Etički kodeks elektronskih medijaPreambulaUstavi Savezne Republike Jugoslavije, Republike Srbije, Republike Crne Gore i medjunarodni pravni dokumenti garantuju slobodu informisanja, izražavanja mišljenja i pravo na nezavisan kritički stav. Urednici, novinari i ostali programski stvaraoci u elektronskim medijima ne smeju dozvoliti da na njihov rad utiču lična uverenja, problemi i pritisci – politički, ekonomski ili neki drugi. Ovi principi odraz su profesionalne etike medija. Oni obuhvataju dužnosti, u granicama ustava i medjunarodnih obaveza. Ovim principima izražava se obaveza medija da budu odgovorni prema javnosti, da služe interesima društva i pruže mogućnost izbora. Mediji bi trebalo da se pridržavaju navedenih principa kako bi sačuvali svoju slobodu. Dužnosti novinaraTačnost

1. Izveštavanje mora da bude zasnovano na činjenicama koje su potkrepljene dokazima. Najmanje dva izvora trebalo bi da potvrde informaciju pre nego što ona bude objavljena. Tačnost podrazumeva ne samo puko proveravanje činjenica. Sve informacije trebalo bi dobro odmeriti kako bi se došlo do istine.

2. Važnije je da informacija bude proverena nego da bude brzo saopštena, posebno kada su u pitanju ljudski životi.

3. Izvor se mora objaviti kada su informacije i mišljenja sporni. 4. Ako postoje zakonska ili neka druga ograničenja za objavljivanje informacija, javnosti se to mora staviti do

znanja. 5. Novinari treba da budu nepristrasni u izveštavanju i da u izveštaj uključe svako mišljenje koje objašnjava

dogadjaj. U situacijama kada je nemoguće doći do informacije ili mišljenja nekog od učesnika u doga.ajima o kojima se izveštava novinari moraju o tome obavestiti javnost. Takodje, ako neko od učesnika odbije da sara.uje, to mora biti naznačeno.

6. Elektronski mediji se moraju suprotstaviti učesnicima u živom programu koji se uvredljivo izražavaju. 7. Ako je, iz bilo kog razloga, emitovana pogrešna informacija, stanica bi trebalo u što kraćem roku da objavi

ispravku i da se, na odgovarajući način, izvini pojedincu ili organizaciji koji su pogodjeni dezinformacijom. 8. Arhivski materijal treba da bude jasno označen prilikom emitovanja kako auditorijum ne bi stekao

pogrešan utisak da se radi o aktuelnom dogadjaju. Pravednost

1. Urednici i novinari moraju se postarati da vest (činjenično izveštavanje) bude jasno odvojena od mišljenja. 2. Novinari se moraju postarati da sporna informacija bude potpuno razjašnjena. 3. Lično uverenje i mišljenje novinara ne smeju da utiču na izbor teme i način na koji se ona predstavlja.

Javnost ne bi trebalo u izveštavanju da prepozna lično ubedjenje ili mišljenje novinara. 4. Novinari se moraju suprotstaviti onima koji ne priznaju ljudska prava ili se zalažu za diskriminaciju bilo

koje vrste prema nekoj etničkoj ili društvenoj grupi. 5. Novinari imaju obavezu da zaštite izvor informacija. Oni moraju da poštuju obećanja data svom izvoru

informacija. Ako je izvor dao "nezvaničnu" informaciju, ona ne sme biti upotrebljena tako da otkrije identitet izvora.

Lična etika1. Novinari bi trebalo da odbiju da izveštavaju o pojedincima ili organizacijama sa kojima su interesno

povezani. Ukoliko uprava ili vlasnik stanice imaju veze sa bilo kojim pojedincem ili organizacijom o kojima se izveštava, to treba u izveštaju jasno staviti do znanja.

2. Novinari ne bi trebalo da prihvataju lične poklone ili usluge od bilo kog pojedinca ili organizacije o kojima se izveštava.

