1648. godine i da se novi ugovor stavlja u meunarodno pravni kontinuitet sa starijim mirovnim ugovorima, ija je trajna vanost osnaivana. Na Evropu je ukazivano kao na hriansku republiku. Ideja o ravnotei moi bila je kod mnogih grupa otpora potpuno suprotna predstavama o evropskoj integraciji. 7. EVROPA IZMEU REVOLUCIJE I PORETKA

FRANCUSKA REVOLUCIJA IMALA JE ZNAAJNE POSLEDICE I PO DRUGE EVROPSKE DRAVE Postavlj se pitanje da li je sistem iz 1648. god. bio temeljno izmenjen francuskom revolucijom? Francuska je izgibila sedmogodinji rat od Engleske 1763. gog. za prevlast u severnoamerikim kolonijama. Kada su kolonisti poeli da diu ustanak protiv matice, francuska spoljna politikaje u tome videla ansu za revan. Revolucija koja je u meuvremenu izbila u Francuskoj. ako i evropski revolucionarni ratovi, pomogli su novoj dravi da vodi unosnu prekomorsku trgovinu. Nemaka i revolucija: Jakobinci iz Majnca i Republika Majnc, osnovana u oktobru 1792. godine predstavljaju najdalekoseniji ali neuspeo pokuaj da se revolucija u kulturnom smislu prenese iz Francuske u Nemaku. U Nemakom prostoru uticaj revolucije i osetne posledice kumulirali su kao nigde u Evropi. Od svega toga ostalo je mnogo : raspad carstva, novi politiki poredak, stabilizovanje monarhijskog principa vladavine, koji je u nedostatku protivtee, kakve su postojale u carstvu, nosio neoapsolutistike crte, pravne norme, primenjeni politiki mentalitet, politike traume, istorijsko pamenje koje je moglo da se iskoristi u revolucionarne i reakcionarne svrhe. Razvoj nemakog pojma nacije mnogo duguje francuskom pojmu nacije. Engleska: Francuska revolucija rasplamsala je u Engleskoj publicistiku raspravu o ustavu i osnovnim pravima. Sporno pitanje je reforma parlamenta u Engleskoj koje je revolucija aktuelizovala, pitanje demokratizacije kako elitistikog izbornog prava, tako i izborne prakse obeleene uticajem na birae i pokroviteljstvom. Demokratizacija Engleske u 19 veku poev od reforme parlamenta 1832. godi. mnogo duguje plebejsko demokratskom prodoru engleskih jakobinaca. Italija: Posle Nemake, Italija je zabeleila najvee promene izazvne francuskom revolucijom. Italijanski patrioti su se nadali ujedinjenju Italije, ali Francuska je sprovodila takvu spolinu politiku koja je ostala zatoenik starog reima. Druga polovina devedesetih godina 18 veka u Italiji je bilo doba politikih klubova i politike tampe, koja se eksplozivno umnoavala. Ukinuta su mnoga feudalna prava, kao i pravo primangeture?( pravo prvoroenog) , mukarci i ene su izjednaeni u naslednom pravu, uveden je graanski brak. U dravnoj praksi Italija se jedva pribliila cilju nacionalne drave, ali je u to vreme roena ideja o nacionalnom jedinstvu, s jedne i meunarodnom bratstvu, s druge strane, to znai bratimljenje naroda u Evropi, i razvila se u neto karakteristino za italijanske predstave o Evropi u 19 veku.

5


Rumunija:Rumunija nije bila jedinstvena drava ( kao Italija). Francuske ideje su preko austrijskih i maarskih novina dospevale u Rumuniju. Oni koji su prihvatili i irili revolucionarne politike ideje preteno su pripadali vodeim drutvenim slojevima. Kljune rei franc. revo. jezika kao to su graanin, graanska prava, ljudska prava, jednakost, ustav, tiranija,... nale su ivu primenu u rumunskim provincijama. U Napoleonovo doba proizvedeno je mnotvo ustavnih nacrta, to potvruje preuzimanje osnovnog principa da neko drutvo ne moe postojati bez pisanog ustava. Bilo je potrebno vie decenija da rumunska nacionalna drava postane stvarnost. Veliki dogaaj poput francuske revolucije ipak nisu postali " evropski" tek kasnijim popunjavanjem istorijskog pamenja, ve su oni u celokupnom evropskom prostoru imali neposrednu i priblino istovremenu , iako nejednako jaku probojnu snagu. Na Bekom kongresu 1814. godi./ 1815. godi. ugovoren je stabilan politiki poredak u Evrope, koji je kontinentu podario dui period mira. Institucionalizovanje pentarhije i svete alijanse, za izvesno vreme je spreilo teko suoavanje meu silama. Posle prvog podsticaja demokratskoj poli. kulturi u Evropi, koji su izazvale Severna Amerika i8 Francuska svojim revolucijama, evropsko stanovnitvo se ponovo nalo jednako u neslobodi. Posle Bekog kongresa svest da se pod Evropm podrazumeva kulturni sistem, moda je bilo jae nego ikada. Koncept Evrope ( Meternihov) od 1815-1870, praktino se svodio na kontinent sastavljen od nezavisnih drava, jednakih po pravu, statusu i bezbednosti, mada nejednakihpo moi, odgovornosti i uticaju, koje titi ravnotea izmeu moi. na jednoj, i prava, morala i sloge na drugoj strani. Neki stabilan sistem na kraju je ostao iluzija, Revolucija 1848. g. bila je u izvesnom smislu najevropskija od svih revolucija, ali pored priznavanja sjedinjenihevropski drava ona je, kao i prva Francuska revo. na kraju dovela do uvrivanja nacionalnih drava. 8. CVETANJE EVROPSKIH POKRETA POSLE DRUGOG SVETSKOG RATA Vodei evropski pokreti koonstituiu se tokom 1946-7. godi. Obnovljena je Panevropska unija i njoj srodna Evropska parlamentarna unija. One su primeri promotivnih grupa evropske ideje i inspirisane su nadnacionalnom ideologijom. Njihov cilj je ujedinjenje bez onzira na partiju ili nacilonalnost. Zatim imamo Evropsku uniju federalista, kopja je takoe isto evropska organizacija. Paralelno sa ovim nadnacionalnim i viepartijskim pravcem formiraju se i stranake organizacije , takoe okupljene oko evropskog ideala bez nacionalnih granica. One okupljaju lanove istih politikih ili ideolokih shvatanja: 1) Socijalistiki pokret za sjedinjene drave- ujedinjene preko soci. partija 2)nove meunarodne ekipe-demohriani 3) liberalini pokret za ujedinjenu Evropu Cilj dva vodea nadnacionalna pokreta bio je izrada federalnog evropskog ustava. Razlika je bila u nainu za postizanje tog cilja. Panevropska unija je smatrala da nacrt ustava treba dati narodu na ratifikaciju ili preko parlamenta ili putem referenduma. Evropska unija federalista je imala za cilj da radi na stvaranju jedne evropske federacije kao jednog bitnog elementa jedne svetske konfederacije, kojoj e biti prenesena sva vrhovna vlast radi zatite zajednikih interesa evropskih graana i draave. Ona e garantovati osnovne slobode, ukljuujui i sloboduorganizovane opozicije, razmenu novca, spoljnu politiku i odbrana. Iz pokreta otpora izdvajaju se evropski pokreti stranakog usmerenja. " Nove meunarodne ekipe" jeste organizacija demohrianskih partija. Oni su odigrali znaajnu ulogu u promociji evropskih ideja kao i stvaranju evropskih institucija. 6


Socijalistiki pokret za ujedinjene drave Evrope imao je ulogu u stvaranju soci. Evrope. Meutim, ona je popustila pred demokratskom , pluralistikom Evropom 1848. godine. Ideja se sastojala u stvaranju ujedinjenih drava Evrope preko socijalistikih partija i sindikata. Ovim stranakim pokretima se kasnije pridruuje i liberalni pokret za ujedinjenje Evrope. Oni predstavljaju zaetak federacaija partija. To su partije koje u srcu evropskih parlamenata predstavljaju dinamiko jezgro i parlamentarnu veinu. Akcije evropskih pokretas podravaju i Komiteti. Evropska liga za ekonomsku saradnju ima za cilj da olaka kulturno i ekonomsko pribliavanje i saradnju evropskih drava. Osobine glavnih evropskih pokreta uoi Kongresa u Hagu: 1) navedeni pokreti su imali isti cilj samo razliita sredstva 2)deluju razjedinjeno 3)druga bitna dimenzija je odsustna, tj.kulturna i obrazovna akcija na evropskom planu, npr centar za evropsko obrazovanje 4)ekonomska i drutvena dimenzija jesu temelji i glavna sutina u vidu Evropske lige za ekonomsku saradnju. U Hagu su se ujedinili. 9. KONGRES U MONTREU I EST PRINCIPA DENI DE RUMONA 27- 31.8.1947.

On je predhodio kongresu u Hagu, te ga je na neki nain pripremao. Ovaj kongres je organizovala Evropska unija federalista. Dva najznaajnija elementa kongresa su: 1)federalistiki stav Deni de Rumona 2)ekonomski aspekti federalizma Morisa Alea Deni de Rumon iznosi est principa na kojima se zasniva jedna federacija: 1. Federacija se moe roditi samo iz odricanja svake ideje o hegemonistikoj organizaciji( neuspeh Hitlera i Napoleona je korisno upozorenje) 2. Odricanje od svakog sistemskog duha - ujediniti se znai urediti, na dobar ili lo nain uklopiti sve konkretne i raznolike stvari, kao to su nacije, ekonomske regije, politike tradicije,... 3.Federalizam ne poznaje problem manjina( ovaj model je njemu poznat jer je iveo u vajcartskoj i iz tog iskustva je zakljuio da federalizam ne poznaje pojam manjine, jer oni govore u mnoini, tako da postoje manjine, a ne manjina, to znai da ovajmodel ukljuuje i interese malih, a ne samo velikih 4)Federacija nema za cilj da izbrie razliitosti i da stopi sve nacije u jedan jedini blok, ve naprotiv da zatoti njihove sopstvene kvalitete 5)ljubav prema razliitosti 6)Federacija se obrazuje malo po malo uz pomo odreenih linosti i grupa, a ne iz nekog centra. Potreba za jednom evropskom federacijom je oigledna, nedostaju joj jo samo federalna povelje, predstavnika tela i poslednji zamah, podsticaj naroda koji e primorati vlade na taj korak. Ekonomski aspekti Federalne unije- Moris Ale Ovlaenja za regulisanje svojih ekonomskih pitanja treba da budu predata federalnoj uniji( m onetarni uslovi, donoenje zakona po pitanju trgovine, promet kapitala i stanovnitva). Meutim, svaka drava bi imala u Uniji maksimum slobode, a intervencija bi bila mogua samo u sluaju odluka koje bi mogle prouzrokovati tekoe meu ujedinjenim dravama. On smatra da su ekonomska i politika federacija nerazdvojne. 1)Ekonomska federacija se nemoe primeniti ukoliko nema politike 2)Ne moe postojati trajna poli. federacija bez ekonomske 3)Ekonomska federacija jaa poli. i obrnuto One se uslovljavaju i dopunjuju. 7


11. KAKO DEFINISATI EVROPU DANAS Kada su postavljeni prvi zahtevi za prijem u Uniju, Komisija u Briselu je morala precizirati svoju perspektivu: pojam Evropa kombinuje geografske, istorijske i kulturne elemente koji, u celini doprinose evropskom identitetu. Iskustvo koje ih povezuje blizinom, idejama , vrednostima i istorijskim interakcijama, ne moe se saeti u jednu jedinstvenu formulu i ostaje predmet preispitivanja svake naredne generacije. Unija je utvrdila kriterijume prijema: 1) stabilni demokratski reim, iv i potvren 2) sposobnost da se prilagodi dostignuima Zajednice 3)da se izdri okbrzog otvaranja njihovih trita proizvodima koji dolaze iz razvijenih privreda. Demokratska pretpostavka je naglaena u Ugovoru iz Amstrdama: " samo demokratske zemlje, koje potuju prava oveka, osnovne slobode i imaju pravnu dravz, mogu pristupiti EU". Ovaj set kriterijuma primenjen je krajem 1997. godi. poto je 5 zemalja odabrano za prve pregovore o prikljuenju poev od 1998. godine: Poljska, Maarska, eka, Estonija, Slovenija. Ovoj listi pridodat je Kipar, po uslovom da pregovori ukljue predstavnike severnog dela ostrva. Primena politikog kriterijuma iskljuio je Slovaku, gde poli. igra jo uvek nije zavrena, naroito u pogledu potovanja prava maarse manjine. Ona je takoe kasnila imajui u vidu letonski zhtev za prije- zbog spora izmeu letonaca i ruske nacije koja ima tekoa da dobije status graanstva. Jedna od glavnih tema pregovora je odnos prema buduim granicama. Zemlje kao to su Austrija, Nemaka, Finska i Italija zahtevaju granini reim koji e biti restriktivniji prema migracionom tokovima. Ovde nailazimo na divergenciju izmeu politike Unije i nacionalnog interesa zemalja kandidata. Utvrivanje granica poriirene Unije polazi od bezbednosti i kontrole granica. "Politika konanost" ima za cilj da ojaa dostignua integracije i uporedo da proiri njeno geografsko polje na zemlje i drutva koja to ele i mogu. U nekim sluajevima protivrenost izmeu utvrivanja nacionalnih granica i redefinisanja identiteta blokira svaku istinsku demokratizaciju, kao u Srbiji, zadravajui tu geografski evropsku zemlju izvan politie Evrope. Ova translacija ne znai da zemlje kandidati nemaju ta da donesu u Uniju i+onakva kakva je danas. Osim to ih kandidatura tera da zaponu korenite reforme- oblici odluivanja, demokratizacija procedura i debate, upotreba fondova zajednice- vie zemalja kandidata zbog svog poloaja i svojih nacionalnih interesa postaju znaajne u pitanjima bezbednosti i mogu biti posrednici u procesu modernizacije. Evropska kartografska iluzija -poistoveivanje budue Evrope sa granicama kontinenta je pogreno, takva evolucija bi Uniju pribliila manje efikasnoj verziji Saveta Evrope. 10. KONGRES U HAGU I OSNIVANJE EVROPSKOG POKRETA Evropska unija federalista saziva prvi kongres evropske federacije u Montreu 1947. godine. U isto vreme eril predlae da se sazove kongres za ujedinjenu Evropu. Ove dve nezavisne inicijative, jedna federalistika, druga unionistika, dovele su do kongresa u Hagu 7-10 maja 1948. godine. Njega je pripremi Koordinacioni komitet pokreta za Evropsko ujedinjenje. I on je skupio sline pokrete: Odbor za ujedinjenu Evropu(eril), Evropsku Uniju federalista, Evropsku ligu za ekonomsku saradnju(komitet), Francuski savet za ujedinjenu Evropu, Nove meunarodne ekipe i Evropsku parlamentarnu uniju. 8


Rasprave su bile obeleene sukobom izmeu unionista i federalista, a ne pitanjima opartijama i nacionalnostima. Jedini izuzetak je bio taj to su Englezi, konzervativci i laburisti oformili jedinstveni front kao podrku unionistikoj tezi. Oni su se zalagali za labavu uniju, zasnovanu na ideji meunarodne saradnje koja u potpunosti potuje suverenitet drava. Kontinentalni federalisti ujedinjeni oko istog cilja( federalizam) podelili su se po pitanju metoda njihovog ostvarenja. 1) Jedni su predlagali stvaranje federalne veze i ekonomske celine koja bi predstavljala delimian transfer nacionalne vrhovne vlasti. 2)Drugi su bili za ideju o Evropskoj skuptini . Traili su da u nju uu oni koji bi predstavljali stvaran ivot svojih zemalja bolje od parlamentarnih skuptina, tj. da potiu iz prirodnih zajednica?. Meutim, oved su se podelili po pitanju oblika koji Skuptina treba da ima. Predlog da ona bude Ustavotvorna skuptina Evrope na osnovu opteg prava glasa po principu 1 poslanik na milion stanovnika je dobio samo devet glasova. Jedni su gasmatrali preuranjenim i neostvarljivim, drugi da je u suprotnosti sa federalnim principom koji favorizuje uee manjina ( revolucionarna ideja). Kongres u Hagu je odigrao odluujuu ulogu u podsticaju koji jje doveo do realizacije evropske ideje. Rezultati Kongresa: -Evropski manifest- definisao je globalni akcioni plan za ujedinjenu Evropu -Izrodio je evropki pokret, takoe dovep do osnivanja Evropskog centra za kulturu, Evropskog koleda u Parizu?, Evropskog saveta i njegovog Suda za prava oveka. -Doprineo je stvaranju Evropskih zajednica. Tri rezolucije izraavaju program Kongresa: politika, ekonomska i kulturna. Politika: 1. Unija ili Federacija -kompromis? 2. Kongres trai transfer odreenih suverenih prava, ali ne pominje potrebu stvaranja neke vlasti ili evropske vlade, ve samo predlae Evropsku skuptinu kao i Povelju i Sud za prava oveka. 3. Utvruje sutinske vrednosti evropske demokratije 4. Revolucionarnu ideju Kongres zamenjuje zahtevom da se sazove Evropska skuptina koju e birati parlamenti nacija uesnica. 5. U domenu ljudskih prava predlae da se pripremi Povelja i da se predloe kriteriji kojima treba da odgovara demokratski reim. 6. Predlae se stvaranje suda pravde koji bi bio otvoren za primedbe graana udruenih zemalja Iz ovih inicijativa se raa Savet Evrope, Evropska konvencija o pravima oveka i Sud pravde. Evropski Savet ima savetodavnu skuptinu i komitet ministara. Ova neravnotee izmeu ovlaenja (savetodavnih i dogovorenih) nije ba olakala put ka ujedinjenoj Evropi, ali ipak Evropski savet je ozvaniio osnovne principe EU: potovanje prava oveka, demokratska merila, zastupanje naroda. Ekonomska: to se tie ekonomske unije , Kongres predlae hitne mere. Slobodan protok kapitala i radnika, monetarno jedinstvo, ozdravljenje budetske kreditne politike, carinska unija, usklaivanje socijalnog zakonodavstva i koordinacaija ekonomskih politika. Kulturna: U kulturnoj rezoluciji Kongres smatra da je Evropska unija prestala da bude utopija. Formira se Evropski centar za kulturu u enevi( 1950) koji nadalje promovie oseaj za evropsku zajednicu putem infirmacija. Evropski pokret

9


Nakon Kongresa u Hagu, Koordinacioni komitet pokreta za Evropsko jedinstvo transformie se u Evropski pokret. Spaja i koordinie sve evropske pokrete i radi svog cilja vri pritisak na nacionalne vlade i parlamente kao i na evropske institucije.. Evropski pokret ima Kongers i Meunarodni savet sastavljen od predstavnika nacionalnih saveta. Vrio je odluujui uticaj na poetnu fazu procesa integracije. On je pripremio i podrao inicijativu Mone- uman koja je u osnov EZ. 12. GRANICE EVROPE ( ETIRI NIVOA EVROPE PROMENLJIVE GEOMETRIJE) Model koji je razvijen prema jednoj geografskoj metodi ne smatra da je Evropa jedna celina, ve igra razliitih celina i podcelina i razliitih razmera. Postoja 4 razliita prostorna nivoa na kojima poivaju razliite politike prakse. 1: Politika Evropa - razmere Unije. Unutranja dimenzija : " politika saradnja". Ta metoda omoguava dravama- lanicama koje to ele, da neometano idu dalje u integraciju ili zajednikim akcijama bez naputanja principa solidarnosti. Drave Unije nisu sve ukljuene istovremeno u iste odluke, na nain na koji se stvaraju unije; geografija Evrope razlikuje se od geografije engena. Za kohezije Evrope vano je da barem Francuska i Nemaka sudeluju gotovo u svim inicijativama. Iako su najmalobrojnije one ostaju motor evropske izgradnje. Prekomerno i nesigurno irenje zajednike unije oslabie koheziju evropskog sistema u koji su drave - osnivai, uloile skoro pola veka. 2: Razmere irenja: od kandidature do ranog ukljuivanja U junu 1993. godine su utvreni kriterijumi prijema; u decembru 1994. u Esenu su definisane strategije pripreme za ulazak. 1995. ES u Kanu je utvrdio okvire programa " PHARE" a decembru 1995. Savet u Madridu se obavezao da zapone pregovore o prijemu. Prvu podcelinu ini pet zemalja koje su zainteresovane za proces prijema, zapoele pregovore. Ishitreni prijemi (Grka) su bili loe ugovoreni, a najbolje pripremljeni prijemi( panija, Portugalija) su bili najdui. Postoji veliko neraspoloenje javnog mnjenja u Uniji zbog prijema novih lanica, spore reforme u zainteresovanim zemljama. Druga podcelina je ona koja obuhvata veinu ostalih zemalja kandidata koje su suoene sa ekonomskim, politikim i institucionalnim izazovima, utoliko pre to zbogunutranjih politikih otpora kasnije zapoele tranziciju. Ove dve podgrupe poveae ua jednu treinu povrinu Unije, njeno stanovnitvo za 29 posto, a njen bruto proizvod za svega 8 %. Veruje se da e oko 2010. godine 5 zemalja srednje Evrope imati prosean prihod koji e, prema kupovnoj moi, biti na nivou june Evrope. 3: Sfera neposrednog interesa Evrope: razmere geoekonomske interakcije Ukoliko su bezbednost i kontrola migracija, stabilnost demokrtije i nivo ekonomske modernizacije objektivni kriterijumi na osnovu kojih e se utvrditi budue granice Unije. Unija je postala prvi ekonomski partner gotovo svih drava na kontinentu. Veina zemalje june i istone obale Sredozemlja mora takoe da uestvuje u ovoj zoni geoekonomskg uticaja, Unija je njihov prvi trgovinski partner i najee prvi davalac pomoi. Postoji energetska zavisnost Unije u odnosu na Rusiju. Nivo tri odgovara jednoj interesnoj sferi Unije u najveoj geografskoj Evropi i Evromediteranu, ija je stabilnost centralna preokupacija. 4: Geografska Evropa i njeni prilazi: strategija pribliavanja i panevropskih ugovora On bi omoguio strategijji pribliavanja i partnerstva Unije i strateki bitnih zemalja- Rusije, Ukrajine i Turske.