3. Novinari ne smeju koristiti svoj položaj radi lične koristi bilo koje vrste. 4. Elektronski mediji treba da budu vrlo oprezni kada je u pitanju ponuda za poslovna putovanja. Finansijer

(ekonomski ili bilo koji drugi) ne sme odredjivati koji će novinar biti odabran u takvom slučaju, na koji će način izveštavati, odnosno da li će uopšte izveštavati.

Vlada, politika i interesne grupe –nezavisnost uredjivačke politike1. Urednici i novinari ne smeju da izveštavaju o političkim ili drugim zbivanjima koja se tiču njihove lične

pripadnosti nekoj političkoj partiji, ekonomskoj, verskoj ili interesnoj grupi. 2. Urednici moraju da zadrže potpunu kontrolu nad sadržajem i kontekstom informacija koje se objavljuju.

Niko ne sme odredjivati uslove svog učešća u programu.

3. Urednici i novinari moraju biti otvoreni i pošteni prema javnosti. U slučaju da postoje neke posebne okolnosti prilikom emitovanja programa, moraju joj to staviti do znanja. Na primer, ako političar iz bilo kog razloga odbije da učestvuje u zajedničkoj debati, planirani program se mora emitovati ali se mora i objasniti zašto je taj učesnik odsutan.

4. Urednici i novinari moraju svim učesnicima u programu objasniti okolnosti i kontekst njihovog učešća. Ako se snimljeni materijal montira pre prikazivanja, trebalo bi obratiti posebnu pažnju na to da stavovi učesnika budu odgovarajuće prikazani. Medjutim, učesnici nemaju pravo da odredjuju način na koji će materijal biti montiran ili predstavljen.

5. Politički program, bez obzira na to da li je plaćen ili se emituje besplatno, mora biti vremenski strogo ograničen, emitovan u odgovarajućim terminima i sa obaveznom naznakom da se radi o politickom programu.

6. Ukoliko je politički program plaćen, to mora biti jasno potpisano (TV) ili najavljeno (radio). Ovo se tiče svih oblika plaćenog programa, bilo da je reč o političkim partijama, političarima ili nekim drugim interesnim grupama.

7. Mediji bi trebalo jedinstveno da pruže otpor pritisku vlade, političkih partija i drugih interesnih grupa, kao i komercijalnom pritisku.

8. Urednici i novinari moraju da pruže otpor vladi u nastojanjima da pod izgovorom zaštite nacionalnog interesa spreči da se izveštava o odredjenim dogadjajima, jer interesi vlade nisu nužno i nacionalni interesi.

9. Cenzura je izričito zabranjena ustavima i me.unarodnim dokumentima i urednici i novinari bi trebalo da se odupru pokušajima mešanja u njihov rad u normalnim okolnostima.

10. Elektronski mediji pre svega imaju odgovornost prema javnosti. Što je stepen njihove odgovornosti veći, to su oni manje podložni uticajima.

Izveštavanje o etničkim i drugim društvenim zajednicama1. Elektronski mediji moraju da budu nepristrasni, verodostojni svedoci vremena i da jasno razdvajaju

činjenice od mišljenja kada izveštavaju o rasizmu, verskoj netrpeljivosti i drugim oblicima diskriminacije. 2. Stanice moraju da insistiraju na zabrani svih oblika diskriminacije, zasnovanih na različitostima kao što su

etničke, verske, političke, polne, rasne, seksualne, fizičke, mentalne i zdravstvene. 3. Elektronski mediji moraju da izbegnu stereotipe i predrasude kada izveštavaju o nekoj grupi. Oni treba da

se suprotstave sagovornicima kada u intervjuima i diskusiji izražavaju stereotipe i predrasude. 4. Elektronski mediji moraju da izbegavaju uvredljivo izražavanje. Terminologija i jezik koji se koriste ne

smeju biti uvredljivi za pripadnike grupa o kojima se govori. 5. Ako sagovornici u svojoj izjavi koriste uvredljive izraze i karakterizaciju, stvaraoci programa trebalo bi

dobro da razmisle o tome da li da emituju takav materijal. Ako je takva izjava ključna za izveštavanje, mora se navesti njen izvor.