10


Ulazak Rusije bi snano promenio Uniju( problem reformi- da ih uspeno sprovede, granica-da fiksira svoje june granice, ostvari sopstvenu auto-dekolonizaciju, da vre utvrdi svoj nacionalni identitet). Poterbno je vezati Rusiju vre za politiku Evropu jednim spletom ugovora, sporazuma o razoruanju i saradnji koji se mogu razviti u redovnoj praksi politikih konsultacija i diplomatskim intervencijama. Ukrajina iako je uvrstila suverenitet, ima jake veze sa Rusijom. Argument za ulazak Turske u politiku Evropu su mnogobrojni: Ustambulapsurd je ostaviti ga izvan evropskog sistema kao jednu od velikih metropola kontinenta. Takoe e ukazati da ukoliko organizovana Evropa nije hrianski klub, turski doprinos bi doneo objektivnu kulturnu dimenziju, koja u svakom pogledu, vepostoji u Uniji( dokaz nehrianskog karaktera Unije). 13. DEKLARACIJA ROBERTA UMNA Francuski ministar inostranih poslova Robert uman je 9. maja 1950. godine novinarima predstavio plan od istorijskog znaaja: osnivanje zajednikog vrhovnog organa vlasti zaduenog za francusko-nemaku proizvodnju uglja i elika u okviru otvorene organizacije kojoj mogu da se pridrue sve evropske drave. Usklaena proizvodnja bi promenila sudbinu regije, to bi bio prvi stepen evropske federacije, stvaranje uslova u kojima u kojima e bilo kakav rat izmeu Francuske i Nemake biti malo verovatan i materijalno nemogu. Sadraj plana bio je veoma ambiciozan. Spajanje proizvodnje uglja i elika omoguie nastanak zajednikog temelja za razvoj privrede, prve faze evropskog saveza. Da bi dolo do ostvarenja tih ciljeva , francuska vlada je spremna da pone sa pregovorima. Institucije Evropske zajednice za ugalj i elik, meu kojima je glavnu ulogu imao Vrhovni organ vlasti, bile su izrazito nadnacionalnog karaktera. Pradlog o ujedinjavanju proizvodnje i o uspostavljanju novog Vrhovnog organa vlasti, ije e odluke biti obavezujue za Fr, Nemaku i sve pridruene lanice, stvorie prvo konkretno jezgro evropskog saveza koje je neophodno za garantovanje mira. Nadlenosti zajednikog vrhovnog organa vlasti: modernizacija proizvodnje poboljavanje kvaliteta proizvoda snabdevanje franc, nemakog i trita pridruenih zemalja ugljem i elikom pod jednakim uslovima poveanje zajednikog izvoza u druge zemlje podizanje ivotnog standarda radnika zaposlenih u privrednim granama. Zbog velikih razlika u proizvodnim mogunostima pridruenih drava treba usvojiti mere radi ispunjavanja plana i mehanizme za izjednaavanje cena i osnovati fond za reorganizaciju proizvodnje. Pretek uglja i elika bie osloboen carina, to e omoguiti ujedinjenje trita i razvoj proizvodnje. Navedeni principi obaveze bie predmet sporazuma koje e potpisati pojedinane drave i ratifikovati u svojim parlamentima. Pregovori e se voditi u prisustvu saglasno izabranog sudije. Zajedniki vrhovni organ vlasti bie sastavljen od nezavisnih linosti koje e predlagati vlade, predsednika e birati vlade. " Evropa nee biti izgraena odjednom i na osnovu jednog plana.Bie graena kroz konkretna dostignua od kojih je prvo postizanje stvarne solidarnosti.Glavni razlozi ovakvog predloga su: povratak Nemake u me. zajednicu kao protivteu SSSR-u, poetak Hladnog rata. 11


18.4.1951. godi. zakljuen je Ugovor o osnivanju EZU, kojim je osnovana EZU, prva konkretna ustanova evropske federacije." Zemlje potpisnice: Francuska, Nemaka, Italija, Holandija, Belgija i Luksemnurg. Institucionalna struktura EZU: Specijalni savet ministara( sada Savet) Visaoka vlast(komisija) Zajednika skuptina( Evropski parlament) Konsultativni savet( Ekonomki i socijaln komitet) SUD PRABDE

PLEVENOV PLAN- formiranje Evropske armije u okviru Evropske odbrambene zajedniceintegrisanje nemakih oruanih snaga sa snagama drugih evropskih drava. 27.5.1952.-Potpisan je Ugovor o EOZ 10.9.1952.-lanice Ugovora o EOZ pozivaju zajedniku skuptinu EZU da izradi nacrt " Ugovora o politikoj zajednici". 14. EVROPSKA ZAJEDNICA ZA UGALJ I ELIK (1951) 18.4. 1951. -Pariski ugovor 25.7.1952.-stupio na snagu Proces nadnacionalnog organizovanja zvanino je otpoeo 9.5.1950. godi. izjavom Roberta umana kojom je Nemakoj vladi ponueno stvaranje jedinstvene meunarodne uprave za proizvodnju uglja i elika. Ovoj ponudi predhodila je detaljna elaboracija pod idejom i rukovodstvom ana Monea( lana De Golovog pokreta otpora, realista). Projektovana visoka vlast zamiljena je kao originalni odgovor na probleme sa kojima se posleratna Zapadna Evropa suogila: -To je pitanje povratka Nemake u m. zajednicu. Njen oporavak je postao nuna protivtea rastuoj snazi SSSR-a. -Velika Britanija je jedina drava koja je unutar svoje teritorije raspolagala sa oba bitna elementa za proizvodnju u crnoj metalurgiji ( i ugljem i rudom). Nacionalni i dravni interes bio je kljuni faktor koji je naveo Francusku da ovaj plan izradi i ponudi Nemakoj, Holandiji, Italiji, Belgiji i Luksemburgu, da ga 3. juna prihvate kao osnovu za dalju raspravu. Ova rasprava je otvorena u Parizu 20. 6. gde je deset meseci kasnije 18.4. zakljuen Ugovor o osnivanju EZU( Pariski ugovor) koji je stupio na snagu 25.7.1952. g, kojim je osnovana EZU. Iako je institucionalni aranman predloen u Deklaraciji doiveo znaajne izmene, u osnovi je ouvana bitna karakteristika novoformirane organizacije-NADDRAVNI KARAKTER. Prema francoskoj Deklaraciji organizacija je imala samo jedan organ- Visoku vlast u ijoj bi se nadlenosti nala problematika vezana za ugalj i elik. Savet ministara-sve lanice su predstavljene sa po jednim lanom vlade. Njegov je zadatak da obzbedi usklaivanje aktivnosti Visoke vlasti i aktivnost drava lanica. Kao i Visoka vlast, Savet je ovlaen da donosi odluke obavezujueg karaktera i za drave lanice i za subjekte. Odluke se donose kvalifikovanom veinom i jednoglasno. Ugovor je za Savet obetbedio i odreene ingerencije u pogledu sastava drugih organa. Tko je obezbeen uticaj drava lanica u pogledu sastava Visoke vlasti i predsednika i potpredsednika kao i sastav Suda. inili su ga ministri rudarstva i energetike. Organi u koji je element supsidijarnosti posebno izraen jesu Visoka vlast, Skuptina i Sud pravde. Visoka vlast- ije odluke obavezuju i individualne subjekte lanica, jeste kolektivni organ sastavljen od devet lanova imenovanih na est godina, izabranih obzirom na njihovu optu 12


sposobnost. Izvrno telo, struktura je bila epohalna, ekspertska osnova, imala je nadnacionalne elemente. Drave su na vlast neopozivo prenele deo svoje nadlenosti u ovoj oblasti. Postoji Konsultativni komitet pri Visokoj vlasti Nadzornu vlast vri Skuptina sainjena od predstavnika naroda iz drava okupljenih u zajednici.Njoj Visoka vlast donosi izvetaje, moe da joj izglasa nepoverenje. Predlog godinjih izvetaja i iznoenje svog miljenja. Sud pravde se stara o potovanju pravnog sistema Zajednice. SUD JE OSNIVANJEM 1951. BIO NADNACIONALNI, ODLUKE SU NEPRIKOSNOVENE. Organ koji je autonomno titio pravo EZU, prvo se sastojalo iz samogugovora i odluka koje su donosili Savet ministara i UV. 15. NEUSPELA ODBRAMBENA I POLITIKA ZAJEDNICA POETKOM PEDESETIH EZU nije mogla da obezbedi okvir za organizovanje zajednie odbrambene politike svojih lanova od spoljne pretnje. Poto je rad na izradi ugovora zapoeo, izbio je sukob izmeu Severne i june Koreje, u ehoslovakoj komunisti preuzimaju vlast, blokada Berlina. Zahtev za ponovnim naoruavanjem Nemake nailazio je na snaan otpor u Francuskoj. EZU je sugerisala mogue reenje, a uz to je ve postojala rezolucije Skuptine koja je pozivala na stvaranje zajednikih oruanih snaga, vojske Evrope. Na tim osnovama Mone je izradio osnove plana koje je prihvatio predsednij francuske vlade Pleven. Plan je izraavao protivljenje Francuske ponovnom naoruavanju Nemake na nacionalnoj osnovi, ali je nudio formiranje Evropske armije u okviru EOZ. Ovaj plan je dobio podrku NATO-a pa su tu inicijativu prihvatile Nemaka, Holandija, Luksemburg i Belgija. 15.2.1951. g. otvorena je konferencija iji je zadatak bio izrada ugovora o EOZ. 10.9.1952.g. su lanice EOZ na sastanku ministara EZU u Luksemburgu pozvale novokonstituisanu Zajedniku skuptinu EZU da izradi nacrt Ugovora O Evropskoj politikoj zajednici. Predlog nacrta je podnet ministrima inostranih poslova, ali Skuptina koja je trebalo da nastane kao ad hoc skuptina EPZ nikada nije uspostavljena. Ugovor o EPZ su ratifikovale Nemaka, Belgija, Holanduja, Luksemburg. Kada je Francuska odbila da ga ratifikuje 1954. Ugovor je propao. EPZ je trebalo da bude nadlena za pitanja iz oblasti EZU i EOZ koje su u roku od dve godine trebalo da se integriu u EPZ. Nadnacionalnost EPZ je bila jako naglaen. Projekat je naputen. Federalistiki model je ponovo zamenio funkcionalizam. Zaustavio je proces politike integracije, ali se otvara period ka ekonomskoj integraciji, irenjem i produbljavanjem postojeih granica. 16. EVROPSKA EKONOMSKA ZAJEDNICA I EVROPSKA ZAJEDNICA ZA ATOMSKU ENERGIJU ( RIMSKI SPORAZUM 1957.) Negativan ishod akcije za stvaranje EPZ ukazao je da Zapadna Evropa nije spremna za integraciju koja bi obuhvatala odbrambena, bezbednosna, plitika i ekonomska pitanja. 1955. godine nastala su dva nova, relativno nezavisna plana. Jedan je Moneov plan o irenju integracionih procesa na oblast atomske energije, a drugi je artikulisan od strane Holandije jo tokom pregovora o stvaranj EPZ , o ustanovljenju carinske unije. Zemlje Beneluksa su preuzele in icijativu i 20.5.1955. uputile poziv ostalim lanicama EZU da pristupe stvaranju organizaciju za atomsku energiju, ime bi se obezbedilo uee Francuske i( u) ustanovljavanju carinske unije. 13


Kao odgovor, konferencija MIP-a je u Mesinu? donela odluku o osnivanju meunarodnog komiteta koji je trebalo da ispita raspoloive tehnike mogunosti saradnje. Za predsednika komiteta izabran je politiar Anri Spak, ministar Belgije. Pregovori su otpoeli 26.6.1996. u Briselu, a Ugovori su potpisani 26.3.1997. Stupili su na snagu 1. 1. 1958-g

Od samog poetka su imale dva zajednika organa:Parlamentarnu skuptinu i Sud pravde. Polje delovanja EEZ je ekonomska sfera uopte, a ne samo neke oblasti. Njen cilj je uklanjanje svih prepreka u trgovini i uspostavljanje jedinstvenog sistema carina na uvoz iz treih zemalja. Ugovor o EEZ sadri i odredbe o slobodnom kretanju rada i kapitala, o slobodnom preduzetnitvu, o zajednikoj politici u oblasti poljoprivrede, transporta, komunikacija, socijalne politike. Osnovani su Socijalni fond i Investiciona banka Ugovor predvia da se delatnosti organizacije finansiraju iz budeta EEZ, pri emu je deo prihodamogao poticati iz sopstvenih izvora organizacije( takse). Delatnost EUROATOMA je ograniena na jedan sektor: nuklearna energija primenjena u m iroljubive svrhe. Cilj je da se unapreuje istraivanje, investiranje, da se stvori zajedniko trite za ovaj sektor i da osigura bezbednu uoptrebu nuklearnim materijala u miroljubive svrhe. Ugovori su sklopljeni na neodreeno vreme i po svom karakteru su ugovori otvorenog tipa. Institucionalna struktura EEZ je preuzeta od EZU, stim to je umesto Visoke vlasti centar nadnacionalnih ovlaenja u EEZ Komisija, ali sa manjim ovlaenjima. Ona je donekle izvrna vlast. Centralno mesto u odluivanju i ulogu glavnog zakonodavca dobio je Savet ministara( predstavnici su ministri privrede ili finansija)., tako da je Komisija znatno ograniena. Skuptina- lanovi su parlamenti drava lanica-sastaju se jednom godinje. To je kompromis izmeu federalistike i meuvladine koncepcije. 1957. kao posebi organi ostaju Visoka vlast, Komisija EEZ I EUROATOM, Komisija EZU tri saveta ministra. 14


17.

POJEKAT FUE 1960-62

1960. Francuskoj ipredsedniku De Golu je palo u zadatak da predloe ideju o konferenciji evropskih drava. Meutim, njegov predlog je pobudio brojne reakcije. Jedni su ga optuili da ima grene namere, tj. da eli da nametne liderstvo Francuske, a drugi su to videli kao znak ponovnog vraanja politike Evrope u igru. 18. jula 1961. u Bonu, nakon godinu dana tekih pregovora, doneta je Deklaracija dobre volje i na taj nain su est zemalja je dalo jasan znak o nameri da ele voditi zajedniku politiku putem politike unije. Oni su zaduili Komisiju, kojom je predsedavao ambasador Fue, da izradi projekat. Uvod potvruje principe slobode i demokratije ( uslov za prijem novih lanica), lanice izjavljuju svoji odlunost u nameri da nastave sa zbliavanjem njihovih sutinskih interesa, neraskidivost unije, nepriznavanje prava na secesiju. 19. oktobra 1961. Fueov plan(I) predvia stvaranje "Unije drava", kao tipine meunarodne organizacije, ija oblast delovanja obuhvata: -zajedniku spoljnu politiku i politiku odbrane -tesnu saradnju u oblasti kulture i nauke -zatitu ljudskih prava i demokratije Ne odnosi se samo na koordinaciju spoljnih politika ve usvajanje zajednike spoljne politike za sve drave lanice. Iako je Francuska pristala da se u tekst Ugovora unese odreena izmena u vezi sa odnosima prema NATO-u iEEZ, 16.1.1962. godinjenim je partnerima uruen novi nacrt ugovora-Fueov plan(II), kojim se ovi ustupci otkazuju. Institucije: SAVET: -dri monopol u odluivanju -sastaje se svaka 4 meseca na nivou efova drava, a za to vreme jednom na nivou MIP-a -prilikom svakog sastanka , Savet odreuje predsedavajueg iji mandat traje 4 meseca -Savet jednoglasno usvaja odluke, meutim jednoglasnost je ublaena pravom odsustva ili uzdravanja za najvie dva lana. Meuti, ukoliko je odluka izglasana pod ovim okolnostima ona vai samo za lanove koji su je izglasali. Ako drava ne smatra odluku " neophodnom" ima pravo da izabere izmeu veta i uzdranost. EVROPSKI PARLAMENT: -nadlenosti su strogo definisane, sva ovlaenja preuzima Savet, koji nije odgovoran Parlamentu. Parlament je liensvih funkcija koje obeleavaju pravu skuptinu. -nema zakonodavnuf-ju, nema budetsku kontrolu, ne kontrolie Savet, kontrolie samo Evropsku politiku komisuju. EVROPSKA POLITIKA KOMISIJA: -sastavljena je od visokoh funkcionera koji pripadaju MIP-u -ona je sputena na rang kolektivnog sekretarijata koji je izloen hirovima nacionalnih vlada Autori su klasine meunarodne sekretarijate zamenili meuvladinim koji nosi lano ima politika komisija. To je nesumljivo najnegativniji element projekta komisije Fue. REVIZIJA:Prema tekstu projekta, promena bi imala za cilj uvoenje jedinstvene spoljne politike, postepeno ustanovljavanje jedne organizacije koja bi okupila ove 3 evropske zajednice u okviru Unije. De Gol je izjavio na konferenciji za tampu da se Evropa mora politiki konstituisati inae EEZ nee moi dugo da se odri. On trai da se oformi politika komisija , Komisija za odbranu, i za kulturu kao to je veoformljena Ekonomska komisija. Nakon II Fueovo plana pet delegacija je izradilo jedan kontra-projekat. On je predviao jaanjeEP, uvoenje pravila veine u Savet, proirenje nadlenosti Suda. Plan Fue je bio odbijen zbog velike vezanosti za Francuske interese. Njegov znaaj je u podsticaju saradnje lanica Zajednice. 15


18. IZVETAJ TINDENMAS 1975 Tindenmasov izvetaj imao je za cilj iznai minimum konsenzusa oko nekih kljunih pitanja daljeg razvoj ka EU. Iako je njegov izvetaj doiveo sudbinu slunu projektu EOZ( EPZ),ipak predstavlja dragocen doprinos kasnijem razvoju. Zavrio je u arhivi ES i vlada lanica, a da nikada nije ispitan. Na unutranjem planu izvetaj predvia produbljavanje ekonomske integracije u vidu ekonomske i monetarne unije. On je preporuio stvaranje monetarne zone u kojoj bi postojao fiksni paritet monete unutar Evrope, zajednika gornja granica u odnosu na monetu van zone i zajedniki platni bilans zajednice. Tako bi Evropski fond monetarne saradnje postao Svetska banka na evropskom nivou. NOVINE U OBLASTI SPOLJNE POLITIKE I BEZBEDNOSTI: U IME ZAJEDNIE EVROPE BI TREBALO DA GOVORI JEDAN GOVORNIK.On predlae da se izaberu oblasti u kojima e zemlje prihvatiti da se govori jednim glasom. Jednoglasnost nee biti neophodna da bi se definisali zajedniki stavovi u tim oblastima. Mogu se pojaviti protivnici, u tim sluajevima manjina bi trebalo da se prikloni miljenju veine. Smatra da je prerano naet problem odbrane, jer postoji velika opasnost od rasprave u ovoj oblasti zbog velikih razilaenja meu lanicama, ali zato smatra da je neophodno razmotriti problem bezbednosti koji se razlikuje od pitanja odbrane. On iznosi ideju o jedinstvenom centru odluivanja, jedinstvenom institucionalnom okviru. Ovo jedinstvo je nametnuto meizavisnou ekonbomije, socijalnih pitanja i politike. U okviru jedinstvenog centra odluivanja u zavisnosti od prirode pitanja mogu se koristiti razliite procedure: -u oblasti spoljnih odnosa, procedure e morati da se koriste van granica sporazuma Zajednice -formiranje zajednike politike u oblastima:ekonomskog poretka, odnosa izmeu Zajednice i SAD-a, bezbednosti, krize u geografski bliskom okruenju - u ostalim oblastima se i dalje nastavlja politika saradnja On predlae jaanje Komisije kroz novu proceduru odreivanja njenog predsednika. Njega e odreivati Evropski savet, imae pravo glasa u EP i birae ostale lanove Komisije uz konsultaciju sa Savetom.Predlae da EP bude izabran neposrednim glasanjem i da stekne inicijativno ovlaenje koje e zatim prerasti u pravo. Predloio je da se iskustva Zajednice ouvaju i razvijju, inspiriui se principom institucionalne ravnotee kao to su ES, SM, KOREPER, koji nana razliitim nivoima imaju zadatak da kolektivno izraze nacionalne interese i institucija zajednice kao to su: Komisija, EP, Sud pravde koje izraavaju, ostvaruju i garantuju zajedniki interes. Izvetaj prdvia i p. sarad. lanica iji bi rezultaz bio jedinstven stav zajednice u meunarodnim odnosima. lanice nisu bile spremne da prihvate ovaj izvetaj. SPIRENBUR( kritika):favorizovana je jedna vizija integracije umesto da nadlenosti iz domena unutranje politike budu prebaena na spoljnu (primer SAD), no bez monetarne unije, Zajednica je neubedljivo nastupala kada su posredi pitanja koja se tiu meunarodno monetarnog sistema. Takoe, ini se da je odsustvo visoke politike posledica odsustva integracije EZ u domenu unutranje politike kod kue koji upravo utiu na spoljnu poitiku(modbrana, bezbednost,...) ; spoljna politika jedne drave zahteva jedinstven stav i spremnost da se odgovori na odreene izazove. POSLEDICE:(izvetaja) su: prvo neposredni izbori za parlament 1979 i jaanje njenog jedinstva-EZ , njenog nastupa prema svetu. 19. KRIZA EZDESETIH I LUKSEMBURKI SPORAZUM (1966)

16


Uzastopne krize evropske integracije usporile su proces ujedinjenja. Novi neuspeh pokuaja poli. unije 1962. godi. ubrzava neravnoteu izmeu ekonomije i tehnike, a posebno integracije u oblasti politikih pitanja. Problem uea Engleske u EZ 1963, KOJE SE ispreilo ulasku Engleske nije bez povezanosti sa ulogom SAD-a. Meutim za to su postojale i druge oteavajue okolnosti; stav Engleza, ostrvski karakter Engleske, njena dvosmislena iloga povodom projekta Fue i niz nereenih problema. Engleska je vie puta, zbog posebnih odnosa sa SAD-om smatrana za trojanskog konja koga su SAD elele da ubace u Zajednicu. Unutranja kriza prazne stolice( De Gol povlai ministra iz Saveta 1. jula 1965 i izraava sumnju u pogledu budunosti zajenice) imala je dublji uticaj na rad evropskih institucija. Pokazala je neodoljivu snagu pokreta integracije koju su pokrenule Evropske zajednice i otkrila stvarnu uzajamnu odgovornost zemalja i dru-ekonomskih feaktora. Predlog Komisije Haltajn teio je dvostrukom cilju: osigurati finansiranje poljoprivredne politike i uveati mo EP. Komisija predvidela zajedniku kasu u koju bi se carine i poljoprivredni vikovi slivali. Ova politika je imala samo jedan nedostatak: prvenstvo koje je general De Gol davao politici nad upravom. Odatle i njegovo odbijanje izraeno politikom prazne stolice. U prvi plan je izbila njegova volja da se suprotstavi svakoj evropskoj ili meunarodnoj vlasti koja bi mogla da konkurie ili ak ugrozi nacionalnu veliinu Francuske. Njegova politika prazne stolice je provocirala krizu koja je paralisala Zajednicu i u isto vreme stvorila nesigurnost u pogledu budunosti Zajednice, rizikujui da uniti postojei eko. zamah. Proizvela je itav niz reakcija. Reakcija poljoprivrednika COPA izraava duboku zabrinutost poljoprivrednog sveta povodom krize i poziva vlade est zemalja da ree tekoe, potujui sporazum iz Rima. Sve poljoprivredne grupe zajednice su zauzele stav u prilog integraciji. Tako se rasprava o finansiranju zajednike poljoprivredne politike i njenih institucionalnih produetaka preobrazila u optu politiku raspravu u kojoj su angaovane d-e grupe kojih se to neposredno tie, a zbog injenice da se to poklapa sa predsednikim izborima i partije i kandidata. Kontakti ostvareni 1965 doveli su do kompromisa ili bolje rei zajednikog neslaganja u Luksemburgu 30. 1. 1966. Ovaj sporazum o neslganju je spreio prelazak Zajednice u treu etapu, koja je predviala prelazak od jednoglasnosti ka kvalifikovanoj veini u vie oblasti. Tekst Luksemburkog kompromisa otkriva prave namere predsednika De Gola: -U sluajevima u kojima se odluka o predlogu Komisije moe doneti na osnovu veine, ukoliko se ispostavi da su u pitanju unteresi od velikog znaaja. lanovi Saveta e nastaviti da , u razumnom periodu, do reenja koja bi mogla usvojiti svi lanovi Saveta, u zavisnosti od svojih interesa i interesa Zajednice. -Francuska delegacija ocenjuje da bi poto se radi o interesu od velikog znaaja , diskusija trebalo da se nastavi sve dok se ne doe do jedinstvenog dogovora. -est delegacija konstatuje da postoji razmimoilaenje o tome ta bi trebalo da se uradi u sluaju da se ne doe do potpunog pomirenja stavova. -est delegacija ocenjuje da ovo razmimoilaenje ne spreava normalni nastavak rada Zajednice. Ova kriza je omoguila Francuskoj da odgodi na nekoliko meseci zahtev za kvalifikovanom veinom, a da ga pri tome ne onemogui. Umesto da osigura zatitu zajednie poljoprivredne politike V. B. je koristila oruje jedinstvenosti da bi blokirala neke odluke o odreivanju zajednikih poljopr. cena. JEA e omogiiti da se proiri zahtev za kvalifikovanom veinom. U praksi Zajednice, Savet je najee pokuavao da donese odluku konsenzusom, tako da s razlika izmeu jednoglasnosti i kvalifikovane veine gotovo brisala. Razlika izmeu procedure jednoglasnosti i veine je dakle fundamentalna: prva usporava, druga ubrzava. 17


Nakon odlunog NE, blokada koju su proizvele uzastopne krize i zastoji, roces integracije je svakako usporen, dokazao je postojanost i neoekivanu snagu koju su mu esto odicali. Proces integracije se produbio i proirio na nove oblasti, ali naalost ovo proirenje se poklopilo sa ekonomskom i monetarnom krizom te decenije. 20. PROJEKAT SPINELI Projekat EP- nazvan projekat Spineli, predlae jedan globalni pristup postojeim i novim oblastima Zajednice kojima su pridodata i najvia politika pitanja: pitanja spoljnih odnosa i bezbednosti. Odluujuu ulogu su odigrala tri glavna aspekta: Spineli, grupa Krokodil( restoran gde se grupa parlamentaraca okupljala) i sam EP i njegova institucionalna Komisija. Spineli je bio osniva federalistikog pokreta, pozivao se na pravo glasa evropskih naroda kao nain prevazilaenja sporosti institucija. Projekat upuuje na osnovne federalne principe: oigledno je da je Evropa organizovana po sektorima, funkcijama( ugalj, elik, nuklearna energija) imala izvestan uspeh, ali je najvei nedostatak ovoga metoda koji je doveo do ekonomske integracije, taj to nije doveo do uspostavljanja politike integracije , kao to je to bilo predvieno. Projekat o EU zamenjuje jedan jedini ustavni tekst sa tri sporazuma, koji ustanovljavaju 3 zajednice i odlukama koje su dopustile da se van postojeih sporazuma upravlja nekim znaajnim pitanjima na osnovu ad hoc saradnje. To su sledei sporazumi: -Evropski monetarni sistem -Politiki sporazum -Nova pitanja( ekologija, kultura, informacije, meunarodni odnosi i bezbednost). Unija se zasniva na sledeim federalistikim principima: -Supsidijarnost-Unija e preuzeti samo one zadatke koji se mogu efikasnije izvriti zajedniki -Dvostruko uee drava i naroda u radu Unije- putem EP-narodi Unijje su predstavljeni, i Evropski Savet kojji okuplja efove drava i vlada -Demokratski princip( samo demokratska drava moe biti primljena u lanstvo). Obe insttucije predstavljaju vrstu Kongesa. Unija sadri iste institucije kao i EZ: Parlament, Savet, Komisija, Sud pravde kojima je pridodat ES i predsednik Komisije. Predvia se poveanje ovlaenja E parlamenta. On preuzima zakonodavnu f-ju koju deli sa Savetom. Oni su zakonodavna i budetska vlast Unije. Projeka ne predvia nijedan oblik zastupljenosti regija: -Savetu je poboljana funkcionalana efikasnost tako to se u njemu glasa kvalifikovanom veinom. -Komisija postaje prava izvrna vlast. Uloga joj je ojaana. ES bira predsednika Komisije a on postavlja ostale lanove uz konsultovanje sa ES. -ES zadrava ulogu podsticaja, pokretaa saradnje. Odluuje o proirenju Unije , ulazi u dijalog sa EP. 18


-Sudije u Sudu Pravde imenuju podjednako Parlament i Savet. Pravo albe se proiruje i na pojedinca. -Definie dravljanstvo Unije koje je vezano za svojstvo dravljanina drave lanice. -Pravi se razlika izmeu iskljuivih nadlenosti Unije ( radi ostvarenja zajednikog trita i slobode prometa kao politike konkurencije na nivou Unije) i ravnopravnih( zajednikih) ovlaenja( oblast eko. Politike, monetarne poli., poli. Lredita) ,koje ona vri paralelno sa nadlenostima drava lanica. -Unija raspolae sopstvenom finansijskim sredstvima . -Na planu spoljnih odnosa i bezbedosti Unija pribegava metodama zajednike akcije ili metodi saradnje. Npr. Da bi izvela zajedniku akciju u oblasti spoljne trgovine EU ima iskljuivu nadlenost sa ciljem da se njena politika zemljama u razvoju, naon deset godina postane cilj zajednike akcuje. Tu akciju sprovodi Komisija sledei smernice date o strane Saveta. -Odbrana, vezbedanost i spoljna politika ostaju u zaostatku jer drave izgleda i suvie brinu za ouvanje svog suvereniteta u navedenim oblastima 21. JEDINSTVENI EROPSKI AKT(1986-87.) Na podsticaj EP vlade su pregovarale i usvojile JEA u Luksemburgu i Hagu 1986. Stupio je na snagu 1987. U propremnim radnjama uestovale su dve grupe: 1. Upravnici poli. Poslova koji su bili odgovorni za politiku saradnju i oni su izradili kodifikaciju sistema politike saradnje 2. Pripremna komisija koja je sastvljala izmene sporazuma iz Rima. 3. Evropski Savet je odluio da stavovi ( sastavi) ova dva dela pregovora: politiku saradnju u oblasti spoljne politike i izmene i dopune osnovnih ugovora i odredbe o Evropskoj saradnji , u Jedinstveni evropski akt. On je potpisan 17.2.1986. godi. U Luksemburgu i ima sledee elemente: -Unutranje trite treba da bude formirano do 1992. Ova namera je bila opisana u Bekloj knjizi koju je prihvatila Delorova komisija. Bela knjiga predlozi mera za dovravanje zajednikog trita. JEA- om Bela knjiga je pretvorena u primarno pravo Zajednice.Ovo je bilo usmereno ka uveanju konkurentske sposobnosti zajednice naspram dva velika konkurenta SAD i Japana. -Rimski ugovori su ispravljeni u pogledu procesa odluivanja u oblastima unutranjeg trita i nekim drugim oblastima.. Odluke donosi Savet kvalifikovanom veinom. -Ojaao je poziciju parlamenta. Parlament dobija ulogu uea u zakonodavnim procesima, a do tada je imao samo konsultativnu f-ju. Sada dobija jo 2 f-je: saradnje( donosi odluke u saradnji sa Savetom) i saglasnost koja se tie meunarodnih ugovora sa treim dravama. -Prvi put se u ugovoru govori o zajednikoj spoljnoj politici, pri emu se koristi termin saradnbnja. JEA je spojio Evropsku poli. Saradnju sa EZ. On je dao pravni okvir EPS. -JEA je utvrdio dalje nadlenosti Zajednice u oblastima koje nisu ili su se samo spominjale Rimskim ugovorom: oblast socijalne politike, politike koja se odnosi na zatitu ivotne sredine, istraivanje i tehnologiju.

22.UGOVOR IZ MASTRIHTA( 1992/3)-OSNOVNE INOVACIJE Nakon to je utvreno da se JEA mora revidirati, uraena je najvea promena a to je usvajanje Ugovora iz Mastrihta. 19


Do usvajanja ovog ugovora bila je dominantna ekon. Integracija sa nadnacionalnim elementima.. Meutim, Mastriht pored ekonomske i socijalne integracije uvodi tri nove oblasti, koje ujedno ine tri stuba zajenice. Od 1992 je EU, a dotle je bila Evropska zajednica. Ugovor je potpisan u Mastrihtu 7. 2.1992. g. Od strane 12 drava:SRNemaka, Francuska, Velika Britanija, Italija, Belgija, Holandija, Luksemburg, Danska, Irska, panija, Portugalija, Grka. Stupio je na snagu 1.11.1993. g Njime se menjaju i dopunjuju ali ne ukidaju dosadanji Ugovori o osnivanju EZ. EU nema svojstvo meunarodnog lica. Obuhvata tri stuba: 1. tri zajednice EZ- drave gotovo nemaju suverenitet-nadnacionalni nivo-ekonomski deo 2. saradnja u zajednikoj spoljnoj i bezbednosnoj politici 3. saradnja u oblasti pravosua i unutranjih poslova A) 1992/3 drave podnose molbe za prijem u Zajednicu: Austrija, Finska, vedska i Norveka, kasnije i vajcarska. B) Taj postupak se bazira na dobrovoljnosti.Vlade i parlamenti su duni sve da pripreme, agraani odluuju. Ugovor sadri sedam naslova: Neke nadlenosti koje je ve Zajednica posedaovala su pojaane , a neke je po prvi put dobila. -Proirene sunadlenosti u oblasti:socijalne politike, nauno-tehnolokog istraivanja i razvoja, zatita ivotne sredine i obuka kadrove. -Nove nadlenosti su:politika viza,politika obrazovanja, kulturna politika, industrijska politika, transevropske mree. -Evropski Savet- efovima drava ili vlada prikljuuje im se predsednik Komisije. Najvii politiki organ, vodee poli. telo kojeodreuje osnovne smernice razvoja Unije u svim oblastima, a posebno u zajednikoj spoljnoj i bezbednosnoj poli., kao i ekonomskoj i monetarnoj politici. -Savet Mnistara-usvaja zakone zajednice. Povean mu je broj nadlenosti u kojima moe odluivati samostalno. Odluke se donose kvalifikovanom veinom. Uvedena je procedura saradnje i saodluivanja. -Evropski Parlament-sa JEA dobija f-ju saradnje i saglasnosti, a Mastrihtom dobija funkciju saodluivanja. Ustanovljena je institucija albe graana( ombudsman). Uvodi saodluivanje omou koga se blokira odluka koju donesea Savet preko amandmana.Parlament dobija neke elemente zakonodavne vlasti, ali ona bi i da kontrolie izvrnu vlast.Parlament dobija pravosaglasnosti na imenovanje predsednika Komisije. - Sud Pravde moe novano kazniti dravu lanicu kada ne potuje Ugovor, jer je Ssud garant primene komunitarnog prava, Ne moe da sudi u sporovima u II i III stubu. -Osnovani su novi organi:Finansijski sud, Komitet regiona a predvieni su i budui organi monetarne Unije: Evropski monetarni instutut, Evropska centralna banka. -Evropska ekonomska i monetarna unija je takoe predviena Ugovorom, kao najvii stepen integracije. Da bi se to ostvarilo dati su neki parametri, npr. Stabilnost cena, inflacija mora biti manja od 1,5%. Proces formiranja ove Unije je poeo1979 stvaranjem evropskog montarnog sistema. Realizacije EMU se odvija kroz tri faze: 1. zavrena 1993 stvaranjem jedinstvenog trita dobara i kapitala 2. jo jae usklaivanje ekonomske politike-cilj smanjenje inflacije, kamatnih stopa, ograniavanje deficita 3. stvaranje jedinstvene i stabilne evropske monetarne i nezavisne Evropske Centralne Banke Ove odredbe Ugovora se ne odnose na sve drave lanice. Predviaju se izuzea i odstupanja u pojedinim pitanjima: za pojedine drave lanice ( VB socijalna pitanja)- naelo fleksibilnosti. Naelo supsidijarnosti je novo pravno naelo u komunitarnom pravu, preuzeto iz prakse federalnih drava. Cilj mu je da predvidi naine podele nadlenosti izmeu EZ i drava lanica u pitanjima gde postoji podela nadlenosti: u oblastima koja ne spadaju u iskljuivu nadlenost 20


zajednice, ona moe da intervenie ukoliko ta pitanja mogu biti uspenije reena na nivou zajednice.. Ugovor uvodi i novi pojam- pravo graana EU-politiko uee, participacija u javnom ivotu, pravo okupljanja, miljenja. Do sada je ovek bio hommo economicus, a do sada hommo politicus. Svaki dravljanin drave lanice postaje i graanin EU, koji ima pravo da se slobidno kree i boravi u svih 13 zemalja EZ. Pre ugovora o EU postojala je EPS predviena JEA saradnja i usklaivanje aktivnosti 12 diplomatija. Ugovor iz Mastrihta predvia dve novine: 1. mogunost pokretanja zajednike akcije drava lanica 2. perspektivu postepenog stvaranja zajednike odbrambene poli. Saradnja u oblasti prtavosua i unutranje poitike ima za cilj da osigura bezbednost i zatitu graana Evrope. Oblasti su sledee: politika azila i migracije, prelaza spoljnih granica EZ, borba protiv terorizma, kriminala, droge, saradnja u krivinim igraanskim stavrima. Ugovorom je predvieno razmatranje mogunosti revizije u skladu sa njegovim ciljevima. Ciljevi: uiniti je bliim graanima, poveati demokratinost i efikasnost, ojaati njen poloaj na meunarodnom planu. Ciljevi postavljeni ovim Ugovorom: 1. trajan privredni i drutveni razvoj i visok nivo zaposlenosti 2. da potvruje svoj identitet na meunarodnoj sceni voenjem spoljne i bezbednosne politik 3. da jaa zatitu prava i interesa dravljana draava lanica 4. da razvija blisu saradnu u oblasti pravosua i unutranje poli 5. da ouva tekovine zajednice. 23. UGOVOR IZ AMSTERDAMA ( 1997/8)- OSNOVNE IZMENE Na vanrednom zasedanju ES odranog u Amsterdamu 16 i 17 juna 1997. g posle pregovora duih od godinu dana, o novoj reformi EU. Sam ugovor iz Amsterdama je zatim formalno potpisan na posebnom zasedanju ES 2.10.1997. Ugovor iz Amsterdama predstavlja ve III institucionalnu reformu ove evropske integracije u poslednjih desetak godina. Nakon JEA i ugovora iz Mastrihta. Ciljevi:-lanom "N" ugovora o EU bilo je predvieno da se 1996. godine odri nova meuvladina konferencija zamalja lanica EU uz eventualnu reviziju ugovora o EU: podsticaj njenom odravanju bilo je i proirenje EU na 15 lanica uz zahteve za ulazak u lanstvo niza istonoevropskih zemalja; ugovorom iz Mastrihta je i predviena njegova revizija u sledeim pitanjima: - pitanje efikasnosti i mehanizama organa Zajednice -revizija zajednike spoljne i bezbednosne politike -proirenje procedure saodluivanjaSaveta i EP -pitanje ukljuenja oblasti energije, turizma i civilne zatite -pitanje hijerarhije akata Ciljevi meuvladine konferencije 1996. godine su podeljeni u tri grupe: I uiniti EU to bliom graanima ( potovanje fundamentalnih prava, nezaposlenost, pravosue..) II poveati demokratinost i efikasnost organa EU ( jednostavniji postupak pdluivanja, poloaj EP, nain odluivanja u Savetu, sastav Komisije EU ) III ojaati meunarodnu ulogu i efikasnost delovanja EU ( nain odluivanja o drugom stubu saradnje, novi organi saradnje). SADRINA: 21


Ugovor iz Amsterdama sadri amandmane na ugovor o EU, ugovor o osnivanju EZ i druga dva ugovora na niz pitanja od kojih je najvanija promena III stuba saradnje ( u oblasti pravosua i unutranjih poslova); i u II stubu saradnju; u oblasti I stuba saradnje dopunom i adaptacijom nekih nadlenosti EZ u nekim oblastima ( zapoljavanje, ivotna sredina) izmene u nainu odliivanja u EU i funkcionisanja organa; omogueno je fleksibilnije funkcionisanje EU; pojednostavljenje celokupnog korpusa primarnog prava EZ/EU - promene u oblasti unutranjih poslova i pravosua; ostvarenje " prostora slobode bezbednosti i pravde" ( I ). Ugovor iz Amsterdama donosi najvee promene u onom delu ugovora o EU - ije je f-nje boli iroko ocenjeno kao nezadovoljavajue; jedan deo vanih pitanja iz oblasti viza, i migracije, azila je " komunitarizovano", tj. prebaen iz ugovora o EU u ugovor o osnivanju EZ, tj. iz domena III stuba u I stub. Ovo podrazumeva duboku promenu metoda u pogledu dosadanjeg naina saradnje: za sprovoenje politike u oblasti prekograninog kretanja lica EU e koristiti uredbe i uputstva umesto instrumenata meinarodnih konvencija. Omoguava se zakonodavna inicijativa Komisije, odluivanje kvalifikovanom veinom u Savetu u pojedinim sluajevima kao i kontrola propisa od strane Suda pravde. Predvien je dug prelazni period(5g) nakon stupanja na snagu Ugovora pre nego to bude izvren " potpuni" transfer;obavezna nadlenost Suda Pravde je ograniena samo na postupke pred nacionalnim sudovima kojisude u poslednjem stepenu. III stub saradnje EU je Ugovorom iz AMS. zadran, ali je promenio naslov, sadraj; uvedeni su novi pravni instrumenti saradnje tzv." okvirna odluka". Komisija i Sud pravde su dobili odreenu ulogu u ovoj saradnji, veinsko odluivanje Saveta u manjem broju sluajeva; otvorena je perspektiva daljeg razvoja zajednikih policijskih organa i njihovih delatnosti ( EURP POL). engenski sporazumi, koji su predstavljali dogovor samo jednog broja lanice EU sada su ukljueni u pravni i institucionalni sistem EU; ovaj sluaj predstavlja i prvi konkretan sluaj promene principa fleksibilnosti ili blie saradnje jer dve drave lanice EU (VB i Irska) ne uestvuju u ovom sistemu. Promene u oblasti spoljne i bezbednosne politike( II ) Promene nisu radikalne, ali jaaju operativni karakter te politike, uveden je novi instrument zajednike strategije zemalja EU koji utvruje ES. Otvorena su vrata veinskom odluivanju u Savetu u ovoj oblasti, odnosno mogunost konstruktivnog uzdravanja. Ojaana je saradnja izmeu EU i ZEU ( INTEGRALNI DEO UNIJE) iako je ZEU formalno ostala odvojena organizacija od EU. Osim toga, otvorena je mogunost ad hoc zajednikog uea svih lanica EU u vojnim akcijama. Ugovorom je predvien izbor Visokog predstvnika EU zaduenog za pitanja spoljne politike i bezbednosti na nivo ranga generalnog sekretara Saveta EU. Dopuna aktivnost i nadlenosti EZ. (III) Ugovor iz Ams. u ovoj oblasti donosi manje promene: -politika zapoljavanja: u cilju podticanja zaposlenosti u zemljama EU. Ova oblast je postala od zajednikog interesa i podlee koordinisanoj strategiji u okviru smernica, koje usvajaju Evropski Savet i Savet ministara. -spoljno trgovinska politika: nije dolo ni do kakve promene ve je dodat samo jedan paragraf koji se odnosi na promenu zajednike trgovinske politike u nekim oblastima usluga,... -socijalne politike: raniji " socijalni protokol" prikljuen ugovoru o EU sada je postao integralni deo ugovora. - ivotne sredine: uvodi se pojam " odrivog razvoja" kao cilj EU uz integraciju brige o ivotnoj sredini uz sve ostale politke EU. 22


-Usvojene su i neke promene koje se odnose na zatitu potroaa, zdravstvo, subvencije,...Ipak ove izmene su relativno ogranienog dometa zbog naela supsidijarnosti. Ugovorom iz Amsterdama je po prvi put uvedena mogunost produbljene integracije samo jednog dela lanica EU tzv. fleksibilnost ili blie saradnje; ugovor predvia 8 uslova za otpoinjanje te saradnje uz prethodnu odluku saveta EU pri emu svaka zemlja moe blokirati donoenje pozitivne odluke sumnja da e ovaj sloeni sistem profunkcionisati ( samo I i III stub, ali ne i u oblasti CFSP) EVROPA U VIE BRZINA. - Promene u nainu donoenja odluka i rada organa EU ojaan je poloaj EP, komisije; Sudu pravde EZ je vraena ona uloga koju mu je dao Rimski ugovor, a uskratio ugovor iz Mastrihta; poboljan je poloaj i prateih organa: finansijski sud, regionalni komitet... - Ukinuta je procedura saradnje -POSEBNIM PROTOKOLOM JE FORMALIZOVANA MOGUNOST I PRAVO UEA NACIONALNIH PARLAMENATA U PROCESU KONSULTOVANJA O ZAKONODAVNIM PREDLOZIMA U EU -Minimalno je povean broj pitanja o kojima Savet EU odluuje kvalifikovanom veinom a ne jednoglasno. - Ojaan je poloaj predsednika EC u odnosu na ostale lanove evropske komisije. Zavretak pregovora u junu 1997.godine je u javnosti zemalja lanica EU da preduzmu sutinske reforme, jer nisu uspeli da se dogovore oko kljunih pitanja , npr.odluivanje organa EU to su i preduslovi za naredni cilus proirenj EU. Savet ministara - izvrena je ponderacija glasova. Primenom kvalifikovane veine raspored glasova je sledei: -Nemaka, Ukrajina, Francuska, Italija po 10 -panija 8 -Belgija, Grka, Holandija, Portugalija po 5 -Austrija, vedska po 4 -Danska, Finska, Irska po 3 -Luksemburg 2 Prag kvalifikovane veine je 62 od 87, tj.71%. Ako se odluka donese bez predloga komisije treba da bude 10 drava "ZA" + 71%. Na ovaj nain je uveden sistem pariteta, proporcionalnosti, pa male drave vie nisu u mogunosti da nadglasaju velike draave. Ali poloaj malih drava je ovim putem ipak bio ojaan , te su velike drave traile da se to promeni. 24. UGOVOR IZ NICE( 2000/2) -OSNOVNE CRTE Ugovor je potpisan 26 februara 2001 a stupio je na snagu 2003. Izmene koje su donete Ugovorom iz Amsterdama 1997 su ocenjene kao nedovoljne u pogledu prilagoavanja institucija prijemu novih lanica. Predlog novog ugovora, koji se najvie bavio promenama u institucijama, je prihvaen na sastanku ES pod predsednitvom francuskog predsednika aka iraka u NIci 2000.g. Glavni elementovog Ugovora je priprema za proirenje EU, a promene e stupiti na snagu 2005 kada budu primljene nove lanice. Nica je donela jo neke promene: 1. oblast ljudskih prava- graani EU imali su ve eko. prava, a noovinu ine politika prava ( prava graanstva). Doneta je i povelja o pravima, koja je obuhvatila politika, socijalna, kulturna, ..., prava, ali u Evropi je uvek vailo da se pravo donosi samo onda kada ono moe da se titi, pa je tako osnovan i Sud pravde koji je imao tu funkc.

23


2.oblast bezbednosti i odbrane- dat je predlog da se osnuje politiki i vojni komitet, politiki i vojni tab kao i trupe za brzo dejstvo. 3.oblast policije i pravosua-formiranje EUROPOL-a kao zajednikog tela, zatim EUROJUST-a koji je angaovao tuioce, visoke policijske komesare. Promene koje se tiu Evropske Komisije: Plan je da od2005 nju ini po jedan komesar iz svake drave lanice. Kada 27 drava postanu laniceEU, broj komesara e biti manji od broja drava lanica, lanovi e biti birani po sistemu rotacije zasnovanom na principu jednakosti. Znai, broj komesara e biti 20 s tim da uvek 7 drava nee imati svoje komesare( naravno to nee biti uvek iste drave, jer e se one smenjivati sistemom rotacije). Ovaj plan predstavlja tenju da se lanstvo ne poveava sa poveanjem broja drava lanica, ve da se ono smanji na jedan razuman nivo neophodan za funkcionisanje. Imenovanje predsednika komisije: Ugovorom iz Amst. 1997 ojaana je uloga parlamenta u izboru predsednika Komisije-od njega se ne trai samo miljenje ve i odobrenje izbora kandidata. Ugovor iz Nice unosi nova reenja. Kandidata imenuje Savet EUali okupljen na nivou efova drava ili vlada i to kvalifikovanom veinom, pod uslovom da njegov izbor potvrdi EP.Znai, razlika je u tome to ga imenuje Savet koji se sastaje izuzetno za tu priliku i to na najviem nivou. Imenovanje lanova Komisije: Savet Ministara u sporazumu sa kandidatima za predsednika usvaja kvalifikovanom veinom spisak lica. Uloga predsednika komisije: Ojaana je njegova uloga jer on sada odreuje politike pravce delovanja i unutranju organizaciju KOmisije( obaveze i dunosti lanova). Ima pravo da prinudi lanadaKomisije da podnese ostavku na njegov zahtev, ali da ga u tome podri kolegijum. Promene u Savetu EU Protokolom o proirenju EU koji je aneksiran Ugovorom iz NICE TREBA DA NASTUPE SLEDEE IZMENE. -nova ponderacija glasova u Savetu prilikom odluivanja kvalifikovanom veinom . Postoje trostruki uslovi za usvajanje akata kvalifikovanom veinom: 1.da je veina drava lanica glasala ZA 2.da je dostignuta kvalifikovana veina ( pre proirenja 169 od 237 ,nakon 258 od 345) 3.lan Saveta moe da zatrai da se proveri da li drave lanice koje ine tu kvalifikovanu veinu predstavljaju najmanje 61% od ukupnog stanovnitva Unije. Ovede se vidi tendencija ka ouvanju dominantnog poloaja velikih drava,to je i oekivano jer je i pre potpisivanja Ugovora iz Nice Francuska zastupala stanovite da veloke drave mogu da se odreknu drugog lana Komisije pod uslovom da se izvri reponderacija glasova u Savetu u njihovu korist. Usvojena je deklaracija koja se odnosi na proirenje EU kojom je utvren zajedniki stav lanova u onosu na zastupljenost drava kandidata u institucijama.Pregovori o pristupanju se ne vode pojedinano ve nastupaju zajedno u bloku.Ponderacija glasova u Savetu prilikom odluivanja kvalifikovanom veinom: -Nemaka, Ukraina, Francuska, Italija po 29 - panija, Poljsak po 27 - Rumunija 14 -Holandija 13 24


-Graa, eka, Belgija, Maarsa, Portugalija po12 -vedsaka, Bugarska, Austrija po 10- Slovaka, Danska, Finska, Irska, Litvanija po 7 -Letonija, Slovenija, Estonija, Kipar i Luksemburg po 4 -Malta 3 Prag kvalifikovane veine je 255 glasova od ukupno 345 tj. 73,4%. Promene u Evropskom Parlamentu U poeku su nacionalni parlamenti meu svojim poslanicima delegirali lanove za EP. 1979. su odrani prvi neposredni izbori za EP. Broj poslanika u I fazi zavisi od broja stanovnika, u II fazi od plitikog usklaivanja i ujednaavanja ovog broja ime se tite male drave. Cilj meuvladine konferencije u Nici bio je i da pronae reenje koje bi omoguilo da se bu7due drave lanice ukljue sa svojim poslanicima u rad parlamenta tako da ukupan broj poslanika ne bude toliki da sprei njegovo normalno funkcionisanje. On ne s,e biti vei od 732. Nemaka 99, Francuska, V.B., Italija 72,...., Austrija 17 ESP povean je broj sudija 27. 25. EZ/EU - ODNOS STRATEKIH IDEJA I OSNIVAKIH UGOVORA Karakter evropske integracije- ve na samom poetku EZ je prekoraila do tada poznate forme meudravnih saveza, dav toka obeleavaju razvoj ovog evropskog saveza: - s jedne strane postoji globalisstika vizija ujedinjene Evrope, a sa druge sama praksa ujedinjavanja- iskazala meru realno mogueg. -idejni okvir evropskih integracija - Jaspers " helvatizacija" Evrope, eril- sjedinjene drave Evrope, ipak umanova deklaracija o osnivanju EZU u odnosu na predhodne globalne vizije imala je dvostruku prednost- bila je politiki realistina u izboru minimalnog sektorskog pristupa integraciji i otvorila perspektivu irenja i dubljih povezivanja, uman i Mone su se nadli da e ovakva integracija reiti dva teka pitanja za Evropu- zajednika bezbednost i privredni razvoj. -Dalji koraci u procesu integracije- sledili su neuspeli pokuaji oko zajednice za odbranu i EPZ, ali mnoga predviena reenja su se nala u kasnijim ugovorima, ipak EZ/EU je stvarno postala zajednica nadnacionalnog tipa, gde P( predsednik, parlament) biran proporcionalno na bazi opteg prava flasa ima znaajan zakonodavni udeo, ipak Ugovor o EPZ je bio preambiciozan projekat za postojei bivo integracije. Pokazalo se da Evropa nije spremna za direktnu politiku integraciju, ve postepenu( putem ekonomske i tehnoloke integracije). - Cilj evropske integracije je bio zajedniko trite, sloboda protoka kapitala, roba, radne snge i usluga, ovaj proces je ojaan evropskim monetarnim siistemom (1979) i jednistvenom obraunskom valutom( EKI). - Politika integracija- plan Fue 1962. je odbaen jer nije odgovarao prioritetu ekonomske integracije i izraavao je stav Francuske, koja je elela distanciranje od NATO-a( SAD, V.B.). Reenja ovog plana ipak nisu odbaena( ve u Tindenmans izvetaju je reafirmisana tema zajednike spoljanje politike), uspesi ekonomske integracije irili su polje delovanja EZ i legitimisali ideju stvaranja politike Unij, a 1979. su odrani prvi neposredni izbori za EP, a 1984 je sainjen nacrt Ugovora o osnivanju EU, dve godine kasnije usvojen je OEA kojim je EEZ prerasla u EZ( REGULISANJE VEEG BROJA ZAJEDNIKIH UTICAJA I OBRISCI ZAJEDNIE SPLJNE I BEZBEDNOSNE POLITIKE). JEA regulie neuporedivo vei broj pitanja zajednike politike i predstavlja sloeniji instrumentarijum za izvravanje zadataka: pored unutranjeg trita tu su jio monetarna politika, ekonomska i drutvena kohezija, socijalno-politiko istraivanje, tehnoloki razvoj i kultura. Institucionalna reforma zajednikim uvoenjem kvalifikovane veine, ojaava ulogu Komisije u sprovoenju odluka, ustanovljen prvostepeni Sud i pravno regulisan status 25


Evropskog Saveta.Ugovor o EU koji e stupiti na snagu 1. nove. 1993. godi. kreirae prvi put politiku Uniju evropskih drava i otvoriti nove strateke dileme. 26. PRINCIPI EVROPSKE INTEGRACIJE Postoje 4 osnovna principa evropske integracije. Ona se ne nalaze eksplicitno navedena ni u jednom dokumentu, ve su izvedeni iz ukupnog iskustva rirode integracije. I princia asocijativnosti: Princip dobrovoljnog udruivanja, odnosno da je ulazak u savez odreen voljom naroda poli. organizovanog u sopstvenim dravama( referendumom ili odlukom parlamenta). Isti princip vai i kada je na dnevnom redu neka promena ili novina koja zadire u u sam karakter Zajednice. Tako se karakterEZ mogao postupno produbljavati sve do danas. Pa ipak, prijem odreene drave zavisi od prihvatanja druge strane, jer sve i da kandidat zadovoljava uslove u pogledu poli. ureenja, danas je EU tako razvijena da se insistira na nizu reformi koje zemlja kandidat mora ispuniti. Meutim, princip slobodnog pristupanja drava ugovornim arnmanima kombinuje se sa naelom fleksibilnosti, ime se respektuje nespremnost odreenih drava da uu u te aranmane, npr. britansko izuzimanje iz Socijalne povelje zajednice 19891997, s'druge strane zahvaljujui zahvaljujui instituciji jaanja saradnje pojedine drave mogu ui u aranmane i prosto pozvati druge lanice da im se pridrue( '97 engenski sporazum). II princip kontraktualnosti: Re je o principu kojim se potvruje da je Ugovor osnovni izvor utemeljenja i funkcionisanja Zajednice-stupajui u Zajednicu drave sklapaju ugovor kojim utvruju naela i ciljeve Zajednice, ureuju institucije, procedure odluivanja,... Do sada je meu lanicama EZ/EU sklopljeno vie ugovora: ugovor o osnivanju EZU(1951), Ugovor o osnivanju EEZ(1957), Ugovor o osnivanju EUROATOM-a( 1957), JEA(1986), Ugovor o osnivanju EU(1991) i II revizije Mastrihta: Amsterdam(1997) i Nica(2000). Prva tri imaju karakter meudravnih sporazuma o osnivanju Saveza,; od 1986 re je o hibridnoj tvorevini( i izmene ugovora i novine). Ugovor je temelj stvaranja i funkcionisanja Zajednice i ima dve starne:1. meunarodnopravni karakter.drave su nosioci i one prenose nadlenosti Ugovora( ne gube suverenost ve samo prenose nadlenosti); 2.Ustavni karakter- Ugovor ima visoke politike ciljeve, ima veliki broj zadataka, nadlenosti: ima sloenu pravnu i institucionalnu strukturu. Tako je aktivnost EU danas sve ali ne strogo ograniena na oblast ekonomije i zajednikog trita i zajednikog trita. -Zajednica je izgraena na funkcionalnom principu odnosno od samog poetka je vrila funkcije za koje se predpostavljalo da e pre biti ostvarene na nivou Zajednice nego svake drave posebno. Tako se i razvijala rastuom meuzavisnou u razliitim oblicima delatnosti drava lanica. IV princip evolutivnosti: Zajednica je u jednom neprekidnom razvoju. Radi se o dvostrukom razvoju: 1) u irinu-obuhvatajui sve vei broj drava 2)u dubinu- stvaranjem sve vee meuzavisnosti meu njima. To je nepovratan proces, a njegova vorita su ugovori azjednice koji su samo produbljavali njen razvoj. Razvoj nije uvek istog intezitea i brzine. 50-ih nastupa decenija stagnacije, 70-ih ponovni zamah, 80-ih dobija najveu dinamiku. Taj zamah predstavljaju 2 Ugovora kojima je ona dobila karakter nadnacionalne Zajednice. 27. AKTERI EVROPSKE INTEGRACIJE

26


Kako se karakter EZ/EU produbljivao postepeno je i krug aktera u itavom procesu sve iri. Na prvom mestu su drave koje koji su od iskljuivih aktera procesa integracije, danas jedna od vie postojeih, ali je i dalje njihova uloga presudna. Posebnu ulogu imaju nacionalne vlade (uestvuju neposredno stvarajui zajedniku politiku ali izvravajui zadatke zajednice, ali i posebno delegirajui nacionalne predstavnike u telo zajednice, ES, Savet, komisiju).nacionalni parlament ija je delatnost usmerena kako prema zajednici (svaki novi ugovor ili revizija starog moraju biti odobreni u parlamentima) tako i prema evropskoj politici svojih vlada (kontrola njenih predstavnika u organima EU) Po utemeljenju neposrednim glasanjem biranog EP, politike stranke koje uestvuju u radu EP svakako zavreuju epitet aktera integracije. One to ine udruujui se u iroke koalicije na programskoj, a ne na nacionalnoj osnovi. Ipak nije stvorena autentina evropska stranka EVROPSKE INSTITUCIJE. Princip funkcionalnosti i evolutivnosti su vodili tome, da je u saglasju sa stvarnim potrebama zajednice stvorena jedna kompleksna institucionalna struktura i svaka od tih institucija svojim delovanjem unutar zajednice doprinosi integraciji. Ovde treba uvaiti tu atipinost u okviru EU bitnija je tzv. vertikalna podela vlasti izmeu drava lanica i svaki od organa na razliite naine doprinosi procesima integracije. Ima 8 institucija: Komisija, Savet, ES, Sud pravde, Parlament, Finansijski sud, Privredni i socijalni odbor, Reginalni odbor. Preostaju 3 aktera: I Interesne grupe (dutveno eko grupe i udruenja). Na ekonomskom i drutvenom planu ine osnovnu komponentu integracije tako su tokom 60-ih u periodima stagnacije integracionih procesa interesne grupe su u privredi, sindikalnom i preduzetnikom organizovanju izvrile pritisak. Npr. 1990. je bilo 525 socijalno-ekonomskih grupa one su direktno lobirale u institucijama zajednice. Rimskim ugovorima je ustanovljen i privr.soc. odbor kao ustanova direktnog predstavljanja iz oblasti privrede i drutva. Delatnosti sa inicijativnim i savetodavnim nadlenostima. II Regioni i lokalne zajednice. Odluke se donose na nivou to bliem graanima (naelo subsidijarnosti). Iako ne poznaju sve zemlje lanice razvijenu regionalnu autonomiju lanom A ugovora o EU, zakljuak je da njenu afirmaciju treba podsticati. Aktivnost regiona se odvija na II nivoa: (1) subregionalna (meuregionalna) tela, koja se bave funkcionalnim zadacima. (2) supranacionalni nivo olien u regionalnom odboru EU (osnovan 1992.) gde regioni imaju direktno predstavnitvo sa savetodavnom ulogom prema Savetu, Komisiji i Parlamentu. III Evropski pokreti, javno mnjenje i civilno drutvo predstavlja posebnu taku verifikacije pol. zaj. U okvirima EU. Kao pol. zajednica ona mora da poseduje slobodnu sferu aktivnosti graana pojedinca na celokupnom svom podruju bez obzira na postojee dravne granice. Evropska zajednica bez evropskog drutva nije zamisliva na dui rok, a da pri tom opstane i uvrsti se kao pol. zaj.

28. TRI STUBA EU Ugovor iz Mastrihta je stvorio novu organizaciju EU koja poiva na 3 stuba

27


Veina odredbi ugovora se odnosila na 3 stuba, to je u sluaju prvog stuba znailo izmenu ugovora o tri evropske zajednice, a u sluaju drugog i treeg stuba postavljanje rukovodeih principa i pravila o delovanju. I stub Evropske zajednice Zajednica deluje u okviru nadelnosti koje su joj poverene ugovorom. U oblastima koje ne spadaju u njenu iskljuivu nadelanost zajednica preduzima mere u skladu sa principom subsidijarnosti. Ugovor je ustanovio dravljanstvo Unije, ime je svaki dravljanin drave lanice postao graanin Unije. Graani uivaju prava koja su mu data Ugovorom Unije. Jedno od

EU Skripta Ill

Documents

Transcript of EU Skripta Ill