6. Etničku pripadnost ili neku drugu karakteristiku grupe ne bi trebalo pominjati ako nije važna za izveštavanje. U izveštajima o kriminalu to je retko kad važno.

7. Elektronski mediji trebalo bi da budu vrlo odre.eni u imenovanju grupa koje su počinile nasilje i moraju voditi računa o tome da ne izjednačavaju naciju, etničku grupu ili bilo koju drugu grupu sa aktivnostima odre.enog dela zajednice.

8. Elektronski mediji treba da izbegavaju korišćenje opisnih prideva ili priloga kada govore o nekoj grupi ili organizaciji, jer opisni pridevi ili prilozi ukazuju na njihov odnos prema grupi ili organizaciji o kojoj je reč.

9. Elektronski mediji trebalo bi da daju prostor za odgovor grupi kojoj je naneta uvreda, čak i onda kada je uvredu naneo sagovornik a ne predstavnik stanice.

10. Elektronski mediji ne treba da izjednačavaju državu sa nacijom i verom. 11. Elektronski mediji, urednici i novinari moraju da omoguće svim grupama i delovima društva pravedno i

ravnopravno izveštavanje u svojim programima, te da im tako i pristupe. Javni interes

1. Elektronski mediji moraju da upozore auditorijum pre nego što emituju slike masakra i druge uznemirujuće sadržaje.

2. Elektronski mediji ne bi trebalo da pominju identitet nastradalih pre nego što nadležni organi o tome obaveste porodicu.

3. Elektronski mediji treba da poštuju pravo na privatnost, pod uslovom da se ne radi o pitanjima od javnog interesa.

4. Treba obratiti posebnu pažnju na programe koji se emituju u terminima koje mogu pratiti deca.

5. Pre 22 sata ne bi trebalo emitovati materijal koji može uznemiriti decu. Ovo se posebno odnosi na pornografiju, nasilje i neprimereno izražavanje.

6. Pojavljivanje dece u programu mora biti posebno pažljivo regulisano i podrazumeva prethodno odobrenje roditelja ili staratelja.

Odnos medija prema terorizmu i nasilju1. Novinari su dužni da obaveste policiju kada dobiju informaciju odnosno upozorenje o mogućem

ugrožavanju ljudskih života. Nakon konsultacija, prema takvoj informaciji trebalo bi se posebno pažljivo odnositi.

2. Elektronski mediji ne bi smeli da pružaju mogućnost da se javnosti obraćaju oni koji promovišu ili podstiču nasilje. Oni bi trebalo da izbegavaju senzacionalizam i glorifikaciju nasilja.

3. Odluka o emitovanju informacije o grupama i pojedincima koje koriste nezakonita sredstva za postizanje svojih ciljeva trebalo bi da bude motivisana javnim interesom.

4. Uobičajena procedura je da se objavi identitet intervjuisane osobe ukoliko bezbednost te osobe nije dovedena u pitanje. Ako je anonimnost zagarantovana, ona mora biti poštovana u potpunosti.

5. Kada novinari izveštavaju o nezakonitim političkim aktivnostima, ne smeju zaboraviti na svoju odgovornost da izveštavaju o činjenicama istinito i da se suprotstave ekstremnim stavovima.

Preporučuje se da sva profesionalna tela, medijske organizacije, elektronski mediji i novinari usvoje ovaj kodeks. Kodeks bi trebalo da bude osnova za edukaciju zaposlenih u elektronskim medijima i za odgovoran odnos medija prema društvenoj zajednici.

U Beogradu, 22.2.2002